TRANSFORMATORI - Prigunice

Aktivni deo:
Feromagnetno jezgro,
Namotaj
N
t j

Primena:
Otona reakt.za
reakt za >200kV
>200kV,
Redna reaktansa za
ogranienje struje k.s.
Reaktansa u zvezditu
U LC filtru

TRANSFORMATORI Prigunice

Magnetna spregnutost namotaja jaka/slaba.

Sila u vazdunom zazoru 100tona/m2.

400kV, 150MVAr

PODELA TRANSFORMATORA
Energetski transformatori, transformatori snage, uinski
t
transformatori
f
t i (Power
(P
transformer):
t
f
)
-Distributivni - manjih snaga (Distribution transformer)
-Energetski,
g
, mreni srednjih
j i velikih snaga
g - veliki,,
(Power transformer )
-Generatorski - bloktransformator (Generator transformer)
-Specijalni
Specijalni transformatori
Merni transformatori:
-Naponski
-Strujni

TRANSFORMATORI Uljni/suvi.
Aktivni deo:
Feromagnetno jezgro,
Namotaji:niskonaponski i
visokonaponski
p
Niskonaponski prikljuci
Feromagnentno jezgro
Odstojnici
Namotaj niskog napona
Namotaj visokog napona

Visokonaponski prikljuci
Cast-resin

TRANSFORMATORI - delovi

Sl.2.6.01. (a) - Izgled najjednostavnijeg feromagnetnog kostura

transformatora. Isprekidanim linijama naznaene su konture namota na
j
jezgrima
i
(stubovima).
( t b i ) (b) - ema

tzv.
t
k l k
kolskog
ti transformatora
tipa
t
f
t
koji
k ji
ima primarni namot (N1 navojaka.) na jednom stubu, a sekundarni (N2)
na drugom.
Gvozdeno magnetno kolo transformatora poseduje veliku magnetnu
provodnost koja omoguava dobijanje velike magnetne indukcije sa
relativno slabim magnetnim poljem malom strujom magneenja.

TRANSFORMATORI
Nisko naponski
namotaj

Visoko naponski
namotaj

Mana kolskog
tipa
transformatora
je veliki rasipni
fl k
fluks.

TRANSFORMATORI

Mana kolskog tipa transformatora je veliki rasipni fluks.

TRANSFORMATORI - delovi

U cilju smanjenja rasutog fluksa

fluksa. Kod stvarno izvedenih
transformatora oba namota su razmetena oko istog ili istih
stubova.

TRANSFORMATORI - delovi
Jezgro
g

VN namotaj

NN namotaj

Meusobni poloaj namotaja i magnetnog kola.

Primeri magnetnog kola

Sa jezgrima

U obliku oklopa

Primeri magnetnog kola

Trofazni transformator sa jezgrima. Trostubno magnetno kolo.

Primeri magnetnog kola trofaznog transformatora.

Sl.2.25. Osnovni tipovi trofaznog

transformatora: a) stubni b) oklopljeni
1 - namotaj VN
2 - namotaj NN
3 - stub
4 - jaram
5 - povratni stub.

Petostubno jezgro.
Sa povratnim putem
putem.
Velika nulta
impedansa.
Skuplje je od
trostubnog.

Naini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.

Magnentno kolo se slae od vie delova.
Sl
Slaganje
j limova
li
u jezgru
j
- tako
t k d
da se limovi
li
i
prekrivaju (preklapaju). Limovi jednog sloja
prekrivaju vazduni zazor drugog sloja.
P ki
Prekrivanjem
j
limova
li
postie
ti se manji
ji
vazduni zazor u jezgru. Manji vazduni zazor
manja struja magneenja.
P
Pravo
slaganje
l
j limova
li

Zbog upotrebe orijentisanog lima umesto

pravog slaganja rae se koristi koso slaganje.

Koso slaganje limova trofaznog transformatora

Naini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.

Naini slaganja limova u feromagnetnom jezgru.Pravo slaganje

Naini slaganja limova u feromagnetnom jezgru. Koso slaganje

Jezgro transformatora sa elinim steznicima

Vrste namotaja

1 Cili
1.
Cilindrini
d i i

4. Folijski

2 S
2.
Spiralni
i l i

3 Disk
3.
Di k namotaj
t j

Izolacija provodnika je najee papir (za uljni TR) ili lak (za uljni do 35kV, suvi).

Vrste namotaja

Disk namotaj

Spiralni namotaj

OSNOVNE MERE MAGNETNOG KOLA

Osnovne dimenzije transformatora su visina jezgra (hi) i prenik

opisanog kruga jezgra (D0), odnosno povrina preseka jezgra
(SFe). Ove dimenzije zavise od snage, ali njihovom varijacijom
podeavaju se eljene karakteristike. Spoljna mera (L), odnosno
osni razmak (l) bira se na osnovu potrebne povrine Scu, za
smetaj namotaja
namotaja.

Oblik preseka feromagnetnog jezgra.

Jezgro magnetnog kola najee se slae da bude u upisnom
krugu i da ima stepeniastu formu
formu.
S Fe
K

0,945 0,96
Koeficijent ispune gvoa:
Fe
S
S Fe
Koeficijent ispune kruga:
Fe
S0
2. Neto vei TR

1. Najmanji TR
3 Srednji TR
3.

4. Najvei TR

Oblik preseka feromagnetnog jezgra.

Stepeniasti oblik jezgra magnetnog kola:

a) za toplo
toplo-valjane
valjane limove
limove-magnetno
magnetno kolo stegnuto zavrtnjevima,
zavrtnjevima
b) za hladno valjane limove -magnetno kolo se stee termoplastinom trakom,
poduni kanal za hlaenje,
c) sa podunim i poprenim kanalima za hlaenje
hlaenje.
Za transformatore srednjih snaga predviaju se kanali, poduni, zbog hladjenja
magnetnog kola. Kada se radi o najveim snagama onda pored vie podunih
kanala predvia se jedan popreni kanal.
kanal irina podunog kanala mora biti
najmanje 6mm, ako je manja onda nee cirkulisati ulje i jezgro se ponaa kao da
nema kanal za hlaenje. irina poprenog kanala uobiajeno je 10 15mm.
Jaram je manje stepeniast
stepeniast, ne mora biti u okviru opisanog kruga.
kruga Vrlo esto
jaram ima 5% vei presek, da bi se smanjila ukupna snaga gubitaka u gvou.

Jezgro se hladi strujanjem ulja u

prostoru izmeu jezgra i namota
najblieg
jbli jezgru
j
( bi
(obino
NN)
NN).
Najvia dozvoljena temperatura jezgre
iznosi 140 C (IEC 60076-7)
Rashladni
Rashladni kanal se formira i u sredini
stuba jezgra

Trafo sud ima:

1. g
glatke bone strane za snage
g do 50kVA jer
j
je povrina suda dovoljna za hlaenja TR,
2. bone strane od valovitog lima,
3. cevi ili radijatore.

NAINI HLAENJA TRANSFORMATORA PREMA IEC

Oznaka
O
k naina
i hlaenja
hl j transformatora
t
f
t
sastoji
t ji se od
d 4 slova:
l
1. Rashladno sredstvo namota
2. Nain hlaenja
j namota
3. Rashladno sredstvo spoljanjeg hlaenja
4. Nain hlaenja za spoljlanje hlaenje

Rashladno sredstvo:
sredst o
O mineralno ulje,
L sintetsko ulje,
j ,
G gas,
W voda,
A vazduh,
vazduh
S kruti materijali

Nain hlaenja:
hlaenja
N prirodno,
Fp
prisilno,,
D dirigovano.

Primeri oznake hlaenja transformatora:

ONAN hlaenje prirodnim strujanjem ulja oko namota, i vazduha kao
sekundarnog
g rashladnog
g sredstva (uljni
( j transformatori do 20 MVA).
)
ONAN/ONAF do 80% snage ONAN, dalje se automatski ukljuuju
ventilatori.
ODWF - hlaenje namota dirigovanim strujanjem ulja u kotlu, te
sekundarnim rashladnim krugom u kojem prisilno struji voda (najvei
transformatori).
AN suvi transformatori bez zatitnog kuita
kuita.
ANAN suvi transformatori sa zatitnim kuitem i prirodnim
strujanjem
j j
vazduha
d h unutar i izvan
i
kuita.
k i
AF suvi transformatori za vee snage.

Naini HLAENJE Prema IEC :

ONAN Oil natural air natural
ONAF Oil natural air forced
OFAF Oil forced air forced
OFWF
OFWF Oil forced water forced

Doputeno zagrevanje transformatora prema IEC normi

Uljni transformatori spadaju u TKI A. Za zatitu transformatora

ugrauje se kontaktni termometar koji signalizira temperaturu od
85C a pri 95C deluje na iskljuenje transformatora.

ONAN

OFAF

OD hlaenje ulje direktno

prolazi kroz rashladne kanale
u namotu

Zagrevanje u transformatoru po vertikali

NAPONSKA RAVNOTEA KOD TRANSFORMATORA.

Ako se na krajeve namota prikljui naizmenini (prostoperiodini)
napon mree: u
(t ) 2 U cos t
mreze

tada se u feromagnetnom
jezgru uspostavi
naizmenini fluks.
fluks
Ovaj fluks u namotaju
indukuje elektromotornu
silu.

d
d
uindukovano N
dt

mr

Tada za strujno kolo definisano mreom

i transformatorom vai:

N
U 1

U mr U i 0
Umr
d
Ui
2 U mr cos t N
0
dt
V 2
2U mr

sin t
N
U mr
ta se deava sa promenom N? Primena reg.U.

sin t
4,44 f N

Umr

I
Ui

ematski prikaz indukovanog napona Ui u

namotu
t transformatora,
t
f
t
koji
k ji je
j prikljuen
iklj
na naizmenini napon mree Umr.
Struja magneenja je u fazi sa fluksom
fluksom. Ako
se pretpostavi linearna karakteristika
magneenja, tada je struja magneenja
prostoperiodina.
t
i di
U STVARNOSTI NIJE TAKO.

Broj navojaka N1 i povrina poprenog peseka gvoa SFe.

PRIMER 1. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna
prigunica sprege Y za 20kV?
N1

U fazno
4,44 f B S Fe

SFe[cm2]
N1

10000
33

20000 3
4,44 50 1,6 S Fe [ m 2 ]

348
935

1
325084

KARAKTERISTINE VELIINE PRIGUNICE

Linearna karakteristika magneenja

KOLIKA E SE STRUJA MAGNEENJA

USPOSTAVITI ?

U 1

Umr

Ui
V 2

U mehanizmu uspostavljanja naponske ravnotee uz

zanemarene termogene otpornosti:
-Indukovani napon mora dostii veliinu nametnutog
napona mree.
-Toliki indukovani napon
p
se uspostavlja
p
j sam po
p sebi
jer struja magneenja pod dejstvom napona mree
raste dok se ne uspostavi dovoljno veliki
naizmenini fluks.
-Vrednost potrebne struje I definsana je potrebnom
MPS (N1 I) da bi se u magnetnom kolu imala
potrebna indukcija.
indukcija

Umr

I
Ui

KOLIKA E SE STRUJA MAGNEENJA USPOSTAVITI ?

B =BS
BS
Bm1

1,1 U m
4,44 f N S Fe

Bm

Um
4,44 f N S Fe

u (t ) 2 U m cos t

Sa poveanjem
vazdunog
zazora (l0).

NI=Hl
I

I2
I1=1,1 I

KOLIKA E SE STRUJA MAGNEENJA USPOSTAVITI ?

u (t ) 2 U m cos t

B =BS
U1=1,1U

Bm

Um
4,44 f N S Fe

NI/l
I

I1>1,1 I H

Legenda. Sa
zanemarenim/uvaenim
zasienjem magnetnog kola
prigunice
prigunice.

>>

Ako je radna taka postavljena visoko na kolenu k-ke magneenja pri porastu
napona mree moe se pojaviti prevelika struja koja e prouzrokovati pregrevanje.

KARAKTERISTINE VELIINE PRIGUNICE

Nelinearna karakteristika magneenja

10 ms

20 ms

10 ms

20 ms

t
Napon mree je prostoperiodianFluks je prostoperiodian Indukovani
napon u sekundaru TR je prostoperiodian.
NAPON eta radnu taku po histerezisnojj petlji.
j Fluks igra
g kako napon svira
Kako je k-ka magneenja nelinearnastruja magneenja i je
neprostoperiodina.

KARAKTERISTINE VELIINE PRIGUNICE

Nelinearna karakteristika magneenja

KARAKTERISTINE VELIINE PRIGUNICE

Nelinearna karakteristika magneenja

IFe

Struja magneenja zbog karakteristinog

oblika ima samo neparne harmonike:

Ip

I p sadri sint, sin3t, sin5t, ...

I Fe sadri cost

2
I I12 I 32 I 52 I 72 I Fe

Uee pojedinih harmonika u struji magneenja

zavisi od oblika krive magneenja i stepena zasienja.

I I1 12 0,52 0,12 0,02 2 0,4 2 1,193I1

Ip karakterie magneenje;
IFe karakterie gubitke u gvou;
I Zbog histereze struja magneenja ima pored dominantne reaktivne
p
Ip i aktivnu komponentu
p
IFe;
komponente
Struja praznog hoda transformatora je upravo struja I .
Sl.2.6.04. Kada je feromagnetni kostur zasien, onda e komponenta struje
magnetisanja (Ip) morati da postie velike vrednosti. Ta struja fazno zaostaje za
naponom mree za /2. Struja magnetisanja (I) ima jo jednu komponentu (IFe)
koja je u fazi sa naponom mree i nadoknauje gubitke u gvou.
j 3-harmonika I izaziva deformaciju
j oblika fluksa tj.
j pojavljuje
j j j se 3-harm.
Ukidanje
fluksa koji indukuje 3-harm. EMS. Ovo ima za posledicu pojavu napona na
namotaju koji je vei od maksimalne vrednosti osnovnog harmonika.

HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

Ako pretpostavimo da su primarni i sekundarni namotaj namotani u

i t
istom
smeru oko
k magnetskog
t k
stuba,
t b tada
t d promenljivi
lji i magnetski
t ki fluks
fl k
indukuje izmeu poetnog i krajnjeg prikljuka primarnog i sekundarnog
namota napon istog polariteta (smera). U sluaju da su primarni i
sekundarni namotaji suprotno motani bili bi ti naponi u protiv fazi.
Homologni istorodni krajevi primarnog i sekundarnog namotaja su
krajevi
j
istog
g polariteta.
p
Homologni
g krajevi
j
su u el. kolu ozaneni
takicom.
Koji je smer struje sekundara?
Struja sekundara potekne kada se zatvori strujni krug i ona ima
DEMAGNETIUE dejstvo.
dejstvo

HOMOLOGNI KRAJEVI NAMOTAJA

d 1
d
N1 1
dt
dt
d 2
d 2
u2 e2
N2
dt
dt
u1 e1

N1i1 N 2i2 0
i2 N1
u1 N1

i1 N 2
u2 N 2

Posledica ovako definisanih homolognih krajeva je: homologni kraj za primar je

onaj gde struja ulazi u namotaj a za sekundar onaj kraj gde struja izlazi iz
namotaja.
Homologni krajevi su poeci oba namotaja ako su motani u istom smeru,
odnosno poetak i kraj namotaja ako su motani u suprotnim smerovima.
S obzirom na nain izvoenja izuzetno retko e biti mogue ustanoviti smer
motanja
j namotaja.
j Mi moemo,, meutim,, proizvesti
p
promenu
p
fluksa i utvrditi
polaritet indukovanog napona u oba namota u cilju odreivanja homolognosti
krajeva namotaja.

N1
U
Umr

U1

N2

U2
u

U2

U
Umr

U1

Sl.2.6.05. (a) - ematski prikaz indukovanih napona V

transformatora
za posmatraa iz EES

Umr U1

Indukovani napon u sekundarnom namotaju:

d
U 2 N2
.
dt

U2

U1 : U 2 N1 : N 2

Iz formule se mogu odrediti brojevi navojaka za dati primarni i

sekundarni napon. Elektromotorna sila po navojku primara i
sekundara je ista i iznosi.
iznosi
U 4,44 f B S ,
i

Fe

N1
U
Umr

U1

N2

v
U2
u

U2

U
U1

Umr

Sl.2.6.05. (a) - ematski prikaz indukovanih napona V

transformatora
za posmatraa iz konture
Indukovani napon u sekundarnom namotaju:

U 2 N2

d
.
dt

Umr

U1 : U 2 N1 : N 2

Prenosni odnos transformatora je definisan kao

kolinik indukovanih EMS u faznim namotajima.

I
U2
U1

PRIMER 2. Neka je B=1,6T koliko treba da ima navojaka trofazna prigunica

sprege Y za 20kV?
U fazno
20000 3
N

4,44 f B S Fe 4,44 50 1,6 S Fe [ m 2 ]

SFe[cm2]
N1

10000

348

33

935

325084

Koliko navojaka treba da bude na sekundaru vezanom u Y da bi se dobio napon

od nominalnih 400V?
400 3
U
935 19
N 2 2 N1
U1
20000 3
PRIMER 3. Primarni namot jednog TR je spojen Y a drugog u . Oba TR su
prikljuena na istu mreu i imaju jednake fluksove. Odredi koji TR treba da ima
vie navojaka i koliko.
Kada je sekundar spojen u tada je fazni napon namotaja jednak linijskom
naponu mree Ufazno = Ulinijsko.
Kada je sekundar spojen u Y tada je fazni napon namotaja UfaznoY = Ulinijsko/3.
Iz j-ne. za indukovani napon U fazno 4,44 f N1 sledi da je za spregu
potrebno 3 puta vie navojaka nego u Y.

STRUJNA RAVNOTEA KOD TRANSFORMATORA.

Kada
K
d se prikljui
iklj i potroa
t na sekundar
k d pojavie
j i se struja
t j I2.
I2
Prema Amperovom zakonu mora postojati jednakost strujnih
obuhvata p
pri optereenju:
p
j

Umr

I1N1 I 2 N 2 0,

I 1uk I 1 I ,
A poto je I malo:

I1uk N1 I 2 N 2

I2

Iuk

ili preciznije kada se uzme u obzir

ukupna primarna struja a ne samo struja
optereenja

I 1uk N1 I 2 N 2 I N1.

I1

U1
U2

N1=N2

Sl.2.6.06. - Vektorski dijagram napona, struja

i fluksa optereenog transformatora.

IDEALNI OPTEREEN TRANSFORMATOR

Transformator je idealan ako je:
1. R1=R2=0
2. 1= 2
Namotaji primara i sekundara su idealno spregnuti
spregnuti.
3. Nema magnetnog otpora kola.
Feromagnetno jezgro ima beskonanu permeabilnost pa nije
potrebna struja magneenja da bi se uspostavio fluks u
magnetnom kolu.
4 PFe
4.
0
F =0

SVOENJE IMPEDANSI

U 1 N1

U 2 N2
I 2 N1

I 1 N2

(N1/N2):1

Ekvivalentna ema Idealnog

g transformatora optereenog
p
g
sa Z2.
2

Ako se podele
Ak
d l prethodne
th d j-ne
j
d bij se svedena
dobija
d
impedansa sa sekundara na primar (preslikana
impedansa sekundara).

U 1 N1 U 2


I 1 N2 I 2
2

N1
Z 2 Z 2
Z1
N2

Ekvivalentna ema idealnog optereenog TR moe se predstaviti i ovako ako

se posmatraju pojave samo na primarnoj strani idealnog TR sa jedininim
prenosnim odnosom
odnosom.

Kako je struja primara i sekundara ista nita se ne gubi ako se idalni TR

sasvim izostavi. U ovoj ekviv. emi TR uopte nema a struja je odreena
svedenom impedansom sekundara.

Svedena impedansa sekundara.

REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE EME

Do ekvivalentnog kola TR moe
se doi
preko teorije magnentno spregnutih
kola, sopstvenih i meusobnih induktivnosti.
Radi lakeg shvatanja ovde e se poi od ekvivalentnog kola idealnog TR (IT),
pa e
se postupno
t
ukidati
kid ti usvojena
j
uproenja.
j Tako
T k
e se postupno
t
graditi
diti
sve sloenije ekvivalentne eme realnog TR.

Postoje aktivne otpornosti.

(N1/N2):1

REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE EME

Postoje rasuti fluksevi.

Svakom od ovih rasutih flukseva odgovara induktivnost rasipanja L (poto je

uvek =Li).

REALNI TRANSFORMATORI EKVIVALENTNE EME

Postoje rasuti fluksevi.

(
(N1/N2):1
)

Postoji nesavrenost magnetnog kola.

kola
(N1/N2):1

RFe

Za odravanje fluksa u feromagnetiku potrebna je struja magneenja, a

zbog snage gubitaka u magnetnom kolu i aktivna komponenta struje.

EKVIVALENTNE EME TRANSFORMATORA

RFe

Sekundar sveden na primar. ema TR pogodna za prouavanje pojava sa

primarne strane.

RFe

Primar sveden na sekundar. ema TR pogodna za prouavanje pojava sa

sekundarne strane.
strane
Ovo su T-ekv. eme TR i one verno prikazuju naponske i strujne prilike u TR u
opsegu 5500Hz.

UPROENE EKVIVALENTNE EME TRANSFORMATORA

X 1

R1

R2

X2

U 2

U1

I1

Kod tehnikih prorauna sa TR moe se zanemariti grana magneenja

magneenja.

X 1

X2

U 2

U1

I1

Za prouavanje struja kratkih spojeva u EES.

I1 jX1 +I
+I2 jX
jX2

I1 R1
I2 jX 2

U1

I2 R2

U2
1

uk

I1 R1+I
+I2 R
R2

U2

I2

I1

I
I1
R1

X 1
E

U1

U1

Fazorski dijagram optereenog TR za T-ekv. emu.

R2
R

X2
X

U 2

I1 jX1

I1=I2
I 0

PRAZAN HOD
Nastaje kada je jedan namotaj neoptereen
neoptereen, a TR je magnetno pobuen
pobuen. U ph
ph.
TR se ponaa kao prigunica na gvozdenom jezgru prikljuena na naizmenini
napon.
Struja ph. I0 moe se razloiti na IFe i Ip. Kako je IFe manje od 0,1I
0,1 Ip to se
merenjem I0 moe proceniti kvalitet slaganja limova i izrade magnetnog kola.
Ogled ph. se izvodi sa otvorenim jednim namotajem i nominalnim naponom na
drugom namotaju.
namotaju Sprovodi se zbog odreivanja k
k-ka
ka i kvaliteta transformatora.
transformatora
Na osnovu podataka izmerenih u ph. odreuje se i proverava: 1. odnos
transformacije, 2. gubici u gvou TR.

E1 N1 U1
mT

E2 N 2 U 2

P0 PCu 0 PFe PFe

U1

Iz snage koju uzima transformator u praznom hodu pri nom. naponu napajanja
dobijamo nominalne gubitke gvou.
I0
Ogled ph. je sastavni deo ispitivanja svakog TR
i uobiajeno se primenjuje sa nieg napona.
X1
R1
IFe
Tokom ogleda praznog hoda meri se:
I
-Napon napajanja U0 Un.
RFe
X
-Struja primara I0 struja ph. I0 (0,21% In).
-Snaga uzeta iz mree P0 snaga praznog hoda.

PRAZAN HOD
Iz izmerenih veliina u ogledu ph. Moe se doi do paramtara ekvivalentnog kola.
I0
1
Izraunava se admitansa impedansa praznog hoda:

Y0
P0 Z 0 U 0
1
Konduktansa aktivna otpornost
p
praznog
p
g hoda: Ga

RFe U 02
Susceptansa reaktansa magneenja praznog hoda: B 1 Y 2 G 2
0

Za ocenu kvaliteta magnetnog kola TR karakt. podaci su relativna struja ph.

i0 i faktor snage ph. cos0.

I0
i0 100
In

[%]

P0
cos 0
100
U1 I n

Mali jednofazni transformatori

Trofazni transformatori
Sn VA
i0 %
cos0
Sn kVA i0 %
cos0
25
22
10
3
,
100
17
50
1,5
250
15
100
0,8
500
14
0,5
0,280,35 1000
0,350,4
1000
13
10000
0,3
2000
11
100000
0,21
4000
8
300000
0,18

KRATAK SPOJ

X 1

R2

X2

U2=0

R1

E1 k

Uk

Kratak spoj je reim rada u kome je jedan namotaj kratko spojen. U sluaju da
ks nastaje kada je primarni namotaj prikljuen na Un govori se o havarijskom
ks.
ks. Struje u namotajima tada iznose 1020In. Ovolike struje dovode do
poveanih termikih i mehanikih naprezanja TR.
Drugi sluaj ks. javlja se prilikom njegovog ispitivanja. Tada se na primarnu
stranu dovodi snieni napon Uk pri kome se u TR uspostavlja In. Napon
kratkog spoja potreban za nominalnu struju je Uk =210%Un. Ovaj sluaj ks.
se zove ispitni
p
ks.
Ik

Uk
100
uk
Un

Ako su impedanse primara i svedena impedansa sekundara iste onda je EMS

E1k Uk zbog ega kroz granu magneenja (poprena grana) u ks. tee
struja koja je osetno manja od struje praznog hoda i0 (i0<1%) pa se u
ekvivalentnom kolu TR za ks. moe izostaviti poprena grana.
Zanemarenje struje poprene grane ukazuje da je magnetni fluksu
f
feromagnetnom
t
delu
d l vrlo
l mali
li i da
d se moe
zanemariti.
iti Magnetni
M
t i fluks
fl k koji
k ji
nastaje zbog proticanja struje I1 kroz primarni namotaj je rasipni fluks i zatvara
se najveim delom kroz primarni namotaj. Isto vai i za fluks koji nastaje zbog
sek ndarne str
sekundarne
struje.
je U reim
reimu ks
ks. dominantni su
s fluksevi
fl kse i rasipanja primarnog i
sekundarnog namotaja.

KRATAK SPOJ
Ogled kratkog spoja TR se sprovodi posle njegove izrade ili remonta. Meri se:
Napon
N
napajanja
j j (napon
(
k
kratkog
tk spoja)
j ) Uk (2-10%
(2 10% U
Un).
)
Struja kratkog spoja Ik.
Snaga uzeta iz mree Pk tokom kratkog spoja, to pri nominalnoj struji
predstavlja nominalne gubitke transformatora u bakru.
bakru
Napajanje moe biti sa nisko naponske strane ili sa visoko naponska strana.
Zavisi od toga gde je prikladno zbog instrumentacije.
I ogleda
Iz
l d ks.
k se odreuju
d j i k-ni
k i parametri
t i TR:
TR uk, ux, ur, i cos k

Mali jednofazni transformatori

Sn VA
uk % cosk
25
125
250
500
1000
2000
4000

15,5
7,5
6,2
4,4
,
2,6
2,4
22
2,2

0,96
0,93
0,89
0,83
,
0,77
0,54
0 43
0,43

Trofazni transformatori
Sn kVA
uk %
cosk
10
50
100
1000
10000
100000
300000

3
3,5
4
6
8
13
17

0,66
0,43
0,30
0,14
,
0,06
0,025
0 013
0,013

Pk
3 U k I k

KRATAK SPOJ

Rk

Xk

U2=0

Uk

Pomou ovog ogleda se odreuju parametri ekvivalentne eme redna grana.

U
U
Z k k kn
I
Izraunava
se impedansa
i
d
kratkog
k tk spoja:
j
Ik
I kn
Pk
R

k
Aktivna otpornost kratkog spoja:
I k2
Reaktansa kratkog spoja: X k Z k2 Rk2
X 1 X 2 X k
Na osnovu ekvivalentne eme vai da je: R1 R2 Rk
Ik

Xk

j se geometrijske
jer
t ij k mere namotaja
t j
2
Moe se pretpostaviti da je: 1
2
bitno ne razlikuju, a namotaji su u istoj magnetnoj sredini.

Rk
R1 R2
2

Moe se pokazati da je:

Ako je gustina J struje primara i sekundara ista tada je iz:

N1 J S1 N 2 J S 2

N1i1 N 2i2

Gde su S1 i S2 povrine poprenih preseka provodnika primara i sekundara.

Ako su l1 i l2 priblino isti:

N1
R1 N1l1 S1

R2
S1 N 2 l2 N 2

N1
R2
R1 R2
N2

PCu1 PCu 2

Xk

U2=0

Rk

U k Rk jX k I k

ux
uk

Ik
Uk

KRATAK SPOJ - KAPOV TROUGAO

Kako je napon na sekundarnim stezaljkama nula to se
sav napon troi na padove napona.
napona Fazorski dijagram
struja i napona TR tokom kratkog spoja.

ik

ur

Kapov trougao

U k Zk In
uk

Un
Un
Rk I n Pk
ur

Un
Sn
X k In
ux
uk2 ur2
Un

NAPOMENA. Ovaj vektorski dijagram i raun je dat pri struji kratkog

NAPOMENA
spoja Inom ali se moe prikazati i pri bilo kom Uk i odgovarajuoj struji.

Uk
Zk In
uk (%) 100uk 100
100
zk %
Un
Un

uk (%) zk (%)

KAPOV TROUGAO-Razlike u parametrima malih i velikih transformatora

Mali transformator
R1 R2 = 1 %
X = L = 5 %

Veliki transformator
R1 R2 = 0,1 %
X = L = 12 %

ux
uk

ur

Mali tr
tr.
I1

R1

R2

I2

I
U1

-E2

L2

U2

uk

ux

Veliki tr.

ur

Fazorski dijagram optereenog TR za. Kapov trougao

ux=I1 jX1 +I2 jX2

U1

uk

ur=I1 R1+I2 R2
U2
1
2

uk

ux I1 = I2

I1=I2
I 0

ur

Kapov trougaog kratkog

g spoja
p j
Trougao

Trougao unutranjih padova napona na vektorskom dijagramu TR je

zapravo dijagram napona kratkog spoja uz struju kratkog spoja jednakoj
struji
t ji optereenja
t
j I.
I Veliina
V lii Kapovog
K
trougla
t
l je
j to
t vea
to
t jje vea
struja
t j
ili unutranji otpori transformatora.
Prilikom optereenja transformatora strujom I napon U
U'2 bie manji
zbog pada napona na unutranjim otporima transformatora od napona
U1 za napon kratkog spoja uz struju I.

PROMENA NAPONA NA TRANSFORMATORU

zovemo i PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU
Predstavlja odstupanje napona sekundara pri nekom
optereenju od onog u praznom hodu.
KOLIKO ON IZNOSI?
U ogledu kratkog spoja za nominalnu struju transformatora
potrebno je 2-10% nominalnog napona. Sledi da ni pad napona
na transformatoru ne moe da bude veliki.
Za proraun promene napona na transformatoru koristi se
ekvivalentna ema:
R1+ R2
U1

j(X1+ X2)
Zk

U2

Struja u poprenoj grani praktino ne doprinosi promeni

napona transformatora za dobro sagraene transformatore.

PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU

R1+ R2

j(X1+ X2)

Fazorski dijagram ove eme

eme.
Zk

U1

U2

U1
Zk I2

I2 jXk

U2

I2 Rk

Promena napona

I2

U U1 U 2
I2

U1

I2 jXk

I2 Rk
U2
U

PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU

Fazorski dijagram sa
relativnim vrednost.

u1=1
b

ux

u2

ur
I1=I2

u2 a u1 cos

u1 u a u1 1 sin 2

a
u

2
sin

2
1 sin
i 1
2

1 b 2
b2
u u1 u1 1 a a
2
2 u1

b
sin
u1

Gd su:
Gde

a ur cos u x sin
b u x cos ur sin

PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU

2
b2
b
Pad napona na TR
TR. u a
[r. j.]]
u a
[%]
2
200
Gde su: a u r cos u x sin
b u x cos ur sin
Ako je struja optereenja I2 I2n tada se u moe odrediti kao:

u (u rn cos u xn sin
i )
(u xn cos u rn sin
i ) 2 [%]
200

gde su = I2/I2n = S/Sn a urn i uxn nominalne komponente padova napona.

Ako je zk < 10% moe se zanemariti drugi sabirak, pa je:

u a ur cos u x sin [[r.j.]

j ] ili [%]
[ ] a moe i [V].
[ ]
u Rk I 2 cos X k I 2 sin
Promene napona na transformatoru zavisi od faktora snage
optereenja cos i od optereenja TR.

PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj cos

u%= [ur% cos + ux% sin + 0,005 (ux% cos ur% sin)2]
Mali transformatori

a))

Veliki (mreni) transformatori

u%

b)

u%
12

4
2
0 0,2 0,4 0,6

-2

0 0,8 0,6 0,4 0,2

cos

cos

-4
-6

kap
kap.

cos
ur=2%
2%

ux=6%

ind
ind.

-12
12

kap. cos

ind.

ur=0,2%
=0 2% ux=12%

PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU-uticaj optereenja

u%= [ur% cos + ux% sin + 0,005 (ux% cos ur% sin)2]
u%

0,2
0,8
0,9
,

cos
i d
ind.

1
Napon sekundara raste
s porastom kapacitivnog
optereenja dok pada s
optereenja,
porastom induktivnog
optereenja (u odnosu
na prazni hod)
hod).

0,5

0,9
,
0,8

-5
0

kap.
kap
S
Sn

SPOLJAN K-KA TRANSFORMATORA

U1 = konst., faktor snage - parametar

C kapacitivno optereenje
R aktivno optereenje
L induktivno optereenje

U2

U2n

R
L

I2

Spoljna k-ka TR se izraunava na osnovu pada napona.

SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvou transformatora: zbog histerezisa i vrtlonih struja:

PFe PFe H PFe V k H f Bmn kV f 2 Bm2 d 2 mFe ;

Prilikom
P
ilik
izrade
i d jezgra
j
specifini
ifi i
gubici se poveaju (10-30%) zbog
unutranjih mehanikih naprezanja.

Li
Limovi
i starih
t ih ttransformatora
f
t

P
Q
(W/kg) (var/kg)
3 75

Toplo valjani lim

Postoje i dodatni gubici u Fe koji
nastaju
j u konstruktivnim delovima
(kotao, oklopi oko izvoda, metalni drai
i priteznici jezgra) nastaju zbog
rasipnog fluksa.

50

Gubici u Fe
1

n 23

25

Reaktivna
snaga

B (T)
0

0
0,5
5

1
1,5
5

Dijagram snage gubitaka i snaga magneenja po jedinici mase

feromagnetnog materijala.

SNAGA GUBITAKA
Feromagnentno jezgro se pravi od paketa elinih limova sa malim sadrajem C
do 0,1%
0 1% i Si do 3%.
3% Si se dodaje u cilju
cilj smanjenja gubitaka
g bitaka usled
sled vrtlonih
rtlonih struja
str ja
hipersli lim. Limovi su sa orijentisanom kristalnom strukturom, dobijaju se
hladnim valjanjem i imaju izraenu magnetnu anizotropiju tj. mali magnentni
otpor u pravcu valjanja do 30% bolja svojstva u pravcu valjanja
valjanja. Limovi su
meusobom izolovani sa neorganskim materijalom (karlit) deblj. 4m.
Gubici usled vrtlonih struja proporcionalni su sa kvadratom debljine lima.
Tipine debljine lima su 0,15-0,23-0,27-0,3-0,35mm.
0 15-0 23-0 27-0 3-0 35mm Boljom orijentacijom
strukture dobija se Super hipersli (H i B) lim koji ima za 10% manje gubitke od
hipersila. U cilju daljeg smanjenje gubitaka u Fe laserskim snopom se zarezuje
povrina lima pod 90
90 u odnosu na smer valjanja ime se smanjuje dimenzija
domena, a time i gubici. Tako se dobija laserski obraen lim oznake ZDKH.
Pravac fluksa treba da se poklopi sa pravcem valjanja lima. Prolaskom fluksa
pod 90 svojstva hladno valjanog lima se degradiraju i ista su kao i za
toplovaljani lim.
Poveavanjem procenati a silicijuma uz istu jainu
magnetnog polja, magnetne indukcije u limovima se
smanjuje.
j j
B

Si=0.5%
Si=1%

SNAGA GUBITAKA
Gubici u gvou transformatora su gubici praznog hoda.
hoda
P

Limovi novih transformatora

90 u odnosu
Q ((var/kg)
g)

(W/kg)

25
2,5

(M7)

na smer valjanja

20

(M7)
M6
M5

1,5

M4

Smerr valjanja

(M7)
M6

1,5

M5
1

M4

B (T)

B (T)
0

0,5

1,5

10
5

0,5

0,5

15
M5

0,5

1,5

1,8

Dijagram snage gubitaka i snaga magneenja po jedinici mase

feromagnetnog materijala.

SNAGA GUBITAKA

G bi i u bakru
Gubici
b k transformatora
t
f
t
( bi i usled
(gubici
l d optereenja)
t j ):
1. Dulovi gubici u namotajima.
2. Dopunski gubici usled poveanja otpora namotaja koji
nastaju
t j zbog
b
rasutog
t
fluksa,
fl k
tj.
tj usled
l d indukovanih
i d k
ih lokalnih
l k l ih
struja u provodnicima.
3. Drugi dopunski gubici u konstrukcionim delovima usled
3
indukovanih parazitnih struja.

SNAGA GUBITAKA
1. Dulovi gubici u namotajima.

l 2
Pg RI I
S
2

STRUJA JE JEDNOSMERNA!!!

Ovi gubici zavise od materijala (bakar - aluminijum) i temperature.

2 R2 235 2

1 R1 235 1

Formula za preraunavanje otpornosti

na odgovarajuu temperaturu.

SNAGA GUBITAKA
2. Dopunski gubici usled poveanja otpora namotaja koji
2
nastaju zbog rasutog fluksa.
Magnetna indukcija rasutog polja indukuje u
provodnicima ems koja u masivnim
provodnicima stvara lokalne tj. vrtlone struje.
Ove struje u zbiru sa ukupnom strujom dovode
do nejednake raspodele struje po povrini
poprenog preseka. Struja je potisnuta ka
povrini provodnika.
p
p
Povrinski ((skin)) efekat.
Primer usamljenog provodnika sa strujom ija
struja stvara magnetsko polje i oko provodnika i
u njemu.
njemu Jasno je da se centrlni deo provodnika
obuhvata sa vie fluksa nego spoljanji, taj
centralni deo ima zato veu samoinduktivnost tj.
Induktivni otpor te struja u njemu ima manju
gustinu.
POVRINSKI EFEKAT

Namotaji primara i sekundara su u preseku

pravougaonici i imaju struje koje su suprotno
orijentisane pa sa mogu posmatrati kao dve bliske
pravougaone ine. Struja se koncentrie u slojeve bliske
jadan drugom zato to se udaljeniji slojevi obuhvataju sa
vie
i fluksa.
fl k
Zbog
Zb
toga
t
je
j induktivni
i d kti i otpor
t
du
d preseka
k
razliit a time i gustina struje. Neravnomerna raspodela
struje po poprenom preseku ekvivalentna je smanjenju
efektivne povrine preseka.
preseka Aktivna otpornost se
poveava u odnosu na otpornost prema jednosmernoj
struji.
Fildovim sainiocem se uzima u obzir poveanje
gubitaka usled neravnomerne raspodele struje po
poprenom preseku.

EFEKAT BLIZINE

Zbog nejednolike raspodele magnetskog polja po radijalnoj irini

namota najvee polje je u namotima uz kanal izmeu dva VN i NN
namota pa su tu najvei i gubici zbog vrtlonih struja
struja, pa je onda i
zagrevanje najvee u tim delovima namota. U svrhu smanjenja tih
dodatnih gubitaka presek provodnika okomit na magnetno polje mora
bi i to
biti
manji,
ji pa se namotii rade
d od
d delova
d l
provodnika
d ik relativno
l i
malog
l
preseka.
Kod velikih energetskih transformatora
rade se posebne vrste namota radi
smanjenja dodatnih gubitaka u namotu, npr.
presloeni disk namot s transponovanim
provodnicima.

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Korisnost transformatora je odnos predane i primljene aktivne
snage izraen u %.

P1 Pg
P2
P2

P1 P2 Pg
P1
Dananji najvei transformatori postiu =99,80%.
=99 80%

Ako se definie relativno optereenje:

U I
I2
S
2n 2 2
I 2n U 2n I 2n S n

I uvai da je:

P2 S cos S n cos

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

S n cos
Dobija se:

; PCu 2 PCun
S n cos PCu PFe

Preporuke IEC za energetske transformatore su:

Gubici u bakru i u
PCun Pk 75C kratkom spoju pri
PFe P0 f U f B, f
i
nominalnoj struji.
pa je:

U 2 n I 2 n cos

U 2 n I 2 n cos 2 Pk 75C P0

Koef. korisnog
g dejstva
j
zavisi od faktora snage.
g Najveu
j
vrednost ima za omsko optereenje cos=1, a za cos=0 =0
uz iste gubitke snage.

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Ako se ogled kratkog spoja izvodi na temperaturi 1 tada je
snaga kratkog spoja:

Pk1 PCu1 Pd1 3R1 R2 I12 Pd1

Gde su R1 i R
R2 otpori izmereni jednosmernom strujom.
Snaga kratkog spoja obraunata na standardizovanu radnu
t
temperaturu:
t

Pk 75C PCu 75C Pd 75C

235 75
PCu 75C
PCu1
235 1

235 1
Pd 75C
Pd 1
235 75

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Koeficijent korisnog dejstva je funkcija optereenja () i ima
maksimum koji se moe nai iz:

d
0
d

U 2 n I 2 n cos 2 Pk 75C P0 U 2 n I 2 n cos 2 Pk 75C 0

Korisnost je maksimalna kada su se gubici usled optereenja
izjednaili sa gubicima u praznom hodu.

P0 2 Pk 75C
Optereenje pri kome je korisnost maksimalna:

opt

P0
Pk 75C

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Transformatori koji rade 24h dnevno pod punim opt. treba da

i j opt 1 tj
imaju
tj. d
da su nominalni
i l i gubici
bi i usled
l d optereenja
t j jednaki
j d ki
gubicima ph. Za distributivne transformatore 0,4 < opt <1.

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Veinu veka trajanja transformator nee raditi punom nego
smanjenom snagom. Uobiajena je izvedba transformatora sa
gubicima usled optereenja koji su dva do est puta vei od
gubitaka usled praznog hoda, to znai da je optimalna
korisnost pri optereenju:

P0
opt
0,71
2 P0

odnosno

P0
opt
0,41
6 P0

Maksimalna korisnost se postie pri optereenju od 40% kod

manjih do 70% kod najveih transformatora.
Izborom gustine struje i gustine fluksa optimalni koeficijent
optereenja se moe postii pri eljnom relativnom optereenju.

KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA

Dijagrama gubitaka i stepena korisnosti za dva TR sa razliitim vrednostima

opt . Prvi TR ima relativno malu masu i mali presek jezgra magnetnog kola te je
potreban vei broj navojaka i vea masa bakra. Drugi TR ima veu masu
magnetnog
g
g kola (vei
(
p
presek jezgra),
j g ), pa
p ima vee g
gubitke PFe u odnosu na p
prvi
TR. Zbog poveanog preseka jezgra imae, pri istoj indukciji za oba TR, veu
elektromotornu silu po navojku. Za iste napone potreban je manji broj navojaka,
to jjest manja
j je
j masa bakra u odnosu na prvi
p TR. Pri istojj gustini
g
struje,
j gubici
g
u
bakru drugog transformatora su manji. Drugi transformator ima veu vrednost
(opt ), odnosno ima se (II >I).

U1

PARALELAN RAD TRANSFORMATORA

1

ZK1
I1

ZK2
I2

ZKm

Im

U2

Ako dva ili vie transformatora (m) prikljuimo na mreu tako, da su

i primarne
im
i
strane
t
na zajednikim
j d iki sabirnicama,
bi i
a sekundarne
k d
strane
t
na drugim sabirnicama tada se transformatori nalaze u paralelnom
radu.

RAZLOZI:
1. Vea sigurnost.
2. Ekonominost u eksploataciji (iskljuenjem jednog slabo
optereenog transformatora tokom nou ili na kraju radnog
vremena).
)
3. Postepeni planirani i neplanirani rast konzuma.

PARALELAN RAD
TRANSFORMATORA
T1

T2

Zk1 k1

Zk2 k2
I1

I2

Uslovi za p
paralelan rad transformatora:
1.
2.
3.
4.
5
5.

Da nominalni naponi primara i sekundara budu isti.

Isti prenosni odnosi
Da satni brojevi (fazni stavovi) budu isti ili iz iste grupe.
Priblino jednaki naponi kratkog spoja, razlika do 10%.
Odnos nazivnih snaga ne vei od 3.
3

ta e se desiti ako uslovi za paralelan rad nisu ispunjeni?

Ukoliko bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen uslovie
da
se izmeu pojedinih transformatora pojavi dopunska struja
izjednaenja (struja cirkulacije) usled ega bi se pojedini
transformatori preterano zagrejali i otetili.

PARALELAN RAD TRANSFORMATORA Dy5 i Yd5

Pravilan rad transformatora u paralelnom radu znai:

Da pri paralelnom radu TR niti jedan transformator ne sme biti
trajno preoptereen
preoptereen.

1. Da optereenje dele srazmerno svojim nominalnim

snagama. Ovaj uslov e biti priblino ispunjen ako se
nominalne snage transformatora odnose 1:3
1:3.
2. Da nema nepotrebnih gubitaka (usled struje cirkulacije).
3. Da bude izbegnuto svako havarijsko stanje.

ODREIVANJE STVARNE RASPODELE SNAGA

TRANSFORMATORA U PARALELNOM RADU
Ako se spregnu na primer tri transformatora sa:

S nI S nII S nIII

Z kI Z kII Z kIII

Tada se moe napisati:

Z kI I kI Z kII I kII Z kIII I kIII Z ke I

KAKO TRANSFORMATORI U PARALELNOM RADU DELE
OPTEREENJE?

Z ke
SI U I I I U I I
S
Z kI
Z ke
S II S
Z kII
Z ke
U1
S III S
Z kIII

Z ke
Z kI

IIZkI
IIIZ
ZkII
IIIIZkIII

I
U2

Z2

Uproena ekvivalentna ema transformatora u paraleli

Ako se svaka impedansa izrazi preko uk % :

1
1
1
1
100 I ni

Z ke Z kI Z kI I Z kIII U1 uki

U u
Zk 1 k %
I n 100

Od ukupne snage S prvim transformatorom se prenosi deo koji

iznosi SI:
S nI
100 I n1 U1 1
S I Z ke
1

Z kI

ukI % U1 100

I ni

uki

ukI %

S ni

uki

Najkritiniji TR u pogledu mogueg pregrevanja usled prevelike

struje koja bi ila kroz njega je TR sa uk min. Taj TR odreuje
maksimalno doputeno Sd a da ne doe do njegovog pregrevanja
(nosi Sn). Tada je optereenje pojedinog TR Si :
m

S ni
S d uk min
i 1 u ki

S ni
Si
uk min
uki

uki - napon kratkog

k tk
spoja
j i-tog
i t ttransformatora
f
t
ukmin - napon kratkog spoja transformatora s minimalnim uk

Koeficijent korisnosti grupe jednakih TR u paralelnom

radu
1 TRANSF.

2 TRANSF.

3 TRANSF.

PPFe
0
PPCu
T

PP
22 Fe0
PCu
PT

P0Fe
PTCu

PP
P0PFe
0 Fe
6
3
6
3
PP
PTPCu
T Cu

=S/Sn n
a=S/S

Podela simbola grupe spoja TR prema satnim brojevima i

mogunosti paralelnog spajanja

Grupa I - satni broj 0, 4 i 8

Grupa II - satni broj 2, 6 i 10
Grupa III - satni broj 1 i 5
Grupa IV - satni broj 7 i 11

Paralelni spoj transformatora spajanjem izvoda (bez

otvaranja kotla) je mogu spajanjem transformatora samo iz
iste grupe s parnim satnim brojevima i spajanjem
transformatora s obe neparne grupe s neparnim satnim
brojevima.
Paralelno spajanje transformatora grupe spoja Dyn i Yzn se
ne preporuuju zbog razliitih nultih reaktansi.

Paralelni spoj transformatora s razliitim satnim

brojevima satni brojevi iz iste grupe

Grupa I

Grupa III

Mogunost paralelnog rada transformatora iz razliitih

grupa (III i IV) - neparni satni brojevi

U mr

4,44 f N

REGULACIONA SKLOPKA

Napon na transformatoru se menja sa promenom optereenja.

Da bi se napon
p
donekle uinio nezavisnim od optereenja
p
j
menja se broj navojaka na VN strani transformatora u okviru
regulacione sklopke = teretnog menjaa = tap changera. Time
se menja fluks odnosno napon na sekundaru. Regulacioni deo
namotaja kod odvojnog TR se nalazi na delu nomtaja prema
zvezditu.
Promena broja navojaka se realizuje:
-pod optereenjem (kod transformatora u prenosu) ili
-u bezanponskom stanju (kod distributivnih transformatora).
Uobiajena je promena 2x2,5%.

Promena napona pod

optereenjem.
(11010x1,5)/35kV

AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u tednom spoju

Ako odvojnom transformatoru spojimo namotaje nieg i vieg napona
dobili smo autotransformator.
Vienaponska strana autotrasformatora sastoji se od serijskog i
zajednikog namota.
namota
Nienaponska strana se sastoji samo od zajednikog namota.
U autotransformatoru samo se deo snage prenosi
i d kti i putem,
induktivnim
t
dok
d k se preostali
t li deo
d prenosii
direktno s primara na sekundar preko galvanske
veze namota.
Budui da su zajedniki i serijski namot namotani na istom
stubu, za autotransformator vai isto to i za klasini
dvonamotni transformator:
Indukovani napon po navojku u oba namota je jednak,
Sume amperzavoja oba namota su praktiki jednake, ali
suprotnog
t
predznaka
d
k (N1I1aN
N2(I2a- I1a)),
)) tj.
tj ampernavojiji
za magneenje jezgra u dananjim izvedbama su vrlo mali
(ispod 1% ),
Nazivne prividne snage oba namota su jednake.

N1

N2

SILAZNI AUTOTRANSFORMATOR
U
N N 2 I 2a
a 1a 1

U 2a
N2
I1a
N1

N2

N1 I1a N 2 I 2 a I1a

N1

U1a Primarni (vii) napon AT

U2a Sekundarni (nii) napon AT
N1 Zajedniki namot
N2 Serijski namot

N1

N2
N2

Serijski namotaj sputa napon na potroau Silazni AT (bucking AT conection).

UZLAZNI AUTOTRANSFORMATOR
N1

N2

U1a
I
N1

2a
U 2 a N1 N 2 I1a

N2

N 2 I 2 a N1 I1a I 2 a

N1

N2

U1a Primarni (nii) napon AT

U2a Sekundarni (vii) napon AT
N1 Zajedniki namot
N2 Serijski namot

N1

Serijski namotaj podie napon na potroau Uzlazni AT (boosting AT conection).

SNAGA SILAZNOG AUTOTRANSFORMATORA

Snaga autotransformatora:

S a U1a I1a U1 U 2 I1

Tipska snaga transformatora je nazivna snaga

odvojnog TR bez regulacije
regulacije.

U2

S a U1 I1 1
U1
U1a
S a ST
U1a U 2 a

N1

Tipska snaga transformatora

U 2a

ST S a 1
U1a
Faktor redukcije snage autotransformatora na tipsku snagu:

U
ST
1 2a
Sa
U1a

N2

SNAGA UZLAZNOG AUTOTRANSFORMATORA

Snaga autotransformatora:

S a U1a I1a U1 I1 I 2 U1I1 1

U 2a
S a ST
U 2 a U1a

U1
I2
U1I1 1

I1
U2

N2

Tipska snaga transformatora

U1a

ST S a 1
U 2a
F kt redukcije
Faktor
d k ij snage autotransformatora
t t
f
t
na tipsku
ti k snagu:

U
ST
1 1a
Sa
U 2a

N1

AUTOTRANSFORMATOR- Faktor poveanja kapaciteta autotransformatora

Poveanje snage kroz autotransformator (prolazne snage) u odnosu na tipsku
snagu transformatora proizlazi iz injenice da se deo snage prenosi galvanskom
vezom izmeu primarnog i sekundarnog namota, a ne samo posredstvom
zajednikog fluksa. Stoga se moe definisati i faktor poveanja kapaciteta
autotransformatora u odnosu na tipsku snagu prema sledeim izrazima:
Silazni autotransformator

Fc

Sa
1

ST 1 U 2 a
U1a

Uzlazni autotransformator

U 2a
S
U1a
Fc a
ST U 2 a 1
U1a

to su blii naponi U1a i U2a to je vea snaga autotransformatora u odnsu na

tipsku. Silazni autotr. se koristi samo za U2a/U1a1. Uzlazni autotr. ima prednosti u
odnosu na odvojni ako je U2a/U1a<10.

Za AT podataka datih na natpisoj ploici odrediti Faktor redukcije snage AT na

tipsku snagu, Faktor poveanja kapaciteta autotransformatora u odnosu na
tipsku snagu, Nazivnu snagu serijskog i zajednikog namota.

U
S
1
1
q T 1 1a 1
1
0,71
400 / 115
3,48
Sa
U 2a
S
1
1
Fc a
1,41
ST q 0,71

ST S a q 300 0,71 213MVA

AUTOTRANSFORMATOR -Transformator u tednom spoju

Prednost autotransformatora prema odvojnom transformatoru je to su za iste
napone i snagu manjih dimenzija, manjih gubitaka, vee korisnosti, lake se
transportuju, imaju manju cenu.
Sprega trofaznog namota autotransformatora mora biti u zvezdu YNa0 da bi se
mogao jedan izvod zajednikog namota uzemljiti.
Negativne strane autotransformatora proizlaze iz galvanske veze primarnog i
sekundarnog strujnog kruga i time direktnog prenosa prenapona s jednog na
drugi.
g
AT ima manju Zk zbog ega ima manji pad napona ali je zato vea struja kratkog
spoja.
p j
Izolacija autotransformatora je kompleksniji zbog gotovo uvek izvedenih
dodatnih regulacijskih navojaka.

AUTOTRANSFORMATORI

Zbog utede se esto primenjuju autotransformatori za velike snage pri

povezivanju
p
j VN mrea (400,
(
, 220 i 110 kV)) bliskih napona.
p
Najee se u prenosnoj mrei izrauju transformatori s VN i SN namotima
spojenim u zvezdu u tednom spoju, a NN namot je galvanski odvojen i spojen je
u trougao
g - tercijar.
j
Taj se tercijar obino nekoristi za napajanje svoje mree i tada ga nazivamo
stabilizacijski namot, kojim se ostvaruje da u fluksu transformatora i u
indukovanom naponu nema treeg harmonika.
esto se autotransformatorima dograuje regulaciona sklopka zbog mogunosti
podeavanja prenosnog odnosa pod optereenjem.

REGULACIJA NAPONA AUTOTRANSFORMATORA

U cilju odranja stalnog napona na NN strani transformatora menja se prenosni
odnos autotransformatora regulacionom sklopkom
sklopkom. Ako bi se regualcioni deo
namotaja nalazio u zvezditu oteano je podeavanje traenog prenostnog
odnosa, treba vie regulacionih navojaka, nejkednaka je promena napona za
svaki poloaj reg
reg.sklopke,
sklopke ali jednostavna izvedba izolacije
izolacije. Regulacioni deo
namotaja kod AT smeta se na deo namotaja nieg napona.

N1

N1

N1

Nreg

Nreg

N2
N2

N2

N2

N reg

N p 1
U 2a

U1a
N1 N 2 N reg

U 2a

U1a

Nreg

N3

N2

k
N p 1

N1 N 2

N reg

k = 0,...,Np-1
Np-1 broj poloaja regulacione
sklopke
sklopke.
Nreg Regulacioni navojci

UKLJUENJE TRANSFORMATORA
-Pri
P i ukljuenju
klj j transformatora
t
f
t
na mreu
moe
potei
t i struja
t j ukljuenja
klj j
(inrush current) koja je znatno vea od nazivne struje transformatora.
-Veliina struje ukljuenja zavisi od trenutku ukljuenja i od remanentne
indukcije u jezgru.
-Pri prvom ukljuenju (bez remanencije) najmanja je struja u fazi u kojoj
je napon maksimalan, a najvea u fazi u kojoj je u trenutku ukljuenja
napon nula.
-U najgorem sluaju i uz dodatak zbog remanentnog magnetizma struja
uklj moe postii i do 40Inom transformatora.
uklj.
transformatora
-Struja ukljuenja moe izazvati niz neugodnosti u mrei kao to su:
pogreno delovanje zatitnih ureaja,
ureaja uticati na druge transformatore
prikljuene na iste sabirnice, poveanje buke transformatora zbog
velikog iznosa struje, pojava poveanih padova napona u mrei.

UKLJUENJE TRANSFORMATORA
Jednaina naponske ravnotee primara u p.h.:
Um

n
d
d R1
4,44 f N1
R1 i0
U m sin(t )
R
dt
dt L1
1t
L
stac ap n [sin(t 0 ) sin( 0 )e L1 ];
0 arctan 1
R1
2

Najvei e biti za 0 m 2 n i ovo e nastupiti u t=.

2
Sa uvaenom
m 2 n rem 2,3 n
remanentnim fluksom
Najvei fluks se uspostavlja ako u trenutku
ukljuenja napon prolazi kroz nulu!
t

u (t )dt
0

0 0

ap

STRUJA UKLJUENJE TRANSFORMATORA

STRUJA UKLJUENJE TRANSFORMATORA

Struja ukljuenja Iu max / In max= 915 (40) 50% = 0,1s
0 1s do 80s

Struja ukljuenja transformatora.

Struja
j ukljuenja
j
j TR ima parne
p
harmonike.
Sympathetic inrush. Dolazi do promene u struji transformatora koji je ve na mrei
usled ukljuenja susednog transformatora. Nastaje usled promene napona
izazvanog strujom ukljuenja.

ik
u1

Struja transformatora u kratkom spoju

Rk

Xk

Najvea struja ks. se dobija ako se TR trenutno kratko spoje sekundarne

stezaljke a pri punim naponu na primaru.
Pretpostavimo
p
zbog
g lakeg
g rauna da jje pre
p toga
g TR bio u praznom
p
hodu.
Kada se zanemari impedansa mree efektivna vrednost struje kratkog spoja
trajna struja kratkog spoja, pri nominalnom naponu na primaru iznosi:

U n 100
Ik

In
Z k uk %

Ako je kratki spoj nastao u trenutku kad je trenutna vrednost struje praznog
hoda jednaka nuli, prelaz iz praznog hoda u kratki spoj je bez prelazne pojave
tj. odmah se uspostavlja trajna struja kratkog spoja.
Pri naponu mree:

u1 U m sin(t )

trajna
j struja
j kratkog
g spoja
p j je:
j ik

I k 2 sin((t k )

U svim ostalim sluajevima imamo udarnu struju kratkog spoja.

Struja transformatora u kratkom spoju

Jednaina naponske ravnotee u k.s.: L dik R i U sin(t )

k
k k
m

dt

R
kt

Lk
Lk
ik istac iap 2 I k sin(t k ) sin( k ) e ; k arctan
Rk

istac 2 I k sin((t k )

u
ik

ik

iap 2 I k sin( k ) e

Rk
t
Lk

t
k

Sile na namote u transformatoru u kratkom spoju

Pod dejstvom struje kratkog spoja namotaji
TR su izloeni:
1. Termikom naprezanju koje obino nije
kritino zbog kratkog trajanja,
trajanja
2. Mehanikom naprezanju zbog pojave
velikih sila na namote transformatora koje
mogu otetiti namote
namote.
Smerovi aksijalne i radijalne sile su u skladu
sa Bio-Savarovim zakonom.

I1

I2

Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u

pogonu
Deformacije unutranjeg namota

Tipini primer deformacije

unutranjeg namota:

Deformacije namota nastale zbog kratkog spoja transformatora u

pogonu

FLUKS I STRUJA MAGNEENJA TRANSFORMATORA

10 ms

20 ms

10 ms

20 ms

t
Zbog nelinearnosti krive magneenja, za postizanje sinusnog oblika fluksa i
indukovanog napona, struja magneenja ima znaajan trei harmonik koji je istofazan
u sve tri faze ((harmonik nultog
g redosleda).
) Tajj harmonik struje
j moe tei u namotu
spojenom u zvezdu s nultim vodom ili unutar namota spojenog u trougao. Ukoliko zbog
vrste sprege izostane I3 fluks i indukovani napon nee biti prostoperiodini.

FLUKS I STRUJA MAGNEENJA TRANSFORMATORA

s izvedenim neutralnim vodom tj. sa uzemljenim zvezditem

u
u

Magnetski fluks je sinusnog oblika jer se

neutralnim vodom moe zatvoriti trei
harmonik struje magneenja potreban za
stvaranje prostoperiodinog fluksa, zbog
nelinearne
li
kkrive
i magneenja.
j

t
i

i
i1
i3

FLUKS I STRUJA MAGNEENJA TRANSFORMATORA

bez neutralnog voda tj. sa izolovanim zvezditem

Zbog
Zbog nemogunosti protoka treeg
harmonika struje magneenja javlja se trei
harmonik fluksa tj. deformie se magnetski
fluks i talasni oblik indukovanog napona.

u
i

i
t

Iznos fluksa 3 zavisi od tipa-oblika

magnetnog jezgra transformatora
transformatora.

FLUKS I INDUKOVANI NAPON TROSTUBNOG TRANSFORMATORA

namoti spojeni u zvezdu bez neutralnog-voda tj. sa izolovanim zvezditem
3.harmonik
3h
ik flfluksa
k jje malI,
lI jjer se moe
zatvoriti
t iti samo
rasipnim putevima (preko kotla transformatora, a ne kroz
magnetno kolo) s vrlo velikim magnetskim otporom.
Deformacija ems je relativno mala.
mala

FLUKS I INDUKOVANI NAPON PETOSTUBNOG TRANSFORMATORA

ili tri monofazna, namoti spojeni u zvezdu sa izolovanim zvezditem
Trei harmonik fluksa se moe zatvoriti kroz
jezgro pa je njegov uticaj na talasni oblik i
vrednost ems znaajan. Zbog toga se
zvezdita 5
5-stubnih
stubnih TR uzemljuju.
uzemljuju

TERCIJAR
Tercijar je kratkospojeni namot
malog otpora, jednoliko razdeljen
na sva 3 stuba tako da su svi navojci
spojeni na red spoj trougao.
Tercijar je namotan prvi do stuba i spreava zatvaranje 3.harmonika fluksa u
prostoru izmeu magnetnog
p
g
g kola i kotla. 3 u magnetnom
g
kolu,, u tercijaru
j
e
indukovati istofazne napone koji e kroz taj namotaj proterati struju treeg
harmonika. Ta struja e svojim fluksom ponititi delovanje fluksa koji ju je
indukovao tako da u magnetnom kolu preostane samo mala komponenta 3
potrebna za indukovanje struje u tercijaru. Svi drugi namoti namotani oko istih
stubova vie nee biti proeti sa 3 pa nee doi do deformacije napona u njima.
U sluaju nesimetrinog optereenja transformatora po fazama, kada nema
nultog voda javljaju se istofazni fluksevi u jezgru- nulta komponenta. Naponi
indukovani tim fluksevima menjaju-izobliili bi fazne napone. No u tercijaru e
potei
t i struja
t j indukovana
i d k
od
d istofaznih
i t f
ih flukseva
fl k
u jezgru
j
koja
k j e
svojim
ji
delovanjem ponititi delovanje istofaznih struja optereenja.
Nulta reaktansa jednaka je direktnoj reaktansi i zato kaemo da tercijar rui nultu
reaktansu od iznosa bliskog reaktansi praznog hoda na iznos blizak reaktansi
kratkog spoja.

TERCIJAR

Tercijar u transformatoru u spoju Yy ima funkciju smanjenja nulte

reaktanse transformatora, simetriranja optereenja po fazama,
smanjenja nultih komponenti struje ukljuenja i sl.
Moe se koristiti i za prikljuak troila, odnosno u elektrani ili
transformatorskoj stanici gde su potrebna 3 razliita napona.
Ako se ne koristi za napajanje troila naziva se i stabilizacijski namot.
Primer tronamotajnog transformatora s tercijarom: YNyn0d5

CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda

Svaki se fazni namot sastoji od dva dela u kojima se indukuju fazno
pomaknuti naponi. Te se polufaze nalaze na razliitim stubovima.
Potrebno je 15,5% vie navojaka nego u spoju zvezda.
Omogueno je nesimetrino optereenje (ak 100% optereenja samo
jedne faze).
Upotreba za manje transformatore (do 160 kVA).
Primer: Yzn5

CIK CAK SPOJ TRANSFORMATORA- Slomljena zvezda

Praktiki se ne koristi za primarni namot.
Zbog
g spoja
j svake faze od polunamota, struje
j 3.harmonika djeluju
j j
tako da se trei harmonik fluksa ponitava, to znai da nema
3.harmonika fluksa. Taj se fluks moe zatvoriti samo
izmeu cik
cik-cak
cak namota (jako veliki magnetski otpor) pa treba puno
amperzavoja, tj. struja magnetizacije (primara) mora biti jako velika.
Izuzetak za spoj cik-cak u primaru je transformator za uzemljenje.
Ako treba mreu (npr. 20 kV) uzemljiti, a spoj je na toj strani trougao
ubacuje se transformator za uzemljenje u Z-spoju (to je praktiki
prigunica).
U sekundaru takvog transformatora za uzemljenje moe se dodati
namot u spoju y za napajanje NN mree (0,4 kV) tako da je npr. grupa
spoja ZNyn5.

MERNI TRANSFORMATORI
Primar strujnog mernog transformatora se spaja redno s optereenjem, a kod
naponskog paralelno
paralelno. Na sekundar MT spaja se potroa - instrumentacija i/ili zatitna
oprema. Jedna stezaljka MT se uzemljuje. Primarna struja SMT odreena je
potroaem i na nju se ne moe uticati optereenjem u sekundaru. Ako je otpor
optereenja u sekundaru vei od dozvoljenog sekundarna struja e biti ne dovoljna da
poniti primarne ampernavojke usled ega se primarna struja pojavljuje kao struja
magneenja raste indukcija. Primer spoja naponskog i strujnog transformatora za
merenje
j struje
j ampermetrom,
p
, napona
p
voltmetrom i snage
g vatmetrom. a)Primer
)
magnetnog kola i namotaja SMT.

Radna indukcija je za NMT B1T a za SMT B=0,1-0,2T. Struja magneenja NMT je

kao kod energetskog TR dok je za SMT osetno manja.

MERNI TRANSFORMATORI

U
I

t
STRUJA primara eta radnu taku po
histerezisnoj petlji.
Za prostoperiodinu struju fluks je
izoblien.

Najgora
jg
situacja
j po
p SMT je
j otvoren sekundar. itava p
primarna struja
j magneti
g
SMT to dovodi do poveanja indukcije i napona na stezaljkama, zasienja,
gubitaka i zagrevanja. Moe doi do oteenja SMT. SMT ne sme nikada imati
otvorene sekundarne stezaljke, mora biti kratko spojen ili optereen malim
otporom.

BUHOLC RELE
Buholc rele je zatitni ureaj koji se
postavlja izmeu kotla i konzervatora
uljnog transformatora i u normalnom je
radu
d iispunjen
j uljem.
lj

BUHOLC RELE
-


. .

,


.

.

((
),


,
,
.

BUKA

Tri su osnovna izvora buke u transformatoru:

vibracije magnetnog kola (magnetostrikcija,magnetne sile)
aerodinamina buka hladnjaka (ventilatori)
vibracije namota (elektromagnetske sile)
Vibracije magnetnog kola. Buka ph.
Magnetostrikcija je promena dimenzija feromagnetika u magnetnom polju.
Za uobiajene limove relativna promena je nekoliko m/m. Njena vrednost zavisi od
indukciji, vrste materijala i mehanikih naprezanja.
M
Magnetne
t sile
il nastaju
t j izmeu
i
limova
li
u spojevima
j i
( kl i ) stubova
(preklopima)
t b
i jjarmova.

Frekvencija prvog harmonika vibracija jezgra je 2x frekvencije mree tj. 100Hz.

Vibracije namota. Buka usled optereenja. Elektromagnetske sile na provodnike
namota, koji su proticani strujom tereta, proizvode aksijalne i radijalne vibracije namota
osnovne frekvencije dva puta vee od frekvencije mree.

Primeri magnetnog kola

trofaznog
f
tansformatora
f
u
obliku oklopa