SEMINARSKI RAD

NAZIV TEME
FORMA I SADRAJ UGOVORA O RADU

Banjaluka, 2015.

SADRAJ

SADRAJ................................................................................................................. 2

UVOD...................................................................................................................... 3

PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU............................................................................ 4

ZAKLJUENJE UGOVORA O RADU............................................................................4

OSOBINE UGOVORA O RADU.................................................................................. 5

SADRINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU.........................................5

SADRINA UGOVORA O RADU................................................................................6

POSTUPAK U SLUAJU OTKAZA.............................................................................11

IZMENA UGOVORA O RADU.................................................................................. 13

10

ZAKLJUAK........................................................................................................ 15

11

LITERATURA....................................................................................................... 17

UVOD

Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obaveze iz
radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti
platu, a radnik je obavezan prema uputstvima poslodavca datim u skladu sa vrstom rada,
samostalno obavljati preuzeti posao.Poslodavac ima pravo blie odrediti mesto i nain obavljanja
rada, potujui pritom prava i dostojanstvo radnika. Takoe, poslodavac je duan osigurati radniku
uslove za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.U radnom odnosu
poslodavac i radnik duni su se pridravati odredbi Zakona o radu, drugih zakona, meunarodnih
ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i pravilnika u vezi s radnim odnosom. Pre stupanja
radnika na rad, poslodavac mu mora omoguiti da se upozna s propisima o radnim odnosima te ga
je

duan

upoznati

organizacijom

rada

zatitom

na

radu.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zakljuuje u pismenom obliku, pre poetka rada.
Zakonom je propisan i sadraj ugovora o radu. Ugovor mora da sadri: odredbe o danu poetka
rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu za koje se zasniva radni odnos, mogunosti
rasporeivanja na drugo radno mesto u toku trajanja radnog odnosa i o drugim pitanjima,
obavezama i odgovornostima na radu i u vezi sa radom. Zaposleni ostvaruju prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa danom poetka rada. Osnovna prava iz radog odnosa su sledea:
pravo na odgovarajuu zaradu,materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti,
zatitu na radu, zdravstvenu zatitu i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne
sposobnosti i starosti, kao i prava na druge oblike zatite u skladu sa zakonom i kolektivnim
ugovorom. Pored toga, zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu na radu za vreme trudnoe,
poroaja i materinstva, a zaposleni mlai od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu
zatitu na radu. Zaposleni i Poslodavac su saglasni da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja
nisu utvrena ovim ugovorom primenjuju odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU

Zakon o radu precizno ureuje odnos izmeu zakona i ugovora o radu kao odnos usklaenosti
ugovora o radu sa zakonom. Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom i to dvojako: tako
to ugovor o radu ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju
nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom, i ugovorom o radu mogu da
se utvrde vea prava i uslovi utvreni zakonom, i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim
ako zakonom nije drukije odreeno.
Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa optim i kolektivnim ugovorom kada ovaj kolektivni
ugovor obavezuje poslodavca, a kada se radi o ureivanju uslova za rad mora biti u saglasnosti ne
samo sa optim i posebnim ugovorom nego i sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Redosled
primene ovih pravnih akata je sledei: ugovor o radu, kolektivni ugovor pa zakon, jer je obim
prava u obrnutom odnosu prema nivou uoptenosti pravnog akta.

ZAKLJUENJE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa, kojim se ureuju prava, obaveze i odgovornosti
izmeu zaposlenog i poslodavca. Tom prilikom je i jednoj i drugoj strani dozvoljena sloboda
ugovaranja. Iako ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua non za
njegovo postojanje, zakljuuje se u pisanom obliku pre nego to zaposleni stupi na rad. Ugovor
mora biti u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom. Zakljueni ugovor o radu znai da
su se stekli svi uslovi i osnovi za zasnivanje radnog odnosa. Ugovor o radu moe se zakljuiti na
neodreeno i odreeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije naznaeno vreme trajanja smatrae se ugovorom o radu na neodreeno
vreme. Ugovor o radu na odreeno vreme zakljuuje se na period do dve godine. U sluajevima
izvravanja posla koji traje do est meseci; privremenog poveanja obima posla; zamene odsutnog
radnika do godinu dana, te obavljanje poslova ije je trajanje unapred odreeno prirodom i vrstom

posla, zakljuuje se ugovor o radu na odreeno vreme. Ukoliko je ugovor o radu zakljuen
suprotno napred navedenom, smatra se da se radi o ugovoru o radu na neodreeno vreme.
Ugovor o radu koji je zakljuen na odreeno vreme, moe se, u sporazumu sa poslodavcem,
jednom ili vie puta produiti za odreeni period, ali najvie do dve godine od dana zakljuivanja
ugovora o radu na odreeno vreme. U ovaj period uraunavaju se i prekidi koji su trajali do dve
sedmice. Ugovor o radu ne moe zakljuiti lice koje nije navrilo 15 godina ivota i koje nema
optu zdravstvenu sposobnost za rad. Lice koje ima izmeu 15 i 18 godina ivota moe zakljuiti
ugovor o radu pod uslovom da pribavi uverenje da poseduje optu zdravstvenu sposobnost za rad i
saglasnost zakonskog zastupnika. Lice mlae od 18 godina ivota ne moe zakljuiti ugovor o
radu za obavljanje poslova na kojima postoji poveana opasnost od povreda ili poveani tetni
uticaj za zdravlje radnika.

OSOBINE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je formalan ugovor. Zakljuuje se u pismenon obliku i smatra se zakljuenim kada
ga potpiu zaposleni i poslodavac. On je dvostrani ugovor, dvostrano obavezan, jer stvara
uzajamne obaveze uesnika u zakljuivanju ugovora. Zatim je dvostrano teretni ugovor jer se
njegov cilj sastoji u odreenoj koristi za obe strane, i svaka ugovorna strana vidi ispunjenje nekog
svog interesa. Istovremeno on je i komutativni ugovor jer su u trenutku njegovog zakljuenja
poznati ne samo vrsta nego i obim inidbe, a poznato je i ko je obavezan da inidbu izvri i ko je
ovlaen da zahteva njeno izvrenje Ugovor o radu je individualan ugovor jer stvara obaveze samo
za njegove uesnike (zaposlenog i poslodavca), i zakljuuje se s obzirom na linost (aktom o
organizaciji i sistematizaciji poslodavac utvruje vrstu poslova, vrstu i stepen strune spreme i
druge posebne uslove).

SADRINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU

Ugovor o radu se zakljuuje u pisanom obliku i sadri:

-

naziv

sedite

poslodavca

ime

prezime

zaposlenog,

vrstu

vrstu

i
i

mesto

stepen

opis

odnosno

strune

poslova

prebivalita,
koje

boravita

spreme

zaposleni

zaposlenog
zaposlenog

treba

da

obavlja

mesto
nain

zasnivanja

radnog

odnosa

rada

(na

neodreeno

ili

odreeno

vreme)

- oekivani period trajanja ugovora, u sluaju ugovora o radu na odreeno vreme

-

dan
radno

poetka

vreme

(puno,

rada

nepuno

ili

skraeno)

- novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade i
uveanje

zarade

druga

primanja

zaposlenog

- rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo- pozivanje na kolektivni
ugovor,
-

odnosno
trajanje

pravilnik
dnevnog

radu

koji

nedeljnog

je
radnog

na

snazi
vremena

- otkazni rok kojeg se mora pridravati radnik, odnosno poslodavac

SADRINA UGOVORA O RADU

-Radno vreme
Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36
asova nedeljno. Ugovor o radu moe se sklopiti i za nepuno radno vreme. Radnik na zahtev
poslodavca moe raditi due od punog radnog vremena (prekovremeni rad), najvie 10 sati
nedeljno. O rasporedu radnog vremena odluuje poslodavac pisanom odlukom. Poslodavac mora
obavestiti radnike o rasporedu ili promeni rasporeda radnog vremena najmanje 7 dana unapred,
osim

sluaju

hitnog

prekovremenog

rada.

-Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie
sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u
odreenom roku zavri posao koji nije planiran - prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne moe da
traje due od osam asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno po zaposlenom.

-Raspored radnog vremena

Radni dan, po pravilu traje osam asova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili
kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena moe
da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni
rasporeda

radnog

-Preraspodela

vremena.

radnog

vremena

Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,
organizacija rada, bolje korienje sredstava rada racionalnije korienje radnog vremena i
izvrenje

odreenog

posla

utvrenim

rokovima.

Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od est
meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena. U sluaju
preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od 60 asova nedeljno.
Preraspodela

radnog

vremena

-Odmori

ne

smatra
i

se

prekovremenim

radom.
pauze

Radnik koji radi najmanje est sati dnevno ima svakoga radnog dana pravo na odmor (pauzu) od
najmanje 30 minuta, osim ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Vreme odmora ubraja
se u radno vreme. Izmeu dva uzastopna radna dana radnik ima pravo na odmor od najmanje 12
sati neprekidno. Radnik ima pravo na nedeljni odmor koji je najee nedeljom u trajanju
najmanje 24 sata neprekidno, a ako je preko potrebno da radi nedeljom, mora mu se za svaku
radnu nedelju osigurati jedan dan odmora.

-Godinji

odmor

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim
aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako
to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada,

radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili
ugovorom o radu. Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih
dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i
privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uraunavaju se
u dane godinjeg odmora.Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno
spreen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spreenosti
za rad nastavi korienje godinjeg odmora.
-Plaeno

odsustvo

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) u ukupnom
trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju sklapanja braka, poroaja
supruge, tee bolesti lana ue porodice i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i
ugovorom o radu. Vreme trajanja plaenog odsustva utvruje se optim aktom i ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo iz stava zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo: 1) pet radnih dana
zbog smrti lana ue porodice; 2) dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi,
izuzimajuidan davanja krvi. lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre,
roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom porodinom
domainstvu sa zaposlenim. Optim aktom i ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na plaeno
odsustvo

trajanju

duem

-Neplaeno

od

pet

radnih

dana.
odsustvo

Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo). Za
vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina
prava i obaveze zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.
-Mirovanje

radnog

odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza
za koje je zakonom, optim aktom, odnosno ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje

sa rada zbog: 1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka; 2) upuivanja na rad u
inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne
saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva; 3) privremenog upuivanja na rad kod
drugog poslodavca; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu,
politikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi
kod poslodavca; 5) izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili
zatitne

mere,

trajanju

do

est

meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja,
odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca,
prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili
zatitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na
rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturnesaradnje, u diplomatska,
konzularna i druga predstavnitva.

-Zabrana

otkaza

Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, rada u skraenom radnom vremenu roditelja, odnosno
usvojitelja, usvojiteljskog odsustva i odsustva za negu deteta sa teim smetnjama u razvoju te 15
dana nakon prestanka trudnoe, odnosno korienja tih prava, poslodavac ne moe otkazati ugovor
o radu trudnici, odnosno osobi koja se koristi nekim od tih prava. Otkaz je nevaei ako radnik u
roku od 15 dana od dostavljanja otkaza obavesti poslodavaca o navedenim okolnostima te preda
potvrdu ovlaenog lekara ili drugog ovlaenog tela. Navedene okolnosti ne spreavaju prestanak
ugovora o radu sklopljenog na odreeno vreme, istekom vremena na koje je sklopljen taj ugovor.
-Otkaz

od

strane

zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni
dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan
prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog, od strane poslodavca uinjene
povrede obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz
radnog

odnosa,

kao

sluaju

da

mu

je

nezakonito

prestao

radni

odnos.

-Otkaz

od

strane

poslodavca

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se
odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to:
1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za
obavljanje

poslova

na

kojima

radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili
ugovorom

radu;

3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo
ponaanje
4)

ako

takvo
zaposleni

da

ne

uini

moe

krivino

da
delo

nastavi
na

rad

radu

ili

kod
u

poslodavca;

vezi

sa

radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za
neplaeno

odsustvo

ili

mirovanje

radnog

odnosa

smislu

ovog

zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad;

7)

ako

zaposleni

odbije

zakljuenje

aneksa

ugovora

radu;

8) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem
odreenog
-Evidencija

posla

ili

doe

do

zarade

smanjenja
naknade

obima

posla.
zarade

Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadri
podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog
zaposlenog. Evidencija ne moe da sadri nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane
podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.
Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade.
-Zatita

zarade

naknade

zarade

Poslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenom naplatitiobustavljanjem od njegove

zarade

samo

na

osnovu

pravnosnane

odluke

suda, usluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.Na osnovu pravnosnane

odluke suda i u sluajevima utvrenimzakonom poslodavac moe zaposlenom da obustavi od
zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukije
odreeno.

POSTUPAK U SLUAJU OTKAZA

-Rok

zastarelosti

Otkaz ugovora o radu poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za
injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja
injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu poslodavac moe dati
zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo.
-Dostavljanje

akta

otkazu

ugovora

radu

Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri obrazloenje i pouku o
pravnom leku. Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno
na

adresu

prebivalita

ili

boravita

zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje, duan je da o tome saini pismenu
beleku a reenje se objavljuje na oglasnoj table poslodavca i po isteku osam dana od dana
objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja
osim ako ovim zakonom ili reenjem nije odreen drugi rok. Zaposleni je duan da narednog dana
od dana prijema reenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava pred
arbitrom

-Obaveza

isplate

smislu.

zarade

naknade

zarade

Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaene
zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog
odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je duan da
izvri

najkasnije

roku

od

30

dana

od

dana

prestanka

radnog

odnosa.

-Oblik,

obrazloenje

dostavljanje

otkaza

Otkaz mora imati pisani oblik, a poslodavac mora otkaz obrazloiti. Otkaz se mora dostaviti osobi
kojoj se otkazuje. Otkazni rok poinje tei od dana dostavljanja otkaza. Otkazni rok ne tee za
vreme trudnoe, korienja poroajnog odsustva, odsustva za negu deteta s teim smetnjama u
razvoju, korienja prava na rad u skraenom radnom vremenu roditelja, odnosno usvojitelja,
korienja usvojiteljskog odsustva, bolovanja, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne
slube...
U pogledu prestanka ugovora o radu, radi se o sledeim nainima prestanka: sporazumni raskid
ugovora o radu ili jednostrani otkaz ugovora od strane zaposlenog ili poslodavca.
Zaposleni moe raskinuti radni odnos u bilo koje doba, jer zakon o tome nita ne govori, i nije
duan da svoje razloge za raskid ugovora na bilo koji nain i navodi i daje.
-Redovni

otkaz

ugovora

radu

Poslodavac moe otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok (redoviti otkaz),
ako

ima

opravdanih

razloga

za

to,

sluaju:

* ako prestane potreba za obavljanje odreenog posla zbog gospodarskih, tehnikih ili
organizacijskih

razloga

(poslovno

uslovni

otkaz),

*ako radnik ne moe uredno izvravati svoje obveze zbog odreenih trajnih osobina ili
sposobnosti

(lini

uslovni

otkaz),

ili

*ako radnik kri obveze iz radnog odnosa (otkaz uslovljen ponaanjem radnika).
Poslovno i lino uslovni otkaz doputen je samo ako poslodavac radnika ne moe zaposliti na
nekim drugim poslovima. Pri odluivanju, poslodavac mora voditi rauna o trajanju radnog
odnosa,

starosti

obavezama

uzdravanja

koje

terete

zaposlenog.

Poslovno i lino uslovni otkaz doputen je samo ako poslodavac ne moe obrazovati ili osposobiti
radnika za rad na drugim poslovima, odnosno ako to nije opravdano od njega oekivati. Ako
poslodavac redovno zapoljava 10 ili manje od 10 radnika ili ako otkazuje ugovor o radu koji traje
krae od est meseci duan je otkazati radni odnos uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, osim ako
otkazuje

vanrednim

otkazom.

Poslodavac koji je zbog drutvenih, tehnikih ili organizacionih razloga otkazao ugovor o radu
zaposlenom, ne sme est meseci na istim poslovima zaposliti drugog radnika (ta povreda ne
dovodi

do

nezakonitosti

odluke

otkazu).

Radnik moe redovno otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, ne navodei
za

to

-Vanredni

razlog.

otkaz

ugovora

radu

Karakteristike

su:

nema

otkaz
mora

vredi
biti

otkaznog
od

doneen

trenutka

roka
dostavljanja

prekluzivnom

roku

od

radniku
15

dana

moe biti doneen zbog naroito teke povrede obaveze iz ugovora o radu ili neke druge vane
injenice

zbog

koje

nastavak

radnog

odnosa

nije

mogu.

Stranka ugovora o radu koja vanredno otkae ima pravo od stranke koja je kriva za otkaz da trai
naknadu
Nije

tete

zbog

neizvrenja

opravdani

ugovorom
razlog

radu

preuzetih
za

obaveza.
otkaz:
bolovanje

- podnoenje albe ili tube, odnosno uestvovanje u postupku protiv poslodavca odnosno
obraanje radnika nadlenim telima izvrne vlasti.

IZMENA UGOVORA O RADU

Prema Zakonu o radu poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada
(aneks

ugovora):

*radi premetaja na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa i organizacije rada
*radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom
*radi
*ako
*drugim

upuivanja
je

na

rad

zaposlenom
sluajevima

na
koji

utvrenim

odgovarajui
je
optim

viak
aktom,

posao

kod

obezbedio
odnosno

drugog

poslodavca

ostvarivanje
ugovorom

prava
o

radu

Na ovaj nain zakonodavac je precizirao razloge koji daju poslodavcu pravo da zahteva izmenu
ugovorenih uslova rada. Odredio je i pravne posledice razlog za fakultativni osnov prestanka
radon odnosa u formi otkaza od strane poslodavca ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa
ugovora o radu. Sama promena okolnosti jo nije dovoljna za izmenu ugovora, potrebno je da ona
za posledicu ima opravdani razlog na strain poslodavca. Ponuda poslodavca je predlog
zaposlenom koji je duan da se izjasni o ponudi za zakljuivanje aneksa u roku koji odredi
poslodavac, akoji ne moe biti krai od 8 radnih dana.

10 ZAKLJUAK
Prema podacima koji su bili dostupni a koji su uglavnom zasnovani na pozitivno pravnim
propisima (Zakon o radu, Kolektivni ugovor) moemo zakljuiti da je radni odnos pitanje oko
kojeg se koncetrie itava materija radnog prava. Najire posmatrano radni odnos je odnos ljudi u
procesu rada sa odgovarajuom pravnom nadgradnjom. Ta pravna nadgradnja je sam ugovor o
radu koji je po svojoj sadrini I osobenostima specifian u odnosu na predmet koji regulie. Iako
ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua non za njegovo
postojanje, zakljuuje se u pisanom obliku, pre nego to zaposleni stupi na rad. Ugovor mora biti u
skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Zakljueni ugovor znai da su se stekli svi uslovi i
osnovi

za

zasnivanje

radnog

odnosa.

Ugovor o radu koji je dugi niz godina bio svesno izbegavan od strane zakonodavca se vratio u
velikom zamahu u nau pravnu teoriju i zakonodavstvo i zauzeo znaajno mesto u pitanjima
regulisanja radnog odnosa predstavljajui osnov za nastajanje radnog odnosa kome je ipak
neophodno

da

bude

ostvaren

stupanjem

zaposlenog

na

rad.

Oslobaanjem forme ugovora o radu dolo je do liberalnijeg zakljuivanja ovog ugovora i

mogunosti da poslodavac i zaposleni ugovore i druga prava i obaveze iz radnog odnosa i time
doprinesu

individualizaciji

radnih

odnosa.

Smatra se da je ugovor o radu akt zasnivanja radnog odnosa ali on takoe moe bit ii akt kojim se
supstituie pojedinani kolektivni ugovor. On je jedna od dve mogunosti zamene pojedinanog
kolektivnog

ugovora

kod

poslodavca

ali

samo

zakonom

odreenom

sluaju.

Obaveza usklaenosti ugovora o radu sa zakonom ogleda se u tome to se ugovorom o radu ne

mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom i
kolektivnim ugovorom, a istovremeno utvrivanje ovih prava podlee obavezi usklaenosti sa
zakonom

zabrana

suprotnosti

sa

zakonom.

Potreba za vrenjem rada je i ekonomske i socijalne prirode, gde ugovor o radu predstavlja pravni

akt koji je kreacija dveju ugovorenih stranaka, koji oni zakljuuju sa ciljem da njegovom
primenom proizvedu pravna dejstva u ekonomskoj i socijalnoj sferi svog drutvenog ivota.
Raskid ugovora predstavlja nain prestanka ugovora o radu voljom njegovih stranaka, moe biti
posledica volje obe stranke ili samo jedne od ugovornih strana (ne predpostavlja se saglasnost
druge ugovorene stranke). Tradicionalno pravilo da se obe ugovorne stranke u postupku raskidanja
radnog odnosa tretiraju na jednak nain je naputeno u svim iole demokratskim zemljama, te u tom
smislu dolo je do ogranienja slobode otkazivanja od strane poslodavca.

11 LITERATURA
1.Dr
2.Dr

Predrag
eljko

Jovanovi,
Mirjani,

Radno

pravo,

Radni

3.Dr Duan Paravina, Radno pravo, Beograd, 1998.

Slubeni
odnos,

glasnik,
Banja

Beograd

2000.

Luka,

2004.