Poglavlje 3

NAPONI I DEFORMACIJE
3.1 UVOD
U otpornosti materijala i generalno u tehnikoj mehanici, usvojena je konvencija da su naponi
zatezanja pozitivni. Ova konvencija nije prihvaena u mehanici tla zbog toga to tlo praktino i ne
moe da primi napone zatezanja. Da bi se izbeglo suvie esto korienje negativnog predznaka, u
mehanici tla se usvaja da su naponi pritiska pozitivni.
Meutim, svi materijali, ukljuujui i tlo, imaju ogranienu vrstou koja ograniava domen
moguih stanja napona.Unutar tog domena, zavisnost izmeu napona i deformacija, koju treba opisati
odgovarajuim konstitutivnim vezama za element tla, je relativno sloena i mnogo komplikovanija od
konstitutivnih relacija za elik ili beton. Naponsko-deformaciono ponaanje tla je izrazito nelinearno,
ne-elastino, zavisi od prethodne istorije napona i deformacija, te se kae da ima hereditarni karakter,
zavisi od brzine deformisanja, od graninih uslova i niza drugih faktora.

3.2 PRIKAZ DVODIMENZIONOG STANJA NAPONA

U praksi se esto analiziraju stanja napona u dve dimenzije, tj. ravno stanje deformacija, kada
su naponi upravni na razmatranu ravan po veliini negde izmeu maksimalnog i minimalnog glavnog
napona. Ukoliko je telo koje se razmatra relativno dugo u pravcu z, uz uslov da se geometrija preseka u
ravni x,y i optereenja ne menja sa z, kae se da se radi o ravnom stanju deformacija, kada su
deformacije upravno na ravan jednake nuli i nema smiuih napona u ravnima upravnim na z osu.
Postoji normalni napon z ali su zx i zy jednaki nuli. Problemi ove vrste su veoma esti u mehanici tla.
Dug, trakasti temelj se moe tretirati kao ravan problem.
Kada su naponi u tlu geostatiki, horizontalna ravan je jedna glavna ravan na koju deluje
vertikalni glavni napon v. I vertikalne ravni su takoe glavne ravni, a na njih deluju horizontalni
naponi, koji se najee razlikuju od vertikalnog.
Vana veliina je razlika glavnih napona (1 - 3 ), koja se naziva devijatorom napona. Ako su
date veliine i pravci glavnih napona 1 i 3, prema Slici 4.5-a, moe se, korienjem uslova
ravnotee, izraunati normalni napon i napon smicanja u ravni sa proizvoljnom orijentacijom.
Jednaine koje u potpunosti opisuju naponsko stanje definiu jednainu Morovog (Mohr, 1882) kruga
prikazanog na Slici 4.5-b. Svaka taka A predstavlja stanje napona koji deluju na ravan ija normala
zaklapa pravac sa pravcem maksimalnog glavnog napona. Komponentalni naponi su:

= 1 cos 2 + 3 sin 2 =

1 + 3

1 3

2
2
1 3
= ( 1 3 ) sin cos =
sin 2
2

cos 2

(4.1)
(4.2)

3. NAPONI I DEFORMACIJE

Slika 4.5. Opis napona Morovim krugom

3.3 DEFORMACIJE
Deformacija, opisana glavnim specifinim deformacijama, se moe ralaniti na deformaciju
promene zapremine, (volumetrijska deformacija), i deformaciju promene oblika, (distorzijska
deformacija).Volumetrijske deformacije v , imaju vanu ulogu pri opisivanju ponaanja tla i mogu se
meriti razliitim postupcima. Ako zapremina elementa tla V, usled promene efektivnih napona,
promeni zapreminu za V, uz negativan predznak kako bi kompresione deformacije bile pozitivne,
promena volumetrijske deformacije je:

v = V V

(4.22)

Zapremina zasienog tla V se sastoji od zapremine vode Vw i zapremina vrstih estica Vs. Ako
se pretpostavi da su zrna tla i voda praktino nestiljivi u odnosu na stiljivost skeleta tla, zapremina tla
moe da se promeni samo ako se iz njega istisne voda ili ako tlo vodu upije, tj. :
V = Vw

(4.23)

tako da se na osnovu izmerene koliine vode Vw koja proe kroz konturu uzorka moe izraunati
zapreminska deformacija v.
Veza izmeu promene koeficijenta poroznosti i odgovarajue zapreminske deformacije:

e
(4.27)
1+ e
U sluaju jednodimenzione deformacije, kakva preovladava u edometarskom opitu, gde su bone
deformacije uzorka spreene, jedina preostala glavna specifina deformacija 1 = z je brojno jednaka
zapreminskoj deformaciji v .
v =

3. NAPONI I DEFORMACIJE

3.4 VEZE NAPONA I DEFORMACIJA

Uzroci za deformisanje elementa tla se mogu se podeliti na dve grupe i to:
deformacije

usled promene efektivnih ili totalnih napona

deformacije usled promene uslova sredine, bez znaajnije promene optereenja.

Svaki materijal izloen naponima se deformie. Veze izmeu napona i deformacija, tzv.
konstitutivne veze, za mnoge realne materijale su relativno sloene, to posebno vai za tlo. Veze
izmeu napona i deformacija za realno tlo najee nisu ni linearne, niti reverzibilne, mogu biti
funkcije vremena i zavise od prethodne istorije optereivanja, putanje napona, odnosno istorije
deformacija.
Kada bi tlo bilo elastino i izotropno, bilo bi mogue odrediti elastine konstante Es i s ili Ks i
Gs iz jednog sasvim jednostavnog opita. Tada bi bilo mogue upotrebiti ove konstante i za opisivanje
veza napona i deformacija u opitima druge vrste ili u reavanju praktinih problema naponsko-deformacione analize. Tako jednostavan pristup, strogo uzev, nije mogu kada se radi o tlu. Zbog toga je
u svakodnevnu praksu za merenje naponsko-deformacionog ponaanja tla uvedeno nekoliko opita u
kojima se uzorci tla izlau kontrolisanim priratajima nekih komponentalnih napona, uz nametanje
takvih graninih uslova da tumaenje eksperimentalnih rezultata bude relativno jednostavno.

3.5 DEFORMABILNOST i STILJIVOST

Stiljivost je osobina tla da smanjuje zapreminu pri poveavanju efektivnih napona. Ova osobina
je od posebnog znaaja kada se analizira sleganje objekata koji se oslanjaju na tlo. Posmatrajmo neku
taku na vertikali koja prolazi kroz centar krune povrine optereene jednako podeljenim optereenjem, na Slici 4.19.
Prirataj totalnih napona u zasienom tlu praen je poveavanjem pornih pritisaka bez promene
zapremine, jer je za evakuisanje odreene koliine vode potrebno vreme. Ako nema promene
zapremine, u prvom trenutku nakon nanoenja optereenja dolazi samo do promene oblika elementa
tla, tj. samo do distorzijske deformacije (Slika 4.19-a). Sleganje optereene povrine, koje bi se dobilo
integrisanjem tako nastalih vertikalnih deformacija z obino se naziva trenutnim sleganjem, jer nastaje
istovremeno sa nanoenjem optereenja.

Slika 4.19. Naponi i deformacije ispod centra krune optereene povrine

3. NAPONI I DEFORMACIJE

3.6 KONSOLIDACIJA
Neposredno posle nanoenja napona, tokom vremena, dolazi do opadanja pornih pritisaka, poveanja
efektivnih napona i smanjena zapremine tla na raun istisnute vode iz pora i do sleganja kao posledice
smanjenja zapremine tla prema Slici 4.19-b. Ovaj proces opadanja pornih pritisaka, poveavanja
efektivnih napona i smanjenja zapremine tla je konsolidacija. U tom procesu se naponi pornih pritisaka
prenose na skelet tla. Sleganje nastalo usled promene zapremine tla naziva se konsolidacionim
sleganjem i moe biti relativno veliko kod objekata na mekim i stiljivim glinama.
EDOMETARSKI OPIT - OPIT STILJIVOSTI ili KONSOLIDACIJE
Opit stiljivosti izvodi se u kutijastom aparatu koji se naziva edometar. Uzorak u obliku relativno
niskog cilindra, sa povrinom baze izmeu 20 cm2 i 100 cm2 i odnosom prenika prema visini u
granicama od 2.5 do 5, izlae se kontrolisanim priratajima vertikalnih napona, ali je krutim prstenom
bona deformacija spreena. Meri se sleganje uzorka, tj. smanjenje njegove visine sa poveanjem
napona. Presek kroz kutiju edometra sa fiksnim i plivajuim prstenom prikazani su na Slici 4.20.

Slika 4.20. ema edometra. (a) sa fiksiranim prstenom, (b) sa plivajuim prstenom,
(c) naponi i deformacije
Porozne ploice na bazama uzorka omoguavaju evakuaciju vode u procesu konsolidacije, dok
se promena zapremine registruje merenjem promene visine uzorka. Optereenje se nanosi stepenasto,
kao to je to ilustrovano na Slici 4.21. U poetnom stanju uzorak se optereuje malim naponom od oko
5 do 10 kPa koji obezbeuje kontakt izmeu ploe za optereivanje, poroznih ploica i uzorka. Ovo
malo "nulto" optereenje (koje nije prikazano na Slici 4.21) se uzima kao poetno, nulto, a nakon toga
se optereivanje vri stepenasto, pri emu je uobiajeno da je odnos veliina vertikalnih napona
izmeu dve susedne stepenice optereenja oko 2, na primer: 25, 50, 100, 200, 400, 800 kPa, itd.
Uobiajeno je da svaka stepenica optereenja traje 24 asa, izuzetno i do 48 asova. Praktino
neizbean nedostatak je da opiti relativno dugo traju, to se mora imati u vidu pri planiranju potrebnog
vremena za obavljanje ove vrste posla.

3. NAPONI I DEFORMACIJE

Slika 4.21. Nanoenje napona i deformacije u edometarskom opitu

STANJE NAPONA i DEFORMACIJA u EDOMETRU . Naponsko stanje je rotaciono
simetrino, a deformacija je jednodimenziona. Veliine bonih napona koji deluju na krut prsten se ne
mere, ali se veliina ovih radijalnih napona moe proceniti pretpostavljajui da je uzorak elastian
materijal. Prema oznakama na Slici 4.20-(c) u pravcu z deluje kontrolisani normalni napon z, a u
radijalnom pravcu nepoznat napon r = x = y. Vertikalna deformacija z se moe izraunati iz
merenih sleganja uzorka i poznate poetne visine uzorka pri nanoenju svake stepenice optereenja,
dok su radijalne deformacije spreene tako da je r = x = y = 0. Radijalni napon je:

r ' = K 0 z '

(4.46)

gde K0 predstavlja odnos izmeu efektivnih horizontalnih i vertikalnih napona, a naziva se koeficijent
pritiska tla u miru, tako da je:

K0=

y/
x/
h/
r/
=
=
=
v/
z/
z/
z/

(4.48)

Meutim, koeficijent bonog pritiska realnog tla zavisi od prirode tla i prethodne istorije
optereenja koja se moe opisati stepenom prekonsolidacije OCR.
Karakteristine vrednosti koeficijenta pritiska u stanju mirovanja za tipine normalno
konsolidovane ljunkove i peskove su u granicama K0 = 0.4 - 0.5, a za praine i gline K0 = 0.5 - 0.7.

POKAZATELJI STILJIVOSTI IZ EDOMETARSKIH ISPITIVANJA. Tipini rezultati dobijeni

edometarskim ispitivanjem uzorka prikazani su dijagramima na Slici 4.24. S obzirom da se tlo samo
aproksimativno moe tretirati kao elastian materijal, za interval napona z/ = z/ ,i z/ ,i 1 moe se
definisati tangentni, odnosno sekantni modul stiljivosti kao
Mv =

z/
z

(4.52)

3. NAPONI I DEFORMACIJE

Ako je neoptereen uzorak tla u edometru imao poetnu visinu h0 i pri stepenici optereenja "i"
smanjio visinu za hi, specifina deformacija je:

hi hi 1
(4.53)
h0 hi
Oigledno je da, u optem sluaju, ovako definisan modul stiljivosti Mv zavisi od poetnog
napona i od veliine prirataja napona. Kada bi modul stiljivosti bio kon-stantan, za materijal bi se
moglo rei i da je elastian, te je od interesa izvesti zavisnost izmeu modula stiljivosti i
ekvivalentnog modula elastinosti za isti interval napona.
z =

Slika 4.24. Rezultati opita stiljivosti u edometarskom opitu.

(a) Specifine deformacije, (b) Tangentni modul stiljivosti.
Osim gore ilustrovanog modula stiljivosti, koristi se i pokazatelj mv, koeficijent zapreminske
stiljivosti, koji se definie kao:

mv =

z
z/

tako da je

mv =

1
Mv

(4.58)

NORMALNO KONSOLIDOVANE i PREKONSOLIDOVANE GLINE

Kae se da je tlo normalno konsolidovano ako od svog nastanka u prolosti do vremena kada ga
posmatramo nije bilo izloeno veem vertikalnom naponu od napona p0/ kome je sada izloen. To bi
znailo da je tlo iznad posmatrane take nastalo sedimentacijom, poveavanjem nadsloja iznad
posmatranog nivoa, a da u meuvremenu nije bilo nekih znaajnijih epizoda erozije ili sniavanja
nivoa podzemnih voda. Element tla je prekonsolidovan ako je u svojoj prolosti bio optereen
vertikalnim efektivnim naponom pc/ , naponom prekonsolidacije, koji je vei od tekue veliine
vertikalnog efektivnog napona p0/ . Tako date definicije omoguuju da se definie pokazatelj stepen

3. NAPONI I DEFORMACIJE

prekonsolidacije OCR = pc/ / p0/ . Za normalno konsolidovano tlo

prekonsolidovano pc/ > p0/ , tj. OCR > 1.

pc/ = p0/ , tj. OCR = 1, a za

DEFORMACIJE BEZ ZNATNE PROMENE NAPONA - UTICAJ MRAZA NA TLO

Usled zamrzavanja povrinskog sloja tla moe doi do izdizanja njegove povrine, pri emu
nakon povienja temperature u prolee, takva mesta ostaju veoma meka i raskvaena. Ova pojava
moe izazvati velika oteenja na kolovoznim konstrukcijama, oblogama kanala i plitkim temeljima.
Zamrzavanje vode je praeno poveavanjem zapremine od oko 9% pri prelasku u led. Zbog toga
poveavanje zapremine zasienog tla pri snienju temperature ispod take mrnjenja nastaje usled
poveanja zapremine pora za isti iznos. Ukupna promena zapremine tla, zavisno od poroznosti, moe
biti priblino izmeu 2.5% i 5 %, to bi u naim klimatskim uslovima izazvalo izdizanje povrine tla
od 2 do 4 cm, a u krupnozrnom tlu, ljunku ili pesku moe biti i manje jer se pri zamrzavanju izvesna
koliina vode moe istisnuti iz pora.
Da bi dolo do ove pojave treba da budu zadovoljeni sledei uslovi:
1.
2.

Tlo mora biti zasieno ili blisko zasienom stanju.

Tlo mora da bude sitnozrno. U pogledu uticaja mraza najopasnija su ona tla koja imaju relativno
visok sadraj prainastih frakcija. Takva tla sadre sistem malih pora, ali istovremeno i
vodopropusnost nije sasvim mala.

U naem podneblju se ilustrovani nepovoljni uticaji eliminiu temeljenjem ispod donje granice
aktivnog sloja, a zalee potpornih konstrukcija se zapunjava krupnozrnim tlom koje nije osetljivo na
dejstvo mraza. Zatitne mere podrazumevaju temeljenje objekata na dubinama veim od dubine
dejstva mraza koja se u naem podneblju kree do oko 1,0 m. U nekim okolnostima primenjuje se i
prekidanje kapilarnog penjanja ugraivanjem tamponskog sloja od krupnozrnog vodopropusnog
materijala.

3.7 ZBIJANJE TLA

Kada se tlo koristi kao graevinski materijal za izradu nasipa (putevi, aerodromske piste,nasute brane)
potrebno je da se materijal: iskopa, transportuje i ugradi nasipanjem. Pri graenju nasipa rastresito tlo
se razastire u slojevima debljine 10-50cm a zatim zbija valjanjem, vibracijama ili udarcima malja.
Zbijanjem se istiskuje vazduh i voda iz pora tla , poveava gustina tj. zapreminska teina tla ime se
poveava vrstoa na smicanje i nosivost tla a smanjuje se njegova stiljivost ( deformabilnost) i
vodopropusnost. Faktori koji utiu na zbijanje su: vrsta materijala koji se zbija, njegova vlanost i
primijenjene maine za zbijanje.
Krupnozrna tla ( nevezana) tla se najbolje zbijaju dejstvom vibracija pod ijim dejstvom manja zrna
materijala upadaju u prostore izmeu veih zrna. Vlanost malo utie na zbijanje ove vrste tla za
razliku od granulometrijskog sastava koji je od najveeg uticaja. U tom smislu se za istu primijenjenu
energiju zbijanja bolje zbija dobro graduirano od slabo ili uniformno graduiranog krupnozrnog tla.
Kod sitnozrnog ( vezanog, koherentnog) tla od najveeg uticaja na zbijanje je vlanost materijala koji
se ugrauje u nasip. Zato je prije izrade nasipa potrebno u laboratorijskim uslovima ispitati mogunost
zbijanja materijala za razliite vlanosti istog. U takozvanom Proktorovom opitu se uzorak tla zbija

3. NAPONI I DEFORMACIJE

u cilindrinom kalupu udarcima malja teine 2.5kg koji pada sa visine od 30.5cm. Tlo se zbija u tri
sloja sa po 25 udaraca po sloju. Ovo je tzv. standardni opit a postoji i modifikovani opit sa veom
energijom zbijanja (5 slojeva, malj 4.5kg , visina pada 46cm). Oba opita se ponavljaju za pet uzoraka
razliite vlanosti i svaki put se mjeri zapreminska teina u suvom stanju d koja predstavlja mjeru
zbijenosti. Zatim se crta kriva zavisnosti izmeu postignute zapreminske teine u suvom stanju i
vlanosti Proktorova kriva. Za datu energiju zbijanja postoji vlanost pri kojoj se postie maksimalna
zapreminska teina u suvom stanju tj. maksimalna zbijenost. Ova vlanost koja odgovara maksimumu
Proktorove krive naziva se optimalna vlanost wopt ( slika 4.27) to znai da vlanost materijala koji
se ugrauje u nasip treba da bude blizu optimalne.

Slika 4.27. Proktorova kriva za standardni i modifikovani Proktorov opit

Pokazatelj zbijenosti je tzv. stepen zbijenosti:

RC=

d
dmax

100%

Na terenu je obino dovoljno postii RC=95% . d=0.95 dmax.

Ste

Kontrola zbijanja se tradicionalno sprovodi nakon zbijanja odreenog sloja materijala u odreenom

broju sluajno odabranih taaka. Meutim, danas se sve vea vanost pridaje kontinuiranoj kontroli
zbijanja gdje je kontrolni ureaj sastavni dio opreme za zbijanje.

3. NAPONI I DEFORMACIJE

Maine za zbijanje tla

Maine za zbijanje tla se mogu podijeliti na:

maine sa staikim dejstvom
maine sa dinamikim dejstvom
U maine za zbijanje sa statikim dejstvom spadaju:
glatki valjci
valjci na pneumaticima kompaktori
valjci sa ovijim nogama jeevi
Glatki valjci djeluju sopstvenom teinom, meutim, i pored velikog specifinog optereenja po
izvodnici valjka, imaju ogranienu dubinu djelovanja. Koriste se uglavnom za obradu povrina (
glaanje) kao dopuna drugim sredstvima za zbijanje.

Slika 4.27. Glatki valjak

Valjci na pneumaticima kompaktori

Valjak na tokovima sastoji se od elinog sanduka, koji lei na veem broju naduvanih guma. Sanduk
se optereuje vodom, peskom ili tegovima. Da bi se obezbedilo podjednako prenoenje optereenja na
tlo treba da postoji ureaj za jednaku raspodelu tereta na sve tokove, bez obzira po kakvom se terenu
kree. Prema konstrukciji, kompaktori se dele na:
vuene jednoredne valjke, teine od 60 do 100t
vuene dvoredne valjke teine do 15t
samohodne valjke, teine od 15 do 40t
Kompaktori se primenjuju pri izgradnji puteva, nasutih brana, aerodromskih pista i sl. Kompaktore
najee vuku traktori na neumaticima dok tee kompaktore vuku traktori na gusenicama. Uobiajen
broj prelazaka preko jedne trake je od 6 do 10. Debljinu nasipanja treba odrediti nakon izvrenih opita
na probnom polju. Faktori koji utiu na debljinu sloja su optereenje po jednom toku kao i pritisak
vazduha u gumama. Kod iste teine valjka, sabijanje e biti vee ukoliko je pritisak u gumama vei.
Jedna od glavnih prednosti kompaktora je finoa rada i brzina sabijanja bez udara.

3. NAPONI I DEFORMACIJE

Slika 4.28. Valjak na pneumaticima

Valjci sa ovijim nogama jeevi

Je se sastoji od glatkog valjka po ijem su obodu rasporeene su bodlje konusnog oblika ili oblika
ovije noge sa svrhom da pri valjanju prodiru u nasuti sloj te da ga ponu nabijati u donjem dijelu.
Visina bodlje iznosi 18 do 23 cm, a na kvadratni metar dolazi 10 do 12 bodlja. Slue iskljuivo za
zbijanje koherentnog tla. Debljina nasutog sloja smije biti najvie 1,2 visine bodlje jea kojim se
nabija sloj. Broj prelaza 10-12. Efikasnost jea potie otuda da se pri kotrljanju cjelokupna njegova
teina koncentrie na razmjerno malu povrinu gaenja nogama du jedne izvodnice. Poto valjak tone
u svjee nasuti sloj za visinu svoje noge, prvo se zbijaju najnie estice sloja, pa postupno one gornje.
Sloj je nabijen kada se valjak kotrlja po njemu bez upadanja nogu. Prilikom valjanja jeeve najee
grupiemo po dva, tri ili ak etiri komada zajedno. Tako grupisani imaju mogunost prilagoavanja
neravninama na nasipu. Ako nisu samohodni, jeeve vuku traktori gusjeniari.

Slika 4.29. Je
U maine za zbijanje sa dinamikim dejstvom spadaju:
vibro valjci
vibro jeevi
vibro nabijai
vibro ploe
Vibro valjci se primjenjuju prvenstveno za zbijanje nevezanih materijala, iako daju dobre uinke i kod
valjanja slabo koherentnih materijala. Zbog dinamikog djelovanja teina ovih valjka moe biti znatno

3. NAPONI I DEFORMACIJE

manja od teine valjka koji djeluju samo statiki. Vibracijama se, u odnosu na masu, djelovanje
viestruko poveava (5 do 7 puta). Teina vibro valjaka kree se od 0,34 t za lake valjke do 5 t za tee
valjke. Vibro valjci vibriraju bez odskoka, odnosno neprekidno ostajui u prisnom dodiru sa
zbijajuom masom.

Slika 4.30. Vibro valjak

Vibro nabijai se primjenjuju u vrlo skuenom prostoru. Konstrukcija, nain djelovanja i gabariti
nabijaa to omoguuju. S obzirom na odskok (10 do 20 cm) i teinu, udarna sila koja se dobije je 40 do
130 kN. Dubina djelovanja 40 do 100 cm.
Vibro ploe se koriste za zbijanje podloge od rastresitih, nekoherentnih materijala - pijeska, ljunka,
zemlje i sl. Koriste se za zbijanje slojeva od 40 do 80 cm, a najbolje djelovanje postiu u donjem djelu
sloja. Radna irina ovih ploa kree se od 60 do 90 cm, zavisno od modela, a radna brzina se kree od
15 do 20 m/min. Mogu savladati uspone ak do 25 %, te se mogu kombinovati dvije i vie ploa u
radu, a da njima upravlja jedan rukovalac.

Slika 4.30. a) vibro nabija, b) vibro ploa