BORBA NOVE JUGOSLAVIJE ZA

MEUNARODNO PRIZNANJE

PREMIJER CERCIL MARALU TITU

8. januara 1944.

3. Odluan sam u stavu da britanska vlada nee vie Mihailoviu

lavati v o j n u pomo, ve e pomagati samo vama, te bi nam bilo drago
tad bi ga jugoslovenska kraljevska vlada otpustila iz svoga sastava. Ali
Cralj Petar Drugi je kao mladi izmakao izdajnikim pandama regen:a, kneza Pavia, i doao k nama kao predstavnik Jugoslavije i kao mladi
ladar u nevolji. Ne bi bilo plemenito ni asno od Velike Britanije da
^a odgurne. A ne moemo zahtijevati od njega ni da prekine sve postoee veze sa s v o j o m z e m l j o m . N a d a m se stoga da ete shvatiti da e m o
i svakom sluaju ostati s n j i m u slubenim odnosima dok emo istovremeno Vama davati svu moguu vojnu pomo. N a d a m se takoer da
; o b j e strane moe doi do prekida sporova j e r oni samo pomau Niemcima .. - 1
). Biber, TitoChurchill, 75.

T I T O CK KP H R V A T S K E
29. januara 1944.
Pisanje vae tampe stvara (nam) velike tekoe i nanosi veliku
tetu naem (narodnooslobodilakom) pokretu kod (zapadnih) savezni:a. Ono je mahom netano, sektako i esto provokativno. Ono postaje
rgumenat u rukama naih neprijatelja protiv priznanja Na(cionalnog)
omiteta (osloboenja Jugoslavije) i (stvara utisak) da se tu (kod nas)
idi o komunistikoj revoluciji. Na primjer, u V j e s n i k u " br. 2, u uvoniku, provokatljivo se optuuju (zapadni) saveznici zbog Versaja i pot1 Neposredno posle Teherana, britanska vlada je dobila saglasnost SSSR-a
a se pronae kompromisno reenje" u Jugoslaviji, izraeno u poruci sovjetske
lade, koju je njen ambasador u Londonu uruio A. Idnu, decembra 1943. Sov:tska vlada je izraavala spremnost da se u Jugoslaviji postigne jedinstvo. inovika vlada B. Puria nala se pod pritiskom Velike Britanije, SSSR-a, narodnoosbodilakog pokreta i onog dela emigracije koji nije hteo da sledi njenu ekstremu politiku podrke Drai Mihailoviu, koji se i dalje zadrao u njenom sastavu,
azmena miljenja izmeu Tita i erila otvorila je put vikim razgovorima i spoizumu izmeu NKOJ-a i kraljevske vlade, eril je ruio Purievu vladu, pokavao spremnost da rtvuje Mihailovia i time izae u susret Titu, spasavajui, na
rugoj strani, interese monarhije iz sasvim realnih interesa bez obzira na to koliko
: razloge uvijao u sentimentalne forme.

78

puno sektaki se prilazi samim stvarima. U lanku Nai borci u ropstvu" govori se o saveznikim komandama uvredljivo i netano . . . 2
V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, 2, 1057.
PORUKA MARALA T I T A PREMIJERU ERILU
28. januara 1944.
. . . Vae obaveze prema kralju Petru II i n j e g o v o j vladi razumijem
i nastojat u, ukoliko to doputaju interesi naih naroda, da se izbjegne
nepotrebna polemika i da se Saveznicima ne prave u tom pogledu neugodnosti. No ja Vas uvjeravam, Ekselencijo, da unutranja politika
situacija, koja se stvorila u toku ove teke oslobodilake borbe, n i j e
samo tenja pojedinaca ili nae politike grupe, ve je to neodoljiva
tenja svih rodoljuba, svih onih k o j i se b o r e i onih k o j i pomau tu borbu, a to je ogromna veina naroda Jugoslavije. Prema tome, narod nam
je dao teke zadatke i obavezni smo ih izvravati.
U sadanjem asu nai napori usmjereni su u jednom pravcu, a to
je: 1. Okupiti sve to je rodoljubivo i poteno, da bi naa borba protiv okupatora bila to efikasnija; 2) Stvoriti pravo jedinstvo i bratstvo
naroda Jugoslavije, k o j e do ovog rata nije postojalo i to je dovelo do
katastrofe u naoj zemlji; 3. Stvoriti uslove za stvaranje takve dravne
zajednice u k o j o j bi se osjetili srenim svi narodi Jugoslavije, a to je
istinski demokratska, federativna Jugoslavija . . .
D. Biber, TitoChurchill, 8182.
PREMIJER ERCIL MARALU T I T U
5. februara 1944.
V r l o mi je drago da je m o j e pismo sretno dolo do Vas i sa zadovoljstvom sam primio Vau poruku. Mogu shvatiti uzdrljivi stav
k o j i imate prema kralju Petru. Nekoliko posljednjih mjeseci bio sam
za to da mu savjetujemo da otpusti Mihailovia i da se nakon toga suoi
s ostavkom svih svojih sadanjih savjetnika. Odvratili su me od toga
argumentom da bih mu time savjetovao da odbaci svoje jedine pristae. Razumjet ete da osjeam osobnu odgovornost prema njemu. B i o
bih vam zahvalan kad biste me obavijestili da li bi mu otputanje Mihailovia utrlo put za prijateljske odnose s Vama i Vaim Pokretom i,
2 Napadi na sektake manifestacije u tampi narodnooslobodilakog pokreta imali su za cilj da naviknu organe i pripadnike narodnooslobodilakog pokreta na novu situaciju i nove odnose sa britanskim i amerikim saveznicima. Stampa narodnooslobodilakog pokreta je najveim delom propagirala ulogu Sovjetskog
Saveza u ratu, Crvenu armiju i Staljina, zaboravljajui na efekte borbe zapadnih
saveznika, italijanski front, saveznika bombardovanja Nemake, pomo koju su
zapadni saveznici pruali novoj Jugoslaviji u oruju, pri evakuaciji ranjenika sa
jadranske obale i ostrva, osnivanje Baze NOVJ u Bariju, sadejstvo komandosa i
jedinica NOVJ, saradnju mornarice zapadnih saveznika i Mornarice NOVJ. Javno
/ mnenje nove Jugoslavije privikavalo se ovim kritikim refleksijama i na predstojee razgovore za meunarodno priznanje nove Jugoslavije. Jedno vreme je u
tom smislu bilo vie nego mnogo iluzija da ono tek to ne predstoji, iako je Tito
shvatio da tek nastupa borba da se tekovine revolucije legalizuju. Tito je slino
pismo uputio i drugim rukovodstvima u zemljama Jugoslavije.

679

kasnije, za to da V a m se pridrui na b o j n o m polju, podrazumijevajui

da e se budue pitanje monarhije odloiti sve dok Jugoslavija ne bude
potpuno osloboena. N e m a d v o j b e da bi radni dogovor izmeu vas i
kralja ujedinio b r o j n e snage, posebno srpske elemente, k o j i su sada
otueni i da bi to donijelo V a o j vladi i Pokretu dodatni ugled i osiguralo im znatna sredstva. Jugoslavija bi tada mogla sjedinjenim glasom govoriti u organima Saveznika u periodu f o r m i r a n j a kad toliko
toga nadolazi. Zaista se nadam da ete osjetiti da mi moete odgovoriti
ono to vidite da elim.
2. Va trei odlomak izraava upravo ono to eli vlada N j e g o v a
Britanskog Velianstva, naime da se udrue svi rodoljubni i asni elementi da bi Vaa borba protiv zavojevaa bila to djelotvornija; drugo, da se stvori jedinstvo i bratstvo jugoslovenskih naroda; i tree, da
se stvore uvjeti za pravu demokratsku i (federativnu Jugoslaviju). Vi
ete svakako u svemu tome imati podrku vlade N j e g o v a Velianstva.
Isto, 8485.

MARAL T I T O PREMIJERU ERILU

9. februara 1944.
Ekselencijo,
S obzirom na vanost Vae depee od 5. februara i depee Britanske Kraljevske Vlade, ja sam m o r a o konsultovati lanove Nacionalnog
Komiteta Osloboenja Jugoslavije i lanove Prezidijuma Antifaistikog
V i j e a Narodnog Osloboenja Jugoslavije po pitanjima k o j a su postavljena u tim depeama.
Na osnovu analize tih pitanja dolo se do sledeih zakljuaka:
1. Antifaistiko V i j e e Narodnog Osloboenja Jugoslavije, kao to
V a m je poznato, potvrdio je na svom Drugom zasjedanju od 29. novembra 1943. godine da stoji nepokolebljivo za jedinstvo naroda Jugoslavije.
N o , dok postoje dve vlade i to jedna u Jugoslaviji a druga u Kairu
ne moe biti punog jedinstva. Prema tome, vlada u Kairu mora biti
uklonjena i zajedno s n j o m i Draa Mihailovi. Ta vlada mora poloiti
raun vladi Antifaistikog V i j e a Narodnog Osloboenja Jugoslavije o
rasipanju ogromnih suma narodnog novca.
2. Nacionalni K o m i t e t Osloboenja Jugoslavije trebao bi biti od
Saveznika priznat kao jedina vlada Jugoslavije, pri emu bi se K r a l j
Petar II m o r a o potiniti zakonima Antifaistikog V i j e a Narodnog Osoboenja Jugoslavije.
3. Ako K r a l j Petar II primi sve te uslove, Antifaistiko V i j e e
Narodnog Osloboenja Jugoslavije nee imati nita protiv saradnje s
^jim, pod tim uslovom da e pitanje monarhije u Jugoslaviji biti rijeieno poslije osloboenja Jugoslavije, slobodnom v o l j o m naroda.
4. K r a l j Petar II trebao bi dati svoju izjavu u k o j o j bi kazao da
tu N j e m u na srcu samo interesi N j e g o v e otadbine, za k o j u On eli da
Dude slobodna i onako ureena, kako e sami narodi rijeiti poslije
svretka rata, s v o j o m slobodnom v o l j o m , a dotle da e On uiniti sve
la, prema s v o j i m mogunostima, podupre ovu teku borbu naroda Jugoslavije.
Pri donoenju ovih zakljuaka nas su rukovodile slijedee injelice:
80

Jedan specijalni aranman sa K r a l j e m Petrom II po pitanju voenja rata, imao bi suprotno dejstvo od onoga k o j e elite Vi i Vlada
N j e g o v o g Kraljevskog Velianstva. V j e r u j e m o da bi jedan dio neutralnih i kolebljivih, osobito u Srbiji, stupio u borbu, ali bi taj na korak
izazvao u redovima rodoljuba u svim oblastima Jugoslavije, k o j i se bore ve tri godine, veliko uznemirenje i sumnju, a naroito u Hrvatskoj,
Sloveniji i Makedoniji. To bi, s jedne strane pokolebalo borbeni moral
nae vojske, a s druge strane, N i j e m c i , ustae i drugi, iskoristili bi to
protiv nas i time onemoguili mobilizaciju snaga u tim oblastima za
borbu protiv okupatora .. .
Isto, 8687.

IZ G O V O R A P R E M I J E R A C E R I L A U D O N J E M DOMU
22. februara 1944.
. . . Cijeli pokret sad ima organizirani oblik, a da n i j e izgubio, kao
to sam rekao, gerilsku kvalitetu bez k o j e ne bi m o g a o uspjeti. Ta vojska u o v o m trenutku dri u ahu ak 14 njemakih divizija od 20 koliko ih se nalazi na Balkanskom poluotoku. Komunistiki element ima
ast da je poeo, ali kako je pokret jaao snagom i b r o j e m o d v i j a o se
proces modificiranja i ujedinjavanja i pridole su nacionalne zamisli. U
maralu Titu su partizani nali izvanrednog vou, slavnog po s v o j o j
borbi za slobodu. Naalost, moda neizbjeno, ta je nova vojska u sukobu s v o j s k o m pod generalom Mihailoviem. N j e z i n o djelovanje
je
ometalo nagodbu njegovih komandanata s neprijateljem. On ih je pokuao potisnuti i vodile su se mnoge tragine bitke i gorko neprijateljstvo se javilo meu ljudima istog naroda i zemlje, i j o j nesrei je uzrokom samo zajedniki neprijatelj. U sadanjem trenutku sljedbenici marala Tita mnogostruko namauju b r o j e m sljedbenike generala Mihailovia, k o j i d j e l u j e u ime jugoslavenske kraljevske vlade. Naravno, partizani marala Tita su jedini k o j i se zaista bore u o v o m trenutku protiv Nijemaca.
. . . V o l i o bih da D o m vidi da nai osjeaji o v d j e , kao i bilo g d j e
drugdje, slijede princip vjernosti onima k o j i su nama vjerni i nastojanja da bez predrasuda ili obzira prema politikim osjeajima pomognemo onima k o j i se bore za slobodu protiv nacistike vladavine i time
nanose najvee gubitke neprijatelju . . .
Isto, 9396.
PREMIJER CERCIL MARALU T I T U
25. februara 1944.
2. Prvi korak k o j i moramo poduzeti jest da povuemo svoje oficire za vezu od Mihailovia. U skladu s tim izdali smo naloge, ali moe potrajati nekoliko tjedana da se to ispuni.
3. Ne biste li me u meuvremenu mogli uvjeriti da ete kralja
Petra ako se oslobodi Mihailovia i drugih loih savjetnika pozvati da
se pridrui svojim zemljacima na b o j n o m polju, u v i j e k uz u v j e t da su
jugoslavenski narodi slobodni odluivati o svom vlastitom ustavu nakon rata? A k o pravilno p r o c j e n j u j e m tog mladia, njegova je najvea
681

elja stajati na strani svih onih Jugoslovena k o j i se bore protiv zajednikog neprijatelja, ali moete razumjeti da ga ne mogu tjerati da otpusti Mihailovia, odbaci svoju vladu i preree sve veze sa S r b i j o m
p r i j e nego to bude znao moe li raunati na Vau podrku i suradnju . . .
Isto,

96.

M A R A L J. B. T I T O P R E M I J E R U V. E R I L U
23. marta 1944.
.. . Odgovor k o j i Vi elite po pitanju K r a l j a Petra II prelazi granice mogunosti ne samo m o j e lino, nego i itavog Nacionalnog Komiteta. Odluke Antifaistikog V i j e a Narodnog Osloboenja Jugoslavije
od 29. novembra 1943. g. pretstavljaju zakon k o j i mi ne m o e m o mimoii. K r a l j u je tim odlukama zabranjen ulazak u z e m l j u do svretka rata,
kad e se konano na optim izborima rijeiti ne samo n j e g o v o p i t a n j e
ve i oblik unutarnjeg ureenja.
Situacija je u z e m l j i sada takva da bi jedan takav krupni presedan, kao to je povratak K r a l j a u zemlju p r i j e svretka rata imao nedogledno tekih posledica na itavo d a l j n j e v o e n j e nae oslobodilake
borbe i naeg udjela u zajednikim saveznikim naporima.
Prisustvo pretstavnika Drae Mihailovia na vjenanju K r a l j a Petra II uinilo je vrlo muan utisak na na narod . ..
Isto, 115.
PORUKA V. M. MOLOTOVA PREDSEDNIKU
VLADE DR SUBAICU

JUGOSLOVENSKE

15. juna 1944.

Primio sam Vau poruku k o j o m me izvjetavate o s v o j i m naporima na f o r m i r a n j u nove jugoslovenske vlade.
Narodi i vlada Sovjetskog Saveza odnose se s dubokim suuvstvom prema borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovskih zavojevaa za
.ispostavljanje slobode i nezavisnosti jugoslovenske drave. Sovjetska
dada pozdravila bi u j e d i n j e n j e svih snaga k o j e se u Jugoslaviji b o r e
jrotiv hitlerovske Njemake, protiv njenih plaenika i izdajica jugosla/enskog naroda Pavelia, Nedia i Mihailovia.
Ona bi bila spremna sa svoje strane poduprijeti jugoslovensku
/ladu koja bi bila formirana u gore pomenutom cilju na osnovu spora:uma sa Maralom Titom, k o j i je ve postigao znaajne uspjehe u ujelinjavanju naroda Jugoslavije i k o j i posjeduje zaista stvarne snage u
:emlji...
J, 103336.

S P O R A Z U M N A C I O N A L N O G K O M I T E T A OSLOBOENJA
JUGOSLAVIJE I K R A L J E V S K E J U G O S L O V E N S K E V L A D E
Vis, 16. juna 1944.
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije i Pretsednik K r a l j e v ske jugoslovenske vlade sporazumeli su se u ovome:
82

1. Kraljevska jugoslovenska vlada morala bi biti sastavljena od

naprednih demokratskih elemenata k o j i se nisu kompromitovali u borbi protiv narodno-oslobodilakog pokreta. Glavna dunost te vlade bila bi organizovanje pomoi Narodno-oslobodilakoj vojsci, kao i svima
onima, k o j i e se ubudue jednakom odlunou boriti protiv zajednikog neprijatelja nae domovine, no s time da se sve snage ujedine u jedan narodni front. Jednaka dunost te vlade je staranje za prehranu
stanovnitva Jugoslavije i dovoenje u sklad rada predstavnitava u
inostranstvu i rada u meusaveznikim komisijama sa zatitom naih
narodnih prava s potrebama naroda i s narodno-oslobodilakom borbom u zemlji.
2. Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije i Kraljevska vlada g. dr Subaiu odredie organe k o j i e koordinirati saradnju u borbi
protiv neprijatelja, u radu za obnovu z e m l j e i u v o e n j u spoljne politike, te olakati stvaranje to skori j eg jedinstvenog pretstavnitva drave.
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije smatra da u o v o m
trenutku n i j e potrebno isticati i zaotravati pitanje K r a l j a i monarhije,
jer ono danas ne pretstavlja smetnju za saradnju izmeu Nacionalnog
komiteta osloboenja Jugoslavije i vlade g. dr Subaia, poto je sa
obe strane prihvaeno da e konano reenje dravnog Ureenja doneti
narod posle osloboenja cele zemlje.
4. Vlada g. dr Subaia izdae deklaraciju u k o j o j e:
a) priznati nacionalne i demokratske tekovine izvojevane od naroda Jugoslavije u toku njihove trogodinje borbe k o j i m a su postavljeni temelji demokratskom federativnom ureenju nae dravne zajednice
i provedena privremena uprava z e m l j e sredstvom organizacija Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije i Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije kao njenog izvrnog organa;
b) dati puno priznanje borbenim narodnim snagama organizovanim u Narodno-oslobodilakoj vojsci pod komandom Marala Jugoslav i j e Josipa Broza Tita i osudu svih izdajnika naroda k o j i su javno ili
prikriveno saraivali s neprijateljem;
c) uputiti poziv elom narodu da se sve borbene snage ujedine
s Narodno-oslobodilakom v o j s k o m u jedan jedinstveni front.
5. Sa svoje strane pak Maral Jugoslavije Josip Broz Tito, kao
predsednik Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, objavie izjavu o saradnji s vladom g. dr Subaia i ponovo e naglasiti da Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije za vreme t r a j a n j a rata nee pokretati pitanje konanog dravnog ureenja.
Sadraj o v o g sporazuma objavie se kad g. dr Subai obrazuje
vladu .. . 3
S. Neovi, Diplomatska igra oko Jugoslavije 19441945,
Zagreb, 1977, 6061.
3 Posle nemakog desanta na Drvar, 25. maja 1944, nastupio je prema proceni britanskog vrha najpogodniji trenutak da se od vodstva nove Jugoslavije
iznude maksimalni ustupci. Probivi se iz Drvara pod dramatinim okolnostima,
Tito se u noi izmeu 3. i 4. juna 1944. sa kuprekog polja sovjetskim avionom
^prebacio u Italiju, ostavljajui prvi put u ratu operativne jedinice. Tita su na
ovaj potez nagovorili savezniki vojni predstavnici pri Vrhovnom tabu NOVJ.
Preao je britanskim ratnim brodom iz Italije na Vis (iskrcao se u Komii) u
zoru 7. juna 1944. Iako je Vis bio utvren na osnovu ranije odluke Vrhovnog taba
i pod zatitom 26. divizije NOVJ, Tito se oseao kao ,,u miolovci". Pomiljao je
da sa Visa pree u Berane, kod taba II udarnog korpusa, ali je od toga odustao.

683

OBJANJENJE NKOJ-a Z E M A L J S K I M A N T I F A I S T I K I M V E I M A O
POBUDAMA ZA ZAKLJUENJE SPORAZUMA TITOUBAI
23. juna 1944.
.. . Glavni razlog k o j i je doveo do pregovora sa dr ubaiem je
vanjsko-politike prirode. Ve dugo vremena izraavana je bila sa strane
jednog dela saveznika elja da bi dolo do saradnje izmeu Nacionalnog komiteta i jedne takve kraljevske vlade u inostranstvu k o j a bi izbacila iz svoje sredine Drau Mihailovia i k o j a bi bila spremna aktivno
pomagati Narodnooslobodilaku vojsku. U tom cilju bila je i stvorena
posle pada Purieve vlade nova situacija time to je postao predsednik vlade dr Ivan ubai, o ko,me je poznato da n i j e bio pristalica
starih vlada u inostranstvu i da je dao nekoliko prijateljskih izjava prema narodnooslobodilakom pokretu. Dr ubai primio je mandat uz
uslov da e postii sporazum sa narodnooslobodilakim pokretom u
zemlji. Promena je bila uinjena u p r v o m redu po inicijativi i na pritisak premijer-ministra Velike Britanije Vinstona erila. Prirodno je da
je bilo potrebno uzeti predlog za sporazum sa dr I v a n o m ubaiem,
upravo zbog toga j e r je bio to predlog jednog dijela naih saveznika, vrlo ozbiljno u pretres. Razumeete da u takvoj situaciji nije bilo izgleda
na priznanje Nacionalnog komiteta i da bi o d b i j a n j e takvog predloga
negativno uticalo na razvitak simpatija prema naoj z e m l j i u svetu. Mi
smo dali jo jedan dokaz vie nae v o l j e za zajedniki f r o n t sa svima
k o j i se zaista hoe da se bore protiv neprijatelja.
(S) T i m e je, razume se, vezan i itav niz drugih pitanja. Mi srno
danas u takvom stepenu razvitka nae Narodnooslobodilake vojske kada razvitak njene d a l j n j e snage u p r v o m redu zavisi od toga da li
emo toj vojsci moi da damo d o v o l j n o nove ratne tehnike. U sadan j o j vanjsko-politikoj konstelaciji to pitanje zavisi u p r v o m redu od
naih p o v o l j n i h odnosa sa saveznicima. N e m a sumnje da e nam sporazum sa dr I v a n o m ubaiem olakati nabavku svojih sredstava k o j i
su nam za nau vojsku potrebni.
Konano je govorio za sporazum jo jedan unutarnje-politiki momenat. Vlada dr Ivana ubaia biti e sastavljena od ljudi k o j i se nisu kompromitovali neprijateljskim stavom prema narodnooslobodilakom pokretu. Pored toga e u t o j vladi biti i neki iskreni p r i j a t e l j i narodnooslobodilakog pokreta. T a k o e vlada nesumnjivo uneti dezorjentaciju i raspadanje u redove faistikih reakcionara i svih neprijatelja
oslobodilake borbe naih naroda. Pomou zvaninih m j e r a te vlade biti e mogue razbiti i reakcionaran diplomatski aparat stare Jugoslav i j e k o j i je u n a j v e o j m j e r i neprijateljski dejstvovao u saveznikim
krugovima protiv narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji. Nema sum n j e da e i u samoj z e m l j i stav nove vlade ubrzati krah izdajnikih
grupa k o j e su se dosad upirale na nade da e pomou vlade u inostranstvu obmanjivati saveznike. . .

Vicko Krstulovi tim povodom kae da bi odlaskom u Berane bilo ponovo trke
preko Krke". Na Visu su se nalazile i jedinice ratne mornarice NOVJ, kao i oko
2.500 britanskih komandosa.
684

Jasno je iz teksta da se nismo odrekli ni jedne od odluka II zasedanja AVNOJ-a. Ustupak je u stvari uglavnom samo u tome da je zasada praktiki skinuto sa dnevnog reda pitanje priznanja NKOJ-a, a otvorena perspektiva za spajanje NKOJ-a i vlade u inostranstvu ukoliko e
vlada u inostranstvu pravilno i iskreno primenjivati t a j sporazum. Ponavljamo, to n i j e obaveza, nego samo perspektiva k o j a je zavisna od.
iskrenosti u ispunjavanju sporazuma.
Prema naem sporazumu, vlada bi trebala biti malena, najvie 6
ministara. Sporazumeli smo se u optim crtama i o linom sastavu, nopoto je to zavisno od mogunosti k o j e e se pokazati u toku sastavljanja vlade, neemo se tu uputati u podrobnosti. K a k o v a m je poznato,,
dr ubai je ve penzionirao dr Fotia, ambasadora u Vaingtonu, kao
najvanije uporite mihailovievskih izdajnika u inostranstvu. Bie uinjene bitne promene i na drugim diplomatskim mestima i u svim meunarodnim institucijama g d j e rade sada neprijatelji narodnooslobodilakog pokreta, k o j e su postavile preanje jugoslovenske vlade u.
inostranstvu . . .
ACKSKJ, NKOJ, br. 24.

PREMIJER CERCIL MARALU T I T U

3. avgusta 1944..
1. V e o m a mi je ao to ujem da ste u poslednjem trenutku osetili da neete moi doi u Kazertu da razmotrite v o j n a pitanja sa vrhovnim komandantom a isto tako da se sastanete sa dr ubaiem, prema sporazumu k o j i ste vas dvojica tako uspeno potpisali pre nekoliko nedelja. Mnoga pitanja koja e se raspravljati nisu ograniena s a m o
na v o j n i aspekt snabdevanja i budue ratne planove, to kasnije m o e
postati znaajno. Ba naprotiv, marale Tito, ova pitanja imaju v e o m a
bitan politiki znaaj i teko je povui jedan razreavajui potez. Meni
se ini da je o v o dragocena prilika koja, ako se propusti, ne m o e se
lako ponovo ukazati.
2. Mi preduzimamo k r a j n j e mere predostronosti, na raun ostalih operacija, da bismo vas obezbedili na Visu, uz p o m o naeg vazduhoplovstva i flotile. M o r a m vam rei da nas je naa obavetajna sluba
zaplaila zbog jednog snanog neprijateljskog napada na vas tamo. Mi
emo naravno smatrati to naim glavnim zadatkom da vam pruima
svu zatitu k o j a je u naoj moi. Pored toga, ne bih trebao da k r i j e m
od vas da sam uo iz razliitih saveznikih izvora komentare o slabl j e n j u vaeg uticaja, produenim b o r a v k o m na kopnu pod britanskom
zatitom i govorei kao iskreni prijatelj, savetovao bih vam da se prebacite nazad u va tab, u emu emo vam pomoi na svaki nain i danastavite rat protiv Nemaca sa glavnih centara vae m o i i ugleda.
3. Bila bi velika teta ukoliko ne bismo mogli postii reenje o
v o j n i m stvarima i n j i h o v i m politikim odgovarajuim poslovima, takoda biste se i vi i vrhovni komandant mogli zajedno dogovoriti o buduim planovima i snabdevanjima a isto tako da, usaglaavanjem sa srpskim narodom preko jugoslovenske kraljevske vlade k o j o j su se vai
ministri sada pridruili, vi treba da potpomognete koncentraciju svihnaih snaga protiv zajednikog neprijatelja.

4. Dodao bih da se svi sastanci ili diskusije k o j i se mogu pripremiti u Kazerti, mogu odravati u potpunoj tajnosti. 4
V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, 2, 107879.
DEKLARACIJA VLADE DR I V A N A UBAIA
8. avgusta 1944.
. . . U svom radu ona e imati u vidu te injenice u potpunosti izvravati Sporazum, k o j i je 16. juna 1944. g. zakljuen na osloboenoj
teritoriji Jugoslavije izmeu Pretsjednika K r . vlade dr. Ivana Subaia i Pretsjednika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije marala Josipa Broza Tita.
Kraljevska vlada, pristupajui radu na poboljanju nae spoljne
i unutranje situacije, smatra za svoju prvu dunost da se pokloni sjenima stotine hiljada palih u borbi protiv neprijatelja.
U isto v r i j e m e Kraljevska vlada izraava priznanje otporu cjelokupnog naroda, iji je najvii izraz Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, koja je u tri godine borbe postigla i ouvala dragocjene nacionalne demokratske tekovine.
4 Tito je odbio sastanak sa H. Vilsonom u Italiji, jer su Britanci nametali
da se na italijanskom tlu sastane sem sa ubaiem i sa kraljem Petrom II,
to on nije eleo, polazei od odluka II zasedanja AVNOJ-a koje su tretirane kao
zakon". U meuvremenu on se obratio Staljinu traei posetu Moskvi. Mi ne znamo ta je Staljin odgovorio i da li je uopte odgovorio. Iz erilovog pisma od 3.
avgusta saznajemo za vie relevantnih stvari vezanih za narodnooslobodilaki pokret i borbu nove Jugoslavije za meunarodno priznanje. Skree se panja da pitanja koja bi se u Italiji mogla razmatrati imaju bitan politiki znaaj. Zatim, ponovo se istie to je inae stalno prisutna ideja u prepisci Tita i erila na
neophodnost usaglaavanja narodnooslobodilakog pokreta sa srpskim narodom
preko kraljevske vlade.
NKOJ je uinio odreene koncesije prihvatajui razgovore sa ubaiem,
koje su inpirisali Britanci i podravali Sovjeti. One su formalnog karaktera i nevane u odnosu na ono to su revolucionarne snage dobile zauzvrat. Prvo, NKOJ
je pregovarao sa Vladom koja je u odlukama drugog zasedanja AVNOJ-a bila oznaena kao ilegitimna. Meutim, ubai je bio predsednik vlade koja jo nije bila
formirana. Ovu je trebalo sastaviti tek na Visu ukljuivanjem u nju odreenog
broja predstavnika narodnooslobodilakog pokreta. AVNOJ ne koristi svoje zakonodavne funkcije u periodu pregovora za formiranje vlade. Britanskim predstavnicima kasnije je obeano da se nee dirati u kapital britanskog porekla u Jugoslaviji. Druga je stvar to u naknadnoj kritikoj verziji jugoslovenske revolucije
deo staljinistikih snaga u Jugoslaviji gleda na Sporazum Titoubai
kao na izdaju revolucije, jer je revolucija navodno izgubila otrinu, pristala
na kompromise i amalgamisanje sa snagama graanske restauracije i kontrarevolucije. Ove politiko-ideoloke optube gube iz vida puteve pobede revolucije, krivudavi put kojim se do nje dolazi, kao i injenicu da je vodstvo nove Jugoslavije u
pregovore sa umerenijim graanskim snagama ulazilo pod spoljnim pritiskom, a
ne svojom inicijativom. Politiku kompromisa u Jugoslaviji podravao je i Staljin, koji je ak E. Kardelju sugerisao da se kralj prihvati i kasnije odstrani. Sa
stanovita istorijske analize najhitnije je da je na osnovu Vikog sporazuma ubai priznao federativno ureenje, prihvatio NKOJ i ulogu svoje vlade sveo na
spoljni odbor NKOJ-a.

Vlada priznaje privremenu upravu k o j u je postavilo Antifaistiko

v i j e e i Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije kao potrebu odravanja unutranjeg mira i reda i narodne pomoi borcima oslobodilake vojske, dok se ne obrazuje jedinstveno pretstavnitvo z e m l j e . . .
Vlada e naroito nastojati na okupljanju i ujedinjavanju svih demokratskih snaga u z e m l j i u cilju to skorijeg osloboenja od neprijatelja i njegovih pomagaa.
Vlada poziva sav na narod da se okupi u u j e d i n j e n o m borbenom
frontu pod vodstvom marala Tita, kako bi postigao to skorije izvojev a n j e pobjede nad neprijateljem i pristupio m i r n o m i plodnom radu na
obnovi zemlje. Vlada e usredotoiti sve svoje snage na izgraivanju
unutranjeg mira budue demokratske i federativne Jugoslavije, organizovane slobodnom v o l j o m Jugoslovenskih naroda.
Vlada e uloiti sve napore da to b o l j e organizuje snabdjevanje
Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i cjelokupnog stanovnitva
zemlje.
Vlada e posvetiti naroitu panju pripremanju svega to je potrebno za posljeratnu rekonstrukciju zemlje, u skladu i saradnji sa odgovarajuim ustanovama i organizacijama ujedinjenih naroda.
Vlada e nastojati da se u skladu sa postavljenim ciljevima rata
oslobode i p r i p o j e Jugoslaviji svi oni krajevi u k o j i m a ivi na narod
i k o j i nisu dosad bili sastavni dio Jugoslavije, i da se t o j i takvoj Jugoslaviji osigura puna dravna nezavisnost i suverenost.
Kraljevska vlada smatra da sad m o r a j u ostati po strani sva druga
pitanja unutranje politike i da se svi jugoslovenski graani m o r a j u
posvetiti disciplinovanom radu u korist z e m l j e za p o b j e d e nad neprijateljem, a u punoj saglasnosti sa naim saveznicima, naroito V e l i k o m
Britanijom, Sjedinjenim Dravama i Sovjetskom U n i j o m .
Nova Jugoslavija, asopis za politika i drutvena pitanja, br.
1112, avgust 1944 (urednik M. ilas), 12.

Z A P I S N I K RAZGOVORA IZMEU MARALA T I T A

I PREMIJERA ERILA
12. avgusta 1944.
. . . Maral Tito: Prilino sam uznemiren svim tim pitanjima k o j a
se neprestano p o s t a v l j a j u o komunizmu u Jugoslaviji. Sasvim kategorino sam i z j a v i o da ga ne kanim uvesti. Za to ima m n o g o razloga. Sve
evropske z e m l j e p o s l i j e rata m o r a j u imati demokratski sistem, a Jugoslavija ne s m i j e biti drukija . . .
G. Churchill: Da mu pomognete pronai Srbe. Ne zaboravite, mi
imamo nae obaveze prema kralju.
f

Maral Tito: Mi nismo u loim odnosima sa Srbima, ve jedino

s m a l o m skupinom njih, koju predvodi Draa Mihailovi. On nas je
napao u najkritinijem trenutku. Ja u potpunosti shvaam vae obaveze prema kralju, no sve do poslije rata, kada e se odrati slobodni izbori, mi ne m o e m o uiniti nita. Sada kad ste u mogunosti primati
potpune i n f o r m a c i j e o zbivanjima u Jugoslaviji, svi su izgledi da e se
stvari odvijati dobro.

G. Churchill: K o l i k o mi je poznato, sporazum s dr ubaiem nije naiao na jako dobar p r i j e m u V a o j zemlji.

Maral Tito: N i j e . Reagiranja jo u v i j e k nisu povoljna, no narod
ga postupno poinje shvaati.
G. Churchill: Velika je teta to kralju n i j e uspjelo da u vladu dr
ubaia ukljui dvojicu uistinu valjanih i reprezentativnih Srba.
Maral Tito: N a d a m se da e to uskoro biti mogue. U naem pokretu je mnogo Srba, no za vladu su nam potrebni stvarno reprezentativni. N a d a m se da emo neke od n j i h biti u stanju nai izvan Beograda . . .
P o t o m je predstavnik Foreign Of ficea spomenuo da bi maral Tito mogao objaviti neku vrstu kratke izjave, u k o j o j bi iznio da partizani ne razmiljaju o uvoenju komunizma i da e biti odrani slobodni
izbori.
Maral Tito: Da, u tom smislu sam ve dao b r o j n e izjave. Ali, moramo voditi rauna da se ne stvori d o j a m da je izjava k o j u predlaete
dana pod pritiskom i da tu neto nije sasvim u redu. N o , ukoliko naemo pravi oblik, spreman sam objaviti takvu izjavu.
Dogovoreno je da e izjava biti o b j a v l j e n a u vidu pandana deklaraciji to e je uskoro objelodaniti dr ubai .. . 5
D. Biber, Tito Churchill, 274279.

Z A P I S N I K SA K O N F E R E N C I J E U N A P U L J U
12. avgusta 1944 (12,00 do 13,15 h)
. . . G. Dixon je na zahtjev Ministra Predsjednika objasnio da je
na p r i j e d l o g da T i t o treba ukljuiti u deklaraciju, k o j u se po sporazumu
s banom sloio da e napraviti, ne samo izjavu u vezi s n j e g o v o m namj e r o m da ne nametne komunizam u zemlji, ve takoer izjavu da nee
upotrijebiti oruane snage svog pokreta da bi utjecao na slobodnu vol j u naroda u vezi budueg reima zemlje. Ta bi deklaracija bila pandan
deklaraciji koju e i ban, po dogovoru, napraviti.
Maral T i t o se sloio da razmotri ukljuivanje takve izjave, budui da mi elimo da tako napravi, te je prihvatio p r i j e d l o g Ministra Predsjednika da o t o j toki i danas poslije podne porazgovori s b a n o m . . .
Isto, 273282
5 Susret Tita sa erilom i razgovori koji su voeni znaili su najvei dotadanji proboj narodnooslobodilakog pokreta u svet i meunarodnu afirmaciju
nove Jugoslavije. Tito je prihvatio britanski zahtev da se u Deklaraciju NKOJ-a
unese da se u zemlji nee uvoditi komunizam (program narodnooslobodilakog
pokreta o tome nije ni govorio), da se oruje dobijeno od saveznika nee upotrebljavati protiv svojih sunarodnika (to nije ni do tada raeno, ukoliko se nije
radilo o kvislinkim formacijama); odbio je erilovu tezu da Srbija ne prihvata
narodnooslobodilaki pokret (polet narodnooslobodilake borbe u njoj je najbolje
demantovao britanskog premijera), izneo je stanovite da je eventualno ujedinjenje junoslovenskih naroda stvar naroda, a ne voa. eril je smatrao da se podruje Istre i Slovenakog primorja ne sme unapred odreivati, preputajui njegovo eventualno izuzimanje ispod italijanskog suvereniteta buduoj mirovnoj konferenciji.
cqq

DEKLARACIJA PREDSEDNIKA NACIONALNOG KOMITETA

O S L O B O E N J A JUGOSLAVIJE M A R A L A T I T A
17. avgusta 1944.

Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije smatrao je odstranjenje Purieve vlade i Drae Mihailovia kao ministra vojske pozitivnom injenicom i izjavio je svoju spremnost da sarauje sa jednom takvom vladom u inostranstvu, koja bi stvarno postavila sebi za cilj da
pomogne optenarodnu borbu protiv okupatora.
Na dan 16. juna o.g. odrana je na osloboenoj teritoriji Jugoslav i j e konferencija izmeu dr Ivana Subaia, kao predstavnika kraljevske vlade, sa jedne strane, i jedne delegacije Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, pod m o j i m predsednitvom, sa druge strane, o
mogunostima i oblicima saradnje. Saglasnost je bila postignuta po
mnogim pitanjima. Sadraj sporazuma ve je objavljen.
Svrha tog sporazuma jeste: ojaati oslobodilake napore naroda
Jugoslavije u krvavom ratu protiv okupatora i njihovih pomagaa, inobilisati za tu borbu sve one koji jo i danas stoje po strani, organizovati najveu moguu materijalnu pomo naim borcima na frontu i
narodu u pozadini, onemoguiti izdajnicima naih naroda, kao to je
Draa Mihailovi, da pokrivaju svoju izdaju autoritetom legitimne vlade, i jo vre povezati nau oslobodilaku borbu sa optim saveznikim f r o n t o m protiv Hitlera, jo vie pomoi opte saveznike napore
za unitenje najveeg neprijatelja oveanstva. U sporazumu su zatiene sve nacionalne i demokratske tekovine k o j e su nai narodi izvojevali u vie no trogodinjoj borbi protiv okupatora i njihovih pomagaa.
U tim tekovinama i m a j u nai narodi garanciju da se nita nee uiniti
protiv njihove volje.
Sporazum sa predsednikom vlade u Londonu, dr Ivanom ubaiem, doao je upravo kao posledica, kao plod i rezultat pobeda k o j e su
izvojevali nai narodi nad okupatorima i n j i h o v i m pomagaima, te zato
predstavlja jedan vaan korak unapred u konanoj likvidaciji zloinake uloge otvorenih i slabo maskiranih izdajnika od Nedia, Pavelia,
pa do Drae Mihailovia, k o j i su primili oruje od neprijatelja da bi
ga upotrebili protiv Narodnooslobodilake vojske i naroda. Nema sumnje da e taj sporazum biti jedan vrlo vaan prilog uvrivanju jedinstva naih naroda u n j i h o v o j tekoj borbi protiv okupatora i njihovih
pomagaa.
Za one, k o j i jo stoje po strani, i k o j i se kolebaju, o v a j sporazum
je poslednji poziv da se prikljue narodnooslobodilakom pokretu i izvre svoju dunost prema s v o j o j napaenoj zemlji. O v a j sporazum je
poslednji odluan poziv svim zavedenim Srbima, k o j i p o d Nediem i Draom Mihailoviem slue okupatoru i bore se protiv vlastitog naroda, da
se prikljue Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije. Ovaj sporazum
je poslednji odluni poziv svim onim Hrvatima, a naroito domobranima i legionarima, k o j i se ve tri godine b o r e na strani okupatora protiv
vlastitog naroda i protiv saveznika naih naroda i tako nanose veliku
sramotu s v o j o j hrvatskoj domovini, da se prikljue Narodnooslobodi> lakoj vojsci Jugoslavije. Ovo isto vai i za slovenske domobrance k o j e
je izdajnik Rupnik organizovao u borbi protiv vlastitog naroda na strani nemakog okupatora . . .
ACKSKJ, Fond NKOJ-a, br. 32 i 35, 14294/1944; Nova Jugoslavija, br.
1112, avgust 1944.
44 J u g o s l a v i j a 19181988.

689

U K A Z K R A L J A P E T R A I I O R A Z R E E N J U DRAGOLJUBA
M I H A I L O V I A DUNOSTI N A E L N I K A TABA
VRHOVNE KOMANDE
29. avgusta 1944.
MI
PETAR II
po milosti B o j o j i v o l j i narodnoj
K r a l j Jugoslavije
Na predlog Naeg Pretsednika Ministarskog saveta i Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, resili smo i reavamo:
da se razrei dunosti Naelnika taba Vrhovne komande u okupiranoj Otadbini armiski eneral Mihailovi M. Dragoljub i stavi na
raspoloenje Naem Ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva . ..
AVII, Arhiva neprijateljskih jedinica, Br. reg. 153, k-163.

T E L E G R A M I V A N A UBAIA MARALU T I T U U K O M E PODVLAI

HITNOST REAVANJA G L A V N I H
UNUTRANJOPOLITIKIH PROBLEMA
28. septembra 1944.
. . . Smatram potrebnim ponoviti da je, bez obzira na razvoj vojnih operacija u zemlji, od eminentne vanosti rijeavanje glavnih unutranjih politikih problema da bi se tako uklonile zapreke za normalni
razvoj naih odnosa prema velikim saveznicima.
Zapaam, da se u p o s l j e d n j e v r i j e m e izmjenio stav britanske i
amerike vlade prema razvoju prilika u naoj z e m l j i tako da treba raunati sa njihovim nepovjerenjem. U Saveznikoj V r h o v n o j Komandi
loe se komentarie va iznenadni i nenajavljeni odlazak sa Visa pa se
treba b o j a t i izvjesnih iznenaenja.
Stoga smatram da bi bilo od velike koristi da s Vae strane doe
poziv meni za sastanak s V a m a u cilju sporazuma o k o obrazovanja jedne jedinstvene vlade i rijeavanja unutranjih problema k o j i su s time
u vezi. A k o to n i j e mogue, onda delegirajte za razgovore Kardelja s
tim da rezultati do k o j i h bi doveli ovi razgovori budu odobreni od strane Vae i m o j e .
ini mi se da je ovo zasad jedini nain da bi se predusrele mogue za nas neeljene akcije i unijelo smirenje u poglede britanske i amerike vlade na jugoslovensku situaciju. ..
AVII, Reg. br. 7/92, k-196.
GOVOR PETRA II POVODOM OSLOBOENJA BEOGRADA
21. oktobra 1944.
. . . Pozdravljajui osloboeni Beograd, ja pozdravljam sve vas,
dragi m o j i Srbi, Hrvati i Slovenci ispunjen n a j d u b l j o m zahvalnou
prema junakoj narodnooslobodilakoj vojsci i maralu Titu, prema
bratskoj i saveznikoj Crvenoj A r m i j i i n j e n o m velikom maralu Staljinu i o d a j e m potu svima herojima i rtvama za nau zajedniku
slobodu.
AJ, 83265.
690

SPORAZUM
N A C I O N A L N O G K O M I T E T A OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE
I K R A L J E V S K E JUGOSLOVENSKE V L A D E
1. novembra 1944.

Sporazum postignut izmeu Predsednika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije Marala Jugoslavije Josipa Broza Tita i Predsednika Kraljevske vlade dr Ivana Subaia na dan 1. novembra 1944. god.
Stojei na principu dravnog kontinuiteta Jugoslavije sa meunarodno-pravnog gledita, na jasno izraenoj volji svih naroda Jugoslav i j e u njihovoj etirigodinjoj borbi za jednu novu, na principima demokratije izgraenu, nezavisnu i federativnu dravnu zajednicu, elimo
i nastojimo da narodna volja bude na svakom koraku i od svake strane potovana, koliko u pogledu unutranje dravne organizacije, toliko
u pogledu oblika vladavine, i stoga stojimo na stanovitu pridravati se
temeljnih i optih naela one ustavnosti koja je svojstvena svim istinskim demokratskim dravama.
Poto je Jugoslavija priznata u drutvu Ujedinjenih naroda u svom
starom obliku, i kao takva funkcionie, mi emo tako nau zemlju predstavljati i dalje pred vanjskim svijetom i u svim aktima spoljne politike dok naa dravna zajednica, budua demokratska federativna Jugoslavija, ne dobije, slobodnom odlukom naroda, svoj definitivni oblik
vladavine.
Do toga asa, da bi se izbeglo svako mogue zaotravanje odnosa
u zemlji, sporazumeli smo se da Kralj Petar II ne ulazi u zemlju dok
narodi o tome ne donesu svoju odluku, a u njegovoj otsutnosti kraljevsku vlast da vri Kraljevsko namesnitvo.
Kraljevsko namesnitvo postavlja se ustavnim aktom Kralja, na
predlog Kraljevske vlade, a po sporazumu Predsednika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije Marala Josipa BrozaTita sa Predsednikom Kraljevske vlade dr-om Ivanom ubaiem. Kraljevsko namesnitvo polae zakletvu Kralju, a vlada polae zakletvu narodu.

U sporazumu izmeu Predsednika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije Marala Josipa BrozaTita i Predsednika Kraljevske
vlade dr Ivana Subaia, a u punoj saglasnosti sa Predsednitvom Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, utvruje se sledei sastav vlade:
1) Predsednik; 2) Potpredsednik; 3) Ministar spoljnih poslova; 4)
Ministar unutranjih poslova; 5) Ministar narodne odbrane; 6) Ministar
pravde; 7) Ministar prosvete; 8) Ministar finansija; 9) Ministar trgovine
i industrije; 10) Ministar saobraaja; 11) Ministar pota, telegrafa i telefona; 12) Ministar uma; 13) Ministar rudnika; 14) Ministar poljoprivrede; 15) Ministar socijalne politike; 16) Ministar narodnog zdravlja;
17) Ministar graevina; 18) Ministar za obnovu zemlje; 19) Ministar ishrane; 20) Ministar za informacije; 21) Ministar za kolonizaciju; 22)
Ministar za konstituantu; 23) Ministar bez portfelja za Srbiju; 24) Ministar bez portfelja za Hrvatsku; 15) Ministar bez portfelja za Sloveniju; 26) Ministar bez portfelja za Crnu Goru; 27) Ministar bez portfelja
za Makedoniju; 28) Ministar bez portfelja za Bosnu i Hercegovinu.
Takav oblik vladavine u Jugoslaviji ostaje do odluke Ustavotvorne skuptine, tj. do donoenja konanog ustavnog ureenja drave.
44*

691

N o v a vlada objavie deklaraciju k o j a e sadravati osnovna naela demokratskih sloboda i garancija za n j i h o v o sprovoenje. Lina sloboda, sloboda od straha, sloboda veroispovesti i savesti, sloboda govora, tampe, zbora i udruivanja, naroito e biti naglaene i garantovane, kao i pravo vlasnitva i privatne inicijative. Suverenost narodnih
individualiteta unutar dravne zajednice bie u punoj ravnopravnosti
potovana i uvana kako je to reeno na Drugom zasedanju Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije. Svaka prevlast jednog naroda nad drugim bie iskljuena . . .
Slubeni list DFJ, br. 11, Beograd 9. mart 1945, 121122.

SEDNICA N A C I O N A L N O G K O M I T E T A OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE

17. novembra 1944.
Sedamnaestog novembra 1944. odrana je sednica Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije p o d predsednitvom marala Tita.
Na sednici je pretresan niz hitnih privrednih i finansijskih pitanja radi osposobljavanja veeg broja industrijskih preduzea vanih za
narodnu privredu. Donete su konkretne odluke o regulisanju radnikih
nadnica i piata privatnih nametenika. Plate dravnih inovnika u razmatranju su i po n j i m a e se doneti blagovremeno odluka.
Po nalogu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, Vrhovni
tab N O V i POJ izradie detaljan predlog o platama oficira i politikih
radnika Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda, kao i predlog o pomoi ratnim invalidima, ratom nastradalim partizanskim porodicama.
Politika, 19. novembar 1944.
S E D N I C A NKOJ-a
19. decembra 1944.
Devetnaestog ovog meseca odrana je sednica Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije p o d predsednitvom marala Tita.
Posle izvetaja poverenika za spoljne poslove i diskusije o teku'im problemima spoljne politike Jugoslavije donesene su konkretne oduke u cilju zatite interesa Jugoslavije i njenih graana u inostranstvu.

Iz oblasti socijalne politike takoe je donet niz odluka, meu koima odluka o pruanju pomoi porodicama partizana i invalidima naodnooslobodilakog rata, kao i porodicama naih graana k o j i se naaze u nemakom zarobljenitvu.
Odlueno je da Poverenitvo za narodno z d r a v l j e preduzme hitne
nere za snabdevanje naroda medikamentima i medicinskim instrumenima.
K a o prva mera u tom pravcu stavljena mu je na raspolaganje suna od 200 miliona dinara.
Zakljueno je da se preduzmu hitne mere za prikupljanje itarica
i Vojvodini, kao i da se to vie zemljita zaseje zimskim usevima.
92
iorba, 21. decembar 1944.

K O M U N I K E O R A Z G O V O R I M A M A R A L A T I T A I I V A N A SUBAIA
7. decembra 1944.
U razgovorima k o j i su se vodili u Beogradu izmeu Pretsednika
Nacionalnog Komiteta Osloboenja Jugoslavije Marala Josipa Broza
Tita i Pretsednika Kraljevske Vlade dr. Ivana Subaia, u vremenu pre
i posle posete Dr Ivana Subaia Moskvi do ukljuivo 7. 12. 1944. tekue godine, temeljno je razmatrano pitanje obrazovanja jedinstvene
Jugoslovenske Vlade, kao i pitanje reima do Ustavotvorne Skuptine o
f o r m i vladavine u Jugoslaviji.
Zakljueno je, da se obrazuje jedinstvena jugoslovenska Vlada od
pretstavnika svih naroda i federativnih jedinica Jugoslavije i da u n j o j
dou do izraaja ljudi, k o j i pripadaju raznim politikim orijentacijama, ali pomau osnovne tenje N a r o d n o oslobodilakog Pokreta. Ovakva Vlada treba da to pre organizuje graanske vlasti u zemlji, da pristupi gospodarskoj obnovi zemlje i da pripremi i provede izbore za
Ustavotvornu Skuptinu.
Doneene su odluke, koje obezbeuju narodima Jugoslavije da u
izborima za Ustavotvornu Skuptinu u punoj slobodi izraze svoju istinsku volju.
U razgovorima je temeljito razmatrano pitanje prelaznog i privremenog reima u periodu do odluke Ustavotvorne Skuptine, imajui u
vidu tekovine N a r o d n o Oslobodilake borbe, prilike i raspoloenja u
zemlji, kao i meunarodno-pravni p o l o a j Jugoslavije u drutvu Ujedinjenih Naroda.
VII, Arhiva neprijateljskih jedinica, Br. reg. 6a/l3, k-348.
ANEKS

SPORAZUMA TITOUBAI
7. decembra 1944.

1. Izbori za ustavotvornu skuptinu odrae se najkasnije tri meseca po osloboenju cele zemlje. Izbori e se vriti po zakonu o izborima za ustavotvornu skuptinu, k o j i e biti pravovremeno doneeni.
Ovim zakonom bie zagarantovana puna sloboda izbora, sloboda zbora
i dogovora, sloboda tampe, opte i t a j n o glasanje, kao i postavljanje
kandidatskih lista, pojedinih udruenih politikih stranaka, korporacija, grupa ili pojedinaca koji nisu kooperirali sa neprijateljem. Aktivno i pasivno pravo glasa biti e oduzeto svima onima kojima bude dokazano da su saraivali sa neprijateljem.
2. Do zavretka rada Ustavotvorne skuptine zakonodavnu vlast
vrie Antifaistiko vee Narodnog osloboenja Jugoslavije.
3. Organizovanje izvrne vlasti spada u nadlenost vlade.
4. Jedan od prvih zadataka nove Vlade je organizovanje sudstva
u z e m l j i u demokratskom duhu. Sudovi su u sudovanju nezavisni, a sude po zakonu i savesti. 6
,

AVIII, Br. reg. 6a/l2, k-348.

8 Aneks sporazuma je dodat posle povratka Ivana Subaia i E. Kardelja
iz Moskve, gde su razgovarali sa Staljinom. Ovim aneksom pojaavane su pozicije
umerenijih graanskih snaga prilikom primene sporazuma i organizacije izbora za
Ustavotvornu skuptinu koja je imala da odlui o obliku vladavine.

AO 3

CK KPJ S V I M C E N T R A L N I M I P O K R A J I N S K I M
RUKOVODSTVIMA U ZEMLJI
13. januara 1945.
Leskoeku (Francu) Veselinovu (Jovanu) Bakariu (Vladimiru) La:i (Kolievskom) Pucaru (uri) Lekoviu ( V o j i ) Blau (Jovanoviu) Miadinu (Popoviu).
S v o j o m i z j a v o m od 11. ovog meseca kralj Petar ( I I ) ne p r i z n a j e
^VNOJ kao zakonodavno telo, ne prihvata predloene namesnike i zaae se za vladu od k r a j n j e desnice do k r a j n j e levice. T i m e je u stvari,
istao ne samo protiv obrazovanja jedinstvene vlade, nego i protiv Vikog sporazuma Titoubai. Jasno je da iza ovoga stoje Englezi, ali
ni treba da udarimo po izbeglikoj reakciji sa k r a l j e m na elu i po
lomaim izdajnicima. N e m o j t e dozvoliti da dem(onstracije) poprime aniengleski karakter.
Zbog toga treba sprovesti spontane najmasovnije demonstracije po; vini gradovima i selima sa sledeim parolama:
1. Dole razbijai jedinstva naroda Jugoslavije!
2. iveo Sovjetski Savez, Engleska i Amerika!
3. Dole izbeglika reakcija!
4. iveo Maral Jugoslavije drug Tito!
5. iveo Nacionalni komitet narodnog osloboenja Jugoslavije!
6. Dole faistiki provokatori!
7. Zivelo Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije!
8. Dole pomagai faizma!
9. ivela herojska Narodnooslobodilaka armija Jugoslavije!
10. Sve za f r o n t Sve za pobedu!
11. ivelo oruano bratstvo balkanskih naroda protiv faizma
i j e g o v i h pomagaa!
12. iveo Jedinstveni narodnooslobodilaki f r o n t !
13. Svi u borbu za unitenje Hitlerovih bandi!
Demonstracije treba da otponu, ali ne m i m o rukovodstva f r o n t a ,
laprotiv, ono ih mora prihvatiti i rukovoditi. Govornike isticati iz lojalnih organizacija i druge i nikako samo komuniste. Na transparentina ne treba ispisivati parolu protiv kralja ali pustiti narodu da v i e
irotiv njega koliko hoe.
aljite nam izvetaje o sprovedenoj akciji. 7
CK KPJ
'. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, 2, 1129.
7 Re je o dravnom udaru Petra II Karaorevia kojim je odbacio Spoazum Titoubai, zakljuen na osnovu ovlaenja legitimnog predstavnika krajevske vlade, smatrajui da on praktino znai njegovu abdikaciju prenoenjem
:raljevskih prerogativa na namesnike. Udar je liio na farsu i neki savremenici
;a nazivaju burom u ai vode". Iz dokumenta CK KPJ vidi se da je vladalo
niljenje da iza ponaanja Petra II stoje Britanci. Kralj je bio inspirisan srpskom
"kolinom koja se nije mirila sa kapitulacijom srpskih graanskih snaga iji je
imbol prvenstva predstavljala monarhija. Na osloboenoj teritoriji Jugoslavije
drane su masovne organizovane demonstracije protiv Petra II Karaorevia I
ijegovog odbacivanja Sporazuma.

ODLUKA KRALJA PETRA II, O PRENOSU SVOJIH PRAVA

NA NAMESNITVO
London, 30. januara 1945.
Mi
PETAR II
po milosti B o j o j i v o l j i narodnoj
K r a l j Jugoslavije
resili smo i reavamo da donesemo sledeu
ODLUKU:
elei dati izraza N a o j odluci da narodi Jugoslavije slobodno i
preko demokratski izabrane Ustavotvorne skuptine izraze svoju suverenu v o l j u o konanom ureenju drave, odluili smo da Nau Kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skuptine, prenesemo na K r a l j e v s k o
namesnitvo.
Ovu Nau v o l j u i odluku saoptili smo N a o j K r a l j e v s k o j vladi, i
Kraljevska vlada ju je u celosti odobrila . . .
AVII,, Arhiv neprijateljskih jedinica, Br. reg. 6a/l7, k-348.
PREPORUKA KRIMSKE

KONFERENCIJE
11. februara 1944.

Saglasili smo se da je neophodno da maralu Titu i dr Subaiu

preporuimo da bez odlaganja stupi na snagu njihov sporazum i da na
osnovu tog sporazuma obrazuju privremenu jedinstvenu vladu.
Odlueno je da se isto tako, predloi da nova jugoslovenska vlada
im bude stvorena d izjavu:
1. da e Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije biti proireno onim b r o j e m poslanika poslednje jugoslovenske Skuptine
k o j i se nisu kompromitovali saradnjom s n e p r i j a t e l j e m i da e na t a j
nain stvoreni organ biti nazvan Privremena skuptina.
2. da e zakonski akti k o j e je donelo Antifaistiko vee narodnog osloboenja biti podneseni na potvrdu Ustavotvornoj skuptini.
Takoe je izvrena opta razmena m i l j e n j a o drugim balkanskim
p i t a n j i m a . . .8
. P. Sanakoev, B. L. Cibulevskij, Teheran, Jalta, Potsdam, Moskva, 1970,
191192. Isti dokumenat u gotovo istovetnom tekstu slubeno je objavljen i u SAD 1955. god., u Foreigne Relations of the United States
Diplomatic Papers The Conferences at Malta and Yalta, 1945, 974.

8 Krimska preporuka je, u stvari, bila akt meanja velikih sila u unutranje
poslove nove Jugoslavije. Njome se trailo proirenje revolucionarne skuptine
AVNOJ-a poslanicima Narodne skuptine Jugoslavije, izabrane na poslednjim izborima decembra 1938. Izbore za ovu Narodnu skuptinu sprovela je vlada Milana
Stojadinovia. Ali ni velike sile nisu mogle da preu preko injenice o realnosti
AVNOJ-a jer u preporuci govore o proirenju toga tela. Druga ograda preporuke
odnosila se na ukljuivanje u AVNOJ samo onih poslanika koji se u toku rata
nisu kompomitovali saradnjom sa okupatorom i njegovim saradnicima. Zahtevajui proirenje AVNOJ-a, zapadne sile su praktino pomagale graanske snage koje
su se ponovo pojavljivale na sceni zahvaljujui volji stranih sila, a ne svoime

695

SAOPTENJE KANCELARIJE KRALJEVSKOG DVORA

O IMENOVANJU NAMESNIKA
4. marta 1945.

I z kancelarije kraljevskog dvora izdato je

sledee saoptenje:
K r a l j Petar primio je od dr. Subaia spisak, u k o m e je sadrano est
imena namesnikih kandidata za koja je postignuta saglasnost izmeu
dr. Subaia, Narodno oslobodilakog vea i Marala Tita. Na listi se nalaze etiri Srbina, jedan Hrvat i jedan Slovenac. Od ove estorice kralj
Petar je izabrao trojicu i postavio ih za namesnike, a to su: dr. Sran
Budisavljevi, dr. Ante Mandi i ing. Duan Sernec".
AVII, Arhiva neprijateljskih jedinica, Br. reg. 6a/l4, k-348.

TITO PODNOSI OSTAVKU NACIONALNOG K O M I T E T A

O S L O B O E N J A JUGOSLAVIJE

U cilju da omogui obrazovanje jedinstvene vlade Demokratske

Federativne Jugoslavije u duhu sporazuma od 2. novembra 1944. god.
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije odluio je na s v o j o j dananoj sednici da podnese ostavku Predsednitvu Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije od k o j e g mu je 30. novembra 1943. god.
bila poverena dunost da vri poslove privremene narodne v l a d e . . .
Slubeni list DFJ, br. 11, Beograd, 9. mart 1945, 123.

Z A K O N O R A S P U T A N J U N A C I O N A L N O G K O M I T E T A JUGOSLAVIJE
6. marta 1945.
S obzirom na obrazovanje Privremene N a r o d n e Vlade Demokratske Federativne Jugoslavije, a na osnovu lana 4 Odluke o V r h o v n o m
zakonodavnom i izvrnom narodnom pretstavnikom telu Jugoslavije i
Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji, Pretsednitvo Antifaistikog
/ea narodnog osloboenja Jugoslavije donosi sledei zakon:
Clan 1.
Na osnovu lana 1. Zakona o ukidanju lana 5, 6, 7 i 8 Odluke o
Vrhovnom zakonodavnom i izvrnom pretstavnikom telu Jugoslavije i
Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije kao privremenim orgalima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme narodnooslobolilakog rata, rasputa se Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije . . .
sto.
iticaju, mada je i JNOF vodio rauna da u svoje redove iz tradicionalnih razloga
navika politikog ivota naroito u Srbiji ukljui to vie nekompromitovalih graanskih politiara. AVNOJ je prilikom primene ove preporuke izvrio njenu
nodifikaciju ukljuujui u AVNOJ pored dela narodnih poslanika i deo
irvaka graanskih stranaka i javnih radnika bez stranakog odreenja.
96

OBRAZOVANJE JEDINSTVENE VLADE TITOUBAI

7. marta 1945.
MI
KRALJEVSKI NAMESNICI
dr. Sran Budisavljevi, dr. Ante Mandi, i in. Duan Sernec
Na predlog Pretsednitva Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije,
postavljamo:
za Predsednika Ministarskog saveta i
ministra Narodne odbrane Marala
za Potpredsednika Ministarskog saveta
za Potpredsednika Ministarskog saveta
i ministra za Konstituantu
za ministra inostranih poslova
za ministra bez p o r t f e l j a
za ministra unutranjih poslova
za ministra pravosua
za ministra prosvete
za ministra finansija
za ministra bez p o r t f e l j a
za ministra saobraaja
za ministra industrije
za ministra trgovine i snabdevanja
za ministra p o l j o p r i v r e d e
za ministra umarstva
za ministra rudarstva
za ministra kolonizacije
za ministra socijalne politike
za ministra narodnog zdravlja
za ministra pota, telegrafa i telefona
za ministra graevina
za ministra informacija
za ministra S r b i j e
za ministra Hrvatske
za ministra Slovenije
za ministra Bosne i Hercegovine
za ministra Makedonije
za ministra Crne Gore

Josipa B r o z a T i t a ,
Milana Grola,

Edvarda Kardelja,
Dr Ivana Subaia,
Dr Josipa Smodlaku,
Vladu Zeevia,
Frana Frola,
Viadislava Ribnikara,
Sretena ujovia,
Dr Juraja Suteja,
T o d o r a Vujasinovia,
A n d r i j u Hebranga,
In. Nikolu Petrovia,
Dr. Vasu Cubrilovia,
Sulejmana Filipovia,
Bane Andrejeva,
Sretena Vukosavljevia,
Dr. Antona Krinika,
D. Zlatana Sremeca,
Dr. Draga Maruia,
Dr. Rada Pribievia,
Savu Kosanovia,
Jau Prodanovia,
Dr. Pavia Gregoria,
Edvarda Kocbeka,
R o d o l j u b a olakovia,
Emanuela Cukova,
Milovana ilasa.
Pretsednik Ministarskog saveta neka izvri o v a j Ukaz.
7. marta 1945. godine,
u Beogradu
Pretsednik Ministarskog saveta,
D-r Sran Budisavljevi, s.r.
Maral Jugoslavije,
Duan Sernec, s.r.
Josip B r o z T i t o , s.r.
D-r Ante Mandi, s.r.9

Isto.
9 Privremena vlada DFJ je bila jedinstvena vlada Jugoslavije jer je nestalo
paralelizma vlada: NKOJ-a i kraljevske vlade. Sem komunista i pripadnika JNOF-a,
koji su podravali program produbljivanja revolucije, u vladi su se nalazili i
predstavnici starih graanskih snaga, a na osnovu politike kompromisa. Milan
Grol je bio potpredsednik vlade, Ivan ubai, ministar spoljnih poslova, a Josip
utej ministar bez portfelja. Vlada nije imala koalicioni karakter, niti je bila res r\~T

D E K L A R A C I J A P R I V R E M E N E V L A D E DFJ
9. marta 1945.

. . . Ova vlada obrazovana je spajanjem Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, k o j i je sa prerogativima privremene narodne
vlade bio stvoren u zemlji odlukom Pretsednitva AVNOJ-a od 30. novembra 1943. godine i kraljevske jugoslovenske vlade koja je 1944. godine obrazovana u inostranstvu pod pretsednitvom dr Ivana Subaia, na osnovu sporazuma izmeu njega i pretsednika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije. Pored toga, u ovu jedinstvenu vladu,
i j e je obrazovanje predvieno sporazumom od 2. novembra 1944. godine, ulo je i nekoliko pretstavnika politikih grupa, k o j i su bili do
sada izvan ova dva tela.
zultat fuzije NKOJ-a i kraljevske vlade. Ona je privremena", jer u skladu sa meunarodno sankcionisanim sporazumom ima da obavi posao oko organizacije
izbora za Ustavotvornu skuptinu. Njen program je izraavao program JNOF-a,
odnosno NFJ posle osnivakog kongresa Narodnog fronta avgusta 1945. KPJ je u
toj fazi revolucije izraavala svoj program kroz program optenarodne organizacije Narodnog fronta Jugoslavije.
Obrazovanjem Privremene vlade DFJ nestalo je paralelizma vlada (dvojstva
vlasti) karakteristinog od stvaranja NKOJ-a, novembra 1943, do formiranja jedinstvene vlade 7. marta 1945. godine. Kaemo jedinstvene, zbog prethodnog rasputanja NKOJ-a i kraljevske vlade, jer nije bila i jedinstvena sa stanovita svog
politikog sastava. U njoj su se nalazile dve grupe politiara: veinska, koju su
sainjavali komunisti i pripadnici Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta
(JNOF-a), odnosno Narodnog fronta Jugoslavije (NFJ), i manjinska, iji su predstavnici bili I. ubai, J. utej (Hrvatska seljaka stranka) i M. Grol (Demokratska stranka van JNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije od avgusta 1945).
ak se i o toj manjinskoj grupi ne moe govoriti kao o kompaktnom, jedinstvenom
opozicionom jezgru. Sva trojica bili su van Narodnog fronta, a na svoje uee u
Vladi gledali su kao na vid izvrenja Sporazuma u smislu podele vlasti izmeu komunista i ostalih ,progresivnih snaga'. Nije nijansiranje ukoliko kaemo da je Grol
pomenuto gledite eksplicitnije zastupao i javno branio. Razlikovale su ih
i stranake oznake i nacionalne podele. Za razliku od Grola, ubai je bio potpisnik Sporazuma s maralom Titom. Milan Grol se nasuprot uteju nije nalazio
ni u poslednjoj, ubaievoj vladi. Podjednako su bili kritini prema injenici da
se Vlada nije esto sastajala, niti reavala akutne probleme u skladu s uobiajenom demokratskom procedurom u njihovom vienju. Grol je javno iznosio rezerve na federativno ureenje Jugoslavije.
Komunisti su u vladi imali najistaknutije prvake svoje Partije: predsedniki
poloaj je pripao maralu Josipu Brozu Titu, generalnom sekretaru KPJ, mada
se njegova najvia partijska funkcija nije javno iskazivala; Tito se istovremeno
nalazio na elu resora narodne odbrane, budui vrhovni komandant Jugoslovenske armije; Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK KPJ nije bio samo potpredsednik
vlade ve i ministar za Konstituantu; stajao je na elu Ministarstva koje je u postojeoj prelaznoj situaciji bilo jedno od najvanijih, jer je trebalo pripremiti
pretvaranje AVNOJ-a, u Privremenu narodnu skuptinu (PNS), saglasno Krimskoj
preporuci efova velikih sila, organizovati izbore za Ustavotvornu skuptinu i izraditi nacrt budueg Ustava. Glavni partijski ideolog, Milovan ilas, nalazio se na
elu Ministarstva za Crnu Goru, kao i Pavle Gregori (za Hrvatsku) i Rodoljub
olakovi (za Bosnu i Hercegovinu). Pomenuta zemaljska ministarstva imala su
manji znaaj u strukturi vlade sa stanovita tekuih poslova, ali su unapred, pre
odluke Ustavotvorne skuptine simbolisala sa kasnije formiranim vladama federalnih jedinica federativno ureenje Jugoslavije. Resore industrije, saobraaja,
spoljne trgovine, rudarstva i prosvete drali su takoe komunisti (Andrija Hebrang, Todor Vujasinovi, Nikola Petrovi, Bane Andrejev Ronkata i Vladislav
Ribnikar). Ministarstvom finansija rukovodio je Sreten ujovi Crni, lan Politbiroa CK KPJ. Na elu Ministarstva unutranjih poslova stajao je pop Vlado Zeevi, istaknuti partizanski prvak iz zapadne Srbije, lan KPJ od 1942. godine.
Zeevi nije imao istaknutije mesto u partijskoj hijerarhiji, ali je kao svetenik,
ija je popularnost probila granice Jugoslavije, zahvaljujui propagandi narodno^no

Naa otadbina dobila je na taj nain jedinstvenu vladu, to je

neophodan uslov za to skoriji i uspeniji zavretak rata i za brzu i
plansku obnovu nae zemlje. Vlada, koja danas izlazi sa ovom i z j a v o m
pred narode Jugoslavije, proizlazi iz unutranjih i spoljnopolitikih potreba. N j e n o stvaranje dae, s jedne strane, jo vie podstreka u okupl j a n j u svih onih snaga k o j e se nisu ukaljale saradnjom sa okupatorima
ili njihovim slugama, a s druge strane, vlada e u atmosferi poverenja
u mnogome olakati napore na obnovi nae z e m l j e i jo vie uvrstiti
prijateljske odnose sa naim saveznicima. Vlada je uverena da e j o j
puna podrka naroda i njegovih pretstavnika dati snage da odgovori
dananjim tekim zadacima.
oslobodilakog pokreta i naprednih iseljenikih krugova, mogao garantovati u
oima javnog mnenja da e se unutranji organi drati demokratskih pravila -u
predstojeim izborima. Uostalom organima bezbednosti (Odeljenje zatite naroda
OZN-a), na Zapadu poznatim kao ,tajna politika policija', rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko, lan Politbiroa CK KPJ i general-lajtnant JA. Odeljenje
zatite naroda stvoreno 13. maja 1944. godine nalazilo se po tadanjem formacijskom sastavu u okviru Ministarstva narodne odbrane a ne Ministarstva
unutranjih poslova.
U rukama rukovodilaca KPJ nalazili su se, prema tome, najvaniji resori,
ako izuzmemo Ministarstvo spoljnih poslova. Nominalni nosilac spoljne politike
je bio ubai, ali su poslovi s inostranstvom (ukljuujui meunarodne odnose
i komunistike veze) bili koncentrisani, kao i ranije (dok je Josip Smodlaka bio
u NKOJ-u prvi partizanski poverenik za spoljne poslove), u rakama marala Tita.
Glavne linije spoljne politike formulisao je i iznosio Tito u svojstvu predsednika Privremene vlade DFJ. Prepiska izmeu Tita i Staljina, odnosno drugih sovjetskih najviih zvaninika (politikih i vojnih) odvijala se bez publiciteta. Tito je sa E. Kardeljem drao sve konce spoljne politike u vreme transke krize. Dok je ubai
vodio delegaciju nove Jugoslavije u San Francisko na osnivaku skuptinu Ujedinjenih nacija, usput nastojei da rei pitanje pomoi po Zakonu o zajmu i
najmu, dotle je Tito (formalno na osnovu ovlaenja Namesnitva) boravio u
Moskvi, gde je potpisao Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu dve
zemlje, oznaen u jugoslovenskoj javnosti kao kamen temeljac jugoslovenske
spoljne politike.
Ostale resore drali su predstavnici graanskih grupa i partija koji su bili
pripadnici narodnooslobodilakog pokreta (iz redova HSS Frane Frol i Zlatan
Sremec, ili poznati pisac, katoliki mislilac, prvak hrianskih socijalista i Osvobodilne fronte Edvard Kocbek); sledi liniju JNOF-a kao ef Jugoslovenske republikanske stranke (Jakov Jaa Prodanovi); orijentisani prema naprednim snagama
u Jugoslaviji za vreme boravka u emigraciji (prvak Samostalne demokratske
stranke Sava Kosanovi, vatreni branilac obnove Jugoslavije u inostranstvu); politiari koji su vaili za rusofilski, odnosno slovenski orijentisane. Van stranaka
u Vladi su se nalazili istaknuti javni radnici i raniji politiari, ali sada bez stranakog opredeljenja (Josip Smodlaka, Vasa ubrilovi).
Iz novopronaenih izvora moglo bi se zakljuiti da je Privremena vlada DFJ
sastavljena bez konsultacije sa SSSR-om, jer iz jednog sovjetskog protesta od
11. marta 1945. proizilazi da nisu imali mogunosti da se ranije upoznaju sa njenim sastavom. Sovjetski protest se specijalno odnosio na ukljuivanje Milana
Grola u njen sastav, o emu ranije nije bilo rei. Sovjeti su smatrali da je umesto Grola u vladu trebalo da ue Stanoje Simi, iji .pozitivan odnos prema Narodnooslobodilakom pokretu ne izaziva nikakvu sumnju'. Po sovjetskom miljenju te izmene se nisu mogle tretirati kao neophodne; ak su mogle prouzrokovati
politiku tetu. SSSR nije prihvatio Titovo objanjenje o uzrocima zbog kojih je
Grol uveden u prvu jedinstvenu vladu nove Jugoslavije. Sovjeti su smatrali da se
Grol samo prilagoava novonastaloj situaciji, jer nigde javno nije osudio Mihailo' via, niti se igde ogradio od ,velikosrpske antidemokratske linije'. Isto tako su
isticali da je bilo mogue obezbediti priznanje Vlade i bez Grola u njenom sastavu, tim pre to na Krimskoj konferenciji nije bilo rei o njegovom ulasku u
Vladu. Oni su direktno sumnjali u ispravnost Titove namere da ukljuivanjem
Grola u Privremenu vladu DFJ olaka zadatak .razbijanja bloka srpske reakcije'.
Obrnuto, ,srpska reakcija' sada ima svog posmatraa u Vladi, i to u linosti Grola,
i n a

Vlada, pre svega, smatra za svoju dunost da podvue, kao prvi i

najglavniji cilj, ijem e ostvarenju posvetiti sve svoje sile, da faistiki okupator bude to pre proteran i uniten na jo neosloboenim
teritorijama nae otadbine, a isto tako da se slome i unite kvislinke
i izdajnike snage k o j e se bore pod zastavom okupatora i neprijateljske
reakcije protiv sopstvene otadbine . . .
Vlada e uiniti sve da nae nacionalne teritorije, k o j e su posle
prvog svetskog rata ostale van granica nae drave, budu prisajedinjene, to utoliko pre, to su se optim narodnooslobodilakim ustankom
protiv inostranih osvajaa u toku ovoga rata faktiki ve prikljuile i
opredelile za demokratsku federativnu Jugoslaviju. Nai narodi stekli
su to pravo ne samo u ime principa samoodreenja naroda, ne samo
usled ega moe da deluje mnogo sigurnije. Na taj nain, sugerisali su da je pravilnije priznati da postoji opasnost da e Grol i njemu slini ,podmetati klipove
pod noge novoj jugoslovenskoj vladi i pred time ne treba zatvarati oi'. Jugosloveni su kritikovani to nisu od SSSR-a traili da ih Sovjeti podre pred saveznicima u vezi sa formiranjem vlade bez Grola.
Mada je CK KPJ u odgovoru na sovjetske kritike priznao ,greke', pokazujui spremnost za konsultovanje u budunosti, iz iznete epizode se mogu izvoditi
vie nego vani zakljuci. Pre svega, da je odluka o sastavu Vlade bila odreena
vlastitom procenom. Drugo, da je Sovjetski Savez uz odgovarajuu pomo
rano traio stavljanje postupaka nezavisne drave pod svoju kontrolu. Tree, da
je Titova procena o ukljuivanju Grola u Vladu radi njegove lake izolacije ipak
verifikovana narednih meseci kao ispravna. Srpski graanski lider je, im je video
da nema strane intervencije u smislu podele vlasti, posle Potsdamske (Berlinske)
konferencije velike trojice napustio vladu, 20. avgusta 1945. godine.
Po ubaiu Grolov ulazak u vladu predstavljao je elju Britanaca, posebno A. Idna, koji je smatrao da je vlada bez Grola slaba da ,se nosi sa komunistima'. U novoj vladi Grol je trebalo da reprezentuje Srbiju kao poznata linost
iz predratnog politikog ivota, ministar u emigrantskim vladama 19411943. godine, ef Demokratske stranke. Titu jo 1944. nije moglo promai da je Subaieva vlada, pojaana sa dva pripadnika narodnooslobodilakog pokreta (S. Vukosavljeviem i D. Maruiem), bila meta napada graanskih snaga iz Srbije kao
nereprezentativna, jednostavno vlada koja ne predstavlja Srbiju. Trebalo je razbiti shvatanje rasprostranjeno u tim krugovima da je vlada Tita i Subaia zavera protiv srpskog naroda, hrvatska i antisrpska kombinacija. Ovu tezu lansirale su srpske graanske snage posle vojnih poraza etnika, demisije Boidara
-Puria i praktino Mihailovia, koji je ve dugo u britanskom vienju bio ,mlinski kamen' obeen Petru II Karaoreviu. U pomenutoj kampanji prednjaio je
Mihailoviev Nacionalni komitet. Prilikom obrazovanja ubaieve vlade Komitet
je izdao i specijalni kominike u kome je dezavuisao novu garnituru. Ovaj stereotip se zadrao i narednih meseci u propagandi konzervativnih graanskih snaga
srpskog nacionalnog porekla.
Naknadni otkriveni dokumenti samo potvruju staru tezu Save Kosanovia
da su Sovjeti otro protestvovali zbog ulaska M. Grola u privremenu vladu DFJ.
Grol nije imao poverenja u nove snage i teko se odluio za povratak u
zemlju, smatrajui da e u Jugoslaviji biti odseen od informacija ,kao da je u
Sahari'; zalagao se za zapadni tip demokratije; nije pridavao znaaj tipu organizacije kakav je bio JNOF, smatrajui Partiju za realnost a ne JNOF. Postavljao
je pitanje o poloaju nekih federalnih jedinica (Makedonije i Crne Gore) i njihovom meusobnom odnosu (Srbija Makedonija), kao da to pitanje ve nije bilo
reeno u toku narodnooslobodilake borbe.
Rukovodstvo KPJ konsultovalo je sovjetsku vladu ili zajedniki razmatralo
iskrsle incidentalne situacije i pre formiranja Privremene vlade DFJ, kao i posle
njenog stvaranja. Izvori doputaju da istaknemo da je u tim dodirima znalo mo
difikovati sovjetske sugestije i preporuke oslanjajui se na sopstvenu analizu
situacije, ili braniti principe koji su proizilazili iz jugoslovenskih shvatanja o karakteru nove vlasti kao nezavisne i odnosima izmeu SSSR-a i Jugoslavije."
(B. Petranovi, Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslvije (DFJ),
Mere, sastav, struktura, mesto u sistemu vlasti Istorijski glasnik, 1/1986,
119122.)

svojom velikom veinom na tim teritorijama, nego posebno i time to

su ba tamo svojom oruanom borbom uinili velike usluge optoj stvari ujedinjenja nacija.
Velika nacionalna demokratska tekovina naih naroda, izvojevana
po cenu neizmernih rtava, a izraena u odlukama Drugog zasedanja
AVNOJ-a 30, novembra 1943. godine u Jajcu, bie osnova konstruktivnog rada vlade.
uvajui kao svetinju ravnopravnost svih naroda Jugoslavije, vlada e produiti delo uvrivanja bratstva meu njima, svesna da je to
kamen temeljac srenije budunosti, blagostanja i mira za sve njih. Danas je svakome jasno da je ovakvo ureenje odnosa meu naim narodima dalo naoj dravnoj zajednici, demokratskoj federativnoj Jugoslaviji, ugled i snagu kakve nikada u prolosti nije imala. Ali, istovremeno teka borba za slobodu ponovo je potvrdila i pokazala da je Jugoslavija ivotna potreba za sve njene narode, da ona nije neka sluajna tvorevina, nego istorijska nunost bez koje je sloboda pojedinih
njenih naroda nemoguna.
Demokratska prava, koja su izvojevale nae narodne mase u toku narodnooslobodilakog rata, a koja se u prvom redu izraavaju u
strukturi narodne vlasti, moraju biti ouvana i proirena, ukoliko je to
najvie moguno u dananjim ratnim prilikama. To naroito vai za
graanske slobode kao to su: lina sloboda, sloboda veroispovesti, sloboda govora, tampe i udruivanja.
Vlada e obratiti potrebnu panju na pitanje strogog kanjavanja
ratnih zloinaca, agenata okupatora i narodnih izdajnika, kako krivci
ukaljani krvlju naroda, ne bi izbegli zasluenu kaznu. To od nas trae
stotine hiljada nevinih rtava. Vlada smatra, da rukovodei princip pri
izvravanju tog zadatka mora biti pravednost i tenja za ouvanje mira i poretka u zemlji od protivdemokratskih elemenata . . .
Verna demokratskim principima i vrsto reena da se to pre likvidiraju negativne moralno-politike posledice neprijateljske okupacije
i rata, vlada e svim snagama raditi da u obnovi zemlje uzmu aktivno
uee svi oni koji se nisu okaljali saradnjom sa okupatorima i njihovim kvislinkim agentima. U prvom redu, vlada e sa Pretsednitvom
AVNOJ-a preduzeti sve mere da se AVNOJ i njegovo Pretsednitvo u
najkrae vreme popune pretstavnicima naprednih politikih demokratskih grupa, koje se nisu kompromitovale saradnjom sa neprijateljima.
Vlada smatra da poslednji veliki ratni napor nae zemlje ne bi mogao
biti uspean, ako se u isto vreme hitno i ulaganjem maksimalnog i
planskog napora ne bi preduzelo sve to je u naoj sopstvenoj moi za
podizanje privredne snage zemlje, koja je u ratu tako teko nastradala.
Podizanje naeg privrednog ivota namee se kao centralno pitanje u
pozadini fronta . . .
S druge strane, vlada e obezbedi ti punu slobodu i pomo privatnoj inicijativi u privredi, bez koje se ne moe zamisliti brza obnova
nae zemlje. Naroita panja e se posvetiti zadrugarstvu, kome e pripasti vana uloga u obnovi zemlje.
f ^
Naa zemlja podnela je u privrednom pogledu srazmerno najtee
rtve. Zato nai narodi s pravom oekuju da e u savlaivanju oskudica, i na delu pravedne obnove nae zemlje, naii na punu podrku naih
saveznika, na podrku koja bi odgovarala srazmeri naih rtava nesebino datih za optu stvar ujedinjenih nacija.
rrm

. . . Vlada e u najkrae moguno vreme pristupiti reavanju takv i h pitanja kao to su, u pogledu seljatva: agrarna reforma, kolonizacija, kako bi siromani slojevi seljatva dobili na uivanje zemlju sa
-potrebnim inventarom; u pogledu seljatva i zanatlija: reavanje problema dugova; u pogledu radnika i inteligencije: reavanje pitanja neposrednog poboljanja ekonomskog poloaja, stvaranje uslova socijalnog i kulturnog podizanja, socijalnog osiguranja itd. Vlada e posebnu
panju posvetiti rtvama rata: ratnoj siroadi, porodicama zarobljenika, invalidima, porodicama boraca i ratnim zarobljenicima . . .
Da bi mogla da ispuni sve ove zadatke, vlada e, oslanjajui se
na demokratski izabrane narodne vlasti, u tesnom dodiru i saradnji sa
vladama pojedinih federalnih jedinica, posvetiti punu panju daljem
izgraivanju narodne vlasti u irokom demokratskom duhu. Pomoi
e lokalne organe vlasti, redovne narodne sudove da u n a j p u n i j o j meri
odgovore interesima naroda i da se osposobe za svoju ulogu uvara
narodne slobode i narodnog suvereniteta, kao i za ulogu izvrilaca velikog dela obnove i drutvenog napretka . . .
Vlada stoji na stanovitu da je najkrai put ka konanom unutranjem ureenju da se u to krae vreme, posle osloboenja itave
zemlje, sprovedu slobodni izbori za Ustavotvornu skuptinu na osnovi
opteg, tajnog glasanja. To isto vai i za federalne jedinice. Takva slobodno izabrana Ustavotvorna skuptina rei e, naravno, i konanu re
o odlukama i zakonima k o j e je doneo, odnosno k o j e e doneti AVNOJ,
a zatim Privremena narodna skuptina, ije e f o r m i r a n j e u saradnji sa
pretsednitvom AVNOJ-a biti jedna od prvih briga vlade. Vlada e preduzeti mere kako bi se u osloboenim federalnim jedinicama u najkrae
v r e m e m o g l o pristupiti novim optim izborima niih organa narodne
vlasti, na osnovu jedinstvenih izbornih principa.
. .. Nai veliki saveznici Sovjetski Savez, Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave, dali su i jo uvek daju ozbiljnu podrku i pom o naoj vojsci i naim narodima. Naa ratna zajednica sa njima je
nerazoriva i ona e se jo vie uvrstiti i razviti u zavrnoj fazi rata.
Nai narodi e voditi rame uz rame sa saveznicima rat do potpune pobede, to jest do bezuslovne kapitulacije Hitlerove Nemake. . .10
Politika, 10. mart 1945, 1.
10 Analiza meunarodne orijentacije vlade pokazuje, pre svega, na osnovu
novih izvora, da su Sovjeti protestvovali to u Deklaraciji uloga SSSR-a nije jae
naglaena. Prvu Deklaraciju Privremene vlade DFJ SSSR nije smatrao zadovoljavajuom (,ne sasvim zadovoljavajuom'), i ,moda ak bezbojnom'. Obraajui se
.drugovima Titu, Kardelju, Hebrangu' 15. marta 1945. Sovjeti su smatrali da je
trebalo zauzeti ,odreeniji' stav u odnosu na politiku zbliavanja sa slovenskim
zemljama, ,koje treba da budu spremne za dalju borbu protiv novih pokuaja
agresije od strane nemakog imperijalizma i njegovih moguih saveznika u agresiji'. Kritikovane su ocene o Sovjetskom Savezu zato to nisu vie odgovarale
,stvarnim injenicama i istinitosti', kao to je to injeno ranije. Prekorevajui
Jugoslovene, Sovjeti su istovremeno upozoravali da to ne moe doneti korist demokratskoj Jugoslaviji. Iza postojeih formulacija videli su pritisak Subaia i Grola. Izvodili su tumaenje kako u ,jugoslovenskom narodu' postoji ubeenje da
Vlada deluje u potpunoj saglasnosti sa Sovjetskim Savezom, i da su njeni sadanji koraci usklaeni sa Moskvom, iz ega je izvlaen zakljuak o moralno-politikoj odgovornosti SSSR-a pred javnim mnenjem Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i
drugih zemalja. Kritika se zavravala upozorenjem da postoji drugi put koji se
sastoji u tome da Sovjetska vlada zvanino izjavi da ne sudeluje u pomenutim
aktima Privremene vlade DFJ. ,Mi moemo dati takvu izjavu', kae se, ,poto naa zemlja jo nije povezana sa Jugoslavijom bilo kakvim ugovorom u savezu ili
uzajamnoj pomoi'.

702

UPUTSTVO O O S N O V N I M N A E L I M A ZA OBRAZOVANJE VLADA

FEDERALNIH JEDINICA DEMOKRATSKE
F E D E R A T I V N E JUGOSLAVIJE
5. aprila 1945.
Predsednitvo AVNOJ-a smatra da je u najkrae vreme potrebno
pristupiti imenovanju i organizaciji vlada pojedinih federalnih jedinica. Vlada federalne jedinice vrie na teritoriji federalne jedinice izvrne i naredbodavne poslove u s v o j o j nadlenosti.
Radi postizanja jednoobraznosti u organizaciji celokupne dravne
vlasti, kako u centralnoj upravi, tako i u federalnim jedinicama, kao i
u cilju b o l j e g i lakeg administriranja i efikasnije saradnje izmeu centralne vlasti i federalnih jedinica kao i ovih meu sobom, Predsednitvo AVNOJ-a je odluilo da se uspostavljanje i obrazovanje privremenih
vlada ima izvesti po o v i m optim naelima:
Clan 1.
Vlade federalnih jedinica kao vrhovni izvrni i naredbodavni organi dravne vlasti federalnih jedinica nose naziv: u Srbiji Vlada
Srbije, u Hrvatskoj Vlada Hrvatske, u Sloveniji Vlada Slovenije,
u Bosni i Hercegovini Vlada Bosne i Hercegovine, u Makedoniji
Vlada Makedonije, u Crnoj Gori Vlada Crne Gore.
Sovjetska kritika razmatrana je na zasedanju Politbiroa CK KPJ. Najvie
operativno telo Partije, koje je bilo nervni centar nove Jugoslavije, prihvatilo je
kritiku iz SSSR-a, preuzimajui oznaene propuste kao svoje greke. Pod ta.
5) odgovora stoji: ,U potpunosti shvatamo odgovornost Vlade SSSR za nau ulogu
u Jugoslaviji i za svoju greku smatramo nedovoljno informisanje o naim merama i namerama.' Iz ovog odgovora i sovjetske kritike izveli bismo ne samo neke konkretne ve i neke dalekosene zakljuke. Pre svega, da su u Beogradu
takvi znaajni dokumenti, kakva je bila programska deklaracija vlade, zamiljeni
i ostvareni kao sasvim nezavisan, jugoslovenski dokument. Privremena vlada DFJ je
paljivim i odmerenim formulacijama nastojala da izrazi demokratsku koncepciju
o saradnji sa svima saveznicima, bez naglaavanja samo jedne strane. Takvim prilazom Vlada je ostvarivala ravnoteu u odnosima izmeu saveznikih drava, vodei rauna o protivurenosti njihovih interesa, zainteresovanosti sve tri sile u
sreivanju meunarodnog poloaja nove Jugoslavije i uvaavanju realnosti pred
predstojeim pitanjem granica nove Jugoslavije. Rukovodstvo DFJ je iznetim
umerenim stavom verovatno imalo pred sobom jedno jo svee iskustvo sa zakljuenjem jugoslovenske federacije, odnosno jugoslovensko-bugarskog ugovora iza
ega su stajali Staljin i SSSR. Boravak A. Hebranga u Moskvi pre ove kritike [i
injenica da je kritika bila adresirana na ime Tita, Kardelja i Hebranga takoe
govori da je ovaj poslednji mogao u privatnim razgovorima u SSSR-u davati kritike osvrte na Titovu politiku. Sovjetski Savez je, nezavisno od kvalitativnih promena u meunarodnim odnosima krajem rata, pojavom drava koje su doivljavale revolucionarno-demokratski proces promena, ipak i dalje insistirao na centralizaciji njihovih spoljnih politika u formi obaveznih konsultacija. Za jugoslovensko rukovodstvo kritika ilasove ocene o ponaanju sovjetskih oficira praena
Staljinovom reakcijom, morala je novim intervencijama uticati na saznanje o
pravim namerama Staljinove politike, to je sa naknadnim saznanjima vezanim
za transku krizu, karakter ustanovljenih odnosa ekonomske saradnje i druge
/aktivnosti kasnije obelodanjene, te na postepeni proces ideoloko-politikog otrenjavanja, bar u vrhu jugoslovenske Partije, odnosno nove Jugoslavije. A na drugoj strani, jugoslovenske inicijative kritikovane kao samostalni potezi bez konsultovanja SSSR-a nesumnjivo su gomilale nepoverenje kod Staljina o Jugoslaviji, kao nezavisnoj dravi u novom poretku izraslom iz jedne autentine revolucije." (B. Petranovi, n.d, 123124)
rn-J

Clan 2.
Vlade federalnih jedinica imenuju predsednitvo zemaljskih vea
(skuptina, saveta, sobranja).
Vlade federalnih jedinica odgovaraju i polau raun pred zemaljskim veima (skuptinom, svetom, sobranjem) i n j i h o v i m predsednitvima . . .
Zakonodavni rad Predsednitva AVNOJ-a i Predsednitva Privremene
narodne skuptine DFJ, Beograd, 1951, 8284.