Dr NOVICA A.

MITIC
REDOVNI PROFESOR
POLJOPRIVREDNOO
FAKULTETA
UNIVERZITETA U BEOORADt1

OVCARSTVO
Monografsko delo
DRUGO

IZDANJE

ZAVOD ZA VDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA

.

1987.

BEOGRAD

RECENZENTI
Akademik dr MIROSLAV VA.RADIN
redovni profesor VETERINARSKOG
FAKULTETA UNIVERZITETA U
SARAJEVU
Dr BOGOLJUB SIMOVIC. redovni
profesor POLJOPRIVREDNOG
FAKULTETA UNIVERZITETA U
BEOGRADU
Glavni urednik
mr VOJISLAV MITIC
Urednik izdanja
DORDE PROTIC

Izdavanje
pomogli :

ove monografije

finansijski

su

REPUBLICKA
ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE,
UNIVERZITET U BEOGRADU

. .
P

POSLOVNA ZAJEDNICA ZA
PROIZVODNJU, PRERADU I PROMET
STOKE, STOCNIH PROIZVODA I
STOCNE HRANE,
OOUR INSTITUT ZA STOCARSTVO
POLJOPRIVREDNOG- FAKUL TET A
UNIVERZITETA U BEOGRADU
AGRONOMSKI FAKULTET
UNIVERZITET A "SVETOZAR
MARKOVIC" U KRAGUJEVCU

NASTAVNA

SREDSTVA,

SPECIJALIZOV

ANA

POLJOPRIVREDNA
AGROBANKA
BEOGRAD

UNIVERZITET VO BITOLA
ZEMJODELSKA SKOLA

BANKA

VISA

SOUR PIK ,,8. SEPTEMBAR", PIROT

SOUR "TAKOVO" RO POLJOPRIVREDA
"CENTROTEKSTlL", Beograd
"SRBOKOOP", Beograd
"CENTROKOOP", Beograd

Prof. dr NOVICA A. MITIC: OVCARSTVO 8

UDZBENIKE

_
"N1'

II izdanje 1987.godine
Beograd,
Obil1cev
venac

fi tzdavac:
511 8 Sei

ZAVOD ZA
proizvodnje

STEVAN TADffiOVIC 8 Lektor: DUSICA TRIFUNOVIC 8 Kor1ce i omot izradd.o: VLADAN

L1UBINKOVIC 8 Graficki urednik: PETAR BOSANAC 8 Korektura Zavoda za ud!benike i
nastavna
sredstva
8 Rukopis
predat
u tampu
januara 1987.!\odine
8 Staa:npanje
marta 1987.godine
8 Obim 33'!. tamparskih
tabaka.
8 Ti.ra!: 1500 primeraka
8 Format
Stampa: ,.Prosveta"- Ni'\
YU ISBN 86-17-00343-X

zavreno
17X24 cm.

VII. Proizvodnja i poznavanje

mleka
OSNOVNI POKAZATELJI
POTREBE
PROIZVODNJE
OVCIJEG MLEKA

Mleko ovaca je sekret mlecne lezde, dobijen muom zdravih i normalno hranjenih
grla, Bioloki je visoko vredna belancevinasta
hrana
namenjena
ishrani jagnjadi do zalucenja, zatim ishrani ljudi i mlekarskoj industriji kao sirovina,
Ovcije mleko, kao i mleko drugih vrsta domacih preivara (koze, krave, bivolice) spada u kazeinske vrste mleka, u kojima ucece kazeina u
ukupnim belancevinama
(kazeinski indeks) iznosi 75% ili je vece od 75%.
dok mleko kobile, koje se u nekim zemljama takode koristi za ishranu
ljudi, svr~va
se u albuminske VI'ste mleka, jer je njegov kazeinski broj
manji od85%, Radi toga, ovcije mleko, kao kazeinska vrsta mleka, veoma je znacajno u ishrani a zbog izvanrednih
tehnolokih osobina koristi
se u mlekarskoj
industriji ' ( o r d e v i c, 1982),lM-IS/.~
?f;.1to.~1-~"lJl;
'
~~
f't211t>t14 ?
Y"
Od ovcIJeg m I e k a se prOlzvo d e veoma k va l 1t et nI SlrevI, k OJI se smatraju kao delikatesom:
rokfor, gorgonzola, brinza, kackavalj i feta. U naoj zemlji se izraduje vrlo cenjeni tvrdi sir kackavalj, zatim. njeguki,
paki i beli ovciji sir, kajmak i urda. Takode spravlja se vrlo ukusr,o
ovcije kiselo mleko, jogurt, kvas i drugi napici, koji su veoma vredni
za ishranu ljudi. Osim toga, ovcije, mleko se mea sa kravljim mlekom
i izraduju se proizvodi razlicitog asortimana i vrednosti, te zadovoljavaju
ukus veceg broja potroaca.
Mleko ovaca slui za ishranu jagnjadi prvih 6 do 8 ned~lja posle jagnjenja kao glavna a cesto i kao jedina hrana.
Proizvodnja ovcijeg mleka je narocito izraena u regionu Mediterana
(Turska 1 065 000 tona, Francuska 892 000 tona, Grcka 578 000 tona, Ita1ija 500000 tona, panija 242000 tona i Jugoslavija
146000 tona),
Navedene zemlje proizvode ukupno 3423000 tona mleka ili 47% (,d
ukupne (7 268 000 tona) svetske proizvodnje ovcijeg mleka, to znaci da
je sadanji i buduci trend ovcarstva mediteranskih
zemalja usmeren ka
povecanju kolicine ovcijeg mleka po grlu, bilo da ce se ono upotrebiti
~a dojenje jagnjadi i proizvodnju mesa ili konzum (R e g a n, 1979).
U svetskim razmerama
proizvodnja
ovcijeg mleka cini 3 - 5% od
ukupne proizvodnje mleka, pri cemu je najvie kravljeg mleka. Medutim.
dok na izvesnim kontinentima
kao to je Okeanija (Australija i Novi Zeland), Amerika (osim Bolivije) i Daleki Istok robna proizvodnja ovcijeg
mleka nije poznata, dotle u nekim zemljama proizvodnja ovcijeg mleka
je veoma razvijena i iznosi od ukupne proizvodnje u: Siriji 47,6%, Iraku
39,6%, Libiji i Jordanu 38,6%, Avganistanu 33,3%, Grckoj 32,8% i AlbaIliji, Iranu, Kipru, Portugaliji,
Tunisu i Boliviji vie od 20 % (L i t o vi: e n k 6 i E s a u lova,
1972).
.

rf

r.

Proizvodnja ovcijeg mleka u Jugoslaviji iznosi oko 3-4% od ukupne

proizvodnje mleka. U 1981. godini bila je 129 miliona litara, tj. za 12 mi1iGna litara manja od prethodne godine. Do ovakvog znatnog pada je dolo
zbog velikog smanjenja broja muznih ovaca i male prosecne kolicine
mleka po ovci, koja je 1981. godine iznosila 37 1. Radi toga, odgovarajucom selekcijom treba povecati prosek mlecnosti po grlu i stvoriti mlec~'
nije populacije ovaca.
C r a p 1e tiT
h i b i e r (1980) navode da 500 000 ovaca lakon rase
(Rayon, Francuska) daju u proseku 90 litara mleka, a 5,1 mmona ovaca u
1taliji, 69 1 mleka u laktaciji, to ukazuje da se programiranim selekcijskim radom moe znacajno povecati prosecna kolicina mleka po grlu.
FIZIOLOSKE OSNOVE LUCENJA MLEKA

Struktura mlecne lezde. Mlecne lezde ovaca su parne spoljne (egzokrine) kone lezde tubuloalveolnog tipa (Regio pubica). Sastoje se -iz lezdanog tkiva, kojeg cine veci broj renjeva (lobusa). Renjevi su odvojeni
vezivnim tkivom. Na svakom renju se nalazi po jedna bradavica, tako
<la je prakticno svaki lobus posebna lezda. Lobus cine vie manjih renj eva, koji su sastavljeni iz renjica (lobuli). Renjici se dalje sastoje iz
alveola (sl. 47). Alveole i renjici imaju odvodne kanalice, koji se na krajevima

proiruju

u kanal mlecne cisterne

(sinu s lactiferus).

Iz ovih cis-

terni mleko tece papilarnim kanalicima kroz otvore sisa. Sise ovaca imaju
samo po jedan otvor (sl. 48).
1

2
3

4(e
5
.sl. 47. - Struktura alveole ovcije sise (Delouis, 1981)1. Celije myoepitheliale 2. Krvni
sud 3. Otvor 4. Celijski e51el alveole 5. IntraZobularni kanal

Svaka sisa ima po jednu cisternu. Cisterna svojim elasticitetom omoguoCujeda se u njihovim upljinama stokira 60-70% mlecne sekrecije koja
.se izluci izmedu dve niue.
(!JEpitelne celije lobuloalveolarnog tkiva vre sintezu proteina, lipida, Jaktoze i drugih supstanci sekrecije mleka. Materije potrebne za sastav mlecne sekrecije obezbeduju se cirkulacijom krvi. Proces sinteze sekrecije m]eka naziva se laktogeneza (T u r n e r, 1952, Mar tin e t, 1962).
Mlecna lezda, snabdeva se krvlju preko A. pudenda externa. Ima ven,:ski sistem puta razvijeniji od arterijskog. Strujanje krvi u mlecnoj lezdi ovaca znatno je sporije nego u drugim njenim egzokrinim i en<lokrinim lezdama, to omogucuje da mlecna lezda izdvoji iz krvi' i
.preradi one supstance, koje su potrebne za stvaranje mleka. U 'periodu
.318

laktacije,

kada je mlecna

lezda aktivna

kroz nju prolazi velika kolicina

krvi, a za 1 litar mleka
kroz vime krave treba da procirkulie
300-400
litara krvi. Inervaciiu
mlecne lezde vre kod ovaca ogranci lumbalnog spleta. N ervni sistem ne
utice direktno na stvaranie mleka. Medutim, nervni sistem ima direktan
uticaj na pranjenje m1ecne lezde, ( u r i c i C, 1971, Delo u i s, 1981).

krvi. Kod krava prolazi za 24 casa 9000 litara

jf.d;:i'f!i-..:..1

-E..

Z
8
(}

Sl. 48.

Struktura

mlecne lezde ovce (Delouis, 1981) 1. Alveole 2. Lobuli 3. Cabau:c

intralobaires 4. Lobus 5. Canaux interlobaires 6. Cisterna 7. Kanal sise 8. Sisa

Neuroendokrini
mehanizam
lucenja mleka. Formiranje
mlecne lezde
pocinje u fetalnom periodu. Polni dimofizam u pogledu mlecne lezde
'Zapaa se sa 90 dana fetalnog razvoja. Sve do puberteta mlecna lezda
ovaca sastoji se samo iz vezivnog tkiva, malog broja kanalica iaiveola.
U doba parnog sazrevanja pocinje razvoj m1ecne lezde. Hipofizni gonadotropni
hormoni (folikulostimulirajuci
i luteinizirajuci),
u doba puberteta uticu na razvitak jajnika, odnosno folikula i utih tela (corpora
lutea), koji luce estrogene i progesteron.

Hormon folikula -

estradiol tada pocinje-da deluje na razvoj m1e(:ne r

"lezde indirektno preko adenohipofize

na taj nacin to podstice stvar:l-nje hormona mamogen I, i direktno (znatno manjim delom) utice na razvoj kanalica mlecnih lezda. Hormon utog tela progesteron
utice indirektno preko adenohipofize na stvaranje hormona mamogen II, koji dalje
potstice razvitak
alveola mlecne lezde (D e I o u i s isaradnici
1980,
'iane
i Kannu1
1975 Kann
isaradnici
1978).
Pun razvoj mlecna lezda postie za vreme gravi iteta. U tom periodu
-osim delovanja vec pomenutih
hormona i placenta luci hormon estra-diol, koji utice na razvitak alveolarnog parenhima mlecne lezde.
Lucenje mleka pomae prolaktin harmon hipofize i placentarni
la ctogen. Medutim, za vreme bremenitosti
tj. razvoja i rasta embriona i fetusa i posle partusa sve dok se ne ukloni placenta, hormon estradiol {fo1ikularni i placentarni)
i progesteron
(hormon corpusa lutea) deluju inhibitorno
i koce lucenje mleka. Tako ugled antagonistickog
delovanja
-ovih hormona mlecne lezde ne luce mleko za vreme bremenitosti
ovaca.
Izbacivanjem
placente posle jagnjenja
smanjuje se kolicina estradiola
u organizmu ovce, tako da preovladava dejstvo prolaktina i mlecna lez-da pocinje da luci prvo kolostrum, a posle 3-5 dana mleko.
Lucenje mleka se vri uticajem hormona prolaktina i mehanickim na<iraajem kada jagnjad sisaju ili kada se ovce muzu. Jagnje za vreme

319

,r

sisanja smanjuje pritisak u svojim ustima i na taj nacin (kao pumpom)

izvlaci mleko iz mlecnog kanala u kome je ono pod vecim pritiskom.
Sisanjem jagnje desnima pritiskuje
zavretke centripetalnih
ivaca oko
sisa, tako da se mehanickim nadraajem
refleksno izazivaju kontrakcije
miicnih i elasticnih delova lezdanog parenhima mlecne lezde.
Muom, tj. mehanickim
pokretima
rukom ili aparatom
istiskuje se
mleko iz alveola i kanala mlecne lezde pri cemu se vre nadraaji koji
imitiraju sisanje. Ovi nadraaji se prenose u centralni nervni sistem odakle se posredstvom hipofize luci galaktoproetski
kompleks, koji utice na
dalje lucenje mleka. Tako se kolicina mleka stvorena u mlecnoj f.lezdi
pre sisanja ili mue, posisa odnosno izmuze ( u r i c i c, 1971, era p let
i Tri b i e r, 1980, Delo u i s, 1981).
Kada se zavri laktacija nastaje period involucije mlecne lezde. Veliciria
lezde se smanjuje, ali ona dosta zadrava lezdanu strukturu, a i veci obim
nego to je bilo u doba puberteta. Funkcija mlecne lezde je pove"lana sa
polnim ivotom, tako da kad ponovo grlo postane gravidno, onda se ceo bioloki ciklus ponavlja.
Kolostrum proizvodi mlecna lezda i ovce ga tuce prvih 3-5 dana posle
partusa. Sastav kolostruma se znatno razlikuje od mleka i prvih dana po
jagnjenju brzo semenja (tab. 45).
Tabela

PROMENASASTAVA

45.

I:!
.....
..
cl>
... CI>"'" :;::
"'........
6'0;&
Q)

2..

1
2
3

t:).:.!

1070
1046
1039

E-<

'"

....
",
o
Q;
'"
...

'l .....
"'.
...""

>Il.
9;21
2,93
2,90

58
34
27

I FIZICKlH
OSOBINA
OVCIJEG
(OREVIC,
1982)
'"
...
...
I:!
CI>
'"'"
>
...
!:
p.
cl>
CI>
....
t-I
-""
.:.!cl>

KOLO STR UMA

t-I

""
'"
ti

o
....
.:.!

13,6
11,0
8,6

2,0
1,9
5,1

cl>

t:Q'"
36,3
25,1
20,5

5,4
4,4
3,3

20,0
11,2
5,9

14,6
6,8
2,6

Ovciji kolostrum se razlikuj~ od mleka po vecoj gustini, viskozitetu i

kiselosti zatim, vecim sadrajem suve materije, ukupnih belancevina, kazeina, belancevinamlecnog seruma i masti, a manjom kolicinom laktoze.
Iz podataka tab. 45 vidi se da se u periodu od 3 dana posle partusa ueavaju znacajne promene u sastavu kolostruma u smislu smanjenja pomenutih osobina i sadraja pojedinih supstanci, pri cemu se kolicina belancevina mlecnog seruma smanjuje 5,5 puta u odnosu na prvi dan.
Pored ovih prom~na kvantitativnog karaktera vre se i velike promene
u kvalitetu (Tab. 46).
Tabela 46. PROMENA
Dani po
jagnjenju
1
2
3

ODNOSA BELANCEVINA
SERUMA TOKOM KOLOSTRALNOG PERIODA (OREVIC, 1982)
Imunoglobulini
90
70
26

[3

Laktoglobulin

4
25
69

a. -

Laktoglobulin
6
5
5

320

~-

U kolostralnom mleku ovaca (tab. 46.) povecane su globulinske frakcije tj. frakcije krvi koje sadre antitela protiv razlicitih zaraznih organizama.
Njegov poseban znacaj je u dominantnom sadraju imunoglobulina, jer
se jagnjad radaju bez imuniteta i sticu ga prvih dana postnatalnog ivota
konzumiranjem kolostralnog mleka, kojim majke prenose imuna tela na
potomstvo. Otuda je neophodno da jagnjad posisaju kolostrum, jer mladi
organizmi tako sticu imunitet i mogu da se brane od bolesti u novoj ivotnoj sredini.
Osim toga, kolostrum sadri visoki procenat mineralnih soli (kalcij uma,
magnezijuma, fosfora i drugih). Gvoda je preko 10 puta vie u kolostrumu nego u mleku, to utice na brzo povecanje hemoglobina u c!"yenim krvnim zrncima novorodenog jagnjeta. Mineraine soli imaju fizioloko
dejstvo, je~ uticu na cicenje sluzastih materija (mekonijuma) koje su se
nagomi1ale u probavnom traktu za vreme fetalnog razvoja.
Kolostrum (koIostraInomIeko,
mlezivo) je bogat vitaminima koji se
rastvaraju u mastima. Radi toga, usled prisustva vece kolicine karotina
u masti kolostruma, boja masti i celog kolostruma je uckasta.
Takode kolostrum sadri i vece kolicine vitamina rastvor1jivih u vodi
kao to su: vitamin Bj2, ribof1avin i pantotenska kiselina.
Medutim, zbog navedenih osobina kolostrum ima drugacije tehnoloke
karakteristike, tako da nije mIeko u uem smislu reci te ga ne treba koristiti za ishranu ljudi niti stavljati u promet dok ne prode 14 dana od
jagnjenja.
Sasta1, i osobine ovciiea mleka. Mleko razlicitih vrsta ivotinja sadri
.iste komponente, ali kolicina pojedinih sastojaka i njihov medusobni
odnos mogu da budu veoma razliciti, tako da je sastavnjihoyog. mlekq
razlicit (tab. 47).
Tabela 47. HEMIJSKI

SASTAV

SM

Krava
Koza
Ovca
Bivolica
Kobila

12.75

MLEKA

a7,70

Svinja
Zebu

SISARA

AG

3,3

- a

3.50

r,8a

13,90
18.50
17,60
10,50

(U ti/o) RAZLICITIH
VlC, 1982)

4,40

4,10

1,60

4,10
1,90

19,00
17,77

6,90
6,47

6,20
4,47

Lama
Kamila

13,45
12,40

3,15
4,00

3,90
3,70

Jak

18,40

7,80

5.00

LB

.1!& 32

6.4-7,i

0,80

31
34
31

6,8

6,40
4,30

0,34
1,10

32

2,6

0,90

3,94
5,60

4,80
5,00

.i.i.
.iJ9. JWW.
3,5
0,53
4,80
0,72
-

SH

4,40

1,16

-1,3
3,0
-

(ORE-

0,80

0,70

30

SM - suva materija, M - mast, B - belan(~evine,K - Kazein, AG - laktoalbumin

i laktoglobulin, L - laktoza, P
kiselost po Soxhlet-Henkelu
.

pepeo,

LB

laktodenzimetarski

broj

i OSH

Ovciie mleko sadri: 80,63% vode, 19,37% suve materije, 7,40% masti,

11,97% suve materije bez masti, 6,17% ukupnih azotnih materija, 5,0%
kazeina, 1,17% ostalih azotnih materija, 4,90% laktoze i 0,88% pepela,
21 Ovllarstvo

321

u suvoj materiji (19,37% = 100) mast ucestvuje sa 38,2%, suva materija bez masti sa 61,9%, ukupne azotne materije sa 31,8%, laktoza sa
25,3% i pepeo sa 4,6% ( o r d e v i c, 1982).
Ovcije mleko je bogatije suvom materijom od kravljeg mleka skoro za
50%. Sadri vece kolicine masti, veci udeo belancevina
ali je laktoza
smanjena. Radi toga, tehnoloki ovcije mleko je izvanredna
sirovina za
izradu sireva. Preradeno u sireve ono daje gotovo dva puta veci randman od kravljeg. Kiselo ovcije mleko usled veceg sadraja suve materije
ima odlicnu konzistenciju,
ukus i miris, tako da je vrlo traeno.
Sadraj suve materije u ovcijem mleku se menja tokom laktacije. Na
pocetku laktacije ovaca suvih materija je 14,5% a na kraju 24,8%. Sadraj masti i belancevina je najmanji na pocetku (3,5% i 4,4%), a najveci
(11,7% i 7,6%) pri zavretku muznog perioda, dok laktoza opada od 5,7%
na 4,2 %.
Belancevine ovcijeg mleka su kao hranljive supstance od izuzetne va..
nosti za ishranu ljudi, a narocito dece za vreme rasta. Smatra se da
ovcije mleko osim toga, poseduje i dijeteticko svojstvo u lecenju eludaCnih oboljenja dece. Azotne materije mleka sadre iste belancevine (kazein
i belancevine mlecnog seruma) i nebelancevinaste
azotne materije kao
i kravlje mleko, ali njihova ukupna kolicina i njihov medusobni odnos se
razlikuje. Azotne materije u ovcijem mleku u odnosu na kravlje mleko
odlikuju se neto manjim ucecem kazeina u ukupnim belancevinama
i
vecim ucecem belancevina mlecnog seruma.
U toku laktacije sa povecanjem broja muznih dana, dolazi do promene
oblika azotnih supstanci, tako to se p.ovecava kazein tj. rast~ l$a7f'in;?ki
. indeks.
a ~e t(ta.
vine seruma
Tabela

48.
,~

48). smaniuiu

PROCENTUALNI

ODNOS

nekazeinske

azotne

suDs1ancf' i 1:?f'1an~f'-

AZOTNIH
MA.TER1JA
(OREVIC,
1982)

TOKOM

LAKTACIJE

Oblik azotnih supstanci

--

.,.,..

"'"

.tj 'tj
Q)I::I

......
Q)
,g

I
... , ou '..

'

..

;::s
"i3

-1::1",

..., . Q).,.,
1tI

'..
..

'..

.. *
N
1::1'"

'Q;
N

...

..'.

"

'

1::1
I::I;::S

-'"

'..

I::I
-'"
.o'"

Q)

....,...,..Q). Q)

Itl'"

:C:
6,25

100

93,75

74,00

26,00

19,75

100

93,69

74,92

25,08

18,77

6,31

100

93,82

75,85

24,15

17,97

6,18

100

94,10

77,50

22,50

16,60

5,90

100

94,72

79,02

20,98

15,70

5,28

100

95,08

80,52

19,48

14,56

4,92

Kao to se vidi iz tab. 48, ovcije mleko sadri znacajan procenat belancevina mlecnog seruma (vie nego kravlje mleko)..kojemogu
da se koriste iz surutke za izradu albuminskih vrsta proizvoda, kao to su urda,
kefalotir i drugi Co r d e v i c, 1982).
322

, $:'

",.

JI' ..

Aminokiselinski sastav ovcijeg mleka u odnosu na kravlje"nrleko"'prikazan je u tab. 49. prema navodima Li tov c e n ka-i E,s a ul Oy e
(1972).
Tabela 49.

AMINOKISELINSKI

SASTAV BELANCEVINA
MLEKA
KRAVA (g.m. 1 Kg MLEKA)

Ovce

Krave

Cistin + cistein

1,09

Lizin
ffistidin

4,80

Aminokiseline

Arginin
Asparaginska +serin + glicin
Glutaminska+treonin
Alanin
Tirozin (u krava tirozin + prolin)
Valin+metionin
Feni1a1anin
Leucin

+ izoleucIn

1,66
2,05
7,65
11,01
2,63
2,33
4,88
2,22
8,05

2,79
1,35
1,51
5,37
7,79
1,27
3,32
2,53
1,98
4,62

OVACA I

krava
4'1. od mleko

172,0
123,0
135,8
142,5
141,3
207,1

192,9
112,1
174,2

Na osnovu rezultata navedenih u tab. 49, moe se konstatovati

da J:I.e,;;,
zamen1iive amino~iseline (lizin. histidin, arginin, treonin, metionin, valin.
fenilanilin, leucin+izoleucin)
i~amenliive
(asparaginska
kiselina, alanin,
glutaminska

kiselina)

~minokiseline

ovciiel!

mleka

znacaino

~1I vi~p '7.<1."';1

stupijene nego u kravljem mleku. (L i tov c e n k o i E s a u lova, 1972).

Odlika mlecne masti ovcijeg mleka je da ~adri vie kaprilne i kaprinjke kiseline ne o lec
mast kravl'e mleka to ovcijem mleku daje
poseban miris r ukus. Temperatura top jenja
DC)i ocvrcavanja mlecne masti ovcijeg mleka je nia nego kravljeg mleka, te radi toga i zbog
specificnog ukusa se relativno malo koristi za pravijenje maslaca, osim u
Tegionima u kojima su formirane navike u ukusu. Masne kapljice ovcijeg
mleka su velicine 5-6 mikrometara. Medutim, iako su vece od ~asnih
kapljica kr~vljeg mleka sloj pavlake na povrini ovcijeg mleka se sporije
stvara, jer ono ima veci viskozitet, to usporava kretanje masnih kapljica
da izadu pre na povrinu. Boja ovcijeg mleka i ovcijih proizvoda je bela
(bez ute nijanse) za razliku od proizvoda kravljeg mleka, jer je boja mlecne masti bela poto je najveci deo (oko 80%) beta-karotina preveden u vitamin A. Ovca, kao domaca ivotinja ima sposobnost da transformie u organizmu beta-karotin Uvitamin Al ( o l' d e v i c, 1982).
Laktoza (mlecni ecer) je zastupljena u ovcijem mleku sa 4,90% tj.
neto vie nego u kravljem mleku (4,80%). Ona je u odnosu na druge
sastojke najmanje podlona kolebanjima u toku laktacije u poredenju sa
drugim sastojcima kravljeg mleka. Medutim, u ovcijem mleku podlee
vecem kolebanju u toku laktacionog perioda. Zdravstveno stanje vimena
ima najveci uticaj na kolicinu laktoze. Mastitis pasebno smanjuje kolicinu mlecnog ecera, koja moe da bude manja od 2%.
:21"

323

kao disaharid sastavljen od jednog molekula D-glukoze i

je~la
D-galaktoze, ima znacajan uticaj na veci broj osobina
mleka (specificnu teinu, osmotski pritisak, refrakciju).
Posebno utice
u tehnolokom procesu proizvodnje na kvalitet sireva, pavlake, maslaca,
kisele pavlake, zatim na kva1itet kiselih mlecnih napitaka kao to su
jogurt, kiselo mleko, acidofilno mleko itd.
Fizioloki znacaj laktoze je viestruki. Pre svega, ona sadri galaktozu
koja ulazi u sastav cerebrozida,
tj. tkiva centralnog nervnog sistema.
Laktoza prolazi kroz eludac neizmenjena i odlazi u creva dalje od drugih
ecera koji se konzumiraju. On a se spcrije resor buje i pod dejstvom mikroorganizama
ne podlee brzo hidrolizi. Jedan deo laktoze u probavnom traktu koriste mikroorganizmi,
koji fermentacijom
obrazuju mlecDU i neke druge kiseline. Ove uticu na sniavanje pH u probavnom traktu, a time se smanjuje delovanje tetne mikrof1ore, te na taj nacin suzbijaju gastrointestinalni
poremecaj.
Ona takode poboljava
resorpciju
kalcij uma i drugih elemenata ( o r d e v ic, 1982).
Ovcije mleko je bogatije od kravljeg mleka uvitaminima
A, BI, B2,
B12 i C. Ono sadri 2-4 puta vie vitamina C.
Kiselost u ovcijem mleku nastaje bre nego u kravljem mleku. U sveem mleku (10 minuta posle mue) kiselost se krece od 18-25'1' (7-9,5
SH). Prosecna kiselost iznosi oko 22'1' (u kravljem oko 17'1'). Posle 8
casova kiselost je u ovcijem mleku 32'1' a u kravljem 24'1', nakon 25
cas ova 108'1' i 74'1', kroz 50 casova 152T i 88'1' i kroz 70 casova
182'1' i 196'1' (L i tov c e n k o i Es a u lova,
1972). Bri porast titracione kiselosti dolazi i usled toga to se kod ovaca tee primenjuju higijenske mere mue nego kod mue krava, tako da se u ovcijem mleku
"'haiazi vie bakterija, koje uticu na kvarenje mleka. Medutim, i pored
vece titracione kiselosti ovcije mleko ima ve~e vrednosti pH, koja ti
proseku iznosi 6,7 (6,64-6,73):
.., Mineralne materije su znacajna komponenta O'i"cijeg mleka. Ono sadri prosecno 0,88% pepela (varijacije 0,32-0,94%).
Kolicina pepela u ovcijem mleku je veca za oko 35%, a kalcij uma za oko 75% nego u kravljem mleku. Kalcijum se nalazi sa 80% u koloidnom
obliku, a sa
oko 20% u rastvorenom
stanju. Medutim, usled vecih kolicina kazeina
(gde se nalazi koloidni kalcij um) kalcij uma je u kazeinskim micelama
ovcijeg mleka manje nego u kravljem mleku, odnosno samo 2,49% od
kolicine kazeina.
Kazein ovcijeg mleka ima vie kalcij uma u pocetku laktacije 2,64%,
zatim vrednost kalcij uma opada sredinom laktacije na 2,52%, a pri zavretku laktacije na 2,28% ( o r d e v i C, 1982).
Ispitivanja ovcijeg mleka u pogledu sadraja mikro elemenata u periodu od aprila do septembra meseca, pokazuju da u prvom delu ispitivapog perioda najvie ima cinka, koji se u drugom delu laktacije povecava
oko 6 puta. Ovcije mleko sadri gvoda puta vie od kravljeg mleka. Na kraju laktacije kolicina gvoda je 2,9 puta veca nego na pocetku.
Kolicina bakra pokazuje tendenciju porasta trajanjem laktacije. Gustina
zbirnog ovcijeg mleka iznosi 1034 do 1036 kg/m3. Na temperaturi
od 20C
ona varira od 1032 kg/m3 na pocetku laktacije do 1040 kg/m3 pri zavretku druge trecine muznog perioda. Gustina mleka se smanjuje zavretkom
laktacije zbog velikog sadraja masti. Prosecna vrednost viskoziteta ovcijeg mleka (3,3.103Pa.S.) je blizu dva puta veca nego kravljeg mleka ( uri c i C, 1971, o r d e v i C, 1982).

I
I

1\

324
--

LAKTACIJA

(PERIOD SISANJA I MUZE)

Laktacija, kao originalna i specificna funkcija, mlecne lezde je krajnja

faza ciklusa reprodukcije sisara.
Sisanje ili mua ovaca je proces pranjenja mlecne lezde. Kolicina mleka, koja se dobija pri jednoj mui stvara se od jedne do druge uzastopne
mue u cisternama i kanalima mlecne lezde. Prema tome, kolicina mleka
dobijena jednom muom ovaca zavisi od pauza izmedu dva sisanja, odnosno mue. Ako su pauze krace kolicina mleka je manja i obratno ( u r ic i c, 1971, era p let i T h i b i e r, 1980, o r d e v i c, 1982).
Ako se mlecna lezda ovaca ne prazni due vremena, tj. ako su pa,u\r.e
izmedu dve mue duge, povecava se pritisak mleka u cisternama ikana.:.
lima, te se mleko pocinje luciti spontano u manjim kolicinama. Mleko koje
ostaje due u mlecnoj lezdi prema u r i c i c u (1971), La r s o n u i saradnicima (1974) menja se. Postaje guce usled resorpcije vode. Soli se
resorbuju, a masti i belancevine se fagocituju leukocitima, dok se laktoza
resorbuje i izlucuje mokracom (laktozurija).
puiria laktacionog perioda u direktnoj je vezi sa mlecnocu ovaca.
O:gn jan o v i c (1958)navodi da prosecna duina laktacije ovaca cigaja
rase iznosi 180 dana, s tim to su grupe ovaca unutar ove rase sa razlicitom proizvodnjom mleka imale razlicitu duinu laktacije: I grupa ovaca
sa ispod 100 kg mleka 178,40 dana, II grupa od 100-150 kg mleka 194,60
dana i III grupa preko 150 kg mleka 205,00 dana. 'Korelacioni koeficijent
(r) je pozitivMr, a regresija pokazuje da "za svaki kilogram povecanja ukupne kolicine mleka u laktaciji duina laktacionog perioda raste za neto vie od dva dana (Rx/y=2,3911) i obratno, da se svakim danom produenja laktacije;ukupna kolicina mleka. u 'lak~aciji povecava za oko 400 gr
'(Rx/y=4013), (O g n jan o v ic, 1958).
..
Istraivanja vrena u pogledu duine laktacije kod razlicitih rasa ovaca, u razlicitim ekolokim i ekonomskim uslovima pokazuju da laktacija
ovaca traje 6-8 meseci.
Bel i c i Mit i c (1958) su ustanovili da je laktacija trajala kod pirotske pramenke 193 dana, a svrljike pramenke 203 dana. Mit i c i saradnici (1982) su utvrdili da je laktacija trajala kod trorasnih kombinacija
ukrtanja pirotske pramenke, merino arl i merinolandaf rase 178,51 dan. I!
Ni k o I i c (1954) i Ric h a r d s (1931) navode da je prosecna duina
laktacije kod cigaje oko 6 meseci. Ma s o n i Da s sat (1954) su utvrdili
duinu laktacije kd...langa rase od 209-260 dana,'(!"Ze e,b (1945) kod
istocnofrizijske rese 200-260 dana, Mar a g i E Yal (1971) kod avasi
rase 295 dana, to znaci da se redovnom i pravilnom muom period laktacije produuje znatno vie, nego to odgovara fiziolokim potrebama i
da je kod mlecnijih rasa ovaca period lucenja mleka dui.
Produenje laktacije jeste samo jedan cinilac, koji utice na ukupno povecanje kolicine mleka. Medutim, dnevne kolicine mleka i uslovi od kojih
ove zavise predstavljaju znacajnije faktore. Kolicina mleka u razlicitim
periodima laktacije ovaca je razlicita. Najvece kolicine mleka se luce pocetkom laktacije, a posle toga mlecnost opada.
Prosecna dnevna kolicina mleka u ovaca je najveca u prva dva meseca, tj. do 60-tog dana laktacije. Maksimum proizvodnje se postie sa 30
dana laktacije. Posle toga, postepeno opada do kraja treceg meseca laktacije, a onda neto bre do petog meseca. Do ovog perioda laktacije zasui oko 8% ovaca u odnosu na prvi mesec.
325

U estom i sedmom mesecu kolicina mleka malo opada u odnosu na

peti mesec (oko 6-8%) jer u estom mesecu zasuuje oko 1/3 grla, a preteno ostaju u kontroli najmlecnija grla. U sedmom mesecu ostaje samo
neznatan broj ovaca u kontroli.
O g n jan o v i c (1958) navodi da prosecna dnevna mlecnost cigaja rase iznosi sa 30 dana 895 g, 60 dana 887 g, 90 dana 761 g, 120 dana 500 g,
150 \dana 340~g, 180 dana 286 g i sa 210 dana 279 g. Prosecna dnevna
kolicina mleka za laktacioni period od 180 dana iznosi 650,50 g, a ukupna
kolicina mleka 118,40 kg.
Prirodna laktaciona kriva kretanja dnevnih kolicina mleka cigaja rase
Il toku laktacije, po mesecima, radi toga, pokazuje, da prosecna dnevna
kolicina mleka je maksimalna pocetkom laktacije sa 30 dana, a posle toga blago se smanjuje do 90 dana, a zatim se naglo smanjuje do 150 dana,
da bi na kraju laktacije opet blago opadala do zasuenja.
Ric o r d e a u, Den ii mu r (1962) ustanovili su kod ovaca prealp rase
da laktacija traje 175 dana i da je faza maksimalnog porasta mleka bila
prvih 50 dana laktacije. Maksimum proizvodnje mleka je prosecno 1,25 1
prvih 25 dana laktacije, a od 50 do 150 dana laktacije procenat oparlanja
nedeljne produkcije iznosio je 7%.
era p 1e tiT
hi b i e r (1980) navode da veliki broj sicilijanskih ovaca postie najvecu proizvodnju mleka u petoj laktaciji:
Laktacija po redu
Proizvodnja

1
60

'II/,

2
69

>

87

89

100

87 "

85

Qa

<

8
67

AA
/J.B U uslovima normalne proizvodnje kakav ce da bude oblik prirodne la1\:tacione krive najvie zavisi od ishrane. Poto je period jagnjenja ovaca u
naim uslovima u najvecem procentu u januaru-martu,
to je uslovljeno klimatskim, ekolokim faktorima i ambijentalnim uslovima sredine,
to ovce na zimskoj hrani imaju maksimalnu dnevnu mlecnost. Kada kolicina mleka prirodnim tokom laktacije pocinje da opada, ovce prelaze na
zelenu hranu, koja stimulativno deluie na lucenie mleka. to produava
laktaciiu i povecava kolicinu mleka.

..

KONTROLAMLECNOSTI..

."'"

Kontrola i sastav mleka u laktaciji moe objektivno da se utvrdi: direktno-merenjem pomuenog mleka i analizom sastava mleka i indirektnom metodom preko prirasta jagnjadi. Kontrole mlecnosti za ustanovljavanje kolicine i sastava mleka sprovode se svakih 10, 15, 20 ili 30 dana. Ovce se uvode u kontrolu najranije 4 do 5 dana posle partusa, kada
mleko izgubi kolostralne osobine, a najkasnije za 14 dana posle jagnjenia.
Najcece se ovce uvode u I kontrolu izmedu 5 i 10 dana posle jagnjenja.
Mleko se meri graduisanim cilindrom i irzaava u litrima.*
Kontrole. mlecne masti se izvode u istim intervalima tj. na 10, 15, 20 ili
30 dana za sve vreme laktacije. Prvi dan posle jagnjenja smatra se po* Pored standardne metode kolicina mleka se meri i opremom za automatsku
kontrol!l> kojom se moe kontrolisati do 100 oval'.'l na 1 sat (L e Du, 1981).
326
--

j,

r......-

cetkom laktacije, a krajem laktacije smatra se onaj dan kada u dnevnoj

mui kolicina mleka padne ispod 100 ccm.
U periodu q.ok jagnjad sisaju I, II a nekad i III kontrola mlecnosti se
sprovodi odvajanjem jagnjadi od majki oko 6 casova ujutru i njihovim dranjem u posebnoj prostoriji da se ne bi ovce uznemiravale njihovim blejanjem. Ovce se zatim kontroliu i ukoliko je ostalo neposisanog mleka u
vimenu ono se izmuze. Uvece oko 18 casova sasvim se muze jedna sisa,
dobijena kolicina se pomnoi sa dva i upisuje se (u registar kontrole mlecnosti) kao kolicina mleka uvecernjoj mui. Posle toga, jagnjad se putaju
kod ovaca da bi pod kontrolom ovcara pronala majke i da bi potpuno posisala mleko iz druge polovine vimena. Zatim se na isti nacin kao i ujutro, odvajaju. Sledeceg jutra oko 7 casova vri se mua iz druge sise, kolicina mleka se opet mnoi sa dva i upisuje se kao kolicina jutarnje mue.
Sledeca kontrola vri se isto kao i prethodna, ali se iz kontrole u kontrolu
menja redosled mua iz leve i desne polovine vimena.
Posle II, odnosno III kontrole moe se preci na kontrolu mue iz obe
sise u potpunosti. Ujutru se jagnjad odvoje, zatim se ovce prekontroliu,
a uvece se izvri potpuna mua iz obe sise. Jagnjad se zatim puste kod
ovaca i tu ostaju celu noc i ceo sledeci dan. Sledeceg dana uvece jagnjad
se opet odvoje od majki, koje se prekontroliu i zaostalo mleko izmuze.
Kontrola mlecnosti se obavlja sledeceg jutra. Muzu se obe sise u potpunosti, a zatim se jagnjad vrate ovcama. Pomuena kolicina mleka prethodne veceri i sledeceg dana ujutru (na primer utorak - cetvrtak) sabira
sc i zavodi kao dnevna kolicina mleka.
Sistem ovakve kontrole omogucuje da jagnjad preko 30 dana uzrasta,
12 casova konzumiraju koncentrovanu i kabastu hranu, odnosno onoliko koliko su odvojena od ovaca, tako da kad dodu kod svojih majki sigaju toliko mleka koliko moe da luci prazno vime.
Naredne kontrole mlecnosti vre se tako to se muzu obe sise u potpotpunosti uvece i ujutru, to znaci da se na ovaj nacin kontrolie kolicina mleka koja se luci za 24 casa. U to vreme jagnjad imaju oko 60 dana
i vec su naviknuta na uzimanje hrane.
Kontrola mlecnosti se izvodi individualno, tako da se za svako grlo
moe znati dnevna kolicina mleka i kolicna mleka za ceo period laktacije. Kolicina mleka se utvrduje mnoenjem dnevne kolicine mleka, za
svaki interval pojedinacno, sa brojem dana u intervalu. Zbirom kolicina mleka za sve intervale dobija se kolicina mleka za ceo period laktacije posebno za svako grlo.
Prilikom kontrole kolicine mleka vre se probe kontrole sastava mleka. Za industrijsku preradu mleka i tehnoloke procese izrade pojedinih
proizvoda poznavanje kvaliteta ovcijeg mleka je veoma znacajno. Kontrolie se: kiselost, sadraj masti, belancevina, laktoza, bakterioloka "lagadenost, specificna teina, mehanicke primese i savremenim metodama
se vri organolepticko ocenjivanje. Na osnovu ovih osobina odreduje se
kvalitet i upotrebljivost mleka za izradu razlicitih proizvoda ljudske ishrane.
Probemleka kojima se odreduje sastav mleka uzimaju se od vecernje
i jutarnje mue, pri svakoj kontroli i to od svakog grla. Uzimaju se po
100 ccm (podjednake kolicine) od vecernje i jutarnje mue, i posebno se
ispituju sve do III kontrole tj. dok se vre kontrole samo jednog dela
vimena. Kasnije, meaju se probe jutarnje i vecernje mue i ispituju kao
jedan uzorak.
327

Da ne bi dolo do promena ti mleku probe vecernje mue se rashladuju dranjem u hladnom. prostoru do momenta meanja sa probama
mleka iz jutarnje mue.
Iz ekonomskih razloga ovce se muzu dva puta dnevno, a vremenski interval izmedu mua iznosi oko 12 casova. Samo visoko mlecne rase ovaca
se muzu tri puta dnevno, da ne bi dolo do intraalveolarnog
pritiska i
upale vimena. Ako se mua vri tri puta dnevno, najveca kolicina mleka
je u jutarnjoj mui, a najmanja upodnevnoj
mui. Kolicina mleka vecernje mue je neto veca od podnevne. Ukupna kolicina mleka pri trokratnoj mui je veca za oko 15 do 20% u odnosu na dvokratnu muu.
Kontrola kolicine mleka vri se i merenjem jagnjadi posle sisanja, tj.
indirektnom metodom. Prirast jagnjadi prvih 30 dana, izraen kao prosecan dnevni prirast, jeste refleksija produkcije majcinog mleka. Da bi
se dolo do sigurnijih podataka o kolicini izlucenog mleka jagnjad se puste da sisaju prvog meseca na svaka dva sata, a drugog meseca na tri
sata. Izvesni autori predlau da se kontrola kolicine mleka vri mercnjem jagnjadi jednom nedeljno, pocev od petog dana posle jagnjenja. Pri
kontroli mleka romanovske
rase jagnjad su sisala prve deka de 6 puta
dnevno, druge i trece 5 puta, od cetvrte do sedme 4 puta, a od osme do
desete deka de 3 puta dnevno. Kasnija merenja, do 12 nedelje starosti,
predstavljaju
potenciju porasta jagnjadi, kada njihova hrana ne zavisi
samo od majcinog mleka. Prosecan dnevni prirast do 30 dana izraava
aktuelnu vrednost za izracunavanje
selekcijskog indeksa za produkciju
mleka (indeks ovna na bazi mlecnosti njegovih kcerki). U ovom smislu
izgraden je u Francuskoj
sistem kontrole mlecnosti ovaca. U periodu'
1973-1974.
godine mlecnost je kontrolisana
direktnom
metodom kod
150 620 ovaca (21 % od ukupnog broja muznih grla) i indirektnom
metodom kod 111 000 grla.
Primenom ove metode izracunava
se i prirast jagnjadi kao i kolitina mleka neophodna za 1 kg prirasta (4,30-5,5
kg mleka za 1 kg .prirasta do 42 dana) i na taj nacin se dobija mlecnost majke za kontrolni
period.
Nedostatak ove metode sastoji se u tome: 1) to je tehnicki za svaku
kontrolu vrlo teko precizno izvriti merenje veceg broja jagnjadi, 2) ne
moe se sa sigurnocu tvrditi da je sva kolicina mleka posisana pri svakom dojenju i 3) na ovaj nacin se ne moe utvrditi kolicina mleka za ceo
laktacioni period. Radi toga, kada se vri masovnija kontrola mlecnost
ovaca u dojnom periodu, samo muom ovaca mogu da se dobiju precizni
podaci o kolicini mleka. U eksperimentalnom
radu, pri ustanovljavanju
mlecnosti odredenih populacija ovaca, ova metoda se najvie primenjuje
(C r a p 1e t, T h i b i e r, 1980, O g n jan o v i c, 1958 Mit i c i sa radnici, 1982).
UTICAJ ENDOGENIH I EGZOGENIH FAKTORA NA
PROIZVODNJU OVCIJEG MLEKA

Mlecnost ovaca zavisi od vie faktora, a najznacajniji su genetska osnova, uslovi ishrane i dranja i zdravstvena zatita.
Rasa ovaca ima najveci udeo u proizvodnji mleka, podrazumevajuci da
se u odredenim uslovima mogu ispoljiti genetski potencijali, zatim individue sa heritabilitetom h2 = 0,2-0,3.
328

Mleko kao belancevinasta hrana visoko vredna i posebno znacajna za

na ivalj u brdsko planinskom regionu, proizvodi se u nedovoljnim kolicinama, jer sojevi nae pramenke, kojih je u ovom regionu oko 80%,
imaju relativno malu mlecnost, to se vidi iz tab. 50.
MLEKA

Tabela 50.
Rasa

soj

a) Rude pramenke
sjenicka
sjenicka
sjenicka
svrljika
pirotska
arplaninska
8rplaninska
ovcepoljska
b) Gruborune
pramenke
kosovska
bardoka
srednje
bosanske
kupreka
dubska
j;;zeropivska
pivska
cigaja

Kolicina mleka
u litrima

DOMACIH

RASA I SOJEV A
Autori

istraivanja

70,20
54,25
106,00
78,72
77,50
92,13
92,60
92,46

Nikolic, Joic, 1954

Ljumovic,
1957
Palian,
1958
Belic, Mitic, 1960
Belic, Mitic, 1960
SimionoViic, Miric, 1976
Takovski,
1954
Takovski,
1969

82,00
116,42
119,56
93,80
82,00
114,20
111,04
118,40

Filipovic,
1954
Popovic, Antic, 1959
Mihal, 1954
Palian,
1958
Palian.
1958
Lalatovic,
1954
Adic, 1979
.
Ognjanovic,
1958

Rezultati o kolicini mleka, dobijeni istraivanjem

pokazuju: a) da nade
pramenke sa grubom vunom imaju izraeniju mlecnost od sojeva gruborune pramenke, b) da dobijene kolicine mleka iako predstavljaju
testiranje uslova gajenja naih ovaca ukazuju na njihovu dobru genetsku 03novu, koja se selekcijom moe znatno poboljati, jer plus varijante u okviru pojedinih sojeva daju i do 200 1 mleka u laktaciji od 180 dana i
c) naa najmlecnija rasa je cigaja, ciji se prosek mlecnosti moe sistematskom selekcijom podici do 200 1 u laktaciji od 200 dana.
Najmlecnija rasa ovaca je istocnofrizijska,
jer u laktaciji od 200-205
dana daje 500-600 kg mleka sa 6-7%
masti tj. luci u proseku 2,5-3,0
kg mleka dnevno. Medutim, kako Je poznato ova rasa predstavlja
poseban fenomen, jer se izvan Frizije ne moe gaj iti sa uspehom u cistoj rasi.
Radi toga, upotrebljava
se za ukrtanje,
jer je pored velike mlecnosti i
visoko plodna. Pri jednom jagnjenju od 100 ovaca dobija se preko 200 jagnjadi.
Takode, po velikoj proizvodnji mleka poznata je avasi rasa. U uslovima slabe pae ova rasa daje (E y a 1, 1972) 40 kg mleka godinje. U 1932.
godini zbog boljih uslova gajenja njena mlecnost je bila 63,5 kg.
Primenom programirane
selekcije na mlecnost Fin c i (1957) je u periodu 1940-1950,
stvorio u Izraelu mlecnu populaciju
avasi rase, kod
koje je kolicina mleka povecana od 40-80 kg na 250-350 kg.
329

Godine 1972. prosecna mlecnost ove Q.vasi populacije je bila 350 kg. Varijacije izmedu stada su velike. U 1969. godini produkcija mleka je varirala izmedu 241 i 491 kg (Avassi flock recard).
Lakon raBa, mlecna francuska raBa, zastupljena sa oko 800000 grla ili
oko 9% od ukupnog broja ovaca selekcionie se u pravcu povecane mlecnosti. Kontrola mlecnosti se vri kod 46000 ovaca (18% aktivni deo populacije) ciji prosek proizvodnje mleka iznosi 138 litara po grlu, a pi.Osecna masnoca 7,5%. Najmlecnija grla daju 367 litara. Izvesna stada daju
u proseku vie od 200 1 mleka.
Sardinijska
ovca se takode selekcionie u pravcu proizvodnje
mleka
vec nekoliko decenija. U maticne knjige se uvode ovce koje proizvedu
120 1 mleka u prvoj laktaciji, 150 1 u drugoj i 200 1 u trecoj. Mi k ul e s iRa k o (1978) navode da je sardinijska ovca dala u 1976. godini u
kontrolisanim
stadima prosecno 233 1 mleka, u laktaciji od 7 meseci.
Oko 33% ovaca proizvelo je u laktaciji preko 250 1, a 12% ovaca preko
300 1 mleka.
Hios raBa ovaca u Grckoj, koja potice sa istoimenog ostrva daje 204 kg
mleka u periodu laktacije od 159 dana (B o y a z a g 1 u isaradnici,
19!31).
Bal e v s k a (1966) navodi da je u Bugarskoj proizvodnja ovcijeg mleka osnovni smer selekcije kako na dravnim dobrima, tako i u kooperativnoj proizvodnji. Za priplod se koriste ovnovi fine vune provereni preko potomstva, koji po ti cu od visoko mlecnih majki. Oko 29,6% njihovih
majki je imalo mlecnost od 101-140 1, 48,7% od 141 do 180 1, 18,4% od
181 do 304 1, a svega 3,3% njihovih majki je imalo mlecnost 80-100 1.
Masa tela ovih ovaca je bila u proseku 70,2 kg a prinos vune 6,4. Na ovaj
nacin se stvaraju linije visoke mlecnosti.
Sl e n isaradnici
(1963) proucavali su u Kanadi proizvodnju
mleka
razlicitih raBa u jednakim uslovima gajenja. Srednja dnevna mlecnm;t
bila je kod ovaca: rase sufolk 1,45-1,77;
hempir 1,30-1,59;
rambuje
1,22-1,59 i koridal1,13-1,45
kg. Isti autori su ustanovili da i u slabijim
uslovima ishrane (slabo rodna godina), kada je mlecnost majki bila znatno nia, nego u dobrim uslovima (rodna godina), korelacija izmedu prosecnog dnevnog prirasta jagnjadi jedinaca i njihovih majki iznosila je
kod rase: sufolk -0,10; hempir -0,24; rambuje +0,48 i koridala -0,04.
U dobrim ishranbenim
uslovima ova korelacija je bila kod rase sufolk
+0,62; hempir, 0,67; rambuje 0,61 i koridal 0,82.
Sc a 1e s (1966) je ustanovio kod ovaca razlicitih raBa da koefecijent
korelacije izmedu mase jagnjadi pri zalucenju i mlecnosti njihovih majki rase romni mar iznosi +0,85; rase koridal +0,43 i rase merino +0,72.
F o 1ma n isaradnici
(1966) su utvrdili da koeficijent korelacije izmedu mlecnosti i brzine rasta jagnjadi avasi rase 1 do 4 nedelje iznosi 0,71;
5 do 8 nedelja -0,83;
1 do 8 nedelja -0,82;
9 do 12 nedelja 0,33; 13 do
16 nedelje -0,44 i 1 do 16 nedelje -0,75. Odnos izmedu proizvodnje mleka i kolicine vune proucavao je B one 11 i (1964) kod sardinijske
rase
ovaca u periodu od preko jedne decenije- i ustanovio da je korelacija
(0,303) izmedu ovih osobina negativna.
r
Na osnovu izloenih rezultata istraivanja
nmogih autora razlicitih zemalja, moe se zakljuciti da su savremene selekcijske metode izvanredno znacajne za stvaranje
visokomlecnih
raBa ovaca. Medutim, stvoreni
geneticki potencijali zahtevaju intenzivne uslove gajenja, odgovarajuce
ambijente i pravovremenu
zdravstvenu zatitu, da bi ispoljilisvoje
proizvodne sposobnosti. Na alost, danas u svetu postoji samo mali broj rasa
ovaca sa visoko izraenom mlecnosti, koja je znacajna kako za ishranu

330

jagnjadi i proizvodnju mesa, tako isto i za mlekarsku. industriju i ishranu ljudi.

Ukrtanje je jedna od veoma efikasnih metoda, koja se primenjuje u
cilju breg povecanja proizvodnje ovcijeg mleka. U mnogim zemljama sveta ukrtaju se rase ovaca visoke mlecnosti sa onima niske. Sa posebnim
interesovanjem ova metoda se primenjuje u basenu Mediterana, gde SE
proizvodi, kako je vec naglaeno, oko 47% mleka od ukupne svetske
prpizvodnje mleka, i gde se vie od polovine populacije ovaca gaji za
proizvodnju mleka.
Stvaranje meleza za proizvodnju ovcijeg mleka znacajno je za ekonomiju poljoprivrede i mlekarsku industriju. Radi toga, u duem periodu
stvaraju se savremene farme, gde se lokalne rase me1ioriu upotrebom
visokokvalitetnih ovnova mlecnih rasa, (Francuska, Izrael, Italija, Grcka,
Bugarska i Spanija). Medutim, efekte selekcije i ukrtanja ovaca znatno
smanjuju: velika varijabilnost ekosistema i mikro geoklimatskih uslova,
potencijalna produktivnost i varijacije lokalnih rasa (50-200 1 mleka) u
ovom basenu (B o y a zog 1u isaradnici, 1981).
Od svih mlecnih rasa ovaca istocnofrizijska ovca je najvrednija zbog
prenoenja osobina. svoje mlecnosti na meleze rasa sa kojima se ukrta.
Takode, u zemlji postanka, velike je plodnosti (F I ama n t, 1974).
Dosadanji rezultati ukrtanja istocnofrizijske rase sa drugim rasama
ukazuju, da ne bi trebalo koristiti meleze sa vie od 50% krvi istocnofrizijske rase u mediteranskom basenu. Smrtnost jagnjadi meleza bios X frizijska do 50% krvi frizijske rase je oko 3%, a sa 87,5% krvi
frizijske rase smrtnost je 54%. Melezi sardinijske rase (sardaXfrizijska)
sa pola krvi frizijske rase, uginjavaju 8,7%, a sa tri cetvrtine 12,3%
(B o y a z o I g I u, 1981).
Istocnofrizijska ovca izvoena je iz Nemacke u Izrael (S h i m s h o n i,
Lav i, 1972) u vremenu 1956-1963 u cilju popravke plodnosti avasi rase. Smrtnost jagnjadi ciste istocnofrizijske rase u prvih 6 meseci, kretala se u proseku 40-70% (godinja smrtnost 53%). Klimatski uslovi, a
temperatura pre svega (+40 do +42C) bitno su uticali na mortalitet. Od
pneumonije je uginjavalo 64% jagnjadi stari 1-6 meseci.
Mo r a g, E Y al (1971) su u Izraelu ukrtali avasi i istocnofrizijsku
rasu, za vreme laktacije, u cilju povecanja plodnosti i mlecnosti. Ovnovi
su dran~ u stadu od prvog dana do 100 dana po jagnjenju. Za vreme
post partuma od 51,7 dana oplodeno je 58,9% avasi ovaca, koje su posle
prve i druge bremenitosti ojagnjile u proseku 2,34 jagnjadi. Melezi F1
avasixistocnofrizijska
u vreme od 61,2 dana post partuma oplodeni E'.l
sa 60% i ojagnjili posle prve i druge bremenitosti u proseku 3,44 jagnjadi. Ovce avasi rase dale su za dve laktacije (prosecna nuina laktacije
247 dana) u proseku 271 kg, dok su melezi u istim uslovima gajenja i
laktacioni period od 258 dana dali 341 kg mleka, tj. znatno vie. F ai,
1980 (prema Boy a zog I u, 1981) navodi da usled nedovoljne plodnosti
avasi rase i tekoca pri primeni klasicne selekcije u ovoIp. pogledu (potreban je dug vremenski period) u Izraelu se vre ukrtanja avasi i istocnofrizijske rase ovaca u cilju stvaranja tipa frizijskaxavasi (ASSAF).
U Grckoj, ukrtanjem ovaca iz provincije Arta sa frlzijskim ovnovima, postignuto je kod 422 kontrolisana meleza u 1978. i 79. godini u proseku 210 kg mleka po grlu i plodnost od 170%. Kompa.@tivni rezultati
postignuti u Sardiniji kod meleza sarda x frizien, pokazuju da se uspeh
postie kod meleza koji imaju do 50% krvi frizijske rase i koji se gaje u
331
-

dobrim uslovima ishrane, gde je obezbedena zelena masa, kvalitetno seno i koncentrat. U uslovima slabije ishrane ne moe biti koristan mlecni
genotip frizijske rase ovaca vec dolazi do katastrofe, kakve su zabeleene
u Turskoj i Portugalu (B o y a zog I u, 1981).
U Bugarskoj prema Min e v u (1964) plevenska crnoglava ovca ima
u sebi krvi istocnofrizijske rase. Melezi prve generacije (plevenska crnoglavaxfrizijska) imali su povecanu mlecnost za 82% u odnosu na njihove majke ciste plevenske crnoglave rase. Isti autor takode navodi, da
su melezi prve generacije staro zagorske X istocnofrizijska imali u prvoj
laktaciji vecu mlecnost jedne godine za 42%, odnosno 58% druge godine,
tj. u proseku vie za 50% od ovaca starozagorske rase. Selekcijom u cistoj rasi prethodno je povecana mlecnost staro zagorske rase, tako da je
kontrolna grupa dala u 1960. godini za 218 dana 129,70 1 mleka, a melezi
za 228 dana 219,20 I mleka. U 1961. godini starozagorska ovca je d:lla za
180 dana 143,30 I mleka, a melezi za 190 dana 181,34 I mleka.
U Fra:ncuskoj (nedaleko od Roquefarta) na eksperimentalnom dobru
(La Fage) stvara se od 1967. godine sinteticki genotip ...FSL za povecanu produkciju mleka (F I ama n t, 1974).
FSL genotip se stvara ukrtanjem (FriesianXSardexLacaune)
da bi
se sjedinile osobine tri roditeljske rase (mlecnost i plodnost friziske rase,
mlecnost i lakoca mue sardinijske rase i cvrstina i mesnatost lakon rase),
to pokazuje sl. 49.
Slika 49.

Stvaranje

eJ' frizdjska X

sintetickog

genotipa

~ lakoo

"FSL" (shema)

ci' garda

3/4

X ~ F1

eJ' garda X ~ F1

eJ'

/dzl;,ka

~.

Ii'

~ lakon

1
eJ' frizijska

~/

FSL 1

~ 3/4 ,aMa
Prva generacija

1
FSL 2

Druga generacija

1
FSL 3

".,

selekcije

be' ..lekcije
Treca generacija
pocetak selekcije

Cilj ovakvog ukrtanja je da se dobije oko 200 litara mleka po grlu kao
komercijalna roba. Upotrebom, u pocetku; oko 15 FSL ovnova za vetacko osemenjavanje kontrolisanih lakon stada, procenjuje se da je porasla
produktivnost za 10 do 15% FSLXlakon ovaca u odnosu na produktiv'"
110Stlakon rase ovaca u istom stadu (F 1ama n t, 1974, F 1ama n t i saradnici, 1976).
332
..

Starost ovaca takode znacajno utice na produkciju mleka. To potvrduju

mnoga istraivanja vrena u vie zemalja.
O g n jan o v i c (1958) je ustanovio da kolicina mleka cigaja rase naglo raste od prve ka drugoj laktaciji (98,40-122,50 kg), a neto slabije
raste od druge do trece (122,50-128,80 kg). U trecoj i cetvrtoj laktaciji,
kada su ovce stare 4 i 5 godina, kolicina mleka je maksimalna (128,80 i
128,30 kg), da bi posle toga pocela da opada. Kolicina mleka iznosi u:
petoj laktaciji 121,70 kg, estoj 125,80 kg i sedmoj 115,00 kg. Ovce starij~ od 8 godina i prvojagnjenice daju manju kolicinu mleka(i.ld prosecne vrednosti (118,40 kg) za kolicinu mleka u laktaciji svih starosti. RekOl'dna kolicina mleka u laktaciji jednog grla bila je 254,4 kg mleka, uz
maksimalnu dnevnu muu 2,905 kg.
Prosecna masnoca cigaja rase iznosi u ovaca starih: 2 godine 6,29%,
3 godine 6,05%, 4 godine 5,87%, 5 godina 6,03%, 6 godina 6,0%, 7 godina
5,8'i% i 8 godina 5,91%. Starost ovaca nema uticaja na prosecnu masnocu mleka, niti pak prosecna masnoca mleka utice na ukupnu kolicinu
mlecne masti u toku laktacije kod ovaca razlicite starosti.
Starost ovaca romanovske rase (S mir nova,
1958) odraava se na
kolicinu mleka, jer ovce uzrasta 2 godine luce 87,28 kg mleka, 3 godine
108,52 kg, 4 godine 139,86 kg, 5 godina 134,02 kg, 6 godina 162,93 kg,
7 godina 127,76 kg i 8 godina 135,5 kg. Maksimalna proizvodnja mleka
smanjuje se izmedu 4 i 6 godine starosti, a povecanje kolicine mleka i
zadravanje nivoa proizvodnje mleka direktno zavisi od starosti ovaca.
Izucavanjem uticaja uzrasta na proizvodnju mleka kod istocnofrizijske
rase ovaca ere m e r (1935) je ustanovio, da ako se mlecnost prve laktacije uzme za 100, onda kolicina mleka u drugoj laktaciji je 119, trecoj
] 26, cetvrtoj 125, petoj 132, estoj 110, sedmoj 81 i osmoj 105. H u s tin
isaradnici (1956) su proucavali proizvodnju mleka kod razlicitih rasa ovaca i ustanovili su da najvece kolicine mleka daju ovce u starosti izmedu
4 i 7 godina. Fin c i (1957) je utvrdio za avasi rasu da u cetvrtoj laktaciji daje najvece kolicine mleka i da se u toj starosti (5 godina) dostiu
i rekordne dnevne kolicine mleka.
Sadraj masti u mleku merino ovaca, dranih na panjaku, proucavao
je Cor bet t (1968) i doao je do podataka, da sadraj masti u mleku
iznosi: prve nedelje laktacije 7,39%, druge 6,90%, trece 7,35%, cetvrte
7,82%, pete 8,14%, este 8,70%, sedme 8,72%, osme 8,88%, devete
8,90% i desete 9,08%, dok je nivo proteina u tom periodt:. u porastu od
5,23 do 5,57%. Ash ton i Yo u s e t (1966) proucavajuci sastav m]eka
ovaca rase klan forest, posebno mineraine konstituente, nali su da se u
periodu od 7 do 77. dana laktacije povecava procenat kalcij uma, mangana, natrijuma i hlora, a smanjuje sadraj kalia i fosfora.
Na osnovu izloenih rezultata istraivanja razlicitih autora, o uticaju
starosti ovaca na produkciju i sastav mleka, moe se doneti sumarni
zakljucak: 1. ovce koje se prvi put jagnje, tj. najmlade i ovce starije od
8 godina imaju manju kolicinu mleka od prosecne vrednosti za kolicinu
mleka u laktaciji svih starosti, 2. maksimalna kolicina mleka rasa ovaca
manje mlecnosti luce se u III i IV laktaciji (4 i 5 godina starosti), a mlecnije rase najvece kolicine mleka imaju u periodu izmedu III i V laktacije (4 i 6 godine starosti) i 3. starost ovaca nema uticaja na procenat
mlecne masti, niti prosecna masnoca mleka utice na ukupnu kolicinu
mlecne masti u toku laktacije kod ovaca razlicite starosti.
333
4

Tip rodenja ima veci uticaj na povecanje ukupne kolicine mleka u laktacijama i za vreme produktivnog ivota ovaca.
Ovce romanovske rase prve klase mase tela 50 kg jagnjepo 3 i vi3e
jagnjadi, cija ukupna masa tela pri jagnjenju je 10-12 kg, odnosno
18-20% od mase tela njihovih majki. Prosecna dnevna mlecnost za prvih 20 dana laktacije ovih ovaca iznosi 2,33-2,68 kg mleka, procenat
masti 6,84% i sadraj belancevina 5,76%. U ovim istraivanjima uticaja
tipa rodenja" na produkciju mleka ustanovljena je pozitivna korelaciona
'Veza izmedu broja jagnjadi posle partusa, mase tela jagnjadi i mlecnosti
majki (K o r v n ere v, 1966). Ovim su potvrdeni rezultati do kojih je
dola S mir nova (1958), da postoji tesna veza izmedu broja jagnjadi
pri rodenju i mlecnosti njihovih majki: ovce koje su ojagnjile jedince za
100 dana laktacije dale su 97,2 kg, blizance 115,8 kg, trojke 136,2 kg i
cetvorke 169,12 kg.
F e n i Pet r o v (1968) ustanovili su da mlecnost junokazahskog merina za 90 dana laktacije iznosi: a) u ovaca, koje su ojagnjene kao jedilld, od roditelja jedinaca i dale jedince
109,9 kg, b) u ovaca ojagnjenih
kao blizanci od roditelja blizanaca i dale jagnjad jedince
123,7 kg,

.c) u ovaca, rodenih kao jedinci od roditelja jedinaca a dale blizance

130,1 kg i d) u ovaca, koje su ojagnjene kao 'dvojke od roditelja blizanaca

et ojagnjile dvojke - 143,2 kg mleka. Na osnovu ovih rezultata zakljuceno je da je proizvodnja mleka visokonasledna osobina.
Cor bet t (1968) navodi da su ovce merino rase, koje su ojagnjile
blizance, imale vecu mlecnost u laktacionom periodu od 98 dana za
21,2% od ovaca koje su gajile jedince.
era p let i T h i b i e r (1980) su zakljucili da ovce u maksimumu
laktacije, koje su ojagnjile jedince luce 1,5 kg mleka, a ovce sa dva jagI1jeta luce 2,5 kg mleka. Kod ovaca sa jednim jagnjetom, maksimum proizvodnje mleka su konstatovali izmedu 3 i 4 nedelje, a sa dva jagnjeta
izmedu 2 i 3 nedelje.
Ovce borderlajcestera koje su gajile blizance, imale su u laktacionom
periodu od 84 dana vecu mlecnost od majki koje su gajile jedince u istom
-periodu za 18,4 do 63,5% (H u n ter, 1956).
Prema O g n jan o v i c u (1958) prva dva meseca laktacije znatno je
veca razlika u prosecnoj dnevnoj kolicini mleka izmedu ovaca koje ~u
-ojagnjile jedinaca i onih koje su ojagnjile blizance. Ta razlika je najveca
'u I i II mesecu laktacije, zatim se smanjuje i prakticno vie ne postoji
'u V i VI mesecu laktacije. Osim toga, zapaa se da se u II, III i IV jagnjenju po redu javlja najveca razlika tj. mnogo veca nega u V i VI jagnjenju, dok u I jagnjenju po redu gotovo da nema razlike u dnevnoj kolicini mleka kod ovaca kada jagnje jedince odnosno blizance.
Rezultati istraivanja navedenih autora pokazuju: a) da tip rodenja,
-odnosno jagnjad ojagnjena kao jedinci, dvojke, trojke ili cetvorke uticu
sisanjem stimulativno na povecano lucenje mleka njihovih majki, b) da je
razlika najveca u I i II mesecu laktacije kod ovaca svih starosti, a posle
toga se smanjuje i skoro nestaje u V i VI mesecu laktacije i c) da je proizvodnja ovcijeg mleka visokonasledna osobina.
Ishrana ovaca je znacajan cinilac u proizvodnji mleka jer utice istovremeno na kolicinu i na sastav sekreta. U ekonomici proizvodnje ovcijeg
mleka je osnovna tendencija da se poveca kolicina mleka, sadraj masti i
belancevina u njemu uz nie trokove ishrane. Obrok treba da zadovolji
-potrebe baza1nog metabolizma razvoja ploda u periodu graviditeta, pro.334
...

..

izvodnje mleka, proizvodnje vune i porasta mladih ivotinja. Radi toga

obrok mora biti kompletan kolicinski, u energetskom pogledu i u fiziolokom pogledu; odnosno u raznovrsnosti hran1jivih sastojaka i njihove
bioloke vrednosti, a pre svega proteinskih materija (R o bin s o n,
T h o r b est, 1978).
Poto uticaj obroka na produkciju i kvalitet mleka ima izuzetan znacaj
sa gledita fiziologije i ekonomike ishrane, to se istraivanja vre u tri
osnovna pravca: 1. uticaj vrednosti pojedinih hraniva i grupa hraniva,
2. uticaj medusobnog odnosa kabaste i koncentrovane hrane, kao i sena
i silae u obroku i 3. uticaj koncentracije energije na kolicinu i kvalitet
ovcijeg mleka.
Van Q u a c k e b e k e isaradnici
(1981) ispitivali su uticaj reima
ishrane na kolicinu i sastav ovcijeg mleka. Komparativnim ispitivanjem
dva sistema ishrane ovaca: a) jedan sastavljen na bazi dehidriranih hraniva graminea i leguminoza, kojim su ovce hranjene permanentno i b)
drugi tradicionalni sistem planiran na bazi sena i koncentrata za zimski
period i pani od aprila do decembra meseca, ustanovili SU da su ovce u
prvoj laktaciji u prvom slucaju dale 150 I, a u drugom 143 1 mleka.
U drugoj i trecoj 1aktaciji razlike u produkciji mleka su povecane u
korist ovaca prve grupe i iznosile su 10,4% prema 8,6%. Uporedivani reimi ishrane nisu uticali na sastav mleka ovaca. Medutim, iskoricavanje
dehidrirane hrane (graminee i leguminoze) cele godine, uticalo je znacajno na prirast i povecanje mase tela ovaca izmedu prvog i cetvrtog
jagnjenja (+24 kg na suprot 18,9 kg za ovce druge grupe hranjene na
tradicionalan nacin). Jedan veci deo energije, u slucaju reima zasnovanog na dehidriranoj furanoj hrani koristi se za prirast ivotinja.
Treci sistem ishrane mlecnih ovaca zasnovan je na potpunom iskoritavanju kukuruzne silae i silae i sena u razlicitim odnosima. Obrokom
kukuruzne silae postignuto je: 1974/75 godine 94,0 1, 1975/76 godine
115,6I i 1976/77 godine 96,7 I mleka. Reimom ishrane pri upotrebi sena
-i si1ae u razlicitim odnosima postigrtuto je u 1978/79. godini: 1. pri ko-ricenju obroka sa 20% sena i 80% s lae 92,4 I mleka, 40% sena i 600.iI
.silae 92,4 I mleka i 70% sena a 30% silae 90,1 I mleka.
Zelena hraniva, silaa i druga socna hraniva u ishrani ovaca povoljno
uticu na kolicinu mleka, ali u izvesnoj meri smanjuju njegov sadraj ma:sti i belancevina. Medutim, smanjenje procentualnog sadraja masti i beJancevina u takvom mleku je manje, nego to je povecanje kolicine mleka, te je otuda ukupna proizvedena kolicina masti, belancevina i suve
:materije veca. U kontekstu aktuelne ekonomike proizvodnje ovcijeg mle.ka ova hraniva treba vie koristiti.
U ishrani ovaca u cilju proizvodnje mleka obraca se panja na sastav
.obroka pre i posle jagnjenja. era p 1e tiT
h i b i e r (1980) navode da
ishrana za vreme bremenitosti utice na razvoj mlecne lezde, to se kasnije odraava na lucenje mleka. Sa vecim nivoom ishrane mlecna lezda
moe da se razvije i da postigne masu od 1 840 g, a sa niskim nivoom
ishrane ne postie vie od 595 g. Ovce, koje su imale visok nivo ishrane
pre jagnjenjapostigle
su stabilnu masu tela i proizvele 196 kg mleka za
16 nedelja po jagnjenju, dok je grupa ovaca hranjena niim nivo om obroka. im~la za isti period 130 kg mleka u proseku.
Za vreme laktacije ishrana ovaca izuzetno utice na proizvodnju mleka,
to pokazuju sledeci rezultati u tab. 51.
335

-.

Tabela 51. UTICAJ ISHRANE OVACA PRE 1. POSLE JAGNJENJA

VODNJU MLEKA U LITRIMA (CRAPLET, THIBIER,

Prosecna proizvodnja mleka

za 12 nedelja (1 dan)

Nivo ishrane
Pre jagnjenja
visok
visok
nizak
nizak
visok
nizak

NA PROIZ1980)

Posle jagnjenja
visok
nizak
nizak
visok

visok
nizak

2 jagnjeta
1,85
1
0,95
1,68
1,42
1,32
1,76
0,97

1 jagnje
1,40
1
0,68
1,20
1,20
0,94
1,30
0,84

Iz tabele 51. se vidi da je ishrana ovaca posle jagnjenja veoma uticala

na proizvodnju mleka, a zavisno od nivoa ishrane za vreme bremenitosti.
S mir nova (1958) je hranila romanovske ovce 1947. godine obrokom
koji je sadrao u periodu bremenitosti 0,94 hr. j. i 60 g svarljivih proteina, a posle jagnjenja 1,4 hr. j. i 130 g, a u 1948. godini za vreme bremenitosti 1,5 hr. j., a u laktacionom periodu 1,8 hr. j. i 216 g svarljivih proteina. Proizvodnja mleka za 100 dana laktacije bila je u proseku po ovci
1947. godine 111,7 kg, a 1948. godine 157,76 kg, to znaci da je ishrana
imala veliki uticaj na proizvedenu kolicinu mleka.
Bal e v s k a (1964) istice da ishrana i dranje ovaca ima ogroman uticaj na produkciju mleka. Ovce dobro hranjene imale su 1952. godine
prosecno 170,6 1 mleka, od toga 110 1 namuenog mleka. Medutim, ovce
istog zapata u sledecoj godini kada su oskudno hranjene dale su proseclIo
124,5 1 mleka. Oskudna ishrana osobito negativno utice na mlecne ovce sa
visokim prinosom vune, jer su njihovim organizmima potrebne hranljive
materije i za porast vune.
.
Mnogobrojnim istraivanjima, kako je receno, ustanovljeno je da se
najveca mlecnost ovaca postie vec u prvom mesecu laktacije. Posle toga,
ona se blago povecava u drugom mesecu, a u trecem zadrava postignuti
nivo, zavisno od ishrane i onda pocinje da opada. Kako se ovaj period
u mnogim zemljama razvijenog ovcarstva poklapa sa periodom vegetacije, kada trava na livadama i panjacima poraste, to se napasanjem ovaca zelenom i socnom travom nivo mlecnosti, postignut u prvom odnosno
u drugom mesecu laktacije due zadrava, zavisno posebno od kvaliteta
panjaka. Tako se tokom prelaska sa zimske ishrane na pau proizvodnja
mleka znacajno povecava, ali istovremeno se i neznatno smanjuje sadraj masti, belancevina i svih ostalih materija u mleku.
MUZA OVACA

Svaka ojagnjena ovca moe da se muze od prvog dana posle Jagnjenja.

ako ne hrani jagnje. Ovce rasa koje slue u prvom redu za proizvodnju
krzna, odnosno koica pocinju da se muzu na 3-5 dana posle jagnjenja~
336

Mua se obavlja nekoliko dana tri puta dnevno (ujutru, u podne i uvece),
a zatim dva puta dnevno - jutrom i vecerom (1aktacija traje 120-150
dana). Mua ovaca, cije mleko nije posisano je obavezna, jer se na taj
nacin titi mlecna lezda od eventualnog zapaljenja i drugih bolesti i
stimulie se laktogeneza.
Ak9 je u stadu veci broj visokomlecnih ovaca koje imaju jedince, onda
se mogu grupisati tako, da se jedan deo ovaca, odmah redovno muze.
Njihova jagnjad se podmecu pod ovce visoke mlecnosti, tako da svaka
ovca hrani po dva jagnjeta. Posebno se vodi racuna da jagnjad budu iste
starosti i mase tela.
U ovcarskoj proizvodnji drugih pravaca, gde se jagnjad odbijaju u
starijem uzrastu, mua se organizuje u zavisnosti od vremena zalucenja,
uslova ishrane, ambijenta i drugih cinilaca. Najcece se jagnjad dre 4 do
6 nedelja stalno sa ovcama, tako da sisaju po volji. Posle toga, ovce po~
cinju da se muzu jedanput dnevno i to ujutru. Zatim se jagnjad puste
da posisaju preostalo mleko i sve do uvece se ostavljaju sa ovcama.
2-2,5 meseca jagnjad se potpuno odvajaju od svojih majki, odnosno zalucuju, a ovce se muzu 2-4 meseca dva puta dnevno i to ujutro i uvece.
Tako se od ovaca posle odbijanja jagnjadi muom moe da dobije, kod
razlicitih rasa i u razlicitim uslovima gajenja (pri produenoj laktaciji
3-5 meseci) i vie litara mleka, potrebnog mlekarskoj industriji.
U nekim zemljama srednje Evrope koje gaje merino rase, vri se mua
ovaca, da bi se putem proizvodnje mleka obezbedila ekonomicnost ovcarske proizvodnje (S c h and I e, 1954). Ranostasne rase ovaca, koje se odlikuju fiziolokom tovnocu ne muzu se, jer se n.Ieko unovcuje preko
mesa, tako da se u ekonomici ovcarskih gazdinstava obezbeduje
dohodka od meS=i,a svega 5-10% od vune.
Tehnika mue ovaca je sve znacajnija operacija u tehnologiji proizvodnje mleka. Primenjuje se: a) manuelna i b) mainska mua ovaca. Medutim, bilo da se mua vri rucno ili putem aparata za muu, da bi se dobilo
mleko zadovoljavajuce cistoce i kvaliteta, muzaci treba da su prikladno
i cisto obuceni i opremljeni odgovarajucim priborom. Pre mue vime se
pere toplom vodom (40-50C) u koju se moe pomeati sredstvo za dezinfekciju ili se cisti mokrom krpom od praine i necistoce, a zatim se brie
suvom (flanelskom) krpom. Prvi mlazevi se izmuzu u poseban sud.
a) Manuelna mua (mua rukom) vri se na manjim gazdinstvima i u
tehnicki nerazvijenim zemljama i regionima ovcarske proizvodnje. Rucna mua obavlja se u vecini zemalja obema rukama, s tim to se muzac
nalazi sa zadnje strane ovce. U Francuskoj i nekim istocnim republikama
SSSR-a, mua se vri sa bocne strane levom rukom. Desnom rukom se
dri leva zadnja noga ovce. Smatra se da mua koja se izvodi sa bocne
strane smanjuje zagadenost mleka 4 puta i tetnost mikroorganizama oko
20 puta u poredenju sa rucnom muom, koja se vri sa zadnje strane
ovce. Medutim, mua sa strane smanjuje kolicinu mleka do 22,8% (L itov c e n k o, E s a u lova,
1972).
Mua se ostvaruje manipulacijom gde se razlikuju tri zahvata: razmu~ivanje. izmuzivani~ i domuzivanie, Prvi zahvat, razmuzivanje sacinjava:
obuhvatanje desnom rukom, odnosno palac desne ruke se savija, pritiska
sisu i zajedno sa drugim prstima pravi 2-4 brza ritmicka pokreta prema
vrhu sise. Sisa se pritiska i ritmicki pokreti se vre dok ne potece mlaz
mleka. Isto se ucini i sa drugom sIsqm, ali se pazi da se sise suvie ne
22 Ovcarstvo

337

isteu. Ovako se podraava sisanje jagnjeta, cime se deluje na prirodno

otputanje muskulature mlecne lezde i na lucenje mleka.
Drugi zahvat - izmuzivanje je operacija pri kojoj muzac hvata vime
obema rukama i lakim i kontrolisanim pokretima dlanova stiska obe
strane vimena, povlaci ruke u pravcu vrhova sisa i na taj nacin muze
ovcu. Da ne bi izazvao bolove, koji mogu imati negativne posledice, muzac ne treba da hvata vime grubo, da ga suvie pritiska i vuce.
Treci zahvat - domuzivanje treba da vime i sise oslobodi zaostalog
m1eka, u kome je najveci procenat mlecne masti. Muzac levom rukom
hvata vime kao i pri prvom zahvatu, a drugom rukom hvata najpre jednu, pa drugu sisu, ali ne savija palac, vec polako vuce ruku niz sisu, tako
da se izlucuje ostatak mleka. Da bi se izlucilo zaostalo mleko vime ovce
se masira sekundi, a ona polovina vimena koja se ne muze pridrava se jednom rukom. Palcem i prstima druge ruke masaa se vri u
pravcu sisa - cisterna, posle cega se izlucuju i poslednji mlazevi mleka.
Pri ovakvom nacinu manuelne mue nije potrebno po drugi put vra.cati i musti sva grla, jer je to suvian rad, poto ovce ne mogu da pasu,
smanjuje se prinos vune i kvalitet vlakna kod onih rasa koje imaju finiju vunu.
Ovce se ujutru pre mue moraju podici da bi se na vreme oslobodile
fekalija i urina. Svako grlo se muze po 4 minuta (3-5 minuta) a za cel0
stado ne due od 1,5 do 2 sata. U regionu Rokfora (Roqueforta) rucno se
muze 20 ovaca lakon rase za 1 sat. Mua se izvodi u otvorenim i zatvorenim prostorijama, koje moraju biti suve, svetle, provetrene i ciste da
bi dobili mleko koje bi higijenski odgovaralo normama visokokvalitet!lih
mlecnih proizvoda.. Posebna panja se obraca higijeni muzilica, kanti i
cisterni za prihvatanje mleka i prostorija u kojima se mleko dri do otpremanja, jer je mleko lakokvar1jiva sirovina.
Ovce za vreme mue ako se dre u ogradenom i ne pokrivenom prostoru, onda se mora pokriti samo mesto gde se mua vri (u vidu nadstrenice) da ne bi u vreme atmosferskih padavina voda ila u mleko. Prostor
za muu ima uglavnom dva dela: a) mesto gde ovce cekaju muu tj. veci
deo objekta i b) manji uzani deo (zagon), kojim ovce jedna za drugom
ili najvie dve uporedo, dolaze na mesto mue. Mesto mue moe biti izgradeno samo za jednu ovcu odnosno jednog muzaca ili za dve ovce i
dva muzaca (sl. 50).
b) Mainska mua ovaca se obavlja na gazdinstvima zemalja cije trite
zahteva da se ovcije mleko proizvodi u velikim kolicinama. Bitne prednosti mehanicke u odnosu na manuelnu muu su u sledecem: 1. radikalno se smanjuje ljudska radna snaga i znacajno se povecava produktivnost rada, 2. stvaraju se povoljni uslovi za rad i smanjuju se fizicki napori radnika-muzaca i 3. dobija se izuzetno higijensko mleko, jer ne dolazi u kontakt sa spoljnom sredinom.
Uvodenjem mehanicke mue moraju se planirati i visoka investiciona
ulaganja, obuceni kadrovi muzaca, uredaji za hladenje, cuvanje i transport m1eka. S obzirom da je mleko kao i meso najvredniji finalni proizvod primarne stocarske proizvodnje, to je organizovanje njegovog tehnolokog procesa proizvodnje posebno vano. Tei se Uz to manje uceca
radne snage i uz to nie proizvodne trokove da se proizvedu to vece
kolicine mleka. Ovo posebno jer na muu ovaca otpada veliki deo ukupnog radnog vremena kako u stajskom tako i panjackom dranju.
toga manuelna mua znatno poskupljuje proizvodnju mleka u vecim za338
----

patima ovaca. Kod dobre organizacije rada i primenom savremenih konstrukcija, aparatima za muu se obavi oko 5/6 posla od kompletne mue,

a svega 1/6 preostaje kao manuelni rad.

-
sz. 50. - Organizacija mue sa dva muzaca (Shema)

Prvi aparati za mehanicku muu ovaca pojavili su se u tehnicki raz:'

vijenim zemljama gde je skupa radna snaga. Tehnicki nivo farmeraovih
zemalja je veoma razvijen.
Prva maina za muu (L e Du, 1981) je montjrana u Rokforu 1932.
godine, a veci zamah u koricenju mehanicke mue u ovcarstvu pocinje
od 1948. godine. Problem mehanicke mue ovaca je bitno poboljan od
1962. godine kada se uvodi system Casse (ime eksperimentalne farme
Societe Caves de Roquefort) koji je ustvari adaptacija sistema Arete de
poisson (Herring bone), odnosno riblje kosti, konstruisanog za muu
krava.
Kod mehanicke mue osnovnu ulogu imaju pulzatori, koji u odredenim
vremenskim intervalima (broj pulzacija 60 do 180 p/min.) prekidaju delovanje pritiska na sise, tako da se izmenjuje takt (ritam) kompresije i
ritam sisanja.
Sistem Cassa omogucuje racionalnu organizaciju rada i muu u velikim serijama. Izmedu 1961. i 1972. godine produktivD:ost muzaca je bila
80 do 160 ovaca/cas.
.
22.

339

Sistem rotacione ploce (rotolaktor) omogucuje ulaz ovaca u boksove

platforme u vidu prstena, koji se okrece. ivotinje su na okretnom prstenu rasporedene radijalno tj. pod uglom od oko 90 prema pravcu okretanja (sl. 51). Ovaj sistem regulie automatizovano: prijem ovaca, distribuciju hrane koju ovce koriste za vreme mue i oslobadanje izmuzenjh

Sl. 52. - Mlekara u Pirotu, maj 1983.poznata po proizvodnji

'visokokvalitetnog ovcijeg pirotskog kackavalja.

//

Sl. 52.A, - Zrenje kackavalja u pirotskoj mlekari

ovaca. Produktiynost muzaca je maksimalna 225, 257 do 300 ovaca/cas.

Rotolaktori sa ..double mestima tj. dvojnim boksovima, omogucuju muu 450, 514 do 600 ovaca/cas. U Francuskoj postoje" razliciti tipovi rotolaktora za muu ovaca.
340
---'

Od poznatijih se ire upotrebljava tip Douziech.. ciji je metod mue

jednostavan, tako da jedan muzac moe izmusti 260 ovaca za jedan cas
sa snopom od 14 caica za muu. Takode, u iroj je upotrebi tip rotolaktora Alfa-Laval.. koji ima trideset mesta za muu, te je dobar za veca
stada. Sa dva muzaca produktivnost dostie 560 ovaca na cas. 2:ivotinje
se zadravaju na platformi samo 120 sekundi, zavisno od brzine kojom
luce mleko.
Treci francuski sistem za muu ovaca je konstruisan na principu 1inelarne pokretne ploce u vidu konvejera. Maksimalno je mehanizovan. Upo;trebljava se u malim stadima (100-250 ovaca). Produktivnost je: 250
ovaca covek/cas.
Konstrukcija konvejera Dim ova (1967) u Bugarskoj zahteva 2 muzaca i ostvaruje produktivnost od 60 do 80 ovaca na cas. U mlecnim zapatima upotrebom ovog tipa za muu dobijeno je za 121 dan laktacije
prosecno po ovci 92,5 1, a pri rucnoj mui 89,2 I mleka, a nisko produktivnoj grupi ovaca 37,9 I i 36,04 1.
Upotrebom instalacije za mehanicku muu i kontrolom mlecnosti, tj.
selekcijom ovaca u cilju proizvodnje mleka u irem rejonu Roqueforta,
prosecna kolicina mleka po grlu je povecana od 90 I u 1971. godini na
110 u 1980. godini (C o t t i eri
Del m o s, 1981).
U SSSH-u takode se ispituju i upotrebljavaju aparati za muu ovaca
razlicitih tipova kao to su: Gaskon, DZO-16, Impuls i drugi. ~

novljeno je da mua aparatima traje 3-3,5 minuta, da se povecava .~

cina namueno~ mleka, smanjuje se rad; poboljava se kvalitet mleka i

~manjuje se broj obolelin ivotinja od mastitisa (L i tov c e n k o i Es au lova,
1972).
.

LITERATURA
1. ADZIC, N.: Ispitivanje kvaliteta mlijeka i m1ijecnosti jezeropivske ovce kroz
laktacioni period (Doktorska disertacija), Sarajevo, 1981.
2. ADZIC, N.: Mlijecnost i duina laktacije pivske ovce. Stocarstvo, 33, Zagreb, 1979.
3. ASHTON, M., YOUSEF, K.: A Stadu of the compositiOll1 of Clun Forest ewe's
mUk. II Mineral constituents. Journal of Agriculture, 67, 1966.
4. BALEVSKA,
R.: Ovcevodstvo, Solija, 1964.
5. BALEVSKA,
R.: Metodi selekciono-plemenoj
raboti v ovcevodstve Narodnoj
Republiki Bolgarii. Materiali i rekomandacii Vsesojuznoj konferenoii po ul11Ceniju plemenogo dela v ivotl1ovodstve. Moskva, 1966.
6. BARILLET, F., FLAMANT, J.: Sche-mas de selection et evolution des systemes
d'elevage dans la region de Roquefort et dana les Pyrenes Atlantiques. 6 eme
Journees la recherche ovdne et caprine, Toulouse, 2-3 Decembre 1981.
7. BELIC, J., MITIC, N., VIDANOVIC, M.: O mlecnosti ovce pirotskog i svrljikog
soja u istim uslovima odgajivanja. Arhiv za poljoprivredne nauke, Sv. 31, 1958.
8. BANELLI, P.: Contributo a110 studio sut grada e sue tipa di correlazione fenotipica fra la producione di1ana e la producione di latte Della pecora carda. Riv.
Zootechn., 37, 1964.
9. BOY AZOGLU, J., CASU, S., ZERV AS, N.: Differences de productivite entre races
de brebis laitieres et croisements, mediterraneens.
EAAP 31st August -- 3rd
Septemper, Zagreb, 1981.
10. BOY AZOGLU, J., CASU, S., ZERV AS, N.: Diferences de productivite entre races
de brebis laitieres et croisements mediterraneens.
EAAP, 31st August _. 3rd
Septembei", Zagreb, 1981.

11. BRCIC, J.: Mehanizacija rada u stocarstvu (II deo). Zagreb, 1965.
12. CARBETT, L.: Variation in the Yield and Composition of MUk of grazing Merino
Ewes. Australian Joumal of Agriculture Research, 19, 1968.
13. CRAPLET, C., THIBIER, M.: Le Dlcroton, Paris, 1980.
14. CREMER, E.: Milchleistungpriifungen
und ihr Ergebnis beim ostfriesischen Milchschaf. Z. Scha'!zucht, 24, 1935.
15. COTTIER, M., DELMAS, C.: Le developpement de la traite mecanique des brebis
et l'evolution des rnethodes de traite dans la zone de Roquefort. 6 eme Journees de la recherche ovine et capIine, Toulouse, 2-3 Decembre, 1981.
16. DELOUIS, C., DJIANE, J., HOUDEBINE, M., TERQUI, M.: Relation between
Hormones and mammary Gland Function. Journal of Dairy Science. 63, 1980.
17. DELOUIS, C.: Les parametres Physiologiques de la 'formation et du functionnement de la mamalle. La production laitiere daus les especes o'Vine et caprine.
JNRA - ITOVIC, Faris, 1981.
18. DJIANE, J., KANN, G.: Mise en evidence de l'actiV'ite lactog?me et mesure daus
le serume de l'activite prolactinique du placenta shez la brebis au cours de la
gestation. C. R. Acad. Sci., 280, Faris, 1975.
19. URICIC, I.: Vete1'inarska fiziologija. Beograd, 1971.
20. OREVIC, J.: Mleko. Beograd, 1982.
21. EY AL, E.: Bilogical and environmental Factors affecting Assessment of the true
Production and the genetic Poteritials of dairy Sheep. Sympozium on "MUk
recording practices for sheep and Goats", Izrael, 19-24 March, 1972.
~2. FINCI, M.: The Improvement di the Awas Breed of Sheep in Izrael. The weizman
~cience Pres of Izrael, Jerusalem, 1957.
23. FLAMANT, J.: Congres Mond. Genet. Anim. Madrid, 3, 1974.
24. FLAMANT, J., BOYAZOGLU, J., CASU, S., ESPAJA, M., VALLS ORTIZ, N.,
ZERV AS, N.: Les populations de brebis laiteres en Mediterranee et les exi~
gences modernes de produetion du lait. Options mediterraneennes,
No. 35,
Paris, 1976.
25. FOLMAN, Y.: Mother-offspring
Relationships in Awassi Sheep. II MUk Yield
and weight Gains of lambs in mutton Flock. J. Agric. Sci. Camb., 1966.
26. FEN, P., PETROV, I.: Molocnaja
porodi junokavkaskij
merinos.
Ata), 7, ~968.

produktivnost
odincovih i dvojnevih
"Vestnik selskohozjajstvenoj
nauki"

matok
(Alma

27. KOVNERET, I.: Metodi plemenoj raboti po sovrenstvovaniju

ovce. romanovskoj porodi. Vsesojuzna konferencija po uluceniu plemenogo dela v ivotnovodstvo, Moskva 1966.
28. LARSON, L., SMITH, R.: Lflctation. Academic Press, New York, London, 1974.
29. LITOVCENKO, G., ESAULOV A, P.: Ovcevodstvo. Moskva, 1972.
30. LJUMOVIC, M.: Mlijecnost krianaca F1 sjenicka X merino i sjenicka ovca.
Veterinaria, 1, 1957.
31. LE DU, J.:Equipement
paul' l'automatisation
du controle lali.tier ovm. INRA
- Laboratoire de recherches sur la traite. emes Journees de la recherche
ovine et caprine, Toulouse - 2-3 Decembre 1981.
32. LE DU, J.: Les salles de traite paul" brebis. Toulouse - 2-3 Decembre, 1981.
33. MARTINET, L.: Embriologie de la mamelIe le mcroton. Ann. Bio!. anim. Biophus, 2, 1962.
34. MIHAL, L.: Prilog proucavanju mIijecnosti i kakvoce mlijeka srednjebosanske.
sjenickopeterske pramenke i nemacke oplemenjene (Vlirtemberke) rase ovaca.
Radovi Poljoprivredno-umarskog
fakulteta Sarajevo, 4-5, 1954.
35. MIKULEC, K., RAKO, A.: O sardinijskoj ovci.Stocarstvo,
9-10, 1978.
36. MINEV, P.: Eigenschaften der kreu:z;ungen starozagoraer landscha'! X osterfriesisches milchscha'f I generation. Animal science, VoI. I, No. 10, Sofia, 1964.
37. MITIC, N.: Uticaj genetskih faktora na proizvodnju ovcijeg mlJka. Poljoprivreda, 264, 1979.
(
342

38. MlTlC, N., SKALLCKl, Z., OREVlC, V., MANlC, M.: Osobine meleza stvorenih kombinacijskim ukrtanjem tri rase ovaca (pirotska oplemenjena ovca),
Afhiv za P9ljoprivredne nauke, Sv. 151, 1982.
39. MORAG, M., EYAL, A.: Post partum Conception in lactating Awassi and East
Frisian X Awassi dairy Ewes. J. Agric. ScL, Camb., 77, 109-116. Printed in
Great Britain.
40. MASON, L., DASSAT, P.: MUk, Meat and WooI Production in the Langhe Sheep
of Italy. Z. f. Tierziicht, 62: 3, 1954.
41. NlKOLlC, D.: Ispitivanje mogucnosti poboljanja proizvodnih sposobnosti ovaca
cigaja rase. Zbornik radova Poljop. fak., Univerzitet u Beogradu, II: 1954.
42. NlKOLlC, D., JOSlC.: Oplemenjivanje sjenicke ovce odgajivanjem u cistoj krvi
i ukrtanjem
sa ovnovima koridal i merino rase. Arhiv za poljoprivredne
nauke, Sv. 20, 1955.
43. OGNJANOVlC, A.: Uticaj b1injenja i laktacije po redu na kolicinu i sastav
mlaka cigaja rase ovaca (Disertacija), Beograd, 1958.
44. PALIAN, B.: M1ijecll1ost pramenki upotrebljenih
za merinizaciju na DPD-ima
Travni,k;i Kupres. Stocarstvo, 9, 1952.
45. POPOVIC, S., ANTIC, A.: Prilog poznavanju bele metohijske ovce "bardoke".
Glasnik poljoprivredno-umarske
komore PKMO, Br. 11-12, Zagreb, 1947.
46. REGAN, E.: ImprOlVement of Sheep Flock Management, OECD, DAA. 1585, Paris,
1979.

47. RICHARDS, G.: Studie uber die Zigaja Schaf mit besonderer Beriicksichtigung
seiner verbreitung in Gross-Ruman:ien. Z. f. Ziichtung, 23:1, 1931.
48. RlCORDEAN, G., DENAMUR, R.: Production laitiere des brebis Prealpes du
Sud pendant les phases d'allditement,
de sevrage et de traite. A.Z., lI, 1962.
49. ROBINSON, J.: Reponse of the lactating ewes to variation in energy and protein
intake, European Association '1ior animal production, 23, 1978.
50. HUNTER, L.: The maternal Influence on Size in Sheep. Journal of Agriculture
Science, 48, 1956.
51. SCALES, H.: Lactation Per'formances of Romney, Corriedale and Merino Ewes
in a Tussok grass1and Environment. N. Z. J. Agr. Res., 11, 1968.
52. SIMIJONOVIC,
V., MlRIC, M.: Prilog poznavanju
mlecnosti lrosovske ovce.
Stocarstvo, 3-4, 1976.
53. SLEN, S.: A comparison ofmd1k production and its relation to lamb growth
in !.ive breeds of sheep. Canad. Journal of Animal Science, 43, 1963.
54. SMIRNOV A, B.: Molocnaja produktivnost
ovce romanovskoj poradi. Tnldovi
po vaprosam kormodobivanija,
svill1ovodstva, vip. III, Moskva, 1958.
55. TASKOVSKI,
M.: O mlecnosti ovcepoljske OIVcei njezinih meleza sa merino
prekosam. Stocarstvo, 3-4, 1959.
56. TASKOVSKI,
M.: Za mlelroprodukciooata
sposobnost na arplaninskata
ovca.
Godien zbornik Zem, - um. fakult. na Univerz. Skopje, V, 1954.
57. TURNER, W.: The mammary Gland. VoI. I, The Anatomy of the udder of Catle
and domestic Animals. Columbia, Missouri, 1952.
58. VAN QUACKEBEKE, E., MONTAGNON, F., CALES, J., DELMAS, G.: Almentation des brebis 1adtieres-influence de quelques caracteIistiques
des regimes
alimentaires sur la quantite de lait prodaite et la composition du lait. 6 emes
Journees de la recherche ovine et caprdne, Toulouse, 2 'et 3 Decembre, 1981.