Namerne reenice

Autor: Petar Joki, nastavnik

Naamerne reenice
Zavisne predikatske reenice koje kazuju nameru s kojom se vri radnja glavne
reenice zovu se NAMERNE REENICE. Ove reenice obino poinju
veznikom DA i reima KAKO, NEKA, LI. Uz njih dolaze oblici glagola biti; da bi,
ne bi li, kako bi, eda bi: Primeri: "Najmlai brat ostane kod vatre da uva strau."
Seo sam u prvi red kako bih izbliza posmatrao predstavu. "obani su urili ne
bi li pre mraka stigli kui. Ostave sestru neka na miru rua. S prolea ljudi
doteraju stoku da se preko leta goji na panjaku. Nije teko zakljuiti da
NAMERNE REENICE imaju funkciju priloke odredbe za CILJ. Traimo ih
pitanjem RADI EGA? Radi ega je najmlai brat ostao kod kue? Odgovor je
namerna reenica: da uva strau. Radi ega sam seo u prvi red? Odgovor je namerna reenica: kako bih izbliza posmatrao predstavu. Nastavi sam sa
pitanjem i odgovorom!
Veba:
to sam mlada, da sam voda ladna,
ja bih znala gdje bih izvirala
- kraj duana Jove bazarana;
ne bi l` Jovi ea dodijala,
ne bi li se vodice napio,
ne bi l` mene u vodi popio,
ne bih li mu na srce panula
i na srcu ranu nainila!
Pronai u pesmi reenice koje najizrazitije prikazuju oseanja, matu i namere
devojke!

Uzrone reenice:
Zavisne predikatske reenice koje kazuju uzrok vrenja radnje u glavnoj
reenici zovu se UZRONE REENICE. Ove reenice vezuju se za glavnu veznikom jeri reima zato, poto, to, kako bi, kad, zato to. Primeri: Loe smo
igrali jer je teren bio klizav. Pobedili su nas zato to su bolje igrali. Lako im je
bilo da pobede kad je sudija navijao za njih. Kako smo slabo igrali, mogli su
nas pobediti i sa veim rezultatom. Da budete sigurni prilikom odreivanja ovih
reenice,umesto rei: zato to, kad i kako - upotrebite prirodan veznik za ove
reenice JER i videete rezultat. Ovo je vano jer, na primer veznik
(prilog) KAD vie pristaje uz vremenske reenice, pa se ne treba oslanjati na
veznike - nego na znaenje. ta je uzrokovalo nau lou igru? Odgovor je u
uzronoj reenici: jer je teren bio klizav.Naravno, nije teko zakljuiti da uzrone
reenice imaju funkciju priloke odredbe za uzrok.

Dopusne reenice

Proste zavisne reenice koje, uprkos nekim neloginostima, doputaju da se

realizuje radnja glavne reenice - zovu se DOPUSNE REENICE
Primeri:
Iako je padala kia, ili smo na izlet.
Premda je voda bila studena, momci su se kupali u reci.
Nije logino kad pada kia da se ide na izlet, kao i to kad je voda studena da se
neko kupa. Meutim, unato tim smetnjama radnje glavnih reenica su (s
doputenjem) realizovane kao i u ovom primeru:
Marko je preao ulicu mada je na semaforu bilo crveno svetlo.

Posledine reenice
Zavisne predikatske reenice koje kazuju posledicu onog to se tvrdi u glavnoj
reenici zovu se POSLEDINE REENICE. Ove reenice ete lako prepoznati
po tome to je u glavnoj reenici skoro po pravilu upotrebljen prilog TAKO. Evo
primera: Kia je tako jako padala da je poplavila livade i oranice. Napolju je
bila takogusta magla da se nita nije videlo. Bila je tako strma padina da se
nije moglo hodati uspravno. Ako malo bolje pogledate, videete da
se uzrok posledine reenice nalazi u saoptenju glavne
reenice. Dakle, glavna i zavisna reenica su povezane uzrokom i
posledicom. ta je posledica kie koja jako pada? Odgovor je zavisna
posledina reenica: da je poplavila livade i oranice. ta je uzrok poplavljenih
livada i oranica? Odgovor je sadraj glavne, nezavisne reenice:uzrok: Kia je
tako jako padala. Takoe zapaamo da su posledine reenice za glavnu vezane veznikom DA, i opet naglaavam nikad se ne oslanjajte na veznik, jer
videli smo da se ovim veznikom (DA) vezuju i namerne reenice. Jo neto
vano treba znati da u praksi nije sve ovako jednostavno; sloena reenica u
sebi nekad sadri vie nezavisnih i zavisnih predikatskih reenica, pa je
odreivanje vrsta zavisnih, pa i nezavisnih reenica oteano. Zato, hajde da
zajedno analiziramo jednu komplikovaniju sloenu reenicu: U naoj gimnaziji
postojao je jedan globus, koji je izgledao tako bedno da ga je alost bilo
pogledati. Ova sloena reenica ima tri predikatske reenice: Prva: U naoj
gimnaziji postojao je jedan globus (to je glavna nezavisna reenica),
druga: koji je izgledao tako bedno (zavisna je u odnosu na prvu i po vrsti
je odnosna, a po funkciji atributska, jer se umesto nje moe upotrebiti
pridev bedan; trea: da ga je alost bilo pogledati. je u odnosu na
drugu zavisna i po vrsti je posledina.

Nainske (poredbene) reenice:

Zavisne predikatske reenice koje kazuju nain vrenja radnje glavne reenice
zovu se NAINSKE, Istovremeno one su slikovita poreenja koja prikazuju
pojave i radnje iz glavne reenice, pa se zovu i POREDBENE REENICE.
Primeri:
Proveli smo popodne na utakmici kako smo i planirali.
Uradio je sve kako smo se i dogovorili.

Seam se svega kao da je jue bilo.

Pogledao me zaueno kao da me prvi put vidi.
Izmeu sadraja nainskih reenica i glavne reenice moe
postojati jednakost, nejednakost i izrazita nejednakost. Jednakost se istie
veznicima kao, kao to, kako. (Pogledaj prethodne primere!). Nejednakost se
postie veznicima: nego, nego to, po: "Bolje se i od po puta vratiti nego
ravim do kraja ii." Izrazita nejednakost se postie veznicima kamoli i a
kamoli: "Sama e se ruva poplaiti, a kamoli kad podvikne Turin."

Uslovne (pogodbene) reenice

Zavisne predikatske reenice koje kazuju slov, ili pogodbu vrenja radnje u
glavnoj reenici zovu se uslovne ili pogodbene reenice. Ove reenice poinju
veznikom AKO, i obino se nalaze ispred glavne nezavisne reenice (u inverziji).
Primeri: Ako naui gramatiku, dobie peticu. eli li jezgro, slomi ljusku. Kad
mi ne moe pomoi, nemoj mi odmagati. Dakako, kao to smo videli u
navedenim primerima veznik ne mora uvek biti AKO, a moe biti i izostavljen.
Meutim, umesto postojeeg veznika uvek je mogue upotrebiti veznik AKO i to
nam slui kao potvrda da je re o pogodbenim reenicama. Umesto
veznika kad u reenici: Kad mi ne moe pomoi, moe se upotrebiti
veznik AKO, a da smisao ostane isti: Ako mi ne moe pomoi, nemoj mi
odmagati. Ako eli jezgro, slomi ljusku.