pobijanje

pravnih radnji
steajnog dunika
Dr Franc Cimerman (Dr. Franc Zimmermann)
advokat i steajni upravnik, Nemaka
Jasminka Obuina
sudija privrednog apelacionog suda u beogradu
Ivan Milovanovi
steajni upravnik, Srbija

Beograd, 2015.

Izdava
Agencija za licenciranje steajnih upravnika
u saradnji sa
Gesellschaft fr internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ GmbH)
Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji

Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika

Dr Franc Cimerman (Dr. Franc Zimmermann)
advokat i steajni upravnik, Nemaka
Jasminka Obuina
sudija Privrednog apelacionog suda u Beogradu, Srbija
Ivan Milovanovi
steajni upravnik, Srbija
Urednici
Tanja Glii
Ivan Milovanovi
Lektura
Boja Jovi-Talijan

Grafika priprema
Denis Viki
tampa
Interklima-grafika, Vrnjaka Banja
Tira
500 primeraka

Sadraj
Predgovor

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Uvod

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Prvi deo Prethodna provera, razgraniavanje izmeu apsolutno

nitavih, relativno nitavih (ruljivih) i punovanih ugovora . . . . . . . . . . . 21
I. Znaenje
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
II. Nitavi ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
III. Relativno nitavi (ruljivi) ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
IV. Pobijanje van steaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Drugi deo Ostali opti preduslovi za pobijanje u steaju,
aktivna i pasivna legitimacija, este greke prilikom pobijanja,
ispravan tubeni zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
I. Opti preduslovi i uslovi za pobijanje u steaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
II. Predmet pobijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
III. Pobojna tuba, prigovor i protivtuba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
IV. Ispravan tubeni zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
V. Primeri iz prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Trei deo Problem kasnog podnoenja zahteva za otvaranje
steajnog postupka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
I. Prikaz ekonomskog znaaja pobijanja u steaju
na osnovu primera iz prakse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
II. Odredbe o pobijanju pravnih radnji steajnog dunika u skladu
sa lanom 119 ZS kao najvanijim elementom srpskog zakonodavstva
u oblasti steaja; posledice trenutka podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka na mogunost ostvarivanja prava na pobijanje . . . . . 46

III. Dosadanja praksa, potreba za izmenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

IV. Automatsko podnoenje predloga za pokretanje steajnog postupka . . . . 49
V. Posledice neustavnosti lanova 150 do 154 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika . . . . . . . . . . . . . . . 57

I. Uopteno, obaveza utvrivanja pravnih radnji koje mogu da se pobiju,
izvetaji steajnog upravnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
II. Utvrivanje (pravnih) radnji koje mogu da se pobijaju,
tok krize i uzroci nesposobnosti plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
III. Sistematika lanova 119-130 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Peti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika prema ZS . . . . . . . . . 63
esti deo Opti uslovi za pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
/ Elementi injeninog stanja lana 119 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
I. Pravni poslovi/druge pravne radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
1. Radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
2. Neinjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
3. Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
II. zakljuene odnosno preduzete pre pokretanja steajnog postupka . . . . 70
III. kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca
ili oteuju poverioci, kao i pravni poslovi i druge pravne radnje
kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj . . . . . . . . . . . . 70
Sedmi deo Pojedinana injenina stanja pobijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
I. lan 120 ZS (Uobiajeno namirenje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
2. pravni posao ili druga pravna radnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
3. est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
4. jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje na nain
i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava . . . . . . . . . . 75
5. prua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
6. steajni dunik je u vreme kad su preduzeti
bio nesposoban za plaanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
6.1. Nesposobnost plaanja prema lanu 12 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
6.2. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
6.3. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 3 taka 1 ZS . . . . . . 77

 6.4. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 3 taka 2 ZS . . . . . . 80

6.5. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 5 reenica 1 ZS
(prezaduenost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

6.5.1. Razlike izmeu prezaduenosti u trgovinskom

i steajnom pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

6.5.2. Vrednosti od kojih se polazi kod
provere prezaduenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
7. a poverilac je znao ili morao znati za njegovu
nesposobnost plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
8. Teret dokazivanja i obrazlaganja / Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
9. Olakavajue okolnosti dokazivanja i obrnuti teret dokazivanja . . . . . 89
10. Primeri / pojedinani sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
II. lan 121 ZS (neuobiajeno namirenje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
2. pravni posao ili pravna radnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
3. prua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
4. obezbeenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
4.1. obezbeenje za jednog poverioca koje on uopte

nije imao pravo da trai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
4.2. obezbeenje za jednog poverioca koje je on imao pravo

da trai ali ne na taj nain . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
4.3. obezbeenje za jednog poverioca koje je on imao pravo da

trai ali ne u vreme kad je preduzeto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5. namirenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5.1. namirenje za jednog poverioca koje on uopte

nije imao pravo da trai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5.2. namirenje jednog poverioca koje je imao pravo da trai

ali ne u to vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
6. Primeri sluajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
7. Teret dokazivanja i obrazlaganja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
III. lan 122 ZS (neposredno oteenje poverilaca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
2. pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika . . . . . . . . . . . . . . . 102
3. neposredno oteenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
4. preduzet u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga
za pokretanje steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
5. ako je steajni dunik u to vreme bio nesposoban za plaanje . . . . 106
6. a saugovara je znao za nesposobnost plaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

 7. posao je zakljuen posle podnoenja predloga za pokretanje

steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
8. saugovara steajnog dunika je znao ili je morao znati da je
steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavljen predlog
za pokretanje steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
9. preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje
steajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje
on to pravo vie ne moe ostvariti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
10. a radnja je preduzeta ili proputena u poslednjih est meseci
pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka . . . . . . . 108
11. smatrae se da je saugovara znao ili je morao znati za
nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za predlog za
pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se
na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost
plaanja, posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi
u trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je podnet predlog
za pokretanje steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
12. u sluaju iz stava 1 ovog lana shodno se primenjuju
odredbe lana 120 (stav 3 i 4) ovog zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
IV. lan 123 ZS (Namerno oteenje poverilaca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
2. pravni posao odnosno pravna radnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
3. zakljueni odnosno preduzeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
4. u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka ili posle toga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
5. oteenja jednog ili vie poverilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
6. sa namerom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
7. ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru
steajnog dunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
8. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog
dunika znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja
i da se radnjom oteuju poverioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
9. zajam/druge pravne radne koje u ekonomskom pogledu
odgovaraju odobravanju zajmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
10. Izvoenje dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
10.1. Teret obrazlaganja i dokazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
10.2. Olakanje tereta dokazivanja i obrnuti tereta dokazivanja

(lan 123 stav 1 reenica 2 ZS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
10.3. Indicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

 I. lan 124 ZS (poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu) . . . 128
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
2. pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika . . . . . . . . . . . . . . . 129
3. bez naknade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
4. ili uz neznatnu naknadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
5. Drugi pojedinani sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
6. Ne mogu se pobijati uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi,
kao ni darovi uinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne
svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su uinjeni bili srazmerni
finansijskim mogunostima steajnog dunika i uobiajeni
za privrednu granu kojoj steajni dunik pripada . . . . . . . . . . . . . . . . 134
7. Odricanje od nasledstva smatra se pravnom radnjom
steajnog dunika bez naknade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
8. Oteenje poverilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
9. Teret dokazivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Osmi deo Dopunski propisi o pobojnom pravu
specifini za steajni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
I. lan 125 ZS (Povezana lica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
2. Povezana lica u smislu kompanijskog prava
(lan 125 take 1-6 ZS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
2.1. lanovi organa upravljanja/organa nadzora (taka 1) . . . . . . . . 138
2.2. lan steajnog dunika koji za njegove obaveze odgovara

celokupnom svojom imovinom (taka 2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
2.3. lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu

drutva/steajnog dunika (taka 3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
2.4. pravno lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona

kojim se ureuju privredna drutva (taka 4) . . . . . . . . . . . . . . . 139
2.5. lica koja zbog svog posebnog poloaja u drutvu imaju

pristup poverljivim informacijama ili imaju mogunost da

se upoznaju sa finansijskim stanjem steajnog dunika . . . . . . . 139
2.6. lice koje je faktiki u poziciji da vri znaajan uticaj na

poslovanje steajnog dunika (taka 6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
2.7. irenje kruga lica u smislu lana 125 take 1), 2), 3), 5)

i 6) ovog lana (suprunici). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
2.8. Povezana lica u odnosu na fiziko lice (taka 7) . . . . . . . . . . . . . . 141

 II. lan 126 ZS (Nemogunost pobijanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
2. lan 126 stav 1 taka 1 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
3. lan 126 stav 1 taka 2 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4. lan 126 stav 1 taka 3 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
5. lan 126 stav 2 ZS (Gotovinski posao) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
6. lan 126 stav 3 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
III. lan 127 ZS (Rokovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
2. lan 127 stav 1 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
3. lan 127 stav 2 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
IV. lan 128 ZS (Radnje pobijanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
2. lan 128 stav 1 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
3. lan 128 stav 2 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
V. lan 129 ZS (Stranke u postupku pobijanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
2. Lice koje vri pobijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
3. Povlaeno lice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
4. Protivnik pobijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
VI. lan 130 ZS (Dejstva pobijanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
1. Uopteno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
2. lan 130 stav 1 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
3. Plodovi i koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
4. Izdaci protivnika pobijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
5. Naknada vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
6. lan 130 stav 2 ZS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Predgovor
Ideja za knjigu nastala je na seminaru koji su Agencija za licenciranje steajnih upravnika i Nemako drutvo za meunarodnu saradnju (Gesellschaft
fr internationale Zusammenarbeit GmbH Legal and Judicial Reform Program, Serbia) Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji zajedniki
realizovali 1. i 2. oktobra 2012. godine u Beogradu. U fokusu ovog strunog
skupa bilo je, izmeu ostalog, i pobijanje pravnih radnji u steaju prema srpskom zakonodavstvu. Steajni upravnici iz Srbije su predloili da se tema pobijanja pravnih radnji u steaju podrobnije razmotri i konkretizuje, jer ne postoji mogunost da se iskoristi obimna praksa u pobijanju pravnih radnji u
steaju, poto je Zakon o steaju u Srbiji u ovoj formi relativna novina. Srpsko
zakonodavstvo u oblasti steaja je vrlo moderno i usmereno ka budunosti,
delom je u razvoju otilo dalje u odnosu na sline zakone u drugim zemljama,
a drugim delom se srpski Zakon o steaju oslanja na te iste zakone.
Srpski Zakon o steaju je slian nemakom, pa i u okviru odredbi koje se
odnose na pobijanje pravnih radnji u steaju postoje samo neznatne razlike,
kao to je npr., odredba o nesposobnosti plaanja ili prezaduenosti. Kad je u
pitanju osnovna struktura, srpsko zakonodavstvo u oblasti pobijanja pravnih
radnji u steaju slino je nemakom. U Nemakoj postoje brojne odluke o
pobijanju pravnih radnji u steaju. Literatura koja sa bavi pobijanjem pravnih
radnji u steaju toliko je obimna da je gotovo nesaglediva. U tom smislu bila je
ovo prilika da se saznanja do kojih se dolo u nemakoj sudskoj praksi i literaturi i znanje koje ini osnovu ove materije stave na raspolaganje strunoj javnosti u Srbiji, pri emu ovu knjigu treba u sutini shvatiti kao jedan od elemenata na putu ka boljem razumevanju specifine materije pobijanja pravnih
radnji u steaju u srpskom zakonodavstvu.
Pobijanje pravnih radnji u steaju nije novina u steajnom pravu Srbije. Bi
lo je predvieno i Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji (Slu
beni list SFRJ broj 84/89 i Slubeni list SRJ broj 37/93 i 28/96) i Zakonu o
9

P r e dgovor

steajnom postupku (Slubeni glasnik RS broj 84/2004), ali je u praksi primenu u punom obimu naao po donoenju Zakona o steaju (Slubeni glasnik RS broj 104/2009)1). Tada se pojavila i potreba za podrobnijm upoznavanjem ovog instituta, a praksa je pokazala da u primeni konkretnih odredbi
koje se odnose na pobijanje ima nesnalaenja steajnih upravnika, a pre svega
nerazlikovanja nitavih od punovanih pravnih poslova. Upravo nerazumevanje ovog instituta dovelo je do veeg broja sudskih postupaka koji su okonani
nepovoljno po steajne dunike. Stoga je poseban akcenat dat nitavim i ruljivim pravnim poslovima, kako bi se u praksi napravila razlika izmeu ovih
poslova i punovanih pravnih poslova, ime bi se izbegli neuspeni ishodi parninih postupaka po tubama steajnih upravnika usmerenih na primenu instituta pobijanja u steaju i na taj nain doprinelo efikasnosti steajnih postupaka.
Sa praktinog aspekta primene Zakona o steaju i mogunosti koje on nudi
u pogledu zatite interesa poverilaca kroz primenu instituta pobijanja pravnih
radnji steajnog dunika, problem u Republici Srbiji predstavlja injenica da
se u praksi predlozi za otvaranja steaja podnose i nekoliko godina nakon to
su ispunjeni zakonski uslovi za otvaranje steaja nad privrednim subjektima
tako da ovako pasivno ponaanje ovlaenih predlagaa, posebno poverilaca,
ima za posledicu da nakon to se otvori steajni postupak, zbog proteka zakonskih rokova koji su prekluzivni nije mogue podneti pobojne tube pa je i
ova knjiga pokuaj da se ovaj pravni institut uini jasnijim i dostupnijim svim
zainteresovanim licima a posebno poveriocima jer je zatita njihovih interesa
i svrha voenja steajnog postupka.
Autori posebno ele da zahvale Agenciji za licenciranje steajnih upravnika, koja je omoguila stvaranje ovog dela. U jednakoj meri elimo da zahvalimo i Nemakom drutvu za meunarodnu saradnju (Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit GmbH) na konstantno izuzetno dobroj saradnji,
posebno g. dr Majku Falkeu (Dr. Mike Falke), voi GIZ-ovog Programa za
pravne i pravosudne reforme u Srbiji. Dalje autori ovim putem ele da zahvale
i svojim saradnicima. Advokat i steajni upravnik dr Franc Cimerman (Dr.
Franc Zimmermann) ovim putem izriito eli da zahvali svojim saradnicama
(abecednim redom), gi Doris Bartels, gi Kristin Hagedorn, gi Pegi Jeske
(Peggy Jeske), gi Melani Ton (Melanie Tonn) i gi Saskiji Zodra (Saskia Szodra).

1) Prilikom navoenja lanova Zakona o steaju naziv tog zakona za potrebe ove publikacije koristi
se u skraenom obliku: ZS.

10

Uvod
Iako je donoenjem Zakona o steajnom postupku znatno unapreen steajni postupak u Republici Srbiji, estogodinja praksa u primeni navedenog
zakona ukazala je na probleme u primeni pojedinih odredbi ovog zakona, postojanje pravnih praznina itd., kao i to da jedan deo ovih problema nije mogue otkloniti bez izmene propisa koji reguliu pitanje steaja, niti iskljuivo boljom primenom tada vaeeg Zakona o steajnom postupku. Osim toga, u
uslovima svetske finansijske krize dodatno je vano omoguiti privredi efikasne pravne mehanizme za reavanje posledino nastalih problema u poslovanju, posebno u situaciji kada su hiljadama privrednih subjekata blokirani rauni. U tom smislu Zakon o steaju2) stvara zaduenim privrednim subjektima
kao i poveriocima bolje uslove da pravovremeno pokrenu steajni postupak,
kako bi redefinisali svoje duniko-poverilake odnose i ouvali poslovne aktivnosti, odnosno kada to nije mogue ouvali poslovanje i imovinu privrednog drutva i u kratkom roku je vratili u upotrebu ne ekajui da tehnoloki
zastari i vrednost joj znatno opadne.
Glavni pokazatelji efikasnosti steajnog postupka su stepen namirenja, duina trajanja i trokovi steajnog postupka. Zakon o steaju je imao za cilj unapreenje kvaliteta steajnog postupka u Republici Srbiji, i to upravo kroz vei
stepen namirenja poverilaca, manje trokove steajnog postupka i smanjenje
duine trajanja steajnog postupka, kao i uvoenje dodatnih podsticaja za poverioce, a naroito dunike, da blagovremeno pokrenu steajni postupak kako
bi pokuali da prevaziu finansijske potekoe i odre poslovanje. Steaj se u
Srbiji pre donoenja Zakona o steaju retko koristio, i ak je beleen blagi opadajui trend otvorenih postupaka tako da je tokom 2008. godine pokrenuto
2) Prilikom analize oekivanih posledica Zakona o steaju korieno je obrazloenje koje je 07.08.2009.
Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skuptini, kao i deo analize posledica zakona u vezi sa ZS
nacrt zakona koji je preuzet sa sajta www.ria.gov.rs.

11

U vod

samo 140 steajnih postupaka. Trend steajnih postupaka pokrenutih prema

Zakonu o steajnom postupku bio je u suprotnosti sa ekonomskih kretanjima
u privredi Srbije. Naime, broj privrednih drutava iji je raun bio blokiran
vie od tri godine iznosio je preko 6000. Stavljanjem u odnos ove dve veliine,
jasno je da se steaj nije koristio ak ni kada je potreba za njegovim sprovoenjem bila oigledna, izmeu ostalog i zbog neadekvatnih podsticaja.
Kljune novine u odnosu na Zakon o steajnom postupku ogledaju se u:
uvoenju naela i cilja steajnog postupka, preciziranju i uvoenju novih steajnih razloga, ukidanju steajnog vea, pojanjenju odredbi o statusu i imenovanju steajnog upravnika, preciziranju uloge Agencije za licenciranje steajnih upravnika u vrenju nadzora nad radom steajnih upravnika, uvoenju
prekluzivnog roka za prijavu potraivanja, uvoenju mogunosti prebijanja
potraivanja, postojanju unapred pripremljenog plana reorganizacije, preciziranju pravnih posledica usvajanja plana reorganizacije, brisanju steaja preduzetnika i steaja male vrednosti.
Cilj donoenja Zakona o steaju, osim poboljanja navedenih pokazatelja
efikasnosti steajnog postupka, jeste pokuaj da se prevazie dotadanje shvatanje steaja kao slepe ulice, kao i podsticaj privrednicima da o steaju razmiljaju kao o jo jednoj mogunosti da ree svoje finansijske probleme, a naroito ako ponu da ih reavaju blagovremeno.
Zakon o steaju je donet sa oekivanjem da e imati uticaj na:
- Privredna drutva iji su rauni blokirani na dui period. Pored
dunika sa blokiranim raunima, oekivao se i uticaj na poverioce, koji
bi mogli da uplate predujam i zahtevaju sprovoenje steaja.
- Steajne upravnike, kao i na ona lica koja su poloila struni ispit ili
nameravaju da ga poloe i dobiju licencu. Odreena reenja Zakona o
steaju omoguila su angaovanje steajnih upravnika koji do sada nisu
imali prilike da obavljaju svoju delatnost. Naime, za tri godine pre donoenja Zakona o steaju od 430 licenciranih steajnih upravnika samo je
njih 250 (oko 52%) bilo angaovano i imalo mogunost da obavlja svoj
posao.
- Steajne sudije, koje su bile suoene sa negativnim efektom nastalim usled paralelne primene tri zakona, pri emu je nekim bilo predvieno steajno vee, nekim ne, a rokovi i procedure razliito definisani.
- Agenciju za licenciranje steajnih upravnika, preciziranjem njene
uloge i pravnih mehanizama za vrenje nadzora nad radom steajnih
upravnika.

12

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

- Druge dravne organe kojima je odreena obaveza izvetavanja ili

dostavljanja podataka (Agenciju za privredne registre APR i Narodnu
banku Srbije NBS kao organizaciju koja sprovodi postupak prinudne
naplate).
- Trokove koje e primena zakona izazvati kod graana i privrede,
posebno malih i srednjih privrednih drutava, pa se oekivalo smanjenje
trokova pokretanja steajnog postupka i uveanje stepena namirenja,
tako da mala i srednja privredna drutva koja su u ulozi poverilaca budu
u znatno boljem poloaju. S druge strane, insolventnom segmentu malih i srednjih privrednih drutava omoguie se jednostavniji izlazak sa
trita.
Zakon o steajnom postupku propisivao je da se steajni postupak obustavlja u sluaju da je imovina steajnog dunika manja od trokova steajnog postupka. Ovakvo reenje izazvalo je probleme u praksi, budui da obustava steajnog postupka ne podrazumeva prestanak postojanja pravnog lica, a time ni
njegovo brisanje iz registra, te ova privredna drutva nastavljaju svoje formalno-pravno postojanje, iako je, zapravo, re o neaktivnim pravnim licima bez
imovine ili sa neznatnom imovinom. Ovaj zakon nije sadrao odredbe o steajevima neznatne vrednosti. Zakon o steaju propisuje da se steajni postupak u ovakvim sluajevima zakljuuje, to za posledicu ima prestanak pravnog
lica i njegovo brisanje iz APR uz mogunost da se na zahtev poverilaca ili steajnog dunika poloe sredstva neophodna za pokrie trokova steajnog postupka. Na ovaj nain se otklanja mogunost neracionalnog i skupog sprovoenja postupka steaja koji podrazumeva prijavljivanje i ispitivanje
potraivanja i niz drugih radnji u sluajevima kada vrednost imovine steajnog dunika neznatno prevazilazi visinu trokova steajnog postupka. I pored
mogue opasnosti od diskrecionog odluivanja suda u ovakvim sluajevima,
predlaga je smatrao da e situacije u kojima e sud znaajno pogreiti u proceni vrednosti imovine biti znatno ree od broja sluajeva u kojima bi se resursi besmisleno troili na postupke koji nee ispunjavati svoju svrhu, odnosno
rezultirati namirenjem poverilaca.
Zakon o steajnom postupku propisivao je dualitet sudskih steajnih organa pa u postupku odluuju steajno vee i steajni sudija. Primena ovog zakona pokazala je, meutim, da ova podela ovlaenja u okviru istog suda ne
doprinosi efikasnosti postupka, a da istovremeno dovodi do zabune i neujedna
enog tumaenja zakonskih normi, te time i neujednaene primene kada su u
pitanju pravni lekovi. U ogromnom broju sluajeva steajno vee potvruje
odluke steajnog sudije, to ukazuje da je u pitanju dupliranje u odluivanju
13

U vod

pre nego adekvatno razmatranje prvostepenih odluka. Osim toga, ostalo je ne

jasno da li je mogue ulagati albu viem sudu na reenje steajnog vea, i ako
jeste, da li je to mogue u svim ili samo u ogranienom broju sluajeva. Stoga
je dolazilo do neujednaenog tretmana uesnika u postupku i, povremeno, do
uskraivanja prava na albu, tako da je taj dualitet eliminisan Zakonom o steaju iz svih navedenih razloga, to je imalo za cilj ubrzanje steajnog postupka.
Imalo se u vidu i to da u manjim sudovima nema dovoljno sudija koji se bave
steajnom materijom. Ukidanjem steajnog vea sva dotadanja ovlaenja
vea preneta su na steajnog sudiju, odbor poverilaca i skuptinu poverilaca.
Cilj Zakona o steaju bio je i da se iznae reenje za utanje poverilaca i
odugovlaenje steajnog postupka usled neaktivnosti poverilaca. Tokom analize, kao jedan od bitnih problema u primeni Zakona o steajnom postupku
iznet je taj da postoji neaktivnost poverilaca. Posledice neaktivnosti, bez obzira na uzroke, bile su odugovlaenje postupaka budui da Zakon o steajnom
postupku zahteva saglasnost poverilaca za veinu znaajnih odluka i radnji
kojima se postupak sprovodi i okonava. Sa druge strane, na poveriocima je da
odlue da li e svoje vreme i sredstva uloiti u bavljenje steajnim postupkom
naime, nije celishodno, niti sprovodivo propisivati odredbe kojima bi se poverioci obavezivali na aktivno uee u postupku ako oni sami to ne ele. Stoga
je Zakonom o steaju propisano da e se smatrati da je odbor poverilaca saglasan sa predloenom radnjom ako je o njoj obaveten u roku od najmanje 15
dana pre dana predloene radnje i ako na obavetenje steajnog upravnika nije
reagovao osporavanjem predloene ili predlaganjem druge radnje. Zakonm o
steaju uvodi se jo jedna novina koja kasnije i sama biva izmenjena imenama
i dopunama zakona ako se na prvom poverilakom roitu ne formiraju poverilaki organi, dunost odbora poverilaca vri pet poverilaca, osim lica povezanih sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, ija su pojedinana
neobezbeena potraivanja najvea prema pregledu potraivanja formiranom
za potrebe glasanja na prvom poverilakom roitu.
Zakonom o steaju je predvieno da se steajni postupak pokree na predlog
poverioca, dunika ili likvidacionog upravnika. S obzirom na visoke trokove
predujma koji su se u praksi privrednih sudova veoma razlikovali, to je za posledicu imalo izbegavanje pokretanja steajnog postupka, navedenim zakonom
definie se i ograniava visina predujma tako da u trokove ulaze samo trokovi
neophodni za pokretanje steajnog postupka: trokovi oglasa i obavetavanja poverilaca, trokovi steajnog upravnika i trokovi neophodni za obezbeenje imovine. Oekivani efekti ovog reenja su bili da se pravovremeno pokrenu steajni
postupci, ime bi stepen namirenja poverilaca bio vii, mada je ovakvo reenje
14

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

izazvalo probleme u praksi u smislu nedovoljnosti sredstava za voenje steaja.

Jedna od kljunih novina u Zakonu o steaju jeste uvoenje prava na prebijanje. Zakon predvia da ukoliko je pravo na prebijanje steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, otvaranje steajnog postupka
nema uticaja na postojanje prava na prebijanje. Steajni poverilac je duan da
do isteka prekluzivnog roka za prijavu potraivanja sudu dostavi prijavu na
celokupni iznos potraivanja, kao i izjavu o prebijanju; u suprotnom, steajni
poverilac gubi pravo na prebijanje, uz propisane izuzetke.
Zakonom o steaju su precizirane odredbe o kamati, tako da za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunavanje ugovorenih i zateznih
kamata prestaje sa danom otvaranja steajnog postupka, dok se na obezbeena
potraivanja u steajnom postupku obraunava ugovorena i zatezna kamata,
ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje
potraivanja.
Zakonom o steaju su na drukiji nain regulisane procesnopravne posledice otvaranja steajnog postupka. U trenutku nastupanja pravnih posledica
otvaranja steajnog postupka prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na
steajnog dunika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na
zahtev steajnog dunika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet
imaju utvrivanje novane obaveze steajnog dunika. Zakonom o steajnom
postupku nisu bile jasno precizirane procesnopravne posledice otvaranja steajnog postupka, to je Zakonom o steaju otklonjeno, i to jasnim regulisanjem pitanja prekida i nastavka postupka. Zakonom i steaju su takoe precizirani sluajevi u kojima se parnini postupak nastavlja ukoliko je steajni
dunik tueni.
U Zakonu o steaju, kada su u pitanju posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove i pravo izbora steajnog upravnika u sluaju dvostrano teretnih ugovora, novina se ogleda u tome to ako steajni upravnik ostane
pri ispunjenju ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga izvrava,
potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se trokom steajne mase, za razliku od reenja po prethodnom zakonu gde to potraivanje spada u prvi isplatni
red kao troak steajnog postupka. Ova novina je nastala kao posledica podele
trokova steajnog postupka i obaveza steajne mase. U Zakonu o steaju su
precizirane i odredbe o finansijskom lizingu.
Novinu u Zakonu o steaju predstavlja uvoenje pojma obaveze steajne
mase. Naime, izvrena je podela na trokove steajnog postupka i obaveze steajne mase. Trokovi steajnog postupka obuhvataju: sudske trokove steajnog postupka, nagrade i naknade steajnom upravniku i/ili privremenom ste15

U vod

ajnom upravniku i druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju

kao trokovi steajnog postupka. U obaveze steajne mase spadaju: obaveze
prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili na drugi nain upravljanjem,
unovenjem i podelom steajne mase, a koje ne spadaju u trokove steajnog
postupka, obaveze iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje
trai za steajnu masu ili mora uslediti nakon otvaranja steajnog postupka,
nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase, obaveze prema zaposlenima steajnog dunika, nastale nakon otvaranja steajnog postupka.
Znaajna novina u Zakonu o steaju svakako jeste uvoenje prekluzivnog
roka za prijave potraivanja. Prema Zakonu o steajnom postupku, rok za prijavu potraivanja iznosio je 60 dana od dana pokretanja steajnog postupka.
Navedeni rok nije bio prekluzivan, te je stoga poverilac mogao da svoja potraivanja prijavi i naknadno. Nepostojanje prekluzivnog roka dovelo je do brojnih zloupotreba i estih odugovlaenja postupaka. Polazei od naela hitnosti
i naela ekonominosti, kao kljunih naela steajnog postupka, Zakon o steaju uvodi prekluzivni rok za prijavu potraivanja. Naime, zakon propisuje da
steajni sudija odreuje rok za prijavu potraivanja, s tim to taj rok ne moe
biti krai od 30 dana, niti dui od 120 dana. Sve prijave podnete nakon 120
dana odbacie se kao neblagovremene. Predvieno je i da trokove odravanja
roita za naknadno ispitivanje potraivanja predujmi podnosilac prijave, s
tim to e sud prijavu odbaciti ukoliko poverilac ne uplati predujam u roku
koji je sud odredio.
Kao novinu Zakon o steaju uvodi institut medijacije koja moe trajati najdue 30 dana, odnosno, u opravdanim sluajevima, najdue 60 dana. Uvoenje medijacije je predstavljalo veliku prednost u odnosu na Zakon o steajnom
postupku, ako se ima u vidu injenica da se korienjem ovog pravnog instituta mogu rasteretiti sudovi i smanjiti trokovi steajnog postupka.
Zakonom o steaju su propisani znatno dui rokovi za pobijanje pravnih
radnji steajnog dunika. Rok za pobijanje radnji nastalih uobiajenim namirenjem iznosi est meseci, dok za radnje proistekle iz neuobiajenog namirenja
rok iznosi 12 meseci, a u sluaju neposrednog oteenja est meseci. Rok za
namerno oteenje nije menjan i on iznosi pet godina, dok je rok za pobijanje
pravnog posla bez naknade, ili uz neznatnu naknadu, produen sa tri na pet
godina. Svi rokovi teku unazad od dana podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka.
U pogledu reorganizacije steajnog dunika, kako bi se kreirao jo direktniji podsticaj za dunika da na vreme signalizira da postoje problemi u poslovanju i pokua da se dogovori sa veinskim poveriocima o nainu za njihovo
16

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

prevazilaenje, Zakon o steaju uvodi institut unapred pripremljenog plana

reorganizacije. Pokretanje postupka uz unapred prepremljeni plan reorganizacije podrazumeva poseban, znatno skraen postupak, koji se okonava usvajanjem ili odbacivanjem plana u roku od najmanje 30 do 60 dana. Ovaj poseban
postupak je i bitno jeftiniji trokovi su minimalni i prevashodno se odnose
na pruanje zatitnih mera poveriocima. U postupku unapred pripremljenog
plana reorganizacije nema prijavljivanja ni ispitivanja potraivanja, budui da
je on zasnovan na saglasnosti i podrci veinskih poverilaca. Postupak steaja
u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije moe pokrenuti
samo dunik, ako pritom postoji neki od zakonom predvienih steajnih razloga, a Zakonom o steaju se propisuje i dodatna sadrina Unapred pripremljenog plana reorganizacije. Zakon o steaju propisuje kao pravnu posledicu
usvajanja plana reorganizacije to da donoenjem reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja steajnog postupka.
Po pravnosnanosti reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije steajni postupak se obustavlja.
U pogledu situacije zateene u vreme vaenja Zakona o steajnom postupku, da je na hiljade privrednih subjekata nelikvidno, a da se steajni postupci
otvaraju izuzetno retko, da svi subjekti formalno egzistiraju kao aktivna privredna drutva u Agenciji za privredne registre, Vlada RS je predloila da se
Zakonom o steaju uredi poseban postupak u sluaju dugotrajne nesposobnosti plaanja, to je i prihvaeno kroz odredbe u lanovima 150-154, koje su
izazvale najvei efekat u pogledu novodonetog zakona (koje su odlukom
Ustavnog suda 12.07.2012. god. oglaene neustavnim). Nesporno je da je postojala realna potreba da se reguliu pitanja pokretanja steajnog postupka u
sluaju obustavljanja svih plaanja u viegodinjem periodu. Zakonom je bilo
predvieno da organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate jednom
meseno, i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim
sudovima nadlenim za sprovoenje steajnog postupka dostavi obavetenje o
pravnim licima sa njihove teritorije koja su trajnije nesposobna za plaanje
poto su potpuno obustavila sva plaanja u odreenom periodu. Radi informisanja poverilaca, navedeno obavetenje objavljivalo se u jednom visokotiranom listu, kao i na internet strani organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate. Od dana poetka primene ove odredbe period neprekidnog trajanja
obustave svih plaanja iznosio je tri godine. Po prijemu obavetenja steajni
sudija bi po slubenoj dunosti donosio reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, u kome se, osim postojanja steajnog razloga, utvrivalo i
postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovoenje steajnog postupka.
17

U vod

Steajni sudija bi reenjem o pokretanju prethodnog postupka odreivao visinu predujma i rok od 60 dana od dana objavljivanja reenja u kome bi poverioci mogli traiti sprovoenje steajnog postupka i poloiti predujam. Bilo je
predvieno da ukoliko u ostavljenom roku bude uplaen predujam, steajni
sudija bez odlaganja zakazuje roite na kome bi se raspravljalo o postojanju
steajnog razloga za otvaranje steajnog postupka. Ukoliko nijedan poverilac
u predvienom roku ne bi uplatio odreeni predujam, smatralo se da ne postoji pravni interes poverilaca za sprovoenje steajnog postupka i u tom sluaju bi steajni sudija, odmah po isteku roka, doneo reenje kojim: otvara steajni postupak nad dunikom, utvruje da je ispunjen steajni razlog trajnije
nesposobnosti plaanja, utvruje da ne postoji interes poverilaca za sprovoenje steajnog postupka i zakljuuje steajni postupak. Po pravnosnanosti reenja kojim se steajni postupak zakljuuje steajni dunik bi se brisao iz registra, a imovina steajnog dunika bi prelazila u svojinu Republike Srbije, ime
se nije diralo u ranije steena prava obezbeenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini. Republika Srbija nije odgovarala za obaveze
steajnog dunika.
Zakonodavac je donoenjem Zakona o steaju istakao nameru da se definiu i ogranie trokovi akontacionog plaanja, tako to se pod njima podrazumevaju samo oni trokovi koji su neophodni za pokretanje steajnog postupka. Tu spadaju: trokovi oglaavanja i trokovi obavetavanja poverilaca,
trokovi angaovanja steajnog upravnika i trokovi neophodni za obezbeenje imovine, u visini koju odredi steajni sudija, a po izmenama zakona i trokovi registracije u Agenciji za privredne registre. Zakon o steaju shodno tome
precizira postupak vrenja nadzora nad radom steajnih upravnika, disciplinske mere koje moe da donese Agencija za licenciranje steajnih upravnika, on
takoe predstavlja i osnovu za definisanje disciplinskog postupka u okviru
pravilnika koji donosi resorno ministarstvo. Kao obaveza steajnog upravnika
predvieno je i pobijanje pravnih radnji uvek kada su ispunjeni uslovi za podnoenje pobojne tube, ukoliko bi se pobijanjem uveala steajna masa. Pritom se ne stvaraju nikakvi materijalni preduslovi za ispunjavanje ove zakonske
obaveze te stoga i predmetne obaveze, koje bi steajni upravnici u tom smislu
morali da ispune, pa su oni duni da pravne radnje steajnog dunika pobijaju
uvek kada procene da su ispunjeni uslovi za podnoenje tube. Na jednoj strani, odredbe o pobijanju pravnih radnji steajnog dunika u smislu lana 119
ZS moemo oznaiti kao vaan element zakonodavstva u oblasti steaja, pomou kog se tite interesi poverilaca i steajne mase kroz mogunost znaajnijeg uveavanja imovine steajnog dunika na dan pokretanja steajnog po18

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

stupka. Na drugoj strani, zakonodavac se uopte nije bavio stvaranjem materijalnih preduslova u smislu neophodnih trokova za sprovoenje navedenih
odredbi, pre svega ako se ima u vidu okolnost da je steajni upravnik uvek
duan da vri pobijanje kada su za to ispunjeni uslovi, a steajna masa se uveava.
Zakon o steaju predvia da predlog za pokretanje steajnog postupka
mogu da podnesu poverilac, dunik ili likvidacioni upravnik. Zbog visokih
trokova predujma, koji se u praksi privrednih sudova meusobno znatno razlikuju, to za posledicu ima izbegavanje pokretanja steajnog postupka, pomenutim zakonom se definie i ograniava predujam, tako da se u obzir uzimaju samo oni trokovi koji su neophodni za pokretanje steajnog postupka.
Oekivani efekti ovog reenja bili su da se na vreme podnose predlozi za pokretanje steajnog postupka, ime bi trebalo da se povea stepen namirenja
poverilaca. Ovakav pristup je, meutim, doveo do problema u praksi, poto
sredstva za voenje postupka nisu bila dovoljna, naroito u sve eim situacijama u kojima je gotovo itava imovina dunikog privrednog drutva pre pokretanja steajnog postupka ve iskoriena kao zalog. U ovakvim sluajevima
steajni postupci su praktino postupci u kojima se namiruju samo razluni
poverioci, a od prihoda od prodatih nekretnina, odnosno od iznosa koji se
plaa razlunim poveriocima mogu da se odbiju samo trokovi prodaje, u koje
spada i naknada za steajnog upravnika. Za steajnog upravnika neretko u
praksi moe da bude veliki problem to to pitanje akontacionog plaanja trokova steajnog postupka od strane podnosioca predloga pre pokretanja steajnog postupka nije reeno na nain koji bi steajnom upravniku omoguio da
ispuni svoje zakonske obaveze (u smislu to je duan da podnese pobojnu tubu, ako su za to ispunjeni uslovi). Razlog je u tome to ne postoje ni minimalna novana sredstava za materijalne trokove koji nastaju podnoenjem pobojnih tubi.

19

20

Prvi deo
Prethodna provera, razgraniavanje izmeu
apsolutno nitavih, relativno nitavih (ruljivih)
i punovanih ugovora
I. Znaenje
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika je institut steajnog prava koji u
praksi izaziva najvie nedoumica i kod steajnog upravnika i kod steajnih
sudija. Dosadanja praksa i iskustvo su pokazali da uesnici steajnog postupka pobijanje pravnih radnji steajnog dunika ne razlikuju od nitavosti ugovora, koji je institut obligacionog prava i regulie ga Zakon o obligacionim
odnosima. Stoga razmatranje pobijanja pravnih radnji steajnog dunika podrazumeva prethodno poznavanje odredbi Zakona o obligacionim odnosima
kojim se regulie nitavost ugovora. To podrazumeva pre svega razlikovanje
nitavih od punovanih ugovora.
Jedan ugovor proizvodi pravno dejstvo samo ako je punovaan. Da bi bio
punovaan, on mora da ispunjava zakonom predviene uslove. To su: saglasnost volja i sposobnost ugovaranja ugovornih strana, doputenost osnova i
predmeta ugovora, forma ugovora. Ako u momentu zakljuenja ugovora nedostaje neki od ovih bitnih elemenata koji je zakonom predvien, takav ugovor nije punovaan. On je nevaei. Meutim, uzroci nevanosti ugovora nisu
uvek isti, zbog ega se i posledice razlikuju. Stoga nevaee ugovore delimo na:
1. nitave (apsolutno nitave),
2. ruljive (relativno nitave).

II. Nitavi ugovori

Definicija nitavih ugovora data je odredbom lana 103 stav 1 Zakona o
obligacionim odnosima kojim je propisano da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima nitav ako cilj povre21

P r v i

D e o

enog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom
sluaju ne propisuje to drugo. Pod terminom prinudni propisi ne podrazumevaju se samo imperativni propisi koje predvia Zakon o obligacionim odnosima ve i prinudni propisi koji su predvieni pozitivnim pravom uopte.
Ugovor je nitav i ukoliko je suprotan javnom poretku i dobrim obiajima.
Meutim, sve ovo pod uslovom da cilj povreenog pravila ne upuuje na neku
drugu sankciju ili da zakonom u odreenom sluaju nije propisano to drugo.
Nitavost ugovora nastupa na osnovu zakona. Nitav ugovor ne proizvodi
pravno dejstvo, sud o nitavosti vodi rauna po slubenoj dunosti, na nitavost se moe pozvati svako zainteresovano lice, a nitavi pravni poslovi protekom vremena ne mogu se osnaiti postati punovani. Stoga ne zastareva ni
pravo na tubu radi utvrivanja nitavosti. Da je drugaije, protekom vremena
nitavi ugovori bi postali punovani, to kao nitavi ne mogu biti.
Posledice nitavosti predviene su lanom 104 Zakona o obligacionim odnosima. Zakon regulie situaciju kada su stranke potpuno ili delimino izvrile obaveze i kada ih uopte nisu izvrile. U situaciji kada nijedna strana nije
izvrila ugovor pitanje povraaja se ne postavlja, niti bilo koja ugovorna strana
moe traiti izvrenje nitavog ugovora. U sluaju da je stranka delimino ili
potpuno izvrila ugovor situacija je neto sloenija. Zakonodavac predvia
osnovno pravilo da svaka strana vrati to je primila po osnovu nitavog ugovora. Ovde se radi o restituciji, ali do restitucije ne mora da doe ukoliko su ispunjeni uslovi iz lana 104 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima, a to je
sluaj kada se predmet prestacije oduzima u korist optine. U dosadanjoj
praksi takvih sluajeva nije bilo mnogo.
S obzirom na to da nitavi ugovori nisu punovani, oni ne proizvode pravno dejstvo ni izmeu ugovornih strana, ni u odnosu na trea lica. Kako nisu
punovani, oni se ne mogu pobijati u steaju po pravilima pobijanje pravnih
radnji steajnog dunika, jer kao nitavi inae ne proizvode pravno dejstvo ni
prema kome, pa ni prema steajnoj masi steajnog dunika. Stoga, ukoliko se
trai utvrivanje nitavosti ugovora u kome je steajni dunik ugovorna strana, podnosilac takve tube nije vezan rokom iz lana 119 stav 4 ZS.
Meutim, odredbom lana 103 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima
propisano je da ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj
strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za
odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice. Odredbom lana 103 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima praktino se pravi izuzetak za nitave ugovore, tako to se pod odreenim
uslovima nitav ugovor osnauje, odnosno dozvoljava mu se da proizvodi
22

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

pravno dejstvo u pravnom prometu. Taj izuzetak postoji u sluaju kada je zakljuenje ugovora zabranjeno samo jednoj strani, jer ta strana povreuje odgovarajue pravilo pravnog ili moralnog poretka, za razliku od druge ugovorne
strane, kojoj je zakljuenje ugovora dozvoljeno. Ukoliko jedna ugovorna strana zakljui ugovor koji je nitav, takav ugovor moe opstati, ali samo pod uslovom da u zakonu nije to drugo predvieno, s tim to e ta strana, strana kojoj
je zakljuenje ugovora bilo zabranjeno, snositi odgovarajue posledice. Ova
zakonska odredba, koja predstavlja izuzetak u odnosu na pojam nitavih ugovora iz lana 103 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, ima posledice u
odnosu na pobijanje pravnih poslova. Naime, odredbom lana 103 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima data je mogunost da se, pod tano odreenim
uslovima, jedan, inae nitav posao osnai, odnosno postane punovaan. Ukoliko je pravni posao osnaen, odnosno postao punovaan, to znai da proizvodi pravno dejstvo. Ako proizvodi pravno dejstvo, on moe biti predmet pobijanja. Stoga pravilo da apsolutno nitav ugovor ne moe biti predmet pobijanja
po pravilima o pobijanju pravnih radnji i pravnih poslova dunika ima izuzetak, koji se zasniva na osnaenju nitavih ugovora primenom lana 103 stav 2
Zakona o obligacionim odnosima, u kom sluaju nitav ugovor proizvodi
pravno dejstvo, pa je kao takav podoban za pobijanje po pravilima pobijanja
pravnih poslova i pravnih radnji dunika.
Od osnaenja nitavog ugovora po odredbama lana 103 stav 2 Zakona o
obligacionim odnosima treba razlikovati konverziju nitavog ugovora, koja je
predviena lanom 106 Zakona o obligacionim odnosima. Prema lanu 106
Zakona o obligacionim odnosima, kad nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi
ugovor, ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su
ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali
za nitavost svog ugovora. Konverzija praktino znai pretvaranje nitavog
ugovora u drugi, punovaan ugovor koji stranke takoe ele da zakljue i odre na snazi. Za konverziju je karakteristino da uvek postoje dva ugovora: jedan nitav, koji znai ne proizvodi pravno dejstvo, i drugi koji je punovaan a
sadran je u nitavom ugovoru i naziva se konvertovani ugovor. Konvertovani
ugovor je punovaan ugovor i stoga je on podoban za pobijanje, za razliku od
nitavog ugovora u kome je sadran konvertovani, pa on nije podoban za pobijanje.

23

P r v i

D e o

III. Relativno nitavi (ruljivi) ugovori

Predmet prethodnog razmatranja bili su apsolutno nitavi ugovori. Meutim, Zakon o obligacionim odnosima poznaje relativno nitave ugovore
(ruljivi ugovori koji su regulisani lanom 111-118 Zakona o obligacionim odnosima). Ruljivi ugovori proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poniteni u
zakonom predvienom roku, na zahtev zakonom odreenih lica, a iz razloga
nedostataka kojima se vrea pojedinani interes stranaka. Stoga je ugovor
ruljiv, na osnovu lana 111 Zakona o obligacionim odnosima:
ako ga je zakljuila strana koja je ogranieno poslovno sposobna,
kada je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, i
kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno.
Meutim, za razliku od apsolutno nitavih ugovora, gde se prema lanu 109
Zakona o obligacionim odnosima na nitavost moe pozivati svako zainteresovano lice, na postojanje relativne nitavosti ruljivost ugovora, moe se
pozivati samo ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Ta
strana moe traiti da se ugovor poniti.
Ovde je bitno napomenuti da se zbog nerazlikovanja apsolutno nitavih
ugovora od relativno nitavih ugovora vrlo esto prave greke prilikom postavljanja tubenog zahteva. Stoga treba ukazati na sledee:
1. Kada je predmet tubenog zahteva ispitivanje, odnosno pozivanje tuioca na apsolutnu nitavost, tubeni zahtev treba da glasi:
Utvruje se da je nitav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen kod
Osnovnog suda ____________, Ov. ________ dana ___________, zakljuen
izmeu tuioca ___________ i tuenog __________________.
2. Kada je predmet tubenog zahteva relativno nitav ugovor, odnosno
ruljiv ugovor, tubeni zahtev treba da glasi:
Ponitava se ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen kod Osnovnog suda
____________, Ov. ______, dana ___________, zakljuen izmeu tuioca
_________________ i tuenog __________________.
Ovo razlikovanje apsolutno nitavih od relativno nitavih ugovora s ciljem
postavljanja pravilnog tubenog zahteva od izuzetne je vanosti za uspeh tuioca u parninom postupku zato to, ukoliko je tubeni zahtev usmeren na po
nitavanje ugovora (isticanje razloga ruljivosti), a tokom postupka se utvrdi
da je ugovor apsolutno nitav, to e voditi odbijanju tubenog zahteva tuioca,
to podrazumeva voenje nove parnice, usmerene na utvrivanje nitavosti.
Iz iznetog proizilazi nedvosmislen zakljuak da apsolutno nitav ugovor ne
moe biti poniten (u parninom postupku za njega se moe utvrditi da je ni-

24

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

tav), niti se apsolutno nitav ugovor moe raskinuti. Apsolutno nitav ugovor
ne moe biti predmet pobijanja prema odredbama ZS, osim u sluaju kada je
nitav ugovor osnaen primenom lana 103 stav 2 i lana 106 Zakona o obliga
cionim odnosima.
Relativno nitav ugovor (ruljiv) moe biti predmet preispitivanja pod uslovima koje predvia lan 111 i 112 Zakona o obligacionim odnosima. lanom
111 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor ruljiv kad ga
je zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili
posebnim propisima odreeno. Odredbom lana 112 Zakona o obligacionim
odnosima propisano je da ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti, ali saugovara te strane moe od
nje traiti da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, izjasni da li
ostaje pri ugovoru ili ne, jer e u protivnom smatrati da je ugovor poniten.
Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da
ne ostaje pri ugovoru, smatrae se da je ugovor poniten. Ukoliko su ispunjeni
uslovi iz lana 111 Zakona o obligacionim odnosima (da je ugovor zakljuila
strana ogranieno poslovno sposobna, da je bilo mana u pogledu volje ugovornih strana i drugi razlozi, ukoliko su predvieni Zakonom o obligacionim
odnosima ili drugim posebnim propisom), ponitaj takvog ugovora moe traiti ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Meutim, ponitaj ruljivog ugovora se moe traiti samo u rokovima koji su predvieni
lanom 117 Zakona o obligacionim odnosima. To je objektivni rok od tri godine, koji tee od dana zakljuenja ugovora, a u okviru objektivnog roka je
predvien i subjektivni rok od jedne godine, koji tee od dana saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude. Subjektivni rok tee uvek u
okviru objektivnog roka i istekom objektivnog roka prestaje pravo zahtevati
ponitenje ugovora. Pravo zahtevati ponitenje ugovora prestaje i istekom subjektivnog roka u okviru objektivnog roka.
Bitno je naglasiti da o razlozima nitavosti ugovora sud vodi rauna po
slubenoj dunosti, dok razloge ruljivosti sud uzima u obzir samo ukoliko se
stranka na njih pozove.
Posledice ponitaja ugovora definisane su lanom 113 Zakona o obligacionim odnosima, koji glasi: Ako je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten
neto bilo ispunjeno, ima se izvriti vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se
priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju ima se dati odgovarajua naknada u novcu. Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraanja,
odnosno donoenja sudske odluke.
25

P r v i

D e o

To znai da su pravne posledice ponitaja vraanje u preanje stanje i naknada tete, to su pravne posledice i nitavosti ugovora. Meutim, kod ruljivih ugovora stranke se mogu dogovoriti da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo samo za ubudue. U tom sluaju je punovano ono to su stranke meusobno ispunile do ponitaja. To nije mogue kod nitavih ugovora poto se do
govorom stranaka ne moe osnaiti posao koji je suprotan imperativnim propisima. Ugovorom koji je ruljiv vreaju se samo interesi samih ugovornih
strana, ne vrea se javni poredak, a u okviru javnog poretka i prinudnih propisa ugovorne strane se mogu dogovarati, pa i o tom kada e se ugovor koji je
ruljiv smatrati ponitenim.
Iz izloenog proizilazi sledee:
1. Apsolutno nitavi ugovori se ne mogu ponititi, ne mogu se raskinuti, ne mogu biti predmet pobijanja po pravilima Zakona o steaju,
osim izuzetka iz lana 103 stav 2 i lana 106 Zakona o obligacionim od
nosima. Tuba koja se podnosi uvek u sebi sadri utvrujui tubeni
zahtev koji glasi na utvrivanje nitavosti (deklaratorna, odnosno utvrujua tuba). O nitavosti sud vodi rauna po slubenoj dunosti i
utvrivanje nitavosti nije vezano za rok. Na nitavost se moe pozvati
svako zainteresovano lice.
2. Relativno nitavi ugovori (ruljivi) se ponitavaju, a o razlozima
ponitaja sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti. Relativno nitavi
ugovori se mogu ponititi u zakonom propisanim rokovima, a na razloge za ruljivost ugovora moe se pozvati samo ugovorna strana. Ruljivi
ugovori se mogu raskinuti, a mogu biti i predmet pobijanja. Ruljivi
ugovori proizvode dejstvo sve dok se ne ponite, ako se ponite, a protekom roka u kom se mogu ponititi postaju punovani.
Posledice nitavosti koje su propisane lanom 104 Zakona o obligacionim
odnosima i posledice ponitaja pravnog posla propisane lanom 113 Zakona o
obligacionim odnosima za steajnu masu steajnih dunika imaju isti efekat:
vraanje imovine u steajnu masu (ili protivimovinske vrednosti) i naknada
tete.

IV. Pobijanje van steaja

Pobijanje dunikovih pravnih radnji je institut obligacionog prava, koji poveriocu daje ovlaenje da radi namirenja svog potraivanja pod odreenim
uslovima moe proglasiti da su bez dejstva pravne radnje koje je preduzeo
dunik, a koje se tiu dunikove imovine. Svaki poverilac ije je potraivanje
26

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

dospelo za isplatu i bez obzira na to kada je nastalo moe pobijati pravnu radnju svog dunika kada je preduzeta na tetu poverilaca. Pravna radnja je preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno
sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja. Pod pravnom radnjom podrazumeva se i proputanje zbog koga je dunik izgubio kakvo materijalno
pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza. Stoga su opte
pretpostavke vansteajnog pobijanja: insolventnost dunika, dunikova pravna radnja, oteenje poverilaca upravo tom pravnom radnjom i da je pobijanjem te pravne radnje omogueno namirenje poverilaca. Insolventnost dunika kao pretpostavka za pobijanje dunikovih pravnih radnji proizilazi iz
odredbe lana 280 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima, gde se precizira da
je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja. Upravo
ova okolnost: nemanje dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja, jeste pretpostavka da se pristupi pobijanju dunikovih pravnih radnji
koje su dovele do nesolventnosti dunika. Predmet pobijanja je dunikova
pravna radnja, i to ona pravna radnja koja je dovela do umanjenja imovine
dunika, a to umanjenje je koristilo nekom treem licu. Termin pravna radnja
treba tumaiti u irem smislu tako da se pod pravnom radnjom podrazumevaju kako ugovori tako i jednostrane izjave volje, faktike radnje, radnje proputanja, kao i protivpravne radnje.
Oteenje poverioca je nastanak tete za poverioca preduzimanjem pravne
radnje dunika. Postojanje tete mora da se dokae i teret dokazivanja postojanja tete je na poveriocu. Oteenje poverioca treba da proizae upravo iz
pravne radnje koja se pobija, a ta pravna radnja treba da bude usmerena na
smanjenje imovine dunika. Pobijanjem pravne radnje kojom je dolo do smanjenja imovine dunika treba da se postigne namirenje poverioca.
Meutim, pravo na pobijanje ima samo poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu. Ali dospelost poverioevog potraivanja za isplatu ne treba
tumaiti u smislu dospelosti koja se koristi u Zakonu o obligacionim odnosima, odnosno da je istekao rok za plaanje obaveze, ve je potrebno da je potraivanje izvrno, da je poverilac pokuao naplatu svog izvrnog potraivanja, da
je ta naplata ostala bezuspena zbog insolventnosti dunika.
Da bi se pristupilo pobijanju pravnih radnji dunika, pored optih pretpostavki mora biti ispunjen i jedan od posebnih uslova koji su propisani lanom
281 Zakona o obligacionim odnosima. U odnosu na posebne uslove pobijanja,
zakon je napravio razliku izmeu teretnih i besplatnih raspolaganja. Teretno
raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili mo27

P r v i

D e o

gao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako

je treem licu sa kojim je ili u iju je korist pravna radnja preduzeta to bilo
poznato ili moglo biti poznato. Rei: znao ili mogao znati treba tumaiti kao
nesavesnost dunika u trenutku raspolaganja. Termin znao podrazumeva
nameru dunika da preduzetom radnjom oteti poverioce. Termin mogao
znati treba tumaiti kao obavezu dunika da prilikom preduzimanja odgovarajuih raspolaganja bude paljiviji, kako ne bi otetio poverioce. Meutim, za
pobijanje teretnih raspolaganja nije dovoljno samo da je dunik znao ili mogao znati da se pobijanom radnjom nanosi teta poveriocima, ve je potrebno
da je i treem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato. Tree lice je dunikov
saugovara i svako drugo lice koje je imalo neku korist iz pravne radnje koja je
predmet pobijanja poverioca. Pretpostavka znanja da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima postoji ukoliko se kao tree lice pojavljuje dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj liniji do
etvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena. Navedeni srodniki odnosi
moraju da postoje u trenutku preduzimanja radnje koja se pobija.
Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji smatra
se da je dunik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima i
za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je treem licu to bilo poznato ili moglo
biti poznato. Besplatna raspolaganja i s njima izjednaene pravne radnje jesu
svi postupci dunika koji nisu imali odgovarajuu protivvrednost za ono to je
tom radnjom preduzeto, a koja je za posledicu imala korist za tree lice.
Pobijanje se moe vriti tubom ili prigovorom. Aktivnu legitimaciju za
podnoenje tube za pobijanje ima poverilac koji aktivnu legitimaciju stie u
trenutku kada se kumulativno ispune sve opte pretpostavke pobijanja i alternativno i jedna od posebnih pretpostavki za pobijanje. Teret dokazivanja svih
elemenata pobijanja pada na poverioca, koji podnosi tubu za pobijanje. Pobojnom tubom poverilac trai da se odreena pravna radnja dunika oglasi
bez pravnog dejstva prema njemu. Drugim delom tubenog zahteva poverilac
trai odgovarajue injenje od protivnika pobijanja ili pak odgovarajue trpljenje, koje je ogranieno visinom i prirodom poverioevog potraivanja sa sporednim zahtevima. Usvajanjem tubenog zahteva, pravna radnja gubi dejstvo
samo prema tuiocu i samo u obimu koji je potreban za ispunjenje njegovih
potraivanja. Prema svim ostalim licima pobijana pravna radnja ostaje na snazi. Pasivno legitimisani u sporu koji se pokree tubom za pobijanje su lica sa
kojim je ili u iju korist je preduzeta pravna radnja koja se pobija. Pasivno legitimisani mogu biti i univerzalni pravni sledbenici tih lica (univerzalni sukcesori), kao i njihovi singularni pravni sledbenici (singularni sukcesori).
28

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Izloeni prikaz pobijanja pravnih radnji dunika van steaja bio je neophodan radi razumevanja pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova u steaju.
Pobijanje pravnih radnji van steaja i pobijanje pravnih radnji u steaju zasnivaju se na istim osnovnim naelima, ali postoje i bitne razlike koje se zasnivaju na samoj prirodi i cilju steajnog postupka. Pobijanje van steaja ima za
cilj namirenje jednog poverioca, u obimu i granicama potrebnim za njegovo
namirenje. Pobijanje u steaju ima za cilj namirenje svih steajnih poverilaca,
pa pobijana pravna radnja, odnosno posao ima dejstvo prema svim poveriocima steajnog dunika, odnosno bez dejstva je prema steajnoj masi steajnog
dunika iz koje treba da se namire poverioci. Pobijanje u steaju ima za posledicu da se imovina vrati u steajnu masu. Kod pobijanja u steaju insolventnost steajnog dunika se pretpostavlja. Ova pretpostavka je nastupila samom
injenicom otvaranja steajnog postupka nad dunikom. Meutim, kod vansteajnog pobijanja poverilac mora da dokazuje insolventnost dunika i nemogunost namirenja svog potraivanja iz imovine dunika. Poverilac u sluaju vansteajnog pobijanja duan je da dokae i dospelost svog potraivanja
za isplatu, to nije sluaj kod pobijanja u steaju, s obzirom na to da su nastupanjem pravnih posledica otvaranja steajnog postupka nad dunikom sva
potraivanja poverilaca prema steajnom duniku dospela. Poverioci u steaju
su ovlaeni da podnose pobojne tube samom injenicom da su svoja potraivanja prijavili u steajnu masu i to su ona priznata.
Odredbe Zakona o steaju kojima se regulie pobijanje pravnih radnji steajnog dunika imaju ogranieno dejstvo, budui da se steaj sprovodi nad
pravnim licima, a da je krug pravnih lica nad kojima se sprovodi steaj ogranien lanom 14 ZS. To znai da se u svim drugim sluajevima pobijanja imaju
primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima se regulie pobijanje van steaja. Takoe, injenina stanja koja se utvruju u postupku pobijanja u steaju u odnosu na injenina stanja koja se utvruju u postupku pobijanja van steaja bitno se razlikuju. Ova razlika upravo proizilazi iz
specifinosti pobijanja dunikovih radnji i poslova u steaju. Bitna razlika pobijanja u steaju u odnosu na vansteajno pobijanje jeste i uslov koji se postavlja u lanu 119 ZS, a to je pogodovanje poverilaca. Meutim, bez obzira na
iznete razlike, zajedniko za pobijanje u steaju i van steaja jeste da je pravna
radnja, odnosno pravni posao koji se pobija punovaan. Znai, preduslov za
pristupanje pobijanju i u steaju i van steaja jeste da je pravni posao punovaan. Stoga je bitno razlikovati punovane od nitavih poslova, a u okviru nitavih poslova apsolutno nitave od ruljivih. Tek nakon to se napravi analiza
pravnog posla i utvrdi da je punovaan, moe se pristupiti njegovom pobija29

P r v i

D e o

nju. U protivnom nema mesta primeni odredaba o pobijanju. Meutim, kako

se u praksi institut pobijanja pravnih radnji i pravnih poslova steajnog dunika esto mea sa pobijanjem nitavih pravnih poslova, sve ee se susreemo
sa pobojnim tubama, koje se zasnivaju na osnovima pobijanja definisanim
steajnim propisima, a pravni posao koji se pobija je nitav.

30

Drugi deo
Ostali opti preduslovi za pobijanje u steaju,
aktivna i pasivna legitimacija, este greke
prilikom pobijanja, ispravan tubeni zahtev
I. Opti preduslovi i uslovi za pobijanje u steaju
Pobijanje pravnih poslova i drugih pravnih radnji steajnog dunika
regulisano je lanom 119-130 ZS. Prema odredbi lana 119 ZS pravne
poslove i druge pravne radnje zakljuene odnosno preduzete pre otvaranja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravne poslove i druge
pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj
(u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog
zakona.
Meutim, pobijanju pravnih radnji i pravnih poslova moe se pristupiti
samo u situaciji kada u steajnoj masi nema dovoljno imovine za namirenje
poverilaca u odnosu na glavni dug i sporedna potraivanja. Ukoliko je imovina steajnog dunika dovoljna da se namire trokovi steajnog postupka, obaveze steajne mase i svi poverioci, nema uslova za pobijanje. Stoga pre nego to
se pristupi podnoenju pobojne tube, mora se sagledati celokupan pregled
obaveza steajnog dunika u odnosu na vrednost imovine. Tek ukoliko ne postoji mogunost namirenja svih obaveza iz steajne mase, moe se pristupiti
pobijanju. Iz iznetog proizilazi da se pobijanju pravnih poslova i drugih pravnih radnji u steaju moe pristupiti samo ukoliko su ispunjena sledea tri preduslova:
da je otvoren steajni postupak,
da u steajnoj masi nema dovoljno imovine za potpuno namirenje steajnih poverilaca,
da je pravni posao punovaan.
31

D r u g i

d e o

Navedene preduslove steajni upravnik steajnog dunika koji ima nameru

da podnese pobojne tube ispituje upravo redosledom kojim su navedeni:
uporeivanje vrednosti imovine u odnosu na obaveze steajnog dunika, iz
ega treba da proizae da u steajnoj masi nema dovoljno imovine za potpuno
namirenje poverilaca, a zatim i ispitivanje da li je ugovor koji ima nameru da
pobija podoban za pobijanje, odnosno da li je ugovor punovaan. Tek nakon
toga moe se pristupiti utvrivanju postojanja optih uslova za pobijanje pravnih poslova i drugih pravnih radnji steajnog dunika shodno lanu 119 ZS.
Opti uslovi pobijanja u steaju koji su propisani lanom 119 ZS su:
da je dolo do naruavanja ravnomernog namirenja steajnih poverilaca, ili
da se poverioci oteuju, ili
da su tim poslovima i pravnim radnjama pojedini poverioci stavljeni u
pogodniji poloaj (pogodovanje poverilaca).
Da bi se pristupilo pobijanju, potrebno je da bude ispunjen bilo koji od
uslova iz lana 119 ZS, kao i svi preduslovi koji su gore navedeni.
Kada se utvrdi da su ispunjeni svi navedeni preduslovi, kao i jedan od optih uslova, moe se pristupiti pobijanju pravnog posla i drugih pravnih radnji
steajnog dunika, uz korienje nekih od osnova koji su predvieni Zakonom
o steaju:
uobiajeno namirenje (lan 120 ZS),
neuobiajeno namirenje (lan 121 ZS),
neposredno oteenje poverilaca (lan 122 ZS),
namerno oteenje poverilaca (lan 123 ZS) i
poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu (lan 124 ZS).

II. Predmet pobijanja

Predmet pobijanja su pravne radnje koje je preduzeo dunik (vidi kao dopunu i poglavlje etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika)
pre pokretanja steaja, a koje su za posledicu imale umanjenje imovine, to je
dovelo do oteavanja ili onemoguavanja namirenja poverilaca steajnog dunika. Pravne radnje koje se mogu pobijati su: ugovori, jednostrane izjave volje,
aktivne radnje, radnje proputanja, kao i protivpravne radnje. Predmet pobijanja mogu biti i radnje unitenja stvari, ali samo pod uslovom da je od unitenja
stvari neko tree lice imalo koristi. To je, recimo, sluaj sa unitenjem hartije
od vrednosti koja glasi na donosioca. Unitenje stvari materijalnih dobara
koje nikome ne koristi, ne moe biti predmet pobijanja. Predmet pobijanja
mogu biti pravni poslovi, i jednostrani i dvostrani. U praksi se najee pobijaju prenos svojine, zasnivanje zalonog prava, zatim ugovorno preuzimanje
32

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

obaveza od strane steajnog dunika, odricanje od prava, priznanje duga, novacija i dr. Predmet pobijanja radnji steajnog dunika mogu biti i radnje odbijanja uveanja imovine steajnog dunika, kao to je odricanje od nasledstva, zatim odbijanje poklona, legata, odricanje od dohotka, nagrade i dr.
Pored aktivnih pravnih radnji kojima je steajni dunik umanjio svoju imovinu i time onemoguio ili smanjio mogunost namirenja poverilaca, predmet
pobijanja mogu biti i radnje proputanja, koje podrazumevaju pasivno dranje
dunika. Proputanje je svesno nepreduzimanje odreene pravne radnje, koja
mora da ima za posledicu umanjenje imovine steajnog dunika. Radnjom
proputanja smatra se nepodnoenje tube, neizjavljivanje prigovora na reenje o izvrenju doneto na osnovu verodostojne isprave, zatim nepreduzimanje
radnji radi prekida zastarelosti i odraja ili prijavljivanja potraivanja u postupku steaja. Radnje proputanja koje se mogu pobijati jesu i radnje nepreduzimanja odgovarajuih procesnih radnji, zbog kojih je dunik izgubio neko
pravo, koje inae ne bi izgubio. Predmet pobijanja mogu biti pravni poslovi,
pravne i procesne radnje na osnovu kojih je doneta izvrna isprava ili koje su
preduzete po osnovu izvrne isprave ili u postupku prinudnog izvrenja, ako
ispunjavaju uslov iz lana 119 stav 1 ZS. Ovo je izriito predvieno odredbom
lana 119 stav 3 ZS. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo
izvrne isprave prema steajnoj masi.

III. Pobojna tuba, prigovor i protivtuba

Pobojne tube po odredbama Zakona o steaju mogu se podneti od dana
otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu.
Ukoliko bi pobojna tuba bila podneta nakon dana odravanja roita za deobu, ona bi bila odbaena. Meutim, pobojne tube van steaja mogu se podneti u roku od tri godine kada se radi o pobijanju besplatnih raspolaganja i sa
njima izjednaenim pravnim radnjama, a u roku od godinu dana od dana
kada se pobijaju teretni pravni poslovi. Rok za podnoenje tubi tee od datuma kada je radnja preduzeta, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju. Kako izluni i razluni poverioci nisu steajni poverioci, a
otvaranje steajnog postupka ne utie na ostvarivanje njihovih prava, ovi poverioci mogu pobijati pravne radnje steajnog dunika i nakon otvaranja steajnog postupka po pravilima vansteajnog pobijanja pravnih radnji.
U praksi se susreu pobojne tube kojima se pobijaju i pravnosnane sudske odluke, to je posledica nerazumevanja lana 119 stav 3 ZS i pogrenog
tumaenja ove norme. Naime, ovom odredbom je jasno reno da predmet pobijanja mogu biti radnje (pravni poslovi, pravne i procesne radnje) koje su do
33

D r u g i

d e o

vele do presuenja na tetu dunika. Predmet pobijanja ne mogu biti pravnosnane i izvrne sudske odluke, odnosno isprave. Stoga se pobojnom tubom
pobijaju konkretne radnje koje su dovele do donoenja izvrne isprave: neizjavljivanje prigovora na reenje o izvrenju, nepodnoenje albe na prvostepenu odluku, izostanak sa roita na kom je doneta presuda zbog izostanka,
nedavanje odgovora na tubu koje je dovelo do presude zbog proputanja, priznanje tubenog zahteva koje je za posledicu imalo donoenje presude na
osnovu priznanja i dr. Stoga se navedene i sline radnje mogu pobijati samo
ako su za posledicu imale donoenje odgovarajue izvrne isprave, na osnovu
koje je dunik izgubio neko pravo koje mu inae pripada. Uspeno pobijanje
e imati za posledicu da ta izvrna isprava ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na steajnu masu steajnog dunika.
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom, prigovorom ili protivtubom.
Najei vid pobijanja je podnoenje pobojne tube. Pobojnu tubu mogu
podneti steajni upravnik i steajni poverioci. Steajni upravnik tubu podnosi u ime steajnog dunika. U tom sluaju na strani tuenog se pojavljuju jedno
ili vie lica, zavisno od toga sa kim je steajni dunik zakljuio pravni posao,
odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta. Ako je u zakljuenju pravnog posla uestvovalo vie lica, ili je pravna radnja preduzeta prema vie lica,
sva ta lica se moraju obuhvatiti tubom kao protivnici pobijanja, a kao tueni
imaju svojstvo jedinstvenih suparniara. Ukoliko pobojnu tubu podnosi steajni poverilac, na strani tuenog je uvek steajni dunik i lice prema kome je
pravna radnja preduzeta, odnosno ako je preduzeta prema vie lica, sva ta lica
e se pojaviti na strani tuenih zajedno sa steajnim dunikom kao jedinstveni
suparniari.
Meutim, da bi steajni poverilac bio aktivno legitimisan za podnoenje
pobojne tube, mora imati utvreno potraivanje u steaju, to dokazuje zakljukom steajnog sudije o utvrenom potraivanju. Aktivnu legitimaciju za
podnoenje tube ima i poverilac ije je potraivanje osporeno, a koji je u zakonskom roku od osam dana podneo tubu radi utvrivanja svog potraivanja
ili pak uredan predlog za nastavak postupka, s ciljem da se utvrdi njegovo
potraivanje. Meutim, ukoliko se ovaj postupak okona odbijanjem tubenog zahteva poverioca ije je potraivanje osporeno, taj poverilac gubi aktivnu
legitimaciju za dalje voenje parninog postupka u smislu pobijanja pravnih
poslova i pravnih radnji steajnog dunika.
Aktivno legitimisan za podnoenje pobojne protivtube je samo steajni
upravnik u ime steajnog dunika. To je logina posledica odredbe lana 198
34

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Zakona o parninom postupku, kojom je propisano da tueni moe do zakljuenja glavne rasprave da podnese protivtubu ako je zahtev iz protivtube u
vezi sa tubenim zahtevom. U ovim parnicama aktivno legitimisani za podnoenje pobojne protivtube nisu steajni poverioci, s obzirom na to da na strani
tuioca nije steajni dunik, koji je inae obavezna stranka u pobojnoj parnici.
Ukoliko steajni dunik nije tuilac u pobojnoj parnici, mora biti tuen zajedno sa licem sa kojim je zakljuio ugovor, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta.
Kada pravni posao, odnosno drugu pravnu radnju pobija protivtubom,
steajni upravnik nije vezan rokom iz lana 119 stav 4 ZS. Rok iz lana 119 stav
4 ZS ne primenjuje se ni u sluaju kada steajni dunik kao tueni osporava
tubeni zahtev tuioca, istiui da je on neosnovan zato to pravni posao, odnosno druga pravna radnja koja je preduzeta od strane tuioca, ne proizvodi
pravno dejstvo u odnosu na steajnu masu. To se najee dogaa u parnicama
kod tubi steajnih poverilaca za utvrivanje potraivanja osporenih u steaju
ili pak po tubama izlunih poverilaca. U tim parnicama steajni upravnik
isticanjem prigovora pobija pravne poslove ili druge pravne radnje na kojima
tuilac zasniva svoj tubeni zahtev. Steajni poverilac prigovorom moe pobijati pravni posao ili pravnu radnju samo ako se u pobojnoj parnici pojavljuje
kao tueni po tubi steajnog dunika. Meutim, u toj parnici tueni ne moe
podnositi prigovor protiv potraivanja radi prebijanja, ako se ima u vidu da
pravo na prebijanje potraivanja u steajnom postupku steajni poverilac
moe ostvariti samo pod uslovima iz lana 82 ZS, pa je prigovor protiv potraivanja radi prebijanja istaknut od strane steajnog poverioca nedozvoljen.
Dozvoljenost prigovora prebijanja u ovim postupcima imala bi za posledicu
namirenje steajnog poverioca mimo steajnog postupka, to je suprotno imperativnoj normi lana 80 stav 1 ZS, koja propisuje da steajni poverioci svoja
potraivanja prema steajnom duniku ostvaruju samo u steajnom postupku.
To bi takoe vodilo pogodovanju jednog steajnog poverioca i naruavanju
principa ravnomernog namirenja steajnih poverilaca u steajnom postupku
(vidi lanove 2-4, 119 ZS). Na taj nain bi bila umanjena i steajna masa (za
iznos potraivanja koje se prebija), to znai i oteenje ostalih steajnih poverilaca. Pasivno legitimisan po pobojnoj tubi, u sluaju da pobojnu tubu podnosi steajni poverilac, jeste steajni dunik i lica sa kojima je zakljuen pravni
posao, odnosno prema kojima je preduzeta pravna radnja. Pasivnu legitimaciju imaju i naslednici i drugi univerzalni pravni sledbenici protivnika pobijanja. Univerzalni pravni sledbenici su pasivno legitimisani, jer je na njih preao
(produen) pravni subjektivitet njihovih pravnih prethodnika. Stoga univer35

D r u g i

d e o

zalni sukcesori odgovaraju na isti nain i pod istim uslovima i u istom obimu
kao njihovi pravni prethodnici, za razliku od ostalih pravnih sledbenika.
Pasivnu legitimaciju po pobojnoj tubi imaju i ostali pravni sledbenici protivnika pobijanja. Meutim, Zakon o steaju ostale pravne sledbenike protivnika pobijanja svrstava u dve grupe: pravni sledbenik koji je znao za injenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog
prethodnika i pravni sledbenik kome je ono to je steeno pravnim poslom ili
pravnom radnjom koji se pobijaju ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu. U konkretnom sluaju Zakon o steaju je u lanu 129 stav 4 napravio
razliku izmeu pravnih sledbenika protivnika pobijanja zavisno od toga da li
je do pravnog sledbenitva dolo teretnim ili besteretnim raspolaganjem njihovog pravnog prethodnika. Stoga zakon pravi razliku izmeu singularnog
sukcesora koji je pobijanu vrednost pribavio teretnim putem i onog sukcesora
koji je do vrednosti doao besteretnim raspolaganjem svoga prethodnika. Posledica toga je da ako je prethodnik otuio vrednost teretnim putem, tuba za
pobijanje se podie protiv singularnog sukcesora, kao pribavioca, koji je u trenutku pribavljanja znao da se pribavljanje njegovog prethodnika moglo pobijati. Stoga znanje singularnog sukcesora o injenicama koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova i radnje njegovog pravnog prethodnika
mora dokazivati podnosilac pobojne tube. Meutim, u situaciji kada je singularni sukcesor stekao neku vrednost besteretnim pravnim poslom, odnosno
pravnim poslom bez naknade ili uz neznatnu naknadu, podnosilac pobojne
tube ne mora da dokazuje okolnost da je ovaj pravni sledbenik znao da se
pribavljanje njegovog prethodnika moglo pobijati. Nejednak tretman singularnih sukcesora pravnog prethodnika, zasnovan na razlikovanju da li je singularni sukcesor vrednost stekao od svog pravnog prethodnika teretnim pravnim poslom ili pravnim poslom bez naknade ili uz neznatnu naknadu, ima
opravdanje u samoj prirodi prava koje singularni sukcesori tite: singularni
sukcesor koji je vrednost stekao teretnim pravnim poslom pokuava da izbegne tetu, a singularni sukcesor kao pribavilac besteretnim raspolaganjem pokuava da zatiti korist, vrednost koju je pribavio a za koju nije dao odgovarajuu protivvrednost.
Dejstva uspenog pobijanja proizvode pravne posledice u odnosu na steajnu masu steajnog dunika i na protivnika pobijanja. Pobijani pravni posao ili
pravna radnja ostaju bez dejstva jedino prema steajnoj masi, a u odnosu na
sva ostala lica pobijana pravna radnja, odnosno pravni posao ostaju na snazi.
To dalje znai da pobijani pravni posao, odnosno pravna radnja ostaju punovani, ali gube pravnu snagu samo prema poveriocima steajnog dunika.
36

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Protivnik pobijanja je duan da u steajnu masu vrati stvar koja je bila predmet
raspolaganja pravnim poslom, odnosno pravnom radnjom. Ukoliko nije mogue vratiti stvar u steajnu masu, steajni dunik ima pravo na protivvrednost
predmetne stvari. Tada protivnik pobijanja u steajnu masu vraa dinarsku
protivvrednost stvari koja je bila predmet raspolaganja pravnim poslom, odnosno pravnom radnjom koja je pobijana. To je primarna posledica pobijanja.
Meutim, postoje i sekundarne pravne posledice, koje se pre svega ogledaju u
obavezi protivnika pobijanja da nadoknadi sve parnine i ostale trokove u
vezi sa pobijanjem, kao i da poveriocima steajne mase nadoknadi materijalnu
tetu, kako stvarnu tako i izgubljenu dobit, ali pod uslovima kojima se propisuje pravo na naknadu tete. Posledice uspenog pobijanja, po protivnika pobijanja ogledaju se u obavezi da vrati imovinsku korist u steajnu masu, a nakon toga svoje pravo moe ostvarivati u steajnom postupku, kao steajni
poverilac, podnoenjem naknadne prijave potraivanja.

IV. Ispravan tubeni zahtev

Meutim, prilikom podnoenja pobojnih tubi vrlo esto se u tubenom zahtevu citira odredba lana 130 stav 1 ZS, tako to se tubenim
zahtevom trai da se tueni obavee da u steajnu masu vrati imovinsku
korist steenu na osnovu pobijanog posla. Ovako opredeljen tubeni
zahtev nije podoban za postupanje suda. Imovinska korist koja se vraa
u steajnu masu je opti pojam koji iziskuje u praksi bliu identifikaciju,
odnosno opredeljenje tubenog zahteva. Imovinska korist moe biti
stvar (pokretna ili nepokretnost), a moe biti i odgovarajua novana
protivvrednost. Stoga se pobojnom tubom mora opredeliti imovinska
korist tako to e se traiti vraanje u steajnu masu stvari ili pak protivvrednosti stvari. Ukoliko se trai da se u steajnu masu vrati stvar, ona
mora biti opredeljena, zavisno od toga da li se radi o pokretnoj stvari ili
nepokretnosti, a ukoliko se trai protivvrednost, ona mora biti oznaena
u novanoj vrednosti.

V. Primeri iz prakse
Steajni upravnici koji trae utvrivanje nitavosti ili ponitaj ugovora esto
propuste da trae vraanje stvari u steajnu masu. To za posledicu ima voenje
novih postupaka za predaju stvari, a nakon pravnosnanog okonanja postupka za utvrivanje nitavosti. Na to ukazuje i sledei primer iz sudske prakse.

37

D r u g i

d e o

Primer br. 1:
Tuilac je ZZ K u steaju iz U, a tueni je ZZ C iz U.
Tuilac tubom trai da se utvrdi da su nitavi ugovori zakljueni izmeu
stranaka kod Optinskog suda u MM, Ov. br. 1/98 i 2/98 od _____ 1998. godine, a o prenosu nepokretnosti i osnovnog inventara bez naknade sa tuioca ZZ
K u steaju iz U na tuenog, ZZ C iz U.
Prvostepeni sud usvaja tubeni zahtev.
Privredni apelacioni sud potvruje prvostepenu presudu.
Zakljuak:
Ugovori za koje je utvreno da su nitavi nemaju pravno dejstvo ni prema
ugovornim stranama, ni prema treim licima, a samim tim ni prema steajnoj
masi.
Primedba:
Steajni upravnik je propustio da trai istom tubom i vraanje imovine u
steajnu masu.
Sledei korak:
Steajni upravnik steajnog dunika podnosi novu tubu protiv ZZ C i
trai da se tueni obavee na vraanje imovine.
Prvostepeni sud usvaja tubeni zahtev.
Privredni apelacioni sud potvruje prvostepenu odluku.
Steajni upravnik utvruje da je ZZ C deo imovine koju je pribavio po
osnovu nitavih ugovora Ov. br. 1/98 i 2/98, otuio, tako to ga je prodao javnom licitacijom fizikom licu M. R. iz BB, kao kupcu.
Sledei korak:
Steajni upravnik steajnog dunika podnosi tubu kojom trai da se utvrdi
da je nitav ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu prvotuenog, ZZ C iz U,
i drugotuenog, M. R. iz BB, kao i da se drugotueni obavee da imovinu vrati
u steajnu masu.
Prvostepeni sud usvaja tubeni zahtev u celosti s pozivom na lan 103 stav
1 ZOO.
Privredni apelacioni sud preinauje presudu i tubeni zahtev odbija kao
neosnovan uz obrazloenje:
U konkretnom sluaju prvostepeni sud je, odluujui o tubenom zahtevu zanemario jednu bitnu injenicu, odnosno propustio da ceni savesnost
drugotuenog, kao kupca i mogunost restitucije usled nitavosti ugovora, s
obzirom na to da se u konkretnom sluaju radi o zahtevu kojim se trai utvrenje nitavosti ugovora kojim je predmetna nepokretnost prodata treem
38

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

licu. Naime, odredba lana 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisuje da je u sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna da vrati
drugoj sve ono to je primila na osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue
ili ako se priroda onoga to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke.
Dakle, imajui u vidu pravnosnanu presudu Trgovinskog suda u Uicu kojom
je utvreno da su nitavi i da ne proizvode pravno dejstvo ugovori zakljueni
izmeu ZZ K iz U i ZZ C iz U, to sledi da imajui u vidu napred citiranu
zakonsku odredbu, da je tuilac imao pravo da od ZZ C zahteva vraanje
onoga to je ZZ C primila po osnovu tih ugovora, ali i da vrati ono to je
tuilac primio takoe po osnovu tih ugovora. Ako to nije mogue i ako je
predmetna nepokretnost otuena treem licu, kao u konkretnom sluaju, tuiocu je ostalo jedino pravo na naknadu u novcu. Osim toga, ovaj sud smatra
da je u konkretnom sluaju, prilikom odluivanja u ovoj pravnoj stvari, trebalo da prvostepeni sud ima u vidu odredbu lana 103 stav 2 ZOO, kojim je
propisano da ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj
strani, ugovor e ostati na snazi, ako u Zakonu nije to drugo predvieno za
odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice. U konkretnoj situaciji nesporno je da je prema priloenim
dokazima u spisima predmeta, drugotueni bio savesna strana koji je na javnoj
licitaciji, a na osnovu odluke Skuptine zadrugara ZZ C, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Zadrunog saveza Srbije, kupio teretnim pravnim poslom, Ugovorom o kupoprodaji, predmetnu nepokretnost i za istu isplatio kupoprodajnu cenu u celosti. Na osnovu tog ugovora drugotueni se uknjiio
kao vlasnik navedene nepokretnosti Iz navedenog sledi da je drugotueni u
svemu postupio savesno, pa u odnosu na njega nema uslova za utvrenje nitavosti predmetnog ugovora.
Zakljuak:
Steajni dunik nije uspeo da vrati deo imovine koja je otuena pre steaja
bez naknade ZZ C, a zatim od strane ZZ C prodata M. R. iz BB.
Steajni dunik je stekao pravo na protivvrednost koju treba da naplati od
ZZ C, kao ugovorne strane kojoj je zakljuenje Ugovora bilo zabranjeno.
Sledei korak:
Steajni upravnik treba da podnese tubu protiv ZZ C, radi isplate dinarske protivvrednosti imovine koju je ZZ C prodala M. R. iz BB.
ZZ C brisana je iz registra nakon sprovedenog steajnog postupka po
odredbama lanova 150-154 ZS.
39

D r u g i

d e o

Zakljuak:
Steajni upravnik steajnog dunika i pored toga to su ugovori Ov. br. 1/98
i Ov. br. 2/98 utvreni kao nitavi, nije uspeo da vrati celokupnu imovinu kojom se raspolagalo ovim ugovorima, a ni protivvrednost.
Primer br. 2:
Razlikovanje nitavih od punovanih pravnih poslova od izuzetne je vanosti radi pravilnog postavljanja tubenog zahteva i predlaganje dokaza tokom postupka, to se vidi iz sledeeg primera:
Steajni dunik je pre pokretanja steajnog postupka zakljuio ugovor sa
treim licem, koje je steajnom duniku pre otvaranja steajnog postupka dozvolilo da koristi i see umu iji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik tree
lice, to je evidentirano i u katastru nepokretnosti. Po ovom pravnom poslu
steajni dunik je uplatio svom saugovarau (treem licu) 1.000.000,00 dinara,
odmah po zakljuenju ugovora. Zbog problema u poslovanju steajni dunik
nije koristio niti je sekao umu. Nakon otvaranja steajnog postupka nad steajnim dunikom, steajni upravnik tubom pobija navedeni pravni posao s
pozivom na lanove 119 i 123 ZS i trai od dunikovog saugovaraa, odnosno
tuenog, da vrati 1.000.000,00 dinara u steajnu masu. Tokom postupka predlae dokaze radi dokazivanja namere oteenja poverilaca na strani steajnog
dunika, kao i da je saugovara steajnog dunika tueni, znao za nameru
steajnog dunika. Na te okolnosti se izvode dokazi i sasluanjem veeg broja
svedoka. Prvostepeni sud donosi presudu kojom tubeni zahtev odbija u celosti: i za pobijanje pravnog posla i za vraanje iznosa od 1.000.000,00 dinara u
steajnu masu, a uz obrazloenje da steajni dunik nije dokazao uslove predviene za pobijanje pravnog posla iz lana 123 ZS.
Meutim, u konkretnom sluaju nije bilo uslova za primenu pravila o pobijanju u steaju, zato to je predmetni pravni posao bio nitav. Nitav je zato to
nije pribavljena saglasnost nadlenog dravnog organa za raspolaganje imovinom koja je u svojini Republike Srbije. Tu injenicu sud nije imao u vidu, iako
je bio duan da o nitavosti vodi rauna po slubenoj dunosti. Meutim, ovaj
pravni posao kao nitav ne proizvodi pravno dejstvo ni prema kome, pa ni
prema steajnoj masi steajnog dunika. Stoga je odluka suda kojom je odbijen tubeni zahtev za utvrivanje da predmetni pravni posao ne proizvodi
pravno dejstvo prema steajnoj masi nepravilna. Trebalo je da prvostepeni
sud usvoji tubeni zahtev i da utvrdi da taj pravni posao ne proizvodi pravno
dejstvo prema steajnoj masi, ali iz razloga nitavosti a ne po pravilima pobijanja u steaju. Nepravilna je i odluka suda kojom je odbijen zahtev za vraanje
40

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

novanog iznosa u steajnu masu, s obzirom na to da je ovaj novani iznos

tueni duan da vrati u steajnu masu, to je posledica nitavog ugovora.
Iz iznetog jasno proizilazi da se imovinska korist vraa u steajnu masu, po
pravilima vraanja koja vae za nitave ugovore i u situaciji kada se ugovor ne
pobija po pravilima steajnog pobijanja.
Primer br. 3:
Za plaanja sa depozitnog rauna suda koja su izvrena posle podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka, ak i u vreme kada su nastupile
posledice otvaranja steajnog postupka, podnosi se od strane steajnog upravnika pobojna tuba. Meutim, sudovi odbijaju ovakve zahteve jer za pobijanje
nisu ispunjeni zakonski uslovi. Ovo zato to pobojnu radnju isplate nije izvrio
steajni dunik, to nije pravna radnja steajnog dunika, ve se radi o izvrnoj
radnji, preduzetoj u postupku sprovoenja izvrenja na nepokretnosti tuioca,
po lanu 99 Zakona o izvrnom postupku, koji je sproveo osnovni sud po reenju o sprovoenju izvrenja. Izvrna radnja koju preduzima sud u postupku
prinudnog izvrenja isplatom sa depozitnog rauna nije pravna radnja steajnog dunika i ne moe se sa uspehom pobijati po pravilima steajnog postupka. Pobijati se mogu samo pravne radnje koje je preduzeo ili propustio da preduzme steajni dunik (Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 8928/2012
od 06. 03. 2013. god. Sudska praksa privrednih sudova Bilten br. 4/2013).
Primer br. 4:
Steajni upravnik podnosi pobojnu tubu jer je pre otvaranja steaja zakonski zastupnik pravnog prethodnika steajnog dunika priznao zastareo dug ili
se odrekao od nastupele zastarelosti, po osnovu ega je doneta presuda u korist tuioca protiv tuenog pravnog prethodnika steajnog dunika. Meutim, priznanje duga koji je zastareo, odnosno odricanje od nastupele zastarelosti u situaciji kada dug postoji po osnovu i visini ne predstavlja radnju kojom
se remeti ravnomerno namirenje poverilaca, odnosno pojedini od njih stavljaju u povoljniji poloaj. Ova radnja bi takav karakter mogla imati samo ukoliko
je priznato potraivanje koje ne postoji ili u iznosu koji je vei od postojeeg
(Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1327/2005).

41

42

Trei deo
Problem kasnog podnoenja zahteva
za otvaranje steajnog postupka
Zakonodavstvo u oblasti steaja je u sutini zakonodavstvo o prinudnom
izvrenju. Cilj steajnog postupka je najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca (v. lan 2 ZS). Za ostvarivanje cilja najpovoljnijeg namirenja
steajnih poverilaca otvaranjem steajnog postupka duniku, odnosno rukovodstvu dunikog privrednog drutva se oduzimaju sutinske nadlenosti i
prenose na steajnog upravnika, da bi ovaj u interesu svih poverilaca ostvario
najpovoljnije iskoriavanje dunikove imovine. Naelno je nebitno da li neki
poverilac ima mala ili velika potraivanja prema duniku. U svakom sluaju,
on ima pravo na namirenje, poto je direktno pogoen u odnosu na svoje
imovno stanje, pa time i svoje vlasnitvo.
U srpskom zakonodavstvu u oblasti steaja se sledi naelo zastupljeno u
mnogim zakonima o steaju u celom svetu par conditio creditorum kojim
se definie da se svi poverioci u steajnom postupku jednako tretiraju, osim
ako u skladu sa srpskim zakonom nemaju privilegovano pravo obezbeenja.
Pobijanje pravnih radnji u steaju slui za ponovno uspostavljanje imovine
dunika kojom odgovara prema svim poveriocima kroz povraaj predate imovine, kao i oslobaanje steajne mase od dugovanja prispelih na nedopustiv
nain. Na ovaj nain se ostvaruje prethodna zatita steajnih poverilaca u smislu Zakona o steaju, tako to se oduzima pravno dejstvo radnjama kojima se
pojedini poverioci dovode u povoljniji poloaj.
Posledica (uspenog) pobijanja radnji steajnog dunika je to to osporena
radnja ili proputanje ne idu na teret steajne mase i protivnik pobijanja se
obavezuje da ono to je stekao na osporavan nain nadoknadi steajnoj masi,
odnosno da dovede steajnu masu u stanje u kom bi bila da nije dolo do osporene radnje ili proputanja (v. lan 130 stav 1 ZS).

43

T r e i

d e o

I. Prikaz ekonomskog znaaja pobijanja u steaju

na osnovu primera iz prakse
Na ovaj nain iz (uspenog) pobijanja pravnih radnji u steaju dolazi do
obogaivanja steajne mase u korist svih poverilaca, pri emu ovo uveanje
steajne mase kroz pobijanje pravnih radnji steajnog dunika moe da bude i
u znaajnom obimu, to e u daljem tekstu biti pojanjeno pomou nekoliko
odluka iz srpske prakse:
Primer br. 1:
etiri godine pre otvaranja steajnog postupka zakonski zastupnik i vlasnik
steajnog dunika je u njegovo ime i za njegov raun potpisao ugovor o cesiji
kojim je ustupio potraivanja koja je steajni dunik imao prema treem licu
na svoje drugo privredno drutvo (gde je takoe vlasnik i zakonski zastupnik).
Po pobojnoj tubi, presudom P. 137/2010 od 03.09.2010. god., shodno lanu
102 Zakona o steajnom postupku, Privredni sud je:
1. Usvojio tubeni zahtev tuioca-poverioca pa se utvruje da su Ugovor o
ustupanju potraivanja br. 87/04 od 31.12.2004. god. i Aneks tog ugovora od
21.06.2005. god., zakljueni izmeu tuenih prvog reda kao prijemnika i pravnog prethodnika tuenog drugog reda (steajnog dunika) kao ustupioca, koji
imaju za predmet ustupanje potraivanja tuenog drugog reda prema PRK
d.d. Beograd, bez pravnog dejstva prema steajnoj masi, to su tueni prvog
reda i tueni drugog reda duni priznati u roku od osam dana od dana prijema
prepisa presude.
2. Nalae se tuenom prvog reda da tuenom drugog reda vrati u steajnu
masu potraivanje prema PRK d.d. u steaju Beograd koje mu je ustupio pravni prethodnik drugotuenog, u roku od osam dana od dana prijema prepisa
presude, a ako to ne uini, ova presuda e sluiti kao osnov za vraanje u steajnu masu.
Za jedan ovakav, naizgled oigledan sluaj namernog oteenja poverilaca
trebalo je da proe tri i po godine da bi se postupak pravnosnano okonao
usvajanjem pobojne tube, to je za posledicu imalo da su se poverioci namirili sa 100% utvrenih potraivanja u svim isplatnim redovima (da nije bilo
pobijanja, ne bi bilo dovoljno sredstava ni za pokrie trokova steajnog postupka iz steajne mase zateene na dan otvaranja steaja), a viak steajne
mase od 50.000.000,00 dinara je vraen vlasniku.
Primer br. 2:
Nad steajnim dunikom je otvoren steajni postupak dana 22.02.2011.
god. (predlog za pokretanje steajnog postupka podnet je 10.06.2010. god.).
44

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Steajni upravnik zatie u dokumentaciji Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti

zakljuen i overen u sudu dana 08.12.2009. god. kojim je pravni prethodnik
steajnog dunika kao prodavac otuio predmetne objekte i zemljite po ceni
od 375.000,00 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate s tim da se ova
cena umanjuje za iznos od 320.000,00 EUR na ime stvorenih a neizmirenih
obaveza prodavca prema kupcu, koje su nastale u realizaciji Ugovora o zajednikoj proizvodnoj kooperaciji radi proizvodnje, prerade i pakovanja smrznutog voa od 15.04.2008. god., a da se kupac obavezuje da preostali deo cene u
iznosu od 55.000,00 EUR isplati prodavcu najkasnije do 30.06.2010. god., na
osnovu ispostavljanja fakture prodavca. Ugovoreno je i da se kupac odmah
moe uknjiiti kao vlasnik bez posebne saglasnosti prodavca. Steajni upravnik podnosi tubu u kojoj se istie da prodavac na dan zakljuenja ugovora
nije imao niti stvorene niti neizmirene obaveze prema kupcu u iznosu od
320.000,00 EUR u realizaciji Ugovora o zajednikoj proizvodnoj kooperaciji
kako je navedeno u ugovoru, a pored toga istie se i to da kupac nije ispotovao
ni svoju obavezu da preostali iznos kupoprodajne cene od 55.000,00 EUR
isplati prodavcu najkasnije do 30.06.2010. god., ime se po samom zakonu
(lan 25 Zakona o obligacionim odnosima) smatra da je ugovor raskinut. Na
osnovu navedenog steajni upravnik podnosi tubu u kojoj postavlja kao prvoredni tubeni zahtev da se utvrdi da je raskinut ugovor o kupoprodaji a kao
eventualni tubeni zahtev se istie pobojna tuba kojom se trai da se utvrdi da
je ugovor o kupoprodaji predmetnih nepokretnosti bez pravnog dejstva prema
steajnoj masi. Tueni je isticao da nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o obligacionim odnosima za raskid ugovora, jer se ugovor ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze, te da mu tuilac uopte nije ispostavio fakturu za uplatu iznosa od 55.000,00 EUR, da se ne radi o ugovoru u kome rok
ispunjenja obaveze predstavlja bitan element ugovora, da je preteni deo cene
izmiren. U pogledu eventualnog tubenog zahteva, tj. pobojne tube smatrao
je da je isti neosnovan, jer nije znao za tuioevu nesposobnost plaanja, da
tuioev registrovani novani kapital od 23.12.2003. god. iznosi 1.784.921,76
EUR, da nije znao da se predmetnim ugovorom oteuju poverioci, da nije
postojala namera oteenja poverilaca. U toku postupka vetaenjem je utvreno da tueni nije izvrio nikakvu nadoknadu po Ugovoru o kupoprodaji
nepokretnosti od 08.12.2009. god., niti deviznog iznosa od utvrene kupoprodajne cene od 375.000,00 EUR, niti u dinarskoj protivvrednosti. Na osnovu
ovako utvrenog injeninog stanja Privredni sud je presudom P. 426/2011 od
27.03.2012. god. odbio prvoredni, a usvojio eventualni tubeni zahtev (pobojnu tubu) shodno lanu 123 ZS koja je potvrena i od strane Privrednog ape45

T r e i

d e o

lacionog suda u Beogradu. Ovim uspenim pobijanjem stvoreni su uslovi da se

kroz deobu namire poverioci I, II i delimino III isplatnog reda. U protivnom,
bez ovako uspenog pobijanja ne bi bilo dovoljno sredstava ni za pokrie trokova steajnog postupka.
Primer br. 3:
Nad steajnim dunikom je otvoren steajni postupak Reenjem Privrednog suda St. 691/2010 dana 04.08.2010. god., a pre otvaranja steajnog postupka dana 10.03.2009. god. steajni dunik je otuio poljoprivredno zemljite iz
imovine privrednog drutva, a da ugovorenu kupoprodajnu cenu kupac nije
isplatio. Kasnije zakljuenim protokolom o nainu regulisanja meusobnih
obaveza od 19.11.2009. god., koji je zakljuen i potpisan izmeu fizikog lica
(koje je ranije bilo i zakonski zastupnik prodavca steajnog dunika pre steaja i u vreme zakljuenja ugovora kao i u vreme potpisivanja protokola) i
kupca, takoe fizikog lica, po navedenom ugovoru dogovoreno je da se kupoprodajna cena iz navedenog ugovora isplati od strane kupca upravo zakonskom zastupniku prodavca, i to kao fizikom licu. Na bazi ovako zateenog
stanja steajni upravnik istie pobojni tubeni zahtev shodno lanu 123 ZS
koji Privredni sud svojom presudom P. 437/2012 od 14.09.2012. god. usvaja,
pa se izrekom iste utvruje da je ugovor o kupoprodaji poljoprivrednog zemljita br. 23 od 10.03.2009. god. koji je overen pred OSV pod Ov. Br. 749/09
bez pravnog dejstva prema steajnoj masi, to su parnine stranke dune priznati, pa se obavezuje tueni da tuiocu preda nepokretnosti, i to: Kp. Br.
6026/3 KO ievac povrine 9.66,18 ha i Kp. Br. 10813/59 KO ievac povrine 7.47,72 ha, sve u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. U
navedenom primeru iz sudske prakse upravo se uspenim pobijanjem stvaraju
uslovi da se uopte i faktiki formira steajna masa, jer druge imovine za namirenje poverilaca nema, a ne bi imali iz ega ni da se pokriju trokovi steaja.

II. Odredbe o pobijanju pravnih radnji steajnog dunika

u skladu sa lanom 119 ZS kao najvanijim elementom srpskog
zakonodavstva u oblasti steaja; posledice trenutka podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka na mogunost
ostvarivanja prava na pobijanje
Mogunost i efikasnost pobijanja pravnih radnji u steaju, a time i obim
poveanja steajne mase u najveoj meri zavise od pravovremenog podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, bilo da ga podnosi dunik ili
poverilac. To je rezultat okolnosti da mogunost pobijanja (pravnih) radnji
46

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

kod pojedinanih injeninih stanja pobijanja prema lanovima 119-130 ZS

zavisi od rokova koji se raunaju od trenutka podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Tako je, na primer, preduslov za mogunost pobijanja
u skladu sa lanom 120 ZS da je radnja koja treba da se pobije preduzeta u
poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za otvaranje steajnog postupka. Ako se neki predlog za pokretanje steajnog postupka prekasno podnese, ovi rokovi e esto delom i uveliko biti prekoraeni sa posledicom da do
pobijanja uopte ne moe da doe. Uopteno, ve ovde se moe konstatovati
da zakon postavlja sve vee zahteve kad je u pitanju dokazivanje mogunosti
pobijanja to je pobijanje vremenski starije.
Ve u ovom trenutku dajemo pregled rokova za pobijanje pravnih radnji
kod pojedinanih injeninih stanja pobijanja sa ciljem da pojasnimo ovu
problematiku:
injenino stanje pobijanja

Period (rok) pobijanja

l. 120
(uobiajeno namirenje)

6 meseci
Pre podnoenja predloga ili posle

l. 121
(neuobiajeno namirenje)

12 meseci
Pre podnoenja predloga

l. 122
(neposredno oteenje poverilaca)

6 meseci
Pre podnoenja predloga ili posle

l. 123
(namerno oteenje poverilaca)

5 godina
Pre podnoenja predloga ili posle

l. 124
(poslovi i radnje bez naknade
ili uz neznatnu naknadu)

5 godina
Pre podnoenja predloga

Dunik odnosno direktor dunikog privrednog drutva iz razliitih motiva (esto: parnino-pravne i/ili krivino-pravne posledice) uglavnom ne podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka ili to u najreem broju sluajeva ini na vreme, tako da pitanje mogunosti pobijanja (pravnih) radnji zavisi
od aktivnosti, angaovanja i konano predloga za pokretanje steajnog postupka od strane steajnih poverilaca.
To naelno nije za zamerku, poto se steajni postupak sprovodi u interesu
steajnih poverilaca.3) Ako oni ne nalaze za shodno da na vreme podnesu
3) Pored toga, Zakon o steaju sledi i druge ciljeve, ima i naroito funkciju ureenja i preiavanja
trita u smislu da se insolventna privredna drutva u najveoj moguoj meri uklone sa trita da bi se

47

T r e i

d e o

predlog za pokretanje steajnog postupka protiv dunika, time se istovremeno

posredno odriu mogunosti koje prua zakon o pobijanju pravnih radnji steajnog dunika u pogledu pitanja generisanja steajne mase, pa time i namirenja poverilaca. Posledice nepodnoenja ili zakasnelog podnoenja predloga
stoga snose sami steajni poverioci. Meutim, mora se poi od toga da steajni
poverioci uglavnom nisu svesni tih posledica. Mogunosti pobijanja pravnih
radnji steajnog dunika i delimino velikih posledica po izglede za namirenje
poverilaca mnogim su poveriocima nepoznate, ak i u zemljama u kojima prava pobijanja radnji steajnog dunika ve decenijama ine sastavni deo pravnih propisa i svakodnevno se primenjuju. Zato postoji velika potreba za informisanjem/obavetavanjem poverilaca o materiji pobijanja pravnih radnji steajnog dunika u steaju. To posebno vai za Srbiju, poto u steajnim postupcima u kojima se sa uspehom pobijaju pravne radnje i pravni poslovi steajnog
dunika znaajna imovinska korist moe da se vrati u steajnu masu, to za
posledicu ima vei procenat namirenja poverilaca.

III. Dosadanja praksa, potreba za izmenama

Steajni postupci se po dosadanjoj praksi najee otvaraju nakon viegodinjih blokada rauna steajnog dunika kada je gotovo sva imovina obezbeena zalonim pravima, tako da se steajni postupci u praksi svode na postupke u kojima moemo namiriti samo razlune poverioce, a esto je veliki
problem moemo li pokriti i same trokove steajnog postupka. Poseban problem u praksi kada je u pitanju pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
predstavlja i injenica da pri navedenom stanju stvari steajni upravnici nemaju ni novanih sredstava da bi podnosili pobojne tube (to je njihova zakonska obaveza iz lana 129 ZS). Naime, nakon podnoenja predloga za otvaranje
steajnog postupka sudovi predlagaima nalau da uplate predujam da bi se
steaj otvorio, a tim predujmom se, shodno lanu 59 ZS, mogu obuhvatiti
samo trokovi oglasa, trokovi obavetavanja poverilaca iz lana 27 stav 1 taka 5 ZS, trokovi angaovanja steajnog upravnika i trokovi neophodni za
obezbeenje imovine. Kada je gotovo sva imovina dunika obezbeena razlunim pravima, to se u Srbiji sve ee deava, a postoje uslovi za pobijanje,
spreio nastanak opte tete, kao npr. da dunik/duniko privredno drutvo primi dalje isporuke koje
ne moe da izmiri, te da se tako ogranii ukupna teta po privredu. Pored toga, funkcija ureenja koju
ima Zakon o steaju, a posebno odredbe koje se odnose na pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
izraava se kroz to to steajni poverioci ravnomerno treba da budu namireni iz postojee steajne mase,
a posebne pogodnosti za pojedine poverioce mogu da se zadre samo na zakonom predvien nain
(naroito u sluaju davanja obezbeenja).

48

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

postavlja se opravdanim pitanje sa kojim sredstvima e steajni upravnici pristupiti realizaciji svoje zakonske obaveze i podnositi pobojne tube. Ti postupci mogu trajati i godinama, jer je nesporno da su poverioci dosta pasivni u
pogledu primene ovog instituta i oslanjaju se na steajnog upravnika kome je i
pravo i dunost da podnosi pobojnu tubu, a od strane kako zakonodavca tako
i poverilaca, pa i suda ne stvaraju mu se materijalni preduslovi u smislu neophodnih trokova za izvrenje cilja koji mu je imperativnim normama zakona
nametnut. Jedan od razloga to se ne podnose predlozi za otvaranje steaja (ili
se nakon podnoenja predloga od strane predlagaa ne uplati predujam naloen po sudskom reenju) jeste i taj to poverioci nemaju interes da pokreu
steajni postupak kada je gotovo sva imovina obezbeena razlunim pravima,
a nema gotovo nikakvih izgleda da e se predujam vratiti. injenica je da se
poslednjih godina sve ee steajni postupci u Republici Srbiji svode na postupke u kojima se namiruju samo razluni poverioci (i to preteno delimino
do visine vrednosti imovine na kojoj imaju pravo prvenstvenog namirenja) i
da van toga u steajnoj masi ne samo da nema sredstava za isplate poverilaca
po isplatnim redovima ve ni za pokrie trokova steajnog postupka niti obaveza steajne mase. Navedeno stvarno stanje u praksi se sve vie ogleda u tome
to se u steajnom postupku esto ne namiruju poverioci isplatnih redova, to
nije svrha ovog postupka shodno lanovima 2 i 3 ZS, ve samo razluni poverici. Zakonodavac bi, u pogledu najavljenih izmena ili donoenja novog zakona, na ovo pitanje trokova steajnih postupaka, pa u pogledu ove teme naroito trokova potrebnih da bi se pristupilo pobijanju pravnih radnji steajnog
dunika, morao da obrati posebnu panju, jer sa sadanjim zakonskim okvirom i sudskom praksom ne nailazi se na bilo kakav zadovoljavajui odgovor.

IV. Automatsko podnoenje predloga za pokretanje

steajnog postupka
Srpski zakonodavac je pokuao da preko Zakona o steaju utie na to da se
predlozi za pokretanje steajnog postupka podnesu bar ranije nego to je do
sada u praksi bilo uobiajeno. Zakon o steaju je uneo novo poglavlje X pod
nazivom Poseban postupak u sluaju dugotrajne nesposobnosti za plaanje.
Taj postupak nije bio poznat u prethodnom Zakonu o steajnom postupku
(Slubeni glasnik RS broj 84/2004). Odredbe ovog zakona u praksi su bile
poznate pod zajednikim imenom automatski steaj.
Cilj zakonodavca je bio da navedenim odredbama ukloni sa trita neaktivne privredne subjekte. Neaktivni privredni subjekti su bili subjekti koji nakon

49

T r e i

d e o

osnivanja praktino nisu obavljali delatnost, zatim subjekti koji su obavljali

delatnost, ali je ona dovela do blokade tekuih rauna, to je prouzrokovalo
neaktivnost ovih subjekata, kao i subjekata koji su poslovali, ali su posledice
poslovanja bile blokade tekuih rauna Poverioci su se ponaali pasivno kao
i sami dunici, pa su se dugovi nagomilavali, a na tritu se prividno pokazivao
veliki broj privrednih subjekata koji praktino nisu imali aktivnosti, a ako su
ih imali, one su vodile ka daljem stvaranju obaveza. Ovim odredbama zakonodavac je pokuao da animira i poverioce i dunike kako bi se razreio status i
jednih i drugih, a time i njihova meusobna prava i obaveze upravo podnoenjem predloga za pokretanje steajnih postupaka. Zakonodavac je to uradio
na vrlo praktian i efikasan nain, ali odredbe koje su regulisale ovaj postupak
nisu bile saglasne Ustavu Republike Srbije.
lanom 150 ZS bila je predviena obaveza organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate da jednom meseno, i to poslednjeg dana u mesecu
sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadlenim za sprovoenje steajnog postupka dostavi obavetenje o pravnim licima sa njene teritorije koja
su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana.
Stavom 3 ovog lana ustanovljena je obaveza organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate da obavetenje iz stava 1 ovog lana objavljuje u jednom
visokotiranom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike
Srbije i na svojoj internet strani.
Po prijemu obavetenja iz lana 150 stav 1 ZS, steajni sudija je po slubenoj dunosti donosio reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka u
kome se utvrivalo postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovoenje steajnog postupka i postojanje steajnog razloga. Reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka odreivala se visina predujma za voenje steaja iz
lana 59 stav 1 ZS i ostavljao se rok od 60 dana od dana objavljivanja reenja u
kom su poverioci ili steajni dunik mogli traiti sprovoenje steajnog postupka i u kom su mogli poloiti predujam. Predmetno reenje objavljivalo se
na oglasnoj tabli suda, a shodno lanu 10 stav 3 ZS dostavljalo se i Registru
privrednih subjekata radi objave na internet strani. To je bilo predvieno lanom 151 ZS.
Prema odredbi lana 152 ZS, ukoliko steajni dunik ili steajni poverilac
uplate predujam i podnesu zahtev za pokretanje steaja, steajni sudija je bez
odlaganja zakazivao roite na kome bi se raspravljalo o postojanju steajnog
razloga za otvaranje steajnog postupka. Na dalji tok steajnog postupka u sluaju postojanja predloga za pokretanje steaja i uplate predujma, primenjivale
su se odredbe Zakona o steaju kojima je regulisano otvaranje i sprovoenje
steajnog postupka.
50

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Meutim, u sluaju neuplate predujma i nepodnoenja predloga za pokretanje steaja (bilo steajnog dunika, bilo poverioca), smatralo se da ne postoji pravni interes poverilaca i steajnog dunika za sprovoenje steajnog postupka, to je bilo predvieno lanom 152 stav 3 ZS. To je dalje vodilo donoenju
reenja kojim je:
utvrivano da ne postoji interes poverilaca i steajnog dunika za sprovoenje steajnog postupka,
utvrivana ispunjenost steajnog razloga trajnije nesposobnosti plaanja,
otvaran steajni postupak nad dunikom,
zakljuivan steajni postupak, to je pak bilo predvieno lanom 153 stav
1 ZS.
Predmetno reenje objavljivano je na oglasnoj tabli i dostavljano Registru
privrednih subjekata, a protiv njega su steajni dunik i poverioci mogli izjaviti albu u roku od 30 dana od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda.
Po pravnosnanosti reenja o otvaranju i zakljuenju steajnog postupka,
ono je dostavljano nadlenom registru privrednih subjekata, radi brisanja privrednog subjekta iz tog registra.
Odredbom lana 154 stav 2 ZS bilo je propisano ta raditi sa imovinom ste
ajnog dunika koji je na gore izloen nain brisan iz Registra privrednih subjekata, tako to je predvieno da imovina prelazi u svojinu Republike Srbije,
ime se nije diralo u ranije steena prava obezbeenja i prioritetnog namirenja
poverilaca na predmetnoj imovini. Takoe je bilo propisano da Republika Srbija ne odgovara za obaveze steajnog dunika. Republici Srbiji je dato pravo
da moe stupiti umesto steajnog dunika u parnicu koja se vodi po njegovoj
tubi za naplatu potraivanja ili predaju stvari. Nakon prelaska imovine u svojinu Republike Srbije njome se upravljalo i raspolagalo u skladu sa Zakonom
kojim se ureuje upravljanje i raspolaganje sredstvima u svojini Republike Srbije.
Srpski zakonodavac je pokuao da odredbama lana 150-154 ZS utie na to
da se predlozi za pokretanje steajnog postupka podnose ranije nego to je to
do tada u praksi bilo uobiajeno. Meutim, i rok od godinu dana neprekidne
obustave plaanja suavao je mogunosti pobijanja pravnih poslova i pravnih
radnji za koje je zakonom predvien rok od est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, jer najee zbog dugotrajne blokade
dunik nije ni preduzimao poslove u tom periodu, a poslovi preduzeti van tog
roka mogli su se pobijati prema osnovima koji su kao rok za pobijanje predviali due rokove.

51

T r e i

d e o

Ustavni sud Republike Srbije je svojom odlukom I Uz 850/2010 od 12.07.

2012. god., koja je objavljena u Slubenom glasniku RS broj 71/2012, utvrdio
da odredbe lana 150 do 154 ZS (Slubeni glasnik RS broj 104/09) nisu u
saglasnosti sa Ustavom. U obrazloenju svoje odluke Ustavni sud navodi:
Cenei ustavnost osporene odredbe lana 150 stav 1 Zakona, Sud je ocenio
da se propisivanjem da se obavetenje iz lana 150 stav 1 ovog lana o pravnim
licima koja su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od najmanje go
dinu dana, koje dostavlja organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate
sudovima nadlenim za sprovoenje steajnog postupka, samo objavljuje u jed
nom visokotiranom dnevnom listu i na internet stranici, (ali ne i dostavlja)
poveriocima steajnog dunika, to ima za posledicu da steajni sudija po prije
mu obavetenja, po slubenoj dunosti donosi reenje o pokretanju prethodnog
steajnog postupka u kome se utvruje i postojanje pravnog interesa poverioca
za sprovoenje steajnog postupka, ini povreda prava na pravino suenje i
prava na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo (lan 32 stav 1 i lan 36
Ustava). Prema oceni Suda, normiranjem da se reenje iz lana 153 stav 1 ovog
zakona objavljuje na oglasnoj tabli suda, odnosno da se stranci ne vri lino do
stavljanje akta kojim se odluuje o njenom pravu, obavezi ili na zakonom zasno
vanom interesu, zbog ega objektivno nije u mogunosti da se upozna sa sadri
nom ovog akta, dovodi se u pitanje ostvarivanje prava na pravino suenje i
prava na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo garantovanih odredbama
lana 32 stav 1 i lana 36 Ustava. Ustavna garancija iz lana 32 stav 1 Ustava
podrazumeva da svako ima pravo da se u sudskom postupku pravino i u razu
mnom roku javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama i osnova
nosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje sudskog postupka. Kada je re o
steajnom postupku, ova ustavna garancija znai da se mora omoguiti da neza
visan, nepristrastan i zakonom ve ustanovljen sud pravino i javno raspravi o
pravima i obavezama steajnog dunika koja su predmet postupka i o osnovano
sti sumnje koja je bila razlog za pokretanje steajnog postupka, kao i da je celo
kupan postupak pred sudom sproveden u skladu sa odredbama vaeih proce
snih i materijalnih propisa. Ustavni sud nalazi da se steajni postupak pred
sudom, po optim pravilima steajnog postupka, pokree podnoenjem pojedi
nanog predloga koji sadri pravno relevantne podatke, a ne po slubenoj du
nosti steajnog sudije po prijemu obavetenja organizacije koja sprovodi postu
pak prinudne naplate, kao to je to propisano osporenim odredbama lana 150
ZS. Po miljenju Suda, da bi bilo koji spor pred sudom bio javno raspravljen,
ustavni uslov, u smislu lana 32 stav 1 Ustava, je da sud obezbedi prisustvo i
mogunost aktivnog uea steajnog dunika o ijim pravima i obavezama se
52

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

raspravlja pred sudom u smislu mogunosti preduzimanja odgovarajuih radnji

u sudskom postupku. Ova ustavna garancija, stoga, iskljuuje mogunost da ste
ajni sudija donese reenje kojim se otvara i zakljuuje steajni postupak nad
dunikom, bez prisustva i uea stranaka o ijim pravima i obavezama se ra
spravlja i odluuje ovim reenjem. Svrha ustavnog jemstva iz lana 36 stav 2
Ustava je u tome da se svakom licu na koga se odnosi odluka kojom se odluuje
o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu obezbedi da
objektivno bude u mogunosti da protiv takve odluke koristi propisano, delotvor
no pravno sredstvo. Ovakva mogunost moe postojati samo ukoliko odluka
bude na propisan nain u pismenom obliku lino dostavljena steajnom duniku
u postupku, kako bi on u zakonom propisanom roku od dana prijema odluke bio
u mogunosti da se upozna sa sadrinom tog akta i ukoliko to eli, da izjavi
propisano pravno sredstvo protiv takvog akta. Pored ovoga, uslovljavanjem pla
anja odreenog novanog iznosa u vidu predujma i propisivanjem da se, ukoli
ko ne bude uplaen u roku iz lana 151 stav 1 ovog zakona, bez pozivanja steaj
nog dunika i njegovih poverilaca i omoguavanja njihovog prisustva i uea u
raspravi u sudskom postupku, moe smatrati da ne postoji pravni interes poveri
laca i steajnog dunika za sprovoenje steajnog postupka (kako je predvieno
odredbom lana 152 stav 3 Zakona), povreuje se odredba lana 32 stav 1 Usta
va kojim je zajemeno pravo na pravino suenje. Ovo iz razloga to ni steaj
nom duniku, ni steajnim poveriocima ni na koji nain nije pravno relevantno
stavljeno do znanja da se pokreu bilo kakve steajne radnje da bi mogli uzeti
uea u tom postupku, odnosno prijaviti svoja potraivanja. Drugim reima, to
znai da nije ispunjen ustavni uslov koji proizilazi iz lana 32 stav 1 Ustava da
sud u tom raspravljanju obezbedi prisustvo i uee stranaka o ijim se pravima
i obavezama raspravlja pred sudom. U skladu sa tim, Ustavni sud smatra da je
ostvarivanje prava na albu protiv reenja iz lana 153 stav 1 Zakona potrebno
vezati za datum linog dostavljanja reenja stranci, a ne za datum objavljivanja
reenja na oglasnoj tabli suda, kako bi se omoguila realizacija ustavnog jemstva
iz lana 36 stav 2 Ustava.
Ustavni sud je, takoe, ocenio da se propisivanjem da se reenje kojim se za
kljuuje steajni postupak objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja registru
privrednih subjekata, kao Zakonom predvienim nainom dostavljanja, a bez
prethodnog linog dostavljanja stranci tog reenja, te odreivanjem da na to re
enje albu mogu izjaviti steajni dunik i poverioci u roku od 30 dana od dana
objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda (kako je to propisano osporenim
odredbama l. 153 i 154 Zakona), pored povrede principa iz lana 32 stav 1 i
lana 36 Ustava, povreuju i osnovna ustavna naela o neposrednoj primeni
53

T r e i

d e o

ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz lana 18 stav 2 Ustava kojim je ureeno

da se zakonom moe propisati nain ostvarivanja Ustavom zajemenih prava,
pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenih prava.
Ovo iz razloga to od okolnosti da li e i kada stranci biti izvreno dostavljanje
akta zavisi i pravna mogunost i rok za korienje propisanog pravnog sredstva.
Istovremeno, ova lica se stavljaju u neravnopravan poloaj sa ostalim steajnim
dunicima, s obzirom na to da je odredbom lana 71 ZS propisano da se u op
tem steajnom postupku reenje o otvaranju steajnog postupka dostavlja steaj
nom duniku, ime se povreuje naelo iz lana 21 stav 1 Ustava kojim se garan
tuje jednakost svih pred Ustavom i zakonom. Osporenim odredbama lana 154
ZS, prema oceni Suda, ograniava se pravo na imovinu steajnih dunika i nji
hovih poverilaca zajemeno odredbama lana 58 Ustava, zbog objektivne nemo
gunosti da realizuju svoja potraivanja, ukljuujui i ona koja su zasnovana na
pravnosnanim sudskim odlukama, budui da se osporenim odredbama st. 2 i 3
ovog lana omoguava prelaenje imovine steajnog dunika u svojinu drave,
po sili zakona, pri emu drava ne odgovara za obaveze steajnog dunika, ali
moe stupiti na mesto steajnog dunika u parnici koja se vodi po njegovoj tubi
za naplatu potraivanja ili stvari (steaj zbog dugotrajne insolventnosti, odnosno
nesposobnosti za plaanje steajnog dunika kao posebna vrsta steaja), a da nije
ispunjen ni jedan ustavni uslov za oduzimanje imovine predvien odredbama
lana 58 Ustava. To znai da otvaranjem i zakljuenjem steaja nad tzv. neaktiv
nim pravnim licima prestaje njihov pravni subjektivitet brisanjem iz javnog re
gistra, a Republika Srbija, po sili zakona, postaje vlasnik celokupne imovine, od
nosno, aktive steajnog dunika, budui da drava ne odgovara za obaveze
steajnog dunika. tavie, kod ove vrste steaja, osporenim odredbama lana
154 ZS propisano je da ukoliko je steajni dunik vodio neku parnicu prema
svojim dunicima, njeno voenje moe da preuzme drava u svojstvu tuioca.
Takoe, iz osporenih odredaba ovog lana Zakona proizilazi i da poverilac koji
je pre steaja zapoeo parnicu protiv steajnog dunika nema pravo da je nasta
vi nakon brisanja steajnog dunika u postupku protiv drave, jer ona vie nije
pravni sledbenik za njegove dugove, odnosno potraivanja njegovih poverilaca.
Ustavni sud nalazi da se navedenim odredbama Zakona povreuje i ustavno
naelo ravnopravnosti svih svojinskih oblika iz lana 86 stav 1 Ustava, jer se
povlauje dravna svojina tako to imovina steajnog dunika po sili zakona
prelazi bez naknade u dravnu svojinu. Osporenim normiranjem, prema oceni
Suda, povreuje se i zajemeno pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sred
stvo iz lana 36 stav 1 Ustava i uskrauje sudska zatita subjektivnih prava koja
je svakome zajemena Ustavom, jer se oduzimanje imovine u korist drave
54

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

opravdava pravnom nezainteresovanou poverilaca za steaj dugotrajno inosol

ventnog dunika, a ne obezbeuje se sudska zatita njihovih imovinskih prava
koja proizilaze iz potraivanja poverilaca.

V. Posledice neustavnosti lanova 150 do 154 ZS

Steajni postupci koji su inicirani u skladu sa lanovima 150 do 154 ZS (za
koje je kasnije odlukom Ustavnog suda RS utvreno da nisu u saglasnosti s
Ustavom), a u kojima je u toku prethodnog steajnog postupka neko od poverilaca ili steajni dunik iskazao interes za sprovoenje steaja i traio sprovoenje steaja uplativi predujam po odmerenju suda, bez obzira na neustavnost odredaba po kojima je inicijalni akt sudu dostavljan od strane NBS,
nastavljani su i pravilnost ovakvog stava sudova ne treba dovoditi u pitanje, a
izuzeci su samo sporadini i kao takvi nisu mogli opstati.
U skladu sa lanovima 150 do 154 ZS (a pre nego to je doneta odluka
Ustavnog suda o neustavnosti ovih lanova), privredni sudovi su, u situaciji
kada niko od poverilaca niti steajni dunik nije iskazao interes za sprovoenje steaja i uplatio predujam po odmerenju suda, donosili reenja kojima su
utvrivali ispunjenost steajnog razloga zbog trajnije nesposobnosti plaanja,
otvarali steajni postupak, utvrivali da ne postoji interes poverilaca i steajnog dunika za sprovoenje steaja, zakljuivali postupak steaja i na kraju
odluivali da po pravnosnanosti reenja imovina steajnog dunika prelazi u
svojinu Republike Srbije. Meutim, ono to je izazvalo dilemu u postupanju
sudova nakon navedene odluke Ustavnog suda jeste injenica da su zainteresovana lica podnosila zahteve da im se usvoji predlog i da se donese reenje
kojim se menja pravnosnano reenje sa gore navedenom sadrinom te da se
obustavi steajni postupak i naloi Agenciji za privredne registre da u registar
privrednih subjekata upie privredno drutvo. Ovakvi zahtevi su zasnivani na
odredbama Zakona o Ustavnom sudu, i to na lanu 61 kojim je propisano da:
Svako kome je povreeno pravo konanim ili pravnosnanim pojedinanim
aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opteg akta, za koji je odlukom
Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pra
vilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima ili zako
nom, ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog pojedinanog akta, u
skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinani akt donet. Predlog za izme
nu konanog ili pravnosnanog pojedinanog akta, donetog na osnovu zakona
ili drugog opteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u sa
glasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvr
55

T r e i

d e o

enim meunarodnim ugovorima ili zakonom, moe se podneti u roku od est

meseci od dana objavljivanja odluke u Slubenom glasniku Republike Srbije,
ako od dostavljanja pojedinanog akta do podnoenja predloga ili inicijative za
pokretanje postupka nije proteklo vie od dve godine.
Po ovakvim, blagovremeno podnetim zahtevima, sudovi su donosili odluke kojima su ukidane klauzule pravnosnanosti na reenja koja su donoena u
skladu sa neustavnim lanovima sa sadrinom kako je navedeno, ukidali gore
navedena reenja, obustavljali prethodne steajne postupke pokrenute po obavetenju NBS i dostavljali reenja Agenciji za privredne registre i NBS na osnovu kojih je Agencija ponovo ova privredna drutva upisivao kao aktivna. O
ovom pitanju se precizno izjasnio i Privredni apelacioni sud u Beogradu, svojim stavom u kom je navedeno: Poverioci steajnog dunika su bili ovlaeni
za podnoenje zahteva za izmenu reenja kojim se otvara i zakljuuje steajni
postupak nad njihovim dunikom, na osnovu lana 61 Zakona o Ustavnom
sudu, te da se o njihovom zahtevu odluuje od strane organa koji je doneo
pojedinani akt kojim se vrea njihovo pravo, odnosno od strane prvostepenog suda koji je doneo reenje o otvaranju i zakljuenju steajnog postupka
nad njihovim dunikom. Poverioci su zahtev za izmenu pojedinanog akta
reenja mogli podneti samo u roku od 6 meseci od dana objavljivanja odluke
u Slubenom glasniku RS i to ako od dana dostavljanja pojedinanog akta
do podnoenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo
vie od 2 godine, jer su to uslovi koji vae za sva lica koja su ovlaena za podnoenje ovog predloga.

56

etvrti deo
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
I. Uopteno, obaveza utvrivanja pravnih radnji koje mogu
da se pobiju, izvetaji steajnog upravnika
Poto pobijanje pravnih radnji steajnog dunika predstavlja sprovoenje
par conditio creditorum, pravo na pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
nastaje neposredno i bez daljeg sa pokretanjem steajnog postupka, a zavrava
odravanjem roita za glavnu deobu (v. lan 119 stav 4 ZS).
Prema odredbi lana 119 ZS steajni upravnik moe da pobije odreene
pravne poslove i druge pravne radnje (mogu pobijati), iz ega bi se moglo zakljuiti da steajni upravnik ima mogunost izbora da li e izvriti pobijanje ili ne. To, meutim, nije tako. Pobijanje pravnih radnji u steaju je prema
srpskom zakonu zakonska obaveza steajnog upravnika. To proistie ve iz
okolnosti to je steajni upravnik duan da sledi cilj steajnog postupka, da
obezbedi najpovoljnije namirenje steajnih poverilaca (lan 2 ZS) i to je duan da jednako tretira sve steajne poverioce.4) Pored toga, lan 129 stav 1 reenica 2 ZS propisuje da je steajni upravnik generalno duan pobijati pravne
radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnoenje tube, odnosno
ako se pobijanjem uveava steajna masa, to je predvieno lanom 8 Zakona
o izmenama i dopunama Zakona o steaju.
Za pobijanje pravnih radnji neophodno je da steajni upravnik izvri sveobuhvatnu obradu platnog prometa kao i poslovne dokumentacije dunika. To
je zakonska obaveza steajnog upravnika koja rezultira iz toga to steajni
upravnik mora da sledi cilj najboljeg mogueg namirenja poverilaca, a pored
toga kao to je ranije pomenuto steajni upravnik je uprkos ne sasvim jasnoj formulaciji u lanu 119 ZS duan da sprovede pobijanje pravnih radnji u
steaju u interesu steajnih poverilaca sa ciljem generisanja steajne mase.
4) lan 2 ZS propisuje u tom smislu: Cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih
poverilaca

57

 e t v r t i

d e o

Srpsko zakonodavstvo u oblasti steaja kroz podzakonska akta stavlja steajnog upravnika u poloaj da obradi platni promet dunika ili druga relevantna injenina stanja iz ugla pobijanja, tako to steajni upravnik moe i mora
u potpunosti da preuzme poslovnu dokumentaciju dunika (vidi lan 101 stav
1, 105, 110 stav 1 (33 stav 1) ZS).
Poto je steajni upravnik u obavezi da uzme u dravinu poslovnu dokumentaciju dunika i da je analizira u pogledu mogunosti pobijanja pravnih
radnji u steaju, neizvrenje ovih radnji predstavlja krenje obaveze steajnog
upravnika u vrenju njegove funkcije, za ta prema lanu 31 stav 1 ZS on lino
odgovara. Ve na osnovu toga steajni upravnik treba da preduzme posebne
mere da bi obezbedio sistematsku obradu platnog prometa dunika, kao i drugih radnji relevantnih za pobijanje. On to obino ne ini samo zbog line odgovornosti za vrenje svojih nadlenosti u smislu lana 31 ZS, ve i zbog uveanja mase relevantne za namirenje poverilaca usled njegovog uspenog
pobijanja pravnih radnji u steaju. U izvetajima steajnog upravnika (lan 27
stav 1 taka 8, 29 stav 1 ZS) mora da bude navedeno da li je i na koji nain otpoela obrada platnog prometa dunika u pogledu prava pobijanja pravnih
radnji u steaju. Ako u dotadanjem toku postupka jo uvek nije utvreno ima
li uslova za pobijanje pravnih radnji, trebalo bi da se navede napomena u vezi
sa eventualnim pobijanjem pravnih radnji u steaju. U svakom sluaju je pogreno da se u izvetajima od samog poetka ne daju nikakvi navodi o eventualnom pobijanju pravnih radnji u steaju sa posledicom da u daljem toku postupka ono bude previeno ili zaboravljeno. U tom smislu je i Agencija za
licenciranje steajnih upravnika (ALSU) duna da proverava da li je u izvetajima steajnih upravnika oblast pobijanja pravnih radnji u odnosnim steajnim postupcima od strane steajnog upravnika propisno obraena, vidi lan 3
stav 1 taka 4, 4 stav 1, 2 Zakon o Agenciji za licenciranje steajnih upravnika,
ZALSU5); lan 3a, 3d Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za
licenciranje steajnih upravnika, ZIDZALSU6).
Uz to treba napomenuti da prema srpskom zakonodavstvu o steaju i poverioci imaju pravo na pobijanje pravnih radnji u steaju u korist steajne mase
(v. lan 129 stav 1 ZS), ali oni po pravilu nemaju sveobuhvatne mogunosti
informisanja koje ima steajni upravnik i esto ne ele da snose i finansijski
rizik pravnog spora/tube za pobijanje steajnih radnji, tako da u praksi u najveem broju sluajeva pobijanje pravnih radnji vri steajni upravnik. Budui
5) Sl. glasnik RS br. 84/04.
6) Sl. glasnik RS br. 104/2009.

58

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

da lan 129 stav 1 ZS i poveriocima daje pravo da podnesu tubu za pobijanje

pravnih radnji u steaju, navode koji slede u vezi s pojedinanim preduslovima
za pobijanje steajnih radnji treba shvatiti na taj nain da se oni po smislu odnose i na eventualnog poverioca koji vri pobijanje u smislu lana 129 stav 1 ZS.

II. Utvrivanje (pravnih) radnji koje mogu da se pobijaju,

tok krize i uzroci nesposobnosti plaanja
Iskustva u Nemakoj, koja ima slino zakonodavstvo u oblasti steaja kao i
Srbija, pokazuju da su u najmanje 75% steajnih postupaka uspela da se utvrde
prava na pobijanje pravnih radnji. Pozadina toga je to u praksi faktiki ne
postoji pojedinana nesposobnost plaanja koja bi dovela do toga da nisu ispunjeni preduslovi neophodni za pobijanje pravnih radnji u steaju. tavie,
nesposobnost plaanja se moe nagovestiti due vremena unapred, po pravilu
u periodu od najmanje est do dvanaest meseci, dok se jo vre plaanja iz
dunikove imovine, mere prinudnog izvrenja, davanja obezbeenja u korist
pojedinanih poverilaca, itd. Iz istraivanja u oblasti uzroka krize je poznato
da se krize u privrednim drutvima uglavnom odvijaju u tipinim fazama koje
slede jedna za drugom. Najvanije faze ovakvog toka krize su7):
1. strateka kriza,
2. kriza uspeha/kriza prihoda,
3. akutna kriza likvidnosti i, konano,
4. nesposobnost plaanja.
Strateka kriza po pravilu jo nema znaajnih posledica po rezultat poslovanja privrednih drutava i likvidnost dunika. Strateke krize zbog toga esto
ni sam dunik ne primeti, ili ih uoi veoma kasno. Nagovetaji strateke krize
su stagnacija prometa ili pad prihoda. U tom stadijumu krize rizik da privredno drutvo na kraju postane insolventno postoji samo kao latentan, a plaanja/
radnje koje se vre u ovom stadijumu najee samo u posebnim sluajevima
podleu pobijanju pravnih radnji u steaju.
7) Kad je u pitanju nesposobnost plaanja kao razlog za steaj, duniko privredno drutvo, odnosno
rukovodstvo dunikog privrednog drutva u fazama strateke krize, krize prihoda i u stadijumu nagovetaja krize likvidnosti imaju mogunost da pokuaju da saniraju privredno drutvo na operativan nain. To na jednoj strani moe da se uradi tako to e se poboljati rezultat, ili pak, na drugoj, da se
ostvari obezbeenje likvidnosti, ili pak da se istovremeno preduzmu mere za poboljanje rezultata i
obezbeenje likvidnosti. Mere za poboljanje rezultata su naroito smanjenja kadrovskih rashoda, smanjenje potronje materijala, kao i smanjenje ostalih rashoda. Obezbeenje likvidnosti se po pravilu vri
kroz smanjenje robnih zaliha, naplatu otvorenih potraivanja, smanjenje investicija, dobijanje likvidnosti preko faktoringa, kroz uzimanje kredita i/ili sklapanje sporazuma o plaanju na rate i/ili sporazuma o
moratorijumu.

59

 e t v r t i

d e o

Karakteristika druge faze, krize uspeha/krize prihoda je da dunik ne moe

vie da ostvari svoje ciljeve uspeha privrednog drutva. Obeleja ovog stadijuma krize su naroito pad prometa, pad dobiti, gubitak udela na tritu, pogoranje likvidnosti, smanjenje produktivnosti, odlaganje neophodnih investicija,
otputanje radnika, nestrpljivi poverioci, restriktivno ponaanje banaka (npr.
smanjenje kreditnih linija, banke zahtevaju poveana obezbeenja). Kriza uspeha/kriza prihoda naroito moe da se ustanovi iz poreenja finansijskog
plana i plana likvidnosti sa odnosnim stvarnim stanjem. U tom stadijumu krize postoji poveana opasnost za steaj, iz ugla pobijanja pravnih radnji u steaju ona je vrlo relevantna i zato je potrebna egzaktna analiza od strane steajnog upravnika u pogledu prava pobijanja pravnih radnji u steaju, kada se na
kraju pokrene steajni postupak.
Posebna odlika tree faze, akutne krize likvidnosti jeste to dunik gotovo
vie i ne raspolae likvidnim sredstvima, odnosno likvidna sredstva nisu dovoljna da se ispune najvanije obaveze plaanja. Plate/primanja se u tom stadijumu krize uglavnom vie uopte ne isplauju, ili se pak isplauju sa velikim
kanjenjem. Nagomilavaju se kanjenja kod poreske uprave, dobavljai uglavnom isporuuju robu ako je uopte isporuuju uz uslov plaanja unapred.
Jo jedan znak akutne krize likvidnosti je i kad banke prete da e otkazati kredite, odnosno kreditne linije, ili to zaista i uine. esto banke zahtevaju vraanje kredita ili da se bar smanje kreditne linije. U tom stadijumu krize rukovodstvo se uglavnom bavi obezbeivanjem likvidnosti, i to gotovo po svaku cenu
(likvidnost ima prednost nad isplativou). U tom stadijumu krize postoji
direktna ugroenost egzistencije privrednog drutva u celini, od koje dunik
usled faktikih okolnosti ne moe da se odbrani. Preostale opcije za delovanje
i izgledi za uspeh sanacije se procenjuju kao izuzetno mali. Uglavnom se akutna kriza likvidnosti zavrava steajem. Plaanja, odnosno radnje koje dunik,
odnosno poverioci vre u ovom stadijumu krize esto su predmet pobijanja
pravnih radnji u steaju.
Plaanja ili radnje koje se vre u stanju nastupele nesposobnosti plaanja
veoma esto podleu pobijanju pravnih radnji u steaju.

III. Sistematika lanova 119-130 ZS

Srpski Zakon o steaju u lanovima 119-130 propisuje osnovnu strukturu
za bilo koja pobijanja pravnih radnji u steaju, tako to kao prvo nuno moraju da budu ispunjeni preduslovi navedeni u lanu 119 ZS. lan 119 ZS sam po

60

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

sebi ne predstavlja injenino stanje pobijanja, odnosno ne definie pravo pobijanja pravnih radnji, ve samo preduslove koji u svakom sluaju moraju da
budu ispunjeni za uspeno pobijanje.
Pojedinana prava na pobijanje pravnih radnji definisana su iskljuivo lanovima 120-124 ZS. Za uspeno pobijanje pravnih radnji u steaju stoga moraju da budu ispunjeni opti uslovi za pobijanje pravnih radnji iz lana 119 ZS
i jedan od osnova iz lanova 120-124 ZS, tj. za uspeno pobijanje npr. na osnovu lana120ZS moraju da budu ispunjeni uslovi za pobijanje pravnih radnji iz
lana 119ZS i dodatno lana 120ZS.

61

62

Peti deo
Pobijanje pravnih radnji
steajnog dunika prema ZS
U skladu sa naslovom poglavlja o pobijanju pravnih radnji u steaju (etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika), pobijati se mogu iskljuivo dunikove pravne radnje. Prema ovakvom shvatanju, kao predmet
pobijanja iskljuuju se sve pravne radnje poverilaca koji su te radnje samostalno izvrili, tj. bez uea dunika.
Nemake odredbe o pobijanju ne predviaju ovakvo ogranienje, a u ostalom su sline srpskim odredbama o pobijanju. U skladu sa odnosnim nemakim pravnim normama, odgovarajui elementi injeninog stanja pobijanja iz
lana 122 srpskog ZS (nemaki 132 ZS), lana 123 srpskog ZS (nemaki
133 ZS) i lana 124 srpskog ZS (nemaki 134 ZS) ogranieni su na pravne
radnje dunika iz prethodno razmotrenih razloga na sledei nain: naelno
pobijanje pravnih radnji u steaju ima za cilj jednak tretman poverilaca, pa ne
treba da bude presudno da li je pravnu radnju izvrio dunik ili poverilac. to
pobijanje pak see dalje u prolost, to bi trebalo da poverioci budu vie zatieni od pobijanja u interesu pravne sigurnosti. Posledica toga je da pravne
radnje koje su izvrene u davnoj prolosti mogu da se pobijaju samo ako poivaju na pravnoj radnji dunika. U tom smislu poverioci koji u nekoj doglednoj
prolosti pre podnoenja predloga za pokretanje postupka stiu namirenje
npr. prinudnim izvrenjem, ne bi trebalo da budu u povoljnijem poloaju u
odnosu na druge poverioce.
Prilikom analize srpskog teksta zakona uoava se da pojedini lanovi ak
prave i razliku u tome da li odreeni elementi injeninog stanja pobijanja
zahtevaju pravnu radnju dunika ili ne: lanovi 122 i 124 ZS na osnovu njihove
formulacije kao preduslov daju izriito pravnu radnju dunika. I lan 123 ZS
posredno kao preduslov postavlja pravnu radnju dunika, koja je po formulaciji ove odredbe morala da bude izvrena sa namerom da se otete poverioci.
63

P e t i

d e o

U odnosu na to, lanovi 120 i 121 ZS formulisani su otvoreno, u tom smislu

izdvojeno posmatrani ne ograniavaju pobijanje na taj nain da je pravnu radnju morao da izvri dunik. U tom smislu treba konstatovati da su pojedini
lanovi srpskog ZS po svojoj strukturi i sistematici u skladu sa odgovarajuim
odredbama nemakog zakona.
Budui da autori ove knjige potiu iz razliitih pravnih sredina, njihovi stavovi se razlikuju u vezi s pitanjem da li odeljak od lana 119 do 130 ZS ve
samim naslovom potpuno ograniava i svodi odredbu na to da se mogu pobijati iskljuivo pravne radnje dunika. Srpski autori ove knjige zastupaju stanovite, uz odgovarajue obrazloenje, da lanovi 119-130 ZS treba da obuhvataju iskljuivo pravne radnje steajnog dunika. Uverljiv argument za ovakvo
stanovite je da se poverioci koji protiv dunika postupaju, na primer, u okviru
mere prinudnog izvrenja slue legitimnim sredstvima koja su mogli da iskoriste i drugi poverioci, te da se na ovaj nain sankcionie neinjenje drugih
poverilaca, time to ono to je poverilac dobio prinudnim izvrenjem njemu i
ostaje. Alternativa ovome je da ovi pasivni poverioci imaju udela u tome to
moe da se vri pobijanje kod poverioca koji je iskoristio prinudno izvrenje,
te da se na taj nain u njihovu korist povea steajna masa.
Na drugoj strani, po shvatanju nemakog autora, diferencijacija u okviru
lanova 119-130 ZS da li je neophodna pravna radnja dunika za odnosne
elemente injeninog stanja pobijanja bila bi suvina, ako se ve u naslovu
poglavlja daje paualno ogranienje na pravne radnje dunika. Meutim, ovakvo tumaenje srpskih odredbi bilo bi u suprotnosti sa ciljem steajnog postupka, a to je apsolutno ravnomerno namirenje poverilaca, kao to direktno
proistie iz optih odredbi (lanova 2-4 ZS i iz lana 119 ZS). Ogranienje da
pravne radnje poverilaca ne mogu da se pobijaju ne proistie u tom smislu ni
iz razmatranja sistematike zakona, kao ni iz principijelnih razmatranja. Sama
opravdanost postojanja lanova 120 i 121 ZS kao individualnih propisa bila bi
dovedena u pitanje, poto ionako ne bi postojala mogunost pobijanja preko
lana 123 ZS, te bi se kod lanova 120 i 121 ZS iz ugla sistematike zakona radilo samo o deplasiranim i u zanatskom smislu pogreno osmiljenim pravilima
za olakavanje dokazivanja, koja su morala na dosledan nain da budu obuhvaena lanom 123 ZS.
Ovakvo ograniavanje, sa aspekta nemakog prava, imalo bi i dalekosene
posledice. Stvorilo bi podsticaj za to da dunik neinjenjem pogoduje pojedine
poverioce ili pak da animira pojedine poverioce to bi se teko moglo dokazati da iskoriste prinudno izvrenje nad preostalom imovinom dunika, da
bi njima obezbedio posebne pogodnosti u odnosu na ostale poverioce u ste64

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

ajnom postupku koje se ne mogu pobijati. Time bi i pitanje mogunosti pobijanja u velikoj meri zavisilo od sluajnosti.
Poto ovo delo ne treba da slui samo za bolje razumevanje prava pobijanja
u steaju ve ima za cilj i da podstakne naune diskusije u oblasti srpske sudske
prakse i pravne nauke, u ovoj knjizi e na odgovarajuim mestima biti prikazana razliita shvatanja i odgovarajue posledice.

65

66

esti deo
Opti uslovi za pobijanje pravnih radnji
steajnog dunika/ Elementi injeninog stanja lana 119 ZS
Pravne poslove i druge pravne radnje zakljuene odnosno preduzete pre ot
varanja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steaj
nih poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje
kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj (u daljem tekstu: pogo
dovanje poverilaca), mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i
poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Proputanje zakljuenja pravnog posla odnosno proputanje preduzimanja
radnje, u pogledu pobijanja, izjednaava se sa pravnim poslom odnosno sa prav
nom radnjom.
Pobijati se mogu i pravni poslovi, pravne i procesne radnje na osnovu kojih je
doneta izvrna isprava ili koje su preduzete po osnovu izvrne isprave ili u po
stupku prinudnog izvrenja, ako ispunjavaju uslov iz stava 1 ovog lana. Ako
zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema steaj
noj masi.
Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana odr
avanja roita za glavnu deobu.

I. Pravni poslovi/druge pravne radnje

Prema lanu 119 stav 1 ZS pravo pobijanja ne obuhvata samo pravne poslove ve i uopteno radnje dunika i prema nemakom shvatanju srpskih elemenata injeninih stanja pobijanja (v. s tim u vezi etvrti deo Pobijanje
pravnih radnji steajnog dunika) ostalih treih lica, odnosno privrednih
drutava, to se iskazuje izborom fomulacije pravni poslovi i druge pravne
radnje. Kako se u lanu 119 stav 3 reenica 1 ZS objanjava, za pobijanje nije
vano da li je protivnik pobijanja naelno prema optem graanskom pravu
imao pravo da ostvari svoje potraivanje, odnosno da dobije namirenje. ak i

67

 e s t i

d e o

radnje na kojima se zasnivaju pravnosnane presude ili izvrne isprave mogu

da podleu pobijanju pravnih radnji u steaju u skladu sa lanovima 119-130 ZS.
lan 119 stav 2 ZS pored toga pojanjava da pobijanju ne podlee samo
aktivno injenje, kao npr. radnje izvrenja, plaanja, radnje poravnanja, itd.,
ve i pasivno injenje, tj. i proputene radnje mogu da podleu pobijanju pravnih radnji u steaju. Oblast primene prava pobijanja pravnih radnji je stoga
vrlo iroka.
Prema strukturi srpskog zakonodavstva o pobijanju pravnih radnji u steaju, svaka pojedinana radnja, odnosno svako pojedinano neinjenje samostalno podleu pobijanju i samostalno ih treba posmatrati, ak i onda kada je
istovremeno preduzeto vie radnji i/ili se one ekonomski dopunjuju.
1. Radnje
Radnje u smislu lana 119 stav 1 ZS su naroito izjave volje kao sastavni deo
pravnih poslova svih vrsta, kao i radnje sline pravnim poslovima. Takoe i u
sluaju kada izjave volje stoje u odnosu uzajamnosti/reciprociteta, npr. prilikom zakljuenja ugovora o prodaji ili ugovora o zakupu. Ovo obuhvata i viestrane pravne poslove, kao npr. kada se promene ugovori o drutvu ili kad se
donose odluke drutva. Ovo drugo npr. obuhvata sluajeve u kojima lanovi
drutva u sluaju kad su ispunjeni ostali preduslovi za pobijanje pravnih
radnji odlue da poveaju prava na u isplate u privrednim drutvima.
U radnje se ubrajaju i radnje dunika, kao i prema nemakom shvatanju
srpskih elemenata injeninih stanja pobijanja (v. s tim u vezi etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika) radnje poverilaca i ostalih treih
lica. Tako pobijanje obuhvata pomeranja imovine koja je izvrio dunik, ali i
prema nemakom shvatanju srpskih elemenata injeninih stanja pobijanja
npr. posezanje poverilaca ili ostalih treih lica za dunikovom imovinom (npr.
sticanje obezbeenja, namirenje, itd. ak i u sluaju da je to namirenje ostvareno u okviru izvrenja na osnovu pravnosnane izvrne isprave).
2. Neinjenja
U neinjenja koja su relevantna za pobijanje pravnih radnji u steaju prema
nemakom shvatanju naroito na strani dunika spadaju nepodnoenje osnovanih prigovora ili pritubi, kao npr. prigovor zastarelosti, reklamacija, ali i
svesno proputanje ostvarivanja prava u odnosu na trea lica, kada npr. dunik
ima pravo prema nekom treem licu, ali ga ne koristi, odnosno ne ostvaruje.

68

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Sudska praksa u Srbiji ovde daje drugaiju procenu. U skladu sa njom, priznanje duga koji je zastareo, odnosno odricanje od nastupele zastarelosti u situaciji kada dug postoji po osnovu i visini ne predstavlja radnju kojom se remeti ravnomerno namirenje poverilaca, odnosno pojedini od njih stavljaju u
povoljniji poloaj. Ova radnja bi takav karakter mogla imati samo ukoliko je
priznato potraivanje koje ne postoji ili u iznosu koji je vei od postojeeg
(stav iz Reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1327/2005 od 15.04.2005. god.
Sudska praksa).
3. Ostalo
Sa aspekta nemakog autora, naelno je nebitno da li je radnju izvrio dunik, poverilac ili neko tree lice uz ogranienje u tom smislu konkretizujuih
preduslova iz lanova 120-130 ZS i ogranienja navedenog u etvrtom delu
Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika u skladu sa Zakonom o steaju
na osnovu srpskog razumevanja prava pobijanja. Nije neophodno potpuno
izvrenje radnje koja treba da se pobije ili proputanja (neinjenja) samo jedne
strane. I one radnje, odnosno ona neinjenja u kojima su uestvovale obe strane smatraju se radnjama, odnosno proputanjima u smislu prava pobijanja
pravnih radnji u steaju. Pritom nije ni vano da li je dunik sa poveriocem ili
sa nekim treim licem saraivao na koluzivan nain (u dosluhu).
Dalje nije neophodno ni da radnja ili proputanje budu neposredni u smislu lana 119 ZS, tako da je dovoljno i posredno uee kroz injenje ili neinjenje. To se posebno odnosi na one sluajeve u kojima se ukljuuju posrednici, kao npr. kada neko u ime i za raun dunika a po ovlaenju dunika
preduzima radnju. U takvim konstelacijama treba gledati iskljuivo lice koje
prima novanu korist i konanog primaoca inidbe. Posrednici nisu relevantni. U tom smislu potrebno je celovito posmatranje odnosa trougla, odnosno
mnogougla. Preduslov je samo da je primalac inidbe mogao da prepozna da
je re o inidbi (usluzi ili isporuci) dunika. U tu kategoriju posrednih novanih koristi spadaju i sluajevi doznaivanja, ako dakle npr. dunik da uputstvo
svom duniku da dug vrati nekom poveriocu dunika. Protivnik pobijanja je
kod ovakvih konstelacija uvek onaj primalac koji je na kraju lanca stavljen u
povoljniji poloaj, odnosno koji je stekao imovinsku korist.

69

 e s t i

d e o

II. zakljuene odnosno preduzete pre pokretanja

steajnog postupka
Pobijanju podleu naelno samo one radnje i proputanja koji su sprovedeni ili pokrenuti pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Po
pravilu ne postoji opta potreba za pobijanje radnji ili proputanja nakon podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, poto posle podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka redovno protie samo kratak period do pokretanja postupka. A u skladu sa lanom 93 ZS sa danom pokretanja
steajnog postupka pojedinanim poveriocima odnosno treim licima je zabranjen pristup dunikoj imovini, a osim toga ni dunik vie nema mogunost da vri radnje ili proputanja, poto pokretanjem steajnog postupka opte ovlaenje za upravljanje i raspolaganje imovinom prelazi na steajnog
upravnika (v. lanove 19, 27, 105 ZS). Izuzetak od ovoga predstavlja injenino
stanje iz lanova 120 stav 2, 122 stav 1 taka 2 i 123 stav 1 ZS, kojima je propisana mogunost pobijanja pravnih radnji preduzetih i posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

III. kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih

poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravni poslovi i
druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u
pogodniji poloaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca)
Oboriva pravna radnja mora da je nekog poverioca dovela u nepovoljniji
poloaj. Prema formulaciji u zakonu, to moe da bude na tri naina: ili tako to
je jednak tretman poverilaca ugroen oborivom radnjom ili oborivim proputanjem, ili tako to je neposredno prouzrokovana teta (imovini) poveriocima, ili na kraju ako su radnja ili proputanje doveli do toga da je pojedinani
poverilac ili vie poverilaca dobi(l)o ekonomski povoljniju poziciju u odnosu
na ostale poverioce.
Svrha pobijanja pravnih radnji u steaju svodi se na to da se ponovo uspostavi masa obezbeenja koja je prvobitno bila na raspolaganju poveriocima.
Nije svrha pobijanja pravnih radnji u steaju da se steajnoj masi obezbede
pogodnosti koje inae ne bi stekla. Budui da je steajno pravo privredno
pravo, stalno treba imati na umu ekonomski ugao posmatranja i ekonomska
merila.
Poverioce u nepovoljniji poloaj dovode, na jednoj strani, radnje ili proputanja koja poveavaju dugove dunikog privrednog drutva ili smanjuju aktivnu masu, te tako sujete, oteavaju ili odlau pristup dunikoj imovini. Po70

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

verioce u nepovoljniji poloaj dovode i one radnje koje pojedinanim poveriocima daju bolju pravnu poziciju u pokrenutom steajnom postupku, to, na
primer, moe da bude kroz odobravanje ili tolerisanje davanja obezbeenja.
Poto je cilj ponovno uspostavljanje prvobitne steajne mase, nije presudno
da li su poverioci koji se dovode u nepovoljniji poloaj kroz radnju ili neinjenje ve postojali kao takvi prilikom preduzimanja pravne radnje. tavie, presudno je da u rezultatu radnja ili proputanje idu na tetu poverilaca koji postoje u pokrenutom steajnom postupku.
Nije bitno da li dunik injenje ili proputanje smatra povoljnim ili nepovoljnim poslom, poto pobijanje pravnih radnji u steaju postavlja objektivne
kriterijume i jedino merilo je dovoenje poverilaca u nepovoljniji poloaj, a ne
lina motivacija ili procena dunika. Shodno tome, nebitno je i da li je dunik
prilikom vrenja neke radnje postupao sa namerom da poverioce dovede u
nepovoljniji poloaj. Jedini izuzetak od ovoga je injenino stanje pobijanja
pravnih radnji opisano u lanu 123 ZS, kojim je kao dodatni element injeninog stanja definisana namera oteivanja poverilaca.
Okolnost to su eventualno pojedini poverioci oborivom pravnom radnjom dovedeni u bolji poloaj ne dovodi do nepostojanja ugroavanja poloaja poverilaca u celini, a time ni do izostanka oborivosti. Zajednica poverilaca
se u smislu par conditio creditorum dovodi u nepovoljniji poloaj ako jedan od
poverilaca stekne puno namirenje ili obezbeenje, dok za preostale poverioce
ostaje u skladu sa tim odgovarajua manja kvota.
Objektivno dovoenje poverilaca u nepovoljniji poloaj (oteenje) u smislu lana 119 ZS postoji samo onda kada se masa dugova poveava ili kada se
aktivna masa smanjuje. Ovde je merodavno da se moe poi od smanjenja
mase samo onda kada se oteujua radnja ili oteujue proputanje odnose
na neki predmet ili neko potraivanje ili drugu imovinu koja je u trenutku
vrenja radnje odnosno proputanja bila deo imovine dunikog privrednog
drutva. Radnje ili proputanja koja se odnose na imovinu koja nije dunikova
ne prouzrokuju oteenje poverilaca.
Pretpostavlja se da je re o oteenju poverilaca i kada dunik vri plaanja
koristei neku neiscrpljenu kreditnu liniju, poto i pravo na isplatu kreditnih
sredstava do visine odobrene kreditne linije moe biti predmet plenidbe, te
tako i ta kreditna sredstva spadaju u imovinu dunikog privrednog drutva,
te se poverioci generalno kao celina ovom isplatom oteuju.
Ostali pojedinani sluajevi oteenja poverilaca koje treba navesti iz prakse jesu: plaanja samo pojedinim poveriocima iz (preostale) imovine dunikog privrednog drutva, ak i onda kada se ova plaanja vre na osnovu izvr71

nih isprava (v. lan 119 stav3ZS), prodaja nekog dobra ispod vrednosti, davanja
prava obezbeenja, dunikovo odricanje od potraivanja koje ima prema svojim dunicima, ustupanje potraivanja u smislu obezbeenja, odobravanje dugoronog zajma sa kamatama manjim od uobiajenih na tritu, prenos obezbeenja nad nekim dobrom koje je znatno vrednije od obezbeenog potraivanja.

72

Sedmi deo
Pojedinana injenina stanja pobijanja
Kao to je ve navedeno, lan 119 ZS definie osnovne preduslove za bilo
koje pobijanje pravnih radnji u steaju. lanom 120 ZS i narednim lanovima
definiu se pak prava pobijanja koja predviaju dodatne elemente injeninog
stanja.

I. lan 120ZS (Uobiajeno namirenje)

Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih est meseci pre
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, kojima se jednom pove
riocu prua obezbeenje ili daje namirenje na nain i u vreme koji su u skladu
sa sadrinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobiajeno namirenje), mogu se
pobijati ako je u vreme kada su preduzeti steajni dunik bio nesposoban za
plaanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaanja.
Pravni posao ili druga pravna radnja uobiajenog namirenja mogu se pobija
ti i kada su preduzeti posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postup
ka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za
plaanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka.
Smatrae se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaanja
steajnog dunika ili za predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za
okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost
plaanja, posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od
najmanje 30 dana, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje steajnog po
stupka.
Za lice koje je bilo povezano sa steajnim dunikom u vreme preduzimanja
pravnog posla ili druge pravne radnje smatra se da je znalo ili moralo znati za
nesposobnost za plaanje ili za predlog za pokretanje steajnog postupka.

73

S e d m i

d e o

1. Uopteno
lan 120 ZS odreene radnje koje su vrene u toku perioda obuhvaenog
ovim propisom (est meseci) proglaava oborivim, ak i ako bi izvreno namirenje ili steeno obezbeenje poverilaca van steajnog postupka bilo potpuno
ispravno i ako je u skladu sa optim propisima graanskog prava.
Naelno pak poverilac sme da poe od toga da je inidba koja mu je dugovana ugovorom, pa steena u dugovanoj formi, u pravom trenutku i na pravi
nain vaea i da ne podlee pobijanju pravnih radnji u steaju. Zato lan 120
ZS pobijanju pravnih radnji u steaju podvrgava samo ona uobiajena namire
nja, kod kojih je dunik u trenutku vrenja radnje ve bio nesposoban za plaanje, a poverilac koji je naelno smeo da poe od ispravnosti, znao za dunikovu nesposobnost plaanja ili je za nju morao znati (lan120stav1ZS). Ako
su ispunjeni ovi uslovi, onda poverilac ne treba da se titi, te je opravdano da
mu se imovinska korist koju je stekao oduzme pobijanjem pravnih radnji. Ista
razmatranja ine i osnovu prava pobijanja pravnih radnji u skladu sa lanom
120 stav 2 ZS i razjanjavaju izuzetno od opteg perioda pobijanja pravnih
radnji iz lana 119 stav 1 ZS da u obzir dolazi i pobijanje pravnih radnji, odnosno proputanja i posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Poto je dokazivanje saznanja, odnosno okolnosti da je poverilac morao da
zna za nesposobnost plaanja steajnog dunika po prirodi stvari teko mogue, poto se u tom smislu radi o subjektivnom elementu, lan 120 stav 3 ZS
definie zakonsku pretpostavku da je postojalo saznanje ili okolnost da je poverilac morao da zna za nesposobnost plaanja dunika ako je znao za okolnosti koje nuno navode na zakljuak da u dunikom privrednom drutvu postoji nesposobnost plaanja. Kao najjai sluaj lan 120 stav 3 poslednji deo
reenice ZS navodi primer gde je poverilac imao saznanje da je ve podnet
predlog za pokretanje steajnog postupka. Ako neki poverilac u toj situaciji
pokua da ostvari svoje (samo po sebi opravdano) potraivanje, mora poi od
toga da e ono biti podlono pobijanju, poto je poveriocu kom je poznato da
je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka poznato i da prednosti
koje od tog trenutka stie dovode do oteivanja poverilaca u celosti.
2. pravni posao ili druga pravna radnja
Pojam pravni posao ili druga pravna radnja u smislu lana 120 ZS identian je sa pojmom pravni posao/druga pravna radnja u smislu lana119ZS,
tako da moemo da uputimo na gornje navode (v. etvrti deo I. Pravni poslovi/druge pravne radnje).
74

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

3. est meseci pre podnoenja predloga

za pokretanje steajnog postupka
Pobijanje uobiajenog namirenja dolazi u obzir samo ako je radnja izvrena
u prethodnih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, odnosno kada je preduzeta posle podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka (lan 120 stav 1 i 2 ZS).
Za raunanje roka treba skrenuti panju na to da se rauna datum prispea
predloga za pokretanje steajnog postupka kod steajnog suda, a ne datum
pod kojim je sainjen predlog za pokretanje steajnog postupka. Pored toga,
raunanje perioda od prethodnih est meseci se vri na taj nain da je odluujui datum koji odgovara danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog
postupka (v. lan 127 stav 1 ZS). Ako je, na primer, predlog za pokretanje steajnog postupka sainjen 13. 04. 2012, a stigao je u privredni sud 15.04.2012,
merodavan je iskljuivo 15. 04. 2012. kao datum za obraun. Relevantan period od prethodnih est meseci u smislu injeninog stanja pobijanja u skladu sa
lanom 120 ZS poeo je u ovom naem primeru 15.10.2011.
4. jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje na nain
i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava
(u daljem tekstu: uobiajeno namirenje)
Kao to je ve ranije navedeno, lan 120 ZS se odnosi iskljuivo na one sluajeve u kojima je poverilac na zakonit nain primio inidbu koja mu se duguje, tj. na dugovan nain i u dugovanom trenutku. Samo takvi sluajevi su predmet prava pobijanja u skladu sa lanom 120 ZS. Oni su osim toga relevantni iz
ugla prava pobijanja samo onda ako je poverilac u trenutku vrenja radnji
imao ili morao da ima saznanja o nesposobnosti plaanja dunika.
lan 120 ZS je obrnut sluaj od lana 121 ZS (neuobiajeno namirenje).
lan121 ZS pokriva one radnje/proputanja koji nisu dugovani, ne na taj nain ili ne u to vreme.
Obezbeenje dobija onaj kome se daje pravna pozicija pomou koje se
ostvarivanje postojeeg prava olakava, odnosno obezbeuje pravom odvojenog namirenja iz predmeta obezbeenja. Za injenino stanje iz lana120ZS
nije bitno da li je re o ugovornom ili zakonskom obezbeenju. Time su obuhvaeni npr. prenos obezbeenja, prava zadravanja vlasnitva, ali i zakonsko
zalono pravo. I uspostavljanje stanja poravnanja ili prebijanja predstavlja
obezbeenje u smislu ovog propisa.
75

S e d m i

d e o

Pod namirenjem u smislu lana 120 ZS podrazumeva se ne samo potpuno

ve i delimino ispunjenje nekog prava.
5. prua
Pod preduslovima za pobijanje iz lana 120 ZS omoguavanje (prua) obezbeenja ili namirenja se proglaava oborivim. To jeste relevantno, poto i puko
omoguavanje obezbeenja ili namirenja koje jo ne ostvaruje pokrie (uobi
ajeno namirenje), ali moe da dovede do njega, moe da se pobije. Sluaj
omoguavanja namirenja predstavlja npr. samostalno priznavanje duga koje
poveriocu otvara mogunost da se namiri (na osnovu priznanja duga na zakonit nain).
6. steajni dunik je u vreme kad su preduzeti
bio nesposoban za plaanje
Jo jedan od preduslova za pobijanje u skladu sa lanom 120 ZS je da je
dunik u trenutku radnje/proputanja ve bio nesposoban za plaanje. To je
naelno sluaj pod preduslovima navedenim u lanu 11 ZS, pri emu se u okviru
pobijanja u smislu lana 120 ZS ne misli na preteu nesposobnost plaanja, poto je uslov lana 120 ZS ve postojea nesposobnost plaanja, a ne pretea.
O postojanju nesposobnosti plaanja u smislu lana 120 ZS dakle govorimo
kada je nastupila objektivna nesposobnost plaanja i/ili prezaduenost.
6.1. Nesposobnost plaanja prema lanu 12 ZS
Prema srpskom zakonodavstvu s tim u vezi dolazi do olakanja dokazivanja, jer se postojanje objektivne nesposobnosti plaanja prema lanu 12 ZS
zakonski pretpostavlja kada je poverilac podneo predlog za pokretanje steajnog postupka i dokazao da njegova prava nisu mogla da se zadovolje ni u okviru izvrnog postupka u skladu sa srpskim izvrnim zakonodavstvom. Ako je
re o takvom sluaju, steajni upravnik u okviru pobijanja pravnih radnji u
steaju prema l.120 ZS moe da podnese dokaz o nastaloj nesposobnosti plaanja, tako to e podneti dokaz o bezuspeno voenom izvrnom postupku
pre nego to je pokrenut steajni postupak.
6.2. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 ZS
Ako steajni upravnik ne moe da iskoristi olakano dokazivanje iz lana 12
ZS, onda mora da obrazloi i dokae da je dunik u trenutku oborive pravne
radnje imao objektivnu nesposobnost plaanja i/ili da je bio prezaduen.
76

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Srpsko zakonodavstvo u oblasti steaja u lanu 11 stav 3 i 5 ZS definie trajniju nesposobnost plaanja i prezaduenost, koje su onda merodavne i u okviru pobijanja pravnih radnji prema lanu 120 ZS. Trajnija nesposobnost plaanja postoji onda kada dunik ne moe da odgovori svojim novanim
obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti, ili ako pak potpuno obustavi plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Alternativno, steajni upravnik moe da obrazloi i dokae prezaduenost u smislu lana 11 stav 5 ZS, pri
emu mora da saini odgovarajui (steajno-pravni) bilans prezaduenosti i
da je dokae odgovarajuom dokumentacijom.
Kod sluajeva nesposobnosti plaanja (lan 11 stav 3 ZS) treba imati na
umu da pojedinana, manja plaanja pojedinanim poveriocima ne dovode
do iskljuivanja trajnije nesposobnosti plaanja, poto od nesposobnosti plaanja treba poi i onda kada dunik najveim delom ne moe da odgovori
svojim novanim obavezama. Pojedinana plaanja odreenim poveriocima
dakle nisu dovoljna da se opovrgne nastupanje trajnije nesposobnosti plaanja. To vai i za sluaj lana 11 stav3 taka 1 ZS, kao i za sluaj lana 11 stav 3
taka 2 ZS.
6.3. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 3 taka 1 ZS
U okviru pobijanja pravnih radnji u steaju steajni upravnik mora da
obrazloi i dokae da su u trenutku radnje ili proputanja koje se pobija bili
ispunjeni uslovi iz lana 11 stav 3 taka 1 i/ili 2 ZS. Nastupanje trajnije, objektivne nesposobnosti plaanja u smislu lana 11 stav 3 ZS moe da se dokae ili
tako to e steajni upravnik dokazati da od postojeih likvidnih sredstava i
sredstava koja se u kratkom roku mogu likvidirati dunik (najveim delom)
nije uspeo da odgovori svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od
njihove dospelosti (lan 11 stav 3 taka 1 ZS), ili pak da steajni upravnik dokae da je steajni dunik potpuno obustavio sva plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana (lan 11 stav 3 taka 2 ZS).
Puka tvrdnja steajnog upravnika da je postojala nesposobnost plaanja u
smislu lana 11 stav 3 taka 1 ili taka 2 ZS nije dovoljna u okviru pobijanja.
tavie, steajni upravnik pomou odgovarajuih dokaznih sredstava mora da
predloi dokaze. To se u sluaju lana 11 stav 3 taka 1 ZS vri tako to e steajni upravnik posmatrati datum od kog se vri raunanje, od kog se porede
postojea likvidna sredstva sa postojeim dospelim novanim obavezama, te
se za period od narednih 45 dana vri poreenje postojeih likvidnih sredstava

77

S e d m i

d e o

i sredstava koja se kratkorono mogu likvidirati do trenutka od 45 dana nakon

dospelosti novanih obaveza od kojih se polazi.
Steajni upravnik mora da dokae i obrazloi kako postojea likvidna sredstva tako i dospele novane obaveze. Steajni upravnik postojea likvidna
sredstva dokazuje pomou dnevnika blagajne i izvoda sa rauna dunikog
privrednog drutva. Dospele novane obaveze steajni upravnik mora da dokae pomou rauna kojima se ostvaruju potraivanja prema duniku.
U pogledu postojeih likvidnih sredstava dunika treba obratiti panju da
se pojmom nesposobnosti plaanja u smislu lana 11 stav 3 ZS kao merilo iskljuivo uzimaju likvidna sredstva, za razliku od prezaduenosti u smislu lana 11 stav 5 ZS, u okviru koje se ukljuuje cela imovina dunika.
Kao to je gore ve pomenuto, uz likvidna sredstva se raunaju i likvidna
sredstva koja mogu da se obezbede u kratkom roku, pri emu je presudna
stvarna mogunost realizacije. Po pravilu, likvidnim se mogu smatrati samo
ona sredstva koja dunik u kratkom roku zaista moe da obezbedi, recimo zato
to su mu na raspolaganju krediti koje moe da iskoristi (a ne da su mu samo
obeani), ili da dunik raspolae imovinom koja se u kratkom roku moe likvidirati i koja iz realnog ugla zaista moe da se likvidira, kao to su motorna
vozila ili zalihe robe.
U vezi s ranije pomenutim potvrenim kreditima koji mogu da se iskoriste
treba obratiti panju da po pravilu potvreni krediti fizikih lica nisu dovoljni,
poto mogunost njihovog ekonomskog optereenja nije trajno obezbeena,
tako da se ne moe poi od toga da u sluaju iscrpljenja ovih sredstava, ona
mogu i da se poveaju. U praksi nije redak sluaj da se dunici pozivaju na to
da u kratkom roku ili iz kruga porodice ili od prijateljskih privrednih drutava
imaju obean/potvren kredit. Takva obeanja kredita po pravilu nisu dovoljna da se opovrgne nesposobnost plaanja, poto za razliku od bankarskog
prometa potvrda ne znai nuno da dunik zaista i moe da podigne kreditna sredstva.
Status likvidnosti pomou kog se dokazuje trajnija nesposobnost plaanja
u smislu lana 11 stav 3 taka 1 ZS ima u skladu sa svrhom sledeu strukturu:

78

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Status likvidnosti prema lanu 11 stav 3 taka 1 ZS na dan 01.02.2012.

RSD
1.

Postojea likvidna sredstva (stanje 01.02.2012).

a) banka 1, raun br. 123 456 78
b) banka 2, raun br. 123 456 89
c) blagajna
d) imovina koja u kratkom roku moe da se likvidira
Ukupno likvidnih sredstava:
2.

Na dan 01.02.2012. najmanje

>Poverilac 1
>Poverilac 2
>Poverilac 3
>Poverilac 4
>Poverilac 5
>Poverilac 6
>
Ukupno dospele novane obaveze:

8.765,50
21.102,26
13.776,45
10.000,00

RSD

53.644,21

80.765,94
17.354,98
12.143,21
69.456,89
11.967,89
5.312,50

Plaanja na novane obaveze dospele sa danom 01.02.2012.

u periodu od 01.02. do 17.03.2012.
>Poverilac 1
10.145,94
>Poverilac 2
15.354,98
>Poverilac 3
9.473,21
>Poverilac 4
45.000,00
>Poverilac 5
5.500,00
>Poverilac 6
2.189,50
>
Ukupno plaanja:

197.001,41

3.

87.663,63

4.

Na dan 17.03.2012. jo postojee sa danom 01.02.2012.

>Poverilac 1
70.620,00
>Poverilac 2
2.000,00
>Poverilac 3
2.670,00
>Poverilac 4
24.456,89
>Poverilac 5
6.467,89
>Poverilac 6
3.123,00
>
Ukupno:
109.337,78

79

S e d m i

d e o

5.

Postojea likvidna sredstva (stanje 17.03.2012.)

a) banka 1, raun br. 123 456 78
b) banka 2, raun br. 123 456 89
c) blagajna
d) imovina koja u kratkom roku moe da se likvidira
Ukupno likvidnih sredstava:

1.200,00
5790,26
7.890,10
7.500,00

22.380,36
109.337,78
- 22.380,36

6.
Novane obaveze dospele sa 01.02.2012.
koje nisu pokrivene postojeim likvidnim
sredstvima sa danom 17.03.2012:

86.957,42

Kod dunika postoji trajnija (objektivna)

nesposobnost plaanja

6.4. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 3 taka 2 ZS

Ako se objektivna nesposobnost plaanja ne dokazuje pomou zahteva iz
lana 11 stav 3 taka 1 ZS, ve prema lanu 11 stav 3 taka 2 ZS, steajni upravnik tu ima relativno manje posla, poto mora da podnese u tom smislu samo
blagajniki dnevnik i izvode sa rauna dunika za odnosni period, iz kojih se
vidi da su plaanja u sutini u potpunosti obustavljena. Status nesposobnosti
plaanja prema lanu 11 stav 3 taka 2 ZS ima u skladu sa svrhom sledeu
strukturu:
Status nesposobnosti plaanja u skladu sa lanom 11 stav 3 taka 2 ZS
na dan 02.03.2012.
RSD
1.

sa danom 01.02.2012. (30 dana pre 02.03.2012.)

>Poverilac 1
>Poverilac 2
>Poverilac 3
>Poverilac 4
>Poverilac 5
>Poverilac 6
>
Ukupno dospelih novanih obaveza:

80

RSD

80.765,94
17.354,98
12.143,21
69.456,89
11.967,89
5.312,50
197.001,41

p o b i j a n j e

2.

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

Plaanja na osnovu novanih obaveza dospelih sa 01.02.2012.

u periodu od 01.02. do 02.03. 2012.

>Poverilac 1
>Poverilac 2
>Poverilac 3
>Poverilac 4
>Poverilac 5
>Poverilac 6
>
Ukupno plaanja:
3.

sa 02.03.2012. jo postojee sa 01.02.2012

>Poverilac 1
>Poverilac 2
>Poverilac 3
>Poverilac 4
>Poverilac 5
>Poverilac 6
>
Ukupno:
4.

d u n i k a

145,94
712,98
965,23
1.000,00
500,00
1.500,00
4.824,14
80.620,00
16.642,00
11.177,98
68.456,89
11.467,89
3.812,50

Otplate izvrene plaanjima po osnovu novanih

obaveza dospelih sa 01.02.2012. u periodu od 01.02.
do 02.03.2012. (u %):
Novane obaveze koje nisu otplaene plaanjima po osnovu
novanih obaveza dospelih sa 01.02.2012. (u %):

192.177,27

2,448 %
97,552 %

Kod dunika postoji trajnija (objektivna)

nesposobnost plaanja

Kriterijum sutinske obustave plaanja koji je gore naveden u kontekstu ne

sposobnosti plaanja u smislu lana 11 stav 3 taka 1 i 2 ZS zakonom nije izri
ito predvien, ali to ipak proistie iz smisla i svrhe definicije nesposobnosti
plaanja. Oigledno je da pojedinana plaanja, na primer u periodu od 30
dana iz lana 11 stav 3 taka2ZS, ne iskljuuju objektivnu nesposobnost plaanja, ako su ta plaanja potpuno nesrazmerna dugovima dunika. ak i znaajnija plaanja ne iskljuuju nuno okolnost da je nastupila trajnija nesposobnost plaanja. Merilo je, tavie, stepen zaduenosti dunika. Ako pritom ne
moe da se pokrije veina novanih obaveza u odnosu na ukupna dospela dugovanja, onda postoji objektivna trajnija nesposobnost plaanja.
81

S e d m i

d e o

U tom kontekstu treba skrenuti panju da mogu da postoje naznake iz kojih

se nuno namee zakljuak o postojanju trajnije nesposobnosti plaanja, kao
npr. kada sam dunik izjavi da je u neizvesno dugom periodu nesposoban da
odgovori svojim dospelim novanim obavezama, kada dunik nakon docnje
ili sporazuma o plaanju na rate pokuava da izbegava poverioce u duem
periodu (beg), kad zatvori preduzee bez propisne likvidacije, ako u duem
periodu ne plaa ili ne plaa na vreme plate i zarade ili ako ne ispunjava svoje
poreske obaveze. U svim ovim sluajevima dunik pokazuje da je sam prepoznao da nije u stanju da na vreme i u potpunosti odgovori svojim dospelim
novanim obavezama.
Kada nastupi trajnija (objektivna) nesposobnost plaanja u skladu sa lanom 11 stav 3 ZS, mora se poi od toga da objektivna nesposobnost plaanja i
dalje traje. Za to steajni upravnik ne treba da podnosi dodatne dokaze, tavie protivnik pobijanja je u datom sluaju duan da dokae da je dunik kasnije
prevaziao nastupelu trajniju nesposobnost plaanja koju je steajni upravnik
dokazao u smislu lana 11 stav 3 ZS. S tim u vezi, protivnik pobijanja mora da
dokae da je dunik ponovo poeo da vri dugovana plaanja ukupnim poveriocima, uopteno, dakle najveim delom.
6.5. Nesposobnost plaanja prema lanu 11 stav 5 reenica 1 ZS
(prezaduenost)

6.5.1. Razlike izmeu prezaduenosti u trgovinskom

i steajnom pravu
Ako se steajni upravnik u okviru procesa pobijanja pravnih radnji pozove
na nastupelu prezaduenost dunika u smislu lana 11 stav 5 reenica1 ZS,
treba imati na umu da prezaduenost u smislu steajnog prava prema lanu 11
stav 5 reenica 1 ZS (prezaduenost) nije identina sa prezaduenou u trgovinsko-pravnom smislu. To ve sledi iz definicije lana 11 stav 5 reenica 1 ZS,
prema kojoj se u smislu steajnog prava prezaduenou smatra za razliku
od prezaduenosti u trgovinskom pravu kada su ukupne obaveze dunika
vee od ukupne vrednosti njegove imovine.
Treba obratiti panju da kod prezaduenosti prema lanu 11 stav 5 reenica
1 ZS u pogledu dugova koji se uzimaju u obzir u okviru provere prezaduenosti nije vano da novane obaveze (dugovi) ve budu dospele. U okviru provere prezaduenosti se, za razliku od provere nesposobnosti plaanja kod koje su
merodavne iskljuivo dospele novane obaveze, polazi od ukupnih obaveza
dunika.
82

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Sa ukupnim dugovima dunika se poredi njegova ukupna imovina.

Procena imovine dunika pak mora da se vri iz realnog ugla, usled ega
moe doi do odstupanja u odnosu na trgovinsko-pravni bilans, poto se u
trgovinskom bilansu evidentiraju samo poreske knjigovodstvene vrednosti
amortizacije. U tom smislu u datom sluaju treba otkriti i skrivene rezerve,
koje, npr., mogu nastati tako to amortizacione vrednosti koje su evidentirane
u bilansu jesu nie od stvarnih vrednosti likvidacije. Uprkos tome, vai da prezaduenost u smislu trgovinskog prava naelno jeste indicija za prezaduenost
u steajno-pravnom smislu prema lanu11 stav 5 reenica 1 ZS i da steajni
upravnik moe da se pozove na trgovinski bilans koji eventualno pokazuje
prezaduenost. Obino se u tim trgovinskim bilansima u sluaju prezaduenosti u smislu trgovinskog prava iskazuje manjak koji nije pokriven sopstvenim
kapitalom. Protivnik pobijanja u datom sluaju mora da dokae da otkrivanjem latentnih rezervi ne postoji prezaduenost u smislu steajnog prava. Pritom nije dovoljno da protivnik pobijanja samo tvrdi da zaista iz ugla trgovinsko-pravne procene postoje likvidacione vrednosti koje odstupaju u pozitivnom
smislu. tavie, za to je potrebna overena ekspertiza (vetaenje) o vrednosti.
Trgovinsko-pravni bilans u kom je iskazan manjak koji nije pokriven sopstvenim kapitalom, te time pokazuje prezaduenost u trgovinsko-pravnom
smislu, koja pak navodi na zakljuak o prezaduenosti u smislu steajnog prava, izgleda (vrlo pojednostavljeno) otprilike ovako:
aktiva
RSD pasiva
RSD
A. osnovna imovina A. sopstveni kapital
I. vrednost nematerijalne imovine 1.000,00 I. upisani kapital
70.000,00
II. materijalna imovina II. prenos gubitka
80.000,00
1. zemljita
20.000,00 III. godinji manjak
6.500,00
2. tehnika postrojenja
32.000,00 manjak koji nije pokriven
3. sopstvenim kapitalom
(-16.500,00)
III.
finansijska aktiva
0,00
5.000,00 B. rezervisanja
10.000,00
B. obrtna sredstva (kratkotrajna imovina)
I. rezerve/rezervna imovina
10.000,00 C. dugovanja
80.000,00
II. potraivanja, ostala imovina

III.
hartije od vrednosti 1.000,00
IV. ekovi, blagajna, pozitivni saldo kod banaka

3.500,00
C. stavke vremenskog razgranienja 1.000,00
D. manjak koji nije pokriven
sopstvenim kapitalom
16.500,00

ukupno: 90.000,00
ukupno: 90.000,00

83

S e d m i

d e o

6.5.2. Vrednosti od kojih se polazi kod provere prezaduenosti

U okviru provere prezaduenosti relevantno je da li se kod dunikove imovine polazi od likvidacionih vrednosti ili vrednosti stvari u sluaju nastavka
poslovanja. Obino se likvidacione vrednosti znatno razlikuju od vrednosti
stvari u sluaju nastavka poslovanja, pri emu su ove druge vee od likvidacionih vrednosti. Posmatranje likvidacionih vrednosti polazi od toga da e rasprodaja dunikove imovine biti izvrena neposredno, dok procena koja polazi od vrednosti u sluaju ouvanja u obzir uzima i upotrebnu vrednost.
Primera radi, kompjuter dunikog privrednog drutva koji jo nije zastareo
moe da ima likvidacionu vrednost od RSD 5.000,00. Mogunost korienja i
njegovo korienje u dunikom preduzeu pak mogu da dovedu do toga da se
u sluaju ouvanja poe od vrednosti od RSD 20.000,00 ili vie, ako je korienje takvog kompjutera potrebno za stvaranje dodatne vrednosti, kao npr. ako
je u pitanju neki studio za grafiki dizajn, marketinka agencija itd.
Procena da li treba poi od niih likvidacionih vrednosti ili viih vrednosti
u sluaju ouvanja, u najveoj meri zavisi od prognoze za ouvanje dunikog
privrednog drutva. Ako u trenutku radnje/proputanja koji treba da budu
pobijeni moe da se da prognoza (trajnog) ouvanja dunikog privrednog
drutva, tj. ako postoji dovoljna prihvaenost na tritu, dovoljno poslova i ako
treba prognozirati dovoljno prihoda u budunosti, mora se poi od pozitivne
prognoze za ouvanje dunikog privrednog drutva, te shodno tome treba
poi od viih vrednosti za sluaj ouvanja u okviru provere prezaduenosti.
Ako se ne moe dati takva prognoza o ouvanju koja poiva na objektivnim
kriterijumima, tj. ako nije obezbeena sposobnost preivljavanja privrednog
drutva, onda treba poi od likvidacionih vrednosti.
7. a poverilac je znao ili morao znati za njegovu
nesposobnost plaanja
Za uspeno pobijanje pravnih radnji u steaju steajni upravnik mora da
obrazloi i po potrebi dokae da je kumulativno, uz ranije navedene uslove za
pobijanje pravnih radnji u steaju, poverilac (protivnik pobijanja) znao za
dunikovu nesposobnost plaanja ili je morao znati. Kod ovog elementa injeninog stanja radi se o najkomplikovanijem delu pobijanja pravnih radnji u
steaju, poto ovde nije re o objektivnom elementu injeninog stanja, ve o
subjektivnom.
U najmanjem broju sluajeva e na osnovu prepiske izmeu dunika i protivnika pobijanja moi da se dokae da je protivnik pobijanja znao za duniko84

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

vu trajniju (objektivnu) nesposobnost plaanja. Ipak, ima i takvih sluajeva u

praksi, kao na primer kada je protivnik pobijanja saoptio duniku da je protivnik pobijanja kao poverilac saglasan da dunik plati na rate, jer je dunik
poveriocu obrazloio da nije u stanju da u potpunosti izmiri dospele novane
obaveze.
U ostalim sluajevima steajni upravnik mora da se osloni na indicije i
olakavajue okolnosti za dokazivanje. lan 120 stav 3 ZS definie olakanje
dokazivanja u tom smislu to se smatra da je poverilac (protivnik pobijanja)
znao ili morao znati za dunikovu trajniju nesposobnost plaanja ako je znao
za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da kod dunika
postoji nesposobnost plaanja.
Usled najnovijih izmena u Zakonu o steaju u lan 120 stav 3 ZS dodato je:
Posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od najmanje 30 dana. Ovim se uvode dodatne olakavajue okolnosti dokazivanja u
korist steajnog upravnika koji osporava radnje. Meutim, treba poi od toga
da e ova najnovija dopuna imati krajnje podreenu ulogu u praksi s obzirom
na to da je shodno formulaciji lana 120 stav 3 ZS ostala odredba da je protivnik pobijanja morao imati saznanja o okolnostima iz kojih nuno proistie
saznanje bar o preteoj nesposobnosti plaanja. Iako najnovija dopuna uvodi
objektivni element, naime blokadu rauna dunika u trajanju od 30 dana, vrlo
verovatno je da poverilac ne moe uvek znati za blokadu rauna. Samo na
osnovu okolnosti da u duem periodu dunik nije vrio plaanja nije mogue
zakljuiti da je raun dunika zaista i blokiran. Najnovijom izmenom unosi se
pretpostavka da se u sluaju blokade rauna u trajanju od 30 dana nesposobnost plaanja pretpostavlja. Na taj nain se teret dokazivanja sa podnosioca
pobojne tube prebacuje na protivnika pobijanja koji treba da dokae da u
sluaju blokade rauna u trajanju od 30 dana nije dolo do nesposobnosti plaanja steajnog dunika.
U tom smislu je najekstremniji sluaj da je poveriocu bilo poznato da je
dunik podneo predlog za pokretanje steajnog postupka. Uglavnom ovo poslednje pomenuto olakanje dokazivanja nije delotvorno, tako da steajni
upravnik mora da dokae da je poverilac znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja. Po tome
protivnik pobijanja mora da zna samo stvarne okolnosti iz kojih uz pravilnu
pravnu procenu bez sumnje proistie dunikova nesposobnost plaanja ili
prezaduenost. U vezi sa zakonskom pretpostavkom neizvoenje konkretnog zakljuka na osnovu poznatih stvarnih okolnosti kod dunika od strane
protivnika pobijanja a to je da je dunik bio objektivno nesposoban za plaa85

S e d m i

d e o

nje i/ili prezaduen ne dovodi do toga da protivnik pobijanja moe da izbegne

pobijanje. tavie, treba poi od objektivnog merila. Ukoliko bi nepristrastan
poverilac sa prosenim iskustvom u poslu na osnovu stvarnih okolnosti bez
ozbiljnih sumnji pretpostavio da je dunik nesposoban za plaanje, treba smatrati da je protivnik pobijanja koji je poznavao stvarne okolnosti znao za nesposobnost plaanja dunika.
Takve stvarne okolnosti postoje, na primer, kad je neki (veliki) poverilac
pre prijema pobijane inidbe uzaludno pokuavao da ostvari svoja nesporna
potraivanja, ako su ona srazmerno velika i ako postoji sumnja da dunik nee
moi da izmiri njegovo potraivanje u potpunosti i u roku. Pritom je dovoljno
da postojanje nesposobnosti plaanja bude izraeno samo prema onom poveriocu koji je protivnik pobijanja.
Po pravilu, protivnik pobijanja nema u trenutku vrenja pravne radnje saznanja o ukupnom obimu dospelih dugovanja dunika, poto u tom smislu on
nema redovan uvid u celokupne poslovne odnose dunika. Ipak, protivnik pobijanja u pogledu spore ili izostale isplate svojih potraivanja zavisno od vrste
i teine i formata dunikog poslovanja u datom sluaju mora da pretpostavi
da je dunik nesposoban za plaanje i/ili prezaduen.
Obino se nastala nesposobnost plaanja pokazuje tako to su sprovedene
mere izvrnog postupka kod dunika bile neuspene. Isto vai i za sluajeve u
kojima je dunik napomenuo poveriocima da zapreene mere izvrnog postupka nee dovesti do namirenja. Takoe, poverilac kod kog postoje razne
povratne debitne note mora da pretpostavi da dunik ne raspolae sa dovoljno
sredstava koja su neophodna za namirenje dospelih potraivanja. Tipino je i
da banke dunikovo kreditno angaovanje proglaavaju dospelim kada prethodno nisu primile otplate od dunika, poto je smisao proglaenja kredita
dospelim u sutini da se potraivanje odmah naplati, u datom sluaju putem
izvrnog postupka. Uz to, poverilac mora da zna za okolnosti koje nuno navode na zakljuak o nesposobnosti plaanja ako u redovnoj razmeni usluga i
robe dunikova dugovanja stalno rastu, a poverilac je bezuspeno vie puta
slao opomenu za zaostala plaanja. Kad su u pitanju poreski organi, smatra se
da su znali za okolnosti koje nuno navode na zakljuak o nesposobnosti plaanja i/ili prezaduenosti ako dunik vie meseci nije ispunjavao svoje obaveze
plaanja poreza i ako su u datom sluaju sprovedeni razni izvrni postupci koji
su preteno bili bezuspeni.
Kad su u pitanju banke, koje po pravilu imaju relativno dobar pregled ekonomske situacije dunikog privrednog drutva i koje su dunikovo kreditno
angaovanje proglasile dospelim treba konstatovati da se na njih odnosi ve86

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

liki obim pobijanja pravnih radnji ako one sa potraivanjima koja su proglasile dospelim vre poravnanja preko plaanja koja eventualno jo pristiu. Kao
to je ve gore pomenuto, ovde se takoe radi o radnji koja podlee pobijanju
pravnih radnji u steaju. I banka je morala da posumnja u kreditnu sposobnost dunika ako joj je dostavljano vie reenja o zapleni potraivanja dunika
prema njegovim dunicima.
Podrazumeva se da je poverilac znao za okolnosti koje nuno navode na
zakljuak o dunikovoj nesposobnosti plaanja i u sluaju kad je on sam podneo predlog za pokretanje steajnog postupka kod dunika, ak i onda kada on
posle toga primi plaanja od dunika. Pozadina je to to se predlogom za pokretanje steajnog postupka obrazlae dunikova nesposobnost plaanja. Podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka poverilac izraava da
smatra da je dunik nesposoban za plaanje i/ili prezaduen. Sva plaanja koja
dunik posle toga izvri prema ovom poveriocu podleu pobijanju pravnih
radnji u steaju. To se ne odnosi samo na sluajeve u kojima se potom na osnovu ovog predloga za pokretanje steajnog postupka koji je podneo poverilac
pokree steajni postupak ve i na sluajeve u kojima je raniji predlog za pokretanje steajnog postupka izbegnut plaanjem, a tek kasnije se, na osnovu
ponovnog predloga za pokretanje steajnog postupka, steajni postupak zaista
i pokree. U tom sluaju steajni upravnik bez problema moe da pobije tadanje plaanje da bi se izbegao raniji predlog za pokretanje steajnog postupka,
poto protivnik pobijanja ne moe da se pozove na to da u tom trenutku nije
smatrao da kod dunika postoji nesposobnost plaanja, jer inae ne bi podneo
predlog za pokretanje steajnog postupka. U tom kontekstu treba skrenuti panju na to da podnoenje predloga za pokretanje steajnog postupka ne predstavlja intenzivniju formu prinudnog izvrenja za pojedinanog poverioca.
tavie, cilj individualnog prinudnog izvrenja je da pojedinaan poverilac
primi plaanje (inidbu) na koje ima pravo. Predlog poverioca za pokretanje
steajnog postupka se, nasuprot tome, zasniva na njegovoj pretpostavci da je
dunik naelno nesposoban za plaanje ili da je prezaduen.
8. Teret dokazivanja i obrazlaganja / Uopteno
Naelno, teret dokazivanja i obrazlaganja za ispunjenje svih elemenata injeninog stanja iz lana 120 (i 119) ZS snosi steajni upravnik.
Kad je u pitanju nastupela nesposobnost plaanja dunika odnosno dunikog privrednog drutva u trenutku pobijane pravne radnje, dovoljno je da
je steajni upravnik u stanju da dokae pretpostavku u skladu sa lanom 12 ZS.

87

S e d m i

d e o

Teret obrazloenja i dokazivanja za nesposobnost plaanja kroz obustavu plaanja u smislu lana 11 stav 2 taka 2 ZS takoe je olakan.
Ako ne mogu da se iskoriste ove olakavajue okolnosti za dokazivanje,
potreban je bilans likvidnosti i prezaduenosti da bi mogla da se dokae nesposobnost plaanja i/ili prezaduenost. U pogledu zahteva za bilans likvidnosti upuujem na gornje navode (v. gore str. 6 steajni dunik je u vreme kad
su preduzeti bio nesposoban za plaanje). Ovakav bilans likvidnosti za dokazivanje objektivne (trajnije) nesposobnosti plaanja pak nije potreban ako steajni upravnik moe da dokae i obrazloi da su u spornom trenutku, tj. u
trenutku vrenja pobijane radnje postojala dugovanja u velikom obimu koja
do trenutka pokretanja steajnog postupka nisu izmirena, poto se u tom sluaju pretpostavlja nesposobnost plaanja. Naelno, steajni upravnik mora i
da dokae da je dolo i do naruavanja ravnomernog namirenja poverilaca u
smislu lana 119 ZS. Ne postoji naruavanje ravnomernog namirenja poverilaca u onim sluajevima u kojima iz steajne mase svi poverioci mogu da budu
namireni u potpunosti. U takvim sluajevima nema dovoljne oborivosti pravnih radnji. Naelno, postoji stvarna pretpostavka da steajna masa nije dovoljna za namirenje svih poverilaca, poto u suprotnom po pravilu ne dolazi do
pokretanja steajnog postupka. Iz tog razloga nije dunost steajnog upravnika da dokazuje da steajna masa nije dovoljna za namirenje svih poverilaca.
tavie, protivnik pobijanja treba da opovrgne ovu pretpostavku.
Isto mora da vai i za pitanje da li je prevaziena jednokratno nastupela
nesposobnost plaanja. U procesima pobijanja pravnih radnji u steaju esto
se puno truda uloi u dokazivanje da je u trenutku pobijane pravne radnje
postojala objektivna nesposobnost plaanja i/ili prezaduenost, ali da je dunik odnosno duniko privredno drutvo kasnije uspelo da prevazie tu
objektivnu nesposobnost plaanja i/ili prezaduenost. S tim u vezi vai opte
naelo da jednom nastupela nesposobnost plaanja i/ili prezaduenost traju i
dalje. Oni koji se pozivaju na nepostojanje nastupele nesposobnosti plaanja i/
ili prezaduenosti u tipinom sluaju protivnici pobijanja moraju i da dokau da ona vie ne postoji. Tu moraju da obrazloe da je dolo do trajnog
prevazilaenja objektivne nesposobnosti plaanja i/ili prezaduenosti.
U okviru voenja procesa treba obratiti panju na to da proces pobijanja
pravnih radnji u steaju vodi steajni upravnik, a ne dunik odnosno duniko
privredno drutvo, sa posledicom da dunik, odnosno rukovodstvo dunikog
privrednog drutva dolazi u obzir kao svedok.

88

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

9. Olakavajue okolnosti dokazivanja i obrnuti teret dokazivanja

Izvoenje dokaza se nadalje lanom 120 stav 3 ZS olakava steajnom up
ravniku u smislu to se zakonski pretpostavlja da je protivnik pobijanja znao
za nastupelu nesposobnost plaanja ako je znao za okolnosti koje nuno upuuju na zakljuak o nastupeloj nesposobnosti plaanja, pri emu zakon posebno izdvaja saznanje o tome da je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u
trajanju od najmanje 30 dana ili o podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka, pri emu to pak nije konana odredba.
U obzir dolazi bilo koja okolnost koja nuno upuuje na zakljuak o nesposobnosti plaanja. Protivnik pobijanja dakle mora imati iskljuivo pozitivna
saznanja o stvarnim okolnostima, na osnovu kojih uz pravilnu pravnu procenu bez sumnje sledi nesposobnost plaanja. Pritom nije vano da li je protivnik pobijanja iz stvarnih okolnosti izveo i pravno ispravan zakljuak o nastupeloj nesposobnosti plaanja. Dakle, nije merodavna subjektivna vizura
protivnika pobijanja, ve nepristrasnog poverioca sa prosenim poslovnim
iskustvom. Ako bi takav uz poznavanje injenica bez ozbiljne sumnje poao od
nesposobnosti plaanja dunika, onda se protivnik pobijanja koji je znao ove
injenice u skladu sa ovim objektivnim merilom neosporivo tretira kao da je i
sam znao za nesposobnost plaanja.
Ovde treba imati na umu da je potrebno da se nastala nesposobnost plaanja uvek dokazuje prema onom poveriocu koji je protivnik pobijanja.
Nezavisno od toga moe biti dovoljno da je npr. neki veliki poverilac pre
primanja oborive inidbe uzaludno zahtevao da mu se izmire potraivanja, da
su ona srazmerno velika i da on nema osnova da poe od toga da e dunik imati
na raspolaganju dovoljno likvidnih novanih sredstava da bi izmirio potraivanje u skladu sa rokom. Poto protivnik pobijanja po pravilu nema saznanja
o ukupnom obimu dospelih novanih obaveza dunika, pri proceni saznanja o
dunikovoj nesposobnosti plaanja ili o ovim upuujuim okolnostima mora
da se poe od toga da li je zakasnelo ili izostalo plaanje njegovih potraivanja
uz ukupno posmatranje dovoljan pokazatelj nesposobnosti plaanja.
Ako je dunik odnosno duniko privredno drutvo prethodno pokualo
da izvri sanaciono poravnanje i pritom objavilo svoju ekonomsku situaciju,
onda evenutalni kasniji protivnik pobijanja ima saznanje o nastupeloj nesposobnosti plaanja, i to najkasnije od trenutka sprovoenja pokuaja sanacije,
ako je saznao za njega.
Isto vai i za ponavljana delimina plaanja koja nisu dogovorena sa poveriocem na zahtev poverioca, ako ovaj dakle trai da mu se namiri itava oba-

89

S e d m i

d e o

veza, a dunik odnosno duniko privredno drutvo vri samo plaanja rata,
ako ovakvo ponaanje traje u nekom duem periodu.
lan 120 stav 4 ZS ne definie olakano izvoenje dokaza, ve stvara obrnut
teret dokazivanja za povezana lica. U vezi sa tim povezanim licima koja su
pojedinano navedena u lanu 125 ZS polazi se od toga da su ona znala za
nesposobnost plaanja odnosno za podnoenje predloga za pokretanje steajnog postupka. Razlog za ovaj obrnut teret dokazivanja lei u tome to ova lica
imaju posebne mogunosti pristupa informacijama o ekonomskoj situaciji du
nika, odnosno dunikog privrednog drutva. Obrnut teret dokazivanja znai
da steajni upravnik samo mora da dokae da je kod protivnika pobijanja re
o povezanom licu u smislu lana 120 stav4, 125 ZS. Povezano lice iz lana 125
ZS u smislu lana 120 stav 4 ZS ima mogunost da dokae suprotno.8) Prema
lanu 120 stav 4 ZS zakonski se pretpostavlja da je lice koje je povezano sa
dunikom znalo za dunikovu nesposobnost plaanja, odnosno za podnoenje
predloga za pokretanje steajnog postupka. Ova zakonska pretpostavka dovodi do olakavajue okolnosti za izvoenje dokaza koje vri steajni upravnik,
poto on mora da dokae samo povezanost tog lica kako bi dokazao saznanje
o nastupeloj nesposobnosti plaanja, odnosno o podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka koje ima povezano lice u smislu lana 125 ZS.
Treba imati na umu da se ovde radi samo o olakavajuoj okolnosti dokazivanja jedino u tom smislu to u sluaju da povezano lice u smislu lana 125 ZS
uspe da dokae da, suprotno zakonskoj pretpostavci, nije imalo saznanja o
nesposobnosti plaanja, odnosno podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka, to ne oslobaa steajnog upravnika od nunosti dokazivanja da
je ipak postojalo saznanje o nesposobnosti plaanja, odnosno o podnoenju
predloga za pokretanje steajnog postupka.
U praksi je ovo olakanje izvoenja dokaza za steajnog upravnika izuzetno
dragoceno, jer dovodi do obrnutog tereta dokazivanja, tako da povezano lice u
smislu lana 125 ZS mora da dokae da ovde ne vai zakonska pretpostavka u
skladu sa lanom 120 stav 4 ZS. U tom smislu e povezana lica u skladu sa
lanom 125 ZS imati ogromne potekoe da izvedu odgovarajui dokaz, naroito zato to je izvoenje dokaza da neka injenica ne postoji povezano sa velikim tekoama za dokazivanje.
Ova olakavajua okolnost u dokazivanju vai prema lanu 125 za sledee
krugove lica, pri emu skreemo panju na dole navedene dodatne komentare
lana 125 ZS:
8) Vidi s tim u vezi i ostale pojedinosti poglavlja koje se odnosi na lan 125 ZS.

90

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

1. direktor i lan organa upravljanja ili organa nadzora steajnog dunika;

2. svaki lan dunikog drutva koji za njegove obaveze odgovara celokup
nom svojom imovinom;
3. svaki lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu drutva;
4. pravno lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva;
5. svako lice koje zbog svog posebnog poloaja u drutvu ima pristup poverljivim informacijama ili mogunost da se upozna sa finansijskim stanjem
dunikog privrednog drutva;
6. svako lice ili drutvo koje je faktiki u poziciji da vri znaajniji uticaj na
poslovanje steajnog dunika;
7. lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug fizikih lica iz take 1, 2, 3, 5, 6.
10. Primeri / pojedinani sluajevi
Ostale, osim gore navedenih pojedinanih sluajeva u skladu sa lanovima
119, 120 ZS, oborive radnje ili proputanja (uobiajeno namirenje) izmeu
ostalih su:
Zaplena sredstava na raunu pre nastupanja nesposobnosti plaanja je prema lanu 120 ZS oboriva ako obuhvata prispela plaanja i iznose koji su prispeli posle poetka roka od est meseci, nakon to je poverilac saznao za nesposobnost plaanja. Razlog je u tome to poverilac koji vri zaplenu zaplenjivanjem
rauna jo uvek nema obezbeenu pravnu poziciju u pogledu uplata koje e
ubudue pristizati. Realizacija zaplene nastaje tek sa prispeem plaanja. Ako
je poverilac ve u tom trenutku znao za nesposobnost plaanja i ako je trenutak prispea plaanja bio u periodu od est meseci, zaplena ovih pozitivnih
salda, odnosno prispelih uplata kao isplata jeste oboriva.
Ustupanja buduih potraivanja koja se vre zbog obezbeenja (kao na primer u okviru globalne cesije) prema lanu 120 ZS predstavljaju oborivo pokrie ako se to odnosi na ustupanja vezana za potraivanja u periodu od est
meseci i ako je poverilac u tom trenutku imao saznanje o nastupeloj nesposobnosti plaanja. U ovakvim sluajevima stalno mora da se proveri u vezi s kojim
potraivanjima ve moe da se dokae saznanje poverioca o nastupeloj nesposobnosti plaanja. Ako to nije sluaj, obaranje nije mogue.
Prebijanje u okviru od banke odobrenog tekueg rauna izmeu potraivanja banke i prispelih plaanja na raun dunika imaju efekat da se debitni saldo klijenta banke smanjuje u odnosu na banku, te time banka dobija namire91

S e d m i

d e o

nje koje moe da se obori ako je banka u trenutku odnosnog prispea plaanja
znala za dunikovu nesposobnost plaanja ili ako moe da se dokae da je
banka to znala. Dunikovo davanje obezbeenja (prenos obezbeenja, ustupanje obezbeenja, davanje prava nad zemljitem) podlee pobijanju pravnih
radnji u steaju prema lanu 120 ZS, iako je obezbeenje prethodno ugovorom
bilo definisano, ali je u trenutku davanja obezbeenja banka odnosno primalac obezbeenja imao saznanja o dunikovoj nesposobnosti plaanja.
Ako dunik nekom poveriocu plati na nain dugovan ugovorom, ali poverilac u trenutku prijema plaanja zna da je dunik nesposoban za plaanje,
onda i to plaanje podlee pobijanju prema lanu 120 ZS. Isto vai i za ostale
odnose razmene inidbi kada dunik daje imovinu ili obezbeenja, a poverilac
ima saznanje o dunikovoj nesposobnosti plaanja.

II. lan 121 ZS (neuobiajeno namirenje)

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu prua
obezbeenje ili daje namirenje koje on uopte nije imao pravo da trai ili
je imao pravo da trai ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto, mogu
se pobijati ako su preduzeti u poslednjih dvanaest meseci pre podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka.
1. Uopteno
lan 121 ZS odreene radnje koje su izvrene u periodu koji obuhvata propis
(12 meseci) proglaava oborivim, i to pod olakanim uslovima u pogledu pobija
nja u smislu lana 120 ZS. Pozadina toga je to se nekom poveriocu prua obez
beenje ili daje namirenje na koje on nije imao pravo, te zbog posebne sumnjivo
sti njega i treba manje tititi. Iz tog razloga je zakonodavac period pobijanja
produio na 12 meseci, poto poverilac koji se na ovaj nain obezbeuje ili nami
ruje ili prima obezbeenje ili namirenje za razliku od poverioca koji ima pravo
na inidbu u odreenom trenutku moe da dobije samo manju zatitu.
U oblast primene spadaju ona obezbeenja i namirenja koja poverilac na
osnovu postojeeg dunikog odnosa izmeu njega i dunika odnosno dunikog
privrednog drutva u datom trenutku ili nije mogao ne u dobijenoj formi ili ne
u tom trenutku da zahteva. Pitanje da li je obezbeenje i/ili namirenje izvreno
u dugovanoj formi, te je ova injenica presudna u pogledu pobijanja prema la
nu 121 ZS i ocenjuje se iskljuivo objektivno, i to na osnovu eventualnog postoje
eg dunikog odnosa ukoliko se odnosi na pobijanje prema alternativnom inje
ninom stanju ne na nain ili ne u trenutku. Merodavan trenutak za procenu
da li je u skladu sa ugovornim ili zakonskim pravom postojalo pravo na obezbe
92

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

enje ili namirenje jeste trenutak u kom je obezbeenje odnosno namirenje ste
eno (vidi lan 127 ZS).
2. pravni posao ili pravna radnja
I u okviru pobijanja zbog neuobiajenog namirenja (lan 121 ZS) pojam
pravnog posla ili pravne radnje se shvata u najirem smislu i obuhvata prema
nemakom tumaenju Zakona o steaju (vidi u tom smislu i etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika) ne samo radnje dunika odnosno
dunikog privrednog drutva, ve i radnje treih lica, a naroito poverilaca.
Pojam pravni posao ili pravna radnja u smislu lana 121 ZS je u tom smislu
identian sa pojmom pravni posao/druge pravne radnje u smislu lana 119
ZS, tako da na ovom mestu moemo da uputimo na komentare iz tog dela.
3. prua
Kao to proistie iz formulacije lana 121 ZS, nisu oborive samo aktivne
radnje ve i pasivne, i to kako dunikove/dunikog privrednog drutva, tako
i poverioeve prema tumaenju pravnih odredbi o steaju Republike Srbije
sa stanovita nemakog prava, vidi u tom smislu etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika.
Prema lanu 121 ZS nisu oborive one radnje koje nisu dovele do oborivog
uspeha, tj. do oborivog pomeranja ili promene imovine. To se izriito razjanjava izborom rei prua. To se poklapa sa optim ciljem pobijanja pravnih
radnji u steaju, da se steajna masa dovede u stanje u kom bi bila da nisu izvrene oborive radnje (v. lan 130 stav 1 ZS). Ako nije dolo do pogoranja ili
smanjenja stanja imovine, bilo gubitkom vrednosti imovine ili njenim optereivanjem obezbeenjima, onda nije nastupilo ni oborivo umanjenje imovine.
4. obezbeenje
4.1. obezbeenje za jednog poverioca koje on uopte

nije imao pravo da trai
Naelno je za duniki odnos izmeu dunika i poverioca merodavan ugovorni ili zakonski odnos. Po pravilu se pritom duguje samo glavno potraivanje, a ne i obezbeenje. Potraivanje po glavnoj inidbi samo po sebi po pravilu ne daje pravo na obezbeenje.
Poverilac moe da potrauje obezbeenje samo ako je ono posebno predvieno ugovorom i ako je dovoljno definisano. U tom smislu za neoborivo obezbeenje nije dovoljan sporazum po kom dunik obeava poveriocu da e po
93

S e d m i

d e o

potrebi za glavnu inidbu (potraivanje) dati obezbeenja. U takvim sluajevima to mora da bude egzaktno konkretizovano, koje obezbeenje dunik duguje. Ako nema takvog (konkretnog) sporazuma, onda nema ni prava na davanje
obezbeenja, osim ako postoji zakonsko pravo obezbeenja.
U oblasti primene lana 121 ZS nije bitno da li je obezbeenje steeno uz
naknadu ili bez naknade.
Prava poverioca na naknadu tete po pravilu takoe ne rezultiraju pravom
na obezbeenje, poto se naknada tete ne sastoji od davanja obezbeenja.
Ako je ugovorom definisano i dovoljno konkretizovano obezbeenje i ako
je to obezbeenje dunik zaista i dao u okviru izvrenja tog ugovora, to poveriocu ne daje za pravo da za eventualna dalja potraivanja prema duniku
iskoristi ovo obezbeenje, ako to nije izriito definisano u okviru daljih odgovarajuih ugovornih osnova.
Ako se naknadno ugovori obezbeenje tj. dodatno uz prvobitan ugovorni
odnos, a u roku od 12 meseci prema lanu 121 ZS, tu je re o neuobiajenom
namirenju ako poverilac stekne takvo obezbeenje.
Pobijanju prema lanu 121 ZS takoe podlee dopunjavanje obezbeenja.
U pogledu neophodne konkretizacije obezbeenja, kao to je ve pomenuto, nije dovoljno da se dunik samo obavezao da da, odnosno odobri neko
obezbeenje. tavie, neophodna je konkretizacija u tom smislu koja bi omoguavala da se na osnovu takvog sporazuma o obezbeenju podnese tuba. To
moe da bude od velikog znaaja u prometu izmeu dunika i banke, ako je
prema optim uslovima poslovanja banke ili prema drugim ugovorima koje je
dunik zakljuio sa bankom paualno predvieno davanje nekog obezbeenja.
Prava na davanje bankarskih obezbeenja predviena u takvim optim uslovima poslovanja banaka za sva prava iz poslovnog odnosa sa bankom nisu dovoljna da se obezbeenja zasnovana na ovoj odredbi mogu smatrati dovoljno
konkretizovanim obezbeenjima.
Ukoliko jedanput nastupi neregularnost (nepodudaranje) usled nedovoljne
konkretizacije obezbeenja, posle nee nita promeniti ako se imovina dunika, odnosno dunikog privrednog drutva kasnije u toj meri smanji da u trenutku ugovaranja obezbeenja postoji samo jedan predmet obezbeenja koji
ima vrednost.
U okviru odnosa sa dobavljaima za obezbeenje dobavljaa esto se izmeu dobavljaa i dunika ugovaraju ustupanja unapred, odnosno zadravanje
vlasnitva, iji je predmet ustupanje buduih potraivanja poveriocu radi obez
beenja. S tim u vezi treba praviti razliku u kom trenutku je ugovoreno ustupanje unapred, odnosno zadravanje vlasnitva. Ako se to dogodilo u periodu
od 12 meseci predvienom lanom 121 ZS, onda po pravilu ne moe biti po94

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

bijanja u skladu sa lanom 121 ZS, poto je u ovom sluaju ugovorna odredba
bila usmerena ka tome da dobavlja/poverilac dobije ustupljena potraivanja.
Ista je situacija i kada je ustupanje unapred, odnosno ugovorom predvieno zadravanje vlasnitva izvreno van kritinog perioda od 12 meseci, a tek u
periodu od tih 12 meseci su nastala odgovarajua potraivanja koja su onda i
ustupljena poveriocu, jer je poverilac prema odredbama ugovora imao odgovarajue pravo na davanje obezbeenja. S tim u vezi pak treba obratiti panju
da ustupanje potraivanja unapred, odnosno ugovaranje produenog zadravanja vlasnitva mora da bude dovoljno konkretizovano, ili tako to e dunik
sva potraivanja koja nastaju u budunosti ustupiti dobavljau/poveriocu
(ime nastaje rizik prekomernog obezbeenja), ili pak tako to e biti ustupljena konkretna, pojedinana potraivanja.
Prekomerno obezbeenje moe da se sprei takozvanim klauzulama oslobaanja, po kojima se dobavlja/poverilac obezbeuje samo do odreenog
iznosa pokria globalno ustupljenih potraivanja, a u preostalom delu je duan da vrati potraivanja duniku.
4.2. obezbeenje za jednog poverioca koje je on imao pravo

da trai ali ne na taj nain
Poverilac dobija obezbeenje koje nije smeo da trai na odreeni nain,
ako dunik da neko drugo obezbeenje u odnosu na ono koje duguje prema
ugovoru ili na osnovu zakona. Neznatna odstupanja izmeu obezbeenja koje
neosporivo moe da se trai i datog obezbeenja pak ne znae neregularnost
(nepoklapanje).
Poverilac koji ima samo pravo da zahteva plaanje od dunika, ne sme da
trai obezbeenje koje stie u toku krize dunika zaplenom prema pravilima
prinudnog izvrenja, ako se zastupa stanovite da naslov odlomka VIII. ZS ne
predstavlja konkretizaciju normi lana 119 i narednih lanova ZS (vidi u tom
smislu gore i etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika). Prema
ovom shvatanju, takva zaplena, a time i sa njom povezano namirenje su neo
ubiajeni u smislu lana 121 ZS i prema ovoj odredbi oborivi.
Ako poverilac istovremeno izvri zaplenu obezbeenja i za budua potraivanja dunika, za pitanje oborivosti bilo bi vano da li je plenidba izvrena u
periodu od 12 meseci u skladu sa lanom 121 ZS pri emu treba imati na umu
da u takvom sluaju nije merodavna sama mera zaplene u vremenskom pogledu, ve iskljuivo trenutak u kom je obezbeenje zaista i steeno odnosno kada
je nastalo potraivanje na koje se obezbeenje/zaplena odnosi.To sledi iz lana
127 stav 2 ZS koji propisuje da je merodavan trenutak punovanosti.
95

S e d m i

d e o

4.3. obezbeenje za jednog poverioca koje je on imao pravo

da trai ali ne u vreme kad je preduzeto
Poverilac ne sme da trai obezbeenje u vreme kada njegovo samo po sebi
neosporivo pravo na obezbeenje jo nije dospelo, ako je bilo uslovljeno odlaganjem ili ako je bilo vremenski ogranieno.
5. namirenje
5.1. namirenje za jednog poverioca koje on uopte

nije imao pravo da trai
Poverilac ne sme da trai namirenje ako ili uopte nema pravo da od dunika zahteva ispunjenje njegove inidbe, ako takvo pravo ne moe da se ostvari ili ako protiv ostvarivanja postoji prigovor. Na primer, poverilac kod zastarelog potraivanja ili potraivanja koje nije utuivo ne moe da zahteva
namirenje. Ako poverilac uprkos tome stekne namirenje u roku od 12 meseci,
re je o neuobiajenom namirenju u smislu lana 121 ZS, koje je oborivo prema
lanu 121 ZS.
5.2. namirenje jednog poverioca koje je imao pravo da trai

ali ne u to vreme
Namirenje nekog potraivanja je neuobiajeno ako ono u trenutku
namirenja jo nije dospelo, zastarelo je ili vremenski ogranieno, prema
tome i izvreno u trenutku kada je potraivanje poverioca moda u osnovi ve postojalo, ali nije moglo da se ostvari. To vai naroito za plaanja pre vremena, odnosno plaanja koja u tom trenutku ugovorno ili
zakonski dunik jo nije dugovao.
Kad je re o pitanju u kom trenutku se duguje plaanje, to se procenjuje na osnovu individualnih okolnosti. Ako dunik, odnosno duniko privredno drutvo angauje advokata i ako ovaj trai akontaciono
plaanje, ona moraju da budu adekvatna ne u smislu pruanja celokupne usluge, ve u smislu napretka u obradi, poto u suprotnom mogu da
budu podlona pobijanju u skladu sa lanom 121 ZS. Pojam akontaciono plaanje je pritom manje relevantan u odnosu na stvarnu vremensku i predmetnu povezanost sa pruanjem usluge. Ako se zahtev za plaanje deklarie kao akontaciono plaanje, a stvar koja treba da se
obradi je ve zavrena, onda postoji neuobiajenost, poto u trenutku
okonanja ne postoji, odnosno nije vie postojalo pravo na akontaciju,
ve na konano plaanje. Ne u vreme kada je preduzeto jeste plaanje
96

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

rauna koji jo nije ispostavljen, poto u tom trenutku primalac plaanja

(poverilac) jo uvek nije imao konano materijalno-pravno pravo na
prijem isplate. Ovo naelo vai bez izuzetka, tako da dunikovo plaanje
bankovnom doznakom ili u okviru gotovinskog plaanja izvreno prema povericu znatno pre termina dospelosti stalno dovode do neuobiajenosti u smislu lana 121 ZS, a shodno tome i do pobijanja ako je
plaanje izvreno u roku od poslednjih 12 meseci prema lanu 121 ZS.
6. Primeri
Vezano za raun dunika, prebijanja banke preko prispelih plaanja sa potraivanjima banke su neuobiajena ako je to prebijanje izvreno u kreditnom
okviru po tekuem raunu ili u okviru nekog drugog kreditnog ugovora, a
pravo na vraanje po tekuem raunu, odnosno neko drugo pravo na vraanje
kredita jo uvek nije bilo proglaeno dospelim.
Ako je potraivanje poverioca uslovno, poverilac pre ispunjenja uslova jo
uvek nema pravo bilo ta da trai. Shodno tome je namirenje koje poverilac
primi u toj situaciji, tj. pre ispunjenja uslova neuobiajeno u smislu lana 121
ZS ako se namirenje stekne u periodu od 12 meseci.
I namirenje potraivanja prebijanjem moe da bude neuobiajeno, i to onda
kada nema ugovornog ili zakonskog prava na prebijanje ili pak ako u trenutku
vrenja prebijanja potraivanja nisu mogla da se prebijaju, odnosno nisu bila
dospela.
Namirenje ne sme da se trai i kada poverilac ima pravo na namirenje ali ne
na nain i u vreme kada je preduzeto.
Naelno se nain na koji poverilac ima pravo da trai namirenje zasniva na
ugovornim odredbama ili zakonskim propisima. Neuobiajeno je stoga vraanje novanog duga poveriocu prenosom ili deponovanjem dobara ili ustupanjem potraivanja, poto pravo poverioca na prijem ispunjenja prenoenjem,
deponovanjem dobara ili ustupanjem potraivanja po pravilu nije ugovorom
definisano, a ni zakonski propisi to ne pokrivaju. U tom smislu je neophodna
egzaktna provera ta su ugovorne strane (dunik i poverilac) definisale ugovorom.
Takoe, poverilac nema pravo da trai od dunika da ovaj naloi treem
licu da mu izvri isplatu. Ako je ugovorom predvieno samo plaanje od strane dunika kao to je i uobiajeno plaanje moe da izvri samo dunik
prema poveriocu na nain dugovan ugovorom u smislu lana 121 ZS. Bilo koji
drugi nain otplate potraivanja koje poverilac ima prema duniku se stoga
smatra neuobiajenim u smislu lana 121 ZS. Ako, npr., dunik odnosno
duniko privredno drutvo za inidbe koje je sam(o) izvri(l)o i za njih dobi(l)

97

S e d m i

d e o

o od klijenta ek, isti ek prosledi poveriocu sa ciljem dalje otplate duga koji
dunik ima prema poveriocu, ovakva otplata je oboriva prema lanu 121 ZS,
ako je izvrena u periodu od 12 meseci, poto poverilac nema pravo na namirenje kroz prosleivanje eka, ako tako nije izriito definisano ugovorom.
Neuobiajeno u smislu lana 121 ZS je prema stanovitu nemakog koautora ove knjige (vidi u tom smislu i etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika) naroito namirenje poverioca u okviru sprovoenja prinudnog
izvrenja, poto se tolerisanje prinudnog izvrenja po pravilu ne definie ugovorom. tavie, poverilac ima ugovorno pravo na plaanje, ali ne i na utanje
dunika prilikom sprovoenja prinudnog izvrenja. Ista je situacija i kada poverilac moda dobije izvrnu ispravu protiv dunika, a i zakon predvia prinudno izvrenje kao meru za ostvarivanje prava poverioca. Jer prinudno izvrenje je odstupanje od ugovorno predvienog, pa time i uobiajenog ugovornog
odnosa dunika prema poveriocu i obrnuto.
Prema stanovitu srpskih koautora ove knjige, pobijanje na osnovu lana
121 ZS po osnovu redovnog prinudnog izvrenja koje dunik ne bi mogao da
izbegne ne bi moglo da se primeni, jer se u tom smislu iz naslova odlomka
VIII ZS izvodi zakljuak da mogu da se pobijaju samo pravne radnje dunika.
Samo u sluaju da je dunik nekorienjem doputenih procesnih sredstava
protiv prinudnog izvrenja omoguio to izvrenje, i po stanovitu srpskih koautora (i po stanovitu nemakog autora) ove knjige, bilo bi rei o neinjenju
od strane dunika koje bi moglo da se pobija.
Prema miljenju nemakog autora treba imati na umu da steajno pravo
ima primat nad individualnim pravom prinudnog izvrenja, tako to pojedinani poverioci neposredno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog
postupka posebno drastinim merama (prinudno izvrenje) ne smeju da stiu
posebne pogodnosti u odnosu na druge steajne poverioce, jer bi to bilo suprotno naelu par conditio creditorum. Stoga je, na primer, oborivo i plaanje
koje prema poveriocu vri dunik iji je raun u datom sluaju ve zaplenjen
prema lanu 121 ZS, poto bi time dunik sledstveno uestvovao u namirenju
poverioca.
Neuobiajena jesu i plaanja dunika prema poveriocu koja on vri na
osnovu najavljenih mera prinudnog izvrenja ili uz pretnju da e poverilac
podneti predlog za pokretanje steajnog postupka. Ako poverilac najavi da e
sprovesti mere prinudnog izvrenja ukoliko dunik ne plati dobrovoljno ili da
e pak podneti predlog za pokretanje steajnog postupka protiv dunika i ako
potom usledi plaanje od strane dunika/dunikog privrednog drutva to
plaanje onda jeste neuobiajeno kao i namirenje poverioca, poto poverilac
98

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

nema pravo na ispunjenje inidbe od strane dunika, odnosno dunikog privrednog drutva pod pritiskom prinudnog izvrenja ili podnoenja predloga
za pokretanje steajnog postupka.
tavie, ugovorom je po pravilu iskljuivo predvieno da dunik prilikom
izvrenja svoje ugovorne obaveze vri dobrovoljno plaanje. Da li je dunik
izvrio plaanje na osnovu direktnog pritiska pretnjom prinudnog izvrenja,
moe da se proceni primenom objektivnog kriterijuma iz perspektive dunika.
Nije dakle vano da li poverilac sam smatra da nije vrio takav pritisak, a nije
vano ni da li je dunik taj pritisak doiveo na taj nain. Ako je poverilac vrio
pritisak pretnjom prinudnog izvrenja nad dunikom, taj pritisak nee prestati tako to e dunik eventualno uplatiti deo iznosa, a poverilac u narednom
periodu nee sprovesti najavljene mere. tavie, prvobitni pritisak delovae i
dalje, osim ako nije protekao znaajan period izmeu prvobitno zapreenog
prinudnog izvrenja i plaanja, pri emu treba raunati na protek perioda od
godinu dana.
U svakom sluaju, za pretpostavku neuobiajenosti neophodno je da je prinudno izvrenje zaista i zapreeno ili da je poverilac vrio odgovarajui pritisak. Tu nije dovoljno da poverilac saopti duniku koja su zaostala plaanja
poimenice, ako to saoptenje nije povezano sa pretnjom prinudnog izvrenja.
Takoe nije dovoljno da poverilac dobije neku ispravu protiv dunika. Ako
poverilac stekne ispravu protiv dunika, koja bi bila izvrna, a poverilac ne
zapreti prinudnim izvrenjem, pa dunik potom sam plati (dobrovoljno), onda
se ne moe poi od neuobiajenosti.
Vezano za poverioevu najavu, odnosno pretnju u vezi s podnoenjem
predloga za pokretanje steajnog postupka, neuobiajenost moe da ostane na
snazi tokom dugog perioda, tako da sva plaanja koja poverilac posle ovoga
primi podleu pobijanju u skladu sa lanom 121 ZS ako su izvrena u periodu
od poslednjih 12 meseci. U takvim sluajevima poverilac je duan da dokae i
obrazloi da u trenutku zapreenog podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili u nekom kasnijem trenutku u kom je poverilac dobio namirenje od dunika kod dunika vie nije postojala krizna situacija i da se na
razumljiv nain vie nije drao ranije zapreenog podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Neuobiajenost sledi iskljuivo iz odnosa inidbi izmeu poverioca i dunika i ostvarivanja prava poverioca, a ne iz ostalih okvirnih okolnosti koje nemaju neposredan uticaj na namirenje poverioca. Ako, na primer, poverilac zapreti podnoenjem zahteva za krivino gonjenje, onda ta pretnja ne dovodi do
neuobiajenosti u smislu lana 121 ZS.
99

S e d m i

d e o

U sutini i po pravilu neuobiajenost sledi iz faktikog ostvarivanja prava

plaanja koje odstupa od ugovornih odredbi. Ako neki poverilac koristi neko
drugo sredstvo za vrenje pritiska da bi naveo dunika da plati, kao na primer
zakupodavci otkazivanjem zakupa, iz toga ne proistie neuobiajenost u smislu
lana 121 ZS, ako dunik potom plati poveriocu, poto je otkazivanje zakupa
usmereno ka tome da se izbegne oteivanje poverioca (izostanak zakupnine)
i nije mu prevashodna namera da zahteva zaostale iznose. Zahtevanje zaostalih plaanja samo po sebi jo ne proizvodi pritisak prinudnog izvrenja; tavie, pored toga je neophodno da zaostale zakupnine budu priznate u vidu isprava. Ako su one potvrene u vidu isprava i ako se uz pozivanje na te isprave
duniku preti prinudnim izvrenjem, plaanja koja poverilac potom prima
jesu oboriva u smislu lana 121 ZS, dok u drugim sluajevima nisu.
Steajni upravnik esto ve pomou prijava potraivanja i lista potraivanja
poverilaca moe da vidi da li su u prolosti mere zaplene ili mere prinudnog
izvrenja dovele do (deliminog) namirenja poverilaca, poto se iz pregleda
salda vidi u kojim trenucima su poverioci stekli namirenje.
7. Teret dokazivanja i obrazlaganja
Teret dokazivanja i obrazlaganja za ispunjenost svih uslova iz lana 121 ZS
po pravilu snosi steajni upravnik/onaj koji vri pobijanje pravnih radnji u
steaju. Kad je u pitanju neuobiajenost, dovoljno je da steajni upravnik/onaj
koji vri pobijanje opovrgne tvrdnju na kojoj protivnik pobijanja zasniva svoj
zahtev za pokriem.
Dalje steajni upravnik kao podnosilac pobojne tube mora i da obrazloi u kom trenutku je poverilac mogao da trai namirenje ili obezbeenje na
osnovu ugovornih ili zakonskih odredbi i u kojoj formi je tu dolo do odstupanja u oborivom sluaju. Izvoenje dokaza se svrsishodno vri pomou ugovora koje je dunik imao sa poveriocem i kojima steajni upravnik u svojoj funkciji ima neposredan pristup, poto poslovna dokumentacija dunika/dunikog
privrednog drutva podlee konfiskaciji.
U praksi se (veoma esto) dogaaju sluajevi u kojima poslovna dokumentacija delom ili u potpunosti vie ne postoji, tako da u tim sluajevima steajni
upravnik/ onaj koji pobija po pravilu gotovo da i nema mogunosti da dokae
sve uslove za pobijanja na nain da oni budu neosporni pred sudom. Treba u
svakom sluaju uputiti na to da poverioci u okviru prijavljivanja potraivanja
steajnom upravniku daju dragocene informacije, na primer kroz pregled salda, iz kojih se vide plaanja dunika prema poveriocu, tako da u tim sluajevima posebnu panju treba posvetiti toj dokumentaciji.

100

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

III. lan 122 ZS (neposredno oteenje poverilaca)

Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika kojim se poverioci
neposredno oteuju moe se pobijati ako je:
1) preduzet u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka, a u vreme zakljuenja posla steajni dunik je bio
nesposoban za plaanje i ako je saugovara steajnog dunika znao za
njegovu nesposobnost plaanja;
2) posao zakljuen posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog po
stupka, a saugovara steajnog dunika je znao ili je morao znati da je
steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavljen predlog za po
kretanje steajnog postupka;
3) u pitanju preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje ste
ajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo
vie ne moe ostvariti, a radnja je preduzeta ili proputena u poslednjih
est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Smatrae se da je saugovara znao ili je morao znati za nesposobnost
plaanja steajnog dunika ili za predlog za pokretanje steajnog postupka
ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da
postoji nesposobnost plaanja, posebno ako je raun dunika bio u nepre
kidnoj blokadi u trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je podnet
predlog za pokretanje steajnog postupka.
U sluaju iz stava 1 ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 120
st. 3 i 4 ovog zakona.
1. Uopteno
lan 122 stav 1 ZS obuhvata sve pravne poslove dunika koji neposredno
oteuju steajne poverioce i koji ne spadaju pod injenina stanja pobijanja prema lanovima 120, 121 ZS. injenino stanje pobijanja iz lana 122 ZS odnosi se
naroito na samo obrazlaganje dugovanja u korist pojedinanih poverilaca u krizi koja po pravilu nisu izvrena uz odgovarajuu protivinidbu. Izmeu dunika,
odnosno dunikog privrednog drutva i protivnika pobijanja stoga nije morao
za razliku od pobijanja prema lanovima 120, 121 ZS da postoji pravni odnos
pre preduzimanja oborive pravne radnje. Za razliku od lanova 120, 121 ZS, steajni poverilac koji se dovodi u pogodniji poloaj tek preduzimanjem ovog oborivog pravnog posla stupa u pravni odnos sa kasnijim steajnim dunikom. U
okviru lanova 120, 121 radi se nasuprot tome o vie (lan 120 ZS) ili manje (lan
121 ZS) ispravnom izvrenju dugovanja koja su prispela jo pre kritinog perioda.
Posredno oteenje poverilaca nije dovoljno za oborivost prema lanu 122 ZS.
101

S e d m i

d e o

Predmet pobijanja prema lanu 122 ZS su iskljuivo oni pravni poslovi koje
dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog drutva samo realizuje, a
ne radnje poverilaca (vidi u tom smislu i etvrti deo Pobijanje pravnih radnji
steajnog dunika). Pritom je vano neposredno oteivanje poverilaca, kao
to sledi iz samog naslova ove odredbe (neposredno oteenje).
lan 122 stav 2 ZS definie olakanje dokazivanja u tom smislu to se znanje
protivnika pobijanja za okolnosti koje su nuno morale da dovedu do pretpostavke o nesposobnosti plaanja dunika/dunikog privrednog drutva, odnosno do podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka izjednaava sa
znanjem o nesposobnosti plaanja ili o zahtevu za pokretanje steajnog postupka.
lan 122 stav 3 ZS predvia i druga olakavanja dokazivanja, naroito u
odnosu na povezana lica.
2. pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika
U skladu sa lanom 122 stav 1 ZS oborivi su samo pravni poslovi dunika,
tj. radnje koje se sastoje od najmanje izjave o volji i usmerene su na proizvoenje neke pravne posledice.
Pritom su u sreditu ugovori. Tu u obzir dolaze kupovine iznad vrednosti i
prodaje ispod vrednosti, kupoprodajni ugovori koji kupcu otvaraju mogunost prebijanja, davanje ili uzimanje kredita/zajma pod nepovoljnim uslovima, davanje dugoronih prava, kao na primer kroz odnose zakupa i/ili najma
ili ulazak u druga dugorona obavezivanja, ako je steajni upravnik vezan za
njih posle pokretanja steajnog postupka u skladu sa lanom 94 ZS, preuzimanje jemstava, sklapanje ugovora u korist treih lica, sklapanje ugovora o zameni/trampi dobara jednake vrednosti, poklonima i drugim raspolaganjem bez
naknade od strane steajnog dunika.
lan 122 ZS se zato ne odnosi samo na obavezujue i dispozicione ugovore
ve i na jedostrane pravne poslove.
I dunikove jednostrane radnje izvrenja (tj. radnje izvrenja dunikog
privrednog drutva) spadaju pod injenino stanje pobijanja prema lanu122
ZS, ako nisu izvrene steajnim poveriocima u okviru ugovornih odnosa koji
su zasnovani van perioda pobijanja. U tim sluajevima treba imati na umu da
pobijanja prema lanovima 120, 121 ZS imaju primat nad pobijanjem prema
lanu 122 ZS sa posledicom da se takvi sluajevi procenjuju iskljuivo prema
lanovima 120, 121 ZS, a ne moe se kao pomono sredstvo iskoristiti provera
oborivosti prema lanu122 ZS. Treba imati na umu da pobijanjem u smislu
lana 122 ZS mogu da budu obuhvaeni i oni sluajevi u kojima se izvravaju
102

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

obezbeenja ili namirenja potraivanja na koja imaju pravo lica koja u pogledu ispunjenog/obezbeenog potraivanja nisu bila steajni poverioci.
lanom 122 ZS je naelno obuhvaeno i ispunjenje relativno nitavog ugovora. Isto vai i za ustupanje potraivanja dunika/dunikog privrednog dru
tva treem licu, ako je to ustupanje izvreno sa ciljem da se prihod podeli
samo izmeu pojedinih, odreenih poverilaca.
I jednostrani pravni poslovi mogu da spadaju pod injenino stanje pobijanja prema lanu 122 stav 1 ZS. Tu se ubrajaju, na primer, korienje preobraajnih prava, npr. otkazivanje nekog ugovora koji je povoljan za dunika ili
odustanak ili opoziv, dalje davanje saglasnosti sa odreenom vrstom iskoritenja koja oteuje poverioce.
Ako je dunik, odnosno duniko privredno drutvo vlasnik poslovnih povrina i ako su te poslovne povrine pod uslovima povoljnim po dunika/dunikog privrednog drutva date u zakup treem licu, a dunik/duniko privredno drutvo otkae ovaj ugovor o zakupu na teret budue steajne mase bez
opravdanog razloga, onda postoji oborivost u smislu lana 122 ZS. To naroito
vai ako se posle toga odnos zakupa/iznajmljivanja obnovi na nain da uslovi
postanu nepovoljniji po dunikovu imovinu, dakle manje prihoda od davanja
u zakup od istog zakupoprimca nego to se prvobitno dugovalo po ugovoru. U
tim sluajevima pobijanje prema lanu 122 ZS dovodi do poveanja mase, poto je posledica pobijanja u steaju da se steajna masa dovede u stanje u kom
bi bila da oboriva pravna radnja (otkazivanje ugovora o zakupu) nije izvrena,
te je uz ispunjenost ostalih uslova za pobijanje iz lana 122 ZS protivnik pobijanja i dalje duan da plaa prvobitno ugovorenu zakupninu.
U ostalom pobijanje prema lanu 122 ZS slui u prvom redu za to da se
ospore prijave potraivanja u steaju za onim poveriocima koji su prema lanu
122 ZS na oboriv nain stekli potraivanja na primer zasnivanjem oborivih
ugovornih odnosa koja nisu namirena i poverilac ih prijavljuje u steajnom
postupku.
Kao to proistie iz formulacije lana 122 stav 1 ZS i kao to je ve navedeno u okviru lana 122 ZS, oborivim se proglaavaju iskljuivo pravni poslovi/radnje dunika. injenje predstavnika dunika/dunikog privrednog
drutva pripisuje se duniku, odnosno dunikom privrednom drutvu ako
predstavnik u trenutku preduzimanja pravnog posla/radnje ima dovoljno ovla
enja za zastupanje. Ako nije postojalo takvo ovlaenje za zastupanje, vana je
dozvola dunika, odnosno dunikog privrednog drutva.
Nije neophodno konano nastupelo bogaenje na strani protivnika pobijanja kao to je inae sluaj u steajno-pravnom pobijanju. Merodavno je uvek
103

S e d m i

d e o

samo da li u pojedinanom sluaju jemstveno-pravna dodela dunike imovine zahteva korekciju u korist zajednice poverilaca, tako da se treba orijentisati
prema siromaenju imovine kojom se odgovara.
3. neposredno oteenje
Za razliku od injeniih stanja pobijanja iz lanova 120, 121 ZS lan 122
ZS zahteva neposredno oteenje steajnih poverilaca, kako proistie iz formulacije ove zakonske odredbe. Oteenje poverilaca je stoga moralo da postoji, odnosno da nastupi jo u trenutku preduzimanja (lan 127 stav 2 ZS)
pravne radnje koja se pobija. Za razliku od injeninih stanja pobijanja u kojima je dovoljno posredno oteenje poverilaca, dakle vano je da li je u nekom
kasnijem trenutku nastupilo oteenje poverilaca, lan 122 ZS nuno obraa
panju na to da je ve u trenutku vrenja pravne radnje koja se pobija nastupilo oteenje poverilaca. Ako u trenutku preduzimanja pravne radnje/radnje
koja se pobija prema lanu 122 ZS nije bilo oteenja poverilaca i do njega je
dolo tek kasnije, to nije kodljivo i vodi do neoborivosti u smislu lana 122
ZS, to pak ne iskljuuje razmatranje oborivosti prema nekom drugom injeninom stanju pobijanja.
Postojanje neposrednog oteenja poverilaca se procenjuje iskljuivo u vezi
sa vrednosnim odnosom izmeu konkretnih razmenjenih inidbi. Stoga se
moe pobiti davanje kredita, ako je od samog poetka izvesna bezizglednost
pokuaja sanacije, poto je besmislen svaki kredit koji moe jedino da produi
bitku za unitenje privrednog drutva. Ako se tek kasnije ustanovi besmislenost kreditiranja, to nije dovoljno da se obrazloi pobijanje u smislu lana 122
ZS, jer u tom sluaju nedostaje neophodno neposredno oteenje u trenutku
preduzimanja pravnog posla. Ako dunik dobije neto to dodue ne predstavlja protivinidbu, ali se na drugi nain pokae kao prednost najmanje iste vredosti, vano je da li je prednost direktno povezana sa rtvovanjem imovine.
Neposredno oteenje poverilaca je posledica naroito kupovanja po previsokoj ceni ili prodaje ispod vrednosti. Pitanje da li je neto kupljeno po previsokoj ceni ili prodato ispod vrednosti reava se preko uobiajenih trinih
cena koje se ustanovljuju na objektivan nain. U eventualnom procesu pobijanja steajni upravnik/onaj koji vri pobijanje stoga mora da obrazloi i dokae
odstupanje od uobiajenih trinih cena u trenutku preduzimanja pravnih
radnji u konkretnom sluaju, to se vri tipino pomou ponuda radi poreenja ili na osnovu ekspertize vetaka.
lan 122 ZS naroito treba da titi od rizika rasipanja steajne mase, tako
da esto usled uurbanosti zbog krize dolazi do nesrazmere izmeu inidbe i
104

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

protivinidbe. Delom dunici/dunika privredna drutva pokuavaju da jo u

stadijumu krize zatite dobra ili prava budue steajne mase zasnivanjem dugoronih ugovora pod povoljnim uslovima, kao na primer sklapanjem ugovora o davanju u zakup/iznajmljivanju objekata dunika/dunikog privrednog
drutva pod povoljnim (za trite neuobiajenim) cenama. To se radi ili zato
to se naelno eli da se da prednost tom ugovornom partneru ili zato to sa
tim ugovornim partnerom postoje dodatni dogovori, da se ili te iznajmljene
povrine/povrine date u zakup kasnije prepuste duniku/dunikom privrednom drutvu ili nekom drugom preduzeu pod istim, povoljnim uslovima, ili
pak a to isto se dogaa u praksi zato to je ugovorni partner duniku/dunikom privrednom drutvu obeao nezvanina, dodatna plaanja (Kickbackplaanja). Pritom treba imati na umu da ove motivacije dunika/dunikog
privrednog drutva u okviru oborivosti prema lanu 122 ZS nisu od presudnog znaaja, ve je iskljuivo vano da li postoji odnos nesrazmere izmeu
inidbe i protivinidbe. Ako postoji, kao i ako su ispunjeni ostali preduslovi za
pobijanje, pobijanje moe da se izvri uspeno u skladu sa lanom 122 ZS.
Prava naknade treih lica, nastala u okviru pokuaja sanacije za usluge ili
poslovne nabavke koje su pruene duniku/dunikom privrednom drutvu,
ne oteuju poverioce samo zato to nastojanja nisu bila uspena, odnosno to
nisu spreila steaj. To vai samo u sluajevima, kao to je ve pomenuto, u
kojima su sva nastojanja oko sanacije od samog poetka bila osuena na neuspeh, a to su uesnici jasno videli. U ostalim sluajevima vai da je objektivna
vrednost dugovanih napora zavisila naelno od toga da li su inidbe pruaoca
usluge sluile za profesionalno, svrsishodno izvrenje posla u vezi s konkretnim stanjima kasnijeg steajnog dunika. Pobijanje u skladu sa lanom 122 ZS
je mogue u okviru pokuaja sanacije vezano za angaovanog pruaoca usluge,
ako je honorar koji je sa njim dogovoren bio nesrazmerno visok. Da bi se utvrdilo da li je visina honorara adekvatna, treba se orijentisati prema uobiajenim
naknadama za takve usluge. Ako previsok honorar moe da se deli, onda u
obzir dolazi i delimino pobijanje, ime honorar treba da se smanji na adekvatnu meru.
Neposredno oteujue je uzimanje kredita po znatno vioj kamatnoj stopi
ili ugovaranje sigurnog zalonog prava nad nekretninama sa mogunou kamaenja u iznosu koji je znatno vei od datog iznosa kredita.
Naelno vai da neposredno oteujui pravni posao moe da bude oboriv
u celini, a ne samo u obimu konkretno prouzrokovanog oteenja poverilaca.
Svoenje salda se po pravilu ne vri, iako lan 122 ZS naelno ne iskljuuje
delimino pobijanje.
105

S e d m i

d e o

4. preduzet u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga

za pokretanje steajnog postupka
Pobijanje prema lanu 122 ZS odnosi se samo na period od est meseci pre
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Pri tome, kao to je
ve pomenuto, treba skrenuti panju na to da se ovo pobijanje odnosi na one
pravne poslove/radnje koje je vrio dunik i kod kojih obaveze dunika/dunikog privrednog drutva naelno ne spadaju u oblast primene lanova 120,
121 ZS koje imaju u tom smislu potiskujui karakter koji iskljuuje pobijanje
prema lanu 122 ZS.
Za obraunavanje roka perioda pobijanja vai lan 127 stav 1 ZS. Videti
komentare za ovaj lan.
5. ako je steajni dunik u to vreme bio nesposoban za plaanje
Kao i kod veine drugih injeninih stanja pobijanja u steaju, u trenutku
oborive pravne radnje mora da je nastupila nesposobnost plaanja dunika/
dunikog privrednog drutva. U vezi sa zahtevom za dokazivanje nesposobnosti plaanja i/ili prezaduenosti koje vri steajni upravnik, upuujemo na
gornje navode (v. Sedmi deo, I., 6. steajni dunik je u vreme kad su preduzeti bio nesposoban za plaanje).
6. a saugovara je znao za nesposobnost plaanja
Pobijanje na osnovu lana 122 ZS uz ispunjenost ostalih uslova po pravilu dolazi u obzir samo onda ako je radnja preduzeta u krizi, a protivnik pobijanja je imao saznanja o nesposobnosti plaanja/prezaduenosti dunika/
dunikog privrednog drutva.
Saznanje o nesposobnosti plaanja postoji ve i ako je protivnik pobijanja
laiki mogao da likvidnost ili ponaanje u plaanju dunikog privrednog drutva/dunika oceni kao insolventno. Za to je dovoljno da protivnik pobijanja iz i
njenica koje su mu poznate i dunikovog ponaanja uz uobiajen nain posmatranja sam izvede zakljuak da dunik, odnosno duniko privredno drutvo
nee moi da otplati bitne delove svog dospelog i stvarno zahtevanog dugovanja.
U najmanjem broju sluajeva steajni upravnik e moi pozitivno da dokae da je protivnik pobijanja znao za nesposobnost plaanja/prezaduenost
dunika/dunikog privrednog drutva, poto se u tom smislu radi o subjektivnim injenicama koje su veoma teke za dokazivanje. Po pravilu e zato u
okviru pobijanja prema lanu 122 ZS steajni upravnik iskoristiti olakano dokazivanje iz lana 122 stav 2 ZS.9)
9) V. s tim u vezi dole pod 11. smatrae se da je saugovara znao ili je morao znati za nesposobnost
plaanja steajnog dunika ili za predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz

106

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

7. posao je zakljuen posle podnoenja predloga za pokretanje

steajnog postupka
lan 122 stav 1 taka 2 ZS vremenski iri oblast primene lana 122 ZS u
smislu obuhvatanja pravnih radnji/radnji koje su izvrene ili okonane posle
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. U ostalom je i u okviru pobijanja prema lanu 122 stav 1 taka 2 ZS neophodno neposredno oteenje poverilaca.
8. saugovara steajnog dunika je znao ili je morao znati da je
steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavljen predlog
za pokretanje steajnog postupka
Pobijanje radnji/pravnih radnji koje su preduzete ili okonane posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka moe biti uspeno samo
ako je protivnik pobijanja znao za nesposobnost plaanja/prezaduenost dunika/dunikog privrednog drutva. S tim u vezi upuujemo na ranije navode.
Sa tim se izjednaava pozitivno saznanje protivnika pobijanja o podnoenju
predloga dunika (dunikog privrednog drutva) za pokretanje steajnog postupka. I s tim u vezi vai olakavanje dokazivanja prema lanu 122 stav 2 ZS.
9. preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje
steajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje
on to pravo vie ne moe ostvariti
lan 122 stav 1 taka 3 ZS ini samostalno injenino stanje dopune pobijanja prema lanovima 120, 121, 122 stav 1, taka 1/2 ZS i pokriva sve pravne
radnje/radnje koje vri dunik, ako nisu oborive prema ranije navedenim od
redbama. Time treba da se popune pravne praznine u odredbama, koje naroito nastaju kod pobijanja proputanja dunika/dunikog privrednog drutva
koje moe da dovede do oteenja poverilaca. Zakonodavac odredbom lana
122 stav 1 taka 3 ZS razjanjava da takva proputanja treba da budu oboriva
ne samo po striktno subjektivnim preduslovima za pobijanje zbog namernog
oteivanja prema lanu 123 ZS ili estog nepostojanja objektivnih uslova za
pobijanje prema lanu 124 ZS.
U (pravne) posledice radnji (gubitak prava, itd.) obuhvaene lanom 122
stav 1 taka 3 ZS ubrajaju se samo one koje su nastupile neposredno usled
kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja, posebno ako je raun
dunika bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je podnet predlog za
pokretanje steajnog postupka.

107

S e d m i

d e o

pravne radnje/radnje dunika. Stoga nije dovoljno da neki poverilac na osnovu pravne radnje dunika na opravdan nain koristi mogunost promene ugovora i stoga nastupi posledica navedena u lanu 122 stav 1 taka 3 ZS. U sluajeve primene lana 122 stav 1 taka 3 ZS naroito se ubraja proputanje dunika
da iskoristi pravno sredstvo ili pravni lek, usled ega se gubi sudski postupak
koji je u toku sa dobrim izgledima, ili proputanje preduzimanja mere koja
prekida zastarevanje sa posledicom da on vie ne moe da ostvari pravo koje je
mogao ostvariti ali je sad zastarelo. ak i sluajevi u kojima se izuzetno preutno zakljuuje ugovor spadaju u oblast primene lana 122 stav 1 taka 3 ZS ako
su ispunjeni ostali preduslovi.
Za razliku od pobijanja prema lanu 122 stav 1 taka 1 i 2 ZS, u sluaju lana 122 stav 1 taka 3 ZS neposredno oteenje poverilaca kako proistie iz
formulacije zakona po zakonu ne dokazuje steajni upravnik/onaj koji pobija; sam zakon ga pretpostavlja. Time je dovoljno i posredno oteenje poverilaca. Zato se prilikom primene lana 122 stav 1 taka 3 ZS postojanje neposrednog oteenja poverilaca pretpostavlja ukoliko su ispunjeni objektivni
uslovi previeni ovom takom. Steajni upravnik treba da dokae da je preduzeta ili proputena pravna radnja kojom je dunik izgubio neko svoje pravo ili
zbog koje on to pravo vie ne moe da ostvari preduzeta ili proputena u
poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Teret dokazivanja za suprotno je na protivniku pobijanja.
10. a radnja je preduzeta ili proputena u poslednjih est meseci
pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka
I u okviru pobijanja na osnovu lana 122 stav 1 taka 3 ZS, pobijanje je vremenski ogranieno na period od est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka (lan 127 stav 1 ZS), pri emu zakon za razliku
od pobijanja prema lanu 122 stav 1 taka 1 i 2 ZS za pobijanje ne pretpostavlja saznanje protivnika pobijanja o nesposobnosti plaanja/prezaduenosti
dunika, odnosno dunikog privrednog drutva, te ga tako vezuje samo za
objektivne kriterijume.
11. smatrae se da je saugovara znao ili je morao znati za
nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za predlog za
pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se
na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost
plaanja, posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi
u trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je podnet predlog
za pokretanje steajnog postupka
108

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Naelno, steajni upravnik/onaj koji pobija mora da izvodi dokaze u vezi sa

svim elementima injeninog stanja prema lanu 122 stav 1 ZS. lan 122 stav
2 ZS definie vano olakanje u dokazivanju za steajnog upravnika/onoga
koji pobija u smislu to se pretpostavlja znanje protivnika pobijanja o nesposobnosti plaanja/prezaduenosti ili o stavljanju predloga za pokretanje steajnog postupka, ako je protivnik pobijanja znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja, odnosno da
je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka. Steajni upravnik/onaj
koji pobija stoga samo mora da dokae ako se poziva na olakano dokazivanje iz lana 122 stav 2 ZS da je protivnik pobijanja znao za okolnosti iz kojih
uz pravilnu pravnu procenu nesumnjivo proistie nesposobnost plaanja dunika/dunikog privrednog drutva. Vezano za ove okolnosti steajni upravnik/onaj koji pobija pak mora da obrazloi i dokae pozitivno saznanje o tim
okolnostima. Ako steajnom upravniku/onom ko pobija poe za rukom da
dokae pozitivno saznanje protivnika pobijanja o stvarnim okolnostima koje
uz odgovarajuu pravnu procenu navode na zakljuak o nesposobnosti plaanja dunika/dunikog privrednog drutva, iskljuuje se prigovor protivnika
pobijanja da iz tih okolnosti nije izveo zakljuak da je kod dunika/dunikog
privrednog drutva trebalo da se pretpostavi da je nesposoban za plaanje. U
tom smislu protivnik pobijanja snosi tetu za pogrenu procenu koju je sam
izvrio. Merodavno je da li bi nepristrastan poverilac sa prosenim poslovnim
iskustvom na osnovu gore navedenih injenica bez ozbiljne sumnje smatrao
da je dunik/duniko privredno drutvo nesposoban za plaanje/prezaduen.
Ako je tako, onda protivnika pobijanja u skladu sa ovim objektivnim merilom
nesporno treba tretirati tako kao da je i sam znao za nesposobnost plaanja.
Takve stvarne okolnosti postoje ako je poverilac pre ili prilikom primanja
osporene inidbe/plaanja uzaludno zahtevao ostvarivanje svojih nespornih
prava, ako ona jesu bila srazmerno visoka i ako on nije imao utemeljenih osnova da pretpostavi da dunik raspolae sa dovoljno likvidnih novanih sredstava da bi bio u stanju da namiri potraivanje u potpunosti u roku.
Pritom je dovoljno da nastala nesposobnost plaanja na osnovu okolnosti
bude izraena prema onom poveriocu koji je protivnik pobijanja.
Shodno najnovijoj izmeni u lanu 120 stav 3 ZS i u lanu 122 stav 2 ZS, u
okvirima na tom mestu regulisanih olakavajuih okolnosti dokazivanja u
tekst zakona uneta je jo jedna dodatna okolnost, a to je da je posebno potrebno pretpostaviti da je poverilac imao saznanje o preteoj nesposobnosti plaanja dunika ako su rauni dunika bez prekida u trajanju od 30 dana blokirani,
odnosno bili blokirani.
109

S e d m i

d e o

Kod ove najnovije dopune od strane zakonodavca re je o propisu kojim se

naruava sistematinost, s obzirom na to da se lanom 122 stav 2 ZS naelno
reguliu olakavajue okolnosti dokazivanja u pogledu subjektivnih elemenata
(saznanje ili pretpostavka saznanja), dok se novoumetnuti deo reenice posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u trajanju od najmanje
30 dana nadovezuje na objektivne elemente. Polazi se od toga da e ova dopuna u lanu 122 stav 2 ZS biti samo od podreenog znaaja u praksi s obzirom
na to da protivnik pobijanja po pravilu nee imati pozitivno saznanje o blokadi rauna dunika u trajanju od 30 dana. Na osnovu dunikovog neplaanja u
trajanju od 30 dana ne moe se nuno zakljuiti da je raun blokiran u smislu
lana 122 stav 2 ZS, tako da se ubudue od ovog novog propisa ne moe oekivati vea relevantnost u praksi ukoliko se podatak javno ne objavljuje.
Obino se nastupela nesposobnost plaanja pokazuje i tako to su sprovedene mere prinudnog izvrenja pre pobijene pravne radnje/radnje protekle
bezuspeno. Isto vai i za sluajeve u kojima je dunik upozorio poverioce da
zapreene mere prinudnog izvrenja nee dovesti do namirenja. U vezi s ostalim sluajevima upuujemo na navode u komentaru u vezi sa lanom 120 ZS.
12. u sluaju iz stava 1 ovog lana shodno se primenjuju

odredbe lana 120 (stav 3 i 4) ovog zakona
lan 122 stav 3 ZS sadri dodatna olakanja dokazivanja za pobijanje na
osnovu lana 122 stav 1 ZS. Kod lica koje je u trenutku pravne radnje/radnje
bilo povezano sa dunikom u smislu lana 125 ZS zakonski se izriito pretpostavlja znanje o nesposobnosti plaanja, odnosno o predlogu za pokretanje
steajnog postupka. Ovo olakanje dokazivanja je opravdano u pogledu toga
to taj krug lica ima posebne mogunosti informisanja o ekonomskoj situaciji
dunika/dunikog privrednog drutva. Ovo olakanje dokazivanja ne vodi do
neosporive pretpostavke. tavie, dovodi samo do obrnutog tereta dokazivanja
sa posledicom da povezano lice u smislu lana 125 ZS u sluaju da je ono protivnik pobijanja u okviru pobijanja prema lanu 122 ZS ima mogunost da u
skladu sa lanom 122 stav 3 ZS dokae da nije znalo ni za nesposobnost plaanja/prezaduenost niti za predlog za pokretanje steajnog postupka. Ovaj dokaz uzet sam po sebi ipak nije dovoljan, poto u tom smislu takoe treba u
obzir uzeti olakano dokazivanje lana 122 stav 2 ZS sa posledicom da bi povezano lice u smislu lana 125 ZS moralo i da dokae da nije znalo ni za okolnosti koje nuno upuuju na nesposobnost plaanja/prezaduenost ni za predlog za pokretanje steajnog postupka.
I u procesu pobijanja koji se oslanja na lan 122 ZS sud mora da izvri slobodno vrednovanje dokaza o tome da li su po njegovom shvatanju ispunjeni
110

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

preduslovi za injenino stanje pobijanja. Nezavisno od objektivnih elemenata

injeninog stanja, to e posebno biti relevantno kod subjektivnih elemenata,
u vezi s kojima sud podnete dokaze i indicije mora slobodno da vrednuje. To
se sudu olakava pre svega preko olakanog dokazivanja prema lanu 122 stav
2 i 3 ZS.

IV. lan 123 ZS (Namerno oteenje poverilaca)

Pravni posao odnosno pravna radnja zakljueni odnosno preduzeti u
poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog po
stupka ili posle toga, sa namerom oteenja jednog ili vie poverilaca mogu
se pobijati ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru steajnog
dunika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog du
nika znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja i da se rad
njom oteuju poverioci.
Obezbeenje koje je steajni dunik dao za zajam, odnosno druge
pravne radnje koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju za
jmova, licu povezanom sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona,
osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita
ili zajmova, u trenutku kada je bilo trajnije nesposobno za plaanje u smi
slu ovog zakona ili u roku od godinu dana pre dana otvaranja steajnog
postupanja nad drutvom, ne proizvodi pravno dejstvo u postupku steaja
nad drutvom.
Ako je steajni dunik u poslednjoj godini pre otvaranja steaja vratio
kredit ili zajam licu povezanom sa steajnim dunikom u smislu ovog za
kona, osim licu koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem
kredita, smatrae se da je izvrio radnju namernog oteenja poverilaca
koja je podobna za pobijanje.
1. Uopteno
lan 123 ZS zasluuje posebnu panju utoliko to je rok za pobijanje pet
godina i u tom smislu u poreenju sa lanom 120 i narednim lanovima Zakona o steaju predvien kao veoma dug rok za pobijanje. Iako je lan 123 ZS
sistematski stavljen posle lana 120 i narednih lanova ZS, re je o jednom od
uopteno najvanijih i najefikasnijih propisa o pobijanju specifinih za steaj.
Redovni sluaj pobijanja na osnovu namernog oteenja normiran je prvom reenicom lana 123 ZS, a ukoliko se ispune odreeni dalji objektivni
uslovi, primenjuje se naelo prenosa tereta dokazivanja sa tuioca na tuenog.
111

S e d m i

d e o

lan 123 ZS je usled vremenskog opsega njegove primene pored propisa

iz lana 124 ZS najmoniji od pravnih propisa o steaju u Srbiji i na osnovu njega se steajni upravnik, ukoliko (ovaj propis) pravilno primeni, dovodi
u situaciju da u interesu zajednice poverilaca znatno uvea steajnu masu. Nasuprot delu teksta prema kome se pred steajnog upravnika postavljaju visoke
prepreke prilikom izvoenja dokaza, steajni upravnik e u velikom broju sluajeva na osnovu indicija ili sporednih okolnosti, koje je u stanju da dokae,
moi da primeni institut pobijanja u smislu lana 123 ZS i da uspeno uvea
steajnu masu kojom upravlja.
2. pravni posao odnosno pravna radnja
I u okviru pobijanja zbog namere oteenja poverilaca (lan 123 ZS), pojmovi pravni posao odnosno pravna radnja treba da se shvate u najirem smislu.
Izraz pravni posao odnosno pravna radnja iz lana 123 ZS utoliko je istovetan sa izrazom pravni poslovi i druge pravne radnje iz lana 119 ZS, tako da
moemo uputiti na odgovarajui komentar o tom lanu, uz ogranienje da jedino radnje, odnosno pravne radnje dunika, ali ne i radnje nekog poverioca,
mogu da se pobijaju. Na ovom mestu se dodatno ukazuje na etvrti deo Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika, pri emu lan 123 ZS i sam vezuje
mogunost pobijanja za pravnu radnju dunika.
3. zakljueni odnosno preduzeti
Kao to proistie iz formulacije zakljueni odnosno preduzeti, nije od znaaja na koji nain je dunik odnosno duniko privredno drutvo preduzeo/
preduzelo pobojnu pravnu radnju. Kao to proistie iz celokupnog konteksta
prve reenice lana 123 i naslova ove odredbe (namerno oteenje poverila
ca), mogu se pobijati samo kao to je istaknuto na prethodnom mestu takve radnje/pravne radnje koje se temelje na radnjama dunika a ne i takve koje
se evidentiraju sa tree strane (strane poverilaca). To sledi jo na osnovu okolnosti to zakon u lanu 123 reenica 1 ZS pretpostavlja oteenje poverilaca od
strane dunika.
lan 123 ZS time obuhvata pravne radnje bilo koje vrste ako ih preduzme
dunik. Sa time su, meutim, izjednaene i radnje zamenika odnosno posrednika dunika/dunikog privrednog drutva koji je dobio odgovarajue instrukcije, ako duniku odnosno dunikom privrednom drutvu na osnovu
optih pravnih naela moe da se pripie radnja zamenika ili posrednika kao
sopstvena radnja. Ako, na primer, dunik navede (treeg) izvrnog dunika da
112

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

neposredno izvri plaanje prema poveriocu i ako postoje ostala obeleja ovog
elementa za pobijanje moe da se razmotri primena pobijanja namerne radnje u smislu lana 123 ZS, poto je u tom smislu dunik, odnosno duniko
privredno drutvo iniciralo odnosno podstaklo tu radnju/pravnu radnju.
Radnje/pravne radnje treih lica ili poverilaca po zakonu naelno nisu pobojne u smislu lana 123 ZS, osim u sluaju da je dunik u znaajnoj meri
uestvovao u radnji/pravnoj radnji. Kvalifikacija da li je neku pravnu radnju/
radnju sproveo dunik odnosno da li ju je sprovelo duniko privredno drutvo, odreuje se na osnovu kriterijuma da li je poverilac radnju/pravnu radnju
preduzeo sam. Ako jeste, ne moe da se primeni pobijanje u smislu lana 123 ZS.
Ako je meutim dunik, odnosno duniko privredno drutvo u ekonomskom smislu uestvovao/uestvovalo u pravnoj radnji/radnji odnosno namirivanju poverioca, odnosno ako je u znatnoj meri u njoj uestvovao/uestvovalo
ili istu ishodovao/ishodovalo, otvoren je i domen primene lana 123 ZS, pa je
potrebno proveriti da li moe da se primeni pobijanje, odnosno da li su ispunjeni i ostali elementi u tom smislu. Merodavno je pri tome uee dunika u
konano ostvarenom namirenju poverioca. Ako je poverilac na osnovu mere
prinudnog izvrenja ostvario namirenje izvan ostalih pobojnih rokova, kod
mere prinudnog izvrenja nedostaje uee dunika odnosno dunikog privrednog drutva, tako da nije mogue pobijati ovu radnju po osnovu lana 123
ZS. Meutim, s druge strane, u tom smislu je potrebno precizno proveriti da li
je dunik, odnosno duniko privredno drutvo eventualno ipak doprineo/
doprinelo namirivanju dunika/dunikog privrednog drutva: Ako je, na primer, steajni poverilac zaplenio raun dunika/dunikog privrednog drutva,
ali u trenutku mere zaplene na raunu nije bilo sredstava koja su mogla da se
zaplene, a dunik je u periodu posle toga putem ispostavljanja rauna u odnosu na tree (svoje) dunike doprineo da se zaplenjeni raun ponovo popuni,
tako da poverilac (makar delimino) naposletku moe da se namiri iz zaplene
rauna. U tom sluaju, ovde (ispostavljanje rauna i naloga za plaanje prema
treim izvrnim dunicima) postoji pravna radnja/radnja dunika, poto ne bi
dolo do namirenja poverioca koji vri zaplenu kada dunik/duniko privredno drutvo ne bi ispostavilo odgovarajue raune. Isto tako, dunik/duniko privredno drutvo je imao/imalo mogunost i da zahteva isplatu u gotovini, sa posledicom da poverilac koji pleni raun dunika ne bi bio namiren.
Ispostavljanje rauna i sa time povezan zahtev dunika/dunikog privrednog
drutva da se izvre uplate na zaplenjeni raun stoga mogu da se pripiu duniku/dunikom privrednom drutvu, tako da se otvara oblast primene lana
123 ZS.
113

S e d m i

d e o

Kao to je ve navedeno, u okviru proveravanja pobojnih pravnih radnji u

smislu lana 123 ZS, potrebna je egzaktna provera da li radnje/pravne radnje
mogu da se podvrgnu merama pobijanja u okviru steaja. Kako je ve navedeno, mere prinudnog izvrenja poverilaca u naelu ne podleu pobijanju u smislu lana 123 ZS. Drugaije reenje se predvia samo u sluaju kada radnje/
pravne radnje dunika/dunikog privrednog drutva doprinose mogunosti
pobijanja, u sluaju da, na primer, dunik aktivno podstie uslove za primenu
izvrnih radnji ili voljno doprinosi njihovom stvaranju, tako to, recimo, pojedinim poveriocima uskrauje predmete koji bi mogli da se zaplene, kako bi ih
uvao spremne za nekog drugog poverioca. Ili ako prilikom postupka za dobijanje isprave protiv poverioca, njemu svesno prua pomo putem neulaganja
pravnog leka sa izgledom na uspeh, proputanja roita, priznavanja ili podvrgavanja izvrenju itd.
Ako dunik, odnosno duniko privredno drutvo pod pritiskom ili s ciljem izbegavanja pripreenog prinudnog izvrenja ispuni svoje obaveze, onda
je re o radnji dunika/dunikog privrednog drutva ako pri tome dunik,
odnosno duniko privredno drutvo i dalje ima mogunost da odlui da li e
izvriti ili odbiti traenu radnju. Ako je postupak izvrenja najavljen, ali jo
nije pokrenut, i ako dunik, odnosno duniko privredno drutvo ispuni svoju
obavezu prema poveriocu, onda radnja ispunjenja obaveze iskljuivo zavisi od
volje dunika, odnosno dunikog privrednog drutva, tako da ova radnja u
smislu lana 123 ZS moe da se pobija ako su ispunjeni ostali uslovi. Drugaije reenje je predvieno u sluaju da je postupak izvrenja ve toliko uznapredovao da dunik, odnosno duniko privredno drutvo vie nema mogunost da sam/samo odreuje svoje postupke i kada se direktno primenjuju mere
izvrenja a da dunik, odnosno duniko privredno drutvo tome ne moe da
se suprotstavi.
Ako je, meutim, prinudno izvrenje sprovoeno nad dunikom odnosno
dunikim privrednim drutvom bez uspeha, i ako u periodu posle toga poverilac i dunik zakljue sporazum o plaanju u ratama, koje (makar delimino) servisira dunik, odnosno duniko privredno drutvo plaanje rata je
rezultat dunikove radnje, poto je prethodno prinudno izvrenje bilo bezuspeno. Isto tako, re je o dunikovoj radnji onda kada se zapleni pravo dunika na zajam na primer iz redovnog kredita ili dispozicionog kredita, a dunik potom vri isplate odnosno doznake prema poveriocima sredstvima iz
takve pozajmice, poto je opozivanje pozajmice striktno line prirode i u tom
sluaju poveriocu bi ubudue bio onemoguen pristup odgovarajuim sredstvima zajma.
114

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

4. u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje

steajnog postupka ili posle toga
Kao to je gore ve navedeno, pobijanje u smislu lana 123 ZS ima poseban
znaaj poto je rok za pobijanje od pet godina veoma dug i u tom smislu steajni upravnik/lice koje pobija radnje moe da ogranii dejstvo pravne radnje/
radnje koje su vremenski dosta udaljene, kako bi uveao steajnu masu. Odreivanje roka ovde se vri prema lanu 127 ZS.
5. oteenja jednog ili vie poverilaca
Trebalo bi da je pravna radnja/radnja/neinjenje kao to sledi jo iz lana
119 ZS, dovela/dovelo do oteenja poverioca; pri emu je dovoljno i da je to
oteenje posredno. Posredno oteenje poverilaca se pretpostavlja onda kada
dodue merodavna pravna radnja/radnja/neinjenje sama/samo po sebi jo ne
uzrokuje posledice po steajnog poverioca, ali (ipak) predstavlja osnov za dalji
tok stvari koji e imati nepovoljne posledice po poverioca. Pri tome nije neophodno da su dalji uzroci koji slede pored toga i sami bili posledica pobojne
pravne radnje.
6. sa namerom
Neophodna namera oteenja poverioca od strane dunika, odnosno dunikog privrednog drutva je data ako je on/ono prilikom preduzimanja pravne radnje/radnje/neinjenja zarad uspeha svoje radnje uopteno eleo/elelo
da oteti poverioca ili ako je (to oteenje) prepoznao/prepoznalo i odobrio/
odobrilo kao verovatnu posledicu. Isto vai i za eventualna neinjenja koja se
mogu pobijati po osnovu lana 123 ZS.
Namera zamenika ili nekog drugog pomonika koji preduzima neku radnju za dunika, odnosno za duniko privredno drutvo pripisuje se duniku.
Ako zastupnik preduzima radnju po nalogu dunika, odnosno dunikog privrednog drutva, ta radnja se u svakom sluaju pripisuje duniku, odnosno
dunikom privrednom drutvu. Ako je dunik, na primer, pravno lice, smatrae se da je ono preduzelo pravnu radnju oteenja poverilaca ukoliko je lan
jednolanog drutva zastupnikom organu naloio da preduzme odnosnu
pravnu radnju i pri tome ovu radnju preduzeo sa namerom da oteti poverioce. Ako u ime dunika, odnosno dunikog privrednog drutva deluje nekoliko lica zajedno, na primer direktori ili lanovi upravnog odbora dunikog
privrednog drutva, dovoljno je da je jedno lice od njih preduzelo radnju sa
namerom oteenja poverilaca.

115

S e d m i

d e o

Namera oteenja poverilaca mora da se protumai kao eventualna namera, tj. ne kao namera u uem smislu (umiljaj). Zapravo, dovoljna je i uslovna
namera (eventualna namera). Takva uslovna namera (eventualna namera) postoji ako dunik prilikom preduzimanja pobojne pravne radnje ima svest o
tome da bi njegova radnja mogla da ide na tetu poverilaca u celini i ako te
posledice prihvati odobravajui ih kao neophodne sporedne efekte. Isto vai i
u sluaju da je dunik, odnosno duniko privredno drutvo sa odobravanjem
prihvatio/prihvatilo taj sporedni efekat kao neizbean sporedni efekat zarad
neke druge prednosti kojoj je teio/teilo.
U vezi sa namerom oteenja poverilaca dunik odnosno duniko privredno drutvo, odnosno eventualni zamenici, ne moraju u potpunosti da
shvataju injenini kontekst. Dovoljno je ako je/su dunik/duniko privredno drutvo/pomonici uglavnom prepoznali da e doi do oteenja poverilaca u ekonomskom smislu i da su to prihvatili.
Od toga se uvek polazi onda, i to je veoma znaajno u praktinom smislu,
kada je dunik upoznat sa svojom pa makar i samo preteom nesposobnou plaanja. Ako dunik, odnosno duniko privredno drutvo i/ili njegov/
njihov zamenik zna za preteu nesposobnost plaanja i ako dunik/duniko
privredno drutvo ili njihov zamenik preduzimaju pravne radnje koje dovode
do umanjenja steajne mase, onda je dunik/duniko privredno drutvo/organ koji ih zastupa po pravilu i svestan da e doi do oteenja poverilaca, i to
u pogledu ostalih poverilaca. Jer ako postoji pretea nesposobnost plaanja,
onda dunik/duniko privredno drutvo, odnosno zamenik znaju da verovatno vie nee moi da se izmire sva postojea potraivanja u odnosu na poverioce, pa prema tome da pravna radnja/radnja koja vodi do namirivanja jednog poverioca nuno mora da dovede do oteenja ostalih (steajnih)
poverilaca. Pri tome nije od znaaja da li dunik /duniko privredno drutvo
/organ koji zastupa drutvo donosi tanu pravnu ocenu situacije, ve je dovoljno da dunik/duniko privredno drutvo, odnosno njihov zamenik prepozna
ili moe da prepozna da ne mogu da se namire svi poverioci. U toj spoznaji se
ujedno krije i odobravanje i prihvatanje oteenja ostalih poverilaca.
Takoe nije od presudnog znaaja ni da li je oteenje poverilaca osnovni
motiv ili primarni cilj dunikove radnje ili da li e moda nastupiti upravo onaj
vid oteenja poverilaca koji je dunik prieljkivao. Isto tako nije presudno ni
da li je dunik preduzeo radnju na nelojalan nain ili nije, kao to nije neophodno ni da je dolo do nelojalne zajednike radnje dunika i protivnika pobijanja. U tom smislu, merodavno je jedno objektivno merilo, kod koga je vano
imati na umu da li je dunik/duniko privredno drutvo /zastupniki organ
mogao da prepozna da se oteuju poverioci. Ako je dunik/duniko privred116

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

no drutvo /zastupnik mogao da donese (apstraktan) zakljuak o tome, onda

se u tome ujedno krije i odobravanje i prihvatanje u sluaju preduzimanja radnje oteenja poverilaca.
Nije neophodno ni da dunik/duniko privredno drutvo /organ koji ga
zastupa ima konkretnu predstavu o oteenom poveriocu ili oteenim poveriocima. U tom smislu je dovoljno da je namera oteenja usmerena protiv
neodreenih, buduih steajnih poverilaca. Iz tog razloga, u smislu lana 123
ZS pobijanje je mogue i onda kada dunik u trenutku predmetne pravne radnje/radnje jo nije imao poverioce, mada je bilo predvidivo da e kasnije postojati takvi poverioci, koji na osnovu pobojne pravne radnje nee biti pri
vilegovani.
Namera da se otete poverioci, za razliku od toga, ne pretpostavlja se ako je
dunik/duniko preduzee/organ koji ih zastupa na osnovu konkretne predstave o okolnostima bio uveren da e u dogledno vreme moi da namiri sve
steajne poverioce u primerenom roku. U odgovarajuem pobojnom postupku to bi, meutim, u pojedinostima moralo da se prikae i dokae. Puka nada
ili apstraktni zakljuci nisu dovoljni. Zapravo je potrebno konkretno i prikazati da su u trenutku radnje/pravne radnje dunik/duniko privredno drutvo /
njihov zastupnik mogli ili morali da pou od toga da svi steajni poverioci mogu
da se namire. U tom smislu, mogue je da dunik nema svest o oteenju poverilaca ako proda svoje privredno drutvo sa eljom i u vrstom uverenju da od
prihoda od prodaje moe da namiri sve poverioce. Za razliku od toga, meutim, ne moe se iskljuiti namera oteenja poverilaca ako je poverilac uveren
ili je bio uveren da je njegova aktiva u celini vea od pasive, poto su bitne jedino te vrednosti, koje u dogledno vreme mogu ili su mogle da se pretvore u
platno sredstvo. Nada da e se parametri poslovanja, odnosno situacija u pogledu priliva ubudue popraviti ni u kom sluaju nije dovoljna kao razlog da se
ne poe od namere oteenja poverilaca, osim u sluaju da ova nada moe da
se dokae odgovarajuim kalkulacijama (planski prorauni itd.).
U okviru pobijanja u smislu lana 123 ZS treba imati na umu da namera
oteenja moe da se pretpostavi kako kod nekongruentnih (neuobiajeno na
mirenje) tako i kod kongruentnih pokria (uobiajeno namirenje).
Meutim, nastojanja da se sprovede sanacija od strane dunika/dunikog
privrednog drutva, koja na kraju ipak nisu dovela do uspeha, mogu da dovedu do iskljuenja namere oteenja poverilaca, na primer u sluaju da je pokuaj sanacije po prirodi stvari bio riskantan, ali ako je kod takvih pokuaja sanacije duniku, odnosno direktorima privrednog drutva dunika na prvom
mestu stajalo opstanak privrednog drutva i ako na osnovu planskog obrauna
koji pokriva period pokuaja da se sprovede sanacija privrednog drutva moe
117

S e d m i

d e o

da se dokae da su dunik, odnosno direktor(i) dunika mogli da pou od

toga da e ovi pokuaji da se privredno drutvo sanira na kraju biti uspeni. U
tom smislu treba proveriti da li je postojala odriva osnova za pretpostavke
dunika, odnosno uprave dunikog privrednog drutva. Uglavnom e biti
potrebno i da se trai povezano logian i na konkretan sluaj usmeren koncept
sanacije ije sprovoenje je ve pokrenuto, poto je samo u datom sluaju dunik, odnosno uprava dunika mogao/mogla da ima opravdanu pretpostavku
da e duniko privredno drutvo sa dovoljnom verovatnoom moi da se
izvede iz krize a da pritom poverioci ne budu oteeni. U takvim sluajevima
je potrebno ispitati da li je zaista postojao logiki strukturisan i na realnim
brojanim podacima utemeljen koncept sanacije. U praksi se esto dogaa da
dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog drutva polazi od nerealnih pretpostavki, a da pri tome ne mogu da se predoe planski prorauni i
koncepti sanacije. Programska naela i namere u tom smislu ne ispunjavaju
elemente koncepta sanacije na osnovu koga bi iz radnji dunika, odnosno rukovodstva dunika mogla da se iskljui namera oteenja poverilaca u gore
izloenom smislu. Ako nije ni sainjen koncept sanacije niti pokrenut pokuaj
sanacije, obrnutim zakljukom po pravilu valja utvrditi da dunik, odnosno
rukovodstvo dunika ni sam/samo nije ozbiljno shvati(l)o sanaciju sa posledicom da e se po pravilu smatrati da je postojala namera oteenja poverilaca.
U pogledu rokova treba imati na umu da je u vezi sa namerom oteenja
poverilaca merodavan iskljuivo trenutak preduzimanja radnje/pravne radnje.
7. ako je saugovara steajnog dunika znao
za nameru steajnog dunika
Saugovara steajnog dunika je u trenutku preduzimanja pravne radnje
morao da ima saznanje o nameri oteenja dunika. Meutim, nije neophodno i da je saugovara i sam imao nameru da oteti poverioce, tako da i pasivne
radnje saugovaraa mogu da se podvrgnu pobijanju u smislu lana 123 ZS, ako
je, na primer, saugovara steajnog dunika znao za nameru dunika da oteti
poverioce, i pritom je samo prihvatio pobijenu inidbu.
8. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog
dunika znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja
i da se radnjom oteuju poverioci
U skladu sa lanom 123 reenica 2 ZS pretpostavlja se da je protivnik pobijanja steajnog dunika znao za nameru oteenja poverilaca ako je znao da je
duniku, odnosno dunikom privrednom drutvu pretila nesposobnost pla118

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

anja i da data radnja/pravna radnja/neinjenje dovodi do oteenja steajnih

poverilaca. U tom sluaju, na osnovu injenice da je protivnik pobijanja poznavao okolnosti, koje nuno navode na zakljuak o makar preteoj nesposobnosti plaanja, svakako moe da se zakljui da je postojalo saznanje o preteoj
nesposobnosti plaanja kao takvoj i o oteenju poverilaca. Ovi uslovi mogu
da budu ispunjeni jo u sluaju kada dunik, odnosno duniko privredno
drutvo tokom dueg perioda konstantno u velikom delu nije izmirivao/izmirivalo obaveze prema kasnijem protivniku pobijanja, a kasnijem protivniku
pobijanja pod datim uslovima mora da je bilo jasno da postoje, ili da mora da
postoje, i ostali poverioci, ija potraivanja nisu namirena. Kod dunika, odnosno dunikih privrednih drutava koji posluju kao preduzetnici, po pravilu
treba poi od takve pretpostavke, poto preduzetnici, odnosno privredna
drutva po pravilu imaju tekue obaveze po osnovu snabdevanja elektrinom
energijom, zakupnina, isporuka, plata i prema bankama, to se moe pretpostaviti kao optepoznato. U tom smislu, kada je re o licima koja posluju kao
preduzetnici, treba poi od toga da su protivnici pobijanja imali saznanje da
dunik, odnosno duniko privredno drutvo namerava da oteti poverioce
ako protivniku pobijanja mogu da se dokau i saznanja o preteoj nesposobnosti plaanja. To je opet sluaj ako, kao to je navedeno, dunik, odnosno
duniko privredno drutvo ispolji navike neredovnog plaanja, koje pre svega
prate i opomene i neizmireni rauni.
Ako protivnik pobijanja dunika ima saznanja o takvim okolnostima, znanje o nameri oteenja poverilaca se ne iskljuuje na osnovu puke nade da e
steaj moi da se izbegne. Ono se iskljuuje samo u sluaju da je protivnik
pobijanja na osnovu relevantnih informacija mogao da poe od toga da se svi
steajni poverioci mogu namiriti u dogledno vreme, to bi u ovim retkim konstelacijama, meutim, protivnik pobijanja bio duan i da dokae.
Postojanje sporazuma o plaanju u ratama dunika, odnosno dunikog
privrednog drutva sa protivnikom pobijanja predstavlja indicije o poznavanju okolnosti koje nuno navode na zakljuak o preteoj nesposobnosti plaanja, pod uslovom da prilikom zakljuivanja pravne radnje nije unapred bilo
ugovoreno plaanje u ratama.
Ako se tek naknadno sa protivnikom pobijanja, koji je imao dospela potraivanja u odnosu na dunika, odnosno duniko privredno drutvo, zakljue
moratorijum plaanja ili sporazum o mirovanju dugova, takav saugovara po
pravilu nema povoda da usvoji molbu za odlaganje odnosno moratorijum od
strane dunika, osim u sluaju da i sam saugovara polazi od toga da ne moe
bez odlaganja naplatiti svoja potraivanja od dunika, odnosno dunikog pri119

S e d m i

d e o

vrednog drutva. Uputanje u naknadne dogovore o odlaganju isplate, odnosno sporazume o mirovanju dugova od strane saugovaraa po iskustvu ima
opravdanje iskljuivo u okolnosti da je on upoznat sa beznadenom ekonomskom situacijom dunika, odnosno dunikog privrednog drutva i da se nada
da e njegova potraivanja u budunosti biti isplaena i da putem zakljuenja
sporazuma o mirovanju dugova, odnosno dogovora o isplati u ratama moe da
se izbegne nesposobnost plaanja.
9. zajam/druge pravne radne koje u ekonomskom pogledu
odgovaraju odobravanju zajmova
Nedavno su uz ranije odredbe lana 123 ZS dodati i stavovi 2 i 3, po kojima
se obezbeenja za odobrene zajmove od strane povezanih lica u smislu ZS ne
uvaavaju ako je dato sredstvo obezbeenja odobreno u sluaju kada je ve
nastupila nesposobnost plaanja ili u roku od godinu dana pre podnoenja
zahteva za pokretanje steaja.
Osim toga, novim lanom 123 ZS regulie se da u sluaju da se duniku
odobri ovakav zajam i da on isplati zajam primaocu inidbe (davalac zajma
koji je namiren), takva otplata moe da se pobija na osnovu pretpostavljenog
namernog oteenja poverilaca, ako je isplata usledila u roku od godinu dana
pre pokretanja steajnog postupka.
Nova odredba lana 123 stav 2 ZS je u pogledu sistematinosti stavljena na
pogreno mesto, s obzirom na to da se ova odredba ne odnosi na sluaj pobijanja, ve regulie da ovo sredstvo obezbeenja, koje je detaljno konkretizovano u lanu 123 stav 2 ZS, u sluaju pokretanja steajnog postupka nema dejstvo. Pravilno bi bilo da se ova odredba smesti pod odlomak III, Osnovne
procesne odredbe, stranke i uesnici u postupku, a tamo u pododlomku 2.
,,Poverioci i drugi uesnici u postupku. Pravilno mesto bi bilo i posle lana 54
ZS, ili eventualno kao lan 54 a ZS ili u vidu lana 54 stav 5 ZS.
Kada je re o lanu 123 stav 3 ZS, pravilo o pretpostavci formulie se u tom
smislu da je otplata uz pomo zajma odobrenog od strane povezanog lica u
smislu Zakona i steaju sprovedena sa namerom oteenja poverilaca od strane dunika ako je otplata u celini ili delimino izvrena u periodu od godinu
dana pre otvaranja steaja. Ogranienjem na povezana lica u smislu (ovog)
zakona pravilno se vri ogranienje u tom smislu da samo lica ili grupe koje na
osnovu svoje povezanosti sa dunikom/dunikim privrednim drutvom imaju povlaeno saznanje treba da se podvedu pod ovo zakonsko pravilo o pretpostavci.

120

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

10. Izvoenje dokaza

10.1. Teret obrazlaganja i dokazivanja
Teret obrazlaganja i dokazivanja o postojanju svih uslova iz lana 123 stav 1
reenica 1 ZS lei na steajnom upravniku/licu koje pobija radnje. Pri tome
treba imati na umu da se pravo pobijanja uglavnom ostvaruje preko steajnog
upravnika (vidi lan 129 ZS), tako da dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog drutva nije stranka u eventualnom sporu za pobijanje radnji
i stoga moe da bude imenovan/imenovano kao svedok od strane steajnog
upravnika/lica koje pobija radnje. U praksi to dovodi do znaajnog porasta
dokazivosti o postojanju svih uslova iz lana 123 stav 1 reenica 1 ZS, poto
dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog drutva po pravilu ima
podrobnije znanje o pobojnoj pravnoj radnji. U okviru pripreme za spor za
pobijanje pravne radnje koji eli da pokrene steajni upravnik/lice koje pobija
radnje trebalo bi da on/ono pita dunika, odnosno rukovodstvo dunikog
privrednog drutva o tome koje konkretne podatke u vezi sa pobojnim uslovima mogu da potvrde dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog
drutva. Ovde nije potrebno konkretno, pravno iznoenje injenica ili svedoenje dunika koji se navodi kao svedok, odnosno rukovodstva dunikog privrednog drutva koje se navodi kao svedok, ve samo da on, odnosno oni mo
gu da potvrde bitne okolnosti koje doputaju zakljuak o ispunjenju uslova
pobijanja. Izvoenje dokaza u vezi sa subjektivnim elementima lana 123 stav
1 reenica 1 ZS po prirodi stvari je oteano, tako da sudija uz slobodno uvaavanje svih merodavnih okolnosti u konkretnom sluaju iz samog postupka i
eventualnog izvoenja dokaza mora da formira utisak i da na njomu temelji
svoju odluku. Subjektivni elementi kao to je ve pomenuto kao unu
tranje injenice mogu samo posredno da se izvedu iz objektivnih injenica.
Osnovu za utvrivanje subjektivnih uslova, dakle namere da se poverioci otete i znanja o tome, ini utvrivanje o tome koje su objektivno merodavne injenice bile poznate duniku, odnosno protivniku pobijanja u trenutku preduzimanja pravne radnje. Iako je u okviru pobijanja u smislu lana 123 stav 1
reenica 1 ZS uvek merodavna procena konkretnog pojedinanog sluaja, redovno je mogue da sud zakljui da je dunik, odnosno duniko privredno
drutvo imao/imalo svest da je oteenje poverilaca gotovo neizbena posledica njegove radnje, te da iz toga izvue zakljuak i da je postojala volja usmerena na takvu posledicu, poto ovde nije potrebna direktna namera, ve eventualna namera, tj. odobravajue prihvatanje. Takoe kao indiciju treba oceniti i
sluaj kada se pravna radnja/radnja preduzima u posebnoj urbi, naroito u
vremenskom kontekstu ekonomske krize dunika koja se nazire.
121

S e d m i

d e o

10.2. Olakanje tereta dokazivanja i obrnuti teret dokazivanja

(lan 123 stav 1 reenica 2 ZS)
Pretpostavka iz lana 123 stav 1 reenica 2 ZS dovodi do obrnutog tereta
dokazivanja u odnosu na saznanje protivnika pobijanja. Dok ostale uslove koji
su predvieni lanom 123 stav 1 reenica 1 ZS mora da dokae steajni upravnik/lice koje pobija radnju, u sluaju ispunjenosti pretpostavke iz lana 123
stav 1 reenica 2 ZS, protivnik pobijanja mora da izvede protivan dokaz. lan
123 stav 1 reenica 2 ZS predstavlja obrnuti teret dokazivanja na teret protivnika pobijanja u tom smislu da se pretpostavlja po pravilu je to izuzetno
retko stvarno dokazivo da je postojalo pozitivno znanje o nameri oteenja
poverilaca ako je druga strana znala da duniku preti nesposobnost plaanja i
da odnosna radnja dovodi do oteenja poverilaca. Poto lica sa strane po pravilu ne znaju za preteu nesposobnost plaanja, obrnuti teret dokazivanja prema lanu 123 stav 1 reenica 2 ZS e po pravilu moi da se primeni samo onda
ako je protivnik pobijanja (saugovara) znao za okolnosti koje nuno navode
na zakljuak o preteoj nesposobnosti plaanja dunika, odnosno dunikog
privrednog drutva. Kao to je ve navedeno, u tom smislu je dovoljno da je
protivnik pobijanja kao laik na osnovu poznatih injenica mogao ili morao da
zakljui da preti nesposobnost plaanja. Prilikom ocene ovih okolnosti potrebno je ravnati se prema objektivnom treem licu. Da je to lice na osnovu
datih okolnosti sa dovoljnom sigurnou moglo ili moralo da izvede zakljuak
o makar preteoj nesposobnosti plaanja, bilo bi potrebno pretpostaviti da
protivnik pobijanja ima saznanje o (preteoj) nesposobnosti plaanja dunika,
odnosno dunikog privrednog drutva, pri emu protivnik pobijanja ima
mogunost da podnese suprotan dokaz. Po pravilu e, posebno kod institucio
nalnih poverilaca10), izvoenje dokaza u tom smislu da su imali saznanja o
okolnostima koje navode na zakljuak o preteoj nesposobnosti plaanja biti
uspeno poto institucionalni poverioci na osnovu dugogodinjih i dalekosenih odnosa sa dunikom, odnosno dunikim privrednim drutvom imaju
mogunosti boljeg uvida u njegovu ekonomsku situaciju. Te okolnosti su, meutim, poznate i neinstitucionalnim poveriocima ako obaveze dunika, odnosno dunikog privrednog drutva u odnosu na kasnijeg protivnika pobijanja
tokom dueg perioda u znaajnom iznosu nisu izmirivane, a ovaj bi na osnovu
okolnosti morao da ima saznanja o tome da postoje i drugi poverioci sa nenamirenim potraivanjima.
10) Prim. prev.: re je o institucijama poput tedionica, banaka, poreske uprave itd.

122

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Oteenje poverilaca je poznato onom licu koje ima saznanje o tome da se

umanjuje imovina dunika koja ima (odreenu) vrednost, a koja bi trebalo da
se unese u steajnu masu u sluaju pokretanja steajnog postupka, ili da se
uveavaju potraivanja koja bi u okviru steajnog postupka morala da se koriguju, ili da preostala imovina nije dovoljna da se izmire sve obaveze. Poslednje
pomenuto vai posebno u sluaju kada dunik, odnosno duniko privredno
drutvo preti da postane nesposobno za plaanje, a putem odlivanja dunikove imovinedalje se umanjuju izgledi ostalih poverilaca da u sluaju steaja
budu namireni. Ako steajni upravnik na taj nain moe da dokae da je protivnik pobijanja imao saznanje o preteoj nesposobnosti plaanja dunika, odnosno dunikog privrednog drutva, po pravilu e time biti dokazano da je
protivnik pobijanja imao saznanje o oteenju poverilaca, utoliko pre ako se
prilikom osporene radnje radilo o nekongruentnoj pravnoj radnji/radnji (ne
uobiajeno namirenje).
Smatra se da saznanje o preteoj nesposobnosti plaanja kasniji protivnik
pobijanja po pravilu ima u sluaju kada je on sam bezuspeno sprovodio mere
prinudnog izvrenja nad dunikom, odnosno dunikim privrednim drutvom, pre nego to se u kasnijem trenutku namirio, poto u tom sluaju zna da
namirenje njegovog potraivanja, a prema tome i namirenje potraivanja drugih poverilaca, nije bilo mogue iz imovine dunika. Saznanje o preteoj nesposobnosti plaanja protivnik pobijanja ima i ako sam dunik to saopti protivniku pobijanja, to je u praksi uglavnom povezano sa molbama da se
zakljui sporazum o moratorijumu ili o mirovanju dugova.
Saznanje protivnika pobijanja o nameri oteenja poverilaca na osnovu
okolnosti iz kojih je protivnik pobijanja morao da zakljui da preti nesposobnost plaanja dunika, odnosno dunikog privrednog drutva ne pretpostavlja se samo na strani protivnika pobijanja ve i na strani samog dunika. Dunik ili rukovodstvo dunikog privrednog drutva esto e tvrditi da nije
ima(l)o saznanje da preti nesposobnost plaanja/steaj. U tom pogledu, meutim, nije merodavno da je dunik, odnosno duniko privredno drutvo samo
po sebi pozitivno shvatio/shvatilo da preti nesposobnost plaanja/steaj. Tada
je dovoljno ako je dunik, odnosno rukovodstvo dunikog privrednog drutva imao/imalo saznanje o okolnostima koje bi kod razumnog tumaenja navelo na zakljuak o preteoj nesposobnosti plaanja/steaju. Ako dunik zna
da mu preti nesposobnost plaanja/steaj, mora da mu bude jasno i da uskoro
nee vie biti u stanju da namiri sve svoje poverioce. Ako, meutim, namiri
neke od njih, nuno mora i da mu se nametne spoznaja da e usled tog postupka biti oteeni drugi poverioci.
123

S e d m i

d e o

10.3. Indicije
U okviru pobijanja u skladu sa lanom 123 ZS od presudnog znaaja za
samo uvaavanje prava nije samo obrnuti tereta dokazivanja i zakonska pretpostavka iz lana 123 stav 1 reenica 2 ZS ve esto i indicije, koje, mada same
po sebi nisu dovoljne da predstavljaju puni dokaz, ipak olakavaju izvoenje
dokaza.
Neuobiajeno namirenje pre svega po pravilu sadri snanu indiciju da postoji kako namera oteenja poverilaca tako i odgovarajue saznanje protivnika pobijanja ako je protivnik pobijanja prepoznao neuobiajenost namirenja.
Pri tome je dovoljno da su mu poznate okolnosti u sluaju ijih postojanja je
ispunjeno postojanje pravnog pojma neuobiajenog namirenja.
Ako je pobojni protivnik u trenutku preduzimanja pravne radnje/radnje
imao povod da sumnja u likvidnost dunika, to moe biti dovoljno da bi se
dokazala namera oteenja i znanje pobojnog protivnika o tome, sem ukoliko
ova indicija ne bude pobijena na osnovu drugih okolnosti koje protivnik pobijanja mora da dokae.
U okviru uvaavanja indicija kod neuobiajenog namirenja vai naelo da
to je manja neuobiajenost, utoliko je u pojedinanom sluaju manji i njen
znaaj kao indicije. Element neuobiajenosti je potpuno osporen ako se utvrde
okolnosti koje ozbiljno dovode u pitanje nameru oteenja jer ukazuju na u
smislu pobojnih odredbi neproblematinu volju, pa usled toga i pretpostavka postojanja svesti o oteenju drugih poverilaca otpada. Takav sluaj moe
da bude u pitanju, na primer, onda kada je dunik, odnosno duniko privredno drutvo preduzelo ozbiljan pokuaj sanacije, i to na osnovu odgovarajueg
koncepta sanacije, koji je na kraju ipak bio bezuspean.
Uobiajeno namirenje naelno ne iskljuuje nameru oteenja poverilaca.
Ipak, u pogledu dokazivanja namere oteenja poverilaca, u sluaju uobiaje
nog namirenja postavljaju se vei zahtevi, poto tada dolazi do namirenja poverilaca (protivnika pobijanja) koje ovaj po pravilu moe da zahteva na dugovani nain. U sluaju pobijanja u smislu lana 123 ZS, a u okviru konstelacije
uobiajenog namirenja, potom mora da se dokae da duniku u prvom redu
nije stalo do ispunjenja ugovornih obaveza, ve do oteenja ostalih steajnih
poverilaca, na primer putem udaljenja predmeta iz mase ili povlaivanja protivnika pobijanja na raun i na teret ostalih steajnih poverilaca.
Sudska praksa u Srbiji i literatura morae da utvrde da li se pojedinane
mere prinudnog izvrenja, koje su dovele do namirenja poverilaca u vidu neu
obiajenog namirenja izvan rokova za pobijanje prema lanu 121 ZS, smatraju
neuobiajenim namirenjem ili uobiajenim namirenjem. U okviru nemakog
124

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

pravnog sistema, koji predvia reenja slina reenjima iz srpskog pravnog sistema, sudska praksa i literatura su u okviru pobijanja po osnovu namernog
oteenja poverilaca (intentionally damaging creditors) prihvatile da se (zapreene) pojedinane mere prinudnog izvrenja izvan pobojnih rokova u vidu
neuobiajenog namirenja (lan 121 ZS; 12 meseci) vie ne smatraju neuobiaje
nim, ve uobiajenim. Samo za rok pobijanja po osnovu neuobiajenog namire
nja u smislu lana 121 ZS (12 meseci) potiskuje se naelo koje dominira kod
pojedinanih prinudnih izvrenja u korist ravnopravnog tretmana poverilaca.
Uprkos tome, injenica da je isplata koja moe da se pobija izvrena sa ciljem
izbegavanja neposredno predstojeih mera prinudnog izvrenja ili ve pokrenutih mera prinudnog izvrenja, u sluaju saznanja o mogunosti oteenja
poverilaca indikuje njihovo odobravanje i ukoliko je izmirivanje usledilo
izvan pobojnih rokova po osnovu lana 121 ZS. Iza toga stoji da duniku, ako
vri isplatu pojedinanom poveriocu kako bi izbegao neposredno predstojeu
meru prinudnog izvrenja iako zna da vie ne moe da namiri sve poverioce i
da se usled namirenja jednog pojedinanog ili nekolicine poverilaca ostali poverioci oteuju, vie nije u prvom redu stalo do izmirenja njegovih zakonskih
obaveza, ve do favorizovanja ovog pojedinanog poverioca.
Sa aspekta nemakog prava, ako dunik izvri plaanje zbog injenice da
poverilac (protivnik pobijanja) preti podnoenjem predloga za pokretanje steaja, time se konstantno dolazi do efekta indicije o neuobiajenom namirenju
ak i izvan pobojnih rokova u smislu lana 121 ZS, poto predlog za pokretanje steaja ni u jednom trenutku i ni pod kojim okolnostima ne predstavlja
sredstvo za naplatu linih potraivanja pojedinanog poverioca (protivnika
pobijanja) u odnosu na dunika koje bi bilo i priznato u okviru pravnog poretka. Obrazloenje za to je da cilj steajnog postupka jeste najbolje mogue namirenje poverilaca, a ne ostvarivanje prava pojedinaca. Ako je poverilac (protivnik pobijanja) u tom smislu vrio pritisak da dunik, odnosno duniko
privredno drutvo izvri plaanje tako to je pretio podnoenjem predloga za
pokretanje steaja i ako je usled toga ostvario naplatu, ta naplata je uvek neuobiajena i indikuje, izvan pobojnog roka koji se predvia lanom 121 ZS, nameru da se otete poverioci dunika ali i znanje protivnika pobijanja o tome u
smislu lana 123 ZS, sa posledicom da takve isplate/namirenja prema lanu
123 ZS po pravilu mogu uspeno da se pobijaju. Re je pre svega o neuobiaje
nom namirenju, kada poverilac ne samo da preti podnoenjem predloga za
pokretanje steaja nego ga je u trenutku kada je dunik izvrio plaanje prema
njemu ve podneo, ime se ujedno indikuje i namera oteenja ostalih poverilaca od strane dunika, kao i znanje poverioca o tome.
125

S e d m i

d e o

Prema miljenju nemakog autora namera oteenja poverilaca uglavnom

ne postoji ako dunik odreenu pravnu radnju preduzme na osnovu motiva
koji su u potpunosti van ugovornih odnosa, odnosno u stanju nude, na primer u sluaju da je hitnom prodajom eleo da obezbedi osnovna sredstva (izdravanje) za sebe i svoju porodicu. U tom sluaju mu, naime, u prvom redu
nije stalo do favorizovanja pojedinanih poverilaca na raun ostalih steajnih
poverilaca, ve su drugi motivi i interesi odreivali njegove postupke. Isto vai
i kada dunik, na primer, plati odgovarajui honorar za izradu plana reorganizacije ili koncepta sanacije ako se on kree u uobiajenim okvirima kotanja i
ako nije bilo potpuno iskljueno da plan reorganizacije ili koncept sanacije ne
mogu stvarno i da se sprovedu.
Besplatna davanja/pokloni, ali i delom besplatna davanja ili pokloni ili ugovori, u sluaju kojih naspram obaveze dunika oigledno nije stajala obaveza
protivnika pobijanja u istoj vrednosti, predstavljaju znaajne indicije o nameri
oteenja poverilaca od strane dunika ili spoznaji primaoca tih davanja (protivnika pobijanja) o tome.
Neretko dunik i pojedini poverioci uz odloni uslov pokretanja steajnog
postupka ugovaraju automatizovano zasnivanje sredstava obezbeenja, kao
na primer da se poveriocu u sluaju podnoenja predloga za pokretanje steaja automatski prenese vlasnitvo nad odreenim predmetima ili da mu se pripiu sredstva na raunu. U takvom sluaju ugovorne strane unapred imaju
nameru (volju) da ukoliko nastupe uslovi steaja, dalje umanje steajnu masu
za vrednost predmeta obezbeenja. Ujedno i dunik i odlono uslovno obezbeeni poverilac moraju poi od toga da preostala imovina vie nije dovoljna
da namiri ostale poverioce, to uglavnom i jeste namera koja stoji iza ugovaranja ovakvog sredstva obezbeenja sa odlono uslovljenim dejstvom. U takvim
sluajevima po pravilu se moe zakljuiti da je postojala namera oteenja poverilaca od strane dunika, odnosno dunikog privrednog drutva i saznanje
od strane poverioca (protivnika pobijanja). Isto vai i za sline sporazume, koji
bi upravo u sluaju steaja dali prednost jednom poveriocu. U ove kategorije
naravno spadaju i odlono uslovljeni pokloni ili drugi pravni poslovi, kao, na
primer, ugovor izmeu dunika i poverioca da se u sluaju predloga za pokretanje steaja svojina nad odreenim zemljitem automatski prenese na poverioca. Ovakve okolnosti bez problema mogu da se pobijaju u skladu sa lanom
123 ZS.
Pobijanje u skladu sa lanom 123 ZS dolazi u obzir i u sluaju ako izmeu
dunika i poverioca u okviru ugovornog odnosa u naelu nije dogovoreno
zasnivanje sredstava obezbeenja u korist poverioca, ali ipak kasnije ili od sa126

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

mog poetka dunik poveriocu izdaje sredstva obezbeenja. Najpre se kod takvog injeninog stanja mora konstatovati da se radi o neuobiajenom namire
nju, s obzirom na to da poverilac nije imao ugovorno pravo na takvo sredstvo
obezbeenja. Osim toga, budui da dunik u odnosu na poverioca u okviru
redovnog poslovanja ispunjava samo onu obavezu koju duguje i nikakve usluge ili davanja koja idu dalje od toga, treba poi od toga da je ovo uspostavljanje
sredstava obezbeenja izvreno sa namerom oteenja ostalih poverilaca i da
je ova namera oteenja drugih poverilaca (protivnika pobijanja) i poznata
poveriocu poto mu je poznato da po osnovu postojeih ugovornih odnosa ne
bi imao pravo na uspostavljanje sredstava obezbeenja.
Drugaija bi, meutim, bila situacija kada bi poverilac od samog poetka
ugovornog odnosa uspostavio sredstva obezbeenja i ako bi ona pojedinano
bila konkretizovano ugovorena u okviru ugovornog odnosa. Sama okolnost da
sredstva obezbeenja treba da predstavljaju zatitu u sluaju steaja davaoca
sredstava obezbeenja nije dovoljna da bi se konkretizovalo postojanje namere o oteenju ostalih poverilaca i odgovarajue saznanje protivnika pobijanja
o tome. Kada bi se pobijalo uspostavljanje ovakvog sredstva obezbeenja po
sebi sva kreditna sredstva obezbeenja ili postojea sredstva obezbeenja
izgubila bi osnov svog postojanja, s obzirom na to da u pravnom prometu nijedno sredstvo obezbeenja kredita ne bi moglo da opstane naspram steaja.
Sve gore navedene indicije moraju se analogno imati u vidu kada je re o
imanju saznanja druge strane, tj. protivnika pobijanja, da postoji namera oteenja ostalih poverilaca. Na ovaj nain moe da se dokae saznanje protivnika
pobijanja eventualno i nezavisno od lana 123 reenica 2 ZS.
Ako je protivnik pobijanja pre svega banka kod koje se vodi poslovni raun,
zahtev da se uspostavi naknadno obezbeenje predstavlja indiciju za to da je
imala saznanje o preteoj nesposobnosti plaanja dunika/dunikog privrednog drutva. Ukoliko se odobri odgovarajue naknadno obezbeenje, time se
po pravilu zasniva pravo pobijanja u skladu sa lanom 123 ZS, poto se mora
poi od toga da je banka prepoznala pogoranje kreditne sposobnosti i da je
iskoristila svoju dominantnu ulogu nezaobilazni akter kod koga se vodi poslovni raun dunika/dunikog privrednog drutva i svoju poziciju moi
koja je sa time povezana. Isto vai i za sluaj ako je banka kod koje se vodi
poslovni raun najpre raskinula poslovni odnos uz obrazloenje da je nastupilo drastino pogoranje imovinskih odnosa, a potom primala dalje uplate od
strane dunika/dunikog privrednog drutva. U takvim sluajevima mora se
poi od toga da je banka kod koje se vodi raun prepoznala beznadenu situaciju i na osnovu toga ve prekinula ugovorne odnose pretpostavljajui da ve127

S e d m i

d e o

rovatno nee moi da se namire svi poverioci. Ovde se mora poi od saznanja
o nameri oteenja poverioca u sluaju da poverilac (banka) prima dalje uplate od strane dunika/dunikog privrednog drutva.
I. lan 124 ZS (poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu)
Pravni posao i pravna radnja steajnog dunika bez naknade ili uz ne
znatnu naknadu mogu se pobijati ako su zakljueni odnosno preduzeti u po
slednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Pravnom radnjom steajnog dunika bez naknade smatra se i proputa
nje ulaganja albe, prigovora, odgovora na tubu ili izostanak sa roita
ako je saugovara steajnog dunika stekao neku imovinsku korist.
Ne mogu se pobijati uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni
darovi uinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne svrhe, pod
uslovom da su u vreme kada su uinjeni bili srazmerni finansijskim mogu
nostima steajnog dunika i uobiajeni za privrednu granu kojoj steajni
dunik pripada.
Odricanje od nasledstva smatra se pravnom radnjom steajnog dunika
bez naknade.
1. Uopteno
Lice koje primi inidbu bez naknade ili uz neznatnu naknadu u naelu uiva zatitu u manjoj meri nego lice ije se potraivanje temelji na pravnoj radnji
za koju se predvia ekvivalentna naknada. Iz tog razloga, zakonodavac u Srbiji je u lanu 124 ZS naelno doneo odluku o pravinosti u tom smislu da interes primaoca odreenog davanja u vezi sa sudbinom datog predmeta u njegovoj imovini za ogranieni vremenski period (pet godina) mora da stupi iza
interesa steajnih poverilaca da se uvea steajna masa. U okviru pobijanja u
smislu lana 124 ZS u tom smislu manje je re o sprovoenju principa ravnomernog namirenja poverilaca, a pre o odluci o pravinosti.
Razlog za pobijanje davanja bez naknade je puka injenica da je inidba
izvrena bez novane naknade, pri emu ne moraju da postoje subjektivni elementi kao uslovi kod dunika i protivnika pobijanja. Iz toga proistiu kljune
posledice u tom smislu to lice koje neto dobija bez naknade mora da rauna
sa time da steeni predmet ili pravo mora ponovo da vrati, i to tokom dueg
perioda (pet godina). Meutim, protivnik pobijanja je zatien u tom smislu
to nije obavezan da vrati (pravo ili predmet), ako je re o uobiajenom prigodnom daru (vidi lan 124 stav 2 ZS), i to po potrebi moe da se pozove na
argument da na taj nain nije ostvarena promena u pogledu uveanja njegove
128

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

imovine ako izgubi posed nad besplatno steenim predmetom ili pravom, a za
taj predmet ili to pravo nije primio nikakvu drugu inidbu, kao, na primer, putem preprodaje tog predmeta ili prava ili naplate potraivanja. Argument da na
taj nain nije dolo do bogaenja primaoca poklona moe da bude relevantan
samo u sluaju ako primalac na osnovu tog poklona na kraju stvarno ne uiva
povlaeni tretman u poreenju sa periodom pre davanja. Pri tome primalac
davanja ne moe da se pozove na nebogaenje u sluaju da predmet poklona ili
poklonjeno ustupanje dalje prenese (na tree lice) bez naknade sa namerom da
iskoristi argument nebogaenja sa ciljem izbegavanja primene lana 124 ZS. I
koristi i druge prednosti koje je primalac stekao, duan je da ponovo vrati (vidi
u tom smislu dodatno i komentar na lan 130 stav 1 ZS).
Pobojnost u smislu lana 124 ZS ne iskljuuje pobojnost po osnovu lana
123 ZS. Mogu se zamisliti konstelacije u kojima bi bilo mogue i pobijanje po
osnovu lana 124 ZS, kao i po osnovu lana 123 ZS. Kada je re o takvim situacijama, sa aspekta da se osigura uspeh pobijanja potrebno je temeljiti pobijanje na oba osnova, usled ega bi steajni upravnik imao bolje izglede za uspeh u pogledu uloenog pobijanja.
2. pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika
Pojam inidbe u lanu 124 ZS treba da se shvati u irokom smislu. On obuhvata radnje u irokom smislu koje imaju za cilj izuzimanje imovinske vrednosti iz imovine dunika/dunikog privrednog drutva kojim on/ono odgovara,
a u korist treeg lica. Primena lana 124 ZS obuhvata i faktike radnje, pri
emu se u osnovi tih radnji nalazi i pravni posao, kao na primer poklon. Nezavisno od poklona, kao pravna radnja/posao e se kvalifikovati i, na primer,
sluaj kada dunik/duniko privredno drutvo odustane od svojine nad nekim predmetom ili potraivanjem sa ciljem da nekom drugom licu omogui
sticanje svojine nad njim.
I davanje na korienje, kao na primer pozajmljivanje, moe da se uzme u
obzir kao pravna radnja/posao. Ako, na primer, dunik, odnosno duniko
privredno drutvo bez naknade ustupi poslovni prostor treem licu, koje moe
za svoje potrebe da koristi taj prostor, time su obuhvaeni elementi koji na
osnovu lana 124 ZS mogu da se pobijaju. Isto vai i onda kada se drugi predmeti dunika/dunikog privrednog drutva bez naknade stave na raspolaganje treem licu (protivniku pobijanja), to dovodi/to je dovelo do povoljnijeg
tretmana primaoca ovakve inidbe (protivnika pobijanja). Ako, na primer,
dunik raspolae voznim parkom i ako jedno od vozila iz njega prepusti bez
naknade treem licu ili lanu porodice, u tome se vidi inidba bez naknade
129

S e d m i

d e o

koja moe da se pobija u smislu lana 124 ZS sa posledicom da primalac davanja/inidbe treba da bude stavljen u poloaj kao da je zakljuen uobiajeni
ugovor o ustupanju radi korienja (ugovor o zakupu) te da putem uplata u
steajnu masu izvri svoju protivinidbu. Isto vai i za sluaj da je dunik, odnosno duniko privredno drutvo treem licu stavilo na raspolaganje radnu
snagu lica koje je kod njega zaposleno, a da pri tome primalac (protivnik pobijanja) ne mora da preduzme nikakvu inidbu zauzvrat.
Treba imati na umu da u okviru pobijanja u smislu lana 124 ZS iskljuivo
pravne radnje/posao dunika mogu da dovedu do pobojnosti, tako da mere
prinudnog izvrenja usmerene protiv dunika/dunikog privrednog drutva
ne potpadaju pod oblast primene lana 124 ZS, poto se ne zasnivaju neposredno na injenju dunika.
Primena lana 124 ZS uostalom pokriva i sva ostala jednostrana otuenja
imovine, kao, na primer, odricanje od prava zaloge, potraivanja ili proputanje da se uloi prigovor zbog zastarelosti. Isto vai i za proputanje uputanja
u parnicu na osnovu neosnovane tube protiv dunika/dunikog privrednog
drutva koja dovodi do donoenja presude na osnovu kojeg se privileguje tuilac koji zapravo nije imao realno pravo na takvu privilegiju. Jedan sluaj koji
potpada pod primenu lana 124 ZS, a koji se esto javlja u praksi jeste odricanje od naplate potraivanja dunika/dunikog privrednog drutva prema
ugovornom partneru koji zapravo duguje inidbu duniku/dunikom privrednom drutvu, to se uglavnom ini da bi se primalac inidbe doveo u bolji
poloaj, pri emu u naelu nije merodavna motivacija dunika. Neophodno je
uvek primeniti objektivno merilo, i to u tom smislu da li inidba dunika/
dunikog privrednog drutva u ekonomskom smislu treba da se shvati kao
odnos razmene ili u ekonomskom smislu kao (delimian) poklon odnosno
inidba koja se (delom) vri bez naknade.
Kao to je ve istaknuto i proputena odbrana dunika/dunikog privrednog drutva u parninim postupcima smatra se inidbama dunika/dunikog
privrednog drutva bez naknade, tako da pravna korist koju je po tom osnovu
stekao poverilac moe da se pobija specifinim pobojnim merama u steaju u
skladu sa lanom 124 ZS. Najnovijom reformom zakona to je sada izriito ureeno lanom 124 stav 2 ZS. Samo po sebi ovo pojanjenje u lanu 124 stav 2 ZS
nije ni bilo neophodno poto je jo na osnovu dosadanjeg lana 124 stav 2 ZS
sledilo da svaki oblik pravne radnje kojom je poverilac stekao posebnu prednost
moe da se pobija u skladu sa lanom 124 ZS, ako su ispunjeni ostali uslovi iz
lana 124 ZS. To pre svega proistie i iz lana 119 stav 2 ZS, prema kome i neinjenje dunika/dunikog privrednog drutva moe da se pobija.
130

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

3. bez naknade
inidba se vri bez naknade ako se shodno dogovoru odustaje od vrednosti
imovine u korist nekog drugog lica bez odgovarajue protivinidbe koju bi to
lice izvrilo u odnosu na dunika ili uz njegovu saglasnost izvrilo ili bi se obavezalo da je izvri u korist treeg lica. Za pobijanje u smislu lana 124 ZS nije
potrebno da izmeu lica koje daje inidbu i primaoca poklona postoji saglasnost u pogledu nedavanja naknade, pa prema tome oni postupaju u nekom
vidu koluzivne saradnje. Dovoljno je kada dunik jednostrano izvri inidbu,
a primalac je primi imajui svest o tome da se od njega ne oekuje nikakva
protivusluga, niti je on duguje.
Iz teksta zakona moe se zakljuiti da pobijanje na osnovu lana 124 ZS ne
zahteva nuno da radnja bude u potpunosti bez naknade; dovoljno je da je re
o karakteristici delimino bez naknade.
Kod davanja naknade nije odluujue pitanje da li je dunik za svoju inidbu dobio protivuslugu, ve pitanje da li je primalac za tu inidbu morao da
podnese rtvu iz svoje imovine. To je relevantno u onim sluajevima u kojima
je uz saglasnost dunika protivinidba primaoca poklona izvrena ili se vri u
odnosu na trea lica. U takvim sluajevima re je o davanju uz naknadu ako
odnosni primalac inidbe sa svoje strane mora da izvri adekvatnu protivinidbu. Ako, za razliku od toga, primalac inidbe za inidbu dunika ne mora
da izdvoji nikakve imovinske vrednosti, inidba moe da bude bez naknade
ak i u sluaju da dunik dobije neku naknadu od strane treeg lica.
Merodavan trenutak za ocenu davanja bez naknade je onaj kada se pravna
radnja preduzima (vidi i lan 127 stav 2 ZS), dakle trenutak u kome protivnik
pobijanja stie pravo usled inidbe dunika.
Ako je prvobitno dogovorena i ispunjena besplatna inidba dunika u odnosu na primaoca poklona i ako je kasnije, dakle naknadno, postignut dogovor o protivinidbi to ne dovodi do toga da je inidba bez naknade pretvorena u inidbu sa naknadom, poto je u trenutku koji je u tom smislu merodavan
i u kome je inidba izvrena postojao odnos bez naknade, a iskljuivo je taj
trenutak merodavan.
Procene vrednosti davanja uesnika (dunika i primaoca inidbe ) u odnosu na poklonjeni predmet ili poklonjeno potraivanje u okviru pobojnosti na
osnovu lana 124 ZS nisu od znaaja. Merodavno je iskljuivo objektivno injenino stanje da li je protivinidba koju je izvrio primalac poklona bila ekonomski primerena u poreenju sa poklonjenim predmetom, odnosno poklonjeno potraivanje u odnosu na razmenjeni predmet.
Ako su dunik i primalac prestacije zakljuili sudsko ili vansudsko poravnanje, osnovanost pobijanja preduzetnih radnji zavisi od svakog konkretnog
131

S e d m i

d e o

sluaja. Po pravilu se polazi od toga da je poravnanje zakljueno kako bi se

putem obostranog poputanja uz razumno uvaavanje injeninog stanja i/ili
pravne situacije uklonila postojea neizvesnost, tako da je potrebno poi od
primerene protivinidbe primaoca poklona. To naravno ne vai ako je poravnanje zakljueno na teret dunikove imovine i na jednostran nain, a nisu postojala ozbiljna prava primaoca poklona (strane sa kojom je zakljuen ugovor
o poravnanju) sa druge strane. Izuzeti su i oni sluajevi u kojima je dunik pod
pritiskom likvidnosti, a sa im je upoznat primalac poklona, zakljuio ugovor
koji je tetan za njega dunika, kako bi bez odlaganja mogao da ostvari makar jedan deo inidbe od strane primaoca poklona. Primalac poklona se bogati za iznos daljeg potraivanja dunika koga se on u tom smislu odrekao, a koje
je mogao i da naplati, tako da u tom pogledu moe da se primeni pobojnost na
osnovu lana 124 ZS.
Poklanjanje predmeta pod teretom, odnosno dogovor o preuzimanju stvarnog tereta uz istovremeni prenos neke stvari od strane njenog sticaoca, odnosno primaoca inidbe iako naelno umanjuje vrednost primljenog poklona u
obimu stvarne vrednosti tereta, ipak ne predstavlja naknadu za prenos, tako da
prenos takvog predmeta kao inidba koja se vri u potpunosti bez naknade
moe da se pobija na osnovu lana 124 ZS. Sluaj moe da bude drugaiji kada
se prenosi zemljite pod teretom, a sticalac treba dunika da oslobodi linog
duga, pri emu je u tom pogledu merodavno da li je sticalac ekonomski u stanju da to ispuni, poto bi se kod oslobaanja u suprotnom radilo o lanom
oslobaanju, te bi usled toga bila re samo o prividnoj protivinidbi.
Jednostrana zabluda primaoca u pogledu objektivne vrednosti njegove protivinidbe ili o tome da se njegova protivinidba odnosi na inidbu koju je izvrio dunik nema znaaj u odnosu na pitanje da li je inidba dunika izvrena
bez naknade, poto poverioci dunika ne mogu da se pozivaju na postojanje
dovoljne protivvrednosti koja bi kompenzovala otuenje predmeta imovine
samo zbog toga to primalac odnosno protivnik pobijanja polazi od toga da je
izvrio protivinidbu kojom se ta okolnost kompenzuje. Iz tog razloga su i
zablude dunika ili obeju strana (dunika i primaoca inidbe) ostale irelevantne za mogunost pobijanja prema lanu 124 ZS.
Jednostrane zamisli dunika/dunikog privrednog drutva o moguim
ekonomskim prednostima koje ne stoje ni u kakvom odnosu pravne zavisnosti
u odnosu na inidbu ne obrazlau element plaanja, kao to to ne vai ni za
protivinidbu kojoj se dunik samo nada, a koju primalac inidbe ne duguje
na osnovu ugovora.

132

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

4. ili uz neznatnu naknadu

Na osnovu formulacije zakonodavca u smislu lana 124 ZS iz koje proizilazi da pobijanju na osnovu lana 124 ZS podleu i takvi elementi u kojima je
izvrena protivinidba koja nema jednaku vrednost, bitno se iri primena lana 124 ZS. U suprotnom bi ak i protivinidba primaoca inidbe, na primer u
vidu plaanja obaveznog jednog dinara kao protivinidbe za neko zemljite,
iskljuila pobijanje na osnovu lana 124 ZS. Da li je stranama stalo do toga da
se inidba dunika delimino izvri bez naknade, naelno nije od znaaja. Zapravo je merodavno da li se u okviru uobiajenog pravnog prometa protivinidba smatra primerenom inidbi dunika/dunikog privrednog drutva.
Pravna posledica inidbe koja se vri delom bez naknade u prvom redu je
da protivnik pobijanja (primalac inidbe) vrati ostatak vrednosti inidbe dunika u steajnu masu. Ako je inidba deljiva, pravna posledica pobijanja po
osnovu lana 124 ZS ostaje ograniena u odnosu na deo vika, koji se smatra
izvrenim bez naknade. Preostali deo (za koji je izvrena naknada) moe da se
pobija dodatno samo onda ako se na to mogu primeniti drugi propisi o pobijanju (na primer lan 122 ili 123 ZS). Ako je, meutim, inidba vee vrednosti
od strane dunika prema primaocu inidbe (protivniku pobijanja) nedeljiva,
pobijanje se naelno usmerava na vraanje inidbe u celini, i to uz vraanje
izvrene protivinidbe uinjene primaocu inidbe (protivniku pobijanja). Alternativno, protivnik pobijanja moe da izvri i odgovarajue uplate u steajnu
masu kojima bi se u ekonomskom smislu steajna masa dovela u isti poloaj
(vidi o tome i komentar uz lan 130 stav 1 ZS).
5. Drugi pojedinani sluajevi
Smatra se da je bez naknade izvreno i svesno ispunjenje nepostojee obaveze od strane dunika/dunikog privrednog drutva, pri emu ova okolnost
samo ogranieno vai u sluaju da je dunik pre dospea izvrio uplatu primaocu inidbe (protivniku pobijanja) sa kojim stoji u ugovornom odnosu. U tom
sluaju pobijanje po osnovu lana 124 ZS odnosi se na koristi i redovne kamate prispele do trenutka stvarnog dospea, poto bi primalac inidbe mogao da
aktivira te koristi i kamate, a da u tom trenutku nije ve imao pravo na isplatu
glavnice.
Otplata tueg duga je naelno posao bez naknade, ako primalac inidbe ne
mora da izvri odgovarajuu protivinidbu, a primalac inidbe nije imao druga potraivanja u odnosu na dunika. U naelu se i obezbeenje tueg duga
vri bez naknade ako davalac obezbeenja (dunik) prilikom uspostavljanja
133

S e d m i

d e o

sredstva obezbeenja nije postupao na osnovu sopstvene obaveze koja podrazumeva naknadu u odnosu na primaoca obezbeenja. To ne vai u onim sluajevima kada je primalac obezbeenja zauzvrat u odnosu na dunika ili tree
lice izvrio protivinidbu kojom se nadoknauje inidba. Za razliku od toga,
da je obezbeenje izvreno bez naknade ne iskljuuje se argumentom da je
davalac obezbeenja na taj nain nastojao da ostvari sopstveni ekonomski interes. Jedino je merodavno da li je primalac obezbeenja (protivnik pobijanja)
rtvovao svoju imovinu u korist davaoca obezbeenja (dunika) ili treeg lica,
to bi se ocenjivalo na osnovu objektivnih kriterijuma.
Takoe se na osnovu lana 124 ZS moe pobijati jemstvo dunika za obaveze treeg lica ili preuzimanje saodgovornosti za takve obaveze, ako zauzvrat
nije izvrio protivinidbu u korist dunika odnosno dunikog privrednog
drutva. U tom sluaju se pobijanje usmerava na oslobaanje dunika od obaveze jemstva, odnosno oslobaanje od saodgovornosti dunika. Ako je dunik
na osnovu jemstva ili saodgovornosti za tui dug izvrio plaanja pre pokretanja steajnog postupka u korist poverioca (primaoca inidbe), re je o sluaju
otplate tuih dugova, tako da se protivnik pobijanja koji se na taj nain oslobaa otplate obavezuje da vrati dati iznos, koji je poverilac primaoca inidbe
dobio od dunika.
Pokloni izmeu lanova porodice koji prevazilaze zakonski dugovano izdravanje (ono se usled toga tretira kao izdravanje izmeu lanova porodice i
ispunjava element nadoknadivosti) predstavljaju inidbe dunika bez naknade. To vai i za sluaj kada se to nazove naknadom za voenje domainstva i
staranje o deci od strane branog druga koji nije u radnom odnosu.
Zakljuenje ivotnog osiguranja od strane dunika odnosno dunikog privrednog drutva u korist treih lica, u odnosu izmeu dunika i povlaenih
lica (protivnik pobijanja) smatra se elementom nenadoknadivosti ako to
je u praksi uglavnom sluaj povlaeno lice ne mora da izvri protivinidbu
za to ivotno osiguranje. U ekonomskom smislu, kod takvih postupaka se iskljuivo povlauje tree lice bez obaveze izvrenja neke protivinidbe.
6. Ne mogu se pobijati uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi,
kao ni darovi uinjeni iz zahvalnosti niti izdvajanja u humanitarne
svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su uinjeni bili srazmerni
finansijskim mogunostima steajnog dunika i uobiajeni
za privrednu granu kojoj steajni dunik pripada
Od mogunosti pobijanja na osnovu lana 124 stav 1 ZS izuzeti su uobiajeni, primereni pokloni, koji se u skladu sa obiajima u vezi sa odreenim
134

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

povodima smatraju uobiajenim ili koji se daju u dobrotvorne svrhe ili svrhe
od opte koristi (za Boi, Novu godinu, Uskrs, roendan ili imendan, prilikom poseta, jubileja, krtenja, sticanja crkvenog punoletstva11), veridbe, svadbe, poslovni ruak itd.). U tom sluaju je merodavno da li se radi o uobiajenom prigodnom poklonu odnosno uobiajenom prigodnom daru, a ne o
inidbama koje se trajno ponavljaju u kratkim razmacima.
Osim toga, poklon ne sme da pree meru koja bi bila u skladu sa prilikama
davaoca i uobiajena za takve prilike. Takoe, vrednost inidbe mora da stoji
u prihvatljivoj razmeri u odnosu na povod davanja poklona. Ovim ogranienjem se iskljuuju takvi oblici poklona da se, na primer, povodom roendana
pokloni kua. Jo jedna ispravka se vri i na taj nain to se na osnovu lana
124 ZS privilegovano tretiraju samo neznatni pokloni/darovi koji su u skladu
sa imovinskom situacijom dunika/dunikog privrednog drutva.
Iako se u naelu pitanje o uobiajenosti i maloj vrednosti definie u poreenju sa obiajima i u odnosu na konkretne imovinske odnose dunika odnosno
dunikog privrednog drutva u trenutku davanja poklona, vei pokloni nikada nisu privilegovani na osnovu lana 124 stav 2 ZS. Iz tog razloga su, na primer, putovanja koja je dunik platio poslovnom partneru ili treem licu izuzeta iz privilegija koje predvia lan 124 stav 2 ZS, to vai takoe i posebno
za sluaj kada dunik od toga oekuje odreenu imovinsku korist, poto
kao to je ve istaknuto nisu presudne subjektivne predstave dunika/dunikog privrednog drutva.
7. Odricanje od nasledstva smatra se pravnom radnjom
steajnog dunika bez naknade
Na pojanjavajui nain, lan 124 ZS regulie da se izjave o odricanju od
nasledstva uvek tretiraju kao besplatne radnje, odnosno radnje dunika/dunikog privrednog drutva bez naknade. Iza toga stoji da se dunik odnosno
duniko privredno drutvo putem odricanja od nasledstva odrie imovinskih
predmeta, usled ega se umanjuje imovinska masa dunika u korist primaoca
nasledstva koji se na osnovu reda nasleivanja ili iskazane volje u testamentu
privileguje, i to na teret imovine dunika/(kasnije) steajne mase.
8. Oteenje poverilaca
inidba dunika/dunikog privrednog drutva mora da dovede do oteenja poverilaca, pri emu nije merodavno da li je pri tome re o neposrednom
11) Prim. prev.: in u Rimokatolikoj i Evangelikoj crkvi kojim se slavi sticanje crkvenog punoletstva dece, ime postaju lanovi zajednice.

135

S e d m i

d e o

ili posrednom oteenju poverilaca. Poto je dovoljno i posredno oteenje

poverilaca, imovinska situacija dunika u trenutku same inidbe nije od znaaja. Od znaaja nije ni pitanje da li je dunik u trenutku preduzimanja inidbe
ve imao poverioce. Oteenje poverilaca izvodi se po pravilu direktno na
osnovu obavljanja inidbe bez naknade.
9. Teret dokazivanja
Teret dokazivanja o ispunjenosti uslova koje predvia lan 124 stav 1 ZS
snosi podnosilac pobojne tube, to je po pravilu steajni upravnik. On prema
tome mora da dokae da je dunik odnosno duniko privredno drutvo izvrilo inidbu bez naknade, ili delimino bez naknade, u korist protivnika pobijanja ime je protivnik pobijanja privilegovan, a ta inidba je postala uzrona
za oteenje svih poverilaca.
Ako se protivnik pobijanja usprotivi pobijanju na osnovu lana 124 ZS, na
njemu je da dokae ekonomski ekvivalent vrednosti protivinidbe za primljeni
poklon, a time i primerenost protivinidbe koju je on izvrio. Pored toga, protivnik pobijanja je zaduen i za eventualno izvoenje dokaza da je davanje
poklona od strane dunika/dunikog privrednog drutva izvreno izvan roka
od pet godina predvienog lanom 124 ZS. Teret dokazivanja pada na protivnika pobijanja, ako eli da se pozove na okolnost da poklon koji je primio
potpada pod privilegije koje predvia lan 124 stav 2 ZS.
Teret dokazivanja pada na protivnika pobijanja i onda kada se poziva na
argument da na taj nain nije stekao imovinsku korist, bilo zato to smatra da
je poklon dunika od poetka bio bezvredan ili zato to vie nije u stanju da ga
stvarno vrati. U poslednjem navedenom sluaju on pored toga mora da dokae i da osim inidbe koju je svojevremeno primio od dunika nije primio nikakvu drugu nadoknadu. Ovo je neophodno kako bi se iskljuilo da primalac
poklona (protivnik pobijanja) predmet koji je dobio (delom) bez naknade od
dunika ne prenese ili proda uz ostvarivanje dobiti. Ako je primalac poklona
stekao imovinsku korist na osnovu takve transakcije, duan je da takvu korist
vrati u steajnu masu. Isto vai i za lanane poslove, kada dakle primalac poklona ve primljeni poklon bez naknade pokloni sledeem primaocu poklona
kako bi mogao da se pozove na prigovor da nije stekao imovinsku korist. U
tom smislu, dakle, nije dovoljno da se protivnik pobijanja pozove samo na to
da je primljeni poklon ili poklonjeno potraivanje bez naknade prosledio treem licu (vidi dodatno i komentar o lanu 130 stav 1 ZS).

136

Osmi deo
Dopunski propisi o pobojnom pravu specifinom
za steajni postupak
I. lan 125 ZS (Povezana lica)
Povezanim licima steajnog dunika u smislu ovog zakona smatraju se:
1) direktor, lan organa upravljanja ili organa nadzora steajnog du
nika
2) lan steajnog dunika koji za njegove obaveze odgovara celoku
pnom svojom imovinom
3) lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu steajnog dunika
4) pravno lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona kojim se
ureuju privredna drutva
5) lica koja zbog svog posebnog poloaja u drutvu imaju pristup po
verljivim informacijama ili imaju mogunost da se upoznaju sa finansij
skim stanjem steajnog dunika
6) lice koje je faktiki u poziciji da vri znaajan uticaj na poslovanje
steajnog dunika
7) lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u
pobooj liniji do etvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog
stepena srodstva ili brani drug fizikih lica iz ta. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog
lana.
1. Uopteno
lan 125 ZS sadri pravnu definiciju pojma povezana lica koji se koristi u
brojnim propisima o pobijanju. Re je o licima koja imaju posebne mogunosti za delovanje zbog injenice da imaju pristup informacijama ili zbog uticaja
na imovinske odnose dunika/dunikog privrednog drutva iz linih razloga,
razloga kompanijskog prava ili slinih. S obzirom na navedeno, u sluaju izmetanja imovine u njihovu korist ili uz njihovu saradnju opravdana je doza
posebnog podozrenja, tako da se pobojne radnje prema tim licima mogu vri137

O s m i

d e o

ti pod olakanim okolnostima. Odnos povezanosti dunika/dunikog privrednog drutva sa povezanim licem pri tome u naelu osim u sluaju kad je
zakonom drugaije ureeno treba da je postojao u trenutku sticanja punovanosti pobijenog pravnog posla (vidi lan 127 stav 2 ZS).
U takama 1 do 6 lana 125 ZS nabrojana su lica koja su ili prema odredbama kompanijskog prava ili stvarno povezana sa dunikom/dunikim privrednim drutvom. lan 125 taka 7 odnosi se na line odnose izmeu povezanih lica i dunika/dunikog privrednog drutva.
2. Povezana lica u smislu kompanijskog prava (lan 125 take 1-6 ZS)
2.1. lanovi organa upravljanja/organa nadzora (taka 1)
Povezanim licima pravnih lica i drutava koja nemaju svojstvo pravnog lica
smatraju se najpre lanovi njihovih organa upravljanja ili nadzora. lan 125
taka 1 primenjuje se i na eventualne zamenike lanova organa upravljanja i
organa nadzora. Nije presudna punovanost imenovanja organa, odluujue
je da li se delatnosti zaista izvravaju, odnosno da li su izvravane u trenutku
pravne radnje koja se pobija tako da i faktiki organi potpadaju pod primenu lana 125 taka 1 ZS. I ta lica raspolau privilegovanim, veim insajderskim znanjem.
Usled identine pozicije dobijanja informacija i slinih interesa, pod primenu ovog lana potpadaju i lanovi eventualnog dobrovoljnog nadzornog saveta ili lanovi nekog kontrolnog tela sa slinim nadzornim funkcijama, pri
emu e u takvim sluajevima uglavnom biti ispunjeni i uslovi iz lana 125
taka 6 ZS.
2.2. lan steajnog dunika koji za njegove obaveze odgovara

celokupnom svojom imovinom (taka 2)
Privilegovano, tj. nadmono, a time i insajdersko znanje pretpostavlja se
kod svakog lica koje je lan dunikog privrednog drutva, a koje svojom imovinom neogranieno odgovara za dugove dunikog privrednog drutva. Na
taj nain lan 125 taka 2 ZS pretpostavlja dve stvari: Kao prvo mora da postoji poslovni odnos izmeu povezanog lica (lan) i dunikog privrednog
drutva, sa druge strane mora da postoji neograniena odgovornost tog lana
dunikog privrednog drutva za dugove privrednog drutva. Prema tome,
predmet lana 125 taka 2 ZS su lanovi drutva/dunikog privrednog drutva sa linom odgovornou. Kada je re o komanditnom drutvu, to se odnosi na komplementare (lanove komanditnog drutva), a kod ortakog drutva
138

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

kao drutva lica na ortake. Ali za razliku od toga, primena lana 125 taka 2 ZS
se ne odnosi, na primer, na spoljne lanove komanditnog drutva (komanditore), poto oni ne odgovaraju svojom imovinom za dugove drutva. Takoe se
primena lana 125 taka 2 ZS ne odnosi na drutvo sa ogranienom odgovornou, izuzev sluaja predvienog u lanu 125 taka 3 ZS. Isto vai i za akcionare akcionarskog drutva.
2.3. lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu

drutva/steajnog dunika (taka 3)
Takoe, povezanim licima se smatraju i svi lanovi drutva ili akcionari koji
imaju znaajno uee u kapitalu drutva. ta se smatra znaajnim ueem u
osnovnom kapitalu, ta se smatra veinskim ueem u osnovnom kapitalu,
kao i kada je odreeno lice kontrolni lan drutva, propisano je lanom 62
Zakona o privrednim drutvima iji stav 3 regulie povezana lica i predvia
sledee: Znaajno uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduju vie od 25%
prava glasa u drutvu.
2.4. pravno lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona

kojim se ureuju privredna drutva (taka 4)
Takoe, povezanim licima u smislu lana 125 ZS smatraju se privredna
drutva erke i ostala povezana privredna drutva dunikog privrednog
drutva, ako na osnovu merodavnih kompanijsko-pravnih propisa u Srbiji izmeu njih postoji veza u smislu koncerna, koja omoguuje da duniko privredno drutvo kontrolie povezano lice u smislu lana 125 taka 4 ZS i u
smislu kompanijskog prava Republike Srbije.
2.5. lica koja zbog svog posebnog poloaja u drutvu imaju pristup

poverljivim informacijama ili imaju mogunost da se upoznaju

sa finansijskim stanjem steajnog dunika
Takoe se kao povezana kvalifikuju takva lica koja na osnovu svoje profesionalne pozicije ili neke druge pozicije u okviru dunikog privrednog drutva
imaju mogunost da dobiju poverljive informacije ili informacije o ekonomskoj situaciji dunikog privrednog drutva. Meutim, nije neophodno da su
ta lica stvarno i primila tajne informacije ili informacije o ekonomskoj poziciji dunikog privrednog drutva. Ovo je pitanje koje postaje relevantno isklju-

139

O s m i

d e o

ivo prilikom izvoenja dokaza. Na teret povezanih lica u smislu lana 125
taka 5 ZS najpre se u naelu polazi od toga da su ta lica zaista i stekla tajne
informacije ili informacije o finansijskom stanju dunikog privrednog drutva. Na protivniku pobijanja je da potom, u okviru eventualnog postupka pobijanja dokae suprotno, pri emu to esto nee biti mogue, poto bi on u
smislu lana 125 taka 5 ZS konkretno morao da iznese i dokae iz kojih razloga je bio spreen da pribavi informacije, iako je naelno imao mogunost
kompletnog uvida u tajne informacije odnosno finansijsku situaciju dunikog privrednog drutva. U tom smislu, lan 125 taka 5 ZS obuhvata pre svega
zaposlena lica i saradnike (prokuriste, zaposlene na rukovodeim poloajima
itd.), ako su oni zaista imali mogunost da pribave informacije.
Pored toga na osnovu formulacije iz lana 125 taka 5 ZS sledi da izmeu
povezanog lica i dunikog privrednog drutva ne mora nuno da postoji zasnovan radni odnos (lica koja zbog svog posebnog poloaja). Stoga se primena lana 125 taka 5 ZS odnosi i na eksterne revizore, poreske savetnike i
knjigovoe, u meri u kojoj oni na osnovu svojih ugovornih odnosa imaju mogunost kompletnog informisanja o dunikom preduzeu.
2.6. lice koje je faktiki u poziciji da vri znaajan uticaj na

poslovanje steajnog dunika (taka 6)
lan 125 taka 6 ZS predstavlja opte dopunsko zakonsko reenje u odnosu
na sluajeve regulisane lanom 125 take 1-5 ZS u onim sluajevima u kojima
neko lice nije obuhvaeno lanom 125 take 1-5 ZS, iako uprkos tome ima
znaajan uticaj na sudbinu privrednog drutva i/ili posebne mogunosti dobijanja informacija. To se u prvom redu odnosi na faktike direktore, tj. na one
koji nisu u smislu kompanijskog prava imenovani u redovnom postupku na tu
funkciju, ali kojima su ipak drutvo ili lanovi drutva ustupili ili poverili slina prava ili kod kojih je duniko preduzee ili su lanovi drutva tolerisalo/
tolerisali vrenje slinih ovlaenja.
U posebnim konstelacijama, lan 125 taka 6 ZS stoga moe da se primeni
ak i u odnosu na poslovnu banku dunikog privrednog drutva, ili na glavnog dobavljaa dunikog privrednog drutva, ako banka ili glavni dobavlja
na osnovu faktikih okolnosti mogu neposredno da odrede sudbinu dunikog privrednog drutva. To vai nezavisno od pitanja da li se naelno na osnovu statuta, odnosno osnivakog akta drutva u sutini sudbina drutva stavlja
u ruke propisno imenovanom rukovodstvu drutva.

140

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

2.7. irenje kruga lica u smislu lana 125 take 1), 2), 3), 5) i 6) ovog

lana (suprunici)
U povezana lica u smislu lana 125 take 1, 2, 3, 5 i 6 ZS ne ubrajaju se samo
lica koja su tamo navedena s tim u vezi se upuuje na gore navedeni komentar ve i suprunici lica navedenih u lanu 125 take 1, 2, 3, 5 i 6 ZS, kao to
se precizira u okviru lana 125 taka 7 u 2. delu reenice.
I kod suprunika se moe osnovano pretpostaviti da su imali znaajne mogunosti dobijanja informacija i/ili vrenja uticaja u odnosu na duniko privredno drutvo, odnosno da su te mogunosti imali u trenutku kada je pobojna pravna radnja preduzeta. Treba imati na umu da je neophodno da je u
trenutku nastupanja pravne radnje koja se pobija ve bio zasnovan brani odnos, dok kasnije zakljuenje braka najpre naelno ne dovodi do ispunjenosti
elementa povezanosti u smislu lana 125 taka 7 2. deo reenice ZS. Nije od
znaaja da li je brak zakljuen na osnovu pravnih propisa Srbije ili nekog drugog pravnog poretka. Nije od znaaja ni da li se brak koji je zakljuen u okviru
nekog drugog pravnog poretka naelno priznaje od strane pravnog poretka
Republike Srbije, poto kod pobijanja u odnosu na povezana lica nije presudno da li se taj brak prihvata kao validan od strane pravnog sistema Republike
Srbije, ve su presudne iskljuivo poveane mogunosti da suprunik stekne
informacije i/ili da vri uticaj.
Iz tog razloga naelno vai i da su relevantni samo stvarno zakljueni brakovi u smislu teksta lana 125 taka 7 2. deo reenice ZS, mada kod tumaenja
smisla to treba izjednaiti sa sluajem da je lice u trenutku preduzimanja pravne radnje/radnje koja se pobija odravalo vezu slinu braku, poto je zapravo
merodavno da li su postojale mogunosti dobijanja informacija i/ili vrenja
uticaja, a ne da li je stvarno ispunjena okolnost validnog zakljuenja braka.
2.8. Povezana lica u odnosu na fiziko lice (taka 7)
lan 125 taka 7 ZS definie krug povezanih lica u odnosu na fizika lica,
kao dopunu uz ostala povezana lica koja predvia lan 125 ZS. Prema tome,
lica su povezana kod krvnog srodstva u pravoj liniji, nezavisno od stepena
srodstva, i u pobonoj liniji do etvrtog stepena. Isto vai i kada je re o srodniku po tazbini do drugog stepena srodstva.

141

O s m i

d e o

II. lan 126 ZS (Nemogunost pobijanja)

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakljueni odnosno pravne radnje

preduzete radi:
1) izvrenja usvojenog plana reorganizacije steajnog dunika preduzete
posle otvaranja steajnog postupka
2) nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja steajnog postupka
3) isplate po menicama ili ekovima ako je druga strana morala primiti
isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih odno
sno ekovnih obveznika.
Pravna radnja odnosno pravni posao koji se smatra uobiajenim, od
nosno neuobiajenim namirenjem u smislu ovog zakona ne moe se pobi
jati ako je steajni dunik istovremeno ili u kratkom periodu pre ili posle
izvrenog pravnog posla odnosno pravne radnje primio jednaku vrednost
u vidu protivnaknade od poverioca ili drugog lica, za iji raun je izvren
pravni posao odnosno pravna radnja.
Pravna radnja odnosno pravni posao koji predstavlja uobiajeno ili ne
uobiajeno namirenje poverilaca, odnosno kojim se poverioci neposredno
oteuju ne moe se pobijati ako je radnja preduzeta, odnosno posao za
kljuen:
1) pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka,
2) na osnovu okvirnog ugovora iz lana 82 stav 3 ovog zakona
3) u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom za izvravanje ugovo
ra takve vrste.

1. Uopteno
Iako su naelno ispunjeni uslovi pobijanja na osnovu elemenata pobojnosti
prema lanu 119 i narednim lanovima ZS, lan 126 ZS regulie specijalne
sluajeve koji se razlikuju od toga, a u kojima pravna radnja koja u naelu jeste
pobojna ne moe da se pobija.
Prema lanu 126 ZS tite se interesi poverilaca koje je neophodno zatititi
da bi se plan reorganizacije mogao uspeno realizovati, odnosno da bi se mogao obezbediti nastavak poslovanja. Osim toga, u lanu 126 ZS spretno se
obrauju interesi poverilaca koji su primili neposrednu protivinidbu u okviru posla kompenzacije te konano i interesi samih oteenih poverilaca (lan
126 stav 3 ZS).
2. lan 126 stav 1 taka 1 ZS
Ne mogu se pobijati pravne radnje/radnje ako one slue za sprovoenje iz
glasanog i usvojenog plana reorganizacije. Iza ove privilegije stoji da bi u dru142

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

gaijem sluaju sprovoenje plana reorganizacije za poverioce bilo optereeno

rizikom a poverioci pogoeni time eventualno ne bi bili voljni da daju saglasnost na plan reorganizacije ako bi morali da se pribojavaju da u sluaju neuspenog sprovoenja plana reorganizacije sve primljene isplate ili ostala namirenja na kraju opet moraju da se vrate, iako su po pravilu poverioci u trenutku
nastanka plana reorganizacije uglavnom ve delotvorno i trajno odustali od
nekih prava. To bi moglo da dovede do toga da poverilac, iako u okviru sprovoenja plana primi parcijalnu nadoknadu i zauzvrat odustane od nekih daljih
prava, u sluaju neuspeha plana reorganizacije bude primoran da vrati dobijeno u steajnu masu, a da pritom vie ne moe, zbog odricanja koje je izvrio
prilikom realizacije plana da ostvari svoja prava. Odredba lana 126 stav 1
taka 1 ZS stoga ima za rezultat predvidivost i pouzdanost postupka reorganizacije u odnosu na ukljuene poverioce.
3. lan 126 stav 1 taka 2 ZS
Cilj steajnog postupka jeste da se obezbedi najpovoljnije mogue namirenje poverilaca (vidi lan 2 ZS). To se moe sprovesti na tri naina: bankrotstvom i raspodelom prihoda meu poveriocima, zatim usvajanjem unapred
pripremljenog plana reorganizacije ili usvajanjem plana reorganizacije.
Nastavak poslova u okviru pokrenutog steajnog postupka je po prirodi
stvari otean, poto ugovorne strane uglavnom nisu spremne da i dalje odravaju ugovorne odnose sa nesolventnim preduzeem. lan 126 stav 1 taka 2
ZS titi saugovaraa steajnog dunika nakon otvaranja steaja od pobijanja na
taj nain to se steajnom duniku omoguava da okona zapoete poslove i
sauva i obezbedi imovinu, i zatiti je od propadanja, a s ciljem ouvanja njene
vrednosti kako bi se ostvarili interesi poverilaca i spreio nastanak tete za
steajnu masu.
4. lan 126 stav 1 taka 3 ZS
Predmet pobijanja ne mogu biti ni pravni poslovi zakljueni, odnosno
pravne radnje preduzete radi isplate po menicama ili ekovima ako je druga
strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih
meninih odnosno ekovnih obveznika. Ovom odredbom zakonodavac je
izriito izuzeo od pobijanja pravne poslove i pravne radnje koji se tiu isplate
meninih i ekovnih obaveza. Meutim, da bi ovi pravni poslovi i pravne radnje bili izuzeti od pobijanja, moraju biti kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. da steajni dunik ima status meninog dunika, odnosno akceptanta ili
143

O s m i

d e o

izdavaoca menice, 2. da se isplata mora izvriti gotovinskim plaanjem koje je

usledilo nakon dospelosti menine obaveze i 3. da se isplata mora primiti kako
se u skladu sa odredbama meninog prava ne bi izgubilo pravo regresa protiv
ostalih meninih odnosno ekovnih dunika.
5. lan 126 stav 2 ZS (Gotovinski posao)
Prema lanu 126 stav 2 ZS pravne radnje/ poslovi nisu pobojni, ako dunik
odnosno duniko privredno drutvo za svoju inidbu primi adekvatnu protivinidbu, odnosno ako je takvu primio/primilo, a protivinidba stoji u neposrednom vremenskom ili stvarnom kontekstu. Da takve pravne radnje/radnje
ne mogu da se pobijaju, obrazlae se na osnovu okolnosti da u sluaju priliva
u (buduu) steajnu masu iste vrednosti vie ne moe da se pretpostavi oteenje poverilaca, a osim toga poslovni partner ne bi vie obavljao nikakve poslove sa dunikom/dunikim privrednim drutvom ako bi morao da strahuje da
bi inidbe jednake vrednosti koje su izvrene u okviru neposredne razmene
inidbi bile izloene pobojnosti.
Odluujua okolnost za privilegovanje u smislu lana 126 stav 2 ZS jeste da
je protivinidba usledila na osnovu inidbe dunika, a da su na osnovu toga
inidba i protivinidba ugovorno meusobno povezane. Nekodljivo za prihvatanje gotovinskog posla u smislu lana 126 stav 2 ZS jeste da su inidba i
protivinidba meusobno povezane na osnovu dugoronih ugovornih odnosa, kao na primer kod trajnih mandata advokata, poreskih savetnika ili slinih
grupa profesija. Meutim, i u tim sluajevima je neophodno da su inidba i
protivinidba vremenski i predmetno razdeljive i da su u tom smislu i blagovremeno razmenjene. Da bi se izbegli nesporazumi, potrebno je ukazati i da
lan 126 ZS ne obuhvata samo gotovinske isplate, ve i druge vidove plaanja
ili razmene inidbi.
Povezanost inidbe i protivinidbe je morala da postoji jo u trenutku zakljuenja ugovora, kako bi mogla da bude uopte privilegovana na osnovu lana 126 stav 2 ZS. Ako prvobitno nije ugovorena razmena inidbe i protivinidbe u odnosu na odreeni vremenski kontekst, i ako se usled toga inidba i
protivinidba ne razmene u kraem vremenskom razmaku, nema mesta privilegovanom tretmanu u smislu lana 126 stav 2 ZS. Takoe nema mesta ovom
privilegovanju u sluaju da su vremenski i stvarno povezana inidba i protivinidba ugovorene, a protivinidba bude izvrena u nekom kasnijem trenutku.
Ovo zbog toga to nema razloga da se povlaeno tretiraju poslovi prometa
dunika u krizi koji se odvijaju drugaije nego to je bilo dogovoreno. Privilegovan tretman u smislu lana 126 stav 2 ZS ne vai ni onda kada protivinidba
144

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

koju duguje dunik/duniko privredno drutvo nije izvrena iz sopstvenih

sredstava i/ili je izvrena na nain drugaiji od onog koji je bio ugovoren, ak
i ako je vremenska povezanost ispotovana. Re je o gotovinskom poslu u
smislu lana 126 stav 2 ZS, kada dunik izmiri potraivanje na osnovu isporuke robe putem eka muterije. Neto drugo moe da vai samo ako je u ugovoru izmeu dunika/dunikog privrednog drutva i (budueg) protivnika pobijanja, koji predstavlja osnov pravnog posla, od samog poetka predvieno
ovlaenje za zamenu inidbe koja treba da se ispuni i ako se protivinidba
kree u okvirima tog ovlaenja za zamenu.
inidba i protivinidba moraju da se razmene radi ispunjenja elementa
neposrednosti (istovremeno ili u kratkom periodu) u jednom kraem periodu. Sukcesivna naknada nije potrebna, isto kao ni inidba dunika unapred.
Ne postoje kruta vremenska ogranienja za pretpostavku neposrednosti, a s
tim u vezi i privilegovanja u smislu lana 126 stav 2 ZS. Odluujue je zapravo
pitanje da li se odnosni pravni posao, ako se uzmu u obzir konkretne mogunosti ispunjenja i/ili uobiajeni obiaji naknade prema optem poimanju prometa, i dalje smatra za jedinstveno gotovinsko pokrie ili bi morao da se oceni
kao neka vrsta odobravanja kredita. Maksimalna duina trajanja perioda za
razmenu inidbi morala bi da bude oko 30 dana, poto u suprotnom ne bi
moglo da se poe od postojanja neposredne razmene inidbi.
Pretpostavci postojanja gotovinskog posla, tj. neposredne razmene inidbi u smislu lana 126 stav 2 ZS, ne smeta ako je protivnik pobijanja svoju inidbu ispunio pre kritinog trenutka, a dunik u okviru kritinog perioda.
Ako dunik prethodno ispuni svoje inidbe, period izmeu inidbe i protivinidbe ne sme da bude dui nego u sluaju njegove inidbe unapred uinjene ugovornom partneru.
Da bi se primenilo privilegovanje u smislu lana 126 stav 2 ZS, potrebno je
pored toga i da inidbe budu iste vrednosti. Ovaj uslov je zakonodavac uneo u
tekst zakona kako bi pojasnio da privilegovanje, tj. izuzee od pobijanja u smislu lana 126 stav 2 ZS moe da se pretpostavi samo u sluaju da doe do preslojavanja imovine u okviru imovine dunika, ime se meutim poverioci ne
dovode neposredno u loiji poloaj. To dovodi do toga da privilegovanje prema lanu 126 stav 2 ZS vai i u sluaju kada je inidba poverioca (protivnika
pobijanja) bila vee vrednosti od inidbe dunika/dunikog privrednog drutva. U suprotnom sluaju, dakle kada je inidba dunika imala veu vrednost
od primljene protivinidbe, ne moe da se sprovede podela pravnog posla u
celini na deo koji se ne moe pobijati i deo pravnog posla koji se moe pobijati. Takvo pobijanje dela bie mogue samo ako se pravni posao sam moe podeliti u posebne delove.
145

O s m i

d e o

Od odluujueg znaaja je naelno kao uostalom uopte kod pitanja oteenja poverilaca objektivna jednakost vrednosti inidbe i protivinidbe. Nije
od znaaja, prema tome, da li su stranke subjektivno pole od postojanja jednake vrednosti inidbe i protivinidbe. Jednakost vrednosti, na primer, nije
data ako druga strana samo vri inidbe prema duniku pod uslovom da ovaj
ujedno sa obavezom koja iz toga proistie izmiruje i stare obaveze ili ako sredstvo obezbeenja koje uspostavi dunik pored novoodobrenog kredita treba
da obezbedi i neki stari kredit.
Isplata honorara konsultantu za sanaciju privrednog drutva ili advokatu,
koji treba da izradi plan reorganizacije ili koncept sanacije, privilegovana je u
smislu lana 126 stav 2 ZS u sluaju da se isplata kree u okvirima vremenski i
prostorno tesne veze i ako se u startu nije moglo prepoznati da pokuaj sanacije nuno mora da propadne, te da je na osnovu toga lice koje je angaovano
unapred znalo da je neizbena posledica steaj. Advokat ili konsultant koji
izrauje predlog za pokretanje steaja takoe je privilegovan ako svoje usluge
fakturie i naplati u kratkom roku. U tom smislu nije presudan trenutak vremenski povezanog fakturisanja, ve trenutak plaanja po osnovu tog rauna.
Advokatima i konsultantima za sanaciju se stoga preporuuje, ako su na dui
rok angaovani za duniko preduzee u okviru pokuaja sanacije, izradu plana reorganizacije ili pripreme predloga za otvaranje steajnog postupka, da
sukcesivno ispostavljaju raune, deo po deo, i da insistiraju da se ti rauni po
mogunosti blagovremeno plate. Samo na taj nain za ove grupacije profesija
u odnosu na ove poslove moe da se primeni privilegija nepobojnosti koju
predvia lan 126 stav 2 ZS.
lan 126 stav 2 ZS postaje relevantan i u sluaju kredita za sanaciju. I ovde
je iskljueno pobijanje ako su odobravanje kredita i obezbeenje jednakih
vrednosti. ak ni neuspeh sanacije ne dovodi do pobojnosti bezbednosti koje
je uspostavio steajni dunik pod tim okolnostima, iako u trenutku pokretanja
steajnog postupka suma pozajmice vie ne postoji. Posebnu panju u sluaju
kritikovanja sanacije meutim treba usmeriti na pitanje da li su data sredstva
obezbeenja za kredit za sanaciju bila adekvatne vrednosti, to treba pretpostaviti samo u sluaju ako sredstvo obezbeenja u pogledu visine vrednosti ne
prelazi znatno iznos kredita. Time je iskljueno privilegovanje prema lanu
126 stav 2 ZS i mogue je pobijanje ako vrednost sredstava obezbeenja ne
stoji u razumnom, uobiajenom odnosu prema visini kredita ili kada sredstva
obezbeenja, pored kredita za sanaciju, treba da pokriju i druge obaveze.
Privilegovano je putem lana 126 stav 2 ZS i sprovoenje postupka preko
stvarnog faktoringa, to jest kada dunik odnosno duniko privredno drutvo
146

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

na standardizovan nain proda svoja potraivanja u odnosu na tree (izvrne)

dunike preduzeu za faktoring i time pre stvarnih rokova naplate primi isplate od strane privrednog drutva za faktoring, poto se ovde duniku prenosi
puna protivvrednost potraivanja, tako da se iskljuuje oteenje poverilaca.
Pri tome je nevano da li se protivinidba faktora u trenutku pokretanja steajnog postupka i dalje nalazi u steajnoj masi. Nekodljivo je osim toga i da
faktor o svom riziku po pravilu, radi obezbeenja potraivanja, formira malu
kauciju koja se deponuje na jednom blokiranom raunu. Iza toga stoji ideja da
bi i bez primene faktoringa, narednom klijentu (duniku) odgovarajui iznos
stajao na raspolaganju (ali) tek u trenutku dospea potraivanja. Poto su za
iznose na blokiranom raunu, uostalom, po pravilu do njihovog knjienja
predviene kamate prema uobiajenim kamatnim stopama banke, ni u tom
smislu ne dolazi do oteenja poverilaca. Probleme u oblasti faktoringa priinjavaju samo oni sluajevi u kojima faktor unosi potraivanja klijenata pod
primerenim uslovima (kupuje ih), ali na osnovu prava narednog klijenta (dunika) da se u njegovu korist knjii prihod od faktoringa, uveava ih za potraivanja regresa iz prethodnih poslova, odnosno koristi u njegovu korist knjiena
sredstva da bi popunio raun dunika, te ovi sluajevi nisu privilegovani na
osnovu lana 126 stav 2 ZS.
Privilegovane su na osnovu lana 126 stav 2 ZS uostalom samo inidbe koje
se odvijaju izmeu dunika i treeg lica (protivnika pobijanja). Prema tome,
protivinidba mora da dospe u imovinu dunika.
6. lan 126 stav 3 ZS
Ovom odredbom se predvia da se mogunost pobijanja izuzme u odnosu
na pravne poslove/pravne radnje koji mogu da se okvalifikuju kao uobiajeno
ili neuobiajeno namirenje poverilaca, odnosno kojim se poverioci neposredno oteuju ako je radnja preduzeta, odnosno posao zakljuen:
1. pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka;
2. na osnovu okvirnog ugovora iz lana 82 stav 2 ovog zakona;
3. u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom za izvravanje ugovora takve vrste.
Pri tome je od odluujueg znaaja da su od pobijanja (uobiajeno ili neuobiajeno namirenje, neposredno oteenje) izuzeti poslovi koji su blie opredeljeni takama 1, 2 i 3 ovog stava samo u sluaju kada su uslovi predvieni u
njima kumulativno ispunjeni. Stoga se ovaj izuzetak odnosi samo na poslove,
odnosno pravne radnje iz okvirnih ugovora iz lana 82 stav 3 ZS.

147

O s m i

d e o

lanom 82 ZS regulisano je pravo prebijanja potraivanja u steajnom postupku.

Prema odredbi lana 82 stav 1 ZS, ako je poverilac pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraivanja prema steajnom duniku sa potraivanjem steajnog dunika prema
njemu, otvaranjem steajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje. Prema
stavu 2 istog lana, da bi poverilac ostvario pravo na prebijanje, duan je da do
isteka roka za prijavu potraivanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos
potraivanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.
Meutim, odredbom lana 82 stav 3, na koju se poziva lan 126 stav 3 ZS,
predvien je izuzetak koji glasi: Izuzetno, u sluaju prava i obaveza iz jednog
ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana steajni dunik, a koji
su zakljueni na osnovu okvirnog ugovora izmeu istih strana i to u periodu
pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) e postojati iskljuivo u pogledu takvih meusobnih prava i
obaveza, iako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na
prebijanje (netiranje) stekao posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja steajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obavetenja o tome steajnom duniku, koje
mora biti urueno steajnom duniku najkasnije u roku od 3 dana od dana
otvaranja steajnog postupka, i to po osnovu postojanja steajnog razloga,
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili otvaranja steajnog
postupka.
Prema odredbi lana 82 stav 4 ZS, finansijskim ugovorom iz lana 82 stav 3
smatra se ugovor koji predvia obavezu jedne ili obe ugovorne strane na vrenje nekog plaanja ili isporuku odreene robe, koji za predmet ima transakciju
sa finansijskim derivatima poput svopova, opcija, fjuersa, forvarda i drugih
neimenovanih derivata, reprotransakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji
je zakljuen u pisanoj formi ili usmeno, ukoliko o sadrini takvog usmenog
finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladu sa uobiajenom poslovnom
praksom za zakljuivanje ugovora takve vrste.
Iz toga proistie da je odredba lana 126 stav 3 ZS iskljuivo vezana za prebijanje potraivanja u steajnom postupku, i to za izuzetak od pravila pod kojima se inae vri prebijanje potraivanja, a taj izuzetak odnosi se na obaveze
iz finansijskih ugovora, pri emu se definicija finansijskog ugovora daje u lanu 82 stav 4 ZS.

148

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

S obzirom na gore izneto, odredbu lana 126 stav 3 ZS treba tumaiti i primenjivati kao krajnje restriktivnu odredbu. Ova odredba se odnosi samo na
prebijanje potraivanja, i to samo na prebijanje potraivanja koja potiu iz finansijskih ugovora, i to iskljuivo pod uslovima koji su predvieni lanom 126
stav 3 take 1, 2 i 3, a uz primenu svih ogranienja i uslova koji su predvieni
lanom 82 stav 3 i 4 ZS.
Najjednostavnije reeno, ova odredba ima primenu samo u situaciji kada se
radi o prebijanju potraivanja iz finansijskih ugovora. ta su finansijski ugovori i pod kojim uslovima se moe vriti prebijanje, predvieno je upravo odredbom lana 82 stav 3 i 4 ZS.

III. lan 127 ZS (Rokovi)

Rokovi koji se raunaju unazad, a odnose se na pravne radnje i prav
ne poslove steajnog dunika koji se mogu pobijati tubom, raunaju se do
dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnoenja predloga za po
kretanje steajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u posled
njem mesecu, rok se rauna do poslednjeg dana tog meseca.
Smatra se da je pravni posao zakljuen onda kada su ispunjeni uslovi za
njegovu punovanost, a ako je za punovanost nekog pravnog posla potre
ban upis u zemljinu knjigu ili registar brodova, vazduhoplova ili patenata,
odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao za
kljuen onda kada je zahtev za upis podnet odgovarajuem organu.
1. Uopteno
lan 127 ZS regulie raunanje rokova. Pored toga pojanjava u kom trenutku se smatra da je pravni posao zakljuen.
2. lan 127 stav 1 ZS
Pobijanje u smislu lana 119-124 ZS preduzima se u rokovima koji se raunaju od trenutka podnoenja predloga za otvaranje steajnog postupka. Da bi
se izraunali odgovarajui rokovi, lan 127 stav 1 ZS pojanjava da se ovaj rok
ne rauna u danima ili nedeljama, ve da rok za pobijanje poinje da tee na
isti dan kad je podnet predlog za pokretanje steaja. Ako je predlog za pokretanje steaja podnesen 15. dana u nekom mesecu, pobojni rok je poeo 15. u
mesecu u okviru merodavnog roka pobijanja. Pobijanje u okviru roka od est
meseci u smislu lana 122 stav 1 ZS stoga je mogue kada je, na primer, predlog za pokretanje steaja podnesen 10.12.2012 unazad do 10.06.2012. (uklju149

O s m i

d e o

ujui i taj dan). Pobijanje u smislu lana 121 ZS u sluaju podnoenja predloga za pokretanje steaja dana 03.01.2012. je mogue ako je pobojna pravna
radnja izvrena u periodu poevi od 03.12.2011. (ukljuujui i taj dan).
Ako na kalendaru nije predvien identian broj dana, uzima se odgovarajui poslednji dan. Ako je, na primer, predlog za pokretanje steaja podnesen
31.08.2012, mogu se pobijati radnje preduzete nakon 29.02.2012. (ukljuujui
i taj dan), ako je rok za pobijanje est meseci pre podnoenja predloga za otvaranje steaja.
3. lan 127 stav 2 ZS
Trenutak u kome se smatra da je neki pravni posao preduzet od posebnog je
znaaja u okviru elemenata pobojnosti. On se blie odreuje lanom 127 stav 2
ZS. Prema naelu predvienom lanom 127 stav 2 ZS, pravni posao se smatra
preduzetim u trenutku u kome nastupe pravna dejstva tog pravnog posla.
Pravni posao koji se sastoji od nekoliko pojedinanih akata smatra se izvrenim tek kada je usledio deo akta koji je neophodan za njegovu punovanost.
Pravni poslovi koji se sastoje iskljuivo od jednog akta smatraju se preduzetim sa svojim izvrenjem. Konstitutivne izjave dunika sa jednostranim dejstvom se, iako na osnovu materijalnog prava nastupaju retroaktivno, smatraju
preduzetim tek sa njihovim davanjem. U vezi sa pravnim poslovima koji se
sastoje od vie akata smatraju se preduzetim onda kada samo jedan parcijalni akt koji je neophodan za punovanost nastupi u okviru pobojnog roka. Ne
treba pomeati pravne poslove koji se sastoje od nekoliko akata sa nekoliko
posebnih pravnih radnji. Tako se, na primer, zaplena potraivanja i isplata od
strane treeg (izvrnog) dunika smatraju posebnim pravnim radnjama, a ne
jedinstvenim pravnim poslom koji obuhvata nekoliko akata. Ako se neki
osnovni pravni posao ispuni putem nekoliko parcijalnih inidbi (deliminih
akata), kao, na primer, kupoprodajni ugovor na osnovu isplate nekoliko rata
tada je potrebno odrediti vremenski trenutak svake pojedinane inidbe.
Pravni posao sa vie akata je, na primer, i prenos vlasnitva nad nekim predmetom. U tom sluaju je dovoljno ako je dogovor postignut pre odnosnog
pobojnog roka, a primopredaja stvari izvrena tek nakon njegovog poetka.
Poslovi prihvatanja obaveza za dunika zakljuuju se putem davanja ponude
i prihvatanja, a ispunjeni su tek sa ovim poslednjim, tako da je u tom sluaju
neophodno odrediti trenutak prihvatanja ponude prilikom utvrivanja roka.
Poslovi ispunjenja inidbe su zakljueni tek sa poslednjim aktom prenoenja.
Isplate u gotovini se po pravilu smatraju izvrenim primopredajom novca.
Nije merodavno vreme knjienja uplate od strane poverioca. Po nemakom
150

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

pravu, kod bezgotovinske doznake znaajan je trenutak u kome nastaje pravo

lica na iznos knjien u njegovu korist, ali ne i njeno izvrenje u korist rauna
primaoca. Kod prebijanja potraivanja i dugova znaajan je trenutak u kome je
prvi put postojala mogunost prebijanja. U okviru uspostavljanja sredstava
obezbeenja presudno je u kom trenutku je zaista uspostavljeno sredstvo
obezbeenja, a to znai kada su bili ispunjeni svi potrebni uslovi.
Za odreene pravne radnje/pravne poslove, koji zahtevaju upis u neki registar (zemljinu knjigu ili registar brodova, vazduhoplova ili patenata) ili u druge
javne knjige ili registre, lan 127 stav 2 ZS pojanjava da je u tom smislu merodavan zahtev za upis kod predmetnog registra.

IV. lan 128 ZS (Radnje pobijanja)

Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom.
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika mogu se pobijati i podnoe
njem protivtube ili prigovora u parnici, u kom sluaju ne vai rok propisan u
lanu 119 stav 4 ovog zakona.
1. Uopteno
Propis lana 128 ZS regulie na koji nain moe da se ostvari pravo na pobijanje. U smislu lana 128 ZS, to moe da se uini i putem aktivnog i putem
pasivnog postupka. Pored toga, pobijanje moe da se preduzme i podnoenjem prigovora u parnici.
2. lan 128 stav 1 ZS
Propis iz lana 128 stav 1 ZS pojanjava da se pobijanje ne ostvaruje automatski u tom smislu da bi protivnik pobijanja sam po sebi bio obavezan da
proveri pobojnost i (automatski) duan da izvri povraaj. Zakon u lanu 128
stav 1 ZS polazi od toga da je potrebno podneti odgovarajuu tubu protiv
protivnika pobijanja. Radi potovanja rokova i izbegavanja zastarevanja, to je
uvek neophodno i opravdano. U praksi je, meutim, uobiajeno da se protivnik pobijanja najpre vansudskim putem suoi sa zahtevom po osnovu pobojnog prava, to moe da dovede do utede vremena i trokova ako protivnik
pobijanja prizna zahtev pobijanja. U tom sluaju ne bi bilo potrebno podneti
tubu, mada uglavnom na kraju ipak sve vodi ka pobojnoj tubi, poto protivnik pobijanja u veoma malom broju sluajeva priznaje vansudskim putem zahtev u celoj visini.

151

O s m i

d e o

3. lan 128 stav 2 ZS

lan 128 stav 2 ZS objanjava da se pobojno pravo specifino za steajni
postupak ne ostvaruje samo u okviru aktivnog procesa putem podnoenja pobojne tube, ve i u vidu prigovora tokom postupka po osnovu ve podnete
tube kao i podnoenjem protivtube. lan 128 stav 2 ZS pravilno pojanjava
da u ovim sluajevima ne vai rok koji zakon pod lanom 119 stav 4 ZS naelno predvia za podnoenje pobojne tube. Zakonodavac je imao nameru da
ouva mogunost ulaganja prigovora pobojnosti i nakon glavne deobe.

V. lan 129 ZS (Stranke u postupku pobijanja)

Tuioci mogu biti poverilac i steajni upravnik, u ime i za raun ste
ajnog dunika odnosno steajne mase. Steajni upravnik duan je pobija
ti pravne radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnoenje
tube, bez obaveze pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca.
Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakljuen, odno
sno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik
pobijanja) i protiv steajnog dunika, ako u njegovo ime tubu nije podneo
steajni upravnik.
Tuba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje moe se podneti i
protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika
pobijanja.
Tuba se moe podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika
pobijanja ako je:
1) pravni sledbenik znao za injenice koje predstavljaju razlog za pobija
nje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;
2) ono to je steeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju
pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.
1. Uopteno
lan 129 ZS regulie ko ima pravo da podnese pobojnu tubu (poverilac i
steajni upravnik). Osim toga, zakon takoe pojanjava kako treba da glasi
tubeni zahtev, i kome je protivnik pobijanja duan da izvri povraaj predmeta pobijanja. Pored toga, zakon pojanjava i da steajnom upravniku nije nuno potrebna saglasnost odbora poverilaca da bi podneo tubu za pobijanje.

152

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

2. Lice koje vri pobijanje

Prema lanu 129 stav 1 reenica 1 ZS, pravo da uloe tubu za pobijanje
imaju kako poverilac tako i steajni upravnik. U pogledu steajnog upravnika,
on ima naelnu obavezu da proveri mogunost pobijanja pravnih poslova i
drugih pravnih radnji koje se odnose na imovinu dunika i preko platnog prometa dunika. Ako steajni upravnik konstatuje da postoji osnov za pobijanje
na osnovu lana 129 stav 1 reenica 1 ZS, ima pravo i obavezu da podnese
tubu za pobijanje. U te svrhe kao to sledi iz lana 129 stav 1 reenica 2 ZS
ne mora da pribavi saglasnost odbora poverilaca. Steajni upravnik je duan
da preduzme radnje pobijanja ako bi se pobijanjem uveala steajna masa.
3. Povlaeno lice
lan 129 stav 1 reenica 1 ZS regulie da zahtev tube treba da se postavi
tako da se ono to je stekao protivnik pobijanja vrati u steajnu masu. To vai
i za one sluajeve u kojima jedan poverilac iskoristi svoje pravo na pobijanje. I
u tim sluajevima poverilac mora da formulie zahtev tube na takav nain da
zahteva vraanje u dunikovu imovinu, odnosno u steajnu masu kojom
upravlja steajni upravnik.
Poverilac koji vri pobijanje postupa u svoje ime, a u korist steajne mase;
steajni upravnik koji vri pobijanje postupa u ime i u korist steajne mase
kojom upravlja. Svrsishodno je da se tubeni zahtev stoga formulie otprilike
na sledei nain:
Usvaja se tubeni zahtev tuioca , pa se utvruje da je bez pravnog dejstva prema steajnoj masi steajnog dunika ugovor . zakljuen dana ,
pa se obavezuje tueni da stvar vrati u steajnu masu u roku od 15 dana od
dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvrenja.
4. Protivnik pobijanja
Prema lanu 129 stav 2 ZS, protivnik pobijanja je naelno ono lice koje je
steklo imovinsku korist na osnovu pobojne pravne radnje, odnosno pravnog
posla.
Da bi se izbeglo da se kasnijim izmetanjem imovine od strane prvobitnog
protivnika pobijanja predmet imovine izuzme iz njegove sfere, a time i izmakne pristupu, lan 129 stav 4 ZS regulie da takvo pobijanje moe da se uloi i
prema pravnom sledbeniku protivnika pobijanja, pod uslovima iz lana 129
stav 4 ZS.

153

O s m i

d e o

VI. lan 130 ZS (Dejstva pobijanja)

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude
pravnosnano usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja ne
maju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja je duan da u
steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijenog po
sla ili druge radnje.
Protivnik pobijanja, nakon to vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog
lana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraivanje kao steajni pove
rilac, podnoenjem naknadne prijave potraivanja.
1. Uopteno
lan 130 ZS regulie posledice uspenog pobijanja. Dok stav 1 ovog propisa
odreuje da je protivnik pobijanja duan da ono to je stekao vrati u neumanjenoj meri u steajnu masu, stav 2 pojanjava da protivnik pobijanja na osnovu pobijanja ne gubi svoje pravo da naplati svoja potraivanja kao steajni poverilac putem naknadne prijave potraivanja.
2. lan 130 stav 1 ZS
Pravo na pobijanje u odnosu na protivnika pobijanja nastaje pokretanjem
steajnog postupka. Ujedno, pravo na vraanje imovinske koristi u steajnu
masu dospeva pokretanjem steajnog postupka. Iako se pravo na pobijanje u
naelu ostvaruje pred sudom (vidi lan 128 stav 1 ZS), to ostvarivanje pred su
dom ipak nema uticaj na rok dospevanja. To znai da ovo pravo nastaje sa po
kretanjem steajnog postupka i ujedno i dospeva na plaanje, a da pritom nije
potrebna nikakva dodatna radnja. Pravne odredbe o pobijanju su prema tome
u okviru srpskog prava postavljene tako da pravo na vraanje u naelu nastaje
na osnovu zakona i dospeva u trenutku pokretanja steajnog postupka, iako je
za njegovo sprovoenje neophodno da lice koje se poziva na to pravo pobijanja
i iskoristi to pravo. Uprkos nastanku i dospevanju prava na pobijanje, protivnik pobijanja nije sam po sebi duan da ono to je stekao na nain koji se moe
pobijati vrati u steajnu masu, a da pre toga to nije od njega zahtevano.
Kao to lan 130 stav 1 ZS pored toga jo pojanjava pravna posledica
uspeno uloenog pobijanja nije nitavost pobojnog pravnog posla ili pobojne
pravne radnje ili poslova, ve samo zasnivanje prava na vraanje. Ovo pravo
na vraanje je naelno neutralno u tom smislu da se nee sankcionisati nijedna
nezakonita radnja ili da pravo na vraanje nema karakter zamene za pravo na

154

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

naknadu tete. Jedino se putem uspeno uloenog pobijanja ograniava pravno dejstvo pobojne pravne radnje/poslova kojim se oteuju poverioci.
Pravo na vraanje dospeva pokretanjem steajnog postupka, uz dodatnu
posledicu da u steajnu masu mora da se vrati ne samo stvar, odnosno ono to
je steeno a ini predmet pobijanja, ve pored toga protivnik pobijanja duguje
i svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijanog pravnog posla odnosno
radnje. Steajna masa treba da se vrati u ono stanje u kome bi se nalazila da do
pobijanog pravnog posla odnosno radnje nije dolo. Sa druge strane, pobijanje
steajnim poveriocima ne treba da obezbedi ni imovinsku korist koja im bez
pobojne pravne radnje ne bi stajala na raspolaganju.
Vraanje treba da se sprovede na takav nain da se otuena stvar u celokupnom obimu vrati u steajnu masu. Treba da se uspostavi ono stanje koje bi
postojalo da se otuena stvar jo prilikom pokretanja postupka nalazila u masi.
Pravo na vraanje nije ogranieno visinom potraivanja od strane steajnih
poverilaca. ak i u sluaju da celokupan prihod od unovavanja pobojnog
otuenog predmeta nije potreban za namirivanje steajnih poverilaca, ceo
predmet mora da se vrati u steajnu masu. Tek prilikom konane raspodele,
eventualno se stvarno ostvareni viak od prihoda preputa protivniku pobijanja. Ipak, steajni upravnik ili druga lica koja ulau pobijanje imaju pravo da
zahtev za vraanje ogranie na meru koja je potrebna za tu svrhu, mada po
pravilu to nee biti neophodno za steajnog upravnika ili druga lica koja ulau
pobijanje.
Protivnik pobijanja sam ni u kom sluaju nema pravo da izabere nain vraanja, u smislu da nema pravo da umesto vraanja u naturi nudi protivvrednost stvari.
Ukupne trokove izvrenja vraanja snosi protivnik pobijanja. Ako je neko
na pobojan nain stekao svojinu odnosno posed na stvari koja je bila u imovini dunika, on naelno duguje vraanje imovine odnosno poseda u steajnu
masu.
Iako pravo na pobijanje po pravilu vri sam steajni upravnik, on moe da
zahteva samo vraanje u steajnu masu, a ne vraanje njemu samom (upravniku lino). Steajni upravnik je iskoristio pravo da uloi zahtev za pobijanje, i to
ne ini u svoje ime ve u interesu steajnog dunika.
Ako je kod stvari na koju je usmerena radnja pobijanja re o novcu, zahtev
za vraanje je usmeren na isplatu odgovarajueg iznosa.
Zemljite nad kojim je na pobojan nain prenesena svojina protivnik pobijanja je duan da prepusti steajnom duniku, odnosno vrati u steajnu masu.
Ako je neki kupac ili poverilac nad zemljitem opteretio to zemljite prilikom
155

O s m i

d e o

ili nakon njegovog sticanja, protivnik pobijanja je duan da otkloni teret o

svom troku. Ako mu to nije mogue na primer zato to neki prinudno upisani poverilac odbija da da saglasnost protivnik pobijanja je duan da nadoknadi vrednost. Ako su tereti nad nepokretnosti postojali u trenutku otuenja
te nepokretnosti, moe se zahtevati samo vraanje nekretnine sa tim teretima.
Potraivanja koja su ustupljena pobijanom radnjom moraju ponovo da se
vrate duniku. Ako je protivnik pobijanja ve naplatio potraivanje, duan je
da odgovarajui prihod (od prodaje) kao surogat vrati u steajnu masu. Primalac ustupljenog je toliko dugo aktivno legitimisan da naplati potraivanje sve
dok se potraivanje ponovo ne ustupi u korist steajne mase.
Ako su pobojnom radnjom preneseni udeli u kapitalu drutava, protivnik
pobijanja je u sluaju uspenog pobijanja duan da ih vrati u steajnu masu, pri
emu nije potrebna saglasnost ostalih lanova drutva. Ako pobojnim putem
preneseno pravo glasa ujedno sadri i pravo na dobijanje novih akcija, onda se
i sa time povezana prava takoe vraaju.
Prenos trgovakog privrednog drutva moe da se ospori u celini, pri emu
steajni upravnik (lice koje pobija radnju) u okviru tube na vraanje mora
svoj tubeni zahtev u skladu sa time da razdeli na pojedinane imovinske
predmete. Ako je sticalac (protivnik pobijanja) u meuvremenu uneo nove
predmete, njih moe da zadri, osim u sluaju da je re o surogatima za predmete koji su prvobitno spadali u imovinu dunika. Ako je dunik, odnosno
duniko privredno drutvo na pobojan nain preuzelo neku obavezu, na
osnovu pobijanja, zahtevu za ispunjenje od strane poverioca moe da se suprotstavi prigovor pobijanja na neogranieni period (vidi i lan 128 stav 2 ZS).
Ako je predmet pobijanja ugovor o trajnom korienju (na primer zakup,
zakup sa pravom plodouivanja ili zajam), obaveza vraanja zavisi od toga da
li se osporava samo preputanje radi korienja ili suvie niska naknada. U
prvom sluaju sam predmet koji je preputen mora da se vrati, ukljuujui i u
meuvremenu ostvarene prihode i neostvarene koristi, a u drugom sluaju
potrebno je platiti primerenu nadoknadu za korienje.
Ako je dunik otplaivao tue obaveze, prigovor osporavanja je po pravilu
usmeren na prvobitnog dunika te obaveze, a ne na poverioca. Pravi dunik je
duan da nadoknadi vrednost ostvarenog oslobaanja od duga.
Ako se na pobojan nain ogranii ili okona neko pravo steajnog dunika,
ime protivnik pobijanja po osnovu te pobojne pravne radnje stie bolju poziciju, tada steajni upravnik bez ogranienja moe da iskoristi pravo na pobijanje takvih radnji. U tom smislu je, na primer, odlaganje naplate nekog potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima podlono pobijanju. Pored
toga, steajni upravnik moe da pobija i radnje otpusta duga.
156

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Ako se dunik na pobojan nain odrekao zalonog prava na nepokretnosti

na tuem zemljitu, protivnik pobijanja (vlasnik zemljita) je obavezan da ponovo uspostavi zalono pravo nad tim zemljitem. Ako nije u stanju da to
uini, duan je da nadoknadi datu vrednost.
Vrednosti koje su rezultat neinjenja dunika, koje mogu da budu predmet
pobijanja, moraju ponovo da se vrate u masu tako to protivnik pobijanja
mora da prihvati takav tretman kao da je neizvrena radnja zapravo sprovedena. Ako je dunik, na primer, na pobojan nain propustio da uloi prigovor o
zastarevanju, protivnik pobijanja mora da prihvati takav tretman kao da je rok
zastarevanja prekinut. On dakle ne moe da se pozove na zastarevanje.
Ako je protivnik pobijanja na osnovu neinjenja dunika stekao neko pravo, protivnik pobijanja je duan da ga vrati duniku, odnosno u steajnu masu.
3. Plodovi i koristi
Plodovi mogu biti stvarni i pravni. Stvarno iskoriene plodove i steenu
korist protivnik pobijanja mora da vrati u naturi, a ako to nije mogue, mora
da nadoknadi vrednost. Iskorieni plodovi i korist moraju da se vrate i u sluaju kada su mogli da nastanu samo uz istovremenu upotrebu stvari od strane
protivnika pobijanja, bez obzira na to to tu korist dunik ne bi ostvario da
stvar nije otuio. U takvim sluajevima obaveza vraanja plodova i koristi se
ograniava na odgovarajui udeo iskorienih plodova i koristi.
Ako je na pobojan nain otueni predmet dat u zakup, prihod predstavlja
samo razlika izmeu bruto-prihoda i trokova odravanja uveanih za neophodne trokove upravljanja imovinom. Za prihode koji se krivicom protivnika
pobijanja ne ostvare protivnik pobijanja je duan da nadoknadi vrednost, nezavisno od toga da li bi bez pobojne radnje dunik koristio te prihode.
Ako je u pitanju novac steen pobojnim radnjama od strane dunikog privrednog drutva, protivnik pobijanja je duan da dodatno preda i prihode postignute od kamata. Ako protivnik pobijanja nije ostvario nikakve prihode od
kamata, presudno je da li usled njegove krivice kamate nisu ostvarene; ako ne
snosi odgovornost za to, nije duan da isplati kamate.
4. Izdaci protivnika pobijanja
U naelu je kao to se moe zakljuiti iz gornjeg izlaganja pravo na pobijanje najpre usmereno na vraanje, tj. na naturalnu restituciju. Ako je protivnik pobijanja imao izdatke koji se odnose na predmet pobijanja i koji su bili
objektivno neophodni (na primer izdaci za odravanje ili osiguranje), ti izdaci
157

O s m i

d e o

moraju da se nadoknade protivniku pobijanja. Ako je protivnik pobijanja

imao na predmetu izdatke kojima se poveava vrednost, ima pravo na zadravanje tih vrednosti ako su odvojive od stvari bez oteenja stvari. Ukoliko je
dolo do oteenja stvari, protivnik pobijanja ima pravo na novanu protivvrednost izvrenih ulaganja.
5. Naknada vrednosti
Ako vraanje u steajnu masu nije mogue u naturi, i ako ni eventualni
surogat ne dovodi do potpune nadoknade, protivnik pobijanja je duan da
nadoknadi novanu protivvrednost stvari. Kod ovog prava na naknadu vrednosti re je o obligaconom odnosu. Obaveza naknade se odnosi na vrednost
stvari, plodove i koristi.
Obaveza vraanja je nemogua ako je supstanca stvari unitena ili ako je
preneto pravo prestalo. U takvom sluaju postoji naelno pravo naknade tete
od protivnika pobijanja, osim u sluaju da se objektivno konstatuje da bi odnosni predmet nestao i u okviru steajne mase (na primer da bi izgorela neka
stambena zgrada). Meutim, u takvom sluaju zemljite ipak mora da se vrati
u steajnu masu, a za tetu od poara na zgradi potrebno je da protivnik pobijanja prenese odgovarajuu sumu osiguranja u steajnu masu ukoliko je dobije.
Ako tree lice sa odreenim pravnim osnovom definitivno odbije saradnju,
to po pravilu u odnosu na prvog primaoca (protivnika pobijanja) otuenog
predmeta znai nemogunost vraanja u naturi. Prvobitni primalac inidbe
(protivnik pobijanja) u tim sluajevima duguje naknadu vrednosti, dok pored
njega eventualno kasniji kupac snosi odgovornost za vraanje u naturi.
Oteenje na pobojan nain steenog predmeta protivnik pobijanja je pored vraanja oteenog predmeta duan i da nadoknadi o svom troku. To
znai da mora da izvri neophodne uplate za popravku ili nadoknadi tetu
steajnoj masi. Meutim, ako protivnik pobijanja ne snosi odgovornost za
oteenje, on je duan samo da vrati oteeni predmet u steajnu masu i da
ustupi eventualna prava na naknadu tete u odnosu na tetnika u korist steajne mase.
Ako protivnik pobijanja ne snosi odgovornost za nemogunost vraanja,
on ne odgovara za naknadu vrednosti. Ako meutim protivnik pobijanja sa
obavezom vraanja kasni, protivnik pobijanja odgovara neogranieno sa celokupnom svojom imovinom za sluajnu propast (na primer usled poara, krae
i sl.) stvari.

158

p o b i j a n j e

p r a v n i h

r a d n j i

s t e a j n o g

d u n i k a

Ako je vraanje predmeta pobijanja postalo nemogue, zato to ga je protivnik pobijanja preneo, pravo na vraanje od strane protivnika pobijanja pretvara se u pravo na naknadu vrednosti.
Prilikom prorauna naknade vrednosti mora se poi od stvarne vrednosti
koju bi predmet pobijanja u sluaju izostanka pobojne radnje imao za masu.
Pri tome nije od znaaja da li bi dunik u sluaju da do pobojne radnje nije
dolo na drugi nain raspolagao tim predmetom.
Merodavan trenutak za obraun vrednosti je po pravilu onaj na poslednjoj
usmenoj raspravi u okviru postupka pobijanja. Ako postupak nije neophodan
ili ako je protivnik pobijanja svoju obavezu vraanja ispunio pre postupka, a
stranke se pred sudom spore jedino oko poveanja ili umanjenja vrednosti
odluujui je trenutak stvarnog vraanja. Ako je, prema tome, izmeu pobojnog prenosa predmeta i merodavnog trenutka nastupilo umanjenje vrednosti,
ono se mora imati u vidu samo ako bi do njega dolo i u okviru imovine dunika.
6. lan 130stav 2ZS
Ako je protivnik pobijanja steajnu masu putem obaveze vraanja doveo u
prvobitno stanje kao da pobojna pravna radnja nije preduzeta, to dovodi do
ponovnog oivljavanja potraivanja protivnika pobijanja. U tom smislu je neophodno da je protivnik pobijanja naelno imao potraivanje u odnosu na
dunika. Pobijanje ne dovodi do nitavosti ili nedelotvornosti celog ugovornog odnosa izmeu dunika i protivnika pobijanja. Potraivanje protivnika
pobijanja naelno ostaje sauvano sa posledicom da nakon vraanja na pobojan nain steenog predmeta ili prenosa na pobojan nain steenog potraivanja svoje potraivanje moe da prijavi protiv dunika kao steajni poverilac.
S obzirom na vremenske tokove, po pravilu se radi o naknadnoj prijavi.
lan 130 stav 2 ZS regulie samo da protivnik pobijanja ima mogunost da
prijavi svoja potraivanja. Propis iz lana 130 stav 2 ZS ne regulie ni zakonsku
obavezu steajnog upravnika da mora bez prijave da utvrdi potraivanje protivnika pobijanja. Zapravo, poveriocu ostaje da prijavi svoja potraivanja, a
steajni upravnik potom proverava osnovanost tih potraivanja, pa ih ili osporava ili priznaje. Naknadnu prijavu potraivanja steajni upravnik ispituje kao
i svaku drugu prijavu.

159

CIP -
,
340.134:347.736/.739(497.11)
, , 1972Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika / Franc Cimerman, Jasminka
Obuina, Ivan Milovanovi. - Beograd : Agencija za licenciranje steajnih
upravnika : Gesellschaft fr internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ GmbH),
Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji, 2015 (Vrnjaka Banja :
Interklima-grafika). - 159 str. ; 24 cm
Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-85885-07-5
1. , , 1961- [] 2. , , 1969- []
a) - -
COBISS.SR-ID 215666700