izvor: http://www.domaci.de/viewtopic.php?

t=69211
Kako ouvati zdravlje naih oiju?
Oi nam osiguravaju najuvjerljiviji kontakt sa okolinom. Za ovjeka je vid
najvrjednije osjetilo i njegovo oteenje ili gubitak znaajno ograniava
kvalitetu ivota, stoga moramo tititi nae oi.
Kako oko izgleda i kako funkcionira?
Ljudsko oko je vrlo specifian organ. Njegov funkcionalni dio je ona lea,
koja omoguava da zrake svjetla koje prolaze kroz ronicu pravilno padaju
na mrenicu. Te promjene utjeu na strukture mrenice i podraaj se prenosi
dalje do mozga. Ako optiki aparat oka dobro i pravilno funkcionira, zrake
svjetla se lome tono na mrenici, a rezultat je otra slika predmeta. Ako
pak optiki aparat ne funkcionira ispravno, zrake svjetla se lome ispred ili iza
mrenice. Rezultat je zamagljen i neotar vid. Za korekciju refrakcijskih
pogreaka primjenjuju se dioptrijske naoale, kontaktne lee ili operacija.
Ona lea je vrlo osjetljiva i ima neobinu strukturu. Njena neobinost lei u
tome, to za razliku od drugih dijelova tijela ne sadri krvne kapilare koji bi
je opskrbljivali hranjivim tvarima. Zbog toga ima vrlo ogranienu sposobnost regeneracije. Za razliku od drugih
dijelova tijela, koji brzo uklanjaju oteene stanice i nepoeljne molekule, ona lea ima tu sposobnost jedino kod
mladih ljudi. U starosti je vrlo osjetljiva na razliite negativne uinke, a takvo stanje moe dovesti do njenog
oteenja.
to prijeti naim oima?
Oima prijete razne negativne pojave. Neke utjecaje moemo smanjiti, a druge ipak ne. Meu najvee neprijatelje
vida spadaju:
UV zraenje Oi jednostavno moramo zatititi naoalama sa UV filterom. Konstantno izlaganje jakom suncu nee
samo uzrokovati bore na licu, ve UV zrake mogu nepovratno otetiti onu leu i mrenicu.
Nekvalitetna prehrana Prehrana koja ne sadri dovoljno antioksidansa potrebnih za regulaciju slobodnih radikala.
Pretjerano naprezanje oiju itanje pod slabim ili neadekvatnim svjetlom, dugotrajno gledanje televizora ili
dugotrajan rad na raunalu.
Zagaenje zraka Oneien zrak kao to su smog, dim cigareta ili industrijsko zagaen zrak sadri tvari koje su
izvor slobodnih estica. One utjeu ne samo na zdravlje oiju, ve na zdravstveno stanje cijelog organizma.
Moe li prehrana utjecati na zdravlje naih oiju?
Znanstvena istraivanja pokazuju da vanu ulogu za zdravlje oiju moe imati odgovarajui i uravnoteen unos
odreenih vitamina, kerotenoida i minerala. Moraju se unijeti putem hrane, jer ih sam organizam nije u stanju
proizvesti. Koristan izvor takoer mogu biti multivitaminske tablete sa mineralima. Vitamini su nuni za dobar vid, te
za uvanje zdravlja naih oiju od djetinjstva do odrasle dobi.
Odreeni vitamini, kerotenoidi i minerali tite oi tako da:
* Odravaju funkciju onog ivca
* Smanjuju rizik od none sljepoe
* Bore se protiv slobodnih radikala, te na taj nain tite oi od oksidativnog oteenja
Kako odrati oi zdravima?
Zdrave oi nisu samo dar sudbine. U velikoj mjeri njihovo stanje je u naim rukama.
Odravanju zdravlja oiju uvelike pridonosi konzumacija uravnoteene prehrane bogate voem i povrem, dodatci
prehrani koji su obogaeni vitaminima i mineralima, te zatita oiju od sunca. Jer ak i kada je sunce slabije jaine
preporuljivo je noenje sunanih naoala.

ta je astigmatizam?

Astigmatizam je refrakcijska pogreka oka takoer nazivana cilindar. Nastaje zbog nepravilno zakrivljene ronice, koja
zrake svjetla ne lomi u svim meridijanima jednako, a ponekad i zbog nepravilno zakrivljene one lee.
Simptomi astigmatizma
Astigmatizam se najee pojavljuje u kombinaciji sa kratkovidnou ili dalekovidnou. Simptomi su zamagljen i
nejasan vid, deformirana slika, ili deformirana tiskana slova pri itanju. Kod blagog astigmatizma osoba ne primijeti
uvijek postojanje poremeaja, jer zamagljen vid ispravlja akomodiranjem (prilagodba one lee za gledanje na
blizinu). Dok visoki stupanj astigmatizma uzrokuje znaajne probleme sa vidom i nemogue ga je neprimjetiti. Kod
djece se pri dugotrajnom itanju pojavljuje glavobolja i povean umor.
Vrste astigmatizma
Pravilni (regularni) astigmatizam Sluaj kod vie od 80% ljudi sa astigmatizmom je pravilni astigmatizam, kada se
dva glavna zamiljena meridijana nalaze pod pravim kutem. Takav astigmatizam je najee podloan ispravljanju.
Ako glavni meridijani lee pod pravim kutem, ali su postavljeni koso, takav astigmatizam se naziva kosi
astigmatizam.
Pravilni astigmatizam moemo podjeliti na:
Jednostavni astigmatizam jedan meridijan je dalekovidan ili kratkovidan.
Sloeni astigmatizam oba meridijana su dalekovidna ili kratkovidna.
Mijeani astigmatizam jedan meridijan je dalekovidan a drugi kratkovidan.
Nepravilni (iregularni) astigmatizam Dva glavna meridijana nisu okomita jedan na drugi. Ovaj tip astigmatizma je
uglavnom uzrokovan zbog bolesti ronice (keratokonusa), ili nastaje kao posljedica ozljede ili upale ronice.

Astigmatizam oznaavamo kao astigmatizam po pravilu, ako vertikalni meridijan jae lomi zrake svjetla od
horizontalnog. Kada je sluaj suprotan, odnosno kada horizontalni meridijan lomi zrake svjetla jae od vertikalnog
meridijana, takav astigmatizam oznaavamo kao astigmatizam protiv pravila.

Korekcija astigmatizma
Pravilni astigmatizam se moe korigirati dioptrijskim naoalama, torinim kontaktnim leama, ili kirurkim zahvatom.
Ta grana kirurgije se naziva refrakcijska kirurgija. Korekcija nepravilnog astigmatizma je oteana, koriste se kontaktne
lee, ponekad pomae samo operacija. Astigmatizam moe biti stabilan, ali isto tako se stanje esto pogorava, zato
je iznimno vano redovito posjeivati oftalmologa ili optometrista, zbog dobivanja potrebne korekcije.

Kratkovidnost ili miopija

Kratkovidnost ili miopija (myopia) je refrakcijska pogreka oka kod koje se zrake svjetla lome ispred mrenice,
umjesto na njoj. Iz tog razloga je nemogue dobiti otru sliku udaljenog predmeta bez potrebne korekcije.
Simptomi kratkovidnosti
Kratkovidni ljudi udaljene predmete vide zamueno i nejasno, dok na blizinu vide relativno dobro, ovisno o stupnju
kratkovidnosti. Prvi znakovi kratkovidnosti mogu biti; ne prepoznavanje ljudi sa druge strane ulice, zamuen prijevod
pri gledanju filmova na tv-u, ili nesigurnost u vonji. Kod djece je najlake primjetiti kada pokazuju izrazito
naprezanje pri gledanju ploe u uionici, ili ak u predkolskoj dobi, kada sjede preblizu ekranu televizora.
to uzrokuje kratkovidnost?
Kratkovidnost nastaje zbog preduge one jabuice ili zbog prezakrivljene ronice. Ronica zrake svjetla lomi prejako,
te tako uzrokuje padanje zraka u fokus ispred mrenice, umjesto u fokus na mrenici.
Prema etiologiji kratkovidnost dijelimo na:
Axialnu (osnu) U ovom sluaju ronica i ona lea zrake svjetla lome
pravilno, ali je duina one jabuice vea, te je oko neto vee od
normalnog oka.
Refrakcijsku (lomnu) Oko je normalne duljine, ali je neto vea
zakrivljenost ronice ili one lee, te optiki aparat oka lomi zrake svjetla
vie nego to je potrebno.
Podjela prema stupnju jakosti:
Niska kratkovidnost: -3 dptr ili manje
Srednja kratkovidnost: od -3 dptr. do -6 dptr.
Visoka kratkovidnost: -6 dptr. i vie
Korekcija kratkovidnosti
Kratkovidnost se ispravlja naoalama dioptrijske jakosti minus, kontaktnim
leama ili kirurkim zahvatom. Predznak dioptrijske jakosti u
kratkovidnosti je minus, to je vii broj koji oznaava kratkovidnost, stanje
je tee.

Dalekovidnost ili hipermetropija

Dalekovidnost ili hipermetropija je refrakcijska pogreka oka u kojoj se, za razliku od kratkovidnosti, zrake svjetla
lome iza mrenice. Uzroci ove pogreke mogu biti u prekratkoj osi oka (osna hipermetropija), ili u preblagoj
zakrivljenosti ronice (lomna hipermetropija).

Simptomi dalekovidnosti
Kontinuirani napor da se zaotri slika uzrokuje glavobolju i umor u oima.
Ove tekoe se najee javljaju nakon posla i naveer. Zamagljen vid se
najee pojavljuje pri pogledu na manje udaljenosti i pri duem itanju.
Blagu dalekovidnost moemo korigirati sami, jer oko ima sposobnost
akomodacije (prilagodba one lee za gledanje na blizinu). Ali dugotrajnim
naprezanjem oka mogue je poveati stupanj dalekovidnosti, ili ak
izazvati kiljavost (strabizam). Dakle, i kod najslabijeg stupnja
dalekovidnosti, vrlo je vano posjetiti oftalmologa ili optometrista, kako bi
vam prepisao korekcijske naoale ili kontaktne lee.

Vid nakon 40-te..

Izmeu 40-te i 45-te godine ivota veina ljudi postaje dalekovidna. Ona
lea sa godinama gubi svoju elastinost, zrakasti mii slabi, te se
smanjuje akomodacijska sposobnost oka. Taj oblik dalekovidnosti se
naziva staraka dalekovidnost ili presbiopija (presbyopie). Prvi simptom obino biva nesvjesno udaljavanje novina od
oiju, kako bi izotrili sitan tekst, koji vam je na standardnoj udaljenosti (od 30 do 40 cm) postao nejasan.
Korekcija dalekovidnosti
Dalekovidnost se korigira sabirnim naoalnim leama, kontaktnim leama ili kirurkim zahvatom. Predznak dioptrijske
jakosti u hipermetropije je plus, to je vii broj koji oznaava dalekovidnost, stanje je tee.

Namirnice koje hrane nae oi

ulo vida je najosjetljivije i najvanije ulo ovjeka. Preko naih oiju primamo sve signale i informacije iz
vanjskog svijeta.
Ishrana je veoma vaan faktor u ouvanju vida. Bez neophodnih vitamina, minerala i drugih hranjivih supstanci nema
niti zdravog vida.
Od vitamina, vitamin A je svakako na prvom mjestu. Nalazimo ga u mrkvi i paprikama, ali u neaktivnom
betakarotenskom obliku, koji e uz dovoljno eljeza i cinka prei u aktivan oblik ovoga vitamina.. Svima ve dobro
poznati antioksidans je i vitamin C koji jaa krvne sudove oka i bori se protiv slobodnih radikala kojih najvie ima u
naim soivima. Svakodnevnim unosom svjeeg voa i povra osigurati emo uparvo onu koliinu ovog vitamina koja
je potrebna za zdrav vid.
Da bi vanjski signali preko naega oka bili preneseni do mozga, potrebni su zdravi nervi prenosnici. Za njihovo
zdravlje zadueni su vitamini B kompleksa, kao i mineral magnezij koji osigurava veoma vanu prokrvljenost oiju,
kao i mozga.
Umjesto nezdravih gaziranih pia, popijte sok od borovnica ili kupina. Ovo bobiasto voe sadri antocijan, pigment
koji poboljava zdravlje naih oiju, ali i nimalo zanemariv noni vid i adaptaciju na mrak

Sauvajte vae lijepe i zdrave oi!

Ukoliko niste znali, oi su poslije mozga najkompleksniji ogran u naem tijelu. Oi imaju ak dva miliona dijelova
i proslijeuju nam 36 000 informacija svakih sat vremena. Vanjski oni miii koji pomiu oko su najjai miii u
tijelu. Oi su jedini organ u ljudskom tijelu koji radi sa svojim 100% mogunost, bez ikakvog odmora. Takoer, oi
mogu u samo jednom trenutku pokrenuti stotine miia i organa u naem tijelu.
Oi su zaista jedan od najvanijih organa naeg tijela, te stoga ih trebamo paziti i tititi. Najmanje to moete uiniti
je redovno umivanje i obavezno skidanje minke, posebno prije spavanja. Ako primjetite bilo kakvu promjenu sa
vidom, poput zamuenog vida, potekoa pri itanju, estih glavobolja, loijeg vida na daljinu isl. veoma je vano da
se odmah javite onom ljekaru kako biste na vrijeme lijeili bilo kakvu potekou. Takoer, zatitite vae oi ukoliko
radite neki opsaniji posao, npr u laboratoriji, a poeljno je da oi propisno zatitite od Sunca, i to ne samo ljeti ve
tokom cijele godine. Kada itate ili gledate televiziju, obezbijedite odgovarajuu rasvjetu. Ukoliko va posao zahtijeva
da provodite mnogo vremena za raunarom, itate ili i jedno i drugo, potrebno je da oi odmorite od vizuelno
zahtjevnih poslova. Svakih 12-18 mjeseci otiite na redovnu kontrolu kod oftalmologa kako bi na vrijeme poduzeli
mjere za korekciju vida.
Jo jedna veoma bitna stavka kada je zdravlje vaih oiju u pitanju, jeste prehrana jer vae oi trebaju odreene
vitamine i minerale za odravanje njihove funkcije i zdravlja. Nedavne studije pokazale su da osobe koje imaju
problema s oima i vidom openito mogu promjene na oima ublaiti i usporiti dnevnim uzimanjem tvari s
antioksidacijskim potencijalom u koje ubrajamo cink, selen, vitamin A, vitamin C i vitamin E. Pa tako, trebate jesti
namirnice bogate cinkom kojeg ima u soji, iznutricama, pinatu, siru, graku, tuni, sjemenkama tikve itd. Potom,
hranu bogatu vitaminom A kojeg ima u mrkvi, pinatu, umanjku, ribi i ribljem ulju. Takoer, vaan je i vitamin C
kojeg ima u agrumima, ipku, lisnatom povru, paradajzu, paprikama, kupusu itd. Vitamin E prisutan je u ulju
peninih klica, suncokretovom ulju, zelenom lisnatom povru, jajima, bademu, kikirikiju itd. Takoer, vaan je
dovoljan unos namirnica bogatih selenom, a njega moete nai u jajima, luku, soku od narande, smeoj rii,
sjemenkama suncokreta, kampima itd.
Stoga, pravilno se hranite i uvajte svoje oi. Iako mnogi kau kako su oi ogledalo due, prije bi se moglo rei da su
one ogledalo svijeta koji vas okruuje. U toku ivota prue vam 24 miliona slika svijeta oko vas, te doprinose 80%
vaem ukupnom znanju.

Miopija (Kratkovidost)
Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrenjae (retine), umesto
na nju, zbog ega kratkovidi mirkaju, kilje pokuavajui da dobiju otru sliku predmeta. Kratkovidi ljudi udaljene
predmete vide zamueno, a na blizu vide relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle, nemogunost jasnog gledanja
udaljenih predmeta kao to je TV, tabla u uionici ili objekti ispred automobila pri vonji. Kratkovidost pogaa ljude
izmeu 6 i 40 godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se poboljava.
Moe se takoe podeliti prema uzroku na:
prelomnu: pri jaoj zakrivljenosti ronjae
osnu: kada je vea ona osa od 24 mm
indeksna: kod prejakog indeksa prelamanja svetlosti u soivu, onoj vodici
akomodacijska: kad postoje akomodacijski grevi
Klinika slika
Po klinikom toku kratkovidost moe biti:
dobroudna - benigna
zloudna - maligna
Benigna kratkovidost se jo naziva i kolska, javlja se obino od 6 - 15 godina, ne prelazi - 8 dpt i nema komplikacija
na mrenjai ili sudovnjai - horoidei. Koriguje se najslabijim staklima koja daju dobar centralni vid. Prejaka korekcija
moe dovesti do prelaska u dalekovidost s tekoama akomodacije.
Maligna kratkovidnost je rea pojava. Dioptrija se poveava uz naglu ili postupnu pojavu degenerativnih promena na
mrenjai, sudovnjai, staklastom telu, beonjai, vidnom nervu. U ovom sluaju vana je prevencija: izabrati
odgovarajue zanimanje kod koga se vid due ne zamara, prikladna ishrana bogata vitaminima I hipokorekcija korekcija manja od dioptrije kako bi se smanjila akomodacija. Smatra se da je mnogo opasnija puna korekcija kojom
se postie jaa akomodacija, vee naprezanje oka i pogoranje degenerativnih komplikacija. Osim ovih preventivnih
mera, kod maligne kratkovidnosti se daju i sredstva za irenje krvnih sudova u obliku kapi ili injekcija u oko.
Degenerativne promene reavaju se laserom.
Dijagnoza
Za odreivanje stepena kratkovidosti koristi se niz oftalmolokih ispitivanja: sijaskopija, fotoskijaskopija, ispitivanje
otrine vida korekcijom tako da se na jedno pa na oba oka postavlja niz soiva radi utvrivanja najprikladnije
dioptrije.
Leenje
Kratkovidost se reava noenjem naoara, kontaktnih soiva ili hirurkim zahvatom. Zavisno od stepena kratkovidosti,
naoare ili soiva treba nositi stalno ili samo povremeno, kad se oekuje gledanje na daljinu, npr. pri vonji, gledanju
filma, predavanjima itd. Kod miopije dioptrija ima negativan predznak. to je vii broj koji oznaava kratkovidnost,
stanje je tee. Refrakcijski hirurki zahvat moe ukloniti problem ili ga smanjiti. Najei postupci sprovode se
pomou lasera. Osobe s dioptrijom veom od - 6 imaju vei rizik od nastanka povienog onog pritiska (glaukom) i
odlubljivnja mrenjae pa je potrebna redovna kontrola svake godine.

Glaukom
Glaukom (od gr. glaukos = zelen, zbog sivo-zelenog odsjaja soiva u zahvaenom oku) je naziv za grupu bolesti koja
vodi ka oteenju onog ivca i vodei je uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina. Glaukom nije bolest ve sindrom,
odnosno skup sledeih simptoma: povienje onog pritiska, udubljenje papile onog ivca i oteenje vidnog polja.
Dugotrajno povien oni pritisak dovodi do druga dva simptoma.
Uzrok nastanka
Glaukom se razvija kada je stvaranje one vodice poveano ili je njeno oticanje oteano. Tada dolazi do porasta onog
pritiska, do pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optikog nerva i do njihovog oteenja i unitenja. Postupno se
prekida prenos vizuelne poruke do mozga, a rezultat je oteenje vida i na kraju slepilo.
Podela glaukoma
Glaukomi se dele u tri osnovne velike grupe:
primarni
sekundarni
uroeni (kongenitalni) glaukomi.
Kod primarnog glaukoma postoji poveanje onog pritiska kojiese ne moe dovesti ni u kakvu vezu s nekim onim ili
optim oboljenjem. Poremeaj u oticanju komorne tenosti moe da nastane zbog bloka ugla korenim delom duice angularni oblici ili zbog poveanog otpora u samom zidu ugla glaukom simplex. Moe biti akutni i hronini.
Sekundarni glaukom je povienje onog pritiska koje nastaje u toku neke druge one bolesti (stanja) ili je posledica te
bolesti (kao npr. upale, povrede, oteenja i pomaci soiva u oku, oboljenja krvnih sudova oka, eerna bolest, tumori
oka).
Uroeni glaukom nastaje jer u uglu prednje one komore postoji tkivo koje normalno nestaje pre roenja. Ona
vodica ne moe oticati i nastaje povienje onog pritiska.
Klinika slika
Normalni oni pritisak iznosi 12 - 22 mmHg (milimetara ive).
Prepreka oticanju one vodice moe biti nagla (akutna), povremena (intermitentna) ili dugotrajna (hronina).
Akutna manifestacija je vrlo burna i zahteva hitnu intervenciju. Na izgled zdrav ovek postaje teak bolesnik, s jakim
bolovima u jednom oku i licu, pojavom duginih boja oko izvora svetlosti, glavoboljom, muninom i povraanjem, ali i
dramatinim "padom" vida. Oni pritisak raste i do 80 mmHg, oko je crveno i tvrdo kao kamen. Ukoliko se oni
pritisak ne snizi unutar nekoliko sati pomou lekova ili operativnog zahvata moe doi do ozbiljnih i trajnih oteenja
vida. Glaukomski napadi mogu biti slabiji i ee se ponavljati. S vremenom strada oni nerv i udubljuje se papila
vidnog ivca (mesto na kome oni ivac naputa oko). Ispadi vidnog polja se pojavljuju vrlo rano, ispadi se ire od
periferije prema sreditu pa bolesnici imaju sueno vidno polje; gledaju kao kroz dvocevku ili tunel. Kraj procesa je
slepilo.
Hronini glaukom obino nastaje kao posledica uestalih neleenih glaukomskih napada i posledinih priraslica u
uglu prednje komore. Oni pritisak je stalno povien, razvija se udubljenje i propadanje papile onog ivca s ispadima
vidnog polja i na kraju nastaje slepilo.
Uroeni glaukom pri visokom onom pritisku beonjaa se rastee i oko postaje izrazito veliko, to se naziva
hidroftalmus ili buftalmus (volovsko oko). Stanje je obino jednostrano. Poveanje one jabuice moe biti vrlo
izrazito pa se moe dogoditi njeno pucanje i pri najmanjoj traumi. Oko je izrazito osetljivo na svetlost (fotofobija) pa
dete pogled i glavu okree u suprotnu stranu od izvora svetlosti. Bolest moe imati i blai tok s manjim rastezanjem
oka).
Dijagnoza
Nakon razgovora s pacijentom obavlja se pregled oka. Rade se odreivanje vida, pregled oka procepnom lampom
(biomikroskopom), pregled oftalmoskopom (pregled unutranjih struktura oka, koji pokazuje, za glaukom tipine,
promene na onom ivcu), tonometrija (merenje onog pritiska), odreivanje vidnog polja (periferni i centralni vid) i
gonioskopija (soivo koje se postavlja na oko kako bi se videlo stanje onog ugla).
Leenje
Leenje glaukoma sprovodi se lekovima, laserom i hirurkim zahvatom. Svrha leenja lekovima je normalizacija

povienog onog pritiska. Na taj nain se spreava razvoj oteenja oka iako je osnovna bolest i dalje prisutna.
Laserska hirurgija radi se u svrhu pomaganja oticanja one vodice iz oka. Operacijom se prave novi putevi za oticanje
one vodice.

8 stvari koje oi govore o vaem zdravlju

Ako gledate ljude pravo u oi moete saznati ili ne da li su iskreni. Ali, oko moe da "kae" mnogo i o vaem
holesterolu, stanju jetre, dijabetesu. Saznajte kojih 8 bolesti moete videti golim okom.

Oi su jedinstven prozor u ljudsko zdravlje, a oftalmolog Andrew Iwach, iz Amerike asocijacije oftalmloga, kae da su
to posebna mesta u ljudskom organizmu gde moemo videti vene, arterije i nerve. Zato pregledom u oko moete
otkriti veoma zanimljive podatke.
NEDOSTATAK OBRVA
ene tanje obrve zbog mode, ali ako vam nedostaju na pojedinim mestima, krajevima mogu da ukazuju na problem
sa tiroidnom lezdom.
MIAK
Mala izraslina, najee u unutranjosti ili spoljanjosti gornjeg ili donjeg kapka, je ruan detalj, ali i znak da biste
trebali da se pozabavite svojim zdravljem. Ako miak ne prolazi mesecima moe da indikuje karcinom lojne lezde.
UKASTE FLEKE NA KAPKU
Xanthelasma palpebra je medicinski izraz za ovu pojavu koja krije problem sa holesterolom. Ukoliko ih imate znai da
imate povien holesterol. Koliko god da su male ove fleke su zapravo masne naslage.
PECKANJE OIJU ISPRED KOMPJUTERA
Ova pojava znai da ste ili radoholiar ili da previe vremena provodite ispred monitora raunara. Uzrokuje je
nedostak kontrasta na raunaru, nego na obinom papiru. Vae oi su umorne i taj problem e se pogoravati sa
godinama.
CRVENILO
Ako je crvenilo praemo kijanjem, curenjem nosa, kaljanjem, u pitanju, je najverovatnije neka vrsta alergije. Moda
je u pitanju samo kozmetika koju koristite, ali ovu pojavu treba da ispitate.
UKASTA BEONJAA
Kod beba je ovo normalna pojava koja je posledica utice. Kod odraslih ukazuje na poremeaj rada jetre, une kese,
moe da indikuje i hepatiis ili cirozu.
IZRAENE OI
Ako vam oi "tre" imate problem sa radom tiroidne lezde. Ovo je poznat simptom.
SUVE OI OSETLJIVE NA SVETLOST
Ako oi nemaju prirodnu potrebnu vlanost, to otkriva da vam je imuni sistem slab. Ovaj sindrom pogaa najee
ene preko 40. godina koje boluju od autoimunih bolesti kao to su lupus ili reumatoidni artritis.

Koji su to najei problemi s oima?

Najei problemi koji se mogu pojaviti su: umor, zamagljenost, upala, suhoa oka... Ponekad Vam se pred oima
mogu pojaviti i takice... Sve su ovo, u principu, esta stanja koja se u pravilu sama poprave, ali ako se desi da
potraju due, obavezno potraite pomo oftalmologa...
Oi vam se mogu umoriti, a vid zamagliti ako provodite mnogo vremena pred raunarom ili gledajui televiziju...
Upotreba raunara Vam nee uzrokovati trajno oteenje vida, no moe uzrokovati nelagodu... Ako od pre imate
problem s oima koji niste ispravili/izleili, korienjem raunara vae e se oi dodatno naprezati, a vid Vam se moe
zamagliti... Ako ste koncentrisani na rad na raunaru ili na gledanje televizije, redje trepete, te Vam se zbog toga
mogu isuiti oi...

Pojava takica pred oima

Takice se pojavljuju kao mrljice koje ponekad vidite pred oima... Vrlo su este i iritantne, ali prilino su bezopasne...
Moete ih imati dugo, a u pravilu spontano nestaju... Ponekad takice pred oima mogu biti znak neeg ozbiljnijeg ako vidite nove takice ili iznenadno sevanje pred oima ili ste izgubili djelimino vid, to mogu biti znakovi da su vam
oi u opasnosti, stoga bez odlaganja idite doktoru specijalisti...

Treperenje/titranje oka

Blefarospazma je nevoljno trzanje miia kapka koje obino uzrokuje stres ili umor... Treperenje oka je esto stanje,
koje se svako malo ponavlja, obino na istom oku ili na istom prostoru oko kapka... Vi moete trzanje jako osetiti, ali
drugi ljudi u vaoj okolini obino nee primetiti promene, izuzev ako im kaete da direktno gledaju u vae oko...
Reenje za ovaj problem je odlazak na spavanje to ranije... Naravno, ako problem due potraje, potraite pomo
oftalmologa...

Zamagljen vid nou ili zbog slabije rasvete

Postoji mnogo razloga zbog kojih vam se moe zamagliti vid nou... Npr. umorni ste od posla i vae su oi izmorene...
Ako ste dalekovidi ili patite od astigmatizma, tokom dana ete to moi kompenzirati, ali kad se oi umore, vid moe
postati zamagljen... Moe se desiti da ste malo kratkovidi... To Vam nee smetati pod normalnom rasvetom, no oseti
e te to pri slabijem svetlu... Posetite oftamologa i proverite Vau dioptriju... Jo jedan razlog zbog kojeg Vam se vid
moe zamagliti je isuenost oiju... Do toga dolazi najee ako ste celi dan blizu radijatora ili klima ureaja, te Vam
se suze u oima isue, ali odmah nakon to par puta trepnete bi se trebalo proistiti...

Staklaste oi

Obino se javlja kao manja infekcija kapka, koja uzrokuje iritaciju prilikom buenja, te jae luenje suza... Suve oi
uzrokuju brojni faktori: opte zdravstveno stanja, uticaj okoline, lekovi... Suvoa oiju podstie stvaranje suza, ali
moe se raditi i o blagoj alergijskoj reakciji, stranom tielu u oku, i sl..... Bilo bi dobro da odete na pregled kod doktora
i proverite taan uzrok problema...

Spreite naprezanje oiju

Problem suvih oiju, te smanjenje rizika pojave umora ili upale oiju dok itate ili koristite raunar najbolje reavate
redovnim odmaranjem, te povremenim skretanjem pogleda na predmete razliitih udaljenosti u prostoriji...

Nekoliko saveta za lepe, blistave oi:

1. Pokuajte koristiti umetne suze... Potraite u apotekama i pitajte za savet koje bi Vama mogle najbolje
odgovarati...
2. Smanjite upale... Cyclosporine emulzija i slini proizvodi Vam mogu pomoi u poveanju proizvodnje suza i smanjiti
upalu koja dovodi do crvenila i hronino suvog oka...
3. Kontroliite svoju okolinu... Ventilatore, klima ureaje i druge proizvode koji vam direktno duvaju u lice i oi drite
podalje od sebe... Oni poveavaju isparavanje suza i stvaraju suvu povrinu oka...
4. Odmorite oi od kontaktnih soiva... Ako nosite soiva, proverite, pre svega, da li ih pravilno nosite i odravate...
Ako da, onda porazgovarajte sa svojim doktorom o privremenom prekidu noenja istih... Kontaktna soiva mogu
pogorati simptome suvog oka i crvenilo...
5. Posjetite svog doktora... Oftamolog Vam moe pomoi u odredjivanju tanog leka za nateene, crvene ili suve
oi...

Saznajte ta sve pie na onom dnu

Oi su ogledalo due jer u njima pie da li je neko tuan, veseo, umoran ili ljut, ali iz njih moe da se sazna mnogo i o
optem zdravstvenom stanju organizma. Nekada su promene i poremeaji toliko oigledni da se vide i golim okom, ali
veina se ipak otkriva detaljnim pregledima onog dna.

Oteenja onog ivca su nepopravljiva pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok
Ono dno (fundus oculi) unutranji je deo oka koji se nalazi iza soiva. Pregled onog dna ukljuuje pregled
staklastog tela, papile (poetak vidnog ivca), krvnih sudova, mrenjae, makule (ute mrlje) i perifernih delova
mrenjae (retine). Veoma je pouzdan u otkrivanju promena u oku i poremeaja u organizmu kae dr Slaana
Delevi, oftalmolog i medicinski direktor Specijalne bolnice za oftalmologiju Okulus.
Krvni sudovi kao na dlanu
Ono dno je, objanjava doktorka, veoma sloeno jer se na njemu, osim onog ivca, nalazi i uta mrlja, poznata i
kao taka jasnog vida. Ona nam omoguava da itamo, piemo i da jasno vidimo konkretne predmete koje
posmatramo. Oko nje se nalaze druge nervne elije koje omoguavaju periferni vid.
Na onom dnu nalazi se i itava mrea krvnih sudova koja hrani mrenjau. To su jedini krvni sudovi u organizmu koji
mogu da se posmatraju bez doplera, kontrasta, odnosno neinvazivnim pregledima.
Upravo zbog ove kompleksne strukture pregled onog dna prua lekaru uvid ne samo u bolesti oka nego i u
celokupno zdravstveno stanje organizma kae dr Slaana Delevi.
Promene se lako uoavaju
Pregledom onog ivca otkrivaju se oteenja koja su posledica glaukoma (onog pritiska), neurolokih bolesti kao to
je multiplaskleroza, povreda, tumora na mozgu, promena u onoj duplji i drugim okolnim strukturama. Oteenja
onog ivca su nepopravljiva, pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok.
Posle 40. godine preventivne preglede treba raditi jednom godinje. Ako spadate u rizine grupe, na pregled treba ii i
ee
Meutim, pregled ute mrlje je jako znaajan za procenu vida. Ukoliko postoje oteenja ute mrlje, dolazi do
slabljenja ili gubitka centralnog vida, a na njih treba posumnjati ukoliko se prilikom itanja u sredini teksta javljaju
rupe, talasi i zakrivljenja.
Oteenja ute mrlje mogu biti uroena ili steena usled starosti. Da bi se predupredile ove degenerativne promene,
oftalmolozi preporuuju uzimanje odreenih vitaminskih suplemenata, dok se za leenje postojeih promena koriste
lekovi.
Pregledom onog dna moe da se ispita i stanje krvnih sudova mrenjae. Ukoliko na onim arterijama i venama
postoje odreena oteenja, treba detaljno ispitati i druge krvne sudove u organizmu jer postoji velika verovatnoa da
su i oni u loem stanju.
Oteenja krvnih sudova nastaju usled dijabetesa, povienog krvnog pritiska i aterosklerotinih bolesti koje su
posledica visokog nivoa holesterola i drugih tetnih masnoa.
Zabranjena vonja posle pregleda
Da bi se uradio pregled onog dna, zenice treba da budu dobro rairene, a to se radi ukapavanjem kapi. Nakon toga
lekar mikroskopom posmatra ono dno pomou specijalnih lupa koje mu omoguavaju da sagleda i najsitnije detalje.
Ukoliko je potrebno, lekar e predloiti dopunske dijagnostike preglede kae dr Delevi.
Na sreu, danas se koriste aparati koji prave trodimenzionalne snimke onog ivca ili ute mrlje (HRT i OCT) i
omoguavaju rano otkrivanje i najsitnijih promena. U nekim sluajevima potrebno je uraditi i snimanja pomou
kontrastnih supstanci da bi se utvrdilo stanje krvnih sudova mrenjae (fluoresceinska angiografija).
Pregled onog dna nije bolan ni neprijatan, pa se pacijenti ale samo na jainu svetla i zamuenje vida usled irokih
zenica. Posle pregleda preporuuje se noenje naoara za sunce, a dok traje dejstvo kapi za irenje zenica, treba
izbegavati vonju, itanje i pisanje.

Neophodne su redovne kontrole

Dr Slaana Delevi naglaava da pacijenti odreenih kategorija moraju redovno da odlaze na preglede onog dna
kako bi imali bolji uvid u svoje zdravstveno stanje. Ovi pregledi ukazae im na to da li je dolo do pogoranja osnovne
bolesti, kao i na uznapredovale degenerativne promene u samom oku.
1. Oboleli od dijabetesa. to bolest due traje, pregledi su ei.

2.
3.
4.
5.

Pacijenti koji boluju od arterijske hipertenzije, naroito oni iji krvni pritisak nije stabilan.
Osobe sa srednjim i visokim stepenom kratkovidosti poto kod njih dolazi do istanjenja i pucanja mrenjae.
Pacijenti koji pate od glaukoma, povienog onog pritiska.
Svi ljudi stariji od 50 godina preventivno.

Preuzeto sa: http://oci.rs/bolesti-oka

Bolesti oka

Bolesti oka su este i javljaju se kod ljudi svih starosnih doba. One bolesti moemo podeliti na refrakcione greke
oka (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam), upale oka i sistemske bolesti kao to su opte infektivne bolesti kao
npr. dijabetes koje izazivaju ozbiljne poremeaje na oku. Nakon uspostavljene dijagnoze se odreuje tretman
leenja. Korektan odnos i obostrana saradnja sa doktorom je veoma bitna tokom leenja.
Najee bolesti oka koje se javljaju su katarakta, keratokonus, strabizam, suvo oko, glaukom, konjuktivitis,
dijabetika retinopatija.

Katarakta
Katarakta je zamuenje soiva u oku tako da vid postaje mutan. Vrste katarakte su brojne, najea je staraka
katarakta. Kada se kae katarakta misli se na staraku kataraktu jer se ona javlja u 90% sluajeva. Ona nastaje kao
posledica procesa starenja i javlja se kod ljudi posle 50-e godine starosti. Radi uspostavljanja dijagnoze neophodno
je javiti se oftalmologu. Operacija katarakte se struno naziva fakoemulzifikacija. Ova intervencija uklanja

zamueno prirodno soivo i zamenjuje ga providnim vetakim soivom. Operacija je vremenski veoma kratka, traje
svega 20-ak minuta.

Keratokonus
Keratokonus je progresivna deformacija ronjae u obliku kupe. Osnovnim uzrokom se smatra slabo kvalitet
ronjae. Ronj kod keratokonusa gubi pravilan oblik i poprima kupasti oblik. Iz razloga to se svetlosni zraci
prelamaju preko ronjae, koja je nepravilnog oblika, vid postaje nejasan. Kertokonus se najee javlja u
tinejderskom dobu i oteava ktivnosti ko to su vonj, glednje televizije ili itnje. Karakter ovo oboljenja je
progresivni. Jedini nain za zaustavljanje keratokonusa je operacija Crosslinking ili Ultra B2 koja koristi UV svetlost i
vitamin B2.

Strabizam
Strabizam se drugaije naziva razrokost i oznaava pojavu kada oi ne stoje paralelno odnosno jedno oko bei.
To je pojava kada jedno oko ispravno fiksira predmet koji posmatra, dok drugo oko skree i gleda u neku drugu
taku. Strabizam podrazumeva bilo koje odstupanje u poloaju osa onih jabuica i najee se pojavljuje kod
dece.

Suvo oko
Suvo oko podrazumeva oslabljenu funkciju sluznih lezda. Suze su veoma korisne za zdravlje oiju. Suvo oko
podrazumeva nedostatak vlage u oima. Usporeno suzenje oka moe da bude uzrokovano nepovoljnim spoljanjim
uticajima i dovodi do nedostatka vlage u oima. Pravilnost suzenja oka je od veoma vano za zdravlje ronjae i
oka u celini.Ronjaa se preko povrinskih elija snabdeva kiseonikom i hranljivim materijama i oslobaaja od
otpadnih materija.

Glaukom
Glukom podrazumeva specifino oteenje optikog nerva. Ako se ne lei glaukom moe dovesti do slepila.
Veina ljudi ak ni ne znaju da ga imaju. Glaukom se karakterie kao tihi krdljivc vid jer simptomi se javljaju tek
kd je bolest npredovala. Nasledni faktor ima udela u ovoj bolesti oka tako da vei rizik se javlja kod osoba iji
bar jedan lan porodice ima glaukom. Osobe starije od 50 godina su vie sklone glaukomu od mlaih osoba.

Konjuktivitis
Konjuktivitis ili crveno oko jeste upala prozirne sluznice. Ova sluznica prekriva beonjau i unutranju povrinu
kapka. Uzrok konjuktivitisa se teko moe utvrditi, najee su to razni spoljanji uticaji. Postoje uzroci konjuktivitisa
koji su zarazni. Crvenilo, svrab, peckanje su osnovni simptomi konjuktivitisa. Leenje odreuje oftalmolog na
osnovu uspostavljene dijagnoze i u zavisnosti od vrste uzroka.

Dijabetika retinopatija
Dijabetika retinopatija se javlja kod obolelih od dijabetesa. Dijabetes ili eerna bolest podrazumeva da samo telo
nije u stanju da regulie koliinu glukoze u krvi. Dijabetes je opaka bolest i moe da utie na oko i na druge organe.
Dijabetes uzrokuje vei broj onih bolesti, a najopasnija je retinopatija koja podrazumeva da mali krvni sudovi u
mrenjai usporeno vre svoju funkciju i otiu. Tada se javlja curenje krvi i ostale deformacije u procesu vida koje
oteuju nervne elije koje prenose slike do mozga. Tako se dobija lo vid.

Preuzeto sa: https://bs.wikipedia.org/wiki/O%C4%8Dne_bolesti

One bolesti
Bolesti oka i pomonog aparata oka mogu se podijeliti na nekoliko grupa. U prvu grupu spadaju refrakcione greke
oka. To i nisu prave bolesti, nego greke u pravilnom lomu svjetlosnih zraka.Tu
spadaju kratkovidost (myopia),dalekovidost (hypermetropia) i astigmatizam oka (astigmatismus oculi), te posebno
staraka dalekovidost (praesbyopia) . Ovim stanjima treba pridodati i strabizam i slabovidnost.
Upalne bolesti oka predstavljaju zapaljenja pojedinih dijelova one jabuice, kapaka i suznog aparata. Tu spadaju
napr. konjunktivitis (conjunctivitis) (upala spojnice), keratitis (upala ronice), blepharitis (upala rubova onih
kapaka), itd.
Degenerativne bolesti su bolesti nastale usljed odreenih metabolikih poremeaja ili usljed starosti. Tu
spadajucataracta (zamuenje onog soiva), glaukom, retinitis pigmentosa itd. Neke od ovih bolesti imaju
i nasljednukomponentu.
Tumori oka, mogu zahvatiti skoro svaki dio oka i adneksa. Tako mogu biti tumori kapaka, konjunktive, ronice,
srednje one ovojnice (irisa, sudovnjae), retine, vidnog ivca, suzne lijezde itd. Takoer se u oku mogu
pojavljivatimetastaze tumora iz drugih, esto i udaljenih organa.
Sistemske bolesti, ope bolesti nervnog sistema, bolesti endokrinih lijezda i bolesti krvnih sudova imaju reperkusije
na oku. Tako reumatizam, dijabetes, hipertenzija, bolesti titaste lijezde, ope infektivne bolesti, izazivaju esto i
veoma ozbiljna stanja na oku. Pri tome su najee dijabetina retinopatija (retinopathia diabetica), tromboza
centralne vene retine, embolija centralne arterije retine, Graves-ova bolest, itd. Povrede oka mogu biti izazvane
mehanikim, hemijskim, ili fizikim uticajima. Mehanike povrede oka mogu biti izazvane tupim predmetom
(kontuzije oka), ili otrim predmetima pri emu moe doi do probijanja (perforacije) one jabuice. Hemijske
povrede oka su opekotine oka izazvane bazama ili kiselinama. Oko se moe otetiti i dejstvom fizikih faktora, kao
to su razliite vrstezraenja.