Obnovljivi

Izvori
Energije
Skripta

Ivan Spasi 02/132

Uvod
Cilj ove publikacije je da zainteresovanom laiku, inenjeru, politiaru, bankaru,
pronalazau, investitoru, zemljoradniku ili nauniku prui osnovne podatke o
tehnologijama obnovljivih i alternativnih izvora energije. U prvom redu govori se o
dobijanju elektrine energije iz takvih izvora, kao i o potencijalima za njihovu
primenu u Srbiji i Crnoj Gori. Obnovljivi i alternativni izvori energije, od kojih su
pojedini sasvim novi, a neki se koriste ve due vremena, obuhvataju fotonaponske
sisteme, toplotne kolektore, vetro-potencijal, vodeni potencijal, geotermalni
potencijal, biomasu, gorivne elije, itd. Neki od ovih izvora omoguavaju profitabilnu
proizvodnju elektrine ili termo energije, dok su pojedini jo uvek u razvojnoj fazi, pa
se njihova komercijalna primena tek oekuje. Razmatrane su, u prvom redu,
tehnologije i sistemski aspekti proizvodnje elektrine energije iz solarnih,
hidroelektrinih, geotermalnih izvora, te pomou energije vetra i iz biomase. Takoe
su razmotrene i neke druge tehnologije koje se jo uvek istrauju i razvijaju, kao to
su gorivne elije. Prikaz tehnologija koje se ve due vremena koriste, kao i prikaz
mogunosti njihove primene u Srbiji, dat je kompletnije i u irem obimu. Zajednika
karakteristika svih obnovljivih i alternativnih tehnologija prikazanih u ovoj publikaciji
karakterie relativno visok stepen poetne investicije, ali i njihova kasnija niska
operativna cena. Sa druge strane, prava cena konvencionalnih elektrana obino nije
pravilno izraunata, kao ni predstavljena na pravilan nain. Treba napomenuti da i
dalje postoje brojne dravne subvencije za tehnologije prerade i korienja nafte,
nuklearne elektrane, termoelektrane, kao i pratee tehnologije. Meutim, kako
obnovljivi izvori energije imaju znatno niu operativnu cenu u poreenju sa
konvencionalnim izvorima energije, ukupna cena energije povoljnija je na osnovu
analize tehnolokih ciklusa, a posebno sa ekolokog aspekta. Naime, vaan aspekt
obnovljivih izvora energije predstavlja njihov neznatan uticaj na ivotnu sredinu, te su
sa tog aspekta mnogi od njih ekonomski konkurentni konvencionalnim tehnologijama
proizvodnje energije.
Definicija obnovljive energije:
Energija koja se eksploatie
istom brzinom kojom se i prirodno obnavlja
Ovaj aspekt je veoma vaan pri razmatranju energetske situacije u Srbiji, gde
termoelektrane dominiraju u energetskoj proizvodnji. U poreenju sa ostalim
tehnologijama proizvodnje e lektrine energije, industrije bazirane na obnovljivim
-2-

izvorima energije belee najvei privredni rast u poslednjih est godina. Trita
fotonaponskih solarnih ureaja i ureaja baziranih na korienju energije vetra
neprekidno rastu. Ukupni instalirani kapaciteti svih solarnih fotonaponskih (PV)
sistema u svetu dostiu 2 GW. Istovremeno, isporuka PV elija i modula od 1986
godine raste prosenom godinjom stopom od 33% na svetskom nivou. Vie od
petnaest hiljada vetrenjaa u Severnoj Americi i isto toliko u Nemakoj povezanih sa
distributivnim elektrinim mreama, pruaju znaajnu informaciju o komercijalnim
mogunostima ove tehnologije. Takoe, veliki broj komercijalnih i eksperimentalnih
vetrenjaa koje generiu elektrinu energiju trenutno se koriste u Evropi, Japanu, Kini
i Indiji. irom sveta izgraeni su brojni multikilovatni fotonaponski sistemi instalisani
na rezidencijalnim i poslovnim objektima, a takoe i brojne multimegavatne
fotonaponske elektrane povezane u elektro-distributivne mree. Veliki broj
hidroelektrana na malim vodotokovima izgraen je tokom 70-ih i 80-ih godina u
Sjedinjenim dravama i Evropi. Znaajan deo elektrine energije koja se proizvodi u
Kini generie vie od stotinu malih hidroelektrana. Vie od dve hiljade megavata
elektrine energije u SAD-u proizvedi se iskoriavanjem geotermalnih izvora
energije, a jo nekoliko hiljada megavata proizvedenih u Meksiku, Filipinima, Italiji,
Islandu, Indoneziji, Japanu, Rusiji i Novom Zelandu, svedoi o irokoj
rasprostranjenosti i izvodljivosti ove tehnologije. Prototipovi elektrana koje koriste
gorivne elije za generisanje elektrine energije ve se nalaze u pogonu u SAD-u,
Kanadi, Evropi i Japanu. Pored toga, automobili i autobusi koji koriste kao pogon
elektrinu energiju iz gorivnih elija poinju sve vie da se koriste u Severnoj
Americi, Evropi i Japanu.
Glavna ideja ove pubikacije je promocija, razumevanje i korienje ovih novih i
dokazanih obnovljivih izvora energije i tehnologija u Srbiji i Crnoj Gori, kao i
priprema terena za njihovo potencijalno ire korienje i razvoj. Publikacija je
podeljena u est tematskih celina od kojih svaka obrauje jedan vid energije: solarnu,
energiju vetra, hidro potencijale na malim vodotokovima, biomasu i geotermalnu
energiju. Svaki deo je nazavisan od drugih i moe se itati zasebno. Knjiga je
fokusirana na proizvodnju i distribuciju elektrine energije putem samostalnih
elektrana ili elektrana povezanih na komercijalnu distrubitivnu mreu, i na mogunost
njihove primene u Srbiji i Crnoj Gori. Razmatrani su i aspekti vezani za resurse i
korienje specifinih tehnologija, a kao ilustrativni primeri dati su podaci o
potencijalnom razvoju ovih tehnologija u razliitim krajevima Srbije. Solarne
-3-

tehnologije i tehnologije bazirane na energiji vetra, kao i gorivne elije, bilo kao
samostalne ili povezane u distributivne elektrine mree, posebno su pogodne i
interesantne za korienje u Srbiji i Crnoj Gori zbog svoje modularne prirode, niske
cene goriva i niskih cena odravanja. Ovaj aspekt je korien kao univerzalan
kriterijum za prezentaciju materijala u ovoj publikaciji. Nadamo se da e se ova
knjiga koristiti kao polazna referenca pri buduim primenama i promocijama upotrebe
obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori.
Upotreba obnovljivih izvora energije
Veinu pomenutih obnovljivih izvora energije smatraemo distribuiranim energetskim
izvorima niske snage, to podrazumeva da elektrana koja koristi obnovljive izvore
moe da proizvede do nekoliko desetina megavata elektrine energije (velike
termoelektrane ili nuklearne elektrane mogu da proizvedu vie od 2000 megavata).
Svakako, mnogi od obnovljivih ili alternativnih izvora energije mogu se koristiti i za
izgradnju generatora velike snage, a to je od velike vanosti, generatori pokretani
obnovljivim izvorima energije su ekoloki nekodljivi. Na primer, mogue je postaviti
solarne fotonaponske generatore na veliki broj krovnih konstrukcija, ali je sasvim
izvesno da velika veina ljudi ne bi dozvolila izgradnju termoelektrane ili nuklearne
elektrane u njihovom bliskom okruenju. Sa druge strane, relativno niska snaga, via
cena i povremeno isprekidan rad predstavljaju nedostatke generatora pokretanih
obnovljivim izvorima energije, te ekspanzija njihovog korienja zahteva inovativne
ideje kojima bi se prevazili ovi nedostaci. Na primer hibridni sistem koji obuhvata
solarne fotonaponske module, vetar i gorivne elije, kompenzovao bi nedostatke
generatora iskljuivo na vetar ili sunce, jer oni ne rade kontinualno. Svakako postoji
veliki broj naina da se moderne tehnologije iskoriste u cilju eksploatacije obnovljivih
i alternativnih izvora energije. Na primer, satelitski snimci se mogu koristitii za
predvianje kretanja oblaka i vetra pruajui na taj nain znaajnu informaciju za
funkcionisanje i proraun solarnih ili vetro generatora, kao i hidro elektrana. Dakle,
tehnologije obnovljivih izvora energije ne samo da nam omoguavaju pristup
ekolokim izvorima energije, ve mogu da omogue nove izazovne nauno
istraivake projekte i otvaranje novih radnih mesta za naunike i inenjere.
Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije
Veina zemalja irom sveta suoie se sa ozbiljnim nedostacima energije u bliskoj
budunosti. Velika potronja i porast broja stanovnika u svetu primorae stanovnike
velikog broja zemalja da se suoe sa problemom kritinog smanjenja zaliha domaih
-4-

fosilnih energetskih izvora. Trenutna energetska zavisnost veine zemalja od nafte i

njenih derivata zahteva znatne ekonomske izdatke i u budunosti nagovetava
negativne efekte na nacionalne ekonomije, kao i na meunarodnu bezbednosnu
situaciju. Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim nacionalnim statistikim
podacima, ukupna svetska potronja nafte iznosi skoro 4 milijarde tona godinje, dok
su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako e prerada
nafte dostii vrhunac izmeu 2005 i 2008 godine, a uzimajui u obzir ogranienost
zaliha, sadanje korienje fosilnih i nuklearnih goriva ne moe da obezbedi
dugotrajni i odrivi razvoj.
Zalihe fosilnih goriva brzo nestaju, a u roku od jedne ili dve decenije veina zemalja
e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svojih
energetskih potreba. Svakako, razvoj novih tehnologija za eksploataciju nafte i uglja
je izvestan, ali uz poveanje ekolokih, energetskih i ekonomskih izdataka koji e
neminovno usloviti neprofitabilnost njihovog budueg korienja. Usled koncentracije
energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korienje fosilnih goriva
stvorilo je sistem meuzavisnosti, tako da se drave koje zavise od uvoza fosilnih
goriva nalaze u podreenim poloajima. Sa druge strane, rezultat ovakve situacije je
ne samo koncentracija energetske ekonomije, ve konstantno poveanje cena
energetske infrastrukture i poveanje trgovinskog debalansa. Zemlje izvoznice
baziraju svoju ekonomiju iskljuivo na izvozu energetskih sirovina to dovodi do
politike, ekonomske i socijalne nestabilnosti. Raireno korienje nuklearnih i
fosilnih energetskih sirovina ugroava ljudsku egzistenciju, jer ima direktan negativan
uticaj na zdravlje ljudi. Predviene klimatske promene, mogunost nuklearne
kontaminacije i nereeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim
reaktorima, stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Danas, uglavnom stanovnitvo
siromanih zemalja, najvie osea negativne posledice korienja neobnovljivih izvora
energije, iako ne postoje ni tehnoloki ni fiziki razlozi za odranje trenutnog stanja.
Prirodni i tehniki potencijal obnovljivih izvora energije dovoljan je da zadovolji
sveukupne energetske zahteve svetske populacije, jer je njihov prirodni dnevni
potencijal 20.000 puta vei od dnevne potronje nuklearnih i fosilnih goriva. Kako se
radi o relativno mladim tehnologijama, postoji ogroman potencijal za njihova dalja
tehnoloka usavravanja i nove primene. Meutim industrija bazirana na fosilnim
gorivima, a naroito nuklearni energetski sektor, jo uvek dobijaju deset puta vee
dravne subvencije za istraivanje i razvoj od tehnologija obnovljivih izvora energije.
-5-

U industrijalizovanim zemljama samo 7% od ukupnog fonda za istraivanje i razvoj

odvaja se na obnovljive izvore energije u poreenju sa 70% za istraivanje i razvoj
nuklearnih i drugih tehnologija. Jasno je da se korienju obnovljivih izvora energije
mora dati najvei politiki i ekonomski prioritet, kako bi se izvrila preorijentacija ka
ovim izvorima energije i njihovom tehnolokom razvoju. Sagorevanje fosilnih goriva,
naroito onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji uzrok globalnom
zagrevanju, dakle stvaranju tzv. efekta staklene bate. Promena klimatskih uslova
predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za zemljin ekoloki sistem zbog
mogueg uticaja na proizvodnju hrane i kljune procese koji stvaraju produktivnu
prirodnu okolinu. Zabrinjavajui porast emisije ugljen dioksida u atmosferu, izmeu
ostalih faktora, moe da dovede do smanjenja zavisnosti od upotrebe uglja i ohrabri
razvoj i korienje obnovljivih energetskih tehnologija. Iako je upotreba fosilnih
goriva po glavi stanovnika smanjena usled mera ouvanja prirodnih resursa, porast
populacije u svetu dovodi do breg smanjenja zaliha fosilnih goriva i poveanja
globalnog zagrevanja. Takoe je zbog istih razloga procena trenutne energetske
situacije u svetu ne adekvatna, odnosno zalihe fosilnih goriva su verovatno
precenjene. Znatna redukcija potronje fosilnih goriva putem efikasnijeg korienja
energije i primena solarnih i drugih obnovljivih izvora produili bi vek trajanja
fosilnih izvora energije sa jedne strane, a sa druge strane mogli bi da obezbede vreme
neophodno za razvoj i poboljanje tehnologija korienja obnovljivih izvora energije.

-6-

Suneva energija
Potencijal Suneve energije
Upotrebom samo 1% od dostupne
energije Sunca zadovoljile
bi se sve energetske potrebe
Zemlje u 21-om veku
Energija suneve radijacije vie je nego dovoljna da zadovolji sve vee energetske
zahteve u svetu. U toku jedne godine, suneva energija koja dospeva na zemlju
10.000 puta je vea od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije

-7-

nae planete. Oko 37% svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom

elektrine energije (priblino oko 16.000 TWh u 2001. godini). Ako bi se ova energija
generisala fotonaponskim sistemima skromne godinje izlazne snage od 100 kWh po
kvadratnom metru, neophodna bi bila povrina od 150 x 150 km2 za akumulaciju
suneve energije. Veliki deo ove absorpcione povrine mogao bi se smestiti na
krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi zahtevao dodatne povrine na zemlji. Energija
suneve radijacije dovoljna je da proizvede proseno 1,700 kWh elektrine energije
godinje na svakom kvadratnom metru tla, a to je radijacija vea na nekoj lokaciji,
vea je i generisana energija. Tropski regioni su u tom pogledu povoljniji od ostalih
regiona sa umerenijom klimom. Srednja ozraenost u Evropi iznosi oko 1.000 kWh
po kvadratnom metru, dok poreenja radi, ona iznosi 1.800 kWh na Bliskom
istoku.Intenzitet suneve radijacije u Srbiji je meu najveima u Evropi.
Najpovoljnije oblasti kod nas belee veliki broj sunanih sati, a godinji odnos stvarne
ozraenosti i ukupne mogue ozraenosti je priblino 50%. Tabela 1: Srednje dnevne
sume energije globalnog Sunevog zraenja na horizontalnu povrinu u kWh/m2, za
neka

mesta

Srbiji

Fotonaponska konverzija
suneve energije
Svakog dana suneva energija, koja nam besplatno stie na Zemlju, moe slobodno da
se koristiti zahvaljujui tehnologiji fotonaponske konverzije suneve energije u
elektrinu. Direktna konverzija suneve energije u elektrinu, tzv. fotonaponski
efekat, prvi je pre skoro dva veka uoio francuski naunik Edmond Bekerel (Edmond
-8-

Becquerel). Meutim tek je razvojem kvantne teorije poetkom 20-og veka ovaj
efekat objanjen, ime je omoguena izrada fotonaponskih ureaja. Prva solarna elija
izraena je u Bel laboratorijama (Bell Laboratories) 1954 godine. Fotonaponske elije
izraene od poluprovodnog silicijuma ubrzo su, sa razvojem istraivanja svemira,
postale osnovni izvori elektrine energije na satelitima primarno zbog svoje
pouzdanosti, dok je cena bila od manjeg znaaja. Znaaj njihove zemaljske upotrebe
postao je aktuelan u toku svetske energetske krize ranih 70-ih godina, kada se poelo
razmiljati o poboljanju njihovih radnih karakteristika, poveanju efikasnosti, veoj
pouzdanosti i nioj proizvodnoj ceni. Danas fotonaponska konverzija podrazumeva
visoku tehnologiju proizvodnje elektrine energije iz suneve energije. Konceptualno,
fotonaponski ureaj u svom najjednostavnijem obliku predstavlja potroa iskljuivo
suneve energije, koji nema pokretnih delova, iji rad zadovoljava najvie ekoloke
standarde i ukoliko je dobro zatien od uticaja okoline nema delova koji mogu da se
pohabaju. Fotonaponski sistemi su modularni tako da se njihova snaga moe
projektovati za praktino bilo koju primenu. tavie, dodatni delovi kojima se
poveava izlazna snaga lako se prilagoavaju postojeim fotonaponskim sistemima,
to nije sluaj sa konvencionalnim izvorima elektrine energije, kao to su
termoelektrane i nuklearne elektrane, ija ekonomska isplativost i izvodljivost zahteva
multi-megavatne instalacije.
Fotonaponska tehnologija
U cilju razumevanja razliitih aspekata fotnaponski generisane struje, potrebno je
poznavanje
osnovnih principa rada fotonaponskih ureaja. Fotonaponske elije, koje inae
postoje u raznim oblicima, najee se formiraju kada se od poluprovodnog materijala
naprave specijalne diode vee povrine. Izdvajanje elektrine struje generisane u
poluprovodniku vri se pomou kontakata na prednjoj i zadnjoj strani elije. Gornja
kontaktna
struktura mora da dozvoljava prolaz svetlosti, a elija je takoe pokrivena tankim
slojem dielektrinog materijala antireflektivnog sloja kako bi se minimiziralo
odbijanje svetlosti od gornje povrine (slika 3).

-9-

Specijalni poluprovodni materijal od koga se prave fotonaponske elije, omoguava

elektronima koji apsorbuju svetlosnu energiju da se oslobode od svojih atoma, i da se
potom slobodno kreu kroz materijal prenosei elektrinu energiju. Tako generisana
struja je, poto se kree samo u jednom smeru (kao kod baterija), jednosmerna.
Poto je izlazna snaga jedne solarne elije relativno mala, u cilju poveanja izlaznog
napona, struje i snage, solarne elije se grupiu u module, tako da moduli postaju
osnovni sastavni delovi fotonaponskih sistema. Moduli sadre odreen broj redno ili
paralelno povezanih fotonaponskih elija kako bi se dobili eljeni napon, odnosno
struja, a enkapsulirani su kako bi se zatitili od neeljenih uticaja sredine i u cilju
produenja
radnog veka. U tipinom solarnom modulu elije su uronjene u laminat iji je
prednji sloj od temperovanog stakla, a zadnja strana je zatvorena mekanim i
fleksibilnim
plastinim slojem ili staklom. Fotonaponski paneli sadre jedan ili vie modula
koji se mogu koristiti pojedinano ili u grupama u cilju formiranja modularnih
sistema,
- 10 -

zajedno sa potpornim noseim strukturama i drugim neophodnim prateim

komponentama...
Sistemi se mogu fiksirati u odreenom poloaju prema suncu ili se mehanikim
putem njihov poloaj kontinualno moe prilagoavati pravcu sunevih zraka
(sistemi sa praenjem sunca). Fotonaponski sistemi se klasifikuju ili po njihovoj
predvienoj
upotrebi (zemaljski ili svemirski), ili po konstrukciji (ravni ili koncentratori), kao i po
njihovoj konfiguraciji (fiksni ili pokretni). Solarni moduli proizvode se u irokom
opsegu snaga od 1W do 170 W. Na primer, modul snage 170 W ima dimenzije od 790
x 1600 mm.
U Evropi je u toku 2002. godine instalirano 135 MW fotonaponskih sistema, u Japanu
je instalirano 250 MW, a u Americi 120 MW.
Tehnologija solarnih fotonaponskih elija
i modula
Tehnologije proizvodnje fotonaponskih elija i modula mogu se, na osnovu tipa
silicijumskog
materijala, klasifikovati kao jedno (mono) kristalne, polikristalne i amorfne. Osim
tehnologija
koje se baziraju na silicijumu postoje i druge tehnologije bazirane na CIS, CdTe,
GaAs, InP, itd. Svaki tip ima razliitu efikasnost, reaguje na razliite delove sunevog
spektra i pogodan je za razliite primene. Efikasnost solarne elije odreene povrine
data je kao procentualni deo energije generisane od date koliine upadne svetlosti
(fotona). Efikasnosti komercijalno
raspoloivih fotonaponskih modula razliitih tehnologija prikazane su u tabeli 2.

Monokristalni silicijum (c-Si) je najpopularniji osnovni materijal solarne tehnologije,

a elije i

- 11 -

moduli napravljeni od ovog materijala su tradicionalno najzastupljeniji. elije od

monokristalnog silicijuma su veoma stabilne i pokazuju visoku efikasnost u konverziji
energije. Polikristalne silicijumske solarne elije predstavljaju jeftiniju altrernativu
monokristalnim elijama ali imaju odreene prednosti jer zahtevaju manje istog
materijala i mogu se prilagoditi automatizovanoj masovnoj proizvodnji zbog naina
na koji se priprema polazni materijal. Tankoslojni materijali (filmovi), ija je debljina
svega nekoliko mikrona, usled utede materijala smanjuju cenu dobijene elektrine
energije iz sunca. Tanki fotonaponski filmovi, koji iako imaju neto niu efikasnost,
imaju sa druge strane i niu cenu koja ima vanu ulogu u odreivanju profitabilnosti
fotonaponske tehnologije. Najpopularniji materijal za izradu tankih filmova je
amorfni silicijum, dok se danas koriste i polikristalni materijali kao CIS i CdTe.
Komponente fotonaponskih sistema
Standardne komponente fotonaponskih sistema su fotonaponski moduli, kontroleri
punjenja baterija, akumulatori, provodnici i nosei sistemi, a esto se kod savremenih
sistema koriste invertori koji omoguavaju fleksibilnost pretvaranja jednosmerne u
naizmeninu struju, kao i mogunost povezivanja sa elektro-distributivnom mreom.
Jednosmerna struja proizvedena u solarnoj eliji putem provodnika odvodi se do
kontrolera punjenja. Osnovna funkcija kontrolera je da sprei prekomerno punjenje
akumulatora, ali ima i neke druge uloge u zavisnosti od specifinih primena. Ukoliko
akumulator nije potpuno napunjen, postoji struja do akumulatora, gde se energija
skladiti za kasniju upotrebu. Ako sistem treba da pokree ureaje koji rade na
naizmeninu struju, deo fotonaponskog sistema e biti i invertori koji pretvaraju
jednosmernu u naizmeninu struju. Viak energije koji se generie u autonomnim
fotonaponskim sistemima u toku sunanih perioda sakuplja se ili u akumulatorima, ili
kod fotonaponskih sistema za pumpanje vode, voda se tokom dana diektno skladiti u
rezervoarima koji se nalaze na viem nivou, za kasnije ispumpavanje vode putem
gravitacije. Drugi fotonaponski sistemi pretvaraju jednosmernu u naizmeninu struju,
a viak elektrine struje ubrizgavaju u distributivnu elektrinu mreu. Tri tipine
konfiguracije fotonaponskih sistema su: autonomni sistemi, sistemi povezani za
distributivnumreu i hibridni. Autonomni i hibridni sistemi se upotrebljavaju
samostalno, dakle nisu povezani na elektro-distributivnu mreu i najee se koriste u
udaljenim oblastima. Fotonaponski sistemi povezani sa elektro-distributivnom
mreom predstavljaju jedan od naina da se izvri decentralizacija elektrine mree.
Elektrina energija se ovim sistemima generie blie lokacijama na kojima postoji
- 12 -

potranja. Tokom vremena ovi sistemi e smanjiti potrebu za poveanjem kapaciteta

novih elektrana, kao i prenosnih i distributivnih vodova.

Primene fotonaponskih sistema

Fotonaponski sistemi su veoma raznovrsni: mogu biti manji od novia i vei od
fudbalskog
igralita i mogu da obezbeuju energiju za bilo koji ureaj, od asovnika do itavih
naselja, i uz sve to jedini izvor energije koji koriste je suneva svetlost. Uz
jednostavnost rukovanja, navedeni faktori ih ine posebno privlanim za irok spektar
primena. Nedavni porast proizvodnje fotonaponskih elija uz smanjenje njihove cene,
otvorio je veliki broj novih trita uz veliki broj razliitih primena. Primene kao to su
osvetljavanje,

telekomunikacije,

rashladni

sistemi,

pumpanje

vode,

kao

obezbeivanje elektrine energije za itava naselja (naroito u udaljenim oblastima),

pokazale su se kao konkurentne i profitabilne u odnosu na ve postojee tehnologije.
Uz to pojavila se relativno nova primena ovih sistema sa neverovatno velikim

- 13 -

potencijalom - fotonaponski sistemi koji zamenjuju fasadne i krovne graevinske

elemente objekata.

Fasadni i krovni fotonaponski sistemi

Kao i svi dobri proizvodi, i elektrina energija ne samo da treba da zadovolji potrebe
potroaa, ve treba da bude od koristi prirodnoj sredini u kojoj se proizvod koristi.
Solarna elektrina energija moe da doprinese energetskoj ponudi uz istovremenu
pomo u spreavanju globalne promene klimatskih uslova. Priblino 75% energije
koja se koristi u razvijenom svetu troi se u gradovima, od ega se oko 40% troi u
zgradama. Fotonaponski sistemi mogu da se ugrade u skoro svaku graevinsku
strukturu, od autobuskih stanica do velikih poslovnih zgrada, pa ak i u bate, parkove
itd. Iako tana prognoza fotonaponskog uinka u zgradama zahteva paljivu analizu
faktora kao to su koliina sunevog zraenja koje pada na zgradu, elektrine
stabilnosti elektro-distributivne mree itd., lako je shvatiti da ovakva tehnologija ima
velike mogunosti. ak i u klimatskim uslovima koji se karakteriu osrednjom
solarnom ozraenou, krov zgrade jednog domainstva dovoljan je za postavljanje
fotonaponskog sistema koji objektu moe obezbediti dovoljno elektrine energije u
toku cele godine. Fotonaponski moduli i generatori tradicionalno se postavljaju na
specijalne potporne strukture, ali mogu se postaviti i na graevine, ili mogu da
postanu integralni delovi zgrada obrazujui prirodan lokalni spoj ponude i potranje
elektrine energije. Upotreba fotonaponskih sistema moe znaajno da smanji
potronju elektrine energije iz elektrana.
Zgrade mogu ak da se pretvore u male proizvoae i distributere elektrine energije,
to
moe da bude od opte koristi. Sa arhitektonskog, tehnikog i finansijskog aspekta,
fotonaponski sistemi integrisani u graevinske elemente imaju sledee karakteristike:
ne zahtevaju dodatno zemljite i mogu se koristitu u gusto naseljenim urbanim
sredinama,
ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije,
obezbeuju elektrinu energiju u toku najvee potranje (pikovi) i na taj nain
smanjuju
optereenje elektrine mree,
mogu da smanje gubitke tokom prenosa i distribucije elektrine energije,
- 14 -

 mogu u potpunosti ili delimino da obezbede elektrinu energiju za odgovarajuu

zgradu,
mogu da zamene konvencionalne graevinske materijale i na taj nain obezbede
dvostruku ulogu koja moe viestruko da se isplati,
pruaju nove estetske mogunosti na inovativan nain,
mogu se povezati sa odravanjem, kontrolom i funkcionisanjem drugih instalacija i
sistema
u zgradi,
mogu da obezbede smanjenje planiranih trokova.
Poto fasadni fotonaponski moduli mogu da zamenjuju klasine graevinske
materijale, razlika u ceni izmeu solarnih elemenata po jedinici povrine i materijala
koje mogu da zamene, je od posebnog znaaja. Tako je cena po jedinici povrine
fasadnog fotonaponskog sistema, povezanog na distributivnu mreu, skoro ista kao i
cena najkvalitetnijih fasadnih materijala kao to su mermer ili ukrasni kamen, tako da
su praktino dodatne koristi od proizvodnje struje ovakvih fotonaponskih sistema
besplatna korist.
Potencijali fotonaponskih ureaja
Solarna fotonaponska tehnologija koja se ranije koristila uglavnom u svemirskim
programima ili na udaljenim lokacijama, pa samim tim marginalna i egzotina u
poetku, u poslednjih nekoliko godina postaje osnovna tehnologija za proizvodnju i
distribuciju elektrine energije u urbanim sredinama sa potencijalom da po ceni
postane podjednako konkurentna cenama energije dobijene i distriburiane
konvencionalnim tehnologijama. Od 1990 godine industrija fotonaponske konverzije
pokazuje konstantan godinji privredni rast od preko 20%, a poevi od 1997 i preko
33% godinje. U 2000 godini, ukupni instalirani kapaciteti u svetu premaili su 1000
MW, a u zemljama u razvoju vie od milion domainstava koristi elektrinu energiju
proizvedenu pomou fotonaponskih sistema. Novi svetski rekord u efikasnosti
fotonaponskih elija 24. marta 2003. godine objavljeno je da je Solars Technology
Centre proizveo fotonaponsku eliju veliine 125 mm ija je efikasnost 18,3%. Sve
vei broj kompanija i organizacija aktivno uestvuje u promociji, razvoju i
proizvodnji fotonaponskih ureaja i sistema. Kompanije koje proizvode i distribuiraju
elektrinu energiju u saradnji sa proizvoaima solarnih ureaja, gradskim vlastima i
fondovima planiraju i realizuju sve vee projekte stiui neophodno iskustvo,
mobiliui panju javnosti, a pri tom sniavajui cenu elektrine energije. Trina
- 15 -

vrednost fotonaponske industrije trenutno iznosi vie od US $ 2 milijarde godinje, a

oekuje se porast od preko 10 milijardi $ godinje do 2010 godine. Najnoviji
predstavnici fotonaponske solarne industrije su i neke od vodeih svetskih naftnih i
drugih hi-tek kompanija - BP Amoco, Shell, Kyocera, Mitsubishi, Sanyo i Sharp).
Oekuje se da e krajem 2002 godine ukupni instalirani fotonaponski kapaciteti irom
sveta biti blizu 3 GW. Pre destak godina oekivalo se da e dve najperspektivnije
primene fotonaponskih sistema biti u
sektoru velikih elektrana snage nekoliko megavata, povezanih sa distributivnom
mreom, ili u formi primene u desetak miliona kunih solarnih sistema u zemljama u
razvoju. Meutim slika je danas sasvim drugaija i tritem dominiraju urbani
(rezidencijalni) fotonaponski sistemi povezani sa elektro-distributivnom mreom.
Ilustracija ovog trenda u svetu tokom 2002 godine prikazana je naslici.

Predvia se da e rezidencijalni sistemi povezani na elektro-distributivne mree ostati

glavni deo trita do 2010 godine, a u periodu od 2000 do 2005 godine oekuje se
najvei relativni porast od 50% godinje u broju umreenih solarnih elektrana.
tavie, studije Evropske fotonaponske industrijske asocijacije (EPIA) i organizacije
Greenpeace predviaju da e polovina od 207 GW kapaciteta u 2020, biti sistemi
povezani za elektro-distributivnu mreu, od kojih e 80% biti instalirani u
rezidencijalnim zgradama. Fotonaponska industrija je sve prisutnija u nacionalnim
energetskim strategijama sve veeg broja zemalja. Japansko Ministarstvo za

- 16 -

ekonomiju, trgovinu i industriju (METI), planira da instalira fotonaponske sisteme

snage skoro 5 GW do 2020 godine, a predvia se da do 2030 ovi kapaciteti porastu na
82.8 GW. Oekuje se da se u toku istog perioda cena sistema snage 3 kW smanji sa
$3/W na $1.5/W. Nemaka prua ilustrativni primer usvajanjem dalekosenog zakona
o obnovljivoj energiji po kome se poevi od 1. januara 2000. godine vlasnicima
umreenih fotonaponskih sistema ispauje nadoknada od 0.51 evra (originalno 99
pfeninga) po svakom kilovat-asu generisane energije, u toku celog veka trajanja
fotonaponske instalacije. Svake godine, u toku eksploatacije solarne opreme, cena
nadokanade e se postepeno smanjivati sve dok ukupni kapaciteti ne dostignu
vrednost od 1000 MW (ova vrednost je poveana sa 350 MW sredinom
2002 godine). Pokazalo se da je ovakav prilaz imao snaan podsticaj za poveanje
broja instaliranih fotonaponskih sistema irom Nemake. Cilj Evropske unije je da do
2010 godine ukupni kapacitet instaliranih fotonaponskih sistema dostigne 3 GW, a
EPIA potvruje da se ovaj cilj moe ostvariti pod uslovom da se cene modula smanje
ispod 2/W, to bi uslovilo da cene gotovih sistema budu izmeu 2.75 i 3 /W do
kraja istog perioda. Od 1995 godine amerika industrija fotonaponskih sistema
pokazuje godinji rast od 30% a ukupni instalirani kapaciteti dostiu 350 MW. Vaan
podsticaj za fotonaponsko trite uinjen je 1997. godine kada je tadanji predsednik
Bil Klinton objavio Inicijativu za milion solarnih krovova, iji je cilj smanjenje
upotrebe fosilnih goriva instaliranjem milion solarnih sistema do 2010.

- 17 -

Svetska proizvodnja fotonaponskih

sistema je u 2002. godini postigla
rekord uz porast od 43,8% u
odnosu na prethodnu godinu.
Velike multinacionalne kompanije organizuju posebne poslovne ogranke za solarne
fotonaponske sisteme (BP, Shell, itd). Sa druge strane grupe koje se bore za ouvanje
prirodne sredine, kao to je Greenpeace, aktivno promoviu primenu fotonaponskih
sistema u cilju poveanja potranje, a smanjenja cena. Trenutno se cene solarnih
modula kreu od oko 4 do 5/W, a kompletni sistemi se instaliraju po ceni od 4-8/W,
u zavisnosti od tipa i veliine sistema. Uz tipinu godinju proizvedenu snagu izmeu
750 kWh i 1500 kWh po instaliranom kW, dobija se cena od 20 do 40 eurocenti po
kilovat-asu. Konstantan porast proizvodnih kapaciteta uz stalan napredak istraivanja
i razvoja omoguuje pouzdano predvianje cene od 2-3/W do 2010 godine. Oekuje
se da cena fotonaponskih sistema padne na oko l /W, to bi znailo da je cena
fotonaponski generisane struje manja od 10 centi po kilovatasu.
Potencijali fotonaponske tehnologije u SiCG

- 18 -

U toku 21-og veka Srbija i Crna Gora e morati da primeni mudru energetsku
strategiju koja e obuhvatati nekoliko inovativnih mera efikasnog korienja energije,
brz porast korienja obnovljivih energetskih kapaciteta i korienje fosilnih goriva uz
pridravanje visokih ekolokih normi u cilju ouvanja prirodne sredine i klimatskih
uslova. Uprkos velikog dugoronog potencijala, fotonaponska tehnologija e u
poetku igrati sporednu ulogu, ali e njen doprinos konstantno rasti kako u urbanim
tako i najudaljenijim mestima u Srbiji. Procena ukazuje da instalacioni potencijali za
fotonaponske sisteme do 2010. godine iznose oko 20 MW. Brz porast fotonaponske
industrije u svetu uz porast proizvodnih kapaciteta i pozitivnu politiku klimu u
zemljama kao to su Japan, Nemaka i panija, obeavaju dobru perspektivu
fotonaponskim tehnologijama i u Srbiji. Meutim, fotonaponska industrija zahteva
pogodne i stabilne politike uslove u Srbiji za konstantan i odriv razvoj. Brze ili
nagle promene u uslovima i iznosima subvencija te politikim stavovima mogu da
dovedu u
pitanje pozitivan razvojni trend. Uzimajui u obzir dananji znaaj fotonaponske
tehnologije, njihove dugorone potencijale i vreme potrebno da se ovakve tehnologije
razviju, razvoj i primene ovih tehnologija potpuno opravdavaju i ohrabruju dravnu
podrku i subvencije. Dodajmo pri tome da fotonaponska industrija moe znatno da
doprinese privredi zemlje otvaranjem novih radnih mesta, kao i malih i srednjih
preduzea.
Mogunosti korienja suneve toplotne energije
Kada bi samo 300.000 domainstava u Srbiji i Crnoj Gori imalo bar 5 m2 solarnih
kolektora za grejanje sanitarne potrone vode ili vazduha utedelo bi se 1.500 GWh
godinje, to odgovara instalisanom proizvodnom kapacitetu od oko 400 MW. Takva
investicija bi se isplatila za dve godine bez ikakve potronje energenata. Sunevo
zraenje na Zemlju dostie energiju od 1000 W/m2 pri emu korisno dozraena
energija na jedinicu povrine zavisi od orijentacije i nagiba povrine, od konstrukcije i
energetskih karatkeristika prijemnika suneve energije, doba dana, doba godine,
vremena insolacije, atmosferskih uslova i dr. Najee primenjivana tehnologija za
korienje sunevog zraenja bazirana je na principu toplotnog dejstva sunevog
zraenja, pri emu se energija sunevog zraenja transformie u toplotu na apsorberu
prijemnika suneve energije (toplotni kolektori). Kod ovih tipova kolektora ostvaruje
se stepen efikasnosti transforamcije dozraene suneve energije u korisno odvedenu
toplotu od 35 do 55%.
- 19 -

Toplotna konverzija suneve energije

Sunani kolektori mogu se podeliti na dve glavne grupe po tipu fluida koji prenosi
sunevu energiju. To su kolektori sa tenim fluidom i sa vazduhom. Svaka od ovih
grupa deli se na tri podgrupe odreene po temperaturnom opsegu rada.
Ravni niskotemperaturni
Srednje temperaturni - sa koncentrisanjem sunevog zraenja
Visoko temperaturni - sa koncentrisanjem sunevog zraenja
Ravni niskotemperaturni prijemnici su tehniki najjednostavniji sa aspekta izrade, a u
njima se ostvaruju radne temperature do 100C (u praznom hodu i do 180C).
Apsorber toplote je metalni ili plastini. Toplota se odvodi vazduhom, vodom ili
nekom drugom tenou na bazi antifriza i predaje potroau direktno ili preko
razmenjivaa toplote i grejnih tela. Kolektori se najee montiraju na krovu kue i
cevima su spojeni sa vodenim rezervoarom. Radi boljeg prenosa toplote koristi se
pumpa za pokretanje fluida. Solarni kolektori bazirani na ovom principu koriste se
najvie za pripremu tople sanitarne ili tehnoloke vode, u procesima suenja raznih
poljoprivrednih proizvoda, za grejanje prostora i u drugim toplotnim procesima u
kojima se radne temperature kreu do 100C.
Ravni niskotemperaturni prijemnici suneve energije
Ovaj tip solarnog kolektora sastoji se iz sledeih elemenata:
transparenta
apsorbera
termike izolacije
kuita
Transparent (prozirna pokrivka) ima zadatak da zatvori prostor ispred apsorbujue
ploe ime smanjuje toplotne gubitke, a da pri tome obezbedi to bolji prodor
sunevih zraka do apsorbujue povrine. U praksi se najee koristi obino
prozorsko staklo debljine 4mm, kao i kaljeno staklo debljine 5 mm, a mogu se
koristiti i providni plastini materijali debljine do 2mm kao i specijalne ultravioletno
stabilne plastine folije. U zavisnosti od otpornosti materijala na degradaciona dejstva
iz okoline, posebno na dejstvo sunevog ultravioletnog zraenja, moe se proceniti
koliko e se smanjivati svetlosna propustljivost tokom vremena eksploatacije. Solarni
kolektori sa jednostrukom prozirnom pokrivkom obino se koriste u instalacijama
grejanja sanitarne ili tehnike vode u prelaznim ili letnjim periodima kada su spoljne
temperature vie. Dvostruka transparentna pokrivka obino se primenjuje kod
- 20 -

kolektora predvienih za upotrebu pri niim spoljanjim temperaturama da bi se

smanjili gubici sa prednje strane kolektora. Efikasnost kolektora sa jednostrukim
zastakljenjem je zimi znatno nia od efikasnosti sa dvostrukim zastakljenjem. Leti je
razlika u efikasnosti izmeu ova dva tipa kolektora znatno manja. Tako na primer pri
temperaturi radne tenosti na ulazu u kolektor od 60C (zimi kada je temperatura
okolnog vazduha 10C i snaga sunevog zraenja oko 600W/m2) efikasnost
posmatranog kolektora sa jednostrukim zastakljenjem je ravna nuli (nee se dogrevati
radna tenost) dok e kolektor sa dvostrukim zastakljenjem imati efikasnost od 0,4. U
letnjem periodu ovi koeficijenti su 0,68 i 0,7. Apsorber ima zadatak da transformie
sunevo zraenje u toplotu i predstavlja kljuni element od koga najvie zavisi
efikasnost apsorbcije sunevog zraenja, emisija toplote u okolinu (toplotni gubitak) i
efikasnost prenosa toplote sa apsorbujue povrine na radni medijum koji hladi
apsorber. Kvalitetni apsorberi se izrauju od bakra, aluminijuma i nerajuih elika.
Apsorberi od plastinih masa spadaju u manje kvalitetne. Selektivni apsorbujui
slojevi koji se nanose hemijskim tretmanom na apsorber obezbeuju znatno bolje
radne karakteristike (nizak koeficijent emisije zraenja), bolju energetsku efikasnost i
trajne apsorbcione karekteristike u odnosu na upotrebu crne boje za apsorbcioni sloj.
Radni medijum ili nosilac toplote u solarnom kolektoru moe da bude vazduh, voda
ili tenost na bazi antifriza. Termika izolacija je vrlo bitan element koji smanjuje
toplotne gubitke sa zadnje i sa bonih strana kolektora. Kao materijal najvie se
koristi ekspandirana poliuretanska pena, jer ima stabilne mehanike i termike
osobine. Pored termoizolacionih karakteristika ovaj materijal i ukruuje kuite
kolektora, a ne upija vlagu. Staklena i mineralna vuna su dosta nepogodne za
rukovanje i mogu da prime znaajne koliine vlage ime se smanjuje trajnost i
efikasnost kolektora. Kuite kolektora objedinjuje sve njegove elemente u jednu
funkcionalnu celinu. Izrauje se najee od metala (eloksirani aluminijum), a ree od
plastinih materijala. Upotreba raznih gumenih ili silikonskih zaptivki je neophodna
radi smanjenja prodora hladnog vazduha i vlage u kuite. Kolektori imaju povrinu
obino od 1,2 do 2 m2 bez obzira da li im je radni fluid voda ili vazduh. Debljina
kolektora sa vodom je neto manja od onih sa vazduhom i kree se od 60 do 100 mm.
Masa kolektora se kree u granicama od 25 do 50 kg po jednom kvadratnom metru
prijemne povrine. Integralni prijemnici suneve energije nastali su iz tenje da se
dobiju jednostavniji i jeftiniji solarni kolektori sa istim efektima kao i klasini tipovi.
To je ostvareno integrisanjem funkcije prijemnika solarne energije i dela
- 21 -

graevinskog objekta (fasade ili krova), tako to se vri direktno integrisanje

kolektora u funkcionalnu celinu sa objektom. Efekti ovakve konstrukcije su obino
dvostruki: poboljava se termika karakteristika zida ili krova i obezbeuje
projektovana koliina energije. U tom sluaju obino je cena izrade fasade ili krova
nia jer kolektor ini spoljnu oblogu objekta. Ovaj tip gradnje obino koristi vazduh
kao radni medijum.

Solarne instalacije

Instalacije sa tenim radnim medijumom

Kod instalacija sa tenim radnim medijumom, nosilac toplote moe da bude voda,
voda pomeana sa antifrizom ili tenost na bazi antifiriza koja je specijalno razvijena
za primenu u solarnim instalacijama. U ovakvoj instalaciji tenost koja se zagrejala
potiskuje se centrifugalnom pumpom ka razmenjivau toplote. U njemu se greje
potrona sanitarna ili tehnoloka voda. Izmenjiva se moe napraviti i sa veom
koliinom vode tako da se u njemu istovremeno vri razmena i akumulacija toplote.
Kod veih instalacija izmenjiva i skladite toplote su obino razdvojeni.
Kompaktni solarni bojleri
Solarni kolektor u kombinaciji sa termoizolovanim rezervoarom - bojlerom zapremine
oko
100 do 200 litara ini kompaktnu jedinicu za grejanje vode. U bojler se ugrauje i
elektrini
greja ime se dobija stabilnije snabdevanje toplom vodom. Solarni kolektor i
- 22 -

bojler se nalaze na zajednikom postolju tako da se uz minimum instalacija dobija

jeftin
i pouzdan sistem. Ovakav nain grejanja vode primenjuje se najee u predelima gde
su
zime blae da ne bi dolo do zamrzavanja vode.

Instalacije sa vazduhom kao radnim medijumom

Kod solarnih instalacija sa vazduhom kao nosiocem toplote, obino se zagrejan

vazduh iz kolektora dejstvom ventilatora potiskuje kroz kanalski razvod do grejane
prostorije. Ukoliko se u prostorijama vazduh ne zagauje onda se tako rashlaeni
vazduh ponovo potiskuje u solarni kolektor na dogrevanje. Kada je u pitanju
instalacija kod koje postoji mogunost da se promeni kvalitet vazduha (estice praine
ili vlaga u sluaju suara) potrebno je primeniti otvoreni sistem. U njemu vazduh iz
spoljanje sredine ulazi u sunani kolektor, a iz grejane prostorije se odvodi napolje u
atmosferu zajedno sa znaajnom koliinom toplote. Kod sloenijih sistema energetski
efekti se mogu poveati ugradnjom razmenjivaa toplote tipa vazduh - vazduh uz
znatno poveanje cene tako izgraenog sistema. Skladite toplote obino se formira
ispod povrine zemlje (najee ispod grejanog objekta) u termoizlovanom prostoru

- 23 -

popunjenom nekim vrstim materijalom sa to boljom toplotnom kapacitivnou.

Najee se primenjuje lomljeni kamen, a mogu se koristiti i staklene boce napunjene
vodom.
Grejanje prostorija

U naem podneblju ukupno energetsko dejstvo sunevog zraenja zimi je manje od

letnjeg, ali je jo uvek dovoljno efikasno za korienje. Tako na primer iz
komercijalnih tipova solarnih kolektora moe se u grejnoj sezoni dobiti - po jednom
kvadratnom metru u jednom danu - energija koja se kree (u zavisnosti od meseca u
godini i lokacije potroaa) od 1,2 do 3kWh. To znai da prijemnik suneve energije
moe u toku jednog meseca da preda nekom potroau toplotu od 36 do 90 kWh sa
jednog kvadratnog metra kolektora. Poto se temperatura radnog fluida pri
preporuenim brzinama strujanja u toku zimskog perioda kree od 40 do 60C, jasno
je da ove temperature nisu dovoljne za centralno toplovodno grejanje. Meutim, u
prelaznim periodima sa spoljnim tempraturama oko 0C ovaj nain grejanja postaje
efikasan, jer tada kotlovske instalacije rade sa temperaturama od oko 60C. Ukoliko
se u sistemu toplovodnog grejanja primenjuje podno grejanje, koje radi sa niim
temperaturama efekti su jo bolji. Najbolji efekti se ostvarju primenom vazdunog
sistema grejanja.Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kua ili stanova zavise
od vie faktora, meu kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu
ulogu. Termike karakteristike grejanog objekta direktno utiu na veliinu toplotnih
gubitaka, a time i na potrebe za toplotnom energijom. Na taj nain se dolazi do toga
da je dobra toplotna izolacija kljuni element u utedi energije i da je to najbolji i
najekonominiji nain za jednu siromanu zemlju da popravi svoju energetsku
situaciju. Pogotovo ako se uzme u obzir da je kod nas normalna, a cenom i
stimulisana, pojava grejanja elektrinom energijom. To je jedan od najneracionalnijih
naina grejanja gledano sa aspekta cele drave.

Nivo potrebnih ulaganja u solarne instalacije za domainstva

Grejanje sanitarne vode

Potrebna ulaganja: 15 - 25 EUR/m2, odnosno 900 do 1.500 EUR/domainstvu
Napomena: Manje vrednosti se odnose na jeftinije solarne kolektore i jednostavnije
instalacije. Vee vrednosti se odnose na skuplje sisteme sa sloenijim instalacijama sa
- 24 -

razmenjivaem toplote, sistemom za prinudnu cirkulaciju i automatikom za regulaciju

rada.
U Evropi je tokom 2002. instalirano 1,19 miliona m2 solarnih termikih kolektora
tako da je ukupna procena da ih u Evropi sada ima oko 13 miliona m2.
Efekti: Grejanje potrone sanitarne vode u periodu od aprila do oktobra pokriva 80%
potreba za energijom. U periodu od oktobra do aprila ova pokrivenost je oko 30%.
Grejanje prostora
Uslovi za obezbeivanje grejanja stambenog prostora su sloeniji, a investiciona
ulaganja vea. Ukoliko se pravi nov objekat u kome je predvieno solarno grejanje
prostora efekti su najbolji uz minimalnu cenu. Adaptacija ve izgraenih objekata je
sloeniji postupak sa veim trokovima. Potrebna ulaganja: 50 100 EUR/m2,
odnosno oko 3.000 do 6.000 EUR/domainstvu Napomena: Manje vrednosti se
odnose na stanove i kue sa boljim termikim karakteristikama zidova i manjim
toplotnim gubicima kroz procepe; boljim mogunostima aplikacije integralnih
solarnih kolektora; boljim rasporedom prostorija i prozira na objektu kao i boljom
orijentacijom prijemne povrine objekta.
Efekti: Optimalnom instalacijom i veliinom solarnih kolektora omoguuje se kod
standardno
izgraenih objekata pokrivenost potreba grejanja od 50 do 60% tokom cele godine.
Potencijal Srbije i Crne Gore u primeni toplotnih kolektora
Energetski potencijal je zadovoljavajui na celoj teritoriji Srbije i mogue je efikasno
korienje termikog dejstva sunevog zraenja. U prethodnom dugom periodu ovaj
prirodni, ekoloki i ekonomski najpovoljniji vid korienja energije nije mogao da se
primenjuje jer nije postojala nikakva stimulacija stanovnitva. Sada kada se
nedostatak energije u itavom sveti drastino osea i kada cena struje u Srbiji raste
kako bi dostigla cene u Evropskoj Uniji ista ekonomska raunica e dovesti do
upotrebe najracionalnijih izvora energije. Stimulacija drave u obliku poreskih
olakica za instaliranu opremu sigurno bi se viestruko isplatila u poreenju sa novim
investicijama u elektroprivredu koje nas oekuju. Takoe u poreenju sa dobijanjem
energije iz fotonaponskih elija ili vetrogeneratora upotreba solarnih kolektora je
najekonominija u sadanjem trenutku i moe se primenjivati od individualnih
korisnika do veih sistema. Ekonomski i ekoloki razlozi dovode do ulaganja u
istraivake i razvojne projekte koji svojim rezultatima pokreu investicije u
proizvodnji opreme za eksploataciju energije. Apsurdno je da siromane zemlje koje
- 25 -

skupo plaaju uvozne energente i opremu za proizvodnju energije ne uine napor da

na bazi ekonomskih raunica krenu u razvoj i proizvodnju onoga to je najpogodnije.
To ukazuje na odnos vlasti prema svojoj zemlji, energetskim resursima i planiranju.

Energija Vetra
Prvi

vetrogenerator

Srbiji

Firma

Nipon-Komerc

iz

Beograda

instalirala je i 9. oktobra 2003. godine povezala na elektrinu mreu prvi

vetrogenerator u Srbiji. Snaga generatora je 11 kW, a prenik elise je 13 m.
Proizvoa vetrogeneratora je danska firma Gaia Wind.
Energija vetra
Energija sadrana u kretanju vazdunih masa - vetru - oduvek je pobuivala panju
istraivaa koji su eleli da je korisno upotrebe. Jedra, a kasnije i vetrenjae bili su
jedini nain za pretvaranje energije vetra u mehaniki rad. Od svih izazova koji stoje
danas na raspolaganju savremenom oveku postoji jedan koji pleni svojom
uzvienou i snagom. To je trka oko sveta. Pored svih moguih prevoznih sredstava
jedino se u jedrenju odrzavaju trke oko sveta to na slikovit nain govori o moi vetra.
Sada, a i u budunosti energija vetra se pokazala kao najozbiljniji obnovljiv izvor
energije pri dostignutom razvoju tehnologije.
Osnovni razlozi za to su:
neizmerna koliina energije
mogunost pretvaranja u elektrinu energiju
pomou vetrogeneratora
pad cena vetrogeneratora i pratee opreme
srazmerno sve veoj upotrebi energije vetra
ekoloki potpuno ist nain pretvaranja energije
mala zauzetost zemljita
Energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i enormno zagaivanje planete
uticali su da se industrija za proizvodnju vetrogeneratora (VTG) poslednjih 30 godina

- 26 -

razvijala u svetu skoro istom dinamikom kao i industrija raunarske opreme, a danas
se smatra vrlo stabilnom i perspektivnom.
Po predvianjima mnogobrojnih eksperata, oekuje se dalji intenzivan rast
instalisanih kapaciteta, a trendovi daljeg poveanja ekonominosti, kao i sve ozbiljnije
pogoranje stanja ivotne sredine, potvruju takve pretpostavke. Do kraja 2001.
godine u svetu je instalisano 56.000 vetrogeneratora sa kapacitetom od 25 GW. Prole
godine je poveanje kapaciteta iznosilo 52%. Nemako trite ima i dalje najvei
udeo, trite SAD dri drugo, a panija je dola na tree mesto.

Energetski deficit i neminovnost upotrebe ekoloki istih izvora energije primorae i

Srbiju i Crnu Goru da pone da investira u razvoj i eksploataciju energije vetra.
Tehnologija korienja energije vetra
Pretvaranje energije vetra u elektinu energiju vri se pomou vetrogeneratora.
Vetrogenerator pretvara kinetiku energiju vazduha koji se kree (vetra) pomou
lopatica rotora (elise), prenosnog mehanizma i elektrogeneratora u elektrinu energiju.
Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine vetra i to tako to je proporcionalna
treem stepenu brzine vetra. Vetrogenerator ne moe da transformie celokupnu
kinetiku energiju vetra koji struji kroz povrinu koju obuhvataju kraci rotora. Albert
Dec je 1919. godne dokazao da se maksimalno 59% ukupne kinetike energije vetra
moe pretvoriti u mehaniku energiju rotora vetrogeneratora. Proizvoai
vetrogeneratora uglavnom daju krivu izlazne snage u zavisnosti od brzine vetra kao
to se vidi na slici.

- 27 -

Moderni vetrogeneratori poinju da proizvode elektrinu energiju ve pri brzini vetra

od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s.
Vetrogenerator moe da obezbedi ekonominu proizvodnju struje ukoliko je srednja
godinja brzina vetra vea od 6m/s. Usled trenja izmeu struje vazduha i tla, kao i
unutranjeg viskoznog trenja brzina vetra
raste sa poveanjem visine iznad tla. Jasno je da na profil brzine vetra utie hrapavost
terena, prisustvo prirodnih i vetakih prepreka kao i drugi topografski elementi.
Poto se ovi parametri razlikuju od lokacije do lokacije potrebno je prilikom izbora
lokacije voditi rauna da se dosegne to povoljnija srednja godinja brzina vetra. Od
toga direktno zavisi koliina proizvedene elektrine energije. ak i male greke u
odabiru najpovoljnije lokacije u dugogodinjem bilansu proizvodnje daju znaajna
umanjenja isplativosti investicije.
Mali i vrlo mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se direktnim povezivanjem elise
i elektrogeneratora bez prenosnog mehanizma (reduktora) ime im se smanjuje cena.
Mali vetrogeneratori namenjeni su individualnoj upotrebi i najee slue za punjenje
akumulatora tamo gde ne postoji elektrina mrea, a energija se obino koristi za
osvetljenje i TV prijemnik. Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina
kilovata daju trofaznu struju i obino se prikljuuju na niskonaponsku distributivnu
mreu. Na izlazu vetrogeneratora dobija se naizmenina trofazna struja napona 690 V
i frekvencije 50/60 Hz. Pomou transformatora se napon podie na 10 - 30 kV to
odgovara naponu srednjenaponskih mrea. Svi vetrogeneratori veeg kapaciteta (od
- 28 -

10 kW do 3 MW) koriste se kao elektrane, to znai da proizvedenu energiju predaju

elektroenergetskom sistemu. Najee primenjivani moderni vetrogeneratori su
kapaciteta od 500 kW do 3 MW mada se grade i vei. Najekonominija primena
vetrogeneratora je njihovo udruivanje na pogodnim lokacijama u takozvanu farmu
vetrenjaa. Takva elektrana moe da ima kapacitet od nekoliko MW do nekoliko
stotina MW koji obezbeuje vie desetina vetrogeneratora.
Ekonominost korienja energije vetra
Na osnovu dosadanjih iskustava u gradnji vetrogeneratora dolo se do orijentacione
vrednosti investicija od oko 700 do 1000 po instalisanom kW. Vetrogeneratori, a
samim tim i farme vetrenjaa su znatno pojeftinili u poslednjih desetak godina i ta
tendencija e se i dalje nastaviti. Na taj nain je i cena elektrine energije dobijene iz
vetrogeneratora drastino smanjena. Na to je dodatno uticalo i smanjenje operativnih
trokova i rast efikasnosti i pouzdanosti. U SAD u dravi Ajova poeo je sa
realizacijom projekat izgradnje farme vetrenjaa snage od 310MW koja e se sastojati
od 180 do 200 vetrogeneratora snage od 1,5 do 1,65 MW. Obzirom da kod korienja
energije vetra, kao i kod mnogih drugih obnovljivih izvora energije, nema trokova
goriva, posle investicione izgradnje jedini trokovi su operativni i trokovi
odravanja. Investicioni trokovi se kreu od 75% do 90% ukupnih trokova.
Investicioni trokovi su trokovi izgradnje vetrogeneratora ili farme vetrenjaa,
ukljuujui trokove izgradnje pristupnih puteva ukoliko je potrebno i trokove
prikljuivanja na elektroenergetski sistem. Obino su lokacije sa povoljnim uslovima
za gradnju farme vetrenjaa udaljene od drumskih i energetskih magistrala i to
povezivanje utie na poveanje investicionih trokova. Cena vetrogeneratora se kree
od 600 do 900 po instalisanom kW. Sa poveanjem brzine vetra raste koeficijent
korisnog dejstva to postavlja zahtev za podizanjem visokih stubova. Finansijski
efekti u znaajnoj meri utiu na odluku o investiranju u proizvodnju elektrine
energije pomou vetrogeneratora. Iako cena elektrine energije iz vetra zavisi od
raznih institucionalnih faktora, referentne vrednosti se mogu izraunati primenom
preporuene prakse za proraun cena elektrine energije, od strane Meunarodne
agencije za energiju. Zbog irokog opsega kamatnih stopa mora se izraunati visoka,
srednja i niska cena elektrine energije. Osnovne pretpostavke su date u tabeli a
podaci se odnose na klasu vetrogeneratora kapaciteta 600 - 750 kW. U kalkulaciju se
ulo sa pretpostavljenim rastom investicionih trokova od 8% po prirataju brzine

- 29 -

vetra za svaki m/s, iznad 7 m/s. Koliina godinje proizvodnje elektrine energije
redukovana je za gubitak od 10%, iako, zbog visokog stepena
pouzdanosti od 98%, stvarni gubici mogu biti i manji.

Dobijene cene su date u dijagramu gde se moe videti da pri brzini od 6 m/s, cena
varira u opsegu od 0,045 do 0,09 /kWh. Dravna podrka proizvodnji nuklearne
energije i proizvodnji uglja irom Evrope i Amerike ine da se trokovi elektrine
energije dobijene iz ovih izvora prikazju manjim od realnih. Takoe, energija iz
vetrogeneratora se obino proizvodi blie potroaima ime se smanjuju gubici u
prenosu elektrine energije i ovako dobijena energija ima poveanu konkurentnost.
Prilikom razmatranja cene elektrine energije iz vetrogeneratora treba razmotriti i
uticaj eksternih trokova. Eksterne trokove je tee kvantifikovati ali su oni vrlo realni
i mogu se podeliti u tri kategorije:
Skriveni trokovi koje snose vlade, ukljuujui subvencije industriji za proizvodnju
elektrine energije i istraivake i razvojne trokove, porezi, oslobaanja od poreza,
Trokovi nastali usled emisije tetnih gasova (ne ukljuujui CO2) koji utiu na
zdravlje

- 30 -

i ivotnu sredinu,
Trokovi globalnog zagrevanja koji se pripisuju emisiji CO2.
Opte prihvaeno miljenje je, da je cena elektrine energije dobijene od vetra padala
mnogo bre od cena dobijenih iz drugih izvora, kao i da e se taj trend u budunosti i
nastaviti. Faktori koji izazivaju permanentni pad cena vetrogeneratorskih sistema su:
trend izgradnje veih turbina
opadanje infrastrukturnih trokova
poveanje efikasnosti vetrogeneratora
smanjenje trokova sirovina od kojih se
izrauju vetrogeneratori.
Uticaj vetrogeneratora na ivotnu sredinu
Energetika je jedan od najveih globalnih zagaivaa, gledano kroz emisiju
zagaujuih materija i otpad koji se stvara kao posledica proizvodnje. tetni uticaji na
ivotnu sredinu od proizvodnje elektrine energije, mogu se podeliti na tri grupe:
emisija tetnih gasova (bez emisije CO2)
emisija CO2
otpad koji nastaje u procesu proizvodnje (radioaktivni,pepeo, gips, ulja)
Narastanje brige o zatiti ivotne sredine, postaje svetski pokret. Rezultat delovanja
ogleda se konkretnim aktivnostima na globalnom nivou: borba protiv zagaenja,
borba protiv globalnog
zagrevanja i klimatskih promena, borba za racionalnije korienje resursa. Prilikom
planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije se odluuju za farme
vetrenjaa zbog toga to njihova primena ima ekonomskog i ekolokog smisla.
Evropska Unija je zbog izgradnje vetrogeneratorskih kapaciteta intenzivnije od
oekivane uradila reviziju strategije ime je poveala cilj sa 20.000 na 40.000 MW
instalisane snage vetrogeneratora do 2010. godne. Svaki kWh proizveden obnovljivim
izvorima energije, zamenjuje isti koji bi s druge strane trebao da bude proizveden u
elektranama na fosilno gorivo, to ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na
ivotnu sredinu, a naroito emisije CO2 u atmosferu. Meu svim obnovljivim
izvorima energije, energija vetra je rangirana kao jedna od najjeftinijih opcija za
smanjenje emisije CO2, ali i emisije drugih zagaujuih materija. Moderni
vetrogenerator od 600 kW e tokom svog radnog veka na prosenoj lokaciji, u
zavisnosti od vetrovitosti mesta i stepena iskorienja kapaciteta, spreiti emisiju za
otprilike 20.000 do 36.000 tona zagaujuih materija. Radi sticanja relativnih odnosa,
- 31 -

predstavljen je u tabeli primer procenjenog smanjenja emisije zagaujuih materija u

decembru 1997. godine, na nivou EU.

Negativni trendovi u korienju fosilnih goriva nameu znaajna istraivanja u cilju

iznalaenja efikasnih naina korienja obnovljivih izvora energije. Energija vetra,
ve

pri

sadanjem

stanju

tehnologije,

zbog

neiscrpnosti

vetra

iroke

rasprostranjenosti na svim svetskim meridijanima, moe znaajno doprineti stabilnosti

i raznolikosti u energetskom snabdevanju, uz istovremeno smanjenje tetnih
atmosferskih emisija. Urbanizacija, otpad, zagaenje tla su faktori koji bitno
aktuelizuju problem ouvanja poljoprivrednog zemljita. Stoga pri valorizaciji neke
tehnologije nije nebitan parametar neophodno zaposednuto zemljite. Termoelektrane
zaposedaju velike povrine zemljita (za objekte, deponiju pepela). Povrina se znatno
uveava kada se ukljue povrine zaposednute povrinskim kopovima uglja,
odlagalitima jalovine i transportnim putevima. Kod hidroelektrana, velike povrine
zemljita, esto najplodnijeg, potapaju se i bivaju izgubljene za poljoprivredu. Farme
vetrenjaa su izuzetno ekonomine po pitanju iskorienja zemljita. Vei deo
zaposednutog zemljita na kome je izgraena farma (oko99%) moe se za vreme
eksploatacije koristiti za poljoprivredu. Negativni uticaji vetrogeneratora na ivotnu
sredinu postoje ali su ti uticaji zanemarljivi u poreenju sa pozitivnim elementima.
Takoe u toj proceni postoje subjektivni elementi, neinformisanost kao i loa
interpretacija.
Evropska asocijacija za energiju vetra (EWEA - European Wind Energy Association)
je na junskoj konferenciji 2003. godine revidirala ciljeve u primeni energije vetra.
1997. EWEA je planirala da do 2010. godine u Evropi bude instalirano
vetrogeneratora kapaciteta 40.000 MW, a do 2020. godine 100.000 MW. Novi
planovi su da se do 2010. godine instalira 75.000 MW, a do 2020. godine 180.000
MW.

- 32 -

Vizuelni efekat, buka, ometanje radio telekomunikacija i uticaj na ptice su relativno

beznaajne negativne karakteristike vetrogeneratora i mogu se lako izbei ili umanjiti.

Energetske potrebe Srbije i Crne Gore

Da bi se dao odgovor na pitanje o koliini kvalitetnog vetra koji bi se mogao na

ekonomski isplativ nain konvertovati u elektrinu energiju, potrebno je, pored
karakteristika vetra, voditi rauna o: rezervama fosilnih goriva, ceni elektrine
energije iz fosilnih goriva, ouvanju ivotne sredine, koliinama naftnih derivata i
gasa koje uvozi naa zemlja, trendu rasta i strukturi potronje energije i slino.
Ukupna raspoloiva snaga na pragu elektrana u elektroenergetskim sistemima Srbije i
Crne Gore iznosi oko 9 GW, pri emu 66,7% ine termoelektrane. Godinja
proizvodnja elektrine energije u SCG je u toku 2002. godine iznosila oko 35 TWh.
Na osnovu ovih podataka se izraunava da je srednji faktor iskorienja proizvodnih
kapaciteta u SCG 47%. Proseni faktor iskorienja kapaciteta vetrogeneratora je u
opsegu 20% do 40%, zavisno od stabilnosti vetra, sposobnosti mree da preuzme
elektrinu energiju i od drugih meteorolokih i tehnikih parametara. Ovo znai da
objektivno 1 MW proizvodnih kapaciteta u prosenom vetrogeneratoru u
kvantitativnom energetskom smislu odgovara oko 0,5 MW instalisanih u prosenoj
hidro ili termoelektrani. Meutim, energija koju proizvodi vetrogenerator je vrnog
karaktera, jer vetra proseno najvie ima onda kada je
potronja najvea, to znai da kvalitativno energiju vetra treba valorizovati sa oko
20% u odnosu na energiju koju generiu termoelektrane to svakako treba imati u vidu
pri formiranju cene elektrine energije proizvedene u vetrogeneratorima. I pored
preduzetih mera u pogledu poveanja energetske efikasnosti i revitalizacije
proizvodnih i prenosnih kapaciteta u EPS-u se od 1997. god. permanentno javlja
deficit u elektrinoj energiji. Taj deficit je u 2002. godini iznosio oko 5,5 TWh to
ini preko 10% ukupne nacionalne potronje, koja je u 2002. iznosila skoro 40 TWh.
Debalans u proizvodnji i potronji elektrine energije je u proteklom periodu reavan
uvozom skupe elektrine energije i restriktivnim merama u isporuci elektrine
energije. Prevazilaenje elektoenergetske krize moglo bi se reiti kupovinom i
montaom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica prosene snage 1 MW, uz uslov
da je na tehniki iskoristiv vetropotencijal vei od 3 GW. Nemaka planira da do
2030. godine u Severnom i Baltikom moru instalira vetrogeneratore ukupne
- 33 -

instalisane snage oko 20.000 MW. Za ostvarivanje ovih planova bie potrebno oko 20
milijardi evra! U daljem tekstu bie pokazano da Srbija i Crna Gora imaju tehniki
iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW to je znatno vie od naeg
trenutnog deficita u elektrinoj energiji. Ako se uzme u obzir i rast potreba za
elektrinom energijom srazmeran pretpostavljenom privrednom rastu, dolazi se do
imperativnog zahteva za aktiviranjem vetro potencijala.
Model za procenu vetroenergetskog resursa
U Srbiji i Crnoj Gori nisu sprovedena opsenija namenska merenja vetra u cilju
odreivanja globalnog vetropotencijala. Na osnovu modela koji se bazirao na
iskustvenim podacima drugih zemalja korisno je analizirati trenutno stanje instalisanih
kapaciteta i procenjenog vetropotencijala u zemljama Evropske Unije. Oko 50%
vetroenergetskih kapaciteta je koncentrisano u Nemakoj, koja je poetkom 1996.
godine imala instalisano 1132 MW da bi u junu 2003. godine oko 15.000
vetrogeneratorskih jedinica ukupne instalisane snage od 12.500 MW uestvovalo sa
oko 5% u ukupnoj proizvodnji elektrine energije u ovoj zemlji. Vodeu ulogu u
Evropi i svetu u pogledu odnosa izgraenih vetrogeneratorskih postrojenja prema
povrini ima Danska (koja trenutno ima instalisano oko 3GW u vetrogeneratorima
koji uestvuju sa oko 20% u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji elektrine energije).
Obzirom da Nemaka i Danska imaju najvee iskustvo u oblasti vetroenergetike, kao i
verifikovane procene svog globalnog vetroenergetskog potencijala kroz znaajna
izgraena vetroenergetska postrojenja, prirodno je pokuati uspostaviti odreenu
slinost i analogiju izmeu njihovih vetroenergetskih potencijala i potencijala SCG.
Vetropotencijal Danske je sadran u kopnenim i morskim priobalnim vetrovima.
Pored izgraenih 3 GW u vetrogeneratorima, Vlada Danske je odobrila gradnju novih
4 GW do 2010. godine a dugoroni planovi (do 2020.) su izgradnja ukupno 10 GW
koji bi proizvodili oko 50% nacionalnih potreba za elektrinom energijom. Na osnovu
ovih planova koji se temelje na realnim vetroenergetskim resursima, moe se
zakljuiti da su vetroenergetski resursi Danske oko 20 GW. Ovaj podatak je potvren
i na internet sajtu minstarstva za energetiku Danske. Oni eksplicitno tvrde da je njihov
tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal: P = 20 GW = 20.000 MW, od ega je
oko 50% koncentrisano u morskim, a 50% u kopnenim vetrovima. Ovaj podatak moe
se uzeti kao pouzdan jer je rezultat dugogodinjeg iskustva i opsenih merenja koja su
korigovana na osnovu praktinih iskustava. Analizirajui mapu vetrova SCG koju je
formirao hidrometeoroloki zavod bive SFRJ vetrovi u SCG su slabiji nego u
- 34 -

Danskoj tako da iako imamo skoro dvostuko veu povrinu moe se proceniti da je
tehniki iskoristiv vetropotencijal na kopnu SCG oko: P = 20 GW= 20.000 MW.
Ministarstvo za ekonomiju Nemake je u studiji o vetroenergetskom potencijalu
kopnenih vetrova u Nemakoj iznelo podatak da je ukupni iskoristivi vetropotencijal
kopnenih vetrova u Nemakoj oko 64.000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
Analizirajui vetrove Nemake i SCG moe se konstatovati da su intenziteti srednjih
godinjih brzina vetrova jako slini. Pod pretpostavkom da su brzine vetrova u SCG
10 do 20% manje nego u Nemakoj, moe se usvojiti da je vetroenergetski potencijal
manji za 40% to uzimanjem u obzir i povrine SCG dovodi do vrednosti od: P = 11
GW = 11.000MW. Dakle, na osnovu uporednih analiza moe se zakljuiti da je
globalni tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal u Srbiji i Crnoj Gori: P = [8
15] GW = [8.000 15.000] MW, odnosno, ako bi vetrogeneratori radili sa faktorom
iskorienja od 20% mogli bi proizvesti elektrinu energiju od 17.500 GWh/god. ili
17,5

TWh/god.

Osnovni

tehniki

problem

integracije

vetrogeneratora

elektroenergetski sistem je sadran u samoj prirodi vetra. Vetar kao stohastiki izvor
ima mali stepen kompatibilnosti pa se javljaju problemi u planiranju i regulaciji
elektroenergetskih sistema koji imaju veliko procentualno uee vetrogeneratora u
ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema studijama koje su se bavile analizom
maksimalnog uea vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji prosenog EPS-a ,
pokazalo se da je tehniki maksimum uea vetrogeneratora u ukupnoj globalnoj
proizvodnji elektrine energije oko 20%. Ovaj stepen participacije vetrogeneratora
podrazumeva

postojee

konfiguracije

elektrenergetskih

sistema.

Pojaanjem

interkonekcije i izgradnjom akumulacionih sistema ovaj procenat se moe poveati.

Elektroenergetski sistemi SCG su strukturno povoljni za integraciju vetrogeneratora.
Postojanje reverzibilne hidrolektrane Bajina Bata omoguava preuzimanje vika
elektrine energije u uslovima pojaanog vetra odnosno proizvodnje vetrogeneratora.
Takoe, stabilni hidropotencijali (erdapske hidroelektrane) mogu da obezbede
efikasnu regulacionu rezervu i time stabilan rad sistema i u uslovima velike varijacije
u proizvodnji vetrogeneratora. Dakle, postojea struktura elektrinog proizvodnog
sistema u SCG omoguava ukljuenje vetrogeneratora u elektroenergetski sistem. to
se tie prenosnog sitema, on bi prikljuenjem vetrogeneratora bio u znaajnoj meri
rastereen jer se vetrogeneratori prikljuuju po pravilu na distributivne sisteme. Osim
rastereenja bili bi smanjeni i gubici u prenosnoj mrei na raun decentralizacije
proizvodnje. Obzirom da je vetar stohastiki izvor, vano je analizirati u kojoj meri se
- 35 -

poklapaju godinje fluktuacije vetra i zahtevi potroaa za elektrinom energijom. Na

slikama 12 i 13 je prikazana tipina sezonska varijacija srednje brzine vetra i tipian
dijagram potronje elektrine energije na godinjem nivou EPS-a.

Analiza regiona u SCG pogodnih za izgradnju vetrogeneratora

U Srbiji i Crnoj Gori postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju
vetrogeneratora:
1. Crnogorsko primorje, odnosno pojas morske obale od Ulcinja do Herceg Novog u
irini oko 20 km, odnosno povrine od oko 1000 km2. U ovoj oblasti vetrovi su
srednje brzine vee od 7 m/s, snage 400 600 W/m2. Na ovom prostoru je mogue
izgraditi vetrogeneratore kapaciteta od 1000 do 1500 MW. U ovom predelu postoji
dosta lokacija sa visokim grebenima i brdima na kojim srednja snaga vetra na visini
od 50 m moe biti i preko 1000W/m2.

- 36 -

2. Istoni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh
itd. U ovim regionima postoje lokacije ija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova
oblast prostorno pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko
2000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
3. Zlatibor, abljak, Bjelasica, Kopaonik, Divibare su planinske oblasti gde bi se
merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.
4. Panonska nizija, severno od Dunava je takoe bogata vetrom. Ova oblast pokriva
oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je izgraena putna
infrastruktura, postoji elektrina mrea, blizina velikih centara potronje elektrine
energije i slino. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000
MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.

Zakljuak:
U proizvodnji elektrine energije nijedan izvor energije nije imao tako dinaminu
ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostiu snagu
od 5 MW i vie, a po ekonominosti su izjednaeni sa klasinim izvorima energije.
Konkurentnost im se znaajno poveava pogotovo kada se u poreenja uvrsti uticaj na
ivotnu okolinu. U narednom periodu moe se oekivati da e energija vetra kao
najznaajniji obnovljiv izvor zauzeti znaajno mesto u ukupnom svetskom
energetskom bilansu. Za Srbiju je primena obnovljivih izova energije primarni cilj
oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, politiari i strunjaci. Pri
sadanjem konstantnom deficitu elektrine energije najbri put u praenju potronje
energije je tednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.

- 37 -

Hidroelektrina energija
Hidroenergetski potencijal vodotokova predstavljao je vekovima vaan izvor energije,
a tragovi korienja vodotokova mogu se pratiti jo od drevnog Egipta, Persije i Kine,
gde su korieni za navodnjavanje kao i za mlevenje zrnevlja i pravljenje brana. Na
kraju devetnaestog i poetkom dvadesetog veka osnovni cilj razvoja hidroenergije bio
je mehaniko pokretanje maina korienjem kaieva, konopaca i prenosnih
zupanika. U ranoj fazi eksploatacije hidroenergetskih potencijala generisana
elektrina energija retko je prelazila nekoliko stotina kilovata. ak i danas
hidroenergija predstavlja vaan izvor elektrine energije u svim krajevima sveta.
Veliki napredak je uinjen u razvoju i poboljanju opreme u cilju zadovoljavanja sve
kompleksnijih zahteva koje postavlja rad i odravanje sve veih hidroelektrana, tako
da danas hidroelektrine instalacije slue milionima ljudi irom sveta. Poveanje cene
nafte u svim zemljama i poveana zabrinutost o negativnim uticajima sagorevanja
uglja, nuklearne energije, pa i velikih hidroelektrana, na prirodnu okolinu, poveali su
zanimanje za korienje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova u raznim
delovima sveta. To je uslovilo razvoj modernih hidro turbina, koje mogu da rade pod
uslovima malih protoka i malih padova vodene mase. Projekti koji podrazumevaju
korienje hidroenergetskog potencijala malih vodotokova ukljuuju one instalacije
koje imaju mali pad (obino ispod 40 metara) i mali kapacitet (nominalno manje od
16 000 kW). Hidroelektrina energija se dobija kroz dve faze. U prvoj fazi
potencijalna energija vodene mase pokree hidraulinu turbinu i pretvara se u
mehaniku energiju, a u drugoj fazi ova mehanika energija pokree generator koji je
pretvara u elektrinu energiju. Snaga generisane elektrine energije zavisi od protoka
vodene mase i razlike u nivou izmeu izvora vodotoka i ispusta akumulacije (pad).
Veina hidroelektrinih instalacija zahteva izgradnju brane koja omoguava
regulaciju vodotoka, ali i poveanje pada. Vodeni rezervoar koji stvara brana moe da
akumulira i regulie vodotok i da ga pripremi za upotrebu u energetske svrhe, kao i da
slui drugim svrhama za razvoj vodenih resursa. Osnovni deo hidrocentrala je
hidromehaniki sistem, koji se sastoji od turbina, uzvodnih i nizvodnih vodotokova
koji se kanaliu i kontroliu regulacijom protoka. Pored toga postoji elektrini sistem,
koji se sastoji od generatora, transformatora, prekidaa i kontrolne opreme. Trenutni
pravac razvoja malih hidroelektrana podrazumeva da se iskoristi brana i postojei
vodotokovi kako bi se izbegli problemi koji mogu da se jave usled promene upotrebe
vodotokova, odvodnih puteva i poveane akumulacije iza brane. Male hidroelektrane
- 38 -

pruaju odreene prednosti u tom smislu jer je instalacija relativno mala i moe da
bude i estetski i ekoloki prihvatljiva. Efekti na prirodnu okolinu su zanemarljivi u
poreenju sa slinim efektima koje prouzrokuju velike hidroelektrane. U nekim
sluajevima brane mogu da poveaju protok odravajui dovoljnu dubinu vodotokova
koji mogu biti dovoljni za odravanje vodenog ivota. Izgleda da, posle mnogo
godina eksperimentalnog rada u mnogim zemljama, male hidroelektrane postaju sve
atraktivnije i ekoloki prihvatljive u mnogim delovima sveta, dok je njihova cena
konkurentna novim termo i nuklearnim elektranama, a uticaj novih brana na okolinu
je minimalan u poreenju sa velikim hidroelektrinim projektima.
Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji
Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31.000 GWh godinje. Vei deo
tog potencijala (oko 62%) je ve iskorien jer je ekonomski opravdano graenje
veih proizvodnih kapaciteta. Ostatak hidropotencijala je iskoristiv gradnjom manjih i
skupljih objekata posebno ako se rauna na mini i mikro elektrane. Neke procene
potencijala malih hidroelektrana, koje ukljuuju mini i mikro elektrane na preko 1000
moguih lokacija sa instalisanom jedininom snagom ispod 10 MW, kazuju da je na
malim vodotokovima mogue ostvariti ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW i
proizvodnju 2.400 GWh/god. Od toga se polovina (1.200 GWh/god.) nalazi u
Uikom, Nikom i Kragujevakom regionu, gde moe da bude korien u brojnim
malim postrojenjima sa ukupnom instalisanom snagom od oko 340 MW
rasporeenom na oko 700 lokacija. Budui da je na preostali neiskorieni
hidropotencijal znaajnim delom u opsegu male hidroenergetike, taj deo je i posebno
izuavan. Izraen je i katastar malih hidroelektrana za jedinine snage ispod 10 MW.
Rezultat je iskazan u ukupnoj instalisanoj snazi od 453 MW i prosenoj proizvodnji
od 1.600 GWh/god. na oko 868 lokacija. U tabeli je prikazan raspored potencijala
malih vodotokova za jedinine snage od 90 kW do 8.500 kW, koje je mogue
izgraditi uz formiranje akumulacija za 1,2 milijardi kubnih metara vode. Danas je u
pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,654 MW i godinje
proizvodnje od 150 GWh. Van pogona je 38 mini hidroelekrana ukupne snage od
8.667 MW i procenjene godinje proizvodnje od 37 GWh. Ove male HE mogu se
osposobiti za pogon uz ulaganje koje je zavisno od stanja u kome se nalaze. Postoje
znaajne mogunosti ugradnje malih hidroelektrana u postojeim vodoprivrednim
objektima, koje se takoe karakteriu znatno niim trokovima.

- 39 -

Ukupni energetski efekti gradnje malih hidroelektrana

Sagledavajui energetske potencijale malih vodotokova i mogunosti izgradnje malih
hidroelektrana na njima mogue je utvrditi njihove ukupne energetske efekte kako je
prikazano u tabeli 5.

Ulaganja u ove kapacitete zavisie od dravnog podsticanja gradnji energetskih

kapaciteta na bazi obnovljivih izvora energije shodno zakonskoj regulativi koja bi
trebalo da privue kapital privatnih investitora.
Uee malih hidroelektrana u elektroenergetskom sistemu
Elektroenergetski sistem Srbije ima na raspolaganju ukupni neto instalisani kapacitet
od 8.789W, od ega u termoelektranama 5.608 MW (63,8%) i u hidroelektranama
3.181 MW (36,2%). Ukupna godinja proizvodnja elektrine energije u 2000. godini
bila je 31.564 GWh.
Ukoliko bi svi kapaciteti planiranih malih hidroelektrana bili izgraeni, a postojei
kapaciteti ostali nepromenjeni, relativno uee malih hidroelektrana u ukupnoj
instalisanoj neto snazi bilo bi samo 5,3%. Meutim, u periodu do 2010. godine rauna
se na rast potronje i cena elektrine energije, to moe da prouzrokuje poveanje
interesovanja privatnih investitora za gradnju novih kapaciteta. U toku je priprema
gradnje novih i poveanje snage postojeih hidroelektrana. Protona hidroelektrana
Brodarevo treba da bude u pogonu od 2008. godine, a njena predviena instalisana
snaga je 51 MW sa prosenom godinjom proizvodnjom od 190 GWh. U gornjem
toku Ibra gradie se elektrana Ribarii snage 46,7 MW i proizvodnje od
76GWh/god. Na jo nekoliko objekata e se izvriti poveanje instalisane snage ili
poveanje dotoka i akumulacija vode. Priprema i gradnja hidroelektrana je dug
proces, a investiciona sposobnost privatnih investitora nee brzo rasti pa se oekuje da
u sledeih desetak godina bude realizovano maksimum polovina potencijala malih

- 40 -

vodotokova. Na manje interesovanje za male hidroelektrane utie i to to postoji

znaajan deo neiskorienog hidropotencijala za gradnju veih kapaciteta koji su
specifino jeftiniji. Na taj nain relativno uee malih hidroelektrana bi bilo jo
manje, tim pre to se do 2010. godine rauna na putanje u pogon novih kapaciteta
termoelektrana preko 1.000MW da bi se domaom proizvodnjom mogla podmiriti
potronja i izbegao uvoz elektrine energije. Meutim, iako manje znaajan u
energetskom smislu, znaaj malih hidroelektrana je strateki mnogo vei, kako sa
stanovita sigurnosti snabdevanja lokalnih potroaa elektrinom energijom
proizvedenom iz obnovljivih izvora koji ne ugroavaju ivotnu sredinu za razliku od
velikih sistemskih termoelektrana na ugalj, tako jo vie sa stanovita zapoljavanja
domaih kapaciteta za proizvodnju opreme i izvoenje radova.
Ukupni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana u Srbiji
Investicije i direktni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana
Energetski znaaj procene registrovanog hidropotencijala vodotokova na teritoriji
Srbije ukazuje da je mogue izgraditi 867 malih hidroelektrana ukupne instalisane sna
ge 453 MW i godinje proizvodnje od 1.600 GWh. Za ovaj obim proizvodnje
elektrine energije u termoelektranama bi trebalo da se utroi 2,3 miliona tona lignita
ili 400.000m3 prirodnog gasa iz uvoza. Male hidroelektrane bi ovako gledano
utedele godinje oko 52 miliona USD. Da bi se ostvario ovako ambiciozan plan
potrebno je za svaku pojedinanu lokaciju nuno raspolagati odgovarajuom
tehnikom dokumentacijom koja obuhvata detaljnu analizu svih karakteristika, kako
bi bio obezbeen najbolji izbor agregata, mainske i elektro opreme. Na taj nain bi se
dobio najbolji odnos ulaganja sredstava u opremu i graevinske radove. Takva
dokumentacija za sada ne postoji za ove objekte pa je zbog toga teko proceniti
mogunost investiranja.
Indirektni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana
Polazei od toga da za pogon koristi obnovljiv izvor energije, svaka, pa i mala
hidroelektrana zamenjuje potronju uglja (oko 1,4 kg po svakom kWh proizvedne
elektrine energije) ili prirodnog gasa, te je u funkciji odrivog razvoja ne samo u
pogledu ouvanja postojeih prirodnih resursa, ve i u pogledu zatite ivotne sredine
od emisije oksida sumpora i azota i oksida ugljenika. Ovi gasovi sa efektom staklene
bate izazivaju globalno zagrevanje i prete da izazovu nepovratni proces promene
klime na Zemlji. Znaajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu
nastati i zbog relativno velikog domaeg uea radne snage i industrije, praktino bez
- 41 -

uvoza opreme iz inostranstva. Domae uee u ovakvim malim projektima je mnogo

verovatnije i vee nego to je u sluaju velikih postrojenja.
Dinamika i efekti gradnje malih hidroelektrana
Ekonomska situacija u Srbiji ne ide na ruku razvoju i investiranju u obnovljive izvore
energije i to e se odraziti u budunosti poveanim uvozom energenata i veim
zaduivanjem. U takvoj situaciji do 2005. godine mogao bi da bude priveden
eksploataciji samo jedan manji deo (10 - 15%), a do 2010. godine jo 40 - 60%
raspoloivog hidro potencijala. Sama injenica da se radi o relativno velikim
poetnim ulaganjima jasno ukazuje da je inicijativa drave neophodna i da je
prvenstveno potrebno doneti i sprovesti zakonsku regulativu uz finansijski podsticaj.
Dravi treba da bude najvei interes upravo u indirektnim efektima koji e se ogledati
u smanjenju uvoza elektrine energije, korienje obnovljivih izvora energije radi
uvanja neobnovljivih i smanjenja zagaivanja ivotne sredine, regulisanje
vodotokova i zapoljavanje domae industrije. Cena elektrine energije u Srbiji u
budunosti treba znatno da poraste i tada direktni efekti u periodu eksploatacije od 50
godina mogu da budu mnogostruko vei.

- 42 -

Geotermalna energija

Geotermalna energija je svuda ispod nas. Negde je lako dostupna ili sama izlazi na
povrinu zemlje u obliku tople vode ili pare, a negde je na velikoj dubini i praktino
nedostupna. Istraivanja su pokazala da Srbija ima znaajne mogunosti za korienje
geotermalne energije i da u budunosti treba planirati njeno vee uee u
energetskom bilansu. Postojei rezultati pokazuju da bi se sa intenzivnim programom
razvoja geotermalnih resursa mogao do 2015-te godine da postigne nivo zamene od
najmanje 500.000 tona uvoznih tenih goriva godinje. Geotermalna energija u Srbiji
se simbolino koristi, smo sa 86 MW, iako po geotermalnom potencijalu spada u
bogatije zemlje. Njeno korienje i eksploatacija moraju postati intenzivniji jer na to

- 43 -

primoravaju sledei faktori: tenzije naftno-energetske neravnotee, neminovna

tranzicija na trinu ekonomiju, stalni porast deficita fosilnih i nuklearnih goriva,
pogoravanje ekoloke situacije i porast trokova za zatitu okoline. Najvei znaaj za
Srbiju imae direktno korienje geotermalne energije za grejanje i toplifikaciju
ruralnih i urbanih naselja i razvoj agrara i turizma.
Geotermalni resursi

Poto se zemljina kora sastoji najveim delom od stena, vode i magme, to je

geotermalna toplota akumulirana u njima. Hidrogeotermalna energija sadrana je u
podzemnim vodama ija je temperatura vea od 10C. Petrogeotermalna energija je
akumulirana u suvim stenama
ispod dubine na kojoj je njihova temperatura proseno oko 10C. Magmotermalna
energija je energija sadrana u magmi u unutranjosti zemljine kore. Sadraji
geotermalne toplote u dostupnom delu zemljine kore, koji sa savremenim
tehnologijama dubokog buenja iznose do 7 km dubine, nisu ravnomerni u odnosu na
geografski poloaj pojedinih podruja. Ako su koncentracije ili akumulacije
geotermalne toplote takve da se ona iz njih moe racionalno eksploatisati i koristiti
kao energetski izvor komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije u
sadanjem ili nekom buduem vremenu, onda takve akumulacije predstavljaju

- 44 -

nalazita geotermalne energije. Prema tome, u zemljinoj kori postoje nalazita

termalnih voda i vodene pare, nalazita toplih i vrelih stena i nalazita magme.
Energetski potencijal geotermalnih resursa Srbije
Geotermalne karakteristike teritorije Srbije su veoma interesantne. To je posledica
povoljnog geolokog sastava terena i povoljnih hidrolokih i geotermalnih
karakteristika terena. Gustina geotermalnog toka je glavni parametar na osnovu kojeg
se procenjuje geotermali potencijal nekog podruja. On predstavlja koliinu
geotermalne toplote koja svakog sekunda kroz povrinu od 1 m2 dolazi iz Zemljine
unutranjosti do njene povrine. Na najveem delu teritorije Srbije gustina
geotermalnog toplotnog toka je vea od njegove prosene vrednosti za kontinentalni
deo Evrope, koja iznosi oko 60 mW/m2. Najvee vrednosti od preko 100 mW/m2 su
u Panonskom basenu, centralnom delu june Srbije i u centralnoj Srbiji. Na teritoriji
Srbije van Panonskog basena nalazi se 160 prirodnih izvora geotermalnih voda sa
temperaturom veom od 15C. Najveu temperaturu od njih imaju vode izvora u
Vranjskoj Banji (96C), zatim u Joanikoj Banji (78C), Sijerinskoj Banji (72C) itd.
Ukupna izdanost svih prirodnih geotermalnih izvora je oko 4.000 l/s. Pema
sadanjim saznanjima na teritoriji Srbije postoji 60 nalazita geotermalnih voda sa
temperaturom veom od 15C do dubine od 3000 m. Ukupna koliina toplote koja se
nalazi akumulirana u nalazitima geotermalnih voda u Srbiji do dubine od 3 km, oko
dva puta je vea od ekvivalentne toplotne energije koja bi se mogla dobiti
sagorevanjem svih vrsta ugljeva iz svih njihovih nalazita u Srbiji. Izdanost 62
vetaka geotermalna izvora, tj. geotermalne buotine, na podruju Vojvodine je oko
550 l/s, a toplotna snaga oko 50 MW, a na ostalom delu Srbije iz 48 buotina 108
MW. Na teritoriji Srbije pored povoljnih mogunosti za eksploataciju toplotne
energije i ostalih geotermalnih resursa iz geotermalnih voda, postoje i povoljne
mogunosti za eksploataciju geotermalne energije iz suvih stena, tj. stena koje ne
sadre slobodnu podzemnu vodu. U tom sluaju voda se upumpava u podzemne tople
stene gde se zagreva. Ispumpavanjem tako zagrejane vode ostvaren je prenos energije
iz toplih stena. Eksploatacija energije iz ovog resursa nee poeti u dogledno vreme
kada se uzme u obzir i trenutno minimalno korienje prirodnih izvorita tople i
lekovite vode mada su u svetu razvijene i tehnologije za tu primenu.
Korienje hidrogeotermalne energije u Srbiji
U Srbiji se koristi samo geotermalna energija iz geotermalnih-mineralnih voda,
uglavnom na tradicionalan nain, najvie u balneoloke i sportsko-rekreativne svrhe.
- 45 -

Korienje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe je u poetnoj

fazi i veoma skromno u odnosu na potencijal geotermalnih resursa. U Vojvodini se
energetsko korienje geotermalnih voda vri poev od 1981. godine. Za te svrhe
slue 23 buotine. Vode iz dve buotine koriste se za proizvodnju povra u
staklenicima Tri buotine koriste se u stoarstvu za grejanje farmi za uzgoj svinja, dve
u fabrikama koe i tekstila u proizvodnom procesu, tri za zagrevanje poslovnih
prostorija, a vode iz trinaest buotina koriste se u banjskim i sportsko-rekreativnim i
turistikim centrima. Ukupna toplotna snaga svih ovih buotina je 24 MW. Van
Panonskog basena, odnosno van Vojvodine, geotermalne vode se koriste za grejanje
na nekoliko lokaliteta. Ovo korienje za te svrhe je zapoelo pre etrdeset godina u
Vranjskoj Banji. Tu se geotermalnom vodom danas zagreva staklenik za proizvodnju
cvea, ivinarska farma, jedna industrijska tekstilna hala i prostorije banjskog
rehabilitacionog centra. Veliki hotelski i rehabilitacioni centar sa plivakim bazenom
zagreva se u Kurumlijskoj Banji. U Nikoj Banji izgraen je sistem za grejanje
hotelsko-turistikog i rehabilitacionog centra sa toplotnim pumpama snage 5 MW,
koji koristi otpadne termalne vode temperature 25C, koji je najvei u JI Evropi. Na
isti nain, t.j. sa toplotnimpumpama, koriste se geotermalne vode sa temperaturom od
30C u Prolom Banji. Ukupna instalisana snaga na svim lokacijama gde se vri
direktno korienje geotermalnih-mineralnih voda je oko 74 MW, a sa toplotnim
pumpama jo 12 MW.

Prema sadanjem stanju poznavanja geotermalnih resursa, najbogatiji a samim tim i

najznaajniji hidrogeotermalni resursi nalaze se na podruju Mave, zatim na
podruju Vranjske Banje i Joanike Banje. Ako se uzmu u obzir i ogromne
mogunosti eksploatacije geotermalnih resursa sa malih dubina pomou geotermalnih
pumpi na teritoriji skoro cele Srbije u strategiji razvoja energetike geotermalna
energija treba da dobije i odgovarajui tretman ravnopravan sa ostalim energentima.

- 46 -

Toplotna pumpa je ureaj koji omoguava da se toplotna energija iz jednog prostora

prenese u drugi prostor. Friider je najoigledniji primer upotrebe toplotne pumpe u
kom se toplota iz njegove unutranjosti prenosi u spoljanju sredinu. Toplotne pumpe
se danas masovno koriste za grejanje ili hlaenje u ureajima za klimatizaciju. U
reimu grejanja toplota iz spoljanjeg vazduha prebacuje se u grejanu prostoriju.
Toplotna pumpa za proces prenoenja toplotne energije koristi elektrinu energiju. U
zavisnosti od raznih uslova postie se koeficijent korisnog dejstva od 2:1 do 5:1. To
znai da se troenjem, na primer, 1 kWh elektrine energije za pokretanje ventilatora i
kompresora u toplotnoj pumpi moe izvriti prenos i do 5 kWh toplotne energije.
Najpovoljniji rezultati postiu se korienjem podzemnih voda pogotovo ako su one
na temperaturi od 10 do 30C kada nisu pogodne za direktno zagrevanje. Tako se
korienjem kaskadnog metoda toplota geotermalnih voda koristi prvo tamo gde je
potrebnija via temperatura a posle se pomou toplotnih pumpi iskoristi i ona toplota
koja bi inae otila sa neupotrebljivom vodom.

Pozitivan ekonomski uticaj korienja geotermalne energije u Srbiji

Korienje geotermalne energije i njenih resursa u Srbiji veoma je malo u odnosu na
geotermalni potencijal. Na prvi pogled razlozi takvog stanja su nerazumljivi,
pogotovo kada se uzme u obzir da su pojedini geotermalni lokaliteti meu najboljim u
Evropi i da je razvoj geotermalne tehnologije u Srbiji, poeo u isto vreme kao i u
zemljama u kojima je danas geotermalna tehnologija na najviem stepenu razvoja.
Smetnje koje su dovele do ovakvog stanja mogu se prevazii samo pomou nove
jasno definisane, operativne, a ne deklarativne dravne strategije, sa obezbeenim
instrumentima za njenu efikasnost. Sa relativno malim investicionim ulaganjima, u
odnosu na ulaganja u klasine ekoloki nepovoljne uvozne i domae energente (nafta,
gas, ugalj), ija eksploatacija i korienje stvara ogromne skrivene trokove,
geotermalna energija moe za desetak godina, tj. do 2015-te godine da pokrije 10%
toplotne potronje. To su realni ciljevi prema iskustvima zemalja koje su imale ili
imaju pravilan geotermalni razvoj. Istorijska energetska iskustva nam kazuju da
razvoj novog energetskog resursa ne moe da se obezbedi bez sistema zakonskih i
- 47 -

finansijskih mera za dugoroan privilegovan tretman. Trokovi razvoja sopstvenih

energetskih resursa, pogotovo novih ili takozvanih obnovljivih, ekoloki istih,
meu kojima je i geotermalna energija, moraju se obezbediti od strane drave
odgovarajuim zakonskim i poreskim merama. Ova istina mora da zaivi, jer je u
interesu drave i u skladu je sa konceptom odrivog razvoja (ekoloke takse i razvojni
fondovi). Jo jedna od prepreka uvoenju u razvoj geotermalne tehnologije i ostalih
obnovljivih izvora energije je odsustvo realnih informacija o konkurentnosti ovog
energetskog izvora u odnosu na fosilna goriva ili nuklearnu energiju. Aktivnosti na
uvoenju korienja geotermalne energije u Srbiji u poslednjih 30 godina bile su sa
veoma ogranienim uspehom. Iako je dananje ekonomsko stanje teko, ono nudi
najbolje anse da se promeni situacija. Srbija ima veliku potrebu i sve preduslove,
uprkos brojnim smetnjama, da ubrzano razvija geotermalnu tehnologiju. Razvoj
geotermalnih resursa i geotermalne tehnologije treba da postane primarni interes
zemlje. Sa ekonomske take gledita i sa take gledita u vezi zatite ivotne okoline,
domai isti energetski resursi u stanju su da se inkorporiraju u dravnu ekonomiju
zato to nude prednosti koje ne mogu da ponude drugi energetski resursi. U svetu je
dokazano da je geotermalna energija konkurentan energetski izvor u odnosu na neke
druge mogue, svuda gde je na raspolaganju i gde je njena implementacija i
eksploatacija podesno organizovana.

Energija iz biomase i biogasa

Biomasa

Biomasa je organska materija ivotinjskog ili biljnog porekla koja se pomou

razliitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla
predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost
transformisala u hemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz
vazduha i vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju osnovne gradivne
elemente biomase. Na ovaj nain se svetlosna odnosno suneva energija akumulira u
hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Ova energije moe se
eksploatisati na razne naine. Sa druge strane, osnovni izvor biomase ivotinjskog
porekla je prirodni teni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadnih materija
- 48 -

dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobaanje

toplote koja pokree generatore elektrine energije. Energija akumulirana u biomasi je
hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao to je to sluaj sa
solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasa ima vie karakteristika
fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva
ustvari fosilni oblik biomase.Istorijski gledano, biomasa je bila osnovni izvor energije
za oveanstvo, uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje
hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. I pored toga
biomasa danas uestvuje sa 15% u ukupnoj potronji energije, a znaajno je da je ovaj
udeo znatno vei u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. Jedan
od najbitnijih faktora koji odreuju potencijalnu ulogu biomase u energetskoj
industriji, predstavlja jaka konkurencija koja postoji izmeu vrednosti biomase i
zemljita neophodnog za njen uzgoj, to nije sluaj sa ostalim obnovljivim izvorima.
Biomasa moe da se koristi kao hrana, ubrivo, za proizvodnju papirnih vlakana i kao
gorivo. ak i meu derivatima biomase postoji konkurencija koja moe da smanji
njen znaaj kao potencijalno gorivo: stajnjak je vano ubrivo, papir moe da se
reciklira, ljuspice pamuka mogu da se koriste u naftnim buotinama, piljevina moe
da se koristi kao zatitini sloj plodnog zemljita, a otpadne masti iz restorana kao
hrana za domae ivotinje. Iako mnogi strunjaci smatraju da biomasa moe da se
uzgaja iskljuivo za energetske potrebe, njihova dvostruka ili viestruka uloga se ne
moe zanemariti ukljuujui i ulogu sekundarnih proizvoda etve.
Koncept upotrebe biomase obuhvata veliki broj izvora kao to su:
Poljoprivredni otpaci: slama, lie, delovi voaka, itd.
Poljoprivredne itarice kao to su razliite vrsta eerne repe, eerna trska, kukuruz,
itd.
Energetske itarice: itarice koje brzo rastu ko to su repa, krompir i drvee kao to
su vrba ili hibridni platan, itd.
umski otpaci: neiskorieno drvo, ostaci klada i panjeva, polu divlje drvee, itd.
Industrijski otpad: industrije koje prozvode organski otpad, kao to je sluaj sa
industrijom pia, prehrambena industrija i sl.
Gradski otpad: iako ovaj tip otpada esto sadri toksine materijale, kao to su
hemijski obraivano drvo, baterije koje sadre ivu i druge opasne materije, ima
otpada kao to su papir i biljni ostaci koji se mogu iskoristiti kao izvor biomase.

- 49 -

Hemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvornih materija, mada se

prosean sastav uglavnom sastoji od 25% lignina i 75% ugljenih hidrata odnosno
eera. Lignin se sastoji od molekula, razliitih od molekula eera, povezanih u tanke
ploaste strukture. Ugljeni hidrati se formiraju od molekula eera povezanih u
dugake lance ili polimere, kao to su celuloza ili polu-celuloza. Figurativno reeno,
sastav biljaka je takav da celuloza predstavlja strukturu, a lignin cement. Neke vanije
karakteristike koje podravaju upotrebu biomase u energetskoj industriji su:
Prevencija erozije
Smanjenje opasnosti od poara
Zatita ivotinjskog i biljnog sveta i drugih komponenti njihovih raznolikosti
Manja emisija tetnih materija iz generatora elektrine energije koji koriste biomasu
kao gorivo, u poreenju sa slinim tehnologijama koje koriste fosilna goriva
Redukcija gasova koji proizvode efekat staklene bate
Otvaranje novih radnih mesta
Ekonomske koristi u ruralnim sredinama
Potencijali korienja biomase u Srbiji i Crnoj Gori
Srbija sa povrinom od 77.474 km2, od ega je umom pokriveno oko 24.000 km2,
dok je oko 45.000 km2 poljoprivredno zemljite, ima relativno veliki energetski
potencijal u biomasi. Ukupni energetski potencijal ostataka biomase procenjen je na
115.000TJ/god. od ega 50.000 TJ/god. je potencijal umske mase koja preostane
posle eksploatacije uma, a oko 65.000 TJ/god. je ostatak poljoprivredne biomase.
umskom biomasom je ve obuhvaena koliina drveta koja se koristi kao ogrev
(20.000 TJ/god.). Radi procene znaaja ovog energetskog potencijala mogu posluiti
podaci o proizvodnji domaeg uglja. Prema podacima za 2000. godinu proizvodnja
uglja iz Kolubarskog i Kostolakog basena bila je 34,84 miliona tona ili izraeno u
energetskim jedinicama oko 247.000 TJ, to je samo dva puta vie od energetskog
potencijala ostataka biomase. Korienje procenjenog potencijala biomase ne moe
eliminisati potrebu drave za uvozomgoriva, ali se u svakom sluaju moe znaajano
smanjiti uvoz tenog goriva, koje ukoliko se kupuje po nioj ceni istovremeno sadri
vie sumpora i tekih metala. Koliko e se ovaj energetski potencijal ostataka biomase
racionalno, il ak uopte koristiti u energetske svrhe, zavisi od vie faktora:
raspoloivosti tehnologija, nabavne cene opreme, pouzdanosti snabdevanja gorivom,
cene biomase, a takoe i od cena drugih energenata. Jedan od kljunih faktora koji
znaajno utie na formiranje cene biomase kao goriva je koncentracija biomase, tj. da
- 50 -

li je biomasa koja se koristi za proizvodnju energije ve prikupljena zbog potreba

osnovnog procesa ili je biomasu neophodno prikupljati po terenu samo za energetske
potrebe. Potrebno je naglasiti da postoje mesta gde se ostaci biomase javljaju kao
nusproizvodi osnovnog proizvodnog procesa, to znai da je cena ostataka biomase
nula, a da se istovremeno kao energent za dobijanje toplote koristi uvozno teno
gorivo ili ak elektrina energija. Pored parcijalnog ineteresa svakog potroaa da
koristi to jeftinije gorivo, postoji opti interes, koji se moe odnositi na region,
dravu ili globalno. Interes poljoprivrednih regiona ili regiona bogatih umom je da
to vie razviju delatnosti koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poljoprivredom i
umarstvom, to podrazumeva korienje ostataka biomase u energetske svrhe, kako
bi se smanjila potronja uvoznih tenih goriva, elektrine energije ili uglja. Slian
interes bi morala da ima i drava. Pored smanjenja trokova za uvoz energenata,
korienjem ostataka biomase kao energenta, dodatno se angauje lokalna radna snaga
za pripremu i korienje biomase. Time se radno sposobno stanovnitvo zadrava u
seoskim podrujima, u slabo naseljenim regionima i industrijski nedovoljno
razvijenim regionima. Korienjem biomase umesto tenih goriva znatno se smanjuje
zagaenje okoline. Emisija sumpor-dioksida se smanjuje skoro na nulu, dok se emisija
pepela u poreenju sa ugljem smanjuje za 10 puta. Korienjem biomase globalno se
ne poveava sadraj ugljen-dioksida u atmosferi. Ukljuivanjem Srbije i Crne Gore u
evropske integracije prihvatie se i obaveza da svaka zemlja da svoj doprinos
smanjenju emisije ugljen-dioksida. Svakoj zemlji je postavljena vrednost emisije
ugljen-dioksida koju ne bi trebalo prei, ime se primoravaju sve zemlje da deo
energije dobijaju iz obnovljivih izvora energije, a to znai i jedan deo iz biomase.
Sledstveno Sporazumu iz Kjotoa, moe se oekivati da e Srbija u dogledno vreme
biti primorana da znatno vie koristi obnovljive izvore energije. Poveanje korienja
biomase u proizvodnji energije moe se postii jednovremenim aktivnostima u vie
oblasti. Neophodno je uspostaviti odnos cena energenata koji nee davati prednost
uvoznim energentima i elektrinoj energiji. Poraavajue je da je poslednjih godina u
seoskim domainstvima sve znaajnija upotreba elektrinih termoakumulacionih pei
jer cena elektrine energije i komfor to omoguavaju. Zajedniko angaovanje
domae privrede i istraivakih institucija, kroz pojedine demonstracione projekte,
bilo bi izuzetno znaajno za osvajanje pojedinih tehnologija i znanja iz oblasti
energetskog iskorienja biomase. U poljoprivredi treba stvoriti uslove da
poljoprivredna gazdinstva to vie koriste sopstvene ostatke biomase za proizvodnju
- 51 -

energije, odnosno stimulisati organizovanje to vie energetski nezavisnijih farmi. Na

kraju, potrebno je otvoriti pitanje promene strukture poljoprivredne proizvodnje u
procesu prilagoavanja uslovima Evropske zajednice, koja se moe orijentisati i na
proizvodnju brzo rastuih biljaka pogodnih
za korienje u proizvodnji energije.
Biogas
Isti tipovi bakterija koje su u davnoj prolosti proizvodile prirodni gas, danas
proizvode biogas. Anaerobne bakterije predstavljaju jedan od najstarijih oblika ivota
na Zemlji. One su se razvile pre nego to je fotosintezom biljaka osloboena velika
koliina kiseonika u atmosferu. Anaerobne bakterije razlau organsku materiju u
odsustvu kiseonika i proizvode biogas kao produkt tog razlaganja. Najee koriena
organska materija za proizvodnju biogasa je stajsko ubrivo ili stajnjak. Primarne
prednosti proizvodnje biogasa iz stajskog ubriva su: Prirodna reciklaa, dobijanje
kvalitetnog ubriva za dalju primenu u poljoprivredi i izbegavanje neprijatnih mirisa
stajnjaka. Pored ovih primarnih prednosti dobijeni biogas je vrlo koristan
nusproizvod. Biogas se sastoji od oko 70% metana (CH4), i ostatka koga ine ugljen
dioksid, ugljenmonoksid i azot. Ovaj relativni odnos gasova zavisi od obraivanog
materijala i postupka obrade. Biogas ima znaajnu energetsku vrednost od oko 7
kWh/m3 to ga ini vrlo isplativim i univerzalnim gorivom daleko isplativijim od
ostalih fosilnih goriva i biomase. Energija koja se dobija sagorevanjem 1m2 gasa
biogas 7 kWh
prirodni gas 10 kWh
propan 26 kwh
metan 10 kWh
vodonik 3 kWh
Biogas se proizvodi u digestorima. Najjednostavniji digestori masovno se grade u
Kini, Indiji i Brazilu gde se on koristi za grejanje i kuvanje u seoskim domainstvima.
Jednostavan digestor pravi se tako to se u zemlji iskopa rupa i obloi ciglom ili
plastinim folijama i prekrije ciradom ispod koje se skuplja metan. Stajnjak se
kanalima dovodi direktno iz staje. Savremeniji oblici grade se od betona, elinog
lima ili plastike sa razliitim stepenima automatizacije. Postoje dva osnovna tipa
digestora i to su periodini i kontinualni. Kod periodinih digestora posle njegovog
punjenja stajnjak se dvadesetak dana podvrgava dejstvu mikroorganizama. Tako se
sloene organske materije (belanevine i ugljovodonici) cepaju na manje prosta
- 52 -

jedinjenja. Te produkte razlaganja tada poinju da koriste metan bakterije i kao

rezultat dobija se biogas i kvalitetno ubrivo. Po zavretku procesa izdvajanja metana
ubrivo se vadi iz digestora i u njega se ubacuje nov stajnjak ime se prekida i
zapoinje nov proces koji e tek kroz dvadesetak dana poeti da daje biogas. Kod
kontinualnog digestora stalnim dodavanjem sveeg stajnjaka, proces se ne prekida
ime se obezbeuje kontinualno snabdevanje biogasom. Karakteristika dobijenog
ubriva je da u njemu vie nema semena, pogotovo korovskih biljaka koje bi
ubrenjem dospelo na njive. Proizvodnja biogasa e se odvijati sve dok su ispunjeni
svi neophodni uslovi od kojih je odravanje stalne temperature najvanije. Optimalna
temperatura je 32 do 35C pri kojoj proces izdvajanja biogasa traje od 18 do 22 dana.
Savremeni digestori su vertikalnog ili horizontalnog tipa i izraeni su od elinog
nerajueg lima. Automatskim upravljanjem obezbeuje se stabilna temperatura,
donoenja sveeg stajnjaka, meanje, odvoenje biogasa i iznoenje preraenog
ubriva.Za dobijanje jednog kubnog metra biogasa na atmosferskom pritisku potrebno
je oko 10 do 12 kilograma tenog stajnjaka koji treba da sadri oko 4 do 10% suve
materije. Domae ivotinje iji se teni stajnjak moe ekonomino koristiti za
proizvodnju biogasa i organskih ubriva su: krave muzare, goveda u tovu, svinje u
tovu, koke nosilje i pilii u tovu. Za ekonomian rad i isplativost investicije u nabavku
savremenog digestora za proizvodnju biogasa potrebno je obezbediti stajnjak od oko
100 do 120 goveda ili svinja. Sa tom koliinom stajnjaka bi se obezbedila kontinualna
proizvodnja od oko 150 m3 biogasa dnevno. Ta koliina biogasa omoguava da se
dnevno proizvede 400 kWh toplotne energije, 210 kWh elektrine energije, 3 m3
tenog organskog ubriva i 10% suvog organskog ubriva. Cena jednog ovakvog
potpuno automatizovanog postrojenja je oko 60.000 Eur to ga ini isplativim u roku
od 3 do 4 godine. Postoje reenja sa manjim stepenom ekonominosti za sasvim male
kapacitete namenjena seoskim domainstvima.

- 53 -

Sakupljanja biogasa reava se na dva naina:

Sakupljanje pod atmosferskim pritiskom u meh od plastine folije u okviru samog
digestora
Sakupljanje pod pritiskom u rezervoarima ili cisternama pomou gasnih pumpi
Vee farme ili nekoliko manjih stoarskih farmi ili domainstava mogu da obezbede
kontinualno snabdevanje elektrinom energijom pomou male elektrine centrale koja
se sastoji od motora koji troi biogas i elektrogeneratora.
Osnovne prednosti korienja biogasa su:
sagorevanje bez tetnih produkata
velika energetska efikasnost
jednostavan postupak proizvodnje
ekoloki ista tehnologija sa korisnim nuzproduktima (ubrivo)
Prilikom projektovanja i eksploatacije industrijskih automatski upravljanim procesima
dolazi do niza tekoa i drugaijih ekonomskih raunica prvenstveno zbog
nepoznavanja parametara materijala za definisanje zakonitosti svih sloenih procesa
koji se dogaaju u postupku fermentacije. Takoe via cena tako automatizovane
opreme smanjuje ekonominost u poreenju sa cenom dobijenih proizvoda. Problem
je posebno otean injenicom da se u naim uslovima pitanje ekonominosti reava
skoro iskljuivo na bazi vrednosti energija supstituisanih energetskim potencijalom
proizvedenog gasa, bez praktinih mogunosti vrednovanja ostalih efekata.

- 54 -

Alternativni energetski sistemi

Gorivne elije
Alternativni energetski sistemi nove generacije konceptualo se razlikuju od
konvencionalnih energetskih sistema, a meu njima se kao najperspektivinija
tehnologija iz ove grupe izdvajaju gorivne elije. Gorivne elije generiu energiju
putem procesa suprotnog elektrolizi. Naime, u gorivnim elijama se elektrohemijskim
procesom iz goriva bogatih vodonikom, obino prirodnog gasa ili metanola, izdvaja
vodonik, koji u kombinaciji sa kiseonikom proizvodi elektrinu energiju i vodu. Dakle
gorivo se, umesto da sagoreva, efikasnim elektrohemijskim procesom pretvara u
elektrinu energiju. Gorivne elije imaju malo pokretnih delova i proizvode veoma
malu koliinu otpadnih gasova ili toplote. Sa konstrukcionog aspekta gorivna elija se
sastoji od nekoliko kljunih komponenti: anode, na koju se dovodi gorivo, katode, na
koju se dovodi oksidaciona substanca (kiseonik), polupropusne membrane,
katalizatora i elektrolita koji omoguava protok jona sa anode na katodu, ali ne i
elektrona i reaktanata. Hemijska reakcija koja se odigrava u gorivnoj eliji
ekvivalentna je procesu sagorevanja, ali kako se reaktanti prostorno razdvajaju, protok
elektrona koji spontano tee da se kreu od goriva ka oksidacionoj substanci
(kiseoniku) je zaustavljen i skrenut ka spoljanjem kolu. Osnovna razlika izmeu
gorivne elije i baterija je u tome da ni gorivo ni oksidaciona supstanca nisu integralni

- 55 -

delovi gorivne elije, ve se njihovo snabdevanje odvija po potrebi i zahtevima

potroaa, dok se otpadni proizvodi neprekidno uklanjaju. Kako se u gorivu koje se
dovodi na anodu nalazi velika koliina vodonika, a na katodu dovodi kiseonik,
otpadni proizvod je samo ista voda.
Shell Hidrogen je otvorio prvu pumpu za isporuku vodonika koji e se koristiti za
napajanje gorivnih elija u autobusima. Vodonina pumpa se nalazi u Rejkjaviku na
Islandu. Shell takoe planira da otvori iste vodonine pumpe u Vaingtonu i Tokiju.
Poto jedna gorivna elija proizvodi napon od oko 1V, u cilju dobijanja veih napona
elije se vezuju na red, a toplota koja se oslobaa u toku procesa moe da se koristi za
razliite procese, to gorivnim elijama daje mogunost kombinovanja sa
generatorima struje i toplotne energije u industriji ili stambenim objektima. Kao i
sistemi za sagorevanje, gorivne elije (uz pomo reformera) mogu da koriste naftu,
prirodan gas, ugalj ili metanol, sa tim to se ova goriva moraju prethodnim procesom
dovesti u odgovarajue hemijsko stanje sa obogaenim vodonikom. Gorivne elije
takoe mogu da koriste vodonik dobijen elektrolizom vode koristei pomone izvore
elektrine energije, kao to su fotonaponski solarni sistemi ili energija vetra. Gorivne
elije imaju etiri osnovne prednosti: vei broj elija se moe grupisati u pakete
razliitih dimenzija, lako se mogu instalirati zbog praktino zanemarljivog uticaja na
prirodnu okolinu, zahtevaju minimalne uslove odravanja i mogu da koriste razliita
goriva koja se lako i brzo mogu menjati. Postoje i sekundarne prednosti, kao to su
strujnonaponska reaktivna kontrola, mogunost brzog starta sistema, rad koji ne
zahteva nadzor, itd. Klasifikacija gorivnih elija se uglavnom vri na osnovu vrste
elektrolita, tako da su etiri osnovna tipa gorivnih elija:
Gorivne elije sa fosfornom kiselinom (FK)
Tehnologija bazirana na korienju fosforne kiseline kao goriva odnedavno se koristi
u komercijalne svrhe. Glavna prepreka za njihovu rasprostranjenu upotrebu je visoka
cena koja trenutno iznosi oko 2.500 $US - 4.000 $US, a procenjuje se da cena od
1.000 -1.500 $US omoguava konkurentnost na tritu elektrine energije. Njihova
radna temperatura iznosi do 200C a efikasnost oko 55%.
Gorivne elije sa rastopljenim karbonatom (RK)
Tehnologija korienja rastopljenog karbonata kao goriva u gorivnim elijama
omoguava nekoliko potencijalnih prednosti u odnosu na FK tehnologije. Ugljen
dioksid, koji negativno utie na gorivni ciklus u elijama sa fosfornom kiselinom,
indirektno se koristi kao gorivo u ciklusu sa rastopljenim karbonatom. Visoke radne
- 56 -

temperature do 650C omoguavaju bolju primenu kombinovanih gorivnih ciklusa a

efikasnost iznosi 55-65%. Ova tehnologija je jo uvek u fazi razvoja a prototipovi
elija koje koriste prirodan gas pojavile su se na tritu oko 2000-te godine a predvia
se da se do 2010-te godine na tritu pojave gorivne elije koje koriste gas iz uglja.
Oekuje se i nia cena u odnosu na elije sa fosfornom kiselinom.
Gorivne elije sa vrstim oksidom
Tehnologija korienja vrstih oksida kao goriva zahteva znatne promene u strukturi
gorivne elije. vrst oksid je elektrolit od keramikog materijala tako da ne zahteva
dopunu ili punjenje u toku operativnog perioda to pojednostavljuje konstrukciju, rad
i odravanje, ali i cenu. Pored toga konstrukcija od vrstih materijala omoguava viu
radnu temperaturu, ali i smanjenje cene proizvodnje. Tolerantnost prema neistoama
u gorivu omoguava korienje vodonika i ugljen monoksida dobijenih procesom
gasifikacije uglja. Radna temperatura gorivnih elija sa vrstim oksidom iznosi do
1000C a efikasnost iznosi 60-65%
Gorivne elije sa protonskom membranom (PEM)
PEM gorivne elije imaju relativno nisku radnu temperaturu od 80C do 200C a
efikasnost iznosi oko 60%. Dananji stepen razvoja i konstrukcije gorivnih elija je
takav da omoguava njihovu praktinu primenu u automobilskoj, energetskoj i
graevinskoj industriji, ali i za potencijalno manje primene kao to su baterije.
Protonska membrana je tanka plastina ploa kroz koju prolaze vodonikovi joni.
Membrana je sa obe strane obloena disperzionim slojem metalnih estica (uglavnom
platine) koji predstavljaju aktivne katalizatore. Elektrolit je obino polimerna
organska kiselina u vrstom stanju. Vodonik se dovodi na anodu gde katalizator
omoguava oslobaanje elektrona koji u formi elektrine struje, putuju ka katodi na
koju se dovodi vazduh, odnosno kiseonik. Joni vodonika (protoni), dobijeni nakon
izdvajanja elektrona, difunduju se kroz membranu i prelaze na katodu na kojoj se
atomi vodonika povezuju sa kiseonikom, stvarajui vodu i zatvarajui ciklus. Ovakav
tip elije je osetljiv na neistoe, a njihova izlazna snaga iznosi od 50 do 250 kW.
Sistem za generisanje elektrine energije sastoji se od paketa gorivnih elija,
podsistema za regulaciju goriva i vazduha, podsistema za regulaciju toplote, pod
sistema za regulaciju vode, kao i kontrolnog sistema. Sistem se stavlja u pogon jednim
pritiskom na dugme i elektrina energija se generie u intervalu od samo pet sekundi.
Sistemi sa PEM gorivnim elijama ve su isprobani i koriste se u prototipovima nekih

- 57 -

automobila i autobusa, a konstruisane su i elektrane koje koriste veliki broj gorivnih

elija (od nekoliko stotina do nekoliko hiljada).

- 58 -

Elektrane sa gorivnim elijama

Povezivanjem velikog broja gorivnih elija konstruiu se elektrane koje se, u osnovi,
sastoje od tri podsistema. U podsistemu za procesiranje goriva vri se pretvaranje
prirod- nog gasa ili drugog ugljovodoninog goriva u gorivo bogato vodonikom
putem procesa katalitike konverzije. Gorivo se zatim dovodi u kontakt sa kiseonikom
iz vazduha u velikom broju individualnih elija tako da se proizvodi jednosmerna
struja i generie toplota u obliku pare ili tople vode. Broj individualnih elija u
elektrani varira izmeu nekoliko stotina (za elektranu od 40 kW) do nekoliko hiljada
(za multi megavatne elektrane). Jednosmerna struja se u sledeem podsistemu
pretvara u naizmeninu struju koja se zatim povezuje sa distributivnom mreom.
Prikaz elektrane sa gorivnim elijama dat je na slici.

- 59 -

ZAKLJUCI I PREPORUKE
Ova knjiga bi trebalo da bude kljuni instrument opsenog programa misije OEBS-a u
Srbiji i Crnoj Gori pod nazivom 3E (energija, ekonomija, ekologija-ivotna sredina)
koji ima za cilj da promovie upravljanje obnovljivim izvorima energije kao
sutinskim resursom odrivog razvoja Srbije i Crne Gore.
Ciljevi (kvalitativni):
Predstaviti vezu izmeu ekologije, ekonomije i energije kao veoma vanog elementa
ekonomske i politike stabilnosti.
Promovisati sistem javnog informisanja o potrebi ouvanja ivotne sredine kroz
odrivo upravljanje

energetskim

resursima (ukljuujui obnovljive - male

hidroelektrane, vetro-generatore, geotermalne izvore, sunevu energiju i bio gas), sa

jakim naglaskom na politiku nacionalnog razvoja i regionalne saradnje.
Podii svest potroaa o injenici da upotreba energije ima veliki uticaj na ekoloka
pitanja i ekonomski razvoj.
Podrati dijalog izmeu razliitih interesnih grupa iz oblasti energije i ekologije, sa
posebnim akcentom na ruralne sredine gde se proizvodnja energije iz obnovljivih
izvora moe iskoristiti kao mogunost za otvaranje novih radnih mesta.
Uestvovati u stvaranju nacionalne energetske strategije koja e prihvatiti savremena
iskustva iz drugih zemalja u okruenju kao i evropsku energetsku politiku.
Podrati razvoj malih i srednjih preduzea (SME), posebno u sektoru proizvodnje
energije iz obnovljivih izvora.
Promovisati odrivi razvoj odgovarajuom politikom i upotrebom obnovljivih izvora
energije.
Pomoi lokalne inicijative u procesu javnog uea u donoenju odluka, podrkom
uvoenja odgovarajuih procedura i omoguavanjem pristupa informacijama te
ostvarivanju zakonskih propisa.
Olakati uspostavljanje i primenu Regionalnog ekolokog akcionog plana (REAP),
Nacionalnog ekolokog akcionog plana (NEAP) i Lokalnih ekolokih akcionih
planova (LEAP).
Podstai regionalnu saradnju na ekolokim i energetskim pitanjima, a pri stvaranju
Regionalnog energetskog trita ukazati na potrebu definisanja prostora za tzv.
Zelenu energiju u svrhu potsticanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
Ciljevi (kvantitativni):

- 60 -

1. Ustanoviti vrstu komunikaciju sa odgovarajuim vladinim I drugim organima i

institucijama sa ciljem uestvovanja u razvoju energetske strategije. Zajednike radne
grupe ili odbore treba uspostaviti na operativnom nivou radi lake meusektorske
saradnje.
2. Omoguiti pristup informacijama i obrazovanje iz oblasti obnovljivih izvora
energije energije, svim zainteresovanim stranama (razliitim nivoima upravljanja i
donosiocima odluka, strunim institucijama, NVO, zainteresovanim grupama i
organizacijama) kroz osnivanje Edukacionog centra za obnovljive energetske izvore.
3. Razvijati i realizovati projekte na lokalnom nivou u funkciji edukacije
zainteresovanih u procesu planiranja i donoenja odluka, uea lokalnog profitnog
sektora i lokalnog zajednice, u najirem smislu.
4. Pokrenuti inicijativu za osnivanje Nacionalne mree za upravljanje obnovljivim
izvorima energije koja e raditi na promociji upotrebe obnovljivih izvora i na
programima za tednju i efikasno korienje energije. Mrea bi takoe trebalo da da
podrku u obezbeivanju pristupa finansijskim izvorima za male i srednje
proizvodjae energije.
5. Uvesti ekoloku/energetsku/ekonomsku tematiku, u najirem smislu, u kolski
sistem.
6. Mobilisati finansijske institucije kako bi podstakle investiranje u ovaj sektor.
7. Raditi na unapreenju mera koje e dati podrku kroz fiskalnu i finansijsku politiku
(nii porezi, nie kamatne stope).
8. Podrati istraivanja i razvoj tehnologije.

- 61 -