Patanjali

IZREKE O JOGI
Predgovor, komentari i prevod
sa sanskritskog jezika
ZORAN ZEC

Beograd, 1977

PREDGOVOR
U indijskoj civilizaciji, u kojoj iskustvo opte neugode i neizbene bolne rasprenosti
ovekovog bia poinje da dozreva u svesti, verovatno jasnije nego bilo gde drugde uporedo se
javlja i yoga1 kao metod, put okupljanja, sprezanja2 tog razbijenog, rasplinutog bivstvovanja,
kao svojevrsna terapija. U autentinom bivstvovanju ometeno i zagubljeno ovekovo bie poinje u
legendarnim mudracima da se prepoznaje i pronalazi da bi u momentu kada erudita Patanjali
(Patanjali) sastavlja tekst Yogasutri, yoga ve uivala status jednog tradicijom sasvim priznatog
puta3 ka tom spasonosnom pribiranju, i postaje jedna od est, od bramana priznatih, dakle,
ortodoksnih darana.4 Upravo ovim nizom sutri,5 koga italac po prvi put moe da ita i na
naem jeziku,6 ovo vekovima gomilano iskustvo dobija svoj kanonski, klasini oblik.7
Kao i ostale bramanistike sutre, i ova predstavlja niz pregnantno sroenih izraza
namenjenih prvenstveno u pedagoke svrhe onima ve posveenima kao podsetnik pri daljnjoj
predaji yoge, ili pak kao opti orijentacioni pregled onim ve donekle upuenim, iniciranim.
Sigurno nije re o priruniku iz koga bi se poetnik mogao nauiti ovoj vetini ili putu.8 Nazivi
religija, filozofija, ili nauka samo bi se uslovno i sa mnogo natezanja mogli pripisati onome
izloenom u tekstu Yogasutra.
Zadravajui sanskritsko ime yoga,9 doslovno sprezanje, sabiranje (i u matematici),
smatram da je bolje odustati od kvalifikovanja koja mogu vie da zbune i zbrkaju nego da razjasne.
Ovo posebno zbog neodreenosti i loe omeenosti upravo navedenih pojmova. Pojam mudrosti,
koji ve dugo ostaje sakriven iza pojma filo-sofija moda vie nego drugi nazivi ukazuje na to to
jeste patanjalijevska joga. I re religija u svom zaboravljenom izvornom smislu krije jednu slinu
primitivnu sliku kao i re yoga. Naime, religo, re-ligere odgovara jednom od osnovnih
znaenja sanskritskog korena YUJ sprezati, sastaviti, povezati. I tree, dostojanstvu joge
kao tradicionalno osvedoenog puta svakako doprinosi i to to ova predstavlja jedno iskustvom
provereno znanje nasuprot nekom svetovnom proizvoljnom mnenju, te je stoga mogue u yogi
videti i izvesnu znanost, nauku u smislu grkog epidthmh ili nemakog wissenschaft. Meutim,
ponovimo to, svi ovi termini samo su parcijalno valjani, pa je preporuljivije u upotrebu uvesti, kao
to se to u stvari i s razlogom ve u praksi i dogodilo, sanskritski termin yoga. Ovaj u termin, kao
usvojenicu, pisati kao joga, osim u sluajevima kad ulazi u kompozicije sa drugim terminima i
tretirau ga kao imenicu enskog roda, kako se to ve kod nas odomailo, iako je u sanskritu re
yoga, kao i veina imenica koje zavravaju na a, mukog ili srednjeg roda, a ne enskog.
Rekli smo da Yogasutre (u daljem tekstu YS), sa svojim obimnim komentarima10 to su
vekovima dodavani uz ovaj inae kratak tekst i koji zajedno ine to to se u sanskritu naziva
yogadarana, izlau jedan odreeni put, jedan metod. Rekli smo na poetku i to da re yoga,
shvaena kao cilj kome ovaj methodos vodi, jeste izvesno pribiranje, sprezanje neeg to je
prethodno bilo raspreno, razbijeno.
Meutim, time glavno nije reeno. YS ni ne pokuavaju da to glavno izraze. Ambicija
ovog ezoterinog teksta bila je oevidno samo da ukae na postojanje tog neizrecivog smisla, kao
to je i ambicija same prakse i naina svojstvenih jogi samo da dovede do mesta sa koga se ovaj
smisao ukazuje, do stanja ili sedita u kome se ovaj smisao ivi. Ovo treba shvatiti gotovo
doslovno. Re asana,11 naime, ije je jedno od osnovnih znaenja sedite, u kontekstu joge
oznaava mesto, poziciju, najee sedei stav u kome su preliminarni uslovi za neposredno zrenje,
oseanje, fuziju sa tim smislom ispunjeni. S druge strane, i re dhyna, koju mi se inilo
najpogodnije prevesti sa kontemplacija, oznaava u ovim kontekstima, takoe, jedno odreeno
sasvim specijalno mesto, ono koje oznaava latinsko templum (u najstarijem smislu te rei),
naime, mesto sa koga je pomenuto zrenje posebno istinosno i usled ega se gnoseoloko direktno
poinje da pretapa u ontoloko vodei u samdhi, a preko ovoga u jednu jo stabilniju pribranost,
prikupljenost, naime ka samyami koja, ako ve nije upotrebljena kao sinonim za samdhi,
oznaava jedno vie, kosmiko, jedinstvo najee ukljuujui u harmoniju i spoljanji svet,
odnosno neki njegov deo. (O svemu ovome bie vie rei povodom samog teksta YS, odnosno u
2

komentarima, naroito s obzirom na aforizme koji ine tzv. Treu knjigu.)12

A ovaj smisao o kome je in ultima analysi jedino i re u YS odreuje se kao uvianje
razlikovanjem, razaznavanjem (vivekakhyti). ovek najee ivi svoj ivot ni ne slutei ovu
razliku koju YS nazivaju razlikom izmeu sattve i purue (ponegde umesto sattve stoji buddhi ili
citta, tada gotovo sinonimno upotrebljeni, a ponegde se ovo razlikovanje oznaava i drukije, kao
npr. razlikovanje izmeu daranaakti i drgakti). O tome ta ovi pojmovi znae bie vie rei u
samom tekstu, ali italac bez jogistikog iskustva ne treba da misli da moe jasno i u potpunosti
postati svestan znaenja i naroito znaaja ovih pojmova, niti pak suptilne razlike meu njima,
razlike koja se ukazuje tek na kraju putovanja. Opis, ma kako ga vet i iskusan ovek sainio, nije i
ne moe biti zamena za utiske puta. Ako bi se moda i moglo tvrditi da se moe videti za drugoga
(to mi se ve ini nemoguim) jo je manje moguna tvrdnja da se moe doiveti i iveti za
drugoga. Ovo tim pre to je re o jednom potpuno novom iskustvu.13 Metodologija nalae
postupnost, jer se jedino u okviru i nakon ovog, da tako kaemo, preliminarnog iskustva,
nazovimo ga iskustvom nieg ranga, moe da zane, zainje i dogaa novo, nazovimo ga vie,
iskustvo. Meutim, ovo vie i nie treba shvatiti samo uslovno, naime, neto jeste vie samo
utoliko ukoliko dolazi nakon, kao, na primer, iskustvo starenja ili ivljenja.
Za savremenog evropskog itaoca, koga je specifinost novovekovnih kulturnoistorijskih uslova unekoliko uinila pretencioznim, potencirajui njegovu veru u svemo znanja i
pragmatinu efikasnost intelekta, naglaavajui uglavnom samo one ideale koje ivi i izabira
mladost, zanemarujui one od vrednosti koje tek starost obezbeduje nee biti suvino
ponavljati i insistirati na ovom momentu postupnosti i neophodnosti tog odgovarajueg
prelimiranog, nieg iskustva. U atmosferi u kojoj sredstva izraza, i komunikacije (naizgled?)
jaaju, s nepoverenjem se gleda na utanje orfiara, i lakonsku nedoreenost predsokratovskih
mudraca (Heraklit Tamni bi se, meutim, bez sumnje, samo nasmejao na prigovor o nejasnosti
njegovog izraza). Spolja gledajui reklo bi se kao da su prestali da vae razlozi zbog kojih
Platon ne preporuuje mladiima bavljenje filozofijom; odnosno ljudima bez dovoljno ivotnog
iskustva. Glas Kjerkegora da je u hrianstvu potrebno vebanje ostaje samo jedan vox clamantis
u pustinji koja je od hrianstva ostala. Prodor pragmatizma i u filozofiju deplasira u potpunosti
pojam vita contemplativa. Relativno duga tradicija filozofije uinila je da ova postane jedna akademska disciplina u kojoj erudicija kao takva postaje okosnica celokupnog traganja, a diskurzivni
procede pretenduje na dostojanstvo najmonijeg i jedino legalnog metoda. To to nasluuje eling
kada kae da postoji i neko specifinije ulo koje filozof treba da konsultuje moda i nije sasvim
jasno, ali je sigurno da je sa Diltajevim (Diltay) razumevanjem i fenomenolokim zorom
(Wesenschau) otkriveno neto novo to, dodue, iskusnog jogina sasvim pouzdano ne bi
mnogo emu novom nauilo.
O kakvom je to iskustvu re? U skladu sa uenjem joge (i ne samo nje), iskustvo
univerzalnosti muke, neugode (duhkha), je jedna od osnovnih dimenzija i prvi impuls bez koga
nema nikakvog daljnjeg uspona ka viim poimanjima, odnosno stanjima ili stanovitima. Niti
motiva za put, niti yoge kao rezultata.
Iskustvo, bar za trenutak, prevladane muke i jedne privremene usredsreenosti ostvarene
kroz duga sistematska nastojanja uz pomo odgovarajuih tehnika (ili bez njih) predstavlja
drugo od osnovnih, neophodnih uslova. Bez ovog iskustva ne moe se imati uvida u neka
metodoloki dragocena stanja iz kojih se neposredno raaju iskustva samadhija i samyame. Ova se
pak stanja, o kojima e u nastavku biti mnogo vie govora, veoma razlikuju upravo po svojoj
noetskoj vrednosti, svrsi kojoj vode i, naroito, po dubini i trajnosti traga koga za sobom ostavljaju.
A u perspektivi YS nema nieg odsudnijeg i relevantnijeg za napredovanje ili stagnaciju od pomenutih tragova (aya, samskra, vasana). Stanja usredsreenosti (samadhi) ili sjedinjenosti odnosno saivljenosti (samyama) su, mogli bismo slobodno rei, tek laboratorija, to jest
adekvatno mesto u kome se poraaju, ali i ostaju da ive, saznanja o svemu (relevantnom), a pre
svega i iznad svega saznanje, odnosno iskustvo o onoj neuhvatljivoj supstanciji koju mi nazivamo
imenom svesti, pojmom koji moe mnogo da znai, a koji u svojoj neuhvatljivosti i
mnogoznanosti najee vrlo malo precizno oznaava. Otprilike na mestu gde mi govorimo o
svesti, YS govore o pojmovima citta, buddhi, manas, a onde gde analiza ove problematike
3

postaje najinteresantnija, naime gde je re o razliitim stanjima u kojima se ova supstancija kao deo
svekolike pradatosti (prakrti) u svom obrtanju moe da nae, o njenim elementarnim modusima
oznaenim terminima rajas, tamas i sattva14-jezik zapadne filozofije i psihologije uglavnom teko
moe da prati govor indijske. A time nisu pobrojana sva teka mesta, o kojima je gotovo nemogue
govoriti, kao to je npr. ono o odnosu citte i purue.
Ipak se nadam da e italac i u ovom prevodu, ijih sam nesavrenosti i sam uveliko
svestan, u toku paljivog dobronamernog i, po mogustvu, ponavljanog itanja, sresti i osetiti ta su
glavne teme i problemi kojima se bavi joga i na koje skup YS u elegantnim, lakonski sroenim
izrekama ukazuje. Ve i ova isto informativna funkcija inila mi se dovoljnom da opravda pokuaj
jednog gotovo nemogueg prevoda. Zbog toga sam smatrao neophodnim da se uz prevod objavi i
sam sanskritski tekst. Meutim, najdublje razumevanje ovih tema, i njihovog pravog znaenja i
znaaja, ponovimo to jo jednom, italac moe imati tek kada ove poinje da pronalazi negde u
svom linom iskustvu. Tada e eventualno pridoi i oni osvetljavajui detalji koji u tekstu YS
oevidno nedostaju, a bez kojih organsko inkorporiranje, transplantacija ove stare poruke u jedno
individualno iskustvo nije mogua. Sve to je relevantno, sve detalje glavnih tema, i uputstva za
otklanjanje svih prepreka koji se mogu sresti na putu, ini mi se da ni teorijski nije mogue izrei.
Meutim, o onom najvanijem bie proporcionalno, ipak moda, ponajmanje reeno. O samoj istini
i njenim kriterijumima YS praktino ne govore. Iz celine teksta postaje, dodue, sasvim jasno da je
istina shvaana kao saobraenost s onim autentinim (svarupa). Ali, ta je to autentino i u kom
momentu moe biti rei o toj saobraenosti s njim YS, kao uostalom i veina najvanijih
tekstova indijske duhovne tradicije, gotovo i ne govore. Podrazumeva se da niko ko se nae pred
istinom nee ovu zaobii. Na kontrastu neautentinosti, iaenosti, opte pomerenosti (duhkha)15
spasonosna Istina javlja se nedvosmisleno kao ozdravljenje, kao kad se za vrelog dana ue u sveu
vodu, kako to kae jedan budistiki tekst.16 Razlika je tako velika da Istina ne moe neopaeno
proi i bie sigurno shvaena samo ako su uslovi za nju tu. I upravo o nunim uslovima i
preduslovima najvie se govori u YS, to je ono emu je posveen najvei broj aforizama, ono to
predstavlja centralnu temu i interes ovog teksta i same joge.
Dakle, koji su uslovi i preduslovi potrebni da bi se dostiglo ono mesto sa koga je
istinosna spoznaja (rtambhara-prajna) mogua i odakle se, izmeu ostalih uvida, prua i uvid u onu
suptilnu razliku o kojoj smo maloas govorili? YS prave razliku meu uslovima delei ih na dve
osnovne grupe.
Preduslovima ili preliminarnim uslovima moemo nazvati ono to tradicija naziva
spoljanjim lanovima ili udovima (anga)17 joge i u koje spadaju odreena pravila unutarnje i
spoljanje higijene kao i izvesna etika pravila grupisana pod imenom yame i nyame. Trei, etvrti i
peti ud ili lan ovog spoljanjeg korpusa (pranayama, asana, pratyhara) odnose se pre
svega na ono gde se stapaju, ili meusobno uslovljavaju fizioloko ili fiziko sa psihikim.
Ovim spoljanjim lanovima joge uglavnom je posveena Druga knjiga Yogasutri.
Meutim, ono najinteresantnije svakako su oni specifino jogistiki uslovi ili delovi joge
(antaranga) oznaeni imenima dharana, dhyana i samadhi ijim definicijama zapoinje Trea
knjiga Yogasutri. I sami posledica jedne duhovne bistrine i proienosti, ova stanja ili stepenici
vode ka sve dubljoj proienosti (vairagya)18, dok ova ne postane potpuna. Upravo pojmom
vairagya direktno ulazimo u onu problematiku do koje je YS najvie stalo. Naime, ovaj pojam
upuuje na ono to bi mi danas nazvali podsvest, jer ienje, proiavanje o kome je sada ovde
na ovom nivou re nije vie ienje socijalnih kontakata ili ienje tela, kao to je to na
prethodnom nivou bio sluaj, nego postizanje staloenosti, neuzburkanosti, oienosti od svega to
zamuuje, ometa zrenje ili s-vest19, (naroito) u momentu kada je ova usmerena unutra ka tom
pod-svesnom, za oitavanje teko dostupnom nivou20 joginove due. Ovo nastojanje da prodre
upravo ovde, na nivo gde se u vidu nezaustavljive, spontane emocionalne ili afektivne reakcije21
ivi, doivljava ili proivljava slika, vest, ili bilo koja s-poznaja koju je isposlovala s-vest
(citta), moe moda, unekoliko, da podsea i na izvesnu psihoanalizu (ma kako ovu odredili).
Permanentni kontakt sa ovim primordijalnim impulsima i tendencijama u poetku
garantuje s-vest ili oitanost unutarnje strukturiranosti najdubljih slojeva due, a zatim
omoguuje istinsku aktuelizaciju tih dubokih, donekle skrivenih ili loe shvaenih tendencija, i
time njihovo zadovoljenje odnosno smrt. Za ove preformirane, utisnute, esto uroene i
4

najee potisnute i zakoene tendencije (i samim tim i energije) u YS susreemo gotovo

sinonimno upotrebljena tri termina samskra, vasan i aya, o kojima e biti vie rei u samom
tekstu.
ta to jogin zatie u masi prikrivenog, donedavno podsvesnog u koju poinje sada da
sve dublje i dublje zahvata zahvaljujui, s jedne strane, permanentnosti svoga nastojanja i vebanja
u tom naporu da se prodre, a s druge strane, i injenici da je, bar ona gruba, uzmuvanost koju
izaziva nesreeni psihovegetativni i socijalni ivot 22 najveim delom ve prestala?
Tada e, kau YS, izotreno oko jogina, koje je u stanju da raspozna i najsuptilnije meu
titrajima due, u masi unutranjih pod-svesnih tendencija ili spremnosti (doslovno gotovosti,
oformljenosti samskara) uoiti aktuelizovane, ive ili latentno prisutne dve vrste ovih
tendencija. U zavisnosti da li ove supstanciju due potiu, gone u pravcu mira i staloenosti,
odustajanja ili je pak uzmuuju, uzbuuju tekst YS ih naziva santa- ili uditasamskra (cf,
YS, III, 12, 14).
Na koji to nain jogin moe uopte doi u kontakt sa svojim podsvesnim
tendencijama?
Pred evociranim predmetom, kao i pred apercipiranim, zbiva se, kao to rekosmo, jedna
neposredna, emotivna ili afektivna reakcija. Pomisao ili ideja o hrani, eni, bogu ili o bilo kakvom
vrhovnom dobru23 izaziva izvesno neposredno pristajanje, indiferentnost ili odbojnost prema
dotinoj zamisli ili apercepcije predmeta. Ovaj poticaj (pratyaya)24 koji se javlja pred znakom (ovaj
u poticaj stoga prevoditi esto kao znaenjski poticaj), ovo titranje i proticanje ili, ponekad,
kuljanje energija izazvano neim evociranim ili spoznatim, ovaj pokret koji predstavlja nesvodljivu
sutastvenost ovekovog psihikog ivota moe uveliko da varira u zavisnosti i od onog ranije
dogoenog i od novog iskustva koje se, upravo se dogaajui, stapa i sainjava deo zapoetog toka.
A u jednom tako posebnom stanju, u stanju usredsreenosti, okupljenosti (samadhi), o kojem
je u jogi zapravo jedino i re, sva ranija iskustva organski se grupiu jednom intenzivnom
koncentrisanom-panjom-i-potpunom-prisebnou-uspomena (za koji YS upotrebljavaju vaan i
teko prevodiv termin smrti). Zahvaljujui ovoj prisebnosti svega iskuenog i organskoj povezanosti svega doivljenog ta neposredna primitivna reakcija (koja se kroz dela posredno ispoljava,
odnosno ospoljava) biva predodreena, modifikovana. U tome se sastoji i izvesna
konstruktivnost joge. Rauna se na mogunost upliva na svoju budunost, na mogunost
olakanja onog bremena iju teinu posledice naih inova bitno predodreuju i koja se zbog toga
naziva karman (doslovno: in, uinjeno).
Ako neumitnost retribucije, u vidu nagrade i kazne zbog onog poinjenog (iji trag
neizbeno ostaje da postoji i deluje), vodi naizgled u izvestan fatalizam, onda mogunost uplitanja
ili upliva na stvaranje pozitivnih tragova (bele karme, kako kae YS, IV, 7) obesnauje jednu
takvu generalnu odredbu. Pasivizam nipoto ne pristaje jogi kao opti kvalifikativ. Nastojei da
deluje u smislu direktnog ili indirektnog stvaranja uslova za neometano funkcionisanje organskih
sklopova (indriya) i svih oblika svesti (citta) putem stvaranja pozitivnih i obesnaenja nepoeljnih
predispozicija, joga je jedan permanentni napor, jedna sistematska akcija ka razbistrenju u kome e
se pojaviti u punom svetlu ono to jest. A u poetku to to se ukazuje jesu vrsto utisnuti tragovi i
predispozicije kojima jogin moe i treba da udovolji, da se povinuje. Ovi tragovi ine od
celokupnosti onog formiranog, faktinog (karman), jednu dinaminu strukturu, jedan manje ili vie
uzmuvani vrtlog energija koji predstavlja zapravo joginovo trenutno realno bivstvovanje. Upravo u
momentu usredsreenosti na ovu unutarnju dinamiku jogin vie nego ikad postaje s-vestan
neizbenosti povinovanja, priznavanja njene neumitnosti.
Kako je onda mogue uprkos toj dinamici govoriti o smirenosti? Nije li pojam
usredsreenosti na ovom nivou u suprotnosti sa fundamentalnom ambicijom joge? Po emu se
onda stanje jogina u samadhiju razlikuje od stanja tog istog jogina van samadhija? Odgovor u ovom
sluaju, kao i odgovor na veinu drugih vanijih problema, zadire u problematiku citte. Naime, ono
to sutinski karakterie stanje samadhija nije, dakle, odsustvo tih unutarnjih, esto protivrenih
tendencija nego potpuno koncentrisana, usredsreena s-vest (samahi-tacitta) o ovoj dinamici, ma
kakva ova bila. Druga, i u ovoj perspektivi sekundarna, stvar pri tome je to to do ove usredsreenosti nee moi doi ukoliko izvesna preliminarna sreivanja i okupljanja energija nisu
5

obavljena. Yogasutre e, dakle, ipak govoriti o usredsreenosti, pribranosti, ak i onde, kao na

primer u sluaju prvog razaznavanja onog relevantnog (razaznavanja koje se tehnikim terminom
oznaava kao vitarkasamadhi cf. YS, I, 17), gde ni izdaleka jo ne moe biti govora o potpunoj
staloenosti i proienosti tih unutarnjih tokova i proticanja i raznoraznih sklonosti i tenji
odreenih ranijim iskustvom. Dovoljan uslov da bi se govorilo o samadhiju jeste, na ovom niem
stupnju, neometana kontinuiranost i skoncentrisanost s-vesti (ekagratacitta), dok je tek na najviem
od nivoa uslov jedna jo radikalnija proienost koju Drugi aforizam, kojim tek praktino
zapoinje izlaganje, naziva obustavljenost partikularnih obrta (ili vrtloga) s-vesti
(cittavrttinirodha). Ovu obustavljenost (nirodha) YS ak identifikuju sa samom jogom. Re joga
je tada upotrebljena da oznai sam rezultat joge kao prakse, dakle kao sinonim za samadhi.
Razbijenost celovitosti ovekovog bia, svi poremeaji unutarnje ravnotee, sve psihosomatske disharmonije, i, naravno, sve zamuenosti odnosno poremeaji u procesu spoznavanja i istinosnog
uvianja objanjavaju se putem razbijenosti, rasprenosti ovekove s-vesnosti. Osnovno zlo je,
dakle, neskoncentrisana, rastrojena s-vest. U duhu koji je zajedniki i budizmu i jogi govori se o
s-vesti ili duevnosti koja je razbijena cittavikepa (cf. YS, I, 30, 31).
U situaciji u kojoj jogin tei ka punoj aktuelizaciji i rasvetljenosti onoga to jeste
besmisleno je i pomisliti da bi se kao put, kao efikasan metod, u ime nekakve kvazi-askeze25 mogao
preporuivati put represije tendencija i tenzija, ma kakve vrste ove bile. (To, naravno, ne znai da
nije bilo u bogatoj istoriji joge i takvih sekti ili kola gde je izvesna rigorozna samokontrola ila ak
do samomuenja i fundamentalne represije svih vitalnih tendencija). U Patanjalijevom sistemu
joge nepriznavanja ontolokog fakticiteta onog to se zateklo, urezalo i to poput navijene opruge
moe i mora da tei samo da se oprui, ne moe nipoto da se preporuuje kao osnova joginove
strategije.
Ono na ta ova joga rauna jeste da iz mase iskuenog, iz mase utisaka, koju ve iskustvo
nekoliko prvih decenija ivota za sobom u pravilu ostavlja izrone, ukau se iz podruma
memorije-u-asu-potpune-pribranosti (smrti) i tendencije, odnosno predisponiranosti ka miru, ka
smirenju (antasamskara). Ukoliko je citta bila bistrija i samim tim otvorenija za ono to je
aficiralo, to je na nju delovalo, to je ona, informirajui se, zapravo uvala i sauvala upravo kroz
te svoje predisponiranosti ili u njihovom obliku, utoliko e ove tendencije biti snanije, zamor od
ponavljanja vei i nastojanje, gotovost da se izae iz vrtlonog i iaujueg kruenja prevagnue
nad inercijom uobiajenog reagovanja. Opazivi u sebi ove evolutivne promene, ovaj razvoj
(parinama), joginu ne preostaje nita vanije (a ni ugodnije) nego da, oslukujui ih, ovima
udovolji, da im ostane veran, kao to je bilo nuno da ostane veran onim njima suprotnim i da ih
iivi.
Prema tome, ako postoji neto to sasvim sigurno i ve na prvi pogled u potpunosti
odudara od ovog stava koji jogin usvaja postajui jogin onda to moe da bude samo jedno
inertno preputanje navikama i koloteini uobiajenog, jedno ogluivanje o one prve, esto vrlo tihe
i nerazgovetne, nove ili prastare, svejedno, bukom Svakodnevnice, ipak, najee zagluene,
glasove vlastite due, koja nepogreivo naveuje pravac kome istinski tei, smer istinskog
osloboenja svojih energija. Naglaavam kvalifikativ istinskog da bih time istakao razliku od
onog zatvorenog, ciklinog, veno ponavljanog samsarinog obrtanja, u ijoj je definiciji upravo
jedno parcijalno frustrirano oslobaanje. A na parcijalnosti, na nepotpunosti ovog oslobaanja
temelji se i sam ivot i sve njegove forme zakljuno sa ekonomskom i kulturnom istorijom i svim
drugim oblicima civilizacije.26 Ova je joga, utoliko ukoliko se bavi iskljuivo onim najintimnijim,
unutranjim dahom due samo marginalno ukljuena u svekoliko civilizacijsko i kulturno
stvaralatvo,27 koje u perspektivi impliciranoj Patanjalijevom jogom predstavlja taj isti, ali
ve izdahnuti, zaleeni dah. Bavei se dahom ili duhom ili duom (koren je ovih rei,
svakako ne sluajno, isti) samo dok ovi znae sam ivot ili ivost, a ne i nakon toga jogin ne
stvara ni umetnost, ni filozofiju, ni religiju niti kakav drugi od mnogih oblika civilizacije. On ih,
moglo bi se u neku ruku rei, ivi, proivljava na nivou na kome se ovi zainju, ali moglo bi se, s
druge strane, rei i to da se ove forme u njemu i zavravaju, budui da on konzumira, troi i njihove
rezultate. Budui da ne stvara za budunost, ne skuplja, ne ekonomie, za jogina bi se isto tako
moglo kazati da je on onaj neprestano eljeni i retko kad ostvareni luksuz u ivotnoj i civilizacijskoj
ekonomiji. Duhovnim stavovima, kakav je Patanjalijeva joga, kao da se zavrava analna,
6

skupljaka faza ivotnog i civilizacijskog, kao da se na ovom teko dostinom nivou poinje da
najzad troi ono dugo uvano, duboko deponovano, pa ak, ponekad i potpuno zaboravljeno. Joga
je neekonomina i destruktivna kao ljubav. Eros koji postaje svestan mogunosti neposrednog
zadovoljenja ne stvara civilizaciju.
No, vratimo se jo jednom na ovu podsvesnu predisponiranost koju samskare i vasane
sainjavaju, pred ijom neumitnom faktinou jogin ne moe nita do da im udovolji da bi
naglasili da patanjalijevska joga ne vodi u nekakav pasivizam ili fatalizam. Koncepcija o
neizbenoj retribuciji akta (karman), o neumitnom dozrevanju upravo onog ploda koji je jednom
bio zasejan (vipka), (ove koncepcije inae sreemo i daleko van joge), imaju i svoju drugu stranu:
zakonitost, naime, kojom prolost nuno implicira sadanjost, ukoliko se jasno uoi na koji nain se
to zbiva, na koji nain se stvara budui karman, stvara povoljne izglede kad je re o uticaju na
budunost. Budunost se ovim na izvestan nain otvara postajui polje slobodnog izbora. A jogin
radei na bistrenju, preiavanju vlastite s-vesnosti i inei sve to pospeuje dostizanje,
makar i privremene, usredsreenosti i pribranosti uveliko, i u sasvim odreenom smeru, odreuje
taj svoj karman. Jer, tragovi koje u dui, u akumulirajuoj svesnosti, ostavlja samdhi
predstavljaju svakako najmoniji generator tendencija i podsvesnih elja ka smirenosti o kojima
smo govorili. Seanje na blaenstvo ovog stanja jednom okuanog i ono, sasvim spontano, na nivou
neposredne primitivne reakcije (bhoga) izvedeno poreenje sa drugim, ranije ivljenim stanjima,
uinie da e se pri svakoj sledeoj evokaciji i pomisli na dobru centriranost (sukha), koja je u
toku samadhija vrsto zauzimala mesto po sredini joginovog bia, kao i pri evociranju one blaene
punoe i transparentnosti proivljene u stanju neuzmuenosti i potpune pribranosti s-vesti
(samahitacitta) (ime sve karakteristike svih vrsta samadhija nisu iscrpljene) pojaviti jedan
snaan poticaj energija u pravcu trajnijeg smirivanja. Cela linost, personalitet,28 koja nije
drugo do zbir steenih, za ivota izraenih, samskara, oblija natopljenih mirisima onog ranije
steenog, uroenog (vasana), biva, u jednom odreenom prelomnom momentu, vie nego za bilo
ta drugo, predisponirana da izae iz samsarinog toka. U celini gledajui, jogin dakle nikada ne
radi protiv sebe, protiv svoje linosti, tanije, protiv onoga to u njoj prevladava. Istina je
otprilike u tome to se u njoj sada dogaaju neke promene koje uobiajene reakcije linosti skreu
na poseban pravac, pa tako izgleda da se stara linost polako gubi. Meutim, do istinskog
gubitka te maskirajue konstrukcije doi e tek mnogo kasnije onda, naime, kada u
nirbijasamadhiju sve sklonosti bivaju iivljene, kada prestaju sve tenzije i sav voljni napor, i kada
samim tim nee dolaziti ni do stvaranja novog karmana. (O etiri vrste karmana cf. YS, IV, 7.)
Ako smo rekli da represija nije nain, metod joginov i ako naglasimo da je udovoljenje
najdubljim tendencijama najee, ako ne u pravilu, praeno ugodom (sukha) time nije reeno
da se pronaenom ugodom, koja, kao i svako pojedinano stanje, ima svoje granice, zavrava
joginov put. Ono nad im se, bivajui van samddhija, ezne, a bivajui u samddhiju strepi, ne moe
da predstavlja vrhunsko dobro, odnosno zavretak joginovog puta ka konanom osloboenju.
Hedonizam, pa ak i eudajmonizam, nisu konana stanovita ove joge, iako se nuno javljaju kao
faze joginovog uspona ka najviim vrstama samadhija.
O razlikama koje postoje izmeu pojedinih usredsreenosti, o karakteristikama prve
grupe samadhija za razliku od onog drugog oznaenog kvalifikativom asamprajnata, ili pak onog
treeg oznaenog kao nirbijasamadhi, bie opirnije rei u samom tekstu, jer svrha ovog Uvoda
nije da pominje i razglaba sve to je predmet Yogasutri. Meutim, nabrajajui neke vanije teme
koje YS tretiraju ostaje, ipak, da se, koliko je to uopte mogue, neto kae i o temi koja natkriljuje
celu tvorevinu i koja se nalazi i u samom naslovu etvrte knjige, naime, o Izbavljenju
(kaivalya).
Kao i u sluaju mnogih drugih soteriolokih doktrina, i ovde se moe o onom
Najviem, o onom to dolazi na kraju puta govoriti uglavnom u negativnim odredbama. Osnovna
od tih negativnih odredbi Absoluta29 jeste neuslovljenost, izbavljenje iz uslovljavajueg lanca koji
bitno karakterie ivot. Negira se svaki onaj odnos uslovljavanja koji postoji izmeu onog koji
poseduje i posedovanog (bez koga onaj koji poseduje ne eli ili ne moe da ostane ono to eli). U
perspektivi YS izriito se negira svaki takav spas koji bi zavisio od osvajanja i posedovanja bilo
ega, ako je ono to se osvojilo i to se poseduje takve prirode da moe i da ne bude, da moe da
ponestane iz bilo kojih razloga. Dostii krajnji cilj ne znai dostii nekakvu besmrtnost, ve bi se
7

pre moglo rei da je re o tome da se dostigne ono stanje u kome smrt kao kategorija sa nieg ontolokog nivoa prestaje da ima smisla. A za ovo joginovo pojedinano biti-na-nain-u-kome-sejavlja-mogunost-smrti reeno je da se transcendira u momentu u kome ovaj dostie vrhunski
razaznavajui uvid (vivekakhyati), odnosno kada u sebi prepoznaje puruu nasuprot ili, tanije, kroz
ili pak unutar svekolikog pojedinanog obrtanja s-vesti, odnosno oitavanja (citta). Ovo se
transcendiranje na pojedinano usmerene panje ili budnosti (buddhi) dogaa upravo kada se
postigne onaj specifini meu pojedinim obrtima svesne supstancije u kome je ova suptilna, ali,
pak, u koncepciji YS, materijalna supstancija u stanju potpune neuzmuenosti, kao transparentan za
sve otvoren medijum (sattva). Dakle, nasuprot ili unutar svekolike materijalnosti u ma kojoj od
osnovnih svojih vidova (guna) se ova nalazila purua, ijom se prepoznatou definie konano
izbavljenje, pojavljuje se, koliko ja mogu nazreti, kao mo jednog specifinog istog oitavanja,
ili s-vesti koja bi se razlikovala od uobiajene upravo odsustvom bilo kakvog uestvovanja, bilo
kakvog pokreta, makar ovaj bio odreen i kao najsuptilniji pokret sauestvujue due (vicara). Za
poreenje u ovom sluaju moe da poslui slika ogledala koje se kree i subjekta koji, iako stoji
mirno, videvi sebe u ogledalu, poto ne opaa niti shvata tano svoju istinsku situaciju, dobija
utisak i veruje da je u pitanju njegovo vlastito kretanje.
Pariz, leto, 1976.

ZORAN ZEC

PRAKTINA UPUTSTVA
ZA ITANJE SANSKRITSKOG TEKSTA

Problemi oko pisanja sanskritskih rei reeni su u knjizi uglavnom na tradicionalan

nain. Za sanskritsko devangari pismo upotrebljena je meunarodna latinika transliteracija
koja se ve odavno odomaila u evropskoj indologiji. Od nekoliko varijanti koje se, inae,
meusobno razlikuju, prvenstveno u pisanju sibilanata i nekih nazala, sainio sam verziju
koja je, ini mi se, za itanje i tampanje ovog mnotva novih znakova najjednostavnija za
nae pojmove i navike, a pri tom ne odstupa bitno od meunarodnih konvencija. Veina
znakova (od 48 koliko ima devangari) izgovaraju se identino ili veoma slino kao i u
naem jeziku. Meu ovim znacima kao najei i najvei izuzetak su palatali j i c koji se
izgovaraju kao nae odnosno . Re jaya treba, dakle, izgovoriti kao nae aja, a re citta
kao nae itta.
Izlino bi bilo uputati se sada u nijanse i detalje izgovora i akcentiranja
sanskritskih rei. O tome u gramatikama ima dovoljno. Oni koje sanskritski tekst posebno
interesuje to ve, uostalom, i znaju. Drugima e biti korisnija iskljuivo praktina uputstva.
Dakle, kada italac naie na vokal iznad koga se nalazi akcenat ^ neka ga izgovori
dva puta due nego onaj koji nema taj akcenat. Izuzetak ine e i o koji u sanskritskoj
jezikoj teoriji shvaeni kao diftonzi sastavljeni od a+i i od a+u zahtevaju tretman
produenih vokala. Diftonge ai i au valja izgovarati kao duge vokale ali uvek jednoslono.
Kao vokal treba izgovarati i jedno dugo r oznaeno kao . italac e najlake priblino tano
izgovoriti ovaj glas ako neposredno uz nae r izgovori jedno sasvim kratko i. (U rei vtti ili u
samskta, koja u Evropi pojednostavljenjem daje sanskrit, nalazimo to , koje neki indolozi
belee pomou dva znaka, naime, kao i izneveravajui princip da se za svako slovo
devanagari pisma upotrebi samo jedan odgovarajui znak.)
Aspirovani suglasnici itaju se tako to se jedno h prilino razgovetno uje uz
odgovarajui suglasnik. Samostalno i zvuno je svako drugo h i valja ga jasno razlikovati od
jednog muklog glasa koga sreemo uglavnom na kraju reenice kao lagani eho
samoglasnika koji mu prethodi. Za ovu blagu vokalsku aspiraciju, nazvanu visarga,
upotrebljen je znak .
U sanskritu postoje tri sibilanta: s, i . Dok s odgovara uglavnom naem s, dotle je
sanskritsko tvre a znatno meke od naeg . (Zbog lakeg itanja i tampanja u nekim se
transkripcijama, to ih sreemo uglavnom na anglosaksonskom jezikom podruju, za ovaj
retrofleksni sibilant upotrebljava znak sh umesto najee upotrebljavanog . Za znak
francuski i engleski izdavai upotrebljavaju esto .)
Cerebrali , h, , h izgovaraju se praktino kao da su u pitanju engleski dentali t i
d s tim to u sluaju kada su aspirovani, pridolazi jedno h. I znak izgovara se retrofleksno,
dakle, kao n pri ijem se izgovoru povlai prema nepcu.
Gutural neka se izgovori kao nae n u rei tango ili stanka. Odgovarajui palatal
identian je naem nj. Zbog jednostavnijeg tampanja umesto znaka ~, koji se najee sree
u sanskritskim transkripcijama, izabrao sam znak '. Tako se rei praja ili Patajali itaju kao
pranja ili Patanjali.
esto se iza samoglasnika sree jedno specijalno m oznaeno kao . Pred
poluvokalom, sibilantima i glasom h ovaj znak ukazuje na nazalizovani zavretak prethodnog
mu samoglasnika. Pred drugim pak konsonantima, u zavisnosti od mesta na kome se ovi
izgovaraju, poprima zvunu vrednost guturala , palatala , cerebrala ili dentala n.
Prema tome, u celini latiniki ekvivalent za onu devanagari koju sreemo u
9

sanskritskom tekstu Yogasutri izgledao bi ovako:

Vokali:
Diftonzi:
Konsonanti:

kratki
dugi
kratki
dugi
guturali
palatali
cerebrali
dentali
labijali
poluvokali
sibilanti
hk
posebni znaci

a i

e o
ai au
k kh
c ch
{ {h
t th
p ph
y r
^
h
*

u =

g
j

d
b
l

n
m
v
s

gh
jh
h
dh
bh

Nastojei da ostanem veran upotrebi ovog meunarodno usvojenog ekvivalenta

sanskritskog pisma, a ne elei da nepotrebno komplikujem ortografiju nekih rei koje se
esto pojavljuju u srpskohrvatskom tekstu komentara inilo mi se oportunim i opravdanim
napraviti izvestan kompromis. Tako npr. re vasana ili sutra u mnoini piem kao vasane i
sutre, a ne kako bi to potpuna nauna akribija zahtevala kao vasana-e ili sutra-e.
Kada je u pitanju deklinacija tih izdvojenih, iz sanskritskog teksta izvuenih
imenica i prideva, valja obratiti panju na dvostruku ortografiju: sanskritska re uvek je
pisana po pravilima pomenute transliteracije, ali se pridodati padeni nastavak mora itati kao
u naoj latinici. Tako npr. prvo j u rei Patanjalijev treba izgovoriti kao nae , a drugo je
nae latiniko j.
U sluaju imenica koje su u sanskritu mukog ili srednjeg roda, a koje su se kod
nas odomaile kao imenice enskog roda, kao to je sluaj sa imenicama yoga ili sutra,
budui da nisam naao dovoljno razloga da se ne povinujem praksi koju je nametnula logika
naeg jezika to sam i ostale imenice koje zavravaju na -a, za koje bi, u nedostatku pojmovnih ekvivalenata, eleo da se usvoje, tretirao kao imenice enskog roda (npr. dhyana,
samyama).

10

IZREKE O JOGI
PRVA KNJIGA
,,USREDSREIVANJE"
(samadhi)
U ovoj knjizi re je:
- o cilju kome vodi praksa usredsreivanja (l-4)
- o preprekama koje joj stoje na putu (5-11)
- o metodama i sredstvima njihovog uklanjanja (12-16)
- o vrstama ili nivoima usredsreivanja (17-18)
- o preduslovima i uslovima za dostizanje najviih formi, o prednosti jogistikog nad
boanskim (19-22)
- o odreenju uzvienog i nainu kontakta sa njim (23-28)
- o listi moguih naina za otklanjanje psihosomatskih smetnji (29-34)
- o smirenosti i nainima da se ova ustali (35-39)
- o spregnutoj svesti i razliitim vrstama sjedinjenosti, o specifinim rezultatima koji
proizilaze iz razliitih usredsreenosti i o vrhunskom (39-51)
I, l:

atha yognuasanam.
[Neka bi se upravo ovo to] sada [sledi uzelo za] jogistiko uenje.

Povodom rei atha, koju sam preveo itavom jednom reenicom, valja izriito
naglasiti da prevodilac zaista ne moe uvek slediti izuzetnu konciznost sanskritskog teksta. U
dilemi koja se esto nametala: izneveriti pregnanost i lakonsku poetinost Patanjalijevog
aforizma, ili se izloiti riziku nerazgovetnosti i nedoreenosti - inilo mi se smislenije
rtvovati konciznost forme. Ovo tim pre to iz perspektive interesa koji moe da ima veina
italaca danas - pogodnost uenja teksta napamet ne spada u neophodne ili dragocene stilske
karakteristike. Sledei taj princip i elei da u samom prevedu bude prisutna veina, ako ve
ne sve znaenjske nijanse koju sanskritska re ima za itaoca koji zna sanskrit - jedini izlaz su
bili esto dugaki dodaci i perifraze. Njih sam, koliko god je to bilo mogue, izdvajao od
nekakvog osnovnog nosioca znaenja - putem uglatih zagrada. Tako npr. re atha, kojom
po tradiciji zapoinju spisi koji pretenduju na autoritativno izlaganje odreenog sadraja, ima
pored ostalih svojih znaenja (kao to su sada ili evo ili dakle) i znaenja svojevrsnog
blagosiljanja i nekakvog inicijalnog Amin. Da bi sve to, onoliko koliko je to uopte
mogue, nalo mesta i u prevodu, smatrao sam sasvim oportunim uvesti proirenja koja se u
uglatim zagradama nalaze uz osnovni srpskohrvatski korelat pomenute rei.
[A. nirodha-TEKST]
I, 2:

yogacittavrttinirodhah.
Yoga je u obustavljenosti [zamuujuih partikularnih] obrta u s-vesti
11

(cittavrtti).
Drugi aforizam donosi uvenu definiciju koja ostaje kroz vekove kao autoritativno
klasino odreenje onoga to se, bez sumnje, i pre Patanjalija, podrazumevalo pod tehnikim
terminom yoga. 1 Definicija tei da - ukazujui na finalni rezultat jogistike prakse - naznai
smisao koji kompleks tehnika i znanja, tradicionalno oznaen ovom reju, ima ili treba da
ima. Ovde, na poetku samog izlaganja, bez znanja onoga to e uslediti posle, neupuen
italac ne moe potpuno da shvati znaenje ovog stava. Kako e ostale izreke iz raznih
posebnih aspekata osvetljavati ono najdublje znaenje koje se krije iza rei yoga, ne ini mi se
uputno dugo se zadravati na komentarisanju ovog mesta. Ovde treba samo napomenuti, u
skladu sa klasinim komentarima, da re nirodha, koju sam preveo kao obustavljanje, ne
znai nipoto destrukciju ili potpunu negaciju funkcija (ili to bi bilo etimoloki blie obrta)
(vrtti) koji ine uobiajena stanja ili aktivnosti nae psihe, a o emu e u nastavku biti vie
govora. Re je, naime, o tome da dua ili svesnost ili s-vest (citta), ili, kako u ovu re
esto u nastavku prevoditi - oitavanje2 - izbegavajui svaku ometajuu partikularnost - ue
u stanje gde je svakolika budnost orijentisana na injenicu ili udo vlastitog postojanja mimo
pojedinanih modusa. Stanje obustavljenosti psihikih funkcija nije, dakle, nipoto nekakvo
beslovesno, hipnotino stanje suene svesnosti, nego upravo suprotno: njena prava i puna
mera.
Druga stvar na koju treba izriito skrenuti panju u ovom sluaju - jeste da je ovde u
pitanju gotovo sam rezultat ili, bolje rei, poslednji i najvaniji uslov koji mora biti ispunjen
da bi se taj rezultat mogao pojaviti u neijem iskustvu. Dakle, nipoto ne treba misliti da je
tajna joge ovim otkrivena i da je dovoljno odluiti se na zaustavljanje vlastitih misli, seanja,
opaanja i da kroz nekoliko, ili ak i jako mnogo pokuaja i nastojanja, rezultat mora uslediti.
Videemo jasnije u nastavku kako bi takav pristup bio neosnovan i naivan.
I, 3:

tada dratuh svarupe vasthanam.

[Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih obrta] onaj koji vidi (dratr)
biva u skladu sa svojom pravom prirodom (svarupa).
O izuzetno znaajnoj ulozi koju u sistemu joge ima pojam promatraa, subjekta
vienja ili, kako smo ovde preveli, onog-koji-vidi (dratr) - bie govora povodom aforizama koji se ovom problematikom detaljnije bave. Za razumevanje narednog teksta vano je
znati da se sve ostalo u sistemu zbiva ili treba da zbiva u funkciji ovog presudnog samoprepoznavanja ovekovog. ovek (purua) je, inae, u Patanjalijevom sistemu sinonim
za ovu paradoksalnu sebe-ne-poznavajuu, u samoj sebi ili u svojoj pravoj prirodi nepoivajuu subjektivnost, koja se kroz jogu isti od taloga to ih inovi u neznanju uinjeni
ostavljaju, da bi, u potpunoj proienosti i uklonjenosti svih prepreka, zablistao konano presudni razgonetavajui ili razaznavajui uvid (vivekakhyati). Ovaj uvid je rezultat i raison
d'etre joge. Kada ovaj usledi, uloga joge kao puta, kao metoda, prestaje. 3 Prepoznavi se,
ovek tada jasno povlai granicu izmeu sebe i onoga to on nije. I, kako kae sledei
1

O razliitim znaenjima koje kroz vekove poprima re yoga u sanskritskoj literaturi, italac se moe obilno
obavestiti u filoloki znaajnoj studiji Masson-Oursela Sur la signification du mot Yoga (Revue de Phistoire
des re!igion, Paris, 1927.). Ovo to je ovde osobito relevantno jeste to to re yoga moe biti upotrebljenja ne
samo da bi oznaila skup ili sistem tehnika i znanja objedinjenih imenom yoge, kao to je to bio sluaj u prvom
aforizmu, nego i u smislu finalnog rezultata itavog tog metodikog poduhvata, kao to je sluaj ovde.
2

U prevodu citta sa oitavanje za razliku od drugih mogunosti, kao to je npr. s-vest, mogue je raunati
na izvestan pozitivan transfer znaenja koji etimoloka srodnost i zvukovna slinost korenova ove dve rei
omoguuje. Naime, staroslovensko ~it i sanskritsko CIT - susreu se onde gde i jedan i drugi koren
oznaavaju jedno uzimanje k svesti, procenjivanje, o-itavanje, onde gde i grko ti - upuuje na procenjivanje, vrednovanje.
3
Ponekad u tekstu komentara, klasinih i onih modernijih, sreemo re yoga u znaenju samog rezultata. U tom
sluaju joga je uzeta u onom svom znaenju kad oznaava spregnutost, pribranost i tada je sinonim za samadhi
ili samyamu. O ovim pojmovima bie vie rei na poetku Tree knjige.
12

aforizam, ovek boravei u svojoj pravoj prirodi (svarupa) vie se ne poistoveuje sa bilo
kojom partikularnou koja je u funkcionisanju i kontaktiranju sa svetom objekata i
objektivnosti mogua.
I, 4:

vrttisarupyamitaratra.
Inae se [ovek] poistoveuje sa [partikularnim] obrtima (vrtti) [vlastite

svesti].
Ovo poistoveivanje je izvor i uitaka i bola i uzrok zamuenosti dobrog i
dalekosenog vienja. Ispunjavajui u potpunosti uobiajeno stanje svesti, u ovom se
saobraavanju sa pojedinanim krije i uzrok fatalne uronjenosti u ciklini tok ivljenja
(samsara).
I, 5:

vrttayah pancatayyah klitaklitah.

Obrta ima pet vrsta. [Neki od njih] su ometajui (klita) [po proces
samoprepoznavanja subjekta] neki to nisu (aklita).
Pre nego to e u sledeim aforizmima da navede i ukae na sutine pojedinih
obrta koji, uzeti zajedno, pokrivaju celo polje svakodnevne, uobiajene svesne aktivnosti Patanjali daje, pre same liste, kriterijum jedne dihotomne podele, koja, kao to e se videti
kasnije, u soteriolokom sistemu joge (i ne samo joge) predstavlja svakako jedno od
najvanijih razlikovanja. Ometajui (klita) su oni obrti koje karakterie neka od pet
osnovnih zapreka ili smetnji (klesa) (cf. YS, II, 3).
I, 6:

pramanaviparyayavikalpanidrasmrtayah.
Istinosna spoznaja, zabluda, afektivno uivljavanje u imaginativnom
(vikalpa), spavanje i seanje [ine tih pet obrta].
I, 7:

pratyakanumanagamah pramanani.
Neposredno zrenje (pratyaka), logino zakljuivanje (anumana) i predanje
zasnovano na proverenim tradicijama (agama) su [iskljuivi izvori] istinostnih
spoznavanja (pramana).
Ortodoksni ili bramanistiki duhovni sistemi - darane razlikuju se meusobno i
u zavisnosti koje kriterijume ili izvore istinitih informacija (pramana) priznaju. Sa svoja tri
kriterijuma Patanjalijeva joga ima relativno irok spektar ovih spoznajnih izvora.
I, 8:

viparyaya mithyajnanatadrupapratitham.
Zabluda (viparyaya) je [ona vrsta] pogrenog saznanja koje proizilazi iz formi
razliitih od ovih [napred navedenih].
I, 9:

abdajnananupati vastuunyo vikalpah.

Afektivno uivljavanje u imaginativnom (vikalpa) je [onaj obrt] koji proizilazi
kao rezultat verbalnog saznanja (sabdajnana) a kojem nedostaje realna potpora.
I, 10:

abhavapratyayalambana vrttirnidra.
Spavanje (nidra) je onaj obrt koji kao potporu poticaju energija (pratyaya)
ima odsutnost.
Za razliku od snova, spavanje u perspektivi YS karakterie se bitno upravo
poduprtou utiskom odsustva, imajui, dakle, kao svoju intencionalnost odsustvo.
Preovladavajui utisak koji izaziva dotini poticaj (pratyaya) koji odreuje stanje citte u tom
momentu jeste odsustvo, tanije ne-bivanje (abhava).
Interesantno je, dakle, primetiti da YS ak ni ovde, u ovom specijalnom sluaju, kao
13

to je prosto spavanje, ne tvrde odsustvo poticaja nego prisustvo poticaja odsutnosti, tanije,
ne-bivanja. Naime, na nivou obinog iskustva, a san je jedno takvo iskustvo, sve to se
zbiva uvek je jedno obrtanje poticaja i nikad njegovo odsustvo. Zaustavljanje poticaja spada u
najvia od dostignua kojima jogin stremi. O ovoj zaustavljenosti u nastavku YS govore kao o
jednoj od bitnih karakteristika onoga to se naziva asamprajnatasamadhi. (Cf. YS, I, 18).
I, 11:

anubhutaviayasampramoah smrtih.
Neisputanje (asampramoa) onog [jednom ve] iskuenog jeste seanje

(smrti).
Re smrti koju je ovde mogue bez tekoa prevesti sa seanje, budui da je u
pitanju obino iskustvo - u kontekstima koji govore o specifino jogistikom (ili budistikom)
iskustvu - bie nemogue svesti na seanje. Tu se ovaj pojam proiruje da bi oznaio, kao
to smo to ve rekli u Uvodu i kao to emo to videti i u nastavku (cf. YS, I, 20, 43; IV, 9,
21), jednu jasnu i permanentnu prisutnost ili pri-seb-nost svega doivljenog, jedno opte
istovremeno prisustvo svega to jest u nama i za nas.
I, 12:

abhyasavayragyabhyam tannirodhah.
Vebanje i [duevna] proienost vode ka toj umirenosti (nirodha) [o kojoj je
prethodno bilo rei u YS, I, 2].
I, 13:

tatra sthitau yatno 'bhyasah.

Napor da se tu [u umirenosti ovek] ustali jeste [ono to sutinski odreuje]
vebanje (abhyasa).
I, 14:

sa tu dirghakalanairantaryasatkarasevito drdhabhumih.
Ovo [vebanje] pak postaje efikasno ukoliko se kroz dugi period, neprekidno i
sa panjom obavlja.
I, 15:

drtanuravikaviayavitrinasya vaikarasamjna vairagyam.

Oseanje da se zagospodarilo (vaikarasamjna) u sluaju onoga koji ne osea
vie e ni za objektima iz oblasti ula niti za onima iz oblasti slovesnosti
(anusravikaviaya) oznaava se [tehnikim terminom] - proienost (vairagya).
Razjanjavajui ovaj izuzetno vaan pojam Vysa u svom komentaru definie
proienost pomou pojma abhoga, (u YS to je bhoga) koga gotovo da nije mogue
prevesti. Izvedena iz korena BHUJ kada ovaj znai uivati (najee u jelu) uestvovati u
uivanju - imenica bhoga o kojoj smo neto pisali i u Uvodu i koja predstavlja onu
primitivnu i neposrednu reakciju due kad se ova upuuje ka, obuhvata, participira u,
iskuava u smislu trpi predstavu ili apercepciju nekog odreenog predmeta. Pojam
proienosti (vairagya) je po Vyasi - upravo odsustvo te neposredne, spontane
participacije. Dakle, nije re o nekom intelektom izabranom stanovitu neutralnosti i
odricanja. Na tom nivou, naime, prisutnost ili odsutnost neega, pristajanje ili nepristajanje na
neto, ne bi mogli da drmaju celo bie, jer ukupna koliina energije vezana na ovom nivou
koji je karakterisan operacijama intelekta srazmerno je mala u poreenju sa onom koja je
rezervisana, ili vezana uz one, u dubinama podsvesti ukorenjene, slike ili nekakve
arhetipove. Kada se zaista objektivno dogodi (na bilo koji nain, a joga je jedan od njih),
da vie ne dolazi do tog neposrednog participiranja ni povodom tako starih i tako
elementarnih ili primitivnih slika kao to su one koje u ovom sluaju, ilustracije radi, nabraja
Vyasa, naime ideje ene, hrane, pia ili snage ili mitskih ideala neba ili metafizikih i
religioznih vrhunskih dobara - tada, u tom momentu, dolazi do jednog potpunog oslobaanja
nesluenih energetskih potencijala koji su uz te slike bili vezani. I tek tada dolazi i do
mogunosti da se njima ovlada. Naravno, u poetku ovo oslobaanje nije trajno. Ono se
dogaa samo u privilegovanim trenucima duboke duevne usredsreenosti (samadhi).
14

Meutim, saznanje o tome da se bar jednom potpuno zagospodarilo (vaikarasamjna) i svest o osloboenosti jedne do tada nepoznate energije, koja se javlja u vidu oseanja
triumfalne radosti i neuporedive punoe, uinie svoje. Trag koji ovaj dogaaj ostavlja
neizbrisiv je i dubok. Put je prokren i ponovo dostizanje ovog stanja vie nije u pitanju, tako
da njegova pojava predstavlja simptom jedne uspene uznapredovalosti na zapoetom putu
i garanciju da je izbavljenje iz bolom obeleenog ivotnog vrtloga (samsara) jedna realna,
opipljiva mogunost.
I, 16:

tatparam puruakyatergunavaitrnyam.
Ova je [proienost] dostigla vrhunac kada se u zrenju sve-transcendirajuesubjektivnosti (purua) i e za [samim] energetskim izvorima [u kojima su i sve
potencijalnosti prisutne] (guna) - gubi.
Ako je proienost o kojoj je re u prethodnom aforizmu obuhvatala sve ono
pojedinano to se manifestovalo i o emu se moglo obavestiti vlastitim ulima, uti od
drugih ili saznati putem knjiga - na ovom stadijumu priienosti, kada se ova odreuje i
naziva Najviom (para), odsustvo elje odnosi se na celu klasu, na celi ontoloki sloj kao
takav. Odsustvo iskustvenog participiranja (bhoga) ili, kako Bhoja kae, odsustvo afektivne
obojenosti (virakta) javlja se i prema materijalnim formama koje su se manifestovale i prema
onima koje to jo nisu (vyaktavyaktadharmaka). Pojam guna (o kome e vie biri rei u
etvrtoj knjizi) predstavlja ovde taj univerzalni i neiscrpni izvor iz koga je poteklo sve to se
ve manifestovalo, ali u kome se nalazi i ono to jo - nije. Ova distinkcija je izuzetno
vana upravo zato to za radikalnu neovisnost od sveta objekata nije dovoljno ne oseati elju
za onim to se javlja neposrednim predmetom bilo naih ula, bilo naeg uvenja - potrebno je
imati potpunu uverenost, znanje o iscrpljenosti svih mogunosti, raunajui tu, dakle, i ono
to bi moglo uopte jo nastati i postati objekt elje, a to se jo nije manifestovalo. Dakle,
oseaj zasienosti koji, kako kae Vijnanabhiku u svom duboko premiljenom spisu Yogasarasamgraha, bitno karakterie proienost, mora se protegnuti i na nadu. Prema tome,
nije re samo o prostoj zasienosti onim poznatim, o nezadovoljenosti koja najee upravo
pothranjuje nekakvu (romantiarsku) nostalgiju za neim egzotinim, dalekim, prolim.
Najvia priienost nastupa, kako to aforizam kae, onda i onde gde se ukazao jedan novi
(privlaniji) ontoloki sloj - naime, onde gde se oveku ukazuje ovek-kao-takav, ovek
kao ista sve-transcendirajua-subjektivnost (purua). Tek u jasnom zrenju (khyati) ovog
sloja, u tragu i iskustvu koje ono povlai za sobom - osloboenost od elja za objektima
je potpuna. Konani cilj neovisnosti (kaivalya) s njom je u direktnoj kauzalnoj vezi.
I, 17:

vitarkavicarananadasmitarupanugamatsamprajnatah.
Kada proizlazi iz Razlikovanja, Razgonetnutosti, Uitka ili Oseanja
samodovoljnosti [usredsreenost, (samadhi)] je [jo uvek po karakteru]
opojmljavajua (samprajnata).
Ovom reenicom data je osnovna shema Patanjalijevske joge, koju u neto
izmenjenom obliku sreemo i u budizmu kao i u ostalim baroknim formama joge. Valja
naglasiti da o suptilnoj dijalektici ovih stanja, o kojima e u nastavku biti rei, najvie
saznajemo upravo iz budistikih izvora kojima se i autor ovog komentara bogato inspirisao.
Imena vitarka, vicara, ananda, asmita koje nisu sluajno poreane upravo ovim
redom, oznaavaju niz etapa na putu ka sledeem, kvalitativno viem stadijumu, u kome se
tek stiu uslovi za dostizanje konanog cilja joge, stadijumu koji je oznaen kao
asamprajnata, (o emu u sledeem aforizmu). Ova upravo navedena imena predstavljaju
tehnike termine dosta este u reniku indijske spiritualnosti i nije na odmet da ih italac, po
mogustvu, upamti na sanskritu, utoliko pre to ni priblinih ekvivalenata za njih, u naem
jeziku, nema.
Prvi lan ovog nabrajanja je i prvi korak na putu ka konanoj usredsreenosti i
konanom Uvidu. Ve taj prvi stepen, koga emo uslovno prevesti sa Razlikovanje, napada
15

na ono to je i za jogu izvor svih zala - neznanje, neuvianje (avidya). A razaznavanje i jasno
razlikovanje uzroka jednog odreenog stanja, kontemplacija nad podacima vlastite memorije i
vlastite s-vesnosti, kritiko ispitivanje vrednosti preko odmeravanja neposrednih emotivnih
reakcija na predoeno, to bi, reeno neto savremenijim jezikom, bili neki od najvanijih
dogaaja koji se zbivaju u toku te prve etape. Na fiziolokom planu ova zaokupljenost svih
energija s-vesnosti i s-vest o tome da se u tom momentu dogaa ono to nas se najvie tie obezbedie jednu privremenu smirenost i zadovoljenost koja, sa svoje strane, pospeuje ovo
prvo, delom diskurzivno, delom intuitivno sreivanje. Upravo zato je i ovaj prvi stadijum, u
kome su mir i sreenost samo relativni, ipak ubrojan u kategoriju samadhija, odnosno
usredsreenosti ili duhovne prikupljenosti. Re meditacija, u smislu u kome se
najee sree upotrebljena u zapadnoj filozofskoj tradiciji, gde oznaava izvesno misaono
prosleivanje nekog problema, izvesno rasvetljavanje predmeta - ulazila bi u pojam vitarka
samo utoliko ukoliko oznaava onu vrstu meditiranja gde je potpuna vitalna angaovanost
onog koji meditira obezbeena izuzetnou interesa i privlanou koju za njega ima
predmet meditacije i ukoliko se zbog toga javlja jedna gotovo fizioloki primetna
zadubljenost. Potrebno je, moda, u vremenu u kojem je filozofiranje shvaeno najee
izrazito intelektualistiki insistirati na postojanju ovog, nazovimo ga, fiziolokog aspekta
filosofije. Bilo kako bilo, u perspektivi joge izvesna psihosomatska sreenost je nuni uslov i
indikator dobrog razvijanja ovog duhovnog (=duevnog) usredsreivanja iji se pun hod
naziva vitarkasamadhi.
Kada posle dovoljno dugog i upornog upranjavanja poinju da se naziru prvi
rezultati u obliku razumevanja i grubog razabiranja osnovnih struktura vlastite due i njene
situacije, razluujui jasno od nejasnog, ugodno od neugodnog, javlja se i prvo opte
odluivanje i opredeljenje. Time se ulazi u drugu fazu, u tzv. vicarasamadhi. Prelaz se u
principu ne dogaa naglo i esto se karakteristini oblici ove dve faze meusobno smenjuju.
Vicarasamadhi je retko sasvim ist, jer onog momenta kada se posle ispitivanja i
odmeravanja izvesnost potpuno instalira, ime je prva faza potpuno okonana, brzo se potom
javlja radost, oseaj slavlja i jedno neuporedivo blaenstvo (zbog osloboenog energetskog
potencijala), a ovi su ve bitne crte tree faze, tzv. anandasamadhija. Meutim, pokuajmo,
ipak, izrei ono neizrecivo, naime ta se dogaa u stanju vicarasamadhija. Re vicara
izvedena je iz korena CAR, koji oznaava ideju kretanja. Za razliku od vitarke koja je jedno
dinamino povoenje za mnogim pojedinanim idejama ili seanjima, pokret o kome je re
jeste vicara, u-jedno-sliven, opti pokret cele due u pravcu rezultante, koja se, u tom
momentu, jasno ukazala iz mase komponenti. Intelektualno zrenje samog sreivanja i
okupljanja onog rasprenog (vikipta) i emotivno pristajanje ili prijanjanje uz ugodom praeno
rastereenje to ga izvesnost sobom donosi - stapaju se u jedno mono Aha! iji odjek
predstavlja ivotni titraj Razgonetnutosti (vicara). Njime sada jogin nastavlja da ivi.
Meutim, kao to pomenusmo, ovo odstranjivanje problematinog i razvejavanje
svekolikog oklevanja i dvoumljenje proizvodi jedan energetski viak. Na psiholokom planu
ovaj se viak prevodi u oseanje jedne blaene ispunjenosti i zadovoljenosti, a na fiziolokom
planu - lice se joginovo istog momenta ozari osmehom tako karakteristinim za umetnost koja
ova stanja poznaje.4 Dakle, dve komponente sainjavaju ovo stanje: s-vest o prirodi
ugodnosti i njenom poreklu i s-vest o pronaenosti sebe i svog interesa van svega pojedinanog, spolja pristiueg - to praktino znai izbavljenost iz lavirinta pojedinanih
uslovljenosti - spas. Radost i uitak koji se tada javljaju neuporedivi su sa bilo kojim
ranijim uitkom i jogin eli da se nita ne promeni i da sve ostane tako kako mu je u tom
trenutku.
Pa, ipak, logika ili, tanije, priroda stvari ne doputa da se ovde neprekidno i trajno
opstaje. Nee proi dugo i jogin e, izotrenog vida i uma, osetiti da, s jedne strane, ve i sam
strah od prolaznosti ovog stanja - krnji njegovu radost, ako je ve sasvim ne unitava, a, s
druge strane, postae neposredno svestan da ugodno stanje dobre centriranosti (sukha) i
opta zadovoljenost ne zavise od tih posebnosti koju radost (ananda) predstavlja, niti da je
4 Ne krije li se tu i tajna tzv. arhajskog smeka koga sreemo ne samo u starogrkoj umetnosti?
16

energetski viak za to neophodan. Odsustvo strepnje i neugode (duhkha)5 pokazuje se uskoro

joginu kao dovoljan uslov za to jo stabilnije i trajnije (budui manje zavisno) stanje due, u
kome jogin sada vidi sve to on jo jeste, sve do ega mu je jo uvek stalo. U ovom ostatku
on prepoznaje svoje pravo preostalo ja sam (asmi) (od koga se u sanskritu pravi i supstantiv
asmita, doslovno ja-sam-stvo kao posebna oznaka za ovaj samadhi).
Poput toka (kha) koji moe biti samo dobro (su) ili loe (du) centriran, i ovekova
elementarna, dalje nesvodiva stanja u svetu (kao uostalom i stanja bilo kojih drugih bivstvujuih) mogu biti samo sukha ili duhkha. Ulaskom u stanje samadhija, duhkha biva
prevladana. Ali, dimenzija trajnosti stanja ugode nije nipoto garantovana u pobrojanim
stanjima budui da ni ona sama nisu trajna, sukha se ne moe odrati jednostavnom
injenicom da se do nje dri. tavie - drati do neega, nastojati odrati, znak je ovisnosti,
nesavrenosti. Jogin e, dakle, u potrazi za stabilnijim stanjem napustiti to nesigurno,
izmiue obilje koje ananda prua. Nastojei da na novosteenom temelju asmite izgradi
svoje utoite, on svakako pronalazi i od sada poseduje jedno stabilnije boravite. S-hvativi
ovu, u dostojanstvu realizovanog pojma utemeljenu poziciju, razreivi svoju sit-uaciju
poimanjem jednog neotuivog sup-strata koji ini njegovo ja-sam, jogin osvaja svakako
jednu viu, trajniju poziciju. Meutim, potpuno pogreno bi bilo u ovom prepoznavanju pune
mere svoga Ja-stva, u reduciranju na njegovu autonomnost - videti ita to bi nalikovalo na
jedno energetsko ili bilo kakvo drugo osiromaenje ili egoizam, ma kako ovaj bio shvaen. Ja
o kome je re jeste upravo negacija ili, tanije, jedno hegelovsko aufgehoben onoga to se naziva svojim ja u obinom ivotu. To, nazovimo ga, malo ili plitko ja, koje sebe, zapravo, ni ne
poznaje, koje u svoj identitet samo veruje, koje bi se pri svakom paljivom pogledu pokazalo
kao splet kontradiktornih, meusobno se ponitavajuih tendencija, jedan vor zavezanih,
sputanih energija. Sve veliko u jogi (a i van joge) dogaa se upravo nekim radikalnijim
raspletom, razvezivanjem ovog vora6, koji, svakako, nije sluajno nastao, koji ima svoju
dugu istoriju i predistoriju (ali koji zbog toga nije manje vor).
Dakle, novoizgraena pozicija, novosteena tekovina poiva na jednom
razumevanju, poimanju, delo je i posledica tog jednog odreenog zahvata s-vesti. Opstaje
ukoliko i ova postoji - usmerena, dirigovana, voljom podravana s-vesnost.
Moe, meutim, jo dugo vremena protei pre nego jogin primeti, na svoj
neposredan, nediskurzivan nain (kojim se, uostalom, jedino i moe istinski videti), da graditi,
posedovati, poimati, hteti i strepeti vodi ka istom, odnosno, da se u sri svake konstrukcije
krije i klica destrukcije.
Suoenost sa takvom prirodom svake mentalne konstrukcije vodi ka onom stadijumu
u kome s-vest koja je inae uvek usmerena ka vesti prodire najzad u ono od stanja gde je
najvanija od vesti uvek neposredno prisutna bez voljnog usmeravanja, htenja, nastojanja,
naime, do samog, istog bivanja. Budui da je svest tada uvek kod kue, da je joginovo
zahvatanje usled dostignutosti i sveopte prisutnosti pojma zapravo zavreno, da se ne dogaa
vie, ova se usredsreenost, kvalitativno via od svih prethodnih, karakterie kao
5

Du je reca koja oznaava loe, neugodno, i sl., za razliku od su koje izraava suprotnu ideju, kha
oznaava rukavac osovine toka. Osnovna ideja koju duhkha sugerie je, dakle, jedna loa centriranost, jedna
opta iaenost, nelagodnost. Termin bol, kojim se esto prevodila duhkha, oznaavao bi samo jedan njen
poseban sluaj, samo jedan deo.
6
Moda bi se, ak, moglo pokazati da je energija osloboena upravo destrukcijom tog malog kontradiktornog ja
najbogatiji izvor svih odsudnih svetovnih, religioznih ili parapsiholokih poduhvata i pokreta. Pokazalo bi se da
ovi po pravilu mogu da ponu i zaista i zapoinju i proistiu iz na izgled potpuno drukijih izvora od ovog
navedenog. Istorija saoptava o velikom broju pokreta pobuenih bilo osujeenou vitalnih ili egoistikih
interesa (ekonomska beda, potreba za potvrivanjem ili proirivanjem svojih prostora, ma kako se ovi odredili,
psihopatski odbrambeni mehanizmi i tome slino) bilo privremenim, varirajuim vikom potencijala tog istog ja
(zanosi i zanesenosti nekih svetaca, stvaralaca i onih opijenih bilo ime, zatim, filosofovo uenje ili
ushienje pred injenicama morala ili zvezdanog neba). - Svi ti pokreti bilo ime da su inicirani i bilo kuda da
streme najee ne stiu daleko ukoliko, pod vidom rtve, samopregora ili raznih ideala (kao to je npr.
humanizam), ne uspeju da ukinu inicijalnu svezanost energija. S druge strane, proizvevi erupciju ove svakako
najznaajnije rezerve energije, ovi zahvati, ukoliko su i odmakli negde, osueni su na lagano propadanje, na
prvobitnu poziciju ukoliko se osloboena energija sve vie poinje da zaplie u pomenuti vor privatnih
egzistencija i egoizma.
17

asamprajnata.
I, 18:

viramapratyayabhyasapurvah samskaraeo 'nyah.

Nakon to se vebanjem dostigne stanje zaustavljenosti [bilo kakvih] poticaja
[spolja] (viramapratyaya) [i samo] ranije oformljene predisponiranosti (samskara) ostaju
[ta usredsreenost predstavlja onu] drugu [vrstu koja nije spoznavajua
(asamprajnata)].
I, 19:

bhavapratyayo videhaprakrtilayanam.
Roenjem je dat [asamprajnatasamadhi] onih neinkarniranih (videha) i onih
[ije su se pojedinane forme] u pramateriji (prakrti) apsorbovale.
Kategorije takozvanih dezinkarniranih bia i bia utopljenih u sebe-nesvesnojpramateriji (prakrti) slue da oznae one tipove meu bistvujuima koja bi asamprajnatasamadhi imala kao prirodno ili uroeno stanje.7 Za razliku od ovih boanskih stvorenja, smrtnik
mora ovo stanje - metodiki da osvaja. Meutim, prednosti jednog metodiki dostignutog
samadhija u perspektivi Yogasutre svakako su neuporedive. Jer, budui dostignut putem
savlaivanja opreka koje ga onemoguuju, on, na kraju, ostaje kao neto trajno utoliko
ukoliko su sve prepreke koje se javljaju pri njegovoj realizaciji morale biti savladane
iskljuivo sredstvima (upaya) i potencijalima kojima jogin u svakom momentu efektivno
raspolae. Bia pak koja Patanjali pominje na ovom mestu, posedujui stanje
asamprajnatasamadhija iskljuivo sticajem prethodeih uslova - nuno i nepovratno gube
ovo stanje u momentu kada te uslovljavajue okolnosti koje su do njega dovele - nestanu.
Vredno je uoiti ovaj momenat da bi se bolje shvatio svojevrsni teizam
Patanjalijevske joge. O jogistikom konceptu boanskog bie govora povodom af. br. 23.
Ovde zabeleimo to da je u hijerarhiji vrednosti, koja je implicirana u YS, boansko (devata)
ispod jogistikog ukoliko boansko nije odreeno upravo kao idealna ostvarenost ovih ciljeva
kojima joga tei. A podsetimo se da je metodiko prevladavanje neuvianja (avidya), koje je
u korenu svekolike muke (duhkha), cilj kome tei gotovo celokupna duhovnost Indije, i ne
samo Indije.
I, 20:

raddhaviryasmrtisamadhiprajnapurvaka itaream.
Inae [da bi se na drugi nain stiglo do asamprajnatasamadhija potrebno je da]
prethodi [itav niz posredujuih uslova:] predanost, energinost, pribranost,
koncentrisanost i mo jasnog razaznavanja.
Sa ovih pet teko prevodljivih manje ili vie tehnikih termina oznaeni su najvaniji
od potrebnih uslova ili vrlina koje omoguuju taj drugi, metodski, tanije, metodom
karakterisan pristup, koga i tradicija starija i od najstarijih jogistikih tekstova naziva
upayapratyaya. To je put koji ostaje obinim smrtnicima, kojima izuzetno povoljne okolnosti
ili dobri inovi predaka to ih poinjemo da snosimo ve i samim roenjem nisu ostavili
otvorenom tu izvanrednu mogunost da se prostom eljom, icchamatrena, uzdignu do sfere u
kojoj bie moe u samom sebi, tj. na osnovu svojih izuzetno povoljnih predisponiranosti
(samskara) zasnovati svu punou i neotuivost bivstvovanja (budui da ga ove ine
dovrenim u samom sebi).
Navedene vrline ili osobine koje jogina vode njegovom cilju nisu inae iskljuivo
7

U tumaenju ovog mesta YS, klasini komentari se unekoliko razilaze. Najubedljiviji inio mi se komentar koji
daje Vijnanabhiku u Yogasarasamgrahi. Tumaenje koje predlaem inspirisano je ponajvie upravo njegovim
razjanjenjima povodom sloenice bhavapratyaya, kojoj nasuprot stoji upayapratyaya. Ovu kovanicu,
sastavljenu od bhava i pratyaya, on shtava kao odreen roenjem, kao prirodan, kao potiui od roenja.
Reprodukovanje svih klasinih i modernijih divergirajuih komentara nastalih povodom ovog aforizma i
naroito pojma pratyaya zahtevalo bi isuvie mesta u odnosu na interes, koji bi iz tih razmatranja mogao da ima
proseni italac. Od klasinih komentara neto opirnije bave se ovim aforizmom Vacaspatimira i
Vijnanabhiku, a od modernijih pisaca upuujemo na novo izdanje Hauerove studije Der Yoga, ein indischer
Weg zum selbst i naroito na opirnu beleku i reference koje tu nalazimo u vezi sa terminom pratyaya.
18

arsenal joge. U budizmu sreemo ak potpuno identinu seriju. I ovde, kao i u budizmu
radha oznaava onu predanost i poverenje, onu otvorenost srca8, onu neposrednost koju, npr.
jedno dete ispoljava prema svojoj majci. Prevesti ovaj termin u ovom kontekstu sa vera,
kako ine neki prevodioci (Vuds, na primer) ne ini mi se najsrenije zbog mogunosti
dovoenja u vezu sa izvesnim hrianskim pojmom vere sa kojim nema ni izdaleka identinu
konotaciju. Ono emu se, naime, jogin srcem predaje, ono emu se jedino i bez rezerve otvara
jeste ono to u sebi samom susree ili to se u njemu zainje u toku sistematskog upranjavanja jogistikog metoda. Iskuano i iskuavanja su jedini apsoluti pred kojima se jogin
sme bezrezervno predati. Jogistiki Bog (ivara), o kome e kasnije biti rei, jeste jedan pomaui, pomoni hipotetiki princip koji prestaje to da bude u momentu kada ga jogin
realizuje u sebi. Tada se zapravo vie ne moe nipoto rei da se jogin klanja ili da veruje
u Apsolut budui da ga on tada ivi u svom vlastitom iskustvu.
Klasini komentari insistiraju na meusobnoj uslovljenosti ovih vrlina. Tako radha
kao odsustvo oklevanja u pogledu metoda oslobaa energiju, kanaliui je ka rezultatu, a
zahvaljujui energinosti (virya) roenoj iz te sranosti i odreitosti jogin napreduje. Termin
virya sadri inae i znaensku nijansu heroizma, odlunosti, reenosti.
Stavivi hrabro sve svoje snage i sve svoje vrednosti u igru, jogin se angauje u
celosti i do kraja. Kada se u ovoj igri opteg odmeravanja i sameravanja, koja karakterie prve
korake na putu ka konanom cilju, stavi sve to ga okruuje, konstituie i odreuje, sve
predstave, sve uspomene9 i sve elje - ta prisutnost totaliteta, ta sveopta prizvatost u svesti
ini ono to se naziva smrti. Maksimalna prikupljenost ovog sainjavajueg, formirajueg
materijala vodi u jednu privremenu koncentrisanost bia, u samadhi. U ovom kontekstu
termin samadhi uzet je u onoj svojoj upotrebi u kojoj emo ga sresti i u YS, III, gde oznaava
prosto-naprosto odravanje u neprekinutoj koncentrisanosti, ne isputanje stanja u kome se
zbiva to opte odmeravanje ili kontemplacija (dhyana). Tek u ovakvoj pak u potpunosti
pribranoj i koncentrisanoj s-vesti (termin u YBh. je samahitacitta) mogu je i sledi neopozivi
diskriminirajui uvid u ono to zaista jeste, mogua je razgovetna Spoznaja (prajna) (cf. YBh.
i dr. komentare). Put ka konanom cilju, valja to naglasiti, vodi dakle, ipak, preko
razaznavanja onoga to jeste, preko pravog znanja, ali se konana mudrost, tj. istina, kao to
emo videti, ne zaustavlja, ne ivi u poimanju. Prajna odvodi jogina do pred cilj, ali ona nije
taj cilj. Diskriminativna funkcija prajne, prema Vacaspatimiri, je najvii domet s-vesnosti, svesti, oitavanja (citta). Ali, videemo u nastavku, citta nije najvia ontoloka regija koju
jogin moe da dostigne.
l, 21:

tivrasamveganamasannah.
Onima koji arko ele [asamprajnatasamadhi] je na domaku.

Unutranja motivisanost i snaga elje se u tradiciji joge uzimaju kao merilo

spremnosti i podobnosti za bavljenje jogom, ali i za merilo stepena ostvarenosti samog
rezultata. Metodino objedinjavanje energija raa i pospeuje samadhi, ali je ve donekle
ostvaren i okuan samadhi sa svoje strane izvor elje za ponavljanjem tog iskustva. Zbog
toga se moe rei da je prisustvo jake elje sa samadhijem ujedno i znak da je ovaj blizu.
I, 22:

mrdumadhyadhimatratvat tato 'pi vieah.

Postoji nadalje [u relaciji jogin - samadhi pedagoki relevantna] razlika [s
obzirom na injenicu] nedovoljnosti, odmerenosti ili prekomernosti [joginove
motivacije].

Etimoloka analiza pokazuje da se radha ima dovesti u vezu sa onim istim indoevropskim korenom na koji se
svode i nae srce i grko chr, cardia i lat. cor, cordis kao i credo (umesto cred-do).
9
Otuda naziv za ovu fazu smrti. Ova re slui u sanskritu, da, izmeu ostalog, oznai ono stoje ostavljeno od
predaka, ono to je namrto. U grkom i lat. etimoloki srodni pojmovi su mermerox, memor i mora. Meutim, u
kontekstima kao to je ovaj, engleski termin mindfulness koji mnogi prevodioci jogistike i specijalno
budistike literature upotrebljavaju za smrti dosta dobro slue kao ekvivalent.
19

Primetimo samo povodom ovog da metodika izraenost veine indijskih sistema

mudrosti ini da se razlike relevantne iskljuivo sa pedagokog aspekta ne izostavljaju ni u
ovako konciznim tekstovima. Komentari idu i dalje, ukazujui u svakom od lanova ovog
trihotomnog razlikovanja na jo jednu analognu trihotomnu razdeljenost.

[B. ivarapranidhana - TEKST]

I, 23:

ivarapranidhanad va.
U predanosti Uzvienom [nalazi se] takoe [jedan od naina da se dostigne
samadhi].
I, 24:

kleakarmavipakaayairaparamrtah puruaviea ivarah.

[Taj] Uzvieni [ideal] (ivara) predstavlja onu izuzetnu svetranscendirajuu-individualnost (purua), koja je iznad [svega to se javlja kao]
zapreenost [klea) [realizaciji istine], iznad inova i njihovih [neposrednih i posrednih]
plodova (karmavipaka), iznad [svih] determinirajuih ostataka ranijih iskustava
(aaya).
ovek (purua) o kome je re ovde, i preko koga se definie taj uzvieni ideal ivara, vidimo iz ove reenice, odreen je kao ona osobena, posebna (viea) svetranscendirajua individualnost ili subjektivnost ili, kako Cimer kae, monada u iju
definiciju ulazi svekolika neovisnost o kojoj aforizam govori. Inae, jogin koji je stigao na
kraj puta otkrivi, prepoznavi u sebi, posle svih napora puruu (o emu posebno u IV knjizi)
ni po emu se drugome osim po svom prethodnom statusu ne razlikuje od tog uzvienog
ideala kome tei. Utoliko je, vidimo, apsolut ili bog u perspektivi YS veoma malo nalik
na one bogove drugih religija koji se, da tako kaemo, meaju u poredak sveta, kao
vlastodrci, tvorci, suci. . . isvara je u kontaktu sa svetom (bio) samo utoliko ukoliko je uitelj
prvih uitelja (cf. YS, I, 26), to e rei ukoliko kao ideal prethodi onome to mu se podreuje
i sledi ga, naime, tzv. prvim mudracima.
I, 25:

tatra niratiayam sarvajnabijam.

Tu je klica istinskog znanja dostigla svoj najvii domet.

Pojam sarvajna sam u ovom kontekstu preveo dosta slobodno sa istinsko znanje
da bi izbegao dvosmislenost prevoda sve-znanje (to bi inae bio doslovni, pa, ak, i
etimoloki veran prevod). Sarvajna upuuje, po mom miljenju, samo na totalitet relevantnog
znanja.
I, 26:

purveamapi guruh kalenanavacchedat.

On je uitelj i prvim mudracima, budui vremenom neogranien.

Kontinuitet do koga je Patanjaliju stalo vidi se i ovom prilikom. Prvobitni mudraci

(guru), o kojima je ovde re, je tradicionalna bramanistika kategorija i pozivanje na njih je
oduvek bilo i bie argument ortodoksije. Stvaralatvo i originalnost pojedinaca, ma kako
ovi bili nadareni, u duhovnoj klimi Indije nije gotovo nikad mogla da se po ugledu meri sa
tradicijom osvetalih tekovina. I yogadarana je nastala u toj klimi, i ona kao celina, kao
pojava meu drugima, trai dodatni zaklon u autoritetu predanja ili otkrovenja, elei upravo
na taj nain da ostane verna metodolokom principu iskustva i okuanosti. Razumljivo je to
je kao takva bila priznata za jednu od est ortodoksnih, od bramana priznatih, darana, iako
po nekim od svojih osnovnih postavki, bar u onoj meri u kojoj su ove identine sa onim iz
samkhye, ova pripada skupu ili sloju ideja koje arijevci u svojim Vedama nisu doneli sobom,
ve zatekli na tlu koje su osvojili i postepeno poeli asimilovati.
I, 27:

tasya vacakah pranavah.

20

Re koja ga iskazuje je prvobitna vibracija [AUM].

O mantrama u koje spada i ova privilegovana meu formulama, bie rei kasnije (cf.
YS, I, 28).
I, 28:

tajjapastadarthabhavanam.
Ponavljati je i realizovati u sebi njen smisao [vodi takoer ka samadhiju].

Pri tome ponavljanju razlikuju se, kae Bhoja, tri momenta: prvi je a, drugi u, trei
m, koje se pri kraju svoga trajanja pretvara u nazal, to predstavlja etvrti ili, tanije, polovinu
etvrtog momenta (ako se momenat shvati kao podjednako dug vremenski period).
I, 29:

tatah pratjakcetanadhigamo' pyantaraydbhavaca.

Ovim [ponavljanjem] postie se Uvid u vlastitu unutranjost (pratyakcetana), a
[svakovrsne psihosomatske i intelektualne] smetnje (antaraya) bie takoer otklonjene.
I, 30: vyadhistyana samaya pramadalasya viratibhranti darana
labhabhumikatvanavastihitatvani cittavikepdste 'ntarayah.
Humoralni poremeaji (vyadhi), malodunost, sumnjiavost, nehaj, tromost,
nezajaljivost, pomuenost uvianja (bhrantidarana), nemo da se napreduje [na putu
ka konanom cilju], nesposobnost da se [ono dostignuto] odri - [sve to] su [oblici]
duevne neusredsreenosti (cittavikepa). To su te smetnje [o kojima je re u
prethodnom aforizmu].
Kao to e to budizam posebno naglaavati i ovde, u Patanjalijevoj jogi, uzrok svih
psihosomatskih poremeaja, neugodnih psihikih stanja i nezadovoljavajuih intelektualnih
osobina, odnosno moi, dovodi se u neposrednu vezu sa jednim odreenim stanjem svesti
koje se ovde karakterie kao vikepa - raspreno, razbijeno.
I, 31:

duhkha daurmana syanga mejayatva vasapravasa vikepa sahabhuvah.

Opta nelagodnost (duhkha), nezadovoljstvo, uznemirenost, neuravnoteenost
udaha i izdaha prate pomenutu neusredsreenost.
I, 32:

tatpratiedharthamekatattvabhyasah.
Da bi otklonio ove [prepreke joginu se preporuuje] praktikovanje
[unutranjeg] objedinjavanja (ekatattvabhyasa).
ta znai ovo unutranje, introvertovano objedinjavanje s-vesti oko jedne jedine
potpore (alambana), teko je shvatiti bez bar izvesnog elementarnog istorodnog iskustva.
Ako bi se u poznatijim oblastima ivota trailo neko poreenje sa iskustvom koje, iako daleko
od toga da bi bilo jogistiko, moe moda da uputi na smer u kome treba zamiljati ili praktikovati ovo objedinjavanje - onda bi moda moglo da se tvrdi da npr. u sluaju jednog puaa
ovoj potpori pomou koje se vri izvesno usredsreivanje na neki problem odgovaraju prvi
udasi dima cigarete koji, iako naizgled odvlae svest ili panju dalje od problema - ipak, u
konanom ishodu, pomau. Naime, u tom momentu, iako to ini potpuno nesvesno, pua
okuplja svoju panju oko ina udaha. Ova okupljenost se na psiholokom planu prevodi
neposredno kao ugodna punoa i puau se, s pravom, ini da je tada spremniji da se suoi s
bilo kakvim problemom. Jedan drugi primer moe olakati razumevanje nepuaima koji
imaju izvesno religiozno iskustvo.
Molitva je par exellence in koji vekovima vri ovu funkciju okupljanja (sigurno
bolje nego cigareta). Pri inu koncentrisanog izgovaranja (glasnog, poluglasnog ili samo
mentalnog) neke molitve, vernik izganja iz due uobiajenu rastresenost. Verujui pri tom da
oseaj punoe koji se tada javlja dolazi iz kontakta s bojom panjom, molitva postaje
utoliko efikasnija ukoliko je i ova vera jaa. Okupljenost duevne energije koja je tada
21

spremna za novu efikasniju mobilisanost, u bilo kom pravcu, moe da potraje i due. Time se
delimino mogu objasniti mnoga uda poinjena u religioznom zanosu i sva zastranjivanja
religioznog fanatizma.
Izuzetni rezultati sportista i izuzetna izdrljivost stvaralaca iz svih oblasti teko bi
bili mogui bez jedne permanentnije okupljenosti koja zna za razna pomona sredstva, ali
koja moe biti i direktna, neposredna. Posle izvesnog dueg vremena provedenog u
vebanjima, veliki sportisti, borci ili umetnici postiu gotovo neverovatnu mo voljne
mobilizacije energije. Unutarnja pak objedinjenost svekolike energije jeste cilj koji jogin eli
da postigne nezavisno od bilo kakvog izvanjskog cilja. U tome je moda jedna od bitnih
razlika, sa prethodno navedenim primerima.
I, 33: maitrikarunamuditopekanam sukha duhkha punya apunya viayanam bhavanata
citta prasadanam.
Duevna proienost (cittaprasadana) javlja se uspostavljanjem (bhavana)
[odnosa] simpatije za ono to je u dobru (sukha), sauea za ono to je u patnji
(duhkha), radovanja za ono to je valjano (punya) i ravnodunosti za ono to takvo nije
(apunya).
Pored prethodno pomenutog, ovaj aforizam ukazuje na jo jedan nain kako se u dui
stvaraju povoljni uslovi za samadhi.
Ovo su, kako kae Bhoja, spoljanji uslovi koji favorizuju ulazak u stanje samadhija,
ali nisu konstitutivni delovi tog stanja.
I, 34:

pracchardanavidharanabhyam va pranasya.
[Pomenuta proienost javlja se] takoer [kao posledica kontrolisanog]
otputanja i zadravanja daha.
Ono to se u baroknim oblicima joge sree razvijeno do mere u kojoj preti da
izgubi iz vida svoje pravo mesto - jesu upravo ovi pomoni oblici dostizanja izvesne
unutranje objedinjenosti i proienosti. Besmisleno bi bilo pisati prirunik pranayame10 ili
dinamike daha budui da je to ve onaj nivo gde samo neposredni kontakt onog koji zna, i
ima pedagoko iskustvo, sa onim koji eli da putem pranayame uini prve korake - moe
nekuda zaista da vodi. Bez ovog linog kontakta nikakav progres gotovo da nije mogu preko
ovog pomonog ali vrlo delikatnog sredstva joge.
I, 35:

viayavati va pravrttirutpanna manasah sthitinibandhani.

Ono dostignue (pravrtti) uma (manas) u kome se [kroz istotu senzacije] dogaa
poistoveenost sa predmetom [senzacije] (viayavati) privodi [duu] miru.
I, 36:

visoka va jyotimati.
- ili [se pomenuta duevna vedrina i proienost javlja u ostvarenosti stanja]
ispunjenog blaenom rastereenou i rasvetljenou (jyotimati).
Komentari dodaju ono to YS, kao jedan sumarni pregled celine joge niti sadre niti
mogu da sadre, naime, detalje koji se odnose na njenu tehniku, praktinu stranu. Ve na
nivou YBh nailazimo na elementarna tehnika uputstva koja se preporuuju sledbeniku joge
za realizovanje odreenih stanja. Dok YBh samo napominje da je region na kome ili u kome
se vri koncentracija jeste, u ovom sluaju, tzv. lotos srca, dotle komentar ovog
komentara Tattvavaiaradi opisuje jo neto detaljnije to mora da se dogodi da bi se dotino
stanje pojavilo. Meutim, interesantno je sa metodolokog stanovita primetiti da se u
principu ni u jednom od jogistikih pisanih tekstova ni izdaleka ne pretenduje da kae sve.
Uvek se ostavlja mesto za ono to samo neposredni inicijator, uitelj (guru), kroz neposredni
10

O pranayami bie vie rei u Drugoj knjizi.

22

kontakt, jedino moe da prui poetniku. Jer, ukoliko vrhunska iskustva poinju vrlo brzo da
konvergiraju, dotle ono nebrojeno mnotvo poetnih pozicija praktino ne doputa mogunost
jednog opte vaeeg i najefikasnijeg uputstva, koje bi najkraim putem povelo prema vrhu
piramide. Otuda i ezoterini aspekt jednog ovakvog teksta kao to su Yogasutre.
I, 37:

vitaragaviayam va cittam.
- ili, pak [u poistoveenosti] sa domenima eljom-nepomuenih (vitaraga) s-

vesti.
Za ovakav jedan nain dostizanja toga to se naziva cittaprasadana mogli bismo rei
da krije otprilike ono na ta ukazuje izanala formula - slediti dobar primer: jogin se
postavlja, bar privremeno, u stanje onoga ko je preao na drugu obalu, iju s-vest ne
remeti nikakva zamuenost - raga11. Ovo se zbiva uzimanjem za svoj - upravo domen (viaya) ili predmet s-vesti (citta) onoga ko je vitaraga - onoga ije oitavanje ne zapreuje
nikakva emocionalna obojenost, niti mu se taj materijalni fluks s-vesti upuuje u domene
odreene eljom, inercijom.
I, 38:

svapnanidrajnanalambanam va.
- ili [se pak taj mir javlja] iz spoznaja to se raaju potpomognute bilo snovima
ili [smirujuim iskustvom] spavanja bez snova.
I, 39:

yathabhimatadhyanadva.
- ili [se pak mir o kome je re javlja] kroz kontemplaciju (dhyana) predmeta
koji nam je drag.
Tome ta znai dhyana i ta za indijsku duhovnost ona predstavlja valjalo bi posvetiti
mnogo vie prostora nego to nam stoji na raspolaganju ovom prilikom. O tome kako je ona
shvaena u okviru Yogasutri bie govora povodom aforizama II, 10 i naroito III, 2, gde je
ova definisana.
Ovom prilikom navedimo samo ono to se ini da predstavlja osnovnu ideju ovog
aforizma. Naime, putem okupljanja panje i zadovoljenosti u koju zapada jogin kontemplirajui predmet koji mu je posebno drag, postie se jedno inicijalno smirenje koje se potom
moe zadrati i izvan te posebne usmerenosti s-vesti.
I, 40:

paramanuparamamahattvanto 'sya vaikarah.

Tako proien um u stanju je da dominira i najsuptilnijim [tj. onim to
nadilazi mo obinog ulnog opaanja] (paramanu)12 kao i onim beskrajno velikim
(paarmamahattva).
Vyasa dodaje - takav um nema potrebe za daljim vebanjima, jer ono bitno to
prethodi konanom rezultatu jeste upravo ova proienost. Ona omoguuje za spoznaju neophodno prodiranje i proputanje u sebe svega to je predmet. Isto tako ova unutarnja
razbistrenost omoguuje zahvatanje u sve to je bilo predmet, a to se, inae, nalazi negde
unutar, esto duboko skriveno ili zakrito. Ova se translucidnost, kae sutra, pojavljuje bilo u,
inae, neuhvatljivom kontaktu sa onim najsuptilnijim, meta-fizikim ili ekstra-senzornim,
bilo da je u pitanju beskrajno veliko (paramamahattva).
Insistirajui na ovom spoznaju-noseem proimanju, sledei aforizam donosi jedno
lepo poreenje.

11

Podsetimo se da raga, koja se najee prevodi sa uitak ili strast, jeste derivat korena RANJ - koji znai
bojiti, obojiti, dakle omesti izvesnu (prvobitnu) transparentnost ovog suptilnog ali, ipak, materijalnog
supstratuma ili medijuma u kome se i ivot (animalni) i svesnost zbivaju, oznaenog najee kao citta ili kao
buddhi.
12
Doslovno: to je s one strane, to je dalje od nedeljivog, od atoma (anu).
23

I, 41: kinavrtterabhijatasyeva
manergrahitrgrahanagrahyeu tatsthatadanjanata
samapattih.
Gde su uzmuvanosti (vriti) nestale, tamo, kao u sluaju prozirnog kristala
[gde svetlost, svetlucanje i on sam postaju jedno isto, i u mudracvoj dui] dolazi do
[jedne izuzetno homogene] sjedinjenosti (samapatti)13 u kojoj se izjednauje onaj
koji s-hvata (grahitr) shvatanje samo (grahana) i ono shvaeno (grahya).
I, 42:

tatra abdarthajnanavikalpaih samkirna savitarka samapattih.

Ova sjedinjenost (samapatti) gde dominiraju afektivna povoenja (vikalpa)
bilo [da je re o onom koje polazi] za verbalnim znakom (abda), bilo pak za oznaenim
(artha), bilo za spoznajom (jnana), [naziva se] - diskurzivna [ili pojmovna] (savitarka).
U rang-listi samapattija ovaj koji je oznaen kao savitarka predstavlja najnii,
najneistiji. Sledei aforizam ukazuje ta bi bio vii.
I, 43:

smrtipariuddhau svarupa unyevartha matra nirbhasa nirvitarka.

Osloboen [ometajueg] prisustva asociranja (smrti) kao u sluaju onoga koji
[vie] ne poseduje svoju vlastitost (svarupa) [oko koje bi se asociranje vrilo] i jedino jo
sama stvar (artha) zrai [znaenjem - u pitanju je tada tzv.] nediskurzivna
sjedinjenost (nirvitarkasamapatti).
I, 44:

etayaiva savicara nirvicara ca sukmaviaya vyakhyata.

U sluaju ove [nediskurzivne sjedinjenosti] bilo da je ova karakterisana
prisustvom odluujueg pokreta due (savicara)14; bilo da je [ak] i ovaj ve umiren
(nirvicara) - [u pitanju je] tzv. u-suptilnom-poivajua
(sukmaviaya)
[sjedinjenost].
Terminom sukma Indijci oznaavaju onu stvarnost koja se prostire dalje od onoga
to uobiajeni nain upotrebe osnovnih ula prua kao stvarno, odn. kao realno. Ukazivanje
na postojanje ove tzv. suptilne realnosti je jedan od osnovnih ciljeva koje pedagogija
kakva je i jogistika sebi postavlja. Upoznavanje ove realnosti i prepoznavanje Sebe u njoj
je ono to se dogaa za vreme jogistikog putovanja, ukoliko se ovo odista preduzme. U
hijerarhiji nivoa bia koja je implicirana ovim Patanjalijevim sutrama - suptilno (sukma)
zauzima otprilike ono visoko mesto koje u zapadnoj metafizici oznaava termin sutinsko
ili supstancijalno. Prevod termina sukma sa suptilno, koji se odomaio u prevodilakoj
praksi na Zapadu, dobro ukazuje na jedan aspekt ovog fenomena: realnost koja je u pitanju
zahteva suptilna sredstva percipiranja koja prevazilaze moi obine ulne percepcije (one koja
ima posla sa krupnim, prostim (sthula) predmetima). U hijerarhiji suptilnih entiteta
najvie mesto zauzima, kao to emo videti u sledeem aforizmu - ono nesvodljivo
(alinga), apsolutno, ono to nije mogue svesti ni oznaiti znakom (linga).
I, 45:

sukmaviavatvam calingaparyavasanam.
Suptilnost dostie svoj najvii domet u Nesvodljivom (alinga).

I, 46:

ta eva sabijah samadhih.

Ove [gore navedene sjedinjenosti (samapatti)] jo predstavljaju [takozvane]
usredsreenosti s klicom [nesavrenstva].
13

Od prevoda balanced state, apsorption i Zusamenfallen koje sreemo u prevodilakoj literaturi na Zapadu
najsretniji i najverniji je svakako nemaki Zusamenfallen budui da je ideja koju samapatti najneposrednije
sugerie upravo jedna meusobna zapalost, upalost-u, stopljenost.
14
U YS I, 17, preveo sam vicara kao razgonetnutost. Na ovom mestu prevod sa odluujui pokret due
insistira na aspektu znaaja koji razgonetanje ima za onoga koji ga vri. Naime, ono je neodeljivo od
odluujueg, odluku-donoseeg uvida. U obliku nekog unutranjeg, rastereujueg Aha! ono je odgovor na
problem i angamana i pravca akcije i utoita.
24

Svaki od samadhija posle koga je, ipak, mogue ponovno ispoljavanje, dozrevanje
ranijih klica, odnosno povratak u vrstu stanja iz koga se polo, naziva se sa klicom (sabija)
upravo zbog te mogunosti reverzibilnosti. Iako ni jedan samadhi (kao to emo videti dalje)
nije bez trajnih posledica, jer za sobom ostavlja (u soteriolokom smislu pozitivan) karman,
ipak samo jedan od njih, kada je jednom uspostavljen, izvlai konano i nepovratno jogina iz
stanja zavisnosti. Tehniko ime za to stanje je nirbijasamadhi. Tek ovim je dostignut nivo
definitivne usredsreenosti i sreenosti, bez i najmanje klice nesavrenstva koja bi omoguila
ponovnu pojavu pomuenosti vrednovanja i sagledavanja. Meutim, od svih usredsreenosti
koje se zbivaju u svetu objekata, formi i vrednosti, drugim reima u svetu razlikovanja i
dualiteta, najvie mesto pripada svakako onoj u kojoj se upravo umirio i najsuptilniji pokret15
razlikujue svesti i gde se nakon upravo zavrenog odmeravanja sam rezultat, sama Istina,
nastavlja da ivi. O ovom stanju koje se naziva nirvicarasamadhi, i o plodovima tog stanja
re je u sledeim sutrama.
I, 47:

nirvicaravaiaradye 'dhyatmaprasadah.
[Tek] kroz vedrinu (vaisaradya) proisteklu iz duevne nepomuenosti (nirvicara)
javlja se najdublji unutranji mir (adhyatmaprasada).
A ovaj e mir, to se rodio iz obavljenosti svih relevantnih egzistencijalnih
sameravanja i vrednovanja, u nastavku joginovog putovanja sa svoje strane odigrati ulogu
daljeg pokretaa i nastavljaa. Jogin koji u dnu svoje due zadri seanje na ovaj blaeni mir,
nosi ga kao jedno sigurno utoite, i sve to se bude kao novo pojavljivalo u njegovom svetu
bie sameravano u odnosu na to jednom snano doivljeno stanje. Drugim reima, u
joginovoj citti ostaju tragovi odnosno determinirajui ostaci ranijih iskustava (aaya) i
odreene predisponiranosti (samskara) koje su nosioci pozitivne retribucije (karman) i dae
odgovarajuom maturacijom (vipaka) pozitivne plodove u obliku unutranjeg osloboenja i
istinske spoznaje, o emu govori i sledei aforizam.
I, 48:

rtambhara tatra prajna.

Tek tada [u tom miru] Spoznaja (prajna) je istinosna (rtambhara).

Valja izriito naglasiti ovaj vaan momenat jogistike gnoseoloke koncepcije.

Naime, tek tamo gde je svaki unutarnji pokret zaustavljen, stvoreni su uslovi za usklaenje,
poistoveenje, Istinu (rta) koja znai usklaenost. Jer, pokret, ak i onaj suptilni kao to je
poimanje, intelektualno zahvatanje, krije u sebi mogunost, rizik opiranja, nesklada, a samim
tim i neugode, iaenosti, bola (duhkha). Istina shvaena kao sklad, kao poistoveenje sa
izvesnom prestabiliranom formom (dharma) ili oblikom, odnosno prirodom (rupa),
kao nekakav primordijalni ritam (re sa kojim rta ima i etimoloku srodnost) - ne zbiva se,
dakle, u poimanju (kao operaciji), a pogotovu ne na nivou diskurzivnog i verbalnog zakljuivanja. Sledei aforizam izriito naglaava ovaj vrlo specifian smisao koji prajna poseduje.
I, 49:

rutanumanaprajnabhyamanyaviaya viearthatvat.
Ova spoznaja nema isti domen kao slovesnost (ruta) ili [logiko]
zakljuivanje (anumana) i smisao (arthatva) joj je razliit.
I, 50:

tajjah samskaro 'nyasamskarapratibandhi.

Odatle stvorena predisponiranost (samskara) [tj. ona koja preostaje posle
nirvicarasamadhija] predupreuje [sve] druge tendencije (samskara).
I, 51:

15

tasyapi nirodhe sarvanirodhannirbijah samadhih.

Kad i ona iezne budui da je sve [iz sveta dualiteta koji raa pokret]

Nirvicara -je izvedeno-od nir-vi-CAR, gde koren CAR oznaava pre svega ideju kretanja.
25

obustavljeno - sledi [takozvana] usredsreenost (samadhi) bez klice [nesavrenstva].

Re nesavrenstvo koje sam dodao ovde da bi kvalifikativ bez klice (nirbija)
imao smisla odnosi se na nesavrenstvo koje bi proizilazilo bilo iz injenice uslovljenosti
ranijim predisponiranostima, bilo iz potrebe da se radi odranja usredsreenosti posee za
bilo kakvim pomonim sredstvom iz sveta formi, ili pak da se, radi istog cilja, posee za
nekim jogistikim tehnikama, makar to bile i one najsuptilnije koje ne zahtevaju nita
spoljanje, nita osim isto voljnog napora. Svaki bi takav akt i svaka bi takva ovisnost bili
u suprotnosti sa osnovnom pretenzijom joge: potpunim oslobaanjem, radikalnom
neuslovljenou. Mogunost da taj neki odreeni uslov, koji u datom trenutku omoguuje
sreenost nestane, taj eventualni nedostatak ili lienost podupiruih formi koje u poetku,
dodue, omoguuju napredak u pravcu oslobaanja, jeste ta potencijalna, latentna opasnost, ta
klica, koja moe u momentu kada se aktuelizuje, kada proklija, da ponovo restaurira svet
bolnih dvojnosti. (O ovoj problematici bie govora jo i povodom YS, III, 8 i dalje.)

DRUGA KNJIGA
ili
- o nainima kako da se oslabe, a potom i otklone elementarne prepreke i uine prvi koraci (l11)
- o karmanu (12-14)
- o optosti neugode (15)
- o tome ta se moe izbei (16)
- o uzrocima opte neugode (17-24)
- o izbavljenju, njegovim stepenima i oblicima (25-27)
- o podeli joge na osam lanova (28-29)
- prvi lan: opta pravila (30-31)
- drugi lan: specifino jogistike obaveze (32)
- o rezultatima koji proizilaze iz potovanja pravila i obaveza (33-45)
- trei lan - asane (46-48)
- etvrti lan - pranayama (49-52)
- peti lan - uzdravanje ula (53-55)

[C. kriyayoga - TEKST]

II, l:

tapah svadhyaevarapranidhanani kriyayogah.

Askeza (tapas), misaono usvajanje poruke tradicijom osvedoenih tekstova i
formula (svadhyaya) i predanost Uzvienom (ivarapranidhana) sainjavaju jogu na
nivou akta (kriyayoga).
Ovo predstavlja sumarnu definiciju kriyayoge koja e u sledeim aforizmima biti
precizirana (cf. aforizme II, 30 i dalje).
II, 2:

samadhibhavanarthah kleatanukaranarthaca.
[Njen] cilj je uspostavljanje usredsreenosti i oslabljenje zapreka (klea).
26

Cilj kriyayoge, kao to se jasno moe zakljuiti iz ove reenice, jeste jedno
preliminarno sreivanje koje tek treba da stvori neophodne uslove za otpoinjanje onog
definitivnog okupljanja i raiavanja o kojem e u sledeim knjigama biti vie rei.
Oslabljenje zapreka (kleatanukarana) nije i njihovo konano likvidiranje. Upoznati
prirodu ovih zapreka i eliminisati ih voljom koliko god je to mogue jeste samo prvi korak
na putu oslobaanja, ali je njegova neophodnost neosporiva u sluaju kad ove bitno odreuju
ponaanje. U sledeim sutrama nalazimo listu i ono to je najbitnije za svaku od ovih
zapreka. Ne treba u pojmu klea traiti bilo ta od onoga to pojam poroka oznaava.
klea je prvenstveno gnoseoloka kategorija i skoro nema ni traga od nekakve moralistike
konotacije. Uostalom, to jasno proizlazi ve i iz injenice da je najosnovnija od klea i glavno
zlo protiv koga se bori itava indijska spiritualnost upravo shvaeno kao ne-uvianje
(avidya).
II, 3:

avidyasmitaragadveabhiniveah klesah.
Neuvianje, neopravdano pridavanje personaliteta (asmita), [podleganje]
strastima (raga), neopravdana odbojnost (dvea), i e za ivotom predstavljaju
[najvanije oblike u kojima se javljaju] zapreenosti (klea).
II, 4:

avidya ksetramuttaream prasuptatanuvicchinnodaranam.

Neuvianje je to polje na kome niu ostale [zapreke], bilo da su uspavane
(prasupta), oslabljene (tanu), [privremeno] zaustavljene (vicchinna) ili potpuno
aktivirane (udara).
II, 5:

anityauciduhkhanatmasu nityaucisukhatmakhyatiravidya.
Uzimati ono to je prolazno (anitya), neisto (asuci), bolno (duhkha) i bez [svesti
o svome] Ja (anatman) za veno, isto, ugodno i svesno sebe jeste [to] neuvianje [o
kome je re].
II, 6:

drgdaranaaktyorekatmatevasmita.
Poistovetiti mo-onoga-koji-u-via (drgakti) sa obavljanjem vienja
(daranaakti) predstavlja [neopravdano] pridavanje personaliteta (asmita).
Razlikovanje o kojem je re ovde jeste svakako najvanije razlikovanje koje jogin
uopte treba da obavi radi savladavanja prepreka to se javljaju na putu ka izbavljenju.
Supstancijalna modifikacija koja obavlja ili, tanije, kojom biva obavljeno vienje (buddhi),
koja, shodno koncepciji o pasivnosti s-vesnosti ili o-s-veavanja (citta), trpi in-formaciju,
ali koja nije subjekt koji moe da je proceni (bar ne iz perspektive totaliteta iskuenog) - u
obinom iskustvu mea se upravo sa tom sve-pamteom, sve-procenjujuom i sveznajuom
subjektivnou. Bol ili ugoda nisu ni u vesti samoj niti u poslednjoj instanci koja ovu ita,
nego u medijumu koji vesti ili informacije prenosi. Zbog te svoje moi da oseti bolnosti
ili ugodnost, za obino iskustvo se ovaj medijum javlja kao subjectum, personalitet, ili
doslovno kao Ja-sam-stvo (asmita).
II, 7:

sukhanuayi ragah.
U uivanju lei [skrivena opasnost podleganja] strasti.

II, 8:

duhkhanuayi dveah.
Iz bolnog [iskustva] sledi [opasnost neopravdane] odbojnosti.

II, 9:

svarasavahi viduo'pi tatha rudho 'bhiniveah.

Sama sebe pothranjujui, pojavljuje se [ak] i kod mudraca e za ivotom
(abhinivesa).
II, 10: te pratiprasavaheyah sukmah.
27

One suptilne [zapreke ideelnog

napredovanjem-protiv-struje (pratiprasava).

realiteta]

otklanjaju

se

[optim]

Pre nego je postala, ili nakon to je prestala da bude jedna sasvim odreena
modifikacija aktuelizovana na planu uzroka i posledica - zapreka takve vrste koju YS naziva
suptilnom (sukma) bie rastvorena u optem pokretu koji, jednom se izdigavi iznad plana
stihijnog haotinog reagovanja, kree progresivno u smeru koji ide od plana diskurzivnog
poimanja (vitarka) ka planu poimanja celokupnog realiteta preko realiteta vlastite
subjektivnosti (asmita). O ovim planovima je ranije bilo rei (cf. YS, I, 17). YS nazivaju ovaj
pokret napredovanjem-u-suprotnom-pravcu ili -protiv-struje (pratiprasava) budui da
prirodni, normalni tok zavrava upravo tamo gde jogin zapoinje svoj put, naime, u
potpunoj meusobnoj kondicioniranosti pojedinanog, u postvarenosti koju predstavlja svet
objekata. Kako se jedna ideja ili elja na konkretnom planu manifestuje tek u prisustvu
nadraaja, a kako tzv. napredovanje-protiv-struje zapravo ukida realnost sveta u kome se
nadraaji uopte mogu pojavljivati - to je istovremeno celokupna masa, ukoliko je re o masi,
ovih latentno postojeih elja osujeena en bloc u tom optem pokretu demaskiranja lanog
realiteta, i to bez pojedinanog suoavanja.
Ukoliko je pak prepreka, u obliku elje ili ideje koja vezuje ili upuuje energiju,
aktuelna, ispoljavajui se u vidu nekog od obrta (vrtti) - pojedinani susret sa njom je tada
neizbean. Njeno potpuno i neopozivo prizivanje k svesti, ispitivanje njenog znaenja u
neposrednom sagledavanju i odmeravanje njenog znaaja predstavlja sadraj onoga to Indijci
nazivaju dhyana ili jhana, a to bi, po mom miljenju, zadravajui sve rezerve, moda
najmanje pogreno bilo prevesti sa kontemplacija - priseajui se najstarijeg njenog
znaenja - onog gde ona ukazuje na ono uzvieno mesto (templum) sa koga je motrenje spolja
pristiuih znakova (npr. leta ptica) posebno istinosno. Sledei aforizam zahteva upravo
postizanje jednog takvog psiholokog mesta sa koga je vienje nekog predmeta posebno
istinosno. Aludirajui na ovu analogiju, izabrao sam re kontemplacija da zameni sanskritsko dhyana. Meu uspelijim prevodima to se isto moe nai i kod Vudsa.
II, 11: dhyanaheyastadvrttayah.
[Meutim, kada se zapreke pojavljuju u obliku] funkcionalnih obrta (vriti) valja
ih odstranjivati putem kontemplacije (dhyana).
Kontemplacija (dhyana) kojom se valja boriti u sluaju kad se prepreka potpuno
manifestovala je oruje koje se u klasifikaciji prema objektima na koje se oruje treba upotrebiti smeta izmeu ve ranije pomenute kriyayoge (i njenog tehnikog repertoara o kome je
re u YS, II, 1) i maloas pomenutog napredovanja-u-suprotnom-pravcu. U Komentarima
sreemo ilustraciju ove podele: kao to se povrna prljavtina na nekoj tkanini skida ve
prostim stresanjem, tako se i grubim tehnikim repertoarom kriyayoge otklanjaju najgrublje
forme koje zapreke poprimaju. Suptilnije forme trae njima adekvatno sredstvo.
Kontemplacija, promiljanje uzroka, je takvo jedno sredstvo koje se uporeuje za prostim
pranjem. Najsuptilnije pak forme prljavtine, one koje duboko impregniraju ovekovo bie,
odlaze tek primenom najradikalnijih mera.
II, 12: kleamulah karmaayo drtadrtajanmavedaniyah,
Izvor retribucije aktova (karmaaya) ima svoj koren u zaprekama i moe davati
plodove u [ovom] oevidnom (drta) ivotu ili pak u onom koga neemo videti (adrta).
Osloboditi se u perspektivi YS znai pre svega izai iz ovog lanca koga celokupna
indijska tradicija naziva zakonom retribucije akta - karman.
II, 13: sati mule takvipako jatyayurbhogah.
Dok god koren postoji, postoji i [to naknadno] dozrevanje (vipaka) [plodova
akta], u vidu raanja, trajanja i ivljenja.
28

II, 14: te hladaparitapaphalah punyapunyahetutvat.

Kao plod [javlja se] zadovoljstvo (hlada) ili munina (paritapa) u zavisnosti da li
je uzrok [retribucije] vrlovit (punya) ili prljav in (apunya).
Aforizam izraava generalni stav: retribucija dobrih ili loih inova donosi
zadovoljstvo ili muninu. Stav se primenjuje i na jogina dok ovaj ne stigne na nivo
najsuptilnijih uoavanja pre nego postane mudrac (vivekin). Za njega se tada itav taj
mehanizam inova koji uslovljavaju pojavljuje kao neugodan (duhkha), i ono emu on tada
tei jeste izlaenje iz tog retribucijom pokretanog kola. Potpuno u istom tonu koji dominira
budizmom sledei aforizam izrie ovu istinu:
II, 15: parinama
tapasamskaraduhkhairgunavrttivirodhaccaduhkhameva
sarvam
vivekinah.
Zbog bolnih oseanja roenih iz [nepredvidive] promenljivosti (parinama),
munine (tapa) [koju izaziva neizvesnost] iz [neizbrisive prisutnosti ranijih bolnih]
utisaka (samskara), kao i zbog meusobne iskljuivosti [triju] osnovnih psihofizikih
funkcionalnih komponenata (gunavrtti) - onome ko jasno razaznaje (vivekin) sve se
javlja kao bolna izmetenost (duhkha).
Promenljivost, munina i neeljena prisutnost tragova u vezi su sa uobiajenim
hedonistikim konceptom odnosa prema svetu. Prema Bhojinom komentaru, za onoga ko
sreu vidi u objektima zadovoljstva nepredvidljivost i promenljivost sveta objekata donosi
bol. Objekt elje nije uvek dostupan, a kada ga posedujemo, strahujemo zbog mogunosti da
ga izgubimo. Osetljivost za ugodno pretpostavlja osetljivost i za neugodno. Izloeni i bolnim i
neugodnim utiscima, pamtei ili slutei ranije iskuena razoaranja, onaj ija svest nije uspavana i opte oseanje proizalo iz nje ni na koji nain ne moe uivati niti isto
zadovoljstvo (sukha) niti mir. Pojaana panja i osetljivost istanana u proienosti ine da i
ono to drugi ne opaaju kao neugodu i bol, ipak, predstavlja jedno svojevrsno bolno
iskustvo. Komentari ilustruju ovu osetljivost uporeujui je sa osetljivou one jabuice
kojoj dodir i sasvim tanke vunene vlasi priinjava bol, dok druga mesta na telu nisu u stanju
ni da registruju ovaj dodir.
Stalni obrti raspoloenja koje nismo u stanju da kontroliemo reflektuju nestabilnu
prirodu bia sastavljenog od tri neuravnoteene gune.
II, 16: heyam duhkhamandgatam.
Izbei se moe [samo] budui bol.
Ono to je bilo i ono to jeste moe se samo prihvatiti. Meutim, rezignacija u smislu
budueg bola nema mesta u jogistikom weltanschauungu. Pesimizam nije re kojom bi
valjalo karakterisati doktrine kakva je ova ili ona budistika. Stav da je sve bolno (sarvam
duhkham) je dijagnostiki stav koji ak nije ni univerzalno primenjen, nego je indiciran
samo u izuzetnim sluajevima - naime, tamo gde je re o jednoj izuzetnoj razvijenosti moi
razlikovanja (viveka). Terapiju, naime, eli i preduzima samo onaj kome je ona nuna, a to je,
kao to kae prethodni aforizam, onaj koji jasno razaznaje (vivekin).
Sledei aforizam daje objanjenje uzroka pojave bola, njegovu etiologiju:
II, 17: dratrdryayoh samyogo heyahetuh.
Uzrok toga [bola] to se ima izbei jeste [afektivno] vezivanje (samyoga) onogkoji-vidi (dratr) sa [svetom] vidljivog (drsya).
II, 18: prakaakriyasthitiilam bhutendriyatmakam bhogapavargartham dryam.
[Svet] vidljivog poseduje sposobnost da odbija svetlost (prakasa), da deluje
(kriya), da biva zaustavljen, [odnosno lokalizovan] (sthiti); nalazi se u formi elemenata
29

(bhutas) ili organskih ulnih sklopova (indriya); smisao mu je u tome da bude iskuen
(bhoga) ili naputen (apavarga).
Sve to zbiva se u relaciji oitavajua mo, tj. svesnost (citta) ili, to je esto njen
sinonim, (buddhi) i objekta. Purua kao vrhunska subjektivnost nije dotaknuta niim od svega
toga osim spoznajom. Vyasa daje slikovito uporeenje: kao u sluaju boraca ija se pobeda ili
poraz, ropstvo ili osloboenje koji oni zapravo doivljavaju pripisuje njihovim komandantima
koji je samo spoznaju, tako se i dogaaji u svesti pripisuju nosiocu subjektivnosti.
Ezoterini smisao prve tri karakteristike je njihovo povezivanje sa teorijom o tri
elementarna stanja (guna) koja se uopte sreu u fizikom i psihikom svetu: guna sattva
odgovara svojstvu vidljivog objekta ili fenomena (drya) da biva vidljiv, osvetljen (prakaa)
svetlou ili sveu; rajas je svojstvo objekta da proizvodi kretanje, odbojnost ili privlanost, jednom reju, da je aktivan, da deluje (kriya); tamas - obezbeuje stabilnost,
mogunost zaustavljanja, lokalizovanja, odreenja (sthiti). Da bi se govorilo o fenomenu potrebno je, dakle, da sva tri stanja budu zastupljena. U zavisnosti od proporcije u kojoj je
pojedino stanje zastupljeno zavisi upravo i priroda samog objekta. Meutim, da bi se govorilo
o objektu, svi uslovi jo time nisu nabrojani. Bez bivstvujuih elemenata (bhutta) kao
supstancijalnih nosilaca i organskih ulnih sklopova (indriya) koji, iako su samo deo tog
sveta, uestvuju u formiranju egzistencije objekta - fenomenalna stvarnost jo nije
konstituisana. Ovih organskih sklopova u skladu sa gnoseolokom tradicijom Indijaca ima,
kao to znamo, tri vrste: ulni organi, organi akcije i suptilni organi unutranjeg registrovanja
i sreivanja.16
II, 19: vieaviea lihgamatralingani gunaparvani
Momenti (parvani) [u kojima se pojavljuju] osnovna-konstitutivna-energetskastanja-bia (guna) su: konkretizovano, (viea), [njemu odgovarajue konkretizujue
ili] ne-konkretizovano (aviea), samo-sebe-sadravajue (lihgamatra) i nita-neizdvajajue (alinga).
Konkretizovano (viea) prema Vyasi jeste: eter-prostor (akaa), vazduh (vayu),
vatra (agni), voda (udaka) i zemlja (bhumi); pet organa ula: uvo, koa, oko, jezik, nos; pet
organa akcije: glas, ruke, noge, organi vezani za metabolizam i regeneraciju i koordinirajui
centar (manas). Organi ili aparati ula i akcije na nivou konkretnog shvaeni su kao
mehanike aparature nedovoljne da same prue za iskustvo relevantnu sliku bez posredstva
grupiueg i koordinirajueg centra (manas).
Pod tehnikim terminom ne-konkretizovano (aviea) podrazumevaju se oni
suptilni, na metafizikom nivou delujui i odreujui entiteti (pet takozvanih suptilnih ili
nesvodljivih elemenata - tanmatra).
Sledei nivo je nivo samo-sebe-sadravajue, odnosno samo-svesnostreflektirajue realnosti - odakle i karakteristika da se osim samog karakterisanja nita ne
pojavljuje kao karakteristika.
Sinonimi koje sreemo u YBh ukazuju na mistini, nesvakodnevni aspekt ovog
iskustva: uzviena sutastvenost (mahattattva), uzviena svest (mahabuddhi), velika
dua (mahatma).
Prakrti nazvana alinga u ovoj podeli zauzima najvie mesto. Njena
neizdiferenciranost i nepojedinanost, njena potpunost i nesvodivost ine da se u jogistikoj i
naroito samkhya-perspektivi ovaj neizdiferencirani supstrat iz koga se sve izvodi pojavljuje
kao ono konano odmorite koje je u pravcu potpunog izlaenja iz zamarajueg i bolom
duboko karakterisanog bivstvovanja u svetu guna.
II, 20: drata drimatrah uddho'pi pratyayanupayah.
16

Opirnije izlaganje ove jogistike i gotovo panindijske gnoseoloke koncepcije zahtevalo bi mnogo vie
prostora nego to bi ga neposredna svrha ovih komentara opravdavala. Eventualna poreenja sa nekim kod nas
prisutnim gnoseolokim koncepcijama takoe emo ostaviti za drugu priliku.
30

Onaj-koji-vidi nije drugo do mo vienja koja, ak i potpuno ista, zadrava

znaenjske poticaje (pratyaya).
Onaj-koji-vidi (dratr) ili purua ne sudi, ne zaplie se u kvalifikacije. Meutim,
uoava i zadrava ono to do njega stie preko osvetavajue funkcije organa budnosti
(buddhi). Moi razdvojiti funkcicnisanje tog aparata, koji predstavlja osveavanje u svoj
njegovoj dinamici i koje pripada jo uvek svetu kojeg izvia, od nepominog i neizmenljivog
supstrata svesnosti-same (purua) jeste taj delikatni i najvii zadatak kojemu se posveuje
sledbenik joge.
II, 21: tadartha eva dryasyatma.
Sutina (atman) vidljivog je u smislu [koji vidljivo ima] za onog-koji-vidi.
Primordijalna supstancija (pradhana ili prakrti) od koje je sainjeno sve vidljivo,
nema cilj ni smisao u sebi. Smisao ili znaaj koji je sutina ili dua (atman) stvari dolazi
stvarima od onoga koji ih vidi. Ovaj stav koji duboko karakterie jogu, ukoliko je ova, u
prvom redu, jedno iskustvo ivljenja u svetu stvari, vrlo je znaajan i za konstituisanje teorije
ovog iskustva. itaocu ostavljamo interesantan posao da ovde (i drugde) eventualno trai
paralele sa zapadnim filozofskim sistemima.
Kad je re o odnosu prema drugim sistemima indijske duhovnosti, paralele sa
samkhya-sistemom je ovde potpuna. U glavnim delima ovog sistema svuda nalazimo uveno
poreenje sa profesionalnim igraem koji igra za publiku. Kako je sutina spektakla u tome da
bude vien, moe se rei da je i smisao igraevog nastupa tamo gde je gledalac. Zato je i sutra
II, 18 mogla tvrditi da je smisao ili znaaj objekta, ako ga ovaj uopte ima, ili u tome da bude
iskuan (vien, uivan) ili, pak, izbegnut ukoliko gledalac shvata da ga interes i srea ne vode
vie kroz opaanje, uivanje pojedinanog (viea), i kada se itava masa vidljivog svodi (ili
uzdie) na nivo neizdiferencirane mase (prakrti) koja svoj znaaj tada ima upravo kao ono
neizdiferencirano koje sadri sve potencijalnosti koje se moraju izbei, osim one koja se u
purui izdvaja kao finalni smisao egzistiranja samog: biti-izvan-sfere-iskustva(=trpljenja,
bola), doi u stanje neovisnosti, kaivalya (o kome e biti rei neto kasnije).
II, 22: krtartham prati natamapyanatam tadanyasadharanatvat.
Iako nepostojei za onoga ko je dostigao [konani] cilj - [svet fenomenalnog], u
[univerzalnoj] podranosti (sadharanatvat) nastavlja da postoji za [one] druge.
Zavrivi ovde opis onog-koji-vidi i onog vidljivog sledei aforizam obrauje
njihov meusobni odnos. Ovaj je shvaen kao konfuzna nerazdvojenost, spregnutost
(samyoga) koju valja jasnim razlikovanjem ukloniti kao osnovnu prepreku dostizanja
gospodarske samosvojnosti i snage (svamisakti). Bez tog razlikovanja gospodar (svami =
purua) ne izmie identifikaciji sa onim posvojenim, jer u iskuavanju (bhoga) objekta on
stie pogreno uverenje istovetnosti sa njegovom snagom (svaakti) (cf. YBh, II, 23).
II, 23: svasvamiaktyoh svarupopalabdhihetuh samyogah.
Kon-fuzija (samyoga) je u osnovi uzimanja za jedno isto sutinskih oblika
(svarupa) dvaju razliitih energija: gospodaree i zagospodarene.
II, 24: tasya heturavidya.
Uzrok ovoj [svezanosti] je neuvianje (avidya).
II, 25: tadabhavatsamyogabhavo hanam tuddrseh kaivalyam
Uklonivi ovo [fundamentalno neuvianje] i konfuzija (samyoga) biva
uklonjena. To je osamostaljenje onog-koji-vidi, potpuna neovisnost (kaivalya).
Za dostizanje stanja neuslovljenosti, neovisnosti, potrebno je, dakle, jedino
31

nepogreivo i neopozivo sagledavanje (darana). Razvejavanje osnovne zablude i odreenost

energija koje iz toga proizlaze zbiva se instantno u trenutku dostizanja iluminirajueg
neposrednog uvida.
Domogavi se prostora koji joj autentino pripada, vrhunska samosvest (purua)
naputa i modifikacije triju guna i samim tim i podruje gde postoji bol i njegovi uzroci.
II, 26: vivekakhyatiraviplava hanopayah.
[Nepogreivi] razaznavajui uvid (yivekakhyati) je [jedino] sredstvo tog
osamostaljenja.
II, 27: tasya saptadha prantabhumih prajna.
Za onoga17 [koji poinje da uvia] Spoznaja (prajna) dostie svoj najvii nivo u
sedam [etapa].
Sedam stupnjeva, odnosno etapa, na joginovom putu ka najvanijem od dogaaja to
se imaju zbiti na planu spasonosnog osveivanja veoma podsea na odgovarajuu
klasifikaciju u budizmu. Termin koji oznaava etapu - bhumi, koji doslovno znai zemlja,
tlo, pojavljuje se i ovde u svom izvedenom znaenju u smislu nivoa, stepena, etape.
Evo tih sedam etapa kako ih susreemo u svim klasinim komentarima.
Vacaspatimira i Bhoja ih dele u dve grupe. Prve etiri, koje ine prvu grupu, tretiraju
spoznajne aktivnosti i promene nastale prema onom spoljanjem:
- 1. Uoavanje i prouavanje onoga to se eli izbei predstavlja prvu etapu, prvu
stepenicu koja mora biti neprikosnoveno dostignuta da se sumnja u celinu i smisao putovanja
vie nikada ne bi pojavila.
- 2. Na drugom stupnju uoeni su i jednom za svagda postepeno se eliminiu uzroci
onoga to se eli izbei.
- 3. U dubokoj usredsreenosti centriranoj oko injenice eliminisanosti uzroka onoga
to se htelo izbei i obustavljenosti njegovog ponovnog ponavljanja (nirodhasamadhi),
obustavljenosti koja je neposredna konsekvenca te eliminisanosti, jogin se smeta u
(=kontemplira) to potpuno novo stanje, odnosno stanovite. Boravei ovde, proivljavajui iskustvo pomenute obustavljenosti, on dolazi do etvrtog stupnja - 4. u kome se zbiva sudbonosno razaznavanje autonomne samosvesnosti i svega to
joj je spoljanje. Tu se dogaa onaj sudbonosni obrt koji ini da se istina ne trai vie u
spoznaji spoljanjeg niti u aktima spoznavanja, iskuavanja spoljanjeg. Nastupa sledea
etapa u kojoj se dogaaji razvijaju u s-vesti i neovisno od njenog obavetavajueg
funkcionisanja.
- 5. U tri sledee zavrne faze koje poinju sa prestankom poistoveivanja sa
energijom vesti pristigle putem obavetavajueg (misleeg, matajueg, priseajueg...) organa zvanog buddhi (citta je esto sinonim za buddhi) - nikakav napor niti voljna aktivnost ne
vri se vie. I to iz sledeeg razloga:
- 6. Na nivou osnovnih energetskih komponenata (guna, doslovno - strukova)
impulsivnost (rajas) i njena suprotnost - tamas obustavljaju svoju uobiajenu borbu dostigavi uravnoteenje u stanju izvesne inteligibilne takovosti (sattva). Da je u sluaju ove
gune re o onome to zaista jeste, o istom biu, sugerie i njeno ime (sattva je derivat iz
korena AS - biti). Da bi se uopte bilo, tanije, da bi se znalo za bivanje, potrebna je svest o
tome (=svetlost bia), te se, prema tome, bie javlja samo tamo gde se zbiva ova
nepomuenost obavetavanja, a to je guna sattva. Kada je dolo do ovog razbistravanja, kada
su pomuenosti i vrtlozi svesnosti nestali, nastupa neto novo:
- 7. Izvan svih energetskih vrtloga izranja, ukazuje se sebi samoj, jedna potpuno
autonomna i samo-sebe reflektirajua svesnost (purua). Jer, obustavljanje partikularnih
modifikacija ne znai unitavanje totaliteta sebe-svesne i niim ne-uslovljene supstancije.
Naprotiv, neokrnjen, ovaj se totalitet tek tada ukazuje, nasuprot uslovljavanoj, obradivoj i
17

Na ovom mestu sledimo autoritet Vyasinog komentara prevodei tasya kao da se ova zamenica odnosi na
subjekat uvianja, a ne, kao to bi to proizlazilo iz prethodnog aforizma, na samo uvianje.
32

pokretanju podlonoj materiji (prakrti).

[D. yoganga-TEKST]
II, 28: yoganganuthanadauddhikaye jnanadiptiravivekakhyateh.
Kada se u postupnoj ovladanosti jogistikim metodama [doslovno udovima
(ahga)] neisto ukloni - javlja se [u srazmeri sa tom ovladanou] i svetlost znanja [koja
zavrava u vrhunskom] razaznavajuem uvidu (vivekakhyati).
Specifinost prepreka zahteva specifinost metoda. U zavisnosti od savladanosti
pojedinih zapreka i svetlost spoznaje varira. Da bi se dostiglo konano razaznavanje onoga to
je sutinsko - a sutinsko je, naime, samoprepoznavanje purue i uvianje njegove neovisnosti
od onog to mu dolazi spolja - potrebno je potpuno raiavanje svega to istotu uvida
ometa.
II, 29: yama nyama asana pranayama pratyahara dharana dhyana samadhayo' tavangani.
[Opta] Pravila [ispravnog postupanja] (yama), [specifino jogistike]
obaveze (nyama), [jogistike] seee pozicije (asana), kontrola daha (pranayama),
uzdravanje [ula] (pratyahara), zadranost [panje] (dharana), kontemplacija
(dhyana) i usredsreenost [bia] (samadhi) predstavljaju osam lanova [joge].
II, 30: ahimsasatyasteyabrahmacaryaparigraha yamah.
Uzdravanje od nasilja (ahimsa), istinoljubivost (satya) ne-posezanje-zatuim-dobrom (asteya), kontrola vlastite ulnosti (brahmacarya), odricanje od
posedovanja [svega to nije neophodno] (aparigraha) predstavljaju [opta] pravila
[ispravnog ponaanja] (yama).
Na vrlini uzdravanja od nanoenja bola (ahimsa) poivaju sve druge vrline iz ove
serije, kae komentar. Vrlina istinoljubivosti (satya) valja se ispoljiti ne samo u govoru nego i
u ponaanju. Istina ne sme biti upotrebljena da bi se naneo bol drugome. Vrlina neposezanja-za-tuim-dobrom (asteya) podrazumeva i odbijanje da se uzme to mi ne pripada,
ak kada mi je i ponueno.
Uzdravanje od tetnog i preteranog odavanja ulnim zadovoljstvima - brahmacarya
treba da karakterie ivot onih koji ele da potpuno ovladaju svojim energijama i predstavlja
vie praktino uputstvo u pogledu ekonomije snaga nego to je inkopatibilno sa nekakvim
moralom joge.
II, 31: jatideakalasamayanavacchinnah sarvabhauma mahavratam.18
Ukoliko su [ova pravila] potovana bez ogranienja u smislu vrste ili socijalnog
poloaja [doslovno roda (jati)], mesta, momenta ili sticaja okolnosti (samaya) u celini
(sarvabhauma) - re je tada o Velikom zavetu (mahavrata).
Vyasin komentar to ilustruje primerom ribara koji ukoliko se angauje Velikim
zavetom - ne moe se vie zaklanjati iza razloga koji su ga prethodno mogli opravdati, a koji
sada nisu dovoljni da bi ga opravdali zbog prekraja najvanijeg od pravila, naime onoga
koji se odnosi na uzdravanje od nanoenja bola drugim ivim biima. On vie ne moe rei:
Ja ubijam samo ribe, ili Ja ne lovim u svetim vodama, ili Ja ne lovim u danima kada se
to ne sme, ili Ja lovim samo po volji bogova i svetenika. Veliki zavet ne doputa vie
nijedan izuzetak ni u kom od pravila.
II, 32: aucasamtoatapahsvadhydyevarapranidhanani niyamah.
18

U nekim izdanjima YS (npr. KSS) tekst ove sutre se razlikuje po tome to je ispred jati dodato ete. Kako je
subjekt potpuno jasan i bez ove zamenice, to nisam smatrao nunim da odustajem od verzije teksta koju daje
ASS.
33

Higijena, zadovoljstvo [u posedovanju samo onog neophodnog] (samtoa),

askeza (tapas), misaono usvajanje poruke tradicionalnih tekstova i formula (svadyaya),
predanost Uzvienom predstavljaju [specifino jogistike] obaveze.
Higijena moe biti spoljanja i unutranja. Dok se spoljanja (vahya) dobija pranjem
i istom ishranom, unutranja (antara) zahteva otklanjanje duhovne prljavtine (one koja
smeta istom uvianju).
Askeza (tapas) je ispit volje i izdrljivosti kojom se ispoljava spremnost i upoznaju
prave potrebe (za razliku od mase lanih kojih esto nismo ni svesni). Ko moe izdrati dugi
post, moe lake u svojoj ishrani uoiti i odbaciti suvino. Ko izdrava jaku hladnou ili
toplotu, moe lake odbaciti suvinu odeu ili komfor kue. Dugo utanje proiava re, a
izlaganja bolovima, koja se tradicionalno smatraju delom askeze, spadaju u isti red
samoupoznavanja kao i ostale manifestacije asketizma koje smo spomenuli, a ijim
nabrajanjem nismo iscrpli irok repertoar koji se razvio na marginama indijske civilizacije.
Askeza ima svoje ogranienje samo utoliko ukoliko ne sme izazivati poremeaje u
funkcionisanju organizma.
II, 33: vitarkabadhane pratipakabhavanam.
Ukoliko se javljaju razmiljanja koja se suprotstavljaju [izvrenju nekog od
pravila ili obaveza], valja uspostaviti njima suprotna,
Kako ni misao ne prolazi a da ne ostavi traga, joginu se preporuuje da, ukoliko se
misli oprene onima koje ostavljaju dobar trag ipak jave, iskoristi svoju razvijenu mo jasnog
predoavanja i uspostavi u svojoj dui ono to je suprotno misli koju je sumnja donela. Ovo
uspostavljanje ili kultivisanje odreene ideje ili slike, ovo saivljavanje sa neim na nain da
ovo po psiholokim kriterijumima zaista biva, naziva se u duhovnoj tradiciji Indijaca bhavana (od korena BHU - koji je u srodstvu sa naim biti).
II, 34: vitarka ahimsadayah krtakaritanumodita lobha krodha moha purvaka
mrdumadhyadhimatra duhkhajnananantaphala iti pratipakabhavanam.
[Ova oprena] razmiljanja odnose se kako na nasilje tako i na ostale
[nedozvoljene inove]. Bilo da smo ih sami poinili, bilo da smo ih prouzrokovati, bilo da
se [samo] slaemo sa njima, izvor im je ili pohlepa, ili bes, ili zabluda. Mali, obini ili
neuobiajeno veliki [ovi prekraji bez razlike] neprestano poraaju patnju i neznanje, te
se zato preporuuje uspostavljanje (bhavana) onoga to je ovima suprotno (pratipaka).
Uspostavljanjem onoga to je suprotno nepoeljnim stanjima duha izbei e se
nepoeljni tragovi, zaustavie se neprestano obnavljanje bola i dotai e se istinsko bivanje.
Zato sledei aforizmi insistiraju na saivljavanju i vrstom ustolienju u vrlovitoj duhovnoj
(=duevnoj) ustrojenosti.
II, 35: ahimsapratithayam tatsamnidhau vairatyagah.
Uspostavivi [duboko u svojoj dui vrlinu]19 uzdravanja od nasilja, iz okoline
[joginove] tada iezava neprijateljstvo.
II, 36: satyapratithayam kriyaphalarayatvam.
Uspostavivi istinoljubivost [duboko u svojoj dui - jogin tada postaje] uporite
[zakona pravedne retribucije] inova i [njihovih] posledica.
II, 37: asteyapratiihayam sarvaratnopasthanam.
Uspostavivi [duboko u svojoj dui vrlinu] ne-pose-zanja-za-tuim-dobrom,
sva blaga ovog sveta (sarvaratna) mu pripadaju.
19

Pratitha - uspostavljanje zahteva u svojoj, nazovimo je, tehnikoj upotrebi pojaanje u smislu u kome
sintagma (vie poetska nego tehnika) - duboko u svojoj dui to indicira.
34

II, 38: brahmacaryapratithayam viryalabhah.

vrsto uspostavivi kontrolu vlastite ulnosti (brah-macarya), muevna snaga
nadolazi.
II, 39: aparigrahasthairye janmakathamtasambodhah.
[Tek] kroz postojanost u odricanju-od-posedovanja [svega to nije
neophodno] javlja se svest o svemu to uslovljava proces ivota (janmakathamta].
Kroz postojanost u odricanju o kome je re javlja se i distanca od procesa samog
raanja i time uslov za njegovo sagledavanje. Kako posedovati, zadrati, odrati (se) duboko
karakterie ivot, sa ovim se distanciranjem tek stie neophodan uslov za sagledavanje
uzrono-posledinog lanca u kome posedovanje, gomilanje dobara, predstavlja deo totaliteta
koji je u pitanju. Vezanost, utonulost u elju za posedovanjem, onemoguuje analizu sloenog
fenomena raanja i opstajanja.
II, 40: aucatsvangajugupsa paraivasamsargah.
[Ostvariti] istotu povlai za sobom [izvesnu] otmenu distanciranost20
(jugupsa) u odnosu na vlastite telesne udove i izbegavanje kontakta sa [prljavim telima]
drugih.
Onoga to razmatra i uvia uzroke zala i patnji ovog sveta i koji bar delimino nalazi
lek u strogoj higijeni (makar ova bila i samo spoljanja), ukus i dugo upranjavana navika
odravanja istoe dovode, posle odreenog vremena, do izvesnog otmenog prezira prema
izvorima neistoe. Prema telima koja ak nisu ni spolja ista ovaj e se oseaj javiti u elji da
se kontakt sa njima izbegne.
Sledei aforizam nabraja konsekvence ostvarene unutranje istote i aspekte stanja
koji slede jedni iz drugih.
II, 41: sattva uddhi saumanasyaikagrye21 indriyajayatma darana yogyatvani ca.
[Na unutranjem planu pak ostvarenost istote] izaziva proienost same
svetlonosne modifikacije bivstvujue supstancije (sattva), optu zadovoljenost
(saumanasya), potpunu prisutnost panje (ekagrya), kontrolu ula (indriyajaya) kao i
mogunost najdublje introspekcije (atmadaranayogyatva).
Komentari ukazuju na kauzalnu ovisnost pojedinih gore nabrojanih kategorija od
onih njima prethodeih. Raienost egzistencijalnog plana, unutranja istota due, vode
proienosti na nivou sattve koja se, sa svoje strane, odraava optom zadovoljenou. Ova
pak, uklanjajui potrebu da se u mislima prosleuju raznorazni ciljevi (to je, inae, sluaj) vodi koncentrisanju moi opaanja (ekagrya). Zadovoljenost u samom sebi i prisutnost
celokupne energije panje su neophodni uslovi za mogunost kontrole ula. Moi pak upraviti
svoja ula u eljenom pravcu, preduslov je za introverziju ulnosti i ova mo tek omoguava
najdublju introspekciju.
II, 42: samtoadanuttamah sukhalabhah.
Iz zadovoljstva [u posedovanju samo onog neophodnog] (samtoa) sledi
neuporedivo blaenstvo (sukha).
II, 43: kayendriyasiddhirauddhikayattapasah.
Uklanjanjem neistoa i askezom dostie se savrenstvo (siddhi) tela i ula
(indriya).
20

Prevodei jugupsa sa otmena distanciranost sledio sam Hauerovu sugestiju koju daje povodom vlastitog
prevoda ovog mesta.
21
U KSS susreemo termin ekagrata umesto ekagrya.
35

II, 44: svadyayaditadevatasamprayogah.

Studioznim usvajanjem poruke tradicionalnih tekstova i formula (svadyaya)
stie se do sjedinjenja sa izabranim boanskim [uzorom].
II, 45: samadhisiddhirivarapranidhanat.
Predanost Uzvienom [uzoru]
(samadhisiddhi).

vodi

ka

savrenstvu

usredsreenosti

II, 46: sthirasukhamasanam.

[Joginova sedea] pozicija [mora biti] stabilna i ugodna.
Prvobitno asana oznaava sedite, a potom sedenje. U jogistikoj tradiciji pak pod
asanom se podrazumeva poloaj, pozicija, odnosno situacija u kojoj se zbiva yoga (shvaena i
kao tehnika i kao rezultat).
II, 47: prayatnaaithilyanantyasamapattibhyam.
[Tek] kada je svaki napor iezao i [javio se oseaj] sjedinjenosti sa
bezgraninim [moe biti govora o asanama].
Kao najbitnije u vezi jogistikih pozicija YS izdvajaju upravo ovo pomenuto
oputanje (aithilya) koje, rastvarajui svaki napor odranja pozicije (ili situacije), rastvara i
granice koje napor, inae, implicira, uspostavlja. Iz ove potpune rastoenosti sledi oseaj
sjedinjenosti sa beskonanim.22
II, 48: tato dvamdvanabhighatah.
Iz te [oputenosti sledi] izbavljenje (anabhighata) od [ometajuih] parova
(dvamdva) [suprotnosti].
Suprotnosti o kojima je re su hladno-toplo, radost-tuga i tome slino.
II, 49: tasminsati vasapravasayorgativicchedah pranayamah.
[Tek] kada je ova [potpuno stabilna i ugodna pozicija] uspostavljena [sledi]
zaustavljanje [uobiajenih] udaha i izdana i [moe otpoeti] kontrola daha
(pranayama).
II, 50: bahyabhyantarastambhavrttirdeakalasamkhyabhih paridrto dirghasukmah.
Kada je izlazei, ulazei i zadravani [dah] regulisan (paridrta) s obzirom na
mesto, trajanje i broj [u svakoj od tri pomenute modifikacije (vrtti) dah tada] postaje
produen i suptilan.
Svakako jedan od najdelikatnijih delova celokupnog korpusa joge jeste taj to smo u
prethodnom aforizmu preveli kao kontrola daha, a to je moda najbolje ostaviti neprevedeno, jer se re pranayama, kao uostalom i rei yoga, samadhi i dhyana, polako
odomauju i u drugim jezicima zahvaljujui uticaju koji joga u obliku hathayoge poinje da
vri irom sveta.
Ne verujem da ima smisla pisati o pranayami. To je onaj domen gde samo intuicija i
prigodna re gurua moe da ima odgovarajui efekat, budui da je broj pojedinanih
izuzetnih sluajeva praktino jednak ukupnom broju, pa je, kako bi Aristotel to rekao,
govor, nauka, logija o tome nemogua.
22

U perspektivi YS, gde je psiholoka istina jedina relevantna istina, ovaj oseaj dostie status realnog
sjedinjenja. Univerzum joginove citte (uma) je, naime, jedini univerzum o kome moemo uopte biti obaveteni
(=s-vesni).
36

II, 51: bahyabhyantaraviayakepi caturthah.

U [svojoj] etvrtoj [modifikaciji disanje] nije vie ogranieno ni pravcem
izlaenja ni ulaenja, niti bilo kojom drugom situirajuom odredbom (viaja).
Termin bahya doslovno oznaava spoljanji.
II, 52: tatah kiyate prakaavaranam.
Time se veo koji spreava svetlost [neuzmuene svesti postepeno] otklanja.
Boraviti u stanju potpune neovisnosti, koja ide do toga da i dah na odreeno vreme
prestaje da se oituje, pomae, kako to kae Vyasin komentar, da se nadie i nadvlada (bar
privremeno) karmiki lanac. Kada se jogin uzdigne do ove opte neuslovljenosti u kojoj i
disanje, kao poslednje uporite, iezava - tragovi e ovog boravka posluiti za stvaranje jednog novog uporita, iz koga e tek osveenje biti mogue. Ovo se uporite izgrauje
postepeno, jer tragovi i uspomene jednog izlaska nisu dovoljni da bi se na njima izgradilo
jedno potpuno sigurno uporite sa koga je mogu taj novi pogled na bivanje. I Vyasin
komentar insistira na ovoj postepenosti, te sam zato u prevodu teksta sutre dodao re
postepeno.
II, 53: dharanasu ca yogyata manasah.
Kroz [sve ove] zadranosti (dharana) i koordinirajui organ celokupne
intelektualne aktivnosti (manas) bie spregnut [pod kontrolom] (yogyata).
Zadranost ili stabilnost ili moda i bolje fiksnost odnosno na psihofizikom
planu, koja se u jogistikoj tradiciji naziva dharana,23 voljna je mobilizacija celokupne
duevne i duhovne energije u jednom pravcu, njeno okupljanje oko jedne ideje ili slike, njeno
postavljanje na jedno mesto u psihosomatskoj celini. Ova mobilizacija povlai za sobom
automatsku kontrolu, zapt, podjarmljenost duhovnog organa - uma (manas), koji od ovog
momenta nije vie mesto gde se dogaa rasipanje, disperzija bia u vidu (sluajem ili
podsveu izazvanih) asocijacija, ili pak kroz neeljene apercepcije. Na nivou manasa (uma)
ili citte (svesnosti)24 uspostavlja se stanje spregnutosti. Ovo stanje, na ovom nivou,
videemo to u sledeem aforizmu, prethodi spregnutosti na nivou ula.
II, 54: svaviayasamprayoge citta25 svarupanukara ivendriyanam pratyaharah.
Kada ula, ne bivajui [vie] podjarmljena svojim [specifinim] domenima
(svaviaya), tako rei oponaaju [prethodno postignutu] saobraenost duha pravoj mu
prirodi (citta-svarupa) - to predstavlja tzv.] uzdravanje [ula] (pratyahara).
Komentari razjanjavaju ovo mesto tvrdei da je osloboenje ili uzdravanje ula
posledica prethodno izvedenog osloboenja (ili uzdravanja od uplitanja u svet) na nivou
uma. Vydsa daje primer pela koje slede svoju maticu: kada matica (um) poleti, roj pela
(ula) je sledi. Kada pak ova sleti, i ostale pele to ine.
Izgovoreno savremenijim jezikom, to bi znailo da ukidanje (iznuenog)
apercipiranja povlai ukidanje percipiranja, a nipoto obratno.
II, 55: tatah parama vayatendriyanam.
Ovom se [uzdranou] uspostavlja [tek] vrhunsko gospodstvo nad ulima.

23

Dharana je izvedena iz korena DHR=drati

U skladu sa sledeim aforizmom ova dva termina predstavljaju sinonime.
25
Na ovom mestu neka od izdanja stavljaju cittasyasvarupa umesto cittasvarupa. Bilo koje od ovih itanja da
usvojimo, znaenje ostaje neizmenjeno.
37
24

Izlaganjem petog od lanova jogistikog korpusa zavrava se deo koji se

tradicionalno naziva Druga knjiga (pada).

TREA KNJIGA
IZUZETNE MOI
Tekst Tree knjige se prirodno nastavlja na kraj Druge knjige izlaui poslednja tri
od osam lanova joge. Samo pozniji komentatori, kao Vacaspatimira ili Bhoja, govore o
poetku novog poglavlja, dok najstariji komentar, tzv. Yogabhaya, kao, uostalom, i u sluaju
poetka Druge knjige, niim ne pokazuju da je re o novom poglavlju.
Trea knjiga sadri:
- definicije unutarnjih lanova joge (l-3)
- definiciju samyame, njenih oblika i rezultata (4-6)
- vrste usredsreenosti, forme optih raspoloenja due s obzirom na vrste podsvesnih
predisponiranosti (6-13)
- osnovne epistemoloke stavove i koncepciju vremena (14-16)
- primenu samyame i rezultate ove primene; izuzetne moi (16-52)
- odreenje vrhunskog razaznavanja i izbavljenja (53-55)

III, l:

deabandhacittasya dharana.
Fiksiranje [celokupne] moi oitavanja (citta) na [iskljuivo] jedno mesto
[predstavlja] - zadranost (dharana).
U momentu kada se uspostavlja pomenuto fiksiranje ili lociranje moi oitavanja,
celokupna s-vesnost se koncentrie bez ostatka na samo jedno izabrano mesto. Kako tog
38

momenta vie nikakva duevna energija ne preostaje, kako se ivotno tog momenta pretvorilo
u spoznajno, u oitavajue - moe se rei da se tog momenta gnoseoloki, psiholoki ili
estetski i ontoloki plan zapravo stapaju u jedan jedini. Bie, bez ostatka angaovano u aktu
zrenja, ivi svoj zor kao samog sebe. U ovim momentima (a upravo njima se joga i bavi)
pojmovi kao to su duh, dua, mo ili organ svesnosti, energija ivotnog, budnost ili
oitavajiia mo gotovo su potpuno nerazluivi. Kao to emo videti dalje u YS - termini kao
to su citta, buddhi, manas, daranaakti upotrebljavaju se esto kao sinonimi.
Kao primere za mesto, oblast (dea), na kome ili u kome se vri mobilizacija
psihike energije komentari navode oblast oko pupka, oko srca, u unutranjosti glave iznad
nepca (oblast u kome se nalazi tzv. okean svetlosti), vrh nosa, vrh jezika ili neko drugo
mesto na telu ili u telu. Osim ovih manje-vie internih oblasti, komentari (svakako u skladu
sa vrlo starom praksom) ukazuju i na transcendirajue, spoljne regione ili oblike u ije vienje
ili predstavljanje jogin moe uspeno da smeta, vezuje i kanalie svoju oitavajuu energiju.
To su slike ili ideje boanstava, idealne predstave Brahme, Indre, Vine ili tome sline
inspirirajue ideje - predmeti. Bez ove unutranje ili spoljanje podrke - zadranost
(dharana) panje nije mogua, kae Vacaspatimira.
[Iako postoje razliiti objekti za uspostavljanje panje, grubi ili suptilni, najvii i za
ostvarenje cilja joge najbitniji vid koncentracije jeste okretanje panje ka sebi, ka izvoru misli
i samog uma. Svi drugi oblici vebanja mogu biti korisni samo kao priprema za ovu sutinu
meditacije. - Prim. Ivan Anti]
III, 2:

tatra pratyayaikatanata dhyanam.

Kada se u ovoj [zadranosti] uspostavi neprekinutost poistoveenosti
(ekatanata) sa [izabranim, znaenjskim] poticajem (pratyaya) [to se, tehnikim
terminom, naziva] - kontemplacija (dhyana).
Tamo gde dharana predstavlja prvi korak, dhyana predstavlja drugi: odravati
prvobitnu mobilisanost neprekinutom, pretvoriti unificirajui poticaj u permanentni tok u
kome disperzija nije vie mogua. Rastreenost ili disperzija koja karakterie uobiajena
stanja znai ne ostajati veran poticaju koji smo izabrali i paralelno uvoditi druge izvore panje
ne stiui nikada da, do kraja angaujui spoznajne moi, domislimo ili spazimo predmete ili
totalitete ka kojima nas poticaji vode i iju istinu traimo. Istina je, ne zaboravimo, u
kontekstima i tekstovima kao to je ovaj - uvek shvaena kao poistoveenje sa realnim ili
transcendentnim (to se, inae, poklapa u sluaju veine sistema indijske misli).
Nai stanje u kome se autentino biva (autentino ovde znai u skladu sa najdubljim
tendencijama i poticajima, u skladu sa sutinskim modusom - svarupa) jeste cilj. O tome na
koji nain je dhyana put ka tom cilju govoriemo povodom sledeih aforizama.
III, 3:

tadevarthamatranirbhasam svarupaunyamiva samadhih.

Kada kontemplacija tako rei nestaje u obliku koji joj je specifian (svarupa)
[naime, kada ova predstavlja napor subjekta da sledi znaenje koje zrai iz objekta] i
samo ovo zraenje smisla (arthamatranirbhasa) preostaje - [to se naziva tehnikim
terminom] - sjedinjenost (samadhi).
Na ovom mestu u ovoj sjedinjenosti ili usredsreenosti prestaje dualitet koji volja ili
elja nuno povlai za sobom. Ne postoji vie jogin (=subjekt) koji eli i nastoji da uspostavi
jednoliki fluks svoje panje u pravcu objekta, niti objekt nasuprot neemu to je subjekt, nego
postoji isijavanje, pojava (nirbhasa) samog znaenja (=znaaja). U potpunoj i trajnoj
zaokupljenosti konstituiuim poticajem (pratyaya) - bez koga nema ni znaenja ni znaaja jogin dostie najvii nivo tzv. pojmovne sjedinjenosti (samprajnatasamadhi)26 koja predstavlja prvi nivo poslednjeg lana osmolanog sistema joge.

26

Povodom aforizma III, 8 ponovo e biti tretirana problematika samadhija.

39

III, 4:

trayam ekatra samyamah.

Ova tri [poslednja lana] uzeta zajedno [nazivaju se tehnikim terminom]
[vrhunska] spregnutost (samyama).
U celini koja u tehnikoj terminologiji (tantriki paribhaa) nosi ime samyama, a koju
sam, vodei rauna i o izvedenom tradicionalnom i o doslovnom znaenju, preveo sa
konana ili vrhunska spregnutost - dharana, dhyana i samadhi nalaze svoj raison d'etre. U
sistemu kakav je jogistiki, ova je vrhunska spregnutost na ontolokom i na psiholokom
planu shvaena kao neophodni uslov za realizovanje istine - bilo da se ova shvati kao
poistoveivanje sa smislom koji zrai iz objekata i totaliteta, ili pak kao saobraenje sa
vlastitom prirodom (svarupa) (koja je, kako kae sam poetak Yogasutri, u moi istog
vienja, u nepomuenom o-s-veavanju).
III, 5:

tajayatprajnalokah.
[Tek] dostizanjem ove [spregnutosti javlja se] - svetlost Spoznaje.

Samyama sa svoje tri komponente ipak nije jo Spoznaja (prajna). Dharana, dhyana
i samddhi su pogodne forme ili, tanije, stanja u kojima se trancendirajua subjektivnost (purua) susree sa samom sobom i gde se dogaa spoznaja (prajna) i sudbonosno razaznavanje
(viveka) - o kojem je ranije bilo rei, cf. I, 48, II, 28... Smisao ovog i sledeeg aforizma lei u
isticanju ove razlike.
III, 6:

tasya bhumiu viniyogah.

Pristizanje ove [svetlosti zbiva se] u etapama (bhumi).

III, 7:

trayamantarangam purvebhyah.
Ova tri [poslednja] lana su sutinska u poreenju sa prvih [pet].

Valja istai i naglasiti da su, u perspektivi Yoga-sutri, prethodnih pet lanova, sa

svim svojim tehnikim i asketskim arsenalom, shvaeni samo kao preparativni u odnosu na
ova tri poslednja dela (naime, dharana, dhyana, samadhi) koji ine sutinu joge. Sledei
aforizam ide i dalje u uspostavljanju hijerarhije meu delovima tvrdei da ove tri komponente
jo nisu nec plus ultra joge budui da i od njih postoji neto bitnije.
III, 8:

tadapi bahirangam nirbijasya.

[Meutim], ak i ovi [doslovno unutranji (antara) lanovi] javljaju se kao
spoljanji (bahi) [tj. sporedni ili pomoni] u poreenju sa [onim delom joge koji se
naziva] bez klice [nesavrenstva] (nirbijasamadhi).
U ovoj pribranosti, u ovoj usredsreenosti koja je ak i bez klice nesavrenstva,
jer joj nije potrebna nikakva, ni unutranja ni spoljanja, potpora ili poticaj i koja, samim tim,
zaista i potpuno izlazi iz sveta u kome vladaju tzv. parovi suprotnosti (cf YS, II, 48) - ovde
u nirbijasamadhiju moe tek da zaiskri svetlost najvie mudrosti i konano
samoprepoznavanje transcendentalne subjektivnosti (purua).
Valja istai i ponoviti i ovom prilikom da pristup najviem stadijumu u perspektivi
ovog najautoritativnijeg spisa o jogi - zapravo karakterie odsustvo svake tehnike. Razvijanje i
akcentiranje uloge tehnika, to ponegde ide i do apsurdnosti, jeste neto to se dogaa tek
kasnije, u indijskom srednjem veku. Tekst YS koji im prethodi oznaava u jogi epohu koju
neki autori nazivaju klasinom. Za razliku od mnotva manje znaajnih tehnikih
prirunika iz, nazovimo ga, dekadentnog perioda, klasina joga, kao to vidimo, akcenat
stavlja na uvianje i razlikovanje, na spoznaju koja rezultira iz prethodno ostvarenog mira.
Tehniko, u fazi u kojoj je tehnika potrebna ili moda neophodna, slui samo da bi se dolo
do stanja smirenosti i usredsreenosti, koje u momentu u kome je uspostavljeno ostavlja u
podsvesti trajne tragove. Potpomognute ranijim, ove e novosteene gotovosti (samskara) u
40

odreenom momentu prevagnuti i uspostaviti trajnu duevnu smirenost i vedrinu. Iz ove e,

kasnije, po prirodi same stvari, zaiskriti svetlost vrhunskog uvianja. Onaj koji uvia nai
e svoju pravu prirodu (svarupa). Donosei poistoveenje sa tom prirodom, spoznaja
postaje istinosna (rtambhara), to, inae, predstavlja cilj joge (cf. YS, I, 48).
III, 9: vyutthananirodhasamskarayorabhibhavapradurbhavau
nirodhakanacittanvayo
nirodhaparinamah.
Kada se javi iezavanje tendencije koja karakteristie [uobiajeno] budno
stanje (vyutthanasamskara) i iskrsne [iz podsvesti] tendencija ka smirenju
(nirodhasamskara), te se s-vest (citta) [bivajui tada jo uvek pod utiskom obe sfere,
ipak] prikloni smirujuem momentu - nastupa period smirivanja (nirodhaparinama).
Ovde, kao i na drugim mestima, YS insistiraju na dinamici podsvesnih tendencija.
Zasienost i oputanje tenzija u jednom odreenom momentu dozvoljava izbijanje i
preovlaivanje drugih, njima suprotnih tendencija. Ne postoji arobni tapi nekakve
tehnike koja bi odjednom uspostavila Istinu. Onome ko je spreman i eli da okua spasonosni
put joge ne preostaje nita efikasnije od sleenja i razaznavanja vlastitih naklonosti (naravno,
raunajui tu i one asketske i one kvijetistike, kada se ove najave). Na vie mesta, kao to
smo videli, YS insistiraju na postupnosti. Uivati se moe samo dozreli plod. Reeno drugim
jezikom, najoptija teleoloka pretpostavka YS osniva se na uverenju da najdublji
(genetski) kod bia, ukoliko nije ometan (nebrigom i nerazaznavanjem), vodi ovo ka Istini.
Otuda njen, nazovimo ga, soterioloki realizam. Naime, suprotno rairenom verovanju o
nekakvom nasilnom podvrgavanju asketskim odricanjima i munim vebanjima koja tobo
karakteriu jogu - Patanjalijev tekst gotovo svuda upuuje na strpljivo usmeravanje panje
na dubine vlastite due upravo da bi se uoile, a potom na povrinu dovele, iivele ili
kultivisale najsnanije tendencije koje se u ovim dubinama kriju. Sledei aforizam izriito
ukazuje na uslovljenost i takvih dragocenih duevnih dostignua kao to je trajna nepomuenost i vedrina - upravo ovom podsvesnom predisponiranou.
III, 10: tasya prasantavahita samskarat.
U ovoj podsvesnoj predisponiranosti (samskara) [due ka smirenju javlja se
definitivno] trajna neometana usmerenost toka [s-vesti].
Kao to vidimo, trajna neometana usmerenost toka svesti (prasantavahita) ili, to bi
bilo blie doslovnom znaenju, mirni tok pri oitavanju smisla javlja se kao posledica povoljnih predisponiranosti ili tragova (samskara) koji ostaju posle odreenih duhovnih
modifikacija ili stanja kakvo je npr. prethodno pomenuti period smirivanja.
III,11: sarvarthataikagratayah kayodayau cittasya samadhiparinamah.
[Kada pak doe do potpunog] ukidanja (kaya) na-mnogo-predmetausmerene (sarvarthata) s-vesti i [javi se] uspostavljenost (udaya) koncentrisanosti
(ekagrata) - [to se naziva) periodom [uspostavljene] usredsreenosti (samadhiparinama).
Prethodni stadijum u kome su tendencije ka miru izbile na povrinu predstavljao je
izvesnu zamrlost umorne due koja u optem obustavljanju (nirodha) aktivnosti nalazi eljeno
utoite (nirodhaparinama).
Stadijum o kome je ovde re razlikuje se od prethodnog utoliko ukoliko je aktivnost
s-vesti uspostavljena ponovo. Meutim, u ovom sluaju ne na nain koji karakterie
uobiajeno stanje razbuene svesti, naime, kao simultanu usmerenost-na-mnoge-sadraje
(savrarthata) koja vodi zamoru i neplodnoj rasutosti energije - nego na koncentrisano i
stabilno oitavanje smisla (ekagrata). Naravno, predmet iji smisao i znaaj ispitujemo jeste
predmet koji nas se najvie tie, koji nas (najbolnije) dotie.
41

III,12: tatah punah antoditau tulyapratyayau cittasyaikagrataparinamah.

Budui, ipak, da su duhovni poticaj (pratyaya) koji vodi miru (santa) i onaj koji
vodi [aktivnosti kakva je pomenuto] uspostavljanje (udita) [stabilnosti u oitavanju] srodni [po cilju, postoji i stanje koje ih objedinjuje i koje se naziva] - periodom
stabilno-usmerene-s-vesti.
III, 13: etena bhutendriyeu dharmalakanavasthaparinama vyakhyatah.
Ovim [modifikacijama ili periodima u svesti razjanjava se] i promenljivost
elemenata (bhuta) i organskih sklopova (indriya) u smislu forme (dharma), temporalnih
karakteristika (lakana) i relacija (arastha).
Ovo za razumevanje dosta teko mesto Komentar razjanjava tvrdei da su, u stvari,
sve promene samo pripisane supstanciji, a da u njoj one ne postoje.
III, 14: II antoditavyapadeyadharmanupati dharmi.
Formama (dharma) [bilo da su ove] prestale da postoje (santa) [doslovno: u
miru poivajue], potpuno ispoljene (udita) ili jo ne ispoljene (avyapadeya) pripada
[obavezno jedan odreeni] nosilac forme (dharmin).
Ovde po prvi put jasno izbija i specifinost joge s obzirom na budizam. Ne pominjui
imena Vyasin komentar vodi preutnu polemiku sa budizmom i to specijalno sa kolom
Vogacara, sa kojom Patanjalijev sistem ima najvie slinosti, a koja upravo najradikalnije
negira nekakav u objektu postojei subjekt-nosilac formi i fenomena. Nije na prevodiocu da
se uputa u komentarisanje ovog sloenog odnosa i u suptilne analize koje je poznija
skolastika, svakako u skladu sa mnogo starijim intencijama, razradila do neoekivanih
razmera.
III, 15: kramanyatvam parinamanyatve hetuh.
[injenica postojanja] mnotvenosti sukcesivnih faza (kramanyatva) [jednog
istog procesa] je uzrok mnogostrukosti [samih] promenljivosti (parinamanyatva).
Vyasa ilustruje mnotvenost faza na primeru raznih stanja u kojima se nalazi glina od
koje e biti napravljen up. Praina, testasta masa, dovreni, ponovo razbijen i izmrvljen up
su primeri sukcesivnih faza za promenljivost u smislu forme (dharmaparinama). Ta ista
sukcesivnost faza, posmatrana iz aspekta trajanja i starenja, uzrok je druge vrste promenljivosti koja se naziva promenljivost u smislu vremena (lakanaparinama). Trea vrsta
promenljivosti je ona kad se menja status stvari u odnosu na sukcesivnu izmenu relacija i
poloaja koje ova ima sa drugim stvarima (raunajui tu i relaciju biti vien - gledati). To je
tzv. avasthaparinama.
Ova opta i vena relativnost i nestabilnost bia uzeta je za objekt na koji jogin treba
da usmeri i spregne svu svoju panju da bi usledilo nedvosmisleno suoavanje sa onim to je
potpuno prolo i onim to nailazi a to jo (uvek) nije. Ovo proirenje razumevanja sveta
donee, sa svoje strane, irenje polja njegove slobode i oslobaanje nepotrebno vezanih
energija. To je smisao sledeeg aforizma kojim poinje nabrajanje tzv. izuzetnih moi koje
dovrenom joginu stoje na raspolaganju.
III, 16: parinamatrayasamyamadatitanagatajnanam.
U potpunoj spregnutosti [s-vesti] na trostruku promenljivost (parinama) [javlja
se] znanje i o onome to vie nije (atita) i onome to jo nije (anagata).
III, 17: abdarthapratyayanamitaretaradhyasatsamkaras
tatpravibhagasamyamatsarvabhutarutajnanam.
Iz neodvajanja rei, stvari i znaenjskih poticaja jednih od drugih raa se
nedozvoljeno zamenjivanje [jednih drugima]. U potpunoj spregnutosti (samyama)
42

[svesti] na njihovu razliitost [javlja se] razaznavanje [jnana) [onoga to se nalazi i u]

kriku svakog ivog bia.
Usmerivi snop svoje svesti na tanu razdeljenost (pravibhaga) izmeu rei, samih
stvari i znaenjskih poticaja (pratyaya), jogin prodire do u sam izvor iz koga proistie ivot.
ivotinjski krik je svakako najelementarniji i najneposredniji nivo oglaavanja ovog
energetskog potencijala koga jogin, zahvaljujui monom sredstvu kakvo je samyama (cf. III,
4), moe i treba da spozna.
III, 18: samskarasakatkaranatpurvajatijnanam.
Kroz jasno predoavanje (sakatkarana) [vlastitih] dubinskih predisponiranosti
(samskara) [postie se] razumevanje ivljenja koje nam je prethodilo.
Re sakatkarana je ovde sinonim za samyama. Naime, neposredni rezultat svesti
koja je u stanju samyame jeste upravo jedna sasvim jasna predoenost neega (sakatkara).
Dubinske predisponiranosti mogu se ovom predoavanju javiti bilo u vidu priseanja
(iznenadnog ili u snu), bilo u vidu potpuno nesvesnih tendencija ili otpora (vasana). Suoiti se
potpuno sa svojom prolou, shvatiti ta se krije iza nekih nesvesnih sklonosti ili odbojnosti,
baca svetlost na ono to je naem, bilo individualnom, ontogenetskom, bilo onom
filogenetskom razvoju prethodilo. Na taj nain ranija ivljenja oivljavaju pred naim
oima.
III, 19: pratyayasyaparacittajnanam.
[U potpunoj spregnutosti svesti] na znaenjski poticaj [ili motiv] (pratyaya) [koji
odreuju ponaanje drugih] javlja se i saznanje [stanja] drugih svesti (citta).
III, 20: na ca tatsalambanam tasyaviayibhutatvat.
Meutim, [ovo saznanje] se ne odnosi na objekte ovih [poticaja] budui da ne
poseduje kao svoj [sam] predmet [odn. domen] (viaya) tue svesti.
Postiui identifikaciju i sa stanjem duha ili due, prodirui do u svest onoga ije je
poticaje uspeo da kroz samyamu podeli, bivajui njima obojen (rakta), kako kae Vyasa,
jogin se, ipak, ne identifikuje sa samim predmetom, odnosno domenom druge svesti i ne biva
obojen objektima - izvorima poticaja koji pobuuju svesnost drugoga.
Budui da se ovaj aforizam moe shvatiti kao komentar ili dopuna prethodnog, u
nekim izdanjima teksta Yoga-sutri ova 20. sutra nedostaje.
III, 21: kayarupasamyamattadgrahyaaktistambhe cakuprakaasamprayoge 'ntardhanam.
U potpunoj spregnutosti s-vesti na [vlastitu] telesnost, vladajui potpuno moi
koja [je] ini vidljivom, postie [jogin] tada, kao konsekvencu razdvajanja percepcije
(cakus) od apercipirajue moi svesti (prakasa) - [izvesno] ieznue [iz ulima
dostupnog sveta].
Nita iz samog teksta niti pak u komentarima ne govori u prilog interpretaciji koja bi
u ovom ieznuu videla jedno, apsolutno ieznue za pogled drugih. Meutim, ne treba
sumnjati u realnost ovog ieznua za joginov pogled na svoje sopstveno telo ili telo
drugih, niti pak pomiljati na poreenje sa hipnotinim ili autosugestivnim stanjima. Sve ove
izuzetne moi, kao to je npr. ova da se iezne i postane nedostupan ulima, jesu dogaaji
koji se, uz pojaanu i koncentrisanu svesnost, realno zbivaju u univerzumu koji jogin sam
izabire ili, tanije, koji se u odreenom momentu namee kao jedino realan. Realnost ovog
novoosvojenog univerzuma nije nipoto inferiorna u poreenju sa onom koju poseduju univerzumi uobiajenih stanja svesti. O tom novom i svakako irem konceptu realnosti u kome
ivi jogin od momenta kada otkriva svoju transcendentalnu subjektivnost, bilo je ve govora u
Prvoj knjizi povodom aforizama koji tretiraju problematiku samadhija.
43

III, 22: sopakramam nirupakramam ca karma tatsamyamadaparantajnanamaritebhyo va.

[Neumitna] retribucija akata (karman) moe biti neposredna ili odloena.
Usredsredivi se (samyama)27 na ove [kauzalne nizove], naveuje se [joginu] znanje o
[njihovom] kraju [njegovoj smrti] ili [mu se ovo znanje pak javlja u vidu raznih]
predskazanja.
Da bi ilustrovao razliku izmeu pomenute neposredne i one odloene retribucije
akata, Komentar se slui slikom mokrog odela koje se kada je prostrto, sui vrlo brzo, a kada
je smotano u rolnu njegovo suenje, iako neizbeno, usledie mnogo kasnije. Samyama je
ovde potpuno suoavanje sa mehanizmom ove retribucije u kome je smrt jedan neizbeni
momenat. Znanje o kraju moe se javiti i u vidu tumaenja raznih znakova. Komentari ova
predskazanja dele na: 1) ona koja se javljaju u dubini vlastite due (adhyatmika), 2) ona koja
vidimo u objektima i drugim biima (adhibhautika) ili nam stiu ekstrasenzornim putevima
(adhidaivika).
III, 23: maitryadiu balani.
[Potpuno saivljavanje (samyama) sa] oseanjem simpatije za druga bia
(maitri) i sa drugim [slinim oseanjima probudie u joginu nove, neoekivane] energije.
O oseanjima simpatije, sauea i radosti i po efektima slinim im oseanjima bilo
je rei ve ranije povodom aforizma I, 33. Meutim, na ovom mestu Vyasa dodaje da
oseanje indiferentnosti prema nedelima (upeka) drugih, koje inae dui donosi mir i
vedrinu, ovde ne proizvodi isti efekat kao prethodno pomenuta. Naime, samyama u oseanju
ravnodunosti ne donosi osnaenje, ne stimulie niti omoguuje podvige koji zahtevaju
nadljudske napore.
III, 24: baleu hastibaladini.
[Usmeravajui svu svoju panju na mobilisanje] energija [jogin e osetiti] snagu
slinu slonovskoj.
Komentari doputaju i sugeriu drukije razumevanje ovog mesta koje bi ilo u
pravcu magijskog. Naime, po toj drugoj interpretaciji, koju na prevod ne usvaja, joginu bi
valjalo saivljavati se sa snagom slona, ili neke druge snane ivotinje, i postii ovu snagu, ili
pak identifikovati se (putem samyame) sa vetrom i dobiti njegovu snagu.
III, 25: pravrttyalokanyasatsukmavyavahita viprakrtajnanam.
Ponirui u (nyasat) [samo] funkcionisanje zapaanja [jogin] e ovladati znanjem
o suptilnom, skrivenom i udaljenom.
Mesto ili objekt gde se odigrava samyama jeste ovde sama funkcija zapaanja,
vienja, sama svest. Svetlost same svesti, medijum svesnosti u kome se zbiva prenos vesti i
koji je kao takav njena supstancija (istovremeno bivajui i u i izvan svakog pojedinanog
obrta i funkcije) jeste guna takovosti, istog bia ili jestanja (sattva). Po Bhojinom komentaru samyama iz koje e se javiti pomenuta znanja treba da se vri upravo u toj sferi. U
skladu sa tom koncepcijom ini mi se smisleno da se ideja komentara razvije dalje na taj
nain to bi se pod terminima suptilno, skriveno i udaljeno shvatilo sve ono to nije ili ne
moe biti predmet ulne spoznaje - a to, ipak, jeste. Znanje e, dakle, o toj meta-fizikoj real27

Termin samyama koji u svim ovim aforizmima gde je re o izuzetnim moima stoji u ablativu, koji treba da
oznai poreklo odreene moi ili nain kako se do ove stie - u zavisnosti od konteksta prevodimo donekle na
drugi nain istiui time vie neki od aspekata samyame koja, kao to znamo, jeste jedno odreeno
koncentrisanje na identifikovanje sa, uivljavanje u, usredsreenost na ili ka, usmerenje ili spregnutost (snopa)
svesti na... esto je zbog konciznosti ovaj termin isputen i aforizam tada valja shvatiti kao nastavak prethodnog,
kao niz koji nabraja domene i rezultate jedne iste operacije.
44

nosti ipak biti mogue kroz predoenost same sutine onog to jeste (sattva).
III, 26: bhuvanajnanam surye samyamat.
Kroz spregnutost svesti na [objekte kakvo je] sunce [javie se intuitivna]
spoznaja o svetovima [u kojima se biva] (bhuvana).
Komentar Vyasin na ovom mestu nadugo izlae jednu tradicionalnu hinduistiku
kosmoloku ili, tanije, ontoloku koncepciju za koju pretpostavlja da je podrazumevana i u
okviru Patanjalijevog sistema. Po njoj, ovih ontolokih nivoa u kojima se moe boraviti ima
sedam. Dok najnii nivoi odgovaraju realnim geografskim i kosmikim prostorima, srednji su
shvaeni kao psiholoki prostori karakterisani raznim ulnim uicima, raunajui tu i one
dobijene samadhijem. Poslednja tri nivoa, nazvana Bramini svetovi, odgovaraju najviim
nainima bivanja - tj. spiritualnim ili meditativnim. Poslednji u hijerarhiji svetova
naziva se svet Istine. Mesto gde se ulazi u Bramine svetove naziva se Vrata Sunca i
prema Vyasi samyamu valja uspostaviti na ovom privilegovanom mestu sa koga se vide i nii
i vii svetovi.
III, 27: candre taravyuhajnanam.
[Samyama u pogledu] meseca [raa intuitivno] znanje o odnosima meu
zvezdama.
III, 28: dhruve tadgatijnanam.
[Samyama u pogledu] polarne zvezde [donosi intuitivno] znanje o njihovom
kretanju.
Polarna zvezda, sledi iz Bhojinog komentara, budui nepomina, uzeta je kao
referentna taka.
III, 29: nabhicakre kayavyukajnanam.
[Samyama] na centar smeten u regionu oko pupka [donee joginu intuitivno]
znanje o funkcionisanju tela.
U regionu oko pupka (epigastrini pleksus), prema jogistikoj fiziologiji, nalazi se
jedan od sedam centara (cakra) - takozvana nabhicakra, poznata i pod imenom
manipuracakra. Napomenimo samo to da se itava fiziologija i anatomija koju joga
pretpostavlja zasniva na realnosti iskuenog. Meutim, to iskustvo koje uspostavlja
injeninost jeste specifino iskustvo steeno u momentu vrlo specifine koncentracije (u
kome mo registrovanja odreenih impulsa to ih jogin osea u svome telu biva izuzetno
izotrena, a i sami fizioloki procesi unekoliko se menjaju). Iz tog iskustva, po pristupu vrlo
razliitog od iskustva i nauke roene iz seciranja mrtvih tela, roena je fiziologija cakri
koju e poznija, takozvana tantristika joga specijalno razviti.
III, 30: kanthakupe kutpipasanivrttih.
[Samyamom] na oblast grla nestae oseaj gladi i ei.
III, 31: kurmanadyam sthairyam.
[Potpunom spregnutou svesti na oblast zvanu] kornjain kanal (kurmanadi)
postie se stabilnost [odnosno mo dugotrajne nepominosti].
Kornjain kanal je oblast koja, poavi iz larinxa, silazi do u sredite grudi. Tu,
naime, ovaj kanal (nadi), irei se, poprima oblik kornjae.
Stabilnost (sthairya) o kojoj je ovde re, kae Komentar, jeste opta zaustavljenost
nalik na onu koju ima zmija u stanju hibernacije. Duh i telo idu, naime, uvek zajedno u
perspektivi yogadarane, i kada se kae da jogin postie stabilnost ili nepominost, onda se tu
45

misli na obe komponente. Stabilnost tela nije mogua bez stabilnosti duha, i obratno.
III, 32: murdhajvotii siddhadaranam.
[U spregnutosti s-vesti na] svetlost [koja se krije] u [vrhu] glave [joginu e se
javiti] vienje savrenih jogina (siddha).
Vacaspatimira precizira da je oblast koja se podrazumeva pod terminom glava
(murdha) u stvari zavretak glavnog kanala zvanog suumna, a Bhoja dodaje da je re o
tzv. Braminom otvoru (brahmarandhra). Ovaj pak otvor kojim se komunicira sa najviim
duhovnim sferama odgovara otvoru koji se lako moe opaziti kod tek roene dece u kostima
lobanje.
III, 33: pratibhadva sarvam.
Ili e se sve [te izuzetne moi pojaviti kao posledica] iluminacije (pratibha).
Pratibha doslovno znai svanue, zora. Kao to ona prethodi suncu, tako i ova
naveujua svetlost (pratibha) i kako kae Vyasa, neposredno prethodi konanom
razaznavanju (vivekajnana), te je zbog toga nazvana i spasonosnom (taraka) (to je
istovremeno ime za zvezdu Zornjau). Naime, kao to onaj koji u noi, ekajui razdanjenje,
ne zna kada e ovo nastupiti, ali kada ugledavi Zornjau zna da dan i sunce neposredno sledi,
tako je i iluminacija neto nepredvidljivo, ali kada je jednom tu (poput Zornjae) spas
konanog Uvianja sasvim sigurno i neposredno sledi. I nikakva vie pojedinana samyama
nije potrebna. Poput instikta ona e biti stalno prisutna i vie nikakav napor uspostavljanja
ove spregnutosti sa svetom u kome se ivi nije potreban, kae Bhoja.
III, 34: hrdaye cittasamvit.
[Prodorom svesti] u srce [jogin dobija] uvid (samvit) u samu s-vesnost (citta).
Srce (hrdaya) je u indoevropskom svetu, kao i za jogina, gotovo isto to i sam centar,
sredite28 svekolikog ovekovog bia. Budui da u momentu uspostavljanja samyame fluks oit-avanja, ili vesti, lagano i u koncentrinim krugovima naputa periferne regione spoljanjih
ula, nogu, ruku i glave da bi se svekoliko oitavanje svelo na ovo sredite, privilegovani
poloaj srca u sreditu tela, kao i fizioloka uloga organa ovog regiona, pruie utisak joginu
da je svesnost (citta) konano prodrla u samu sebe, u svoje izvorno boravite. Kako se nikuda
dalje nije mogla povui i kako oseaj potpune punoe dominira u tom momentu, jogin e
shvatiti ta znai koncentrisana svesnost. Pamtei ranija stanja rasute svesti i oseaj koji je
pratio njeno koncentrisanje, on poinje da uvia njenu prirodu i njenu dinamiku.
Ovo iskustvo o energetskoj prirodi svesti (citta= buddhi) koja se pokree, menja
objekte, koja biva zapreena (klita) ili proiena, koncentrisana (samahita) ili rasprena
(vikipta) i sl., ipak nije vrhunsko iskustvo. Sledei aforizam izriito upozorava da se ne
smemo zaustaviti na ovom podatku obinog ulnog iskustva (bhoga) koje bi energetsku
supstanciju, takvost (sattva) koja je u osnovi svesti uzela za vrhunsku transcendentalnu
subjektivnost, za oveka samog (purua).
III, 35: sattvapuruayoratyantasamkirnayoh

pratyayavieo

bhogah

pararthanya29

28

Interesantno je napomenuti da je u naem jeziku ova veza izmeu sr(d)-ca i sred-ita lako uoljiva i na
etimolokom planu. (O ovome vidi opirnije u Skokovom Etimologijskom rjeniku, III, 34, 316.) Srce i sredite
se i u sanskritu sinonimno upotrebljavaju kao i u veini indoevropskih jezika.
Interesantno je i to to i starokineski prevodioci budistikih tekstova upotrebljavaju ideogram koji
znai srce - kao ekvivalent za sanskritsko citta.
29

Na ovom mestu izdanja teksta YS se unekoliko razilaze. Umesto pararthatsva, kako predlae tekst kritike
edicije anandarama, koji sam do sada uvek sledio, ovde, u skladu sa razlozima koje Hauer daje povodom ovog
mesta (cf. Hauer: Yoga ... s. 468.), usvajam jednostavnije itanje, naime: pararthanyasva.
46

svarthasamyamatpuruajnanam
Prosto ulno iskustvo (bhoga) ne razdvaja znaenjske poticaje (pratyaya) [koji
bi, inae morali da se javljaju kao razdvojeni s obzirom na injenicu potpune razliitosti
(asamkirna) energetske-supstancije-svesti (sattva) [s jedne strane] i transcendentalne
subjektivnosti (purua) [s druge]. U spregnutosti svesti (samyama) na opreku [izmeu
onoga to moe da bude] objekt-i-za-druge (parartha) i [onoga to moe da bude]
objekt-samo-za-sebe (svartha) - javie se [tek konana] spoznaja transcendentalne
subjektivnosti (purua).
III, 36: tatah pratibharavanavedanadarasvada varta jayante.
Iz ove e se [spoznaje neposredno] roditi i prosvetljenost (pratibha) i
[natprirodne] mogunosti uvenja, dodira, vienja, okusa i mirisa.
Ovde je jogin na treem, od etiri stepena, koji sainjavaju jogistiki put (cf. YS: III,
51). Jogin je ovde ozaren svetlou spoznaje (prajnajotis) i sve su ove moi izrazito
spoznajnog karaktera.
III, 37: te samadhavupasarga vyutthane siddhayah.
Ove [moi koje se] za obinu svest [smatraju] izuzetnim usavrenostima (siddhi)
- za [potpunu] duevnu usredsreenost (samadhi) su samo ometajui dodaci (upasarga).
Ovim je jasno izreen stav YS o svim ovim usavrenostima koje se esto pogreno
uzimaju, spolja gledajui, za samu bit joge, ili se pak, iznutra gledajui nekim joginima ove
ine kao dovoljan motiv bavljenja jogom. Vacaspatimisra poredi takav stav jogina sa stavom i
ponaanjem nekog siromaha koji, ivei od roenja u potpunoj bedi, nije u stanju da realno
proceni neku malu vrednost na koju je naiao i eli da je preceni.
Posle tog upozorenja Niska o jogi nastavlja sa operacionalnim odreenjima ovih
izuzetnih moi.
III, 38: bandhakaranaaithilyatpracarasamvedanacca cittasya paraariraveah.
Kada se [kroz samadhi] opusti svaka vezanost i spozna kako se s-vest kree,
moi e ova ui i u tela drugih.
Kada se u samadhiju i akt i svaki napor ukinu, uzroci svezanosti, tj. identifikacija
svesti sa telom nestaje, i ova postaje slobodna za nova, voljna investiranja (za kretanje van
tela). To bi, ini mi se, bio smisao reenice bandhakaranaaithilyat.
III, 39: uddnajayajjalapahkakantakadivasanga utkrantica.
Ovladavi [energijom tzv.] uzlaeeg daha (udana) [joginovo kretanje vie]
nee ovisiti o [preprekama kakva je] voda, blato, trnje... i moi e se izdii30 (nad svim
tim).
Ovde samyama treba da bude praktikovana na energetskim fenomenima koje
jogistika fiziologija naziva dahovima ili vetrovima (vayu) i kojih ima pet: udana,
samana, prana, apana i vyana.
Ne nalazei dovoljno razloga da se uputam u razmatranje ovih izrazito ezoterinih
mesta, za ije razumevanje mi ni vlastito iskustvo ni Komentari ne pruaju dovoljno podataka,
ograniiu komentarisanje iskljuivo na probleme filoloke prirode.
III, 40: samanajayajjvalanam.
30

Uzlaz, uzdizanje, uzdizanje due u momentu smrti ( = izdah) ili prosto nadilaenje - ostaje nejasno. Komentar
Vyasin i Vacaspatimire objanjavaju re utkranti u onom znaenju u kome se ona tradicionalno upotrebljava:
uzlaz due na nebo. Jogin koji ovlada ovim dahom postii e, kae se, uskrsnue u plamenu, nalik na
boansko.
47

Ovladavi [energijom tzv.] ujednaujueg daha (samana), jogin postaje [sav]

ozaren.
Kada digestivna energija biva raznesena dahom samane izvan svog sredita,
produujui i potencirajui njeno irenje - jogin postie da ova energija, i spolja gledajui,
bude zapaena. Joginovo lice blista. Bhoja dodaje: kao u sluaju oveka ozarenog, obasjanog
slavom.
III, 41: rotrakaayoh sambandhasamyamaddivyam rotram.
U spregnutosti svekolike svesnosti (samyama) na vezu koja postoji izmeu
moi uvenja i etera (akaa) [kao medijuma zvuka, postii e jogin] natprirodnu mo
uvenja (divyasrotra).
Pojam akaa koji sam preveo sa eter nije nikakva pojedinana materijalna forma
niti, pak, neki apstraktni neutralni prostor. I energetska, vibraciona i prostirua, niim
neograniena komponenta ukljuene su u ovaj veoma vaan i prilino zagonetan pojam
indijskog filozofskog iskustva.
III, 42: kayakaayoh sambandhasamyamallaghutulasamapatteca 'kaagamanam.
U spregnutosti svekolike svesti na vezu koja postoji izmeu tela i etera [kao
medijuma koji omoguuje prostiranje], postavi lagan poput pamuka - [jogin e postii
sposobnost] premetanja putem etera (akaagamana).
III, 43: bahirakalpita vrttirmahavideha tatah prakaavara nakayah.
Van [tela] i nezavisno [od njega] izvrena funkcija [s-vesti] (vrtti) predstavlja
[tzv]. mistiko naputanje tela (mahavideha). Prepreka koja skriva svetlost [iste,
telom neuslovljene s-vesti] time je uklonjena.
III, 44: sthulasvarupasukmanvayarthavattvasamyamad bhutajayah.
Samyama u pogledu [pet osnovnih ontolokih kategorija, naime] vidljive
forme (sthula), sutine (svarupa), nevidljivog [za prostu percepciju] (sukma),
ontike kauzalne zavisnosti (anvaya) i svrhovitosti (arthavattva) - [daje kao rezultat]
ovladavanje bivstvujuim (bhuta).
O ovoj klasifikaciji osnovnih ontolokih kategorija i potpodelama koje ova inplicira,
kao i odgovarajue primere nai e italac ukoliko ga ovaj aspekt yogadarane posebno
interesuje, nairoko i nadugako objanjene u Komentarima. Primetimo samo u vezi s ovim
mestom da ovaj, nazovimo ga metafiziki aspekt, gde se insistira na spoznaji sveta i
njegovoj logikoj sistematizaciji, postoji i u jogi. Izvanredno izotrena panja jogina u
momentu samyame treba da se angauje i u ovom smeru pod uslovom da ga prodiranje u svet
i ovladavanje bivstvujuim uopte interesuje.
III, 45: tato 'nimadipradurbhavah kaya samsampattaddharma nabhighata ca.
[Sa svoje strane pak] ovo [ovladavanje bivstvujuim] doprinosi pojavi
[izuzetnih] moi [kakva je npr. mo] smanjenja do veliine atoma (anima) i drugih
slinih [moi. Tada se javlja] i savrenstvo tela kao i nepovredivost (anabhighata)
njegovih formi (dharma).
Moi o kojima je ovde re nazivaju se mistinim usavrenostima (mahasiddhi) i
po tradiciji koju prenose Komentari ima ih osam:
1) anima - postati malen poput atoma,
2) laghima - postati lagan poput pamune niti (levitacija),
3) garima - postati izuzetno teak,
4) mahima - postati (beskrajno) velik da mesec prstom moe dotaknuti,
48

5) prakamya - mogunost zadovoljenja svih elja,

6) iitva - zagospodarenost vlastitim telesnim i duhovnim moima,
7) vaitva - mo vladanja nad drugim biima i elementima,
8) kamavaa-yitva - odustajanje (u ime vieg poretka stvari) od vrenja uticaja i zadovoljenja
vlastitih prohteva i elja.
Lista ovih izuzetnih moi navedena je po komentaru Bhojinom. Vyasin komentar
daje u nekim detaljima razliitu listu.
III, 46: rupalavanyabalavajrasamhananatvani kayasampat.
Savrenstvo tela (kayasampad) [o kome je prethodno re] podrazumeva lepotu,
privlanost, snagu i solidnost dijamanta.
III, 47: grahanasvarupasmitanvayarthavattvasamyamadind riyajayah.
Usredsreenost na precizno uoavanje (grahana), na specifinu prirodu
[odreene stvari] (svarupa), na ono po emu jesam (asmita) [koje je energetska
sutina], na [opti] kauzalni poredak (anvaya) kao i na optu imanentnost (arthavattva)
[transcendentalne subjektivnosti (purua) u pojedinanim formama] - omoguie
podreivanje vitalnih organskih sklopova.
Indriya, organski sklopovi, su partikularne forme opte nediferencirane, oko JA
centrirane energije koja u njima ima svoju formu i u njima biva uoena. Meutim, ovi
sklopovi zajedno sa tom sutinskom vitalnom energijom su, kae Vyasa, stanja, razvojni obrti
(parinama) jedne vie kategorije koja je ovde nazvana anvaya, a to sam uslovno preveo sa
kauzalna uslovljenost. Ovo je, u ontolokoj analizi, nivo na kome jo jedino tri gune ostaju
kao ono partikularno. One su, naime, shvaene kao mogunost ili, tanije, dispozicija za
bivanje; bilo (1) u istom stanju opte s-vesnosti, kada je bie u stanju lucidne neaktivnosti
koja ostavlja svaku potenciju i sve partikularne obrte samo kao otvorene mogunosti, i koja se
naziva prakaa, bilo (2) kao aktivnu, pokrenutu energiju (rajas) u pravcu ka neemu (=ljubav,
privlanost) ili u pravcu od neega (=mrnja, odvratnost), bilo (3) kao stanje istog mraka i
neosetljivosti u kome su pri tom i obe tendencije (i ona ka i ona od) odsutne (tamas).
III, 48: tato manojavitvam vikaranabhavah predhanajayaca.
Iz ovoga e uslediti mogunost kretanja brzinom misli (manojavitva), mo
ekstrasenzorne percepcije (vikaranabhava) kao i ovladavanje [mogunou uplivisanja
na ono] prvobitno uspostavljeno (pradhana).
Ove su pak moi u tradiciji joge tehniki oznaene kao medene (madhupratika),
verovatno zato to su, na ovom stadijumu, one najslae, najzavodljivije. U viim fazama
iskuenja su ili manja, budui da jogin nema potrebe da se koristi ovim moima jer ono bitno
ve ima i zna, ili je pak u potpunoj proienosti od elja isuvie daleko odmakao da bi ga ove
moi, ak i da ih praktikuje, zavele i skrenule s puta.
III, 49: sattvapuruanyatakhyatimatrasya sarva bhavadhithatrtvam sarvajnatrtvam ca
[Meutim], mo onoga koji se izdigao nad svim oblicima bivstvovanja, kao i
sposobnost najdublje spoznaje onoga koji zna sve [to je vredno znanja], sledi samo iz
jasnog predoenja razlike koja postoji izmeu energetske supstancije u obliku lucidne
svesti (buddhi-sattva) i transcendentalne subjektivnosti (purua).
Sve dok se ne uoi ova razlika, spoznaja i bivstvovanje, makar bile i u posedu raznih
izuzetnih moi, kreu se u sferama pojedinanog, ogranienog (to je u perspektivi YS isto
to i bolnog) i tek ova vrhunska distinkcija omoguuje joginu da iz nje izie, da transcendira
granice i bol. Energetska supstancija, u kojoj i kojom se obavlja s-vesnost, ukoliko se
uzima za subjekat (to je inae sluaj) nuno pod uticajem iskustva sveta (bhoga), izlazi iz
stanja lucidne izbalansiranosti i blaenog mira i upada u vrtlono kretanje svojstveno svetu,
49

prelazei iz tog svog inicijalnog stanja sattve u stanja u kojima dominiraju ili rajas ili tamas
(o kojima je ve bilo rei napred). Tek kada subjektivnost (tj. ono to zaista, u poslednjoj
instanci prima i procenjuje vest) pronae sebe izvan energetske supstancije i njenih obrta
(guna), ma kakvi ovi bili, i uprkos injenici to se meu njima nalazi i mogunost blaene
uravnoteenosti sattvikog stanja - tek ta nova pozicija van kontaminirajueg domaaja
svetovnih vesti omoguuje radikalnu izbavljenost o kojoj govori sledei aforizam.
III, 50: tadvairagyadapi doabijakaye kaivalyam.
U proienosti od elja, pa ak i od ove [za izuzetnim moima], zatrvi [i samo]
seme zla - sledi izbavljenje (kaivalya).
III, 51: sthamyaupanimantrane sahgasmayakaranam punaranitaprasangat.
U sluaju [zavodljivih] poziva [raznih] dostojanstvenika ni zavisnost (sanga) ni
oholost (smaya) ne bi trebalo da se iz toga rodi budui da iz ovih [oseanja] samo ono
nepoeljno moe uslediti.
Re je o upozorenju koje se, kau komentari, odnose na jogine koji su ovladali tzv.
medenim moima (cf. YS III, 48) i kojima se prilike za uivanje u najzavodljivijim ulnim
zadovoljstvima lako mogu da ukazu. Setimo se da i duhovni progres u izvesnim svojim
fazama (anandasamadhi, cf. YS, I. 17.) donosi neuporediva uivanja. Sve to to je ispod
nivoa Braminih svetova (cf. YS: III, 26). treba da bude ostavljeno u ime onoga to je
postavljeno kao vrhunski cilj.
Povodom ovog mesta Komentari navode tradicionalnu podelu jogina na etiri grupe:
1) na prvom nivou svetlost se lagano pojavljuje kroz napor i samodsiciplinu. Jogin je jo uvek
nekakav veba (abhyasin). 2) Svetlost spoznaje je stigla, mo jasnog razaznavanja je ve i
ovde prisutna, ali jogin, jo ima da pree dug put do samosavladavanja i potpunog proiavanja vlastitih karmikih ostataka. Ovo je stadijum na kome se i medene moi javljaju
i gde su iskuenja najvea. 3) Na ovom nivou javlja se stabilnost i sigurnost u posedovanju
svega ime se ve ovladalo, kao i u posedovanju svega neophodnog za nova napredovanja. Tu
se javlja (po prvi put), vie kao jasno postavljen cilj nego kao sigurno ostvarenje, i tzv.
nepojmovna usredsreenost (asamprajnatasamadhi). 4) Na poslednjem nivou napor
usredsreivanja vie nije potreban i nikakve vebe ili pokuaji vie nemaju mesta. Rasprostrti
svoju s-vest (cittapratisarga) na najviem ontolokom nivou (svet Istine) je posao koji
jedino ostaje joginu na ovom nivou.
III, 52: kanatatkramayoh samyamadvivekajam jnanam.
Iz usredsreenosti na trenutke i njihov sled javlja se [tzv.] iz jasnog
razlikovanja roena (vivekaja) spoznaja.
Vreme je subjektivna, mentalna tvorevina. Osnove za ovu tvrdnju treba jogin da
pronae u vlastitom iskustvu. Samyama na ono to jeste trenutanost, jasno predoavanje da
ne postoji objektivnost (vastu) kontinuiranog sleda (to se obino naziva vreme), nego da
je vreme diskontinuirano projektovanje nae budnosti (buddhi) - to je ono to e, sa svoje
strane, doprineti pojavi one vane vrste spoznaje (jnana) koju tekst naziva roenom iz
razlikovanja (vivekaja).
Ako bi se diskurzivno, eruditsko miljenje i spoznavanje i moglo zadovoljiti istinom
u tzv. vremenu, jogin svoj objekat i njegovu Istinu mora da ima u celini, a to je mogue
samo kroz celovitost trenutka, budui da je uhvaeni trenutak jedino mesto u kome je
realnost sama sebi identina.
III, 53: jatilakanadeairanyatanavacchedattulyayostatah pratipattih.
[Kada se ova mo diskriminacije ima], tada postaje mogue razlikovanje
(anyata) [ak i izmeu dva na izgled] identina predmeta koji [u obinom iskustvu] ne
mogu biti razdvojeni ni po rodu (jati) ni po [specifinoj] karakteristici (lakana), niti po
50

mestu (desa).
III, 54: tarakam sarvaviayam sarvathaviayamakramam ceti vivekajam jnanam.
Spasonosna, na sve se proteua, na sve se momente razvoja celina
odnosea i cela u svakom trenutku - takva je spoznaja roena iz [sposobnosti]
jasnog razlikovanja
III, 55: sattvapuruayoh uddhisamye kaivalyamiti.
Kada i sattva i purua ostaju isti, sledi izbavljenje (kaivalya).
Ovaj aforizam donosi odgovor na problem ta se dogaa u svesti u momentu kada
izbavljenje, doslovno izolacija (kaivalya) - nastupi. U tom momentu, kae tekst, i
Komentar to naglaava, u energetskoj supstanciji koja je ve u stanju blaene izbalansiranosti
i lucidnosti (sattva) nije na snazi vie nijedan znaenjski poticaj ili tok (prahiti) osim onoga
koji ide u smeru uvianja i uspostavljanja najbitnijeg od svih razlikovanja - onog izmeu
sattve i purue. Kada je ovo razlikovanje konano uspostavljeno - uestvovanje u iskustvu
sveta (bhoga) tada prestaje, budui da se subjekt, nosilac oitavanja (citi), pronaao s one
strane sveta iskustva. Ova onostranost, transcendentnost subjekta jeste njegova istoa,
njegova neuprljanost o kojoj govori sutra. Sam sebe imajui za jedini predmet oitavanja,
purua (doslovno: ovek) ostaje u potpunosti u svome vlastitom obliku (svarupamatra) i
samo tu on pronalazi i kontemplira blaenu svetlost bia kao takvog - ne izlazei i ne
meajui se u svet diferenciranih formi onoga to je prvobitno dato (pradhana). Na ovoj
visini ovek je nedostian, izbavljen u izolovanosti (jer to je jedno od osnovnih znaenja
rei kaivalya). ovek jeste van sveta, ali je kao onaj-koji-vidi (dratr) zapravo jedini
koji je u kontaktu sa Biem. On je, naime, posluimo li se metaforom, njegova svetlost
(jyotis).
Sa svoje strane, energetska supstancija svesti ili budnosti (buddhi), liena odgovorne,
uznemirujue uloge subjekta - ulazi u ono od tri osnovna agregatna stanja (guna) koje se
sada karakterie neporemetivom lucidnou, tj. u stanje iste sattve koju druge gune, naime,
impulsivna rajas ili umorena, inertna tamas vie ne ometaju.
Na ovom mestu Komentari postavljaju i pitanje naina dolaenja u stanje
izolovanosti. Vyasin odgovor koji razvija Vacaspatimisra, mogao bi se rezimirati tvrdnjom
da ni izuzetne jogistike moi ni mo jasnog razlikovanja (koja omoguuje spoznavanje i
razumevanje sveta) nisu nuni, mada svaki ponaosob moe biti dovoljan uslov da bi se
uspostavilo stanje kaivalye. Naime, conditio sine qua non je jedino u onom osnovnom
razlikovanju koje se tie sattve i purue (cf. YS: III, 49). Kada je ono tu, svejedno da li su ga
iskustva izuzetnih moi donela ili je proizalo kao (intelektualni) plod onog saznanja to iz
uoavanja razlika proizlazi (vivekaja), ili je pak nekim treim nainom pristiglo - kada je ono
tu, i stanje kaivalye je tu.

ETVRTA KNJIGA
IZBAVLJENJE

51

- o poreklu izuzetnih moi (1)

- o promenama i njihovom uzroku (2-5)
- o karmanu (6-11)
- o vremenu i formama (12-14)
- o polemici sa idealistikim koncepcijama (14-23)
- o najviim oblicima samoprepoznavanja (24-34)
IV, 1:

janmauadhimantratapahsamadhijah siddhayah.
Izuzetne moi (siddhi) su date roenjem (janman) ili se postiu [uzimanjem
specijalnih] trava (oadhi) ili putem mantri, ili preko askeze, ili su proizvod
usredsreenosti (samadhi).
Komentar precizira da se pojedinim od pomenutih naina postie samo neka
odreena mo, a ne sve. Tako se npr. askezom postiu samo one moi u kojima igra ulogu
snaga volje, a samadhijem samo one koje su prethodno (u prethodnoj knjizi) bile opisane.
Termin samadhi je ovde, kao i ponegde drugde, uzet kao sinonim za samyamu, odnosno, za
onaj specifino jogistiki deo osmolanog korpusa joge, naime, za njegova poslednja tri
lana.

[E. nirmanacitta-TEKST]
IV, 2:

jatyantaraparinamah prakrtyapurat.
Proces koji vodi ka novom roenju ide kroz ulivanje u ono-praizvorno
(prakrti).
Novo roenje, ili, doslovno, roenje u drugom (jatyantara) ili, drugim reima,
problem kontinuiteta tela i organskih sklopova u procesu transformisanja je domen koji
jogina posebno interesuje s obzirom na mogunost u-pliva na ove dogaaje. Kao to
vidimo, ovde svaki mogui u-pliv na proces raanja vri se posredstvom sveposredujueg
elementa, posredstvom prakrti u kojoj je sve dato kao mogunost i iz koje sve moe ponovo
da istee.
IV, 3:

nimittamaprayojakam prakrtinam varanabhedastu tatah ketrikavat.

[Voljna] usmerenost (nimitta) je [meutim] bez efekta na praizvorne datosti
(prakrti). Ona moe samo da ukloni prepreke, kao u sluaju zemljoradnika.
Kao to ni zemljoradnik, kako kae ovo klasino uporeenje, koji, elei da prui
semenu biljaka to ga je posijao uslove za njegov normalni razvoj, ne moe da uini nita vie
za njega do da svojom voljnom usmerenou i eficijentnou ukloni prepreke dovodei vodu
sa brane na polje i omoguujui time semenu da razvije ono to je ve u njemu - tako ni joginu ne preostaje nita drugo do da ukloni prepreke koje bi onemoguavale ispoljavanje
njegove izvorne, primordijalne prirode. Drugim reima, nikakva tehnika ili vrlina ne mogu
stvoriti neto radikalno novo. Za indijsku duhovnost (za jogu to vai a fortiori) - vrednosti
su ve tu ili uopte nikada nee ni biti. Dobro je ono to uklanja prepreke manifestovanju
potencijalno datih vrednosti. Zlo je ono to spreava, to potiskuje. Vrlina i istota su
u to radikalnijoj uklonjenosti svega ometajueg, zapreujueg (klita). Ono to zaista jeste dobro je.
IV, 4:

nirmanacittanyasmitamatrat.
Razvijeni fond svesti (nirmanacitta) proizlazi [ipak] samo iz Ja-sam-stva
[asmita, i ni od kuda drugde].
52

Drugim reima, u evolucijskoj lestvici, razvijena, odnosno uposebljena,

partikularizovana s-vesnost smatra se izvedenom iz onoga to se naziva jastvo ili doslovno
Ja-sam-stvo. Asmita je, dakle, ono jezgro koje ini moguim celokupni razvoj fenomena svesti.
IV, 5:

pravrtti bhede prayojakam cittamekamanekeam.

U mnotvenosti funkcionalnih obrta ovaj mnotvom upravljajui (prayojaka)
fond svesnosti (citta) je samo jedan.
U celom ovom delu, koji se tradicionalno naziva etvrta knjiga, termini unekoliko
menjaju znaenje, a uticaj poznog budizma, bar to se tie terminologije i problematike koju
namee, ovde je vidnije izraen. Termin citta prevodim ovde radije kao fond svesti ili
svesnosti, a ne kao do sada: s-vest ili s-vesnost. Druga varijanta prevoda mogla bi da
bude fond oitavanja, a ne samo oitavanje.
Aforizam insistira na integritetu i jedinstvu onoga to se u mnotvu fenomena s-vesti
javlja kao izvesna (materijalna) podloga, odnosno fond. Sutra je, verovatno, polemiki
uperena protiv kola koje bi elele da se ree problema haotinog mnotva odricanjem svake
mogunosti objedinjavanja i koje u svakom pojedinanom vide nesvodljivu celinu za sebe.
IV, 6:

tatra dhyanajamanaayam.
Ovde [pak, u tom mnotvu obrta to se izdvajaju na zajednikom fondu
svesnosti], oni iz kontemplacije proizili (dhyanaja) ne ostavljaju [nepoeljne] tragove
(asaya).
IV, 7:

karmauklakrnam joginastrividhamitaream.
Retribucija joginovog akta nije ni crna ni bela; inae [u sluaju drugih koji
ne poseuju joginovu proienost] ova moe biti trostruka.
Po tradiciji koju prenosi Vyasa retribucija akata (karman) spada u neku od etiri
vrste: - 1) crna ili, drugim reima, nepovoljna, nepoeljna kao u sluaju onih zlom obeleenih. - 2) i-bela-i-crna kao u sluaju svih spoljanjih sredstava kojima se jogin na
poetku svoje karijere slui, a koja nisu liena ambivalentnih efekata. Tako npr. pravednost
nije uvek sasvim liena nasilja. - 3) bela ili povoljna retribucija usledie u sluaju kad su
potpuno potovana pravila yame i niyame, kao i u sluaju akta kontemplacije. - 4) U sluaju
onoga koji je u potpunoj proienosti potpuno napustio svaku akciju i koji kao prosjakbeskunik (sannyasin) ivi svaki svoj trenutak kao poslednji - retribucija zapravo ne postoji.
Za ovakvu retribuciju reeno je da nije ni crna ni bela.
IV, 8:

tatastadvipakanugunanamevabhivyaktirvasananam.
Kao rezultat [neke od pomenute tri vrste retribucije akata] usledie [nuno] i
sasvim u skladu sa odgovarajuom dozrelou (vipaka) - obelodanjenost duevnih
ostataka (vasana).
Termin vasana koji se izvodi iz korena VAS - ostaviti, staviti u, poloiti,
oznaava one ostatke, onu ostavtinu koja posle jednog akta ostaje u dui kao jedan
sasvim odreen trag koji je obeleava, peati, proima najee na nain na koji miris ostaje u
glinenom sudu i kada se ovaj isprazni. Pre ili kasnije, kada uslovi za to budu postojali, ovo
zaostalo seme ranijeg akta dae svoj plod. Sa terminima samskara i karmaaya ovaj termin
predstavlja trei sinonim, sa napomenom da samskara ima mnogo iru konotaciju i da u
kontekstima gde se upotrebljava kao sinonim za vasana oznaava jedan mnogo doraeniji,
specifiniji trag, najee nastao uposebljavanjem, konkretizacijom odreenih vasana.
IV, 9:

jatideakalavyavahitanamapyanantaryam smrtisamskarayorekarupatvat.
I pored toga to [u toku manifestacija duevnih ostataka] postoji meu njima
53

jaz kako u smislu neposrednog proizvodeeg uzroka (jati), tako i u smislu mesta i
vremena, ipak postoji [meu njima] neprekinuta [kauzalna] povezanost (anantarya),
budui da pamenje (smrti), [koje omoguuje taj kontinuitet] i podsvesne gotovosti
(samskara) [=vasana], u jednom te istom obliku (rupa) postoji.
Jedna od dominantnih tendencija etvrte knjige je da ukae na mehanizam psihike
determinacije i produbi tradicionalno uenje o optoj povezanosti akata (karman),
pretpostavljajui (u skladu sa koncepcijom koja se naroito razvija u poznijem budizmu) da
postoji jedan fond ili jedna posuda svesti (citta) koja obezbeuje to jedinstvo i taj
kontinuitet u rasparanosti individualnog iskustva (cf. YS: IV, 5). Prodor u sadraj ove
posude koju obezbeuje smrti i sam sadraj u vidu samskara (kao samodeterminirajuih,
aktivnih elemenata posude s-vesti) ne daju se meusobno razluiti. Seanje ili pribiranje
(smrti) je shvaeno kao evociranje prisutnosti, ospoljenje jedne samskare, jedne ranije
oformljene predispozicije ili tendencije. Zato se i tvrdi njihova istovetnost.
IV, 10: tasamanaditvam ca 'sio nityatvat.
A ovi su [psihiki ostaci akata] stalno prisutni budui da je i elja vena.
Ako je elja (za ivotom), vena, da li je onda mogue ukloniti iz svesti i podsvesti te
nepoeljne, uslovljavajue ostatke (vasana)? Naravno, odgovor joge je pozitivan jer je
proiavanje od svih moguih uslovljenosti i intruzija zapravo njen osnovni cilj. Potpuno u
skladu sa poznatim budistikim uenjem o uzroku i posledicama koje je poznato pod imenom
pratityasamutpada - autor IV knjige Yogasutri naveuje u odgovoru to ga nalazimo u
sledeoj sutri i kako je to oslobaanje od vasana mogue.
IV, 11: hetuphalarayalambanaih samgrhitatvadeamabhave tadabhavah.
[Vasane postoje] podravane [svojim] uzrokom [tj. eljom za ivotom],
[neizbenou sazrevanja] ploda (phala), [svojom unutranjom] potporom (asraya) [tj.
supstratom ili fondom svesnosti] i [svojim spoljanjim] potporama (alambana) [u vidu
objekata spoljanjeg sveta]. Kada ova [etverostruka podranost] nestane, i ovi [duevni
ostaci] nestaju.
IV, 12: atitanagatam svarupato 'styadhvabhedaddharmanam.
Ono prolo i ono to jo nije [mogu da paralelno] postoje svako na svoj
specifian nain s obzirom na injenicu multidimenzionalnosti razvojnog procesa
(adhvan) formi (dharma).
U sistemu kakav je joga, gde se metodikom naporu usmerenom na ono to jo nije
(konano osloboenje - moka) daje centralno mesto - negirati potpunu realnost tome to jo
nije (anagata) znailo bi ne biti konsekventan. Otuda ova tvrdnja - koju inae susreemo i u
budizmu meu pristalicama teze da sve - [i ono prolo i ono sadanje i ono to jo nije] jeste (sarvastivadin).
Gotovo cela etvrta knjiga postaje razumljiva jedino kada se zna motiv koji je gonio
autora da je pie. Duh preutnog polemisanja sa tezama koje su verovatno bile uticajne u
vremenu u kome je ova redigovana, posebno se osea poev od ovog mesta i taj filozofski,
polemiki duh ne prestaje da provejava gotovo celom etvrtom knjigom. Teza koju brani
Dasgupta - da je, naime, ova knjiga pozniji dodatak prvobitnom korpusu YS, ini mi se vrlo
plauzibilna ako se, osim izvesnih terminolokih razlika, uzme u obzir i razlika u atmosferi i
tonu koja posebno ovde jasno dolazi do izraaja.
IV, 13: te vyaktasukma gunatmanah.
Ove [forme, naime, mogu postajati kao] jasno uoljive (vyakta), ili pak kao
ulima nedostupne (sukma). Ono sutinsko u njima su energetski aspekti (guna).
54

IV, 14: parinamaikatvadvastutattvam.

Jedinstvenost (ekatva) [koja se moe uoiti] u promenljivosti (parinama) ini
moguim [tvrenje] realnosti [nekog] entiteta (tattva).
Dokazati (nasuprot budizmu vijnanavadin-kole) da postoji realnost entiteta - moe
se jedino ako se opovrgne teza da je neuhvatljiva promenljivost opta i iskljuiva forma
postojanja i da mogunost uoavanja jedinstvenosti i celovitosti u pojedinim procesima zaista
postoji.
Na ovoj mogunosti, koju YS ovde tvrdi i koju Komentar shvata kao inherentnu
ovekovim spoznajnim moima, zasniva se teza o realnosti, tanije, o postojanju pojedinanog entiteta.
IV, 15: vastusamye cittabhedattayorvibhaktah panthah.
I pored toga to je [na ontolokom nivou] ono-realno (vastu) samo jedno ishodita dva [razliita posmatraa nuno se] razilaze, budui da im se fond
oitavanja (citta) razlikuje.
Jo jednom se brani realistika teza. Razilaenja, koja su vidljiva u ponaanju raznih
ljudi, objanjavaju se razlikama u moima oitavanja, tanije, razlikom u proienosti fonda
na kome se oitavanje vri - citta, a ne nepostojanjem jedinstvene realnosti vidljivog
pojedinanog predmeta.
IV, 16: na caikacittatantram vastu tadapramanakam tada kim syat.
[Ali, time] nije [reeno] ni da je realno projekcija jedne [Apsolutne] moi
oitavanja (ekacittatantra), a kako [u skladu sa prethodnim aforizmom] ona nije
[jedinstveno i jednoznano] merilo (pramana) [postojanja stvari] - tada [u sluaju
neaktivnosti ili rasprenosti citte] na koji nain bi [uopte dotina stvar] mogla
postojati?
injenica da Bhoja ne komentarie ovu sutru, a donekle i stil i sadraj koji se njom
izrie, govori dosta snano u prilog teze koju podravaju neki istoriari indijske filozofije,
naime, da ova reenica ne pripada tekstu YS, nego da je to deo komentara Vyasinog. Bilo
kako bilo, ova je izreka potpuno u skladu sa prethodnim sutrama kojima je stalo da izreknu
poziciju jogina u smislu ontolokog realiteta spoljnog sveta. Dosta duhovito Vyasa kritikuje
poziciju koja je veoma nalik na vedantinsku ili, pak, na onu Vijnanavada - kole, tvrdei da:
poto sopstvena lea, kada ih joginova citta ne opaa, u skladu sa pomenutom koncepcijom,
samim tim i ne postoje - kako je mogue, pita dalje Vyasa, da onda stomak joginov koji ovaj
opaa, u isto vreme nesmetano postoji bez lea?
IV, 17: taduparagapekitvaccittasya vastu jnatajnatam.
Ono realno (vastu) se zna ili se ne zna u zavisnosti od uticaja koji ovo ima na
fond oitavanja (citta).
U rei uparaga krije se vie nego to prevod sa reju upliv moe da prui. Naime,
ako se zna da je osnovno znaenje korena RANJ - iz koga je izvedena imenica raga - bojiti,
bojadisati, onda je poreenje koje se namee kao ilustracija za gnoseoloku koncepciju koja
je ovde pretpostavljena otprilike ova: citta poput bistre vode prima odsjaje koji joj stiu spolja
od stvari i biva sama obojena utoliko ukoliko ova spolja pristiua svetlost stie do nje (cf.
YS: I, 41). Vyasa sa svoje strane daje jedno moda jo interesantnije poreenje sa magnetom.
Naime, predmeti su kao obdareni magnetskom moi, a s-vesnost (citta) je elezo. Tek kada se
magnetina mo predmeta manifestuje, dolazi do toga da pasivna citta postaje aktivna na
nain predmeta i tek tada dolazi do meusobnog uticaja.
Meutim, spoznaja purue ni po predmetu ni po kvalitetu nije iste prirode. Dok svest moe svoj objekt i da ne zna, transcendirajua subjektivnost, (purua), imajui za objekt
55

svoje spoznaje same obrte svesti (cittavrtti) - neprekidno ih motrei - uvek ih zna, tvrdi se u
sledeoj sutri.
IV, 18: sada jnatacittavrttayastatprabhoh puruasyapari namitvat.
Budui da [vie] ne podleu promenljivostima - obrti u svesti (cittavrtti) - u
onoga ko je ovim [obrtima] ovladao, i ko je [injenicom nepromenljivosti postao]
ista, transcendirajua subjektivnost (purua) - uvek su znani.
[Aktivnosti uma mogu biti poznate samo onome ko je iza njega, svedoku uma i sveg
zbivanja, purui, jer je on izvan uma, transcendentalan.]
IV, 19: na tatsvabhasam dryatvat.
Ovi [obrti], budui [da mogu biti samo] objekt vienja (drya) [a ne i posmatra
- dratr] ne mogu sami sebe osvetliti.
[Um samog sebe ne spoznaje, jer je deo prakrti.]
IV, 20: ekasamaye cobhayanavadharanam.
Niti [je pak mogue] da istovremeno postoji izvesnost o oboma [naime, i o
objektu vienja i o posmatrau].
IV, 21: cittantaradrye buddhibuddheratiprasahgah smrtisamkaraca.
Kada bi jedna svesnost (citta) mogla da uzme drugu kao svoj objekt vienja
(drsya), usledio bi regressus ad infinitum moi budnosti (buddhi), [a time] bi i potpuno
jasna prisutnost (smrti) [koja je upravo neprikosnovenou probuenosti garantovana] - bila pomuena.
IV, 22: citerapratisamkramayas tadajarapattau svabuddhisamvedanam.
Kada isto zrenje (citi) koje se [inae] ne podaje [pojedinanom oitavanju]
poprimi njegov nain (akara) - sagledava [ono tada] svoju vlastitu budnost (svabuddhi).
[Individualna, ograniena svest, dobija svoju svesnost
transcendentalne, iste svesti, koja se modifikuje kao individualna.]

od

neograniene,

IV, 23: dratrdryoparaktam cittam sarvartham.

[I tada] oitavanje (citta), koje bivajui impregnirano [u isto vreme] i onimkoji-ga-vidi (dratr) i objektom-koga-vidi (drya), postaje sposobno-za-uvianjesvekolikog-smisla (sarvartha).
IV, 24: tadasamkhyeyavasanabhiscitramapiparartham samhatyakaritvat.
ak i kad u ovom [oitavanju o kome je prethodno re] izrazito uoljivi bivaju
[nepoeljni] duevni ostaci (vasana) - budui da je [ono sada] u saradnji
(samhatyakaritva) [sa Onim-koji-vidi] - sledi ono svrhu (artha) koja je s one strane
(para) [tj. sledi put konanog izbavljenja-kaivalya].
[Iako je svesnost (citta) razliito obojena od mnogobrojnih podsvesnih utisaka
(vasana), ona se kree ka transcendenciji, jet ju je iskusila.]
IV, 25: vieadarsina atmabhavabhavananivrttih.
Za onoga-koji-je-uoio (dariri) razliku [izmeu purue i citte] misaoni napor
(bhavana) koji se odnosi na vlastitu egzistenciju prestaje.
U pronaenosti - pitanja koja se odnose na sutinu, poreklo i smisao - prestaju da
budu aktuelna.
56

IV, 26: tada vivekanimnam kaivalyapragbharam cittam.

Tada s-vesnost (citta), vuena privlanou Izbavljenja, tone u [blaenu] dubinu
[konanog] razlikovanja.
IV, 27: tacchidreiu pratyayantarani samskarebhyah.
U momentima kad se ovakav [tok s-vesti] prekida [tj. kada se jogin ne nalazi u
stanju najdublje usredsreenosti] raniji znaenjski poticaji ponovo iskrsavaju budui da
podsvesne gotovosti (samskara) postoje jo uvek.
IV, 28: hanameam kleavaduktam.
Uklanjanje ovih [poslednjih meu samskarama] identino je [po nainu onom
koji vodi uklanjanju] zapreka (klea). A o ovome je ve bilo rei.
IV, 29: prasamkhyane 'pyakusidasya sarvatha vivekakhyaterdharmameghah samadhih.
Duboka usredsreenost (samadhi) [u sluaju] onoga koji se vie ak ni za
sreivanje uvida (prasamkhyana) ne interesuje, budui da je dostigao razaznavajui
[konani] uvid (vivekakhyati) u svim njegovim aspektima, [naziva se] - Oblakom [istinske] - forme (dharmamegha).
IV, 30: tatah kleakarmanivrttih.
Ovde [tek] zapreke i retribucija akata (karman) prestaju [konano] da se
ispoljavaju.
IV, 31: tada sarvavaranamalapetasya jnanasya' 'nantyajjneyamalpam.
Tada - u neuporedivosti onog znanog, od svekolike zaklanjajue prljavtine
osloboenog - ono-to-ostaje-da-se--spozna (jneya) je [beznaajno] malo (alpa).
IV, 32: tatah krtarthanam parinamakramasamaptirgunanam.
Na ovom mestu sledi [i] okonanost evolutivnog razvojnog niza
(parinamakrama) koji karakterie osnovne energetske konstituente (guna) koje su
ispunile svoj cilj.
IV, 33: kanapratiyogi parinamaparantanirgrahyah kramah.
Razvijenost (krama) uzeta [ovde] kao korelat instantnosti trenutka (kana)
treba da bude shvaena kao ono to nema vie nastavka (aparanta).
Poput opruge koja je u potpunoj razvijenosti okonala imanentne joj impulse i
zavrila kretanje koje joj se iznutra nametalo, i spreg energija u joginu raspleo se u ovom
konanom samadhiju u kojem forme (dharma) bivaju samo ono to su u trenutku (kana),
dakle, nezavisno od poloaja koji u budunosti ili prolosti mogu da imaju ili su imale.
Komentar dodaje, povodom ovoga, da postoje dve vrste postojanosti ili neprolaznosti
(nityata): apsolutno nepromenljiva postojanost i ona gde se upravo kroz promene (parinama)
jedna odreena sutina uspeva da odri. Sfera koju dostie jogin u momentu ulaska u Oblakformi-kao-takvih (dharmamegha) budui izvan ili, tanije, posle svih nizova i svih promena
oznaena je kao najvia, apsolutna postojanost (kutasthanityata) u kojoj su nizovi promena
dostigli svoje poslednje karike. Vreme vezano za promene, ija je sutina, nizanje, sleenje
(krama), ne protie na ovom mestu.
IV, 34: puruarthaunyanam gunanam pratiprasavah kaivalyam svarupapratitha va
citiaktiriti.
Povratni tok (pratiprasava) energetskih konstituenata (guna) [u prvobitno
stanje], za transcendirajuu subjektivnost, budui liene znaaja (puruarthaunya),
sainjava stanje izbavljenosti (kaivalya). [Drugi aspekt ovog stanja] je postavljanje
57

energije [pravog] subjekta oitavanja (citisakti) u samoj sebi.

BELEKE UZ PREDGOVOR
1. U kojoj meri je yoga indijski, tj. arijevski produkt, valja li joj korene traiti u Vedama ili
pak njeno sutinsko jezgro, taj skup specifinih tehnika koji je bitno karakterie, postoji na tlu
Indije jo u Mohenjo Daro civilizaciji i pre dolaska arijevskih osvajaa, da li u raznovrsnim
formama amanizma treba videti pretee i izvore yoge - o ovome i slinim pitanjima polemika
meu istoriarima jo nije dala definitivan rezultat. Podataka ovakve vrste italac e u
dovoljnoj meri nai u istorijama indijske filozofije kao to su Dasguptina, Radakrinanova,
(koja je prevedena i na srpskohrvatski), Cimerova (Zimmer) i Glasenapova (Glasenapp) kao i
u knjigama i lancima M. Eliadea, Hauera (J. W. Hauer), Filioza (J. Filliozat), Mason-Ursela
(Masson-Oursel) i dr. Gotovo svi prevodi Yogasutre, o kojima e biti reci, takoer su, u
pravilu, praeni jednim istorijskim pregledom joge i stoga se ne bih uputao u jedno tako
delikatno i relativno jalovo raspravljanje kao to bi bilo ovo oko izvora joge kao sistema, ili
oko autorstva YS. Ilustracije radi, gde je stala polemika oko autorstva samog teksta neka
poslui i to da se istoriari koji su se bavili njegovom istorijom ne slau ni oko toga da li ovog
Patanjalija koga jedino tradicija zasigurno uzima kao autora Yogasutri valja identifikovati sa
Patanjalijem gramatiarem, piscem Velikog komentara za Pahinijevu gramatiku ili su pak
postojala dva Patanjalija.
2. Yoga je derivat korena YUJ, korena koji oznaava prvobitno ideju sprezanja, sabiranja.
Etimoloki srodno je latinsko jugum (jaram) i englesko yoke.
3. Ne treba nipoto misliti da je autor YS ujedno i tvorac, odnosno izumitelj sistema yoge.
Neki izvori, kao to je Yajria-valkyasmrti, kao osnivaa spominju Hiranyagarbhu. Ako
miljenja oko autorstva i datuma redigovanja samog teksta YS uveliko i variraju dotle
nema nikakve sumnje da skup tehnika i mnoge od osnovnih doktrina koje sreemo u njemu
potiu mnogo vekova pre datuma samog redigovanja. Ovo pak po optem uverenju nije
poznije od II v. n. e., mada ima uglednih istraivaa, mahom Indijaca, koji mu pripisuju i
daleko veu starost kao npr. Dasgupta, ali i onih kao npr. Vuds, koji Patanjalijeve sutre
smetaju negde u IV ili V vek nae ere.
4. itaocu koji ne vlada ni elementarnim znanjima iz indijske filozofije savetujem da sve
termine koje u tekstu sree na sanskritu, a za koje neposredno ne sledi objanjenje ili prevod,
potrai u Filozofijskom rjeniku to ga je u Zagrebu izdala Matica hrvatska i gde e, iz pera
naeg iskusnog poznavaoca indijske kulture, . Veljaia, nai dovoljno podrobnih objanjenja.
5. Re sutra izvlai se iz korena SIV, koji znai iti, nizati. Kao to se niu ubodi,
bodovi pri iu, kao to se niu perle neke ogrlice, tako se mogu nizati i reenice nekog
teksta, ili poglavlja neke istorije. I onda susreemo ovaj supstantiv da bi se njim oznaio niz
ili niska pregnantno sroenih, lakom pamenju namenjenih izreka kojim se u bramanizmu
rezimiraju pojedine darsane. Stoga bi moda najpoetiniji prevod naslova ovog dela mogao
glasiti Niska o jogi. U budizmu pojam sutra utoliko je razliit to je svaki od bisera koji
obrazuju celu ogrlicu istorije Budinog uenja daleko vei i predstavlja itavu, esto vrlo
dugaku priu. Bramanistike sutre u koje spada i Yogasutra za razliku od budistikih sutri
lakonski, u vidu aforizma i potpuno izvan bilo kakvog istorijskog konteksta, izriu svoju
58

istinu, ne uputajui se ni u izvoenja ni u dokazivanja.

Kao i u sluaju jo nekih estih sanskritskih rei kojima nisam u stanju da naem
zadovoljavajui ekvivalent u naem jeziku, prilikom slaganja u rodu, broju i padeu,
dodavau nae nastavke kao da je u pitanju usvojena re.
6. Na stranim jezicima YS su bile predmet nekih ozbiljnih, a i mnogih nesavesnih i uveliko
nesavrenih pokuaja prevoda. Tekoe prevoenja ovog dela trojake su i gotovo je nemogue
eliminisati sve tri vrste tekoa simultano. Prvo, ta uiniti sa nenadmanom konciznou
sanskritskog teksta koja nipoto nije ila na utrb bogatstva znaenjskih nijansi kojima, u jezicima to ih je stvorila zapadna kultura, praktino nije mogue nai dovoljno dobre
ekvivalente. Potom, a moda i pre toga, postavlja se problem: kako prevoditi materiju ako
prevodilac ovu ne poznaje, a filoloka znanja, ma kako mnogo ih prevodilac imao, ne mogu
biti dovoljan nadomestak jednom izuzetno bogatom jogistikom iskustvu o kome YS, u stvari,
jedino i govore. S tree strane, bilo je potrebno i dobro poznavati, oseati onu duhovnu
atmosferu u koju je to iskustvo o kome je u YS re trebalo pretoiti. Prevodima ljudi, najee
uenih pandita ili jogina koji su posedovali ili bar pretendovali na posedovanje izvesnog
iskustva joge i koji su vladali solidnim znanjem engleskog jezika nedostajalo je, na alost, upravo taj oseaj, ta organska ukorenjenost u specifinu atmosferu i problematiku evropske
kulture. Meu petnaestak koje sam konsultovao tri prevoda bi se moda mogla izdvojiti kao
uspelija ili bar studioznije raena: 1) Vuds (J. H. Woods) je poetkom veka objavio svoj
paljivo i dugo raen prevod YS zajedno sa dva vana klasina komentara (Vyasin i Vacaspatimire). Jaa strana ovog prevoda je ujedno i izvor najveih tekoa pri njegovom itanju:
svakom sanskritskom terminu iznaen je po svaku cenu jedan engleski termin i ovaj je upotrebljavan svuda i u svakom kontekstu bez obzira da li bi neki drugi sinonim moda bolje
ukazivao na znaenjsku nijansu koja dominira u tom kontekstu. Ovo utoliko vie smeta ukoliko engleski ekvivalent esto samo parcijalno ukazuje na bogatu konotaciju sanskritskog
termina. Kada italac zna o kome je sanskritskom terminu re, onda itanje poprima izgled
jednog deifrovanja i tada sve dobro ide. U suprotnom, reenice ponekad nemaju smisla jer
vetaki skovani termini bez te svoje sanskritske potpore gotovo nita ne znae engleskom
itaocu.
Poslednja dugo usavravana verzija Hauerovog nemakog prevoda YS (u Der Yoga,
ein indischer Weg zum Selbst, Stuttgart, 1958.) zasnovana je na potpuno drukijem principu:
autor pokuava da sanskritsku reenicu kao misaonu celinu potpuno transportira u, inae, za
prevod sa sanskrita veoma pogodan, nemaki jezik, pokuavajui da esto dugim perifrazama
nae to pribliniji ekvivalent sanskritskom pojmu. Ovaj relativno komotan nain prevoenja,
opravdan injenicom to autor daje uporedo i sanskritski tekst, dobar je onda kada je autor
siguran u koncepciju koju, na taj nain, sasvim otvoreno i do kraja namee itaocu. Osobenost
ovog, esto izuzetno uspelog prevoda jeste i u tome to se manje nego drugi prevodi, a
ponegde gotovo nimalo (kao npr. u IV knjizi YS), dri klasinih komentara.
Najnoviji francuski prevod, izaao u zborniku L'Hindouisme (Paris, 1974, izd.
Fayard), mnogo je blii po koncepciji Woodsovom prevodu koga ponegde sasvim sledi.
Mada se preteno oslanja na tradicionalne komentare, ne retko se mogu sresti i izuzetno sretna
i originalna reenja nekih tekih mesta. U ovom predstavljanju YS evropskoj publici daleko
bolji deo su, na alost kratki, komentari koje je L. Silbern pisala uz prevod koji je izradila
Enul (A. M. Esnoul). Izdvajajui posebno ova tri prevoda koja se jo uvek mogu nabaviti u
knjiarama ili kod izdavaa, to je izmeu ostalog bio razlog da ih posebno pomenem
nipoto ne elim da negiram vrednost i nekih drugih kao to su: Dojsenov (Deussen) u
njegovoj Algemeine Geschichte der Philosophie, Da (G. Jha), Aurobindov, Vivekanandin,
Mirin (R. Mishra), Mitrin (R. L. Mitra), kao i neki parcijalni prevodi kao to su Glasenapov,
Lakombov (Lacombe), Balantajnov (Ballantyne), koga je dovrio astri, ili poljski prevod
Ciborana (L. Cyboran), koji se pojavio u Studia Filosoficzne. Prevod Mason-Ursela, koji
sam itao u neautorizovanom rukopisu, ne ini mi se dovoljno doraen i itajui prevod i
kratke komentare koji ga prate imao sam utisak da je re tek o skici budueg prevoda koga
autor nije stigao (ili nije hteo) da doradi i izda. Ovaj eminentni poznavalac indijske kulture
59

radio je na francuskoj verziji Vivekanandinog prevoda.

Od pomenutih prevoda lako je nabaviti Aurobindove i Vivekanandine prevode,
komentare i spise o jogi, jer ova dela uivaju u svetu veliku popularnost, iako mi se ini da je
pisana re ovih slavnih jogina daleko ispod nivoa njihovih iskustava i ne zasluuje onu slavu
koju su ovi, kao jogini, za ivota uivali. Bio sam uveliko razoaran Vivekanandinim delom,
iako ovo uveliko nadmauje prevode i dela nekih drugih autora, takvih kao to su R. V.
Dvivedi, Donston, (Ch. Johnston), Vud (E. Wood) (prevod ovog poslednjeg autora nalazi se
u knjizi Practical Yoga, a prevedeno je sa engleskog i na francuski (La pratique du yoga
Paris, 1969).
7. Osim Patanjdalijeve joge postoje i drugi manje-vie doraeni sistemi joge: joga iz
klasinih epova, tantristike barokne forme, budistika, jainistika, vedantinska joga . . .
Joga se, kako ree La Vale-Pusen (La Valle-Poussin), lako venavala sa raznim spekulativnim
i duhovnim sistemima i doktrinama, nadopunjujui ih vrlo uspeno, inei ih u praktinom
smislu mnogo efikasnijim. Brak samkhya-joga i budizam-joga su, svakako, ako ne najuspeliji,
ono najtrajniji i najpoznatiji brakovi joge. O jogi i njenoj ulozi u jednom tako izraenom duhovnom sistemu kao to je ivaizam iz Kamira znamo isto toliko koliko i o samom sistemu
dakle, veoma malo. Nesrazmerno malo poznat u poreenju sa drugim sistemima, ovaj
sistem, koji u delima Abhinavagupte doivljava svoju najviu taku, predmet je danas sve
veeg interesovanja i na Zapadu i na Istoku. Delo kao to je Abhinavaguptina Tantraloka
moe se smatrati pravom enciklopedijom joge. Verovatno najkondenzovaniji oblik
jogistikog, mistikog iskustva moemo sresti u delu iste tradicije nepoznatog autora pod
imenom Vijnanabhairava (Uvod, prevod na francuski, kao i bogati i veoma korisni komentari
iz pera Lilijan Silbern, Paris, 1964, zastupnik izdavaa E. de Boccard).
8. Retko se veliki uitelji odluuju da piu ita nalik na udbenik ili praktini prirunik za
inicijaciju u tajne joge. Udbenici joge su pozna pojava u njenoj istoriji. Na Zapadu, meutim,
gde je od interesa, ma kako plemenitog, relativno lako mogue napraviti business, u poslednje
vreme sreemo mnoge potene i nepotene pokuaje da se joga uini dostupna to veem
broju (kupaca). Moda iz proseka odskau kompletnou informacija dela Indijca Iyangara
(Light on Yoga) i Belgijanca Van Lisbeta (Andre van Lysbeth), predsednika Evropske
federacije za jogu, (J'apprend le Yoga). Meutim, ovde su u pitanju iskljuivo udbenici
hathayoge. Za druge oblike joge ne znam nijedan udbenik koji bih mogao posebno
preporuiti ili izdvojiti.
9. O tome ta je sve oznaavala re yoga kroz vekove bogate sanskritske literature italac se
moe obilno obavestiti u znaajnoj studiji Mason-Ursela: Sur la signification du mot Yoga
(Revue de l'histoire et religion, Paris 1924). Na naem jeziku neka elementarnija
obavetenja o tome italac moe nai u prevodu Radakrinanove Istorije indijske filozofije.
10. Najstariji sauvani komentar koji uiva najvei autoritet meu spisima o jogi nastalim
povodom yogasutri i koji je i sam bio povod mnogih poznijih komentara je relativno kratak
komentar poznat pod imenom Yogabhasya (u daljem tekstu YBh) koji se pripisuje Vyasi. Kao
i u sluaju veine starih indijskih tekstova, datum je neodreen. ini mi se verovatnije
miljenje onih autora koji tvrde da ovaj tekst nije stariji od druge polovine VII veka, mada ga
Radakrinan smeta u IV vek, niti pak pozniji od komentara koji su usledili kao njegova
razjanjenja, kao to je to Vacaspatimirin Tattvavaisaradi dakle, prva polovina IX veka.
Neto pozniji od ovog opirnog komentara koji obiluje erudicijom jeste esto interesantan,
komentar uvenog uenog kralja i jogina Bhoje poetkom XI veka, pod naslovom
Rajamartanda. Jedan od vanih komentara svakako je i komentar iz pera iskusnog
poznavaoca vedante, samkhye i joge Vijnanabhikua iz XVII veka, koji se po znaaju jedini
meu poznijirn komentarima moe meriti sa autoritetom Vyasinim. Vijnanabhiku je napisao
dva komentara relevantna za jogu: jedan na Vyasin komentar, pod imenom Yogavarttika, i
drugi, koji sa puno razumevanja i vrlo jasno, na jedan sistematiniji nain, ukratko izlae, sve
60

to je vano u YS i povodom njih, pod imenom Yogasarasamgraha. Od starijih komentara

vredi pomenuti jo moda i Ramananda Sarasvatijev komentar iz XVI veka Maniprabha.
Opirniju bibliografiju starijih i modernijih radova o YS italac moe nai u esto
pretampavanoj knjizi M. Eliadea Le yoga: immor-talite et liberte, u Cimerovoj knjizi
Filozofije Indije ili u popularnoj knjizi Danijelua (A. Danielou) Yoga. The Method of reintegration.
11. O ovim osnovnim pojmovima joge, kao to su asana, dhyana, samadhi, samyama... bie
vie rei povodom aforizama u kojima se ovi prvi put pojavljuju.
12. Kako je izgledala izvorna verzija Patanjalijevog teksta, nije nam poznato. Tradicija nam
je ostavila verziju prema kojoj se Yogasutre dele u etiri knjige (pada). Otkad se pojavila
sumnja u pripadnost IV knjige originalnoj verziji i meni se ini opravdanije verovati da je
celina teksta, onakva kakvu je poznajemo i iju tradicionalnu verziju ovde objavljujemo, u
stvari jedna poznija kompilacija nekih razdvojenih tekstova u kojoj dosta jasno moemo da
uoimo izvesne tematske celine. Kao Dojsenu i Haueru, i meni se inilo opravdanim da u
samom tekstu posebnim naslovima naznaim te celine, zadravajui, ipak, i tradicionalnu
podelu na etiri knjige.
13. Tek s izuzetno naglim razvojem nauke, koja se razvija pod imenom parapsihologije,
neka od ovih iskustava, otkrivena kao izvesni sluajni darovi nekih pojedinaca, skreu panju
i uvruju autoritet tekstova u koji spada i tekst YS. Ono to poneki sluajno otkriven i
afirmisan medijum ili izuzetno osetljiv subjekt ima kao jedan bogomdani dar, jogin
razvija sistematski i, da tako kaemo, usput - idui za svojim najviim ciljem. U YS se
eksplicite skree panja na opasnost da se na ovim zavodljivim moima kao to su
telepatija, telekineza, astralna projekcija, levitacija i njima slinim moima jogin,
zaveden njihovom profanom primenom, zaustavi u svom napredovanju ka cilju (cf. YS, III,
37).
14. Takozvana teorija o tri gune (rajas, tamas, sattva), koja je gotovo panindijska, ali koju
specijalno samkhya i yogadarana razvijaju, nalazi se upletena u samu sr jogistike
problematike. O istoriji ili, tanije, predistoriji ovih pojmova moe se italac opirnije
obavestiti u studiji E. Senarta: Rajas et Ja theorie des trois guna (Journal Asiatique, 1915,
II, s. 151 sq) ili Piluki (J. Przvluski): La theorie des gunas (London 1932). Meutim, svaka
istorija filozofije o ovome govori dovoljno, tako da nema potrebe da ona ovde bude specijalno
izlagana. U meri u kojoj se ova javlja kao neophodna za elementarno razumevanje teksta YS
italac e nai nuna razjanjenja u komentarima ispod aforizama u kojima se ovi pojmovi
pojavljuju po prvi put.
15. O pojmu duhkha i njegovoj suprotnosti sukha vidi beleku pod YS, I, 17.
16. Inae je veza izmeu YS i izvesnih delova budizma tako tesna da mi se inilo sasvim
opravdano posegnuti ponegde u bogatu riznicu budistikih tekstova da bi se potrailo poneko
dodatno rasvetljivanje, pogotovu onde gde su jogistiki tekstovi ili nedovoljno jasni ili, to je
ei sluaj, isuvie krti na opisima. Ovo se specijalno odnosi na zamrenu problematiku
samadhija. Napominjem da sam se u komentarima uz YS, I, 17. i 18. obilno sluio podacima i
objanjenjima koje prua jedan tako bogat tekst kakav je, bez sumnje, jedna od osnovnih
budistikih summa - Mahaprajnaparamitasastra.
Inae su se ovim odnosom izmeu budizma i joge specijalno bavili La Vale-Pusen u
Le bouddhisme et le Yoga de Patanjali (Bruxelles, 1937), M. Eliade posveuje celo jedno
poglavlje u svojoj monografiji o jogi koju smo maloas pomenuli, E. Senart, u lancima
Bouddhisme et yoga i Origines bouddhiques.
17. Po ukupnom broju lanova (ahga) (pet spoljanjih i tri unutranja) patanjalijevska
61

se joga naziva i osmolana joga, a esto zbog dostojanstva koje se pridaje onim viim ili
unutranjim lanovima ova se joga - za razliku od hatha-yoge, bhaktiyoge, mantrayoge,
karmayoge, kriyayoge, laya-yoge, jnanayoge itd. - naziva raja ili kraljevska joga. O ovim
niim, podreenim formama joge italac moe nai osnovna obavetenja i bibliografiju
kod Danielua u Toga. The method of reintegration (London, 1948). Neke od oblika susreemo
implicitno ili eksplicitno pominjane i u tekstu YS. O raznim formama joge i razliitim
tradicijama italac se moe opirnije obavestiti u knjigama Eliade-a, Vudruf (Wodroof),
Bharatia, Silbern i dr.
18. Vairagya sam preveo kao proienost, vodei rauna o osnovnom znaenju korena
RANJ preko kojeg ovaj stoji u u direktnoj vezi sa rajas i koji upuuje na izvesnu obojenost,
neprozirnost. vairagya, oznaava, dakle, odsustvo, uklonjenost te neistoe, te nepoeljne
obojenosti. Iako upotrebljena u ovim kontekstima kao psiholoka kategorija, ipak prevodi u
smislu bez-eljnost (dispassionless) ili detachement i pored toga to dobro ukazuju na
neke aspekte ove rei, ne zadovoljavaju utoliko ukoliko uopte ne evociraju tu osnovnu ideju
na koju proienost ukazuje.
19. Da bih mogao jo uvek da upotrebljavam ovaj vaan, ali toliko upotrebljavan i
zloupotrebljavan pojam, ovom ortografijom rei svest skreem panju itaocu na to koju
osnovnu sliku ili ideju nosi za mene u ovom kontekstu ovaj pojam. S-veu jedan sadraj ili
intencionalitat jedna vest postaje in-formacija. Prefiks s- (od sa) ukazuje na ovu
saobraavajuu in-formativnu funkciju odreene vesti, koja u registrujuem kompleksu
obavlja (ili ne) jedno novo formiranje. U perspektivi YS ovaj registrujui kompleks sadri
upravo kao svoj centar jednu transcendentalnu subjektivnost, koju tekst oznaava kao
ovek (purua), a ija differentia specifica jeste upravo to to vest mada saoptena svesti (citta ili buddhi), odnosno upeaena, ubeleena u njoj, ne izaziva nikakvu transformaciju.
20. Za jogina koji je jogin upravo zato to postie mo nezaustavljive introspekcije pojam
ne-svesnog predstavljao bi contra-dictio in adjecto.
21. Ova uvek prisutna, spontana afektivna ili emocionalna reakcija, ovaj primordijalni impuls
due, njen neposredni odgovor na predoeno ili vest taj sloeni i pomalo zagonetni
pojam koji YS oznaavaju kao bhoga, predstavlja svakako jedan od najvanijih pojmova
jogistike psihologije ili psihoanalize. Izveden iz korena BHUJ - ije je jedno od osnovnih
znaenja, participiranje u... (najee u jelu, piu i sl.) - ovaj termin ukazuje na onaj ivotni
pokret due kojim se ova baca na predmet da bi ga iskuala, svarila, doivela. Vuds i Mira ga
prevode prilino dobro sa experience, a drugi sa das Geniessen, Genuss, la jouissance.
O ovome e neto vie biti rei povodom odgovarajueg aforizma (cf. YS I, 15).
22. O tome kako izgleda to najgrublje ienje i smirivanje, naime, o tome ta znae termini
yame i nyame kojima je ukazano na naine ovog ienja, neka italac vidi izreke i komentare
koji se time bave (cf. YS II, 29 i dalje).
23. Ove pojmove ovde pobrojane daje Vyasa u svom komentaru.
24. Veoma vaan pojam patanjalijevske joge je i ovaj poticaj, odnosno povoenje
(pratyaya, od korena praty-i). Naime, uvek kada neto ulazi u polje interesa ili znaenja, kad
god se javlja pokret due usled pojave nekog znaka, tada se kao najoptiji termin upotrebljava
upravo pratyaya. Termin dua, o ijem pokretu ili poticaju upravo govorimo, ovde, i inae,
stoji prilino neadekvatno umesto onoga to indijci nazivaju suptilno telo (linga ili
sukmaarira) za razliku od vidljivog, grubog, fizikog. Slika koja moe moda najbolje da
poslui da bi se imala neka predstava o ovom telu jeste izvestan plazmatini fluid koji se
prostire na prostoru koji priblino odgovara naem fizikom telu ili moda tanije - u kome je
62

ovo vidljivo telo smeteno. Razni poticaji, bilo iznutra bilo spolja, izazivaju pokret, ponekad i
buru u tom fluidu, ili bioplazmi kako to ovaj fenomen, dosta sreno, naziva savremena
sovjetska parapsihologija zasnovana na rezultatima Kirlijanove fotografije.
25. O odnosu joge prema seksualnoj apstinenciji kao delu tog represivnog morala prof.
Filioza je posvetio itavu jednu studiju, u kojoj, po mom miljenju, dobro osvetljava ovaj
odnos. Povodom represije seksualnog nagona zauzima se priblino isto stanovite kao to smo
upravo formulisali s obzirom na bilo kakve represije (cf. J. Filliozat: Continence et sexualite
dans le bouddhisme et les disciplines de yoga).
26. Sva promaena traganja za svetim, naravno, valja takoer ukljuiti u pojam
civilizacijske istorije, koja je u jogistikoj, i ne samo u jogistikoj perspektivi jedno ciklino
kretanje, bez teleolokog opravdanja.
27. Kao to je to uvek bilo, pravci kao ovaj, i njemu slini, najee oznaeni kao
ezoterini, i sami e, po prirodi stvari, izai na marginu socijalnog ili e i sami zaboraviti ili
zapostaviti to to su i drugi zaboravili ili ega nisu nikad ni bili svesni. Tako danas jedina
forma joge koju susreemo i moemo da susretnemo inkorporiranu u stvaralako,
produktivno, skupljako drutvo jeste hathayoga kojom se postie jedna psihofizika savitljivost koja doprinosi lakem podnoenju tereta (otuujuih) produktivnih odnosa iz kojih
umoran proizvoa bar privremeno izlazi, da bi im se posle joge osveen i jo sposobniji za
produkciju vratio. Stoga protiv joge, ma kakva ona bila, ni ranija drutva, a ni savremeno, ne
moraju da preduzimaju nikakve mere opreza ili odbrane. Ono to uspeva da se inkorporira
funkcionalno se da opravdati; ono, pak to nije u drutvu nije ni predmet sociologije i kao
takvo izmie sociolokom sistematisanju i objanjenju, bar po svojoj sutini.
28. Kao i uvek, i ovde je interesantno povesti rauna o etimolokom razvoju rei.
Personalitet dolazi od lat. persona (iz personata), to je prvobitno oznaavalo masku koja
je, inae, bezlinoj individui glumca davala neki odreeni lik, linost neophodnu, za
ulogu (per sonata).
29. Re kaivalya ukazuje istovremeno na dve razliite ideje koje se u ovom kontekstu sretno
spajaju u jednu: naime, s jedne strane, kaivalya u sanskritu oznaava stanje onoga to je prosto, ne umeano, isto, dakle, nekakvu oienost, ogoljenost (npr. nekog zemljita). S druge
strane, u konotaciju ove rei ulazi i ideja savrenstva, zavrenosti, potpunosti. Obe strane valja
uzeti u obzir i ukljuiti u pojam kada je on upotrebljen na nain na koji ga shvata joga.

BIBLIOGRAFIJA
Zahvaljujui mnotvu dobro sauvanih rukopisa (od kojih najstariji datiraju iz 1600.
godine) - indijskim panditima i nekim evropskim indolozima polo je za rukom da ustanove
nekoliko dobrih kritikih izdanja teksta Yogasutri. Meu nekoliko veoma dobrih inilo mi se
najpraktinijim upotrebiti ono koje je 1904. izalo u Puni u seriji sanskritskih tekstova koja se
navodi kao Anandarama Sanskrit Series budui da se uz izdanje ovog teksta nalaze i tri
klasina komentara na okupu i da se u tekstu navode varijacije iz dvanaest najverodostojnijih

63

manuskripata31. Verziju koju je izabrao izdava K. . Agae sa neznatnim izmenama uzeo

sam za osnovu teksta koji je posluio za ovaj srpskohrvatski prevod. Preporuiti se moe pre
svega izdanje iz Kalkute, 1890, zatim izdanja Bombay SS, Benares SS, Kashi SS. to se
teksta samih YS tie, mogu korisno posluiti sva dela navedena u bibliografiji koja sadre
sanskritski original budui da su razlike relativno male. esto uz izdanje samog teksta ide i
prevod na neki od ivih jezika. Meutim, u ovu istu grupu naslova ukljueni su i prevodi bez
originala koji, ak i kada su u mnogome nesavreni, mogu biti interesantni itaocu koji eli da
uporeuje prevode. U istu listu sam ukljuio i sve one studije i radove koji se neposredno
odnose na Patanjalijev sistem joge, odnosno koji poblie obrauju neki od posebnih aspekata
samog teksta.
U drugoj grupi naslova nalazi se izvestan broj dela koja mogu itaocu da prue jedan
celovit pogled na totalitet fenomena joge smetajui ga u iru celinu drugih, srodnih mu
duhovnih pojava, pruajui i istorijski kontekst u kome se ovaj razvijao i bez koga ga je teko
razumeti. Tu su ukljuena i dela koja predstavljaju presek istorije nekog od problema koji su
univerzalno prisutni u indijskoj filozofiji a koji se nalaze u centru i Patanjalijevog sistema,
kao npr. problem svesti ili problematike guna.
U treoj grupi nalaze se dela koja tretiraju neki od mnogih drugih oblika koje je
joga poprimala u toku svoga istorijskog razvijanja. Radi komparativnih studija navedeni su
i neki od najvanijih klasinih tekstova te druge joga tradicije i neke od vanijih studija
posveenih tim razliitim vrstama joge. Tu se nalazi i izvestan broj dela posveenih
razmatranju odnosa koje je mogue ustanoviti izmeu joge i nekih drugih pravaca prisutnih u
indijskoj odnosno zapadnoevropskoj tradiciji (budizam, samkhya, vedanta, psihoanaliza i dr.).
I, najzad, tu su i bibliografski podaci za sva ona dela koja se bilo kojim povodom nalaze
spomenuta u tekstu Uvoda i komentara.

I
Agae, K. ., (izd.), Ptanjala-yoga-sutrni (tekst YS sa komentarima Vyase, Vacaspatimire
i Bhoje, ASS No 47, Poona, 1904
Aranya, S. H., Yoga Philosophy of Patanjali, University of Calcutta, 1963
Aurobindo, Elements of Yoga, Pondicherrv, 1933-36
Ayyar, N. S. V., A peep into Patanjali, Visvabharati Quarterly, VI, Santiniketan, 1928
Balarama,
Yoga-darana. Bhagavan-Mahamuni-Patanjali-pranitam (YBh, TV and a
tippana by Balarama), Calcutta, 1890. - Pretampano u Benaresu 1908. bez izmene paginacije
pod naslovom: Patanjala--daranasya-yoga-tattva.
Ballantyne and astri Deva, Yoga-sutra of Patanjali, (tekst YS i engl.prev.) Delhi, 1971
Bodas, R. Sh., Ptanjala-sutrani, (YS, YBh i TV) BSS, No 46, 1892
Das, B., A Concordance Dictionary to Yogasutras of Patanjali and the Bhya of Vyasa,
Benares, 1938
Dhundiraj asrri, The Vogasutram, KSS No 85, Benares, 1931 Dvivedi, M. N., The Yogasutra of Patanjali, Bombay. 1890
Eliade, M., Patanjali et le Yoga, Paris, 1962 Esnoul, A. M. et L. Silburn, Les Yoga Sutras,
(fr. prev. A. M.E.; komentari L. S.) u zborniku L'Hindouisme, Paris, 1973
Feuerstein, G. and Miller, J., A reappraisal of Yoga, London, 1971
Hauer J. W., Der Yoga: ein indischer Weg zum Selbst, (translit. tekst YS i nem. prevod),
Stuttgart, 1958
Janaek, A., Two texts of Patanjali and a statistica! comparison of their vocabulaires,
Archiv Orientalni, XXVI, Prague, 1958
Janaek, A., The voluntaristic type of yoga in Patanjali's Yogasutras Archiv Orientdlni,
XXII, 1954
Jha, G., The Yogadarshana, (YS i YBh sa navodima iz Vacaspatimirinog,
31

Listu MSS Patanjalijevog i svih do nedavna pronaenih dela iz joga-tradicije italac moe nai u Mitrinom
delu (cf. bibliog.) ili u Aufrehtovom katalogu (Th. Aufrecht, Catalogus Catalogorum, Leipzig, IIII, 1891
1903).
64

Vijnanabhikuovog i Bhojinog komentara), Madras, 1934

Johnston, Ch., The Yoga Sutras of Patanjali, New York, 1912, 1949, 1952, London, 1952
Lacombe, O., u zborniku Themes et texts mystiques (urednik L. Gardet) parcijalni prevod YS
(99 sutri), Paris, 1947
Mishra, N., Conception of samskara in the Yogasutra, Journal of Bihar and Orissa
Research Soc'iety, XXXVII, Patna, 1951
Mitra, R., The Yoga aphorisms of Patanjali With the commentarv of Bhoja Raja and an
english translation, Calcutta, 1883
Prasada, R., Yoga-sutras of Patanjali with Vydsa Bhaya, Allahabad, 1910
Purohit Swami. S., Aphorisms of Yoga, London, 1938, ponovo 1957
Sahay, M., PatanjaIayogasutras and the Vyasa Bhaya, Visheshvaranand Indological
Journal, II, 1964
Sarasvati, R. Y., Maniprabh (teskt i engl. prev.), BenSS, No 75, 1903 Woodsov prevod u
Journal of American Oriental Society, 1914
Taimni, I. K., The Science of Yoga (tekst YS, engl. prev. i prevodioevi komentari) Madras,
1965, 1971
Vijnanabhiku, Yogasdrasamgraha, (tekst i engl. prev. G. Jha), Bombay, 1894, Madras,
1933*
Vijnanabhiku, Yogavarttika, u The PanditNewSeries,\o\. VVI,Benares, 1884
Vivekananda, Raja Yoga (sa tekstom YS, engl. prevodom i komentarima) Calcutta, etrnaesto
izd. 1970)
Wood, Ernest, Practical yoga, ancient and modem, (prevod i koment.) Beverly Hills,
California, 1948, 1973
Woods, James Haughton, The Yoga Sistem of Patanjali or Ancient Hindu Doctrine of
Concentration of Mind, Harvard Oriental Series, vol, 17, Cambridge, Massachusets, 1914,
1927, New Delhi, 1965, 1972

II
Dasgupta, S. A History of Indian Philosophy, 5 vol. Cambridge, 192255
Dasgupta, S., Hindu Mysticism, Chicago, 1927
Deussen, P., Allgemeine Geschichte der Philosophie, Leipzig, 1894
Glasenapp, H. von, Die Philosophie der Inder, Stuttgart, 1948, 1958
Grousset, R., Les philosophies indiennes. Les systemes, Paris, 1930
Katii, R., Stara indijska knjievnost, Zagreb, 1973
Masson-Oursel, P., Esguisst d'une hisloire de la philosophie indienne, Paris, 1923
Przyluski, J., La theorie des gunas, Buli. Oriental School, vol. VI, London,193032
Radhakrishnan, S., Indian Philosophv, 2 vol., New York London, 1923 srpskohrv. prev.
Indijska filozofija, Beograd, 196465
Renou, L. et J. Filliozat, UInde classique, 2 vol., Paris, 1953
Saksena, S. K., The Nature of Consciousness in Hindu Philosophy, Benares, 1944
Veljai, ., Filozofija istonih naroda, I tom Indijska filozofija, Zagreb,1958
Zimmer, H., Philosophies of India, ed. by J. Campbell, New York, 1951

III
Aurobindo, Bases of Yoga, Pondicherry, 1936
Aurobindo, On yoga, Pondicherry, 1955
Aurobindo, The Life Divine, Pondicherry, 1955
Avalon, A. (alias Sir J. Woodroffe), The Serpent Power, London, 1919, Madras, Ganesh,
1936
Ayyangar, T. R. S., The Yoga Upaniads, Theosophical Publ. House, Adyar, 1952
Bedekar, V. M., Dharan and codana (yogic terms) in Mokadharmaparvan of the
Mahbharata in their relation with the Yogasutras, Bharatiya Vidya, XXII (1962)
65

Bedekar, V. M., The Dhydnayoga in the Mahbharata (XII, 188), Bharatiya Vidya, XXI
(1961)
Bernard, Theos, Hatha Yoga, London, 1944
Bharati, A., The Tantric Tradition (sa opirnom bibliografijom), London 1965, New York,
Anchor Books, 1970
Briggs, G. W., Gorakhnath and Kanphata Yogis, Delhi, 1973
Brosse, Therese, Etudes instrumentales des techniques du Yoga. Experimen-tation
psychosomatique, Paris, 1963
Choisy, M., La metaphisigue des yogas, Geneve, 1948
Conze, E., Buddhist Meditation, Unwin Books, London, repr. 1972
Cowell, E. B., The Saiva darsana samgraha by Madhava acharya with english
translation, Chowkhamba Sanskrit Sridies, vol. X, Varanasi 1961
Danielou, Alain, Yoga. The Method of reintegration, London, 1949
Franc. prevod Yoga-methode de reintegration, Paris 1951, 1973
Dasgupta, S. N., A Study of Patanjali, Calcutta, 1920
Dasgupta, S. N., Yoga as Philosophy and Religion, London, 1924
Dasgupta, S. N., Yoga Philosophy m relation to other Systems of Indian Thought, Calcutta,
1930, Delhi, 1974
Digambarji, Swami and Pt. Raghunathashastri Kokaje, Hatha-yoga-pra-dipika, (Kritiko
izdanje sansk. teksta i engl. prevod), Lonavla, Poona, 1970
Divanji, Sri Prahlad C., Yogayjnavalkya, a treatise on Yoga as taught by Yogi
Yjnavalkkhya, Bombay Branch of the Royal Asiatic Society Monograph Bo 3, Bombay,
1954
Eliade, M., Yoga. Essai sur les origines de la mystique indienne (sa bibliografijom), BucarestParis, 1936
Eliade, M., Technigues du yoga, Paris, 1948
Eliade, M., Le Yoga, immortalite et liberte, Paris, 1954, 1972 (dodaci u bibliografiji) engl.
prev. Yoga-immortality andfreedom, London, 1969
Evans-Wentz, W. Y., Tibetan Yoga and Secret Doctrines, Oxford, 1935
Evola, J., Le Yoga tantrigue, Paris, 1971
Feuerstein, G., The Essence of Yoga, London 1974
Filliozat, J., Continence et sexualite dans le bouddhisme et les disciplines de Yoga, Etudes
carmelitaines; Mystique et cnntinence, Bruges, 1952
Filliozat, J., Sur la concentration oculaire dans le Yoga u Yoga, eine Internationale
Zeitschrift, vol. I, No l, Hamburg, 1931
Filliozat, J., Taoi'sme et Yoga Journal Asiatigue, CCLVII, 1969, No 12
Frobe-Kepteyn, O. (izd.), Yoga und Meditation im Osten und im Westen, Ziirich, 1934
Garbe, R., Samkhya und Yoga, Strasbourg, 1896
Hauer, J. W., Die Anfange der Yogapraxis im alten Indien, Berlin-Stuttgart-Leipzig, 1922
Henrotte, J. G., Yoga et biologie, Atomes, mai 1969
Jordens., J., Jung und Yoga, Journal oflndian Academy ofPhilosophy, 3, Calcuta, 1964
Kaviraj, G., Goraka-siddhanta-sangraha, (edition with introduction), Sarasvati Bhavana
Texts No 18
Kaviraj, G., Siddha-siddhanta-samgraha, (edition), Sarasvati Bhavana Texts, No 13
Kuvalavananda, S. and Dr. Shukla, S. A., Gorakaatakam (with introd.,text and engl.
transi.), Lonavla, Bombay.
Lacombe, O., Sur le Yoga Indien, Etudes Carmelitaines, oct. 1937 La Vallee-Poussin, L.
de, Le bouddhisme et le Yoga de Patanjali, u Melanges chinois et bouddhique, Bruxelles,
1937 Lindquist, S., Die Methoden des Yoga, Lund, 1932 (skup tekstova iz jogatradicije)
Lu K'uan Yii, Taoist Yoga'. Alchemy and Imtnortality, London, 1970
Lysebeth, Andre van, J'apprend le Yoga, Flammarion, 1965 Malik, Smt. Kalavani, Siddhasiddhanta-paddhati and other works of Nahts Yogis, Poona Oriental Book House, 1954
Masson-Oursel, P., Le Yoga, Paris, 1954, peto izd. 1965 Masson-Oursel, P. Sur la
signification du mot 'yoga' Revue de l'histoire et religion, Paris, 1924
66

Michael, Tara, Hatha-yoga-pradipik, (traduction, introd. et notes avec extraits du

commentaire de Brahmapanda), Paris, 1974
Padoux, A., Recherches sur la symbolique et renergie de la parole dans certains textes
tantriques, Paris, 1963
Pensa, C., Observations and references for the study of adangayoga Yoga Quarterly
Review, 4, London, 1972
Prem, S. K., The Yoga of the Bhagavat Gita, London, 1958
Pott, P. H., Yoga and Yantra, The Hague, 1966
Przyluski, J., La Grande Deesse, Paris, 1950
Rhys Davids, C., Dhyana in Early Buddhism, Indian Historical Quar-terly, III, 1927
Saksena, S. K., The nature of buddhi according to Samkhya-Yoga Philosophical Quarterly
XVIII
Saksena, S. K., The problem ofexperience in Samkhya-Yoga metaphysics with special
reference to Vacaspati and Vijnabhiku, Poona Orien-talist IV, 4, Poona, 1940
Sambaiva Sastri, K., Yogaydjnavalkya, Sanskrit edition, Trivandrum Sanskrit series No
CXXXIV, 1938
Schmitz, O. A. H., Psychoanalyse und Yoga, Darmstadt, 1923
Sengupta, N. N., Practice of detachement in spiritual life: Aspara-Yoga in its historical
development, Journal of the United Provinces Historical Society XIII, Lucknow, 1940
Senart, E., Bouddhisme et Yoga, Revue de l'Histoire des Religions, nov. 1900
Senart, E., Origines bouddhiques, Bibliotheque de vulgarisation du Musee Guimet, vol.
XXV, 1907
Senart, E., Rajas et la theorie des trois guna, Journal Asiatique, II Silburn, Lilian, Le
Vijrinabhairava, (sanskr. tekst, fr. prevod i komentari L. S.), Paris, 1961
Singh, M., Gorakhnath and Medieval Mysticism, Lahore, 1936
Smart, N., The Yogi and the Devotee, London, 1968
Sastri, Mahadeva, The Yoga Upaniads, text with commentary of Sri Upaniad-BrahmaYogin, Madras, 1920 Varenne, J., Le Yoga et la tradition hindou, Paris, 1973
Varenne, J., Upanishads du Yoga, traduites du sanskrit et annotees par J. V., coll. UNESCO,
Gallimard, 1971
Vasu, Srischandra, Gheranda Samhita, text and engl. translation, Madras, 1933
Vidhyaravasa, S. C., Siva samhita, engl. translation, Allahabad, 1923
Vidyarnava, R. B. S. Ch., iva-Samhita, text and transi., Allahabad, 1942
Williams, R. H. B., Jaina Yoga, London, 1963
Winter, F. L, Psychoanalysis and the Yoga aphorisms, Quest, 10, London, 191718
Wood, E., Yoga dictionary, New York, 1956 Yajnavalkya-Smrti with the Mitakara, edit.
Bapu Sastri Moghe, Bombav,1892
Yogaakti, P. M., Science of Yoga, (transi, of Gheranda Samhita, Bombay, 1964
Zigmund-Cerbu, A., The adangayoga, History of Religions, II, Chicago, 196364

67

Faksimil teksta Yogasutri na sanskritskom jeziku (izdanje ASS, br. 47, Poona, 1904)

68

69

Osho

JOGA: Alfa i omega

Knjiga 1
Prva od deset knjiga predavanja o Patanjalijevim Joga sutrama,
odrana od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine

Lektura, korektura i napomene:

Ivan Anti

70

SADRAJ
Poglavlje 1
UVOENJE NA STAZU JOGE.3
Poglavlje 2
JOGA, STAZA BE ELJA.15
Poglavlje 3
PET MODIFIKACIJA UMA.26
Poglavlje 4
S ONE STRANE UMA, PREMA SVESTI.39
Poglavlje 5
ISTINITO I NEISTINITO ZNANJE.48
Poglavlje 6
ISTOTA JOGE.62
Poglavlje 7
STALNA UNUTARNJA PRAKSA.65
Poglavlje 8
ZAUSTAVI SE, I TO JE OVDE!....77
Poglavlje 9
PRAKSA I BEELJNOST.88
Poglavlje 10
UZROK VAE PATNJE.99

71

Poglavlje 1
UVOENJE NA STAZU JOGE
25. decembar 1973.

A sada, o disciplini joge.32 (I,1)33

Joga je obustava aktivnosti uma. (I,2)34
Onda je svedok utvren u sebi. (I,3)35
U drugim stanjima, postoji identifikacija
sa modifikacijama uma. (I,4)36
Patanjali37
Mi ivimo u dubokoj iluziji - obmani o nadi, budunosti, sutranjici. Nie je negde
rekao da ovek ne moe iveti sa istinom; njemu trebaju snovi, trebaju mu obmane, potrebne
su mu lai da postoji. Nie je u pravu. ovek kakav je sada ne moe postojati sa istinom. Ovo
treba shvatiti vrlo duboko, jer bez razumevanja toga, ne moe biti ulaska u istraivanje koje se
zove joga.
Um treba duboko razumeti - um kome trebaju lai, um kome trebaju obmane, um koji
ne moe postojati sa realnim, um kome trebaju snovi. Vi ne sanjate samo nou. ak i dok ste
budni, sanjate neprekidno. Moda gledate u mene, moda me sluate, ali struja sna tee unutra
u vama. Neprekidno um stvara snove, slike, fantazije.
Sada naunici kau da ovek moe iveti bez spavanja, ali ne moe iveti bez snova.
U davnim danima shvaeno je da je spavanje potrebno, ali sada moderno istraivanje kae
spavanje nije zaista nuno. Spavanje je potrebno samo da biste mogli sanjati. Ako vam nije
dozvoljeno da sanjate i dozvoljeno da spavate, neete se ujutru oseati sveim, bodrim.
Oseaete umor, kao da uopte niste mogli spavati.
U noi ima perioda - perioda za duboko spavanje i perioda za sanjanje. Postoji ritam upravo kao dan i no, postoji ritam. Onda faza sanjanja doe, stoga sanjate. Posle toga
spavanje bez snova, onda opet sanjanje. itave noi se to odvija. Ako je vae spavanje
ometano za vreme dok spavate duboko bez snova, ujutru neete oseati da vam je ita
nedostajalo. Ali dok sanjate, ako je va san uznemiren onda ete se ujutru oseati sasvim
umorni i iscrpljeni.
Sada se ovo moe znati spolja. Ako neko spava, vi moete oceniti da li sanja ili spava.
Ako sanja, njegove oi e se neprestano kretati - kao da gleda neto sa zatvorenim oima.
Kada on duboko spava, oi se nee kretati; one e ostati smirene. Dakle dok se vae oi
pokreu, ako je vae spavanje ometano ujutru ete oseati umor. Onda kada se vae oi ne
kreu, spavanje moe biti ometano, i ujutru neete oseati da vam ita nedostaje.
Mnogi istraivai su dokazali da se ljudski um hrani za vreme snova, san je nuan, i
san je totalna samoobmana. A to nije samo tokom noi; dok ste budni takoe isti obrazac
sledi; danju to ak moete primetiti. Ponekad e u umu ploviti san, ponekad nee biti snova.
Kada ima snova vi ete initi neto, ali ete biti odsutni. Unutra ete biti okupirani. Na
32

Yoga; jedan od est sistema ortodoksne indijske filozofije.

Radi boljeg snalaenja u razumevanju Joga sutri ovde u napomenama davaemo paralelan tekst najboljeg
prevoda sa sanskrita od Zorana Zeca (Izreke o jogi, BIGZ, Beograd 1977)
I, 1: [Neka bi se upravo ovo to] sada [sledi uzelo za] jogistiko uenje.
34
Yoga je u obustavljenosti [zamuujuih partikularnih] obrta u s-vesti (cittavrtti).
35
[Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnih obrta] onaj koji vidi (dratr) biva u skladu sa svojom
pravom prirodom (svarupa).
36
Inae se [ovek] poistoveuje sa [partikularnim] obrtima (vrtti) [vlastite svesti].
37
Patanjali je tvorac Yoga sutri, ili pisac aforizama o jogi. To je najvanije delo o jogi.
72
33

primer, vi ste ovde. Ako va um prolazi kroz stanje sanjanja, vi ete sluati mene a da me
uopte ne ujete, jer va um e biti okupiran unutra. Ako niste u stanju sanjanja, samo me
onda moete uti.
Danju, nou, um nastavlja da se kree od ne sanjanja do sna, onda od sna do ne
sanjanja. To je jedan unutranji ritam. Ne samo da mi svesno sanjamo, u ivotu mi takoe
projektujemo nade u budunost.
Dananjica je gotovo uvek pakao. Vi moete produavati to samo zbog nade koju ste
projektovali u budunosti. Vi moete iveti danas zbog sutra. Nadate se da e se neto sutra
dogoditi - neka vrata raja e se sutra otvoriti. Ona se nikada ne otvaraju danas, a kada sutra
doe ono nee doi kao sutra, ono e doi kao danas, ali dotle va um se ponovo pomerio. Vi
nastavljate da se pokreete ispred sebe; to je ono ta znai sanjanje. Vi niste jedno sa realnim,
onim to je u blizini, onim to je ovde i sada, vi ste negde drugde - kreete se unapred, skaete
napred.
A to sutra, ta budunost, vi ste imenovali na tako mnogo naina. Ljudi to nazivaju
nebom, neki ljudi to zovu moksha (osloboenje), ali to je uvek u budunosti. Neko misli u
terminima bogatstva, ali to bogatstvo e biti u budunosti. Neko misli u uslovima raja, a taj
raj e biti posle vae smrti - daleko u budunosti. Vi gubite svoju sadanjost za ono to nije; to
je ono ta sanjanje znai. Vi ne moete biti ovde i sada. To izgleda da je teko, da se bude
upravo u trenutku.
Moete biti u prolosti zato to je opet to sanjanje - seanja, pamenje stvari kojih
nema vie, ili moete biti u budunosti, koja je projekcija, koja je opet kreiranje neega iz
prolosti. Budunost nije nita do opet projektovana prolost - mnogo ivopisnija, mnogo
lepa, ali to je profinjena prolost.
Ne moete misliti ni o emu drugom nego o prolosti. Budunost nije nita drugo do
ponovo projektovana prolost, a obe nisu. Sadanjost jeste, ali vi nikada niste u dananjici. To
je ono ta znai sanjanje. Nie je u pravu kada kae da ovek ne moe iveti sa istinom.
Njemu su potrebne lai, on ivi kroz njih. Nie kae da mi nastavljamo da govorimo da
elimo istinu, ali je niko ne eli. Nae takozvane istine nisu nita do lai, lepe lai. Niko nije
spreman da vidi golu realnost.
Ovaj um ne moe ui na stazu joge, jer joga oznaava metodologiju za otkrivanje
istine. Joga je metod da se doe do nesanjajueg uma. Joga je nauka da se bude u ovde i sada.
Joga znai da sada ste spremni da se ne kreete u budunost. Joga znai da ste spremni sada
da se ne nadate, da ne iskaete napred iz vaeg bia. Joga znai sresti se s realnou kakva
jeste.
Prema tome ovek moe ui u jogu, ili na stazu joge, samo kada je totalno izigran i
frustriran od svog vlastitog uma kakav on jeste. Ako se jo nadate da moete dobiti neto kroz
svoj um, joga nije za vas. Potrebna je totalna frustracija - otkrie da ovaj um koji projektuje
jeste beskoristan, um koji se nada jeste besmislica, on ne vodi nigde. On jednostavno zatvara
vae oi; on vas opija; on nikada ne dozvoljava realnosti da vam bude otkrivena. On vas brani
protiv realnosti.
Va um je opojno sredstvo, droga. On je protiv onoga to jeste. Stoga dok ne budete
totalno frustrirani sa svojim umom, sa svojim nainom postojanja, nainom na koji ste
egzistirali do sada, ako ga moete ostaviti bezuslovno, onda moete ui na stazu.
Mnogi su postali zainteresovani, ali vrlo mali broj ulazi jer vae interesovanje moe
biti samo radi vaeg uma. Vi se moda sada nadate, kroz jogu, da moete dobiti neto, ako
motiv postizanja postoji - vi moete postati savreni kroz jogu, moete postii blaeno stanje
savrenog postojanja, moete postati jedno s brahmanom, moete postii sat chit anandu.38
Ovo moe da bude uzrok zato se interesujete za jogu. Ako je to sluaj onda ne moe biti
susreta izmeu vas i staze koja je joga. Onda ste vi sasvim protiv nje, kreete se u potpuno
suprotnoj dimenziji.
Joga znai da sada ne postoji nada, sada ne postoji budunost, sada nema elja. ovek
je spreman da zna ta jeste. ovek nije zainteresovan za ono ta moe biti, ta treba da bude,
38

Sat - bitak, chit - svest, ananda - blaenstvo. To je klasian opis stvarnosti ili budnosti u vedanti po kojoj je
ovekova sutina jedno sa brahmanom - apsolutom.
73

ta mora biti. ovek nije zainteresovan! ovek je zainteresovan samo za ono ta jeste, jer
samo realno moe da vas oslobodi, samo realnost moe da postane osloboenje.
Potrebna je potpuna beznadenost. Buddha je oajanje nazvao dukha. Ako ste zaista u
bedi, ne nadajte se, jer vaa nada e samo prolongirati jad. Vaa nada je opojno sredstvo.
Moe vam pomoi samo da stignete do smrti i nigde vie. Sve vae nade mogu vas dovesti
samo do smrti. One tamo vode.
Postanite potpuno beznadeni - nema budunosti, nema nade. Teko razumljivo.
Potrebna je odvanost da se hrabro podnese realnost. Meutim, takav trenutak dolazi svakome
nekada. Svakom ljudskom biu doe trenutak kada se osea potpuno beznadeno. Dogodi mu
se apsolutna besmislenost. Kada on postane svestan da je beskorisno ta god da ini, gde god
da ide, to ne vodi nikuda, itav ivot je bez znaenja - iznenada nade ga ostavljaju, budunost
naputa, i po prvi put vi ste usaglaeni sa sadanjim, po prvi put ste licem u lice sa realnou.
Dok taj trenutak ne doe vi moete nastaviti da radite asane, poloaje; ali to nije
joga. Joga je okretanje unutra. To je totalan zaokret. Kada se ne kreete u budunost, ne
kreete se prema prolosti, onda zapoinjete da se kreete ka sebi - jer vae bivanje je ovde i
sada, ono nije u budunosti. Vi ste prisutni ovde i sada, vi moete ui u ovu realnost. Ali onda
um mora biti ovde.
Ovaj momenat je oznaen prvom Patanjalijevom sutrom. Pre nego to zaponemo
govoriti o prvoj sutri, nekoliko stvari treba razumeti. Prvo, joga nije religija - zapamtite to.
Joga nije hinduistika ili muhamedanska. Joga je ista nauka ba kao matematika, fizika ili
hemija. Fizika nije hrianska, fizika nije budistika. Ako su hriani otkrili zakone fizike,
onda kako fizika nije hrianska? Samo su sluajno hriani otkrili zakone fizike. Meutim
fizika ostaje upravo nauka. Joga je nauka - samo ju je sluajno otkrio hindus. Ona nije
hinduistika. To je ista matematika o unutranjem bivanju. Tako muhamedanac moe biti
jogi, ain moe biti jogi, hrianin moe biti jogi, budista moe biti jogi.
Joga je ista nauka, a Patanjali je najvee ime to se tie sveta joge. Taj ovek je
izuzetan. Po prvi put u istoriji oveanstva ovaj ovek je doveo religiju do stanja nauke; on je
nainio religiju naukom, oevidnim zakonima; nikakva vera nije potrebna.
Zbog toga to takozvane religije trebaju verovanje, ne postoji druga razlika izmeu
jedne religije i druge; razlika je samo u odnosu na verovanja. Muhamedanac ima odreena
verovanja, hindu svakako druga, a hrianih nesumnjivo trea. Razlika je u verovanjima. Joga
nema niega to se tie verovanja; joga ne kae da veruje ni u ta. Joga iskazuje iskustvo.
Upravo kao to nauka kazuje eksperimentom; joga govori iskustvom. Eksperiment i iskustvo
su oboje isti, njihova podruja su razliita. Eksperiment znai neto to vi moete vriti spolja;
a iskustvo oznaava neto to vi moete initi unutra. Iskustvo je jedan unutranji
eksperiment.
Nauka kae; ne verujte, sumnjajte onoliko koliko moete. Inae takoe, nemojte da ne
verujete jer neverovanje je opet vrsta verovanja. Vi moete verovati u Boga, vi moete
verovati u koncept ne-Boga. Moete rei Bog postoji, sa fanatinim gleditem, moete rei
sasvim suprotno, da Bog ne postoji s istim fanatizmom. Ateisti, teisti, svi su vernici, a vera
nije oblast za nauku. Nauka znai iskusiti neto, ono to jeste; nije potrebna vera. Dakle,
druga stvar koju treba zapamtiti: Joga je egzistencijalna i eksperimentalna. Nikakva vera se
ne zahteva, nikakva vera nije potrebna - samo odvanost da se iskusi. A to je ono to
nedostaje. Vi moete verovati lako jer u verovanju neete biti preobraeni. Vera je neto vama
dodato, neto povrno. Vae bie se ne menja; vi ne prolazite kroz neku promenu. Moete biti
hindu, moete postati hrianin sledeeg dana. Jednostavno menjate Gitu za Bibliju. Moete
da je promenite za Kuran, meutim ovek koji je drao Gitu a sada dri Bibliju, ostaje isti. On
je promenio svoja verovanja.
Verovanja su kao odea. Nita bitno se ne preobraava; vi ostajete isti. Analizirajte
hinduistu, ispitajte muhamedanca, unutra su oni isti. On odlazi u hram, muhamedanac mrzi
hram. Muhamedanac ide u damiju a hinduista mrzi damiju, ali iznutra oni su ista ljudska
bia.
Vera je laka jer se od vas ne zahteva zapravo da inite nita - samo povrinsko
doterivanje, dekorisanje, neto to moete odloiti na stranu svakog momenta kada hoete.
74

Joga nije verovanje. Zbog toga je teka, naporna, ponekad izgleda nemogua. To je jedan
egzistencijalni pristup. Vi ete doi do istine, ali ne kroz veru, nego kroz svoje vlastito
iskustvo, kroz vau vlastitu realizaciju. To znai da ete morati potpuno da se promenite. Vaa
gledita, va nain ivota, va um, vaa psiha kakva jeste mora potpuno da se razbije. Neto
novo mora da se stvori. Samo s tim novim vi ete doi u kontakt s realnou.
Dakle, joga je oboje, i smrt i ivot. Ovakvi kakvi jeste vi ete morati umreti, a dok ne
umrete novo se ne moe roditi. Novo je skriveno u vama. Vi ste samo seme za to, a seme
mora pasti dole, apsorbovano od zemlje. Seme mora da umre; samo onda novo e se pojaviti
iz vas. Vaa smrt va novi ivot. Joga je oboje: smrt i novo roenje. Dok niste spremni da
umrete, ne moete biti roeni. Dakle to nije pitanje promene verovanja.
Joga nije filozofija. Ja tvrdim to nije religija, kaem i: Nije filozofija. To nije neto o
emu moete razmiljati. To je neto to morate biti; razmiljanje nee biti dovoljno.
Miljenje se odvija u vaoj glavi. Ono nije zaista duboko u korenu vaeg bia; ono nije vaa
celokupnost. Ono je samo deo, funkcionalni deo; ono se moe uvebati. A vi moete da
rasuujete logino, moete misliti racionalno, ali vae srce e ostati isto. Vae srce je va
najdublji centar, va glava je samo grana. Moete biti bez glave, ali ne moete biti bez srca.
Vaa glava nije osnovna.
Joga se odnosi na vae celokupno bie, s vaim korenom. Dakle sa Patanjalijem mi
neemo misliti, mozgati. Sa Patanjalijem pokuaemo da saznamo najvie zakone bivanja;
zakone transformacije postojanja, zakone kako umreti i kako se ponovo roditi, zakone novog
poretka postojanja. Zbog toga ja jogu nazivam naukom.
Patanjali je izuzetan. On je prosvetljena osoba kao Buddha , kao Krina, kao Hrist,
kao Mahavira, Muhamed, Zaratustra, ali je razliit na jedan nain. Niko od Bude, Krine,
Mahavira, Zaratustre, Muhameda nema nauno gledite. Oni su veliki osnivai religija. Oni su
izmenili ceo obrazac ljudskog uma i njegovu strukturu, ali njihov pristup nije nauan.
Patanjali je kao Ajntajn u svetu Buddha . On je fenomen. On bi lako dobio
Nobelovu nagradu kao Ajntajn, ili Bor, Maks Plank ili Hajzenberg. On ima isto gledite, isti
pristup strogog naunog uma. On nije pesnik; Krina je pesnik. On nije moralista; Mahavira je
moralista. On je u osnovi naunik, koji razmilja u terminima zakona. On je doao da izvede
apsolutne zakone ljudskog postojanja, najviu radnu strukturu ljudskog uma i realnosti.
A ako sledite Patanjalija, vi ete saznati da je on tako taan kao matematika
formula. Jednostavno inite ono ta on kae i rezultat e se postii. Rezultat se garantovano
postie; to je upravo kao dva plus dva, oni postaju etiri. To je ba kao kada zagrevate vodu
do 100 stepeni celzijusovih i ona isparava. Vera nije potrebna; jednostavno inite to i znate.
To je neto to treba uraditi i znati. Zbog toga ja kaem ne postoji poreenje. Na ovoj zemlji
nikada nije postojao ovek kao Patanjali.
Vi moete nai u Budinim govorima, poeziji - garantovano da je tamo. Mnogo puta
dok je Buddha izraavao sebe, on je postajao pesnik. Kraljevstvo ekstaze, podruje najvieg
saznavanja, takoe je lepo, iskuenje je tako veliko da se postane poetian, lepota je takva,
blagoslov je takav, blaenstvo je takvo da ovek zapoinje da misli poetskim jezikom.
Meutim, Patanjali se odupreo tome. Niko nije mogao da se odupre. Isus, Krina,
Buddha , svi su postali pesnici. Sjaj, lepota, kada to bukne u vama, poeete da pleete, vi ete
zapoeti da pevate. U tom stanju vi ste kao ljubavnik koji se zaljubio u itav univerzum.
Patanjali se odupreo tome. On nje koristio poeziju; nikada nije upotrebio ni jedan
pesniki simbol. Nije se bavio poezijom; nije govorio u terminima lepote. On je govorio samo
u matematikim terminima. On je bio egzaktan, i dao vam je maksime (mudre izreke). Ove
maksime su samo naznake ta treba da se uradi. On nije buknuo u ekstazi; nije rekao stvari
koje se ne mogu rei; nije istraivao nemogue. On je samo poloio temelj, a ako sledite
temelj dospeete do vrha koji je iznad. On je strog matematiar - zapamtite to.
Prva sutra:
A sada, disciplina joge Atha joganushasanam
75

A sada disciplina joge. Svaku pojedinu re treba shvatiti jer Patanjali nije koristio ni
jednu suvinu re.
A sada, disciplina joge.
Prvo pokuajte da razumete re sada. Ovo sada pokazuje stanje uma o kome vam
upravo govorim.
Ako ste razoarani, ako ste oajni, ako ste potpuno postali svesni nitavnosti svih
elja, ako vidite svoj ivot kao besmislen - bilo ta da ste radili do sada jednostavno je umrlo
nita nee ostati u budunosti, vi ste u apsolutnoj beznadenosti - to Kjerkegor zove
agonijom. Ako ste u agoniji, patnji, neznajui ta da inite, neznajui gde da idete, neznajui u
koga da gledate, upravo na ivici ludila, samoubistva ili smrti, ceo va obrazac ivota iznenada
je postao besplodan. Ako takav momenat nastupi, Patanjali kae: Sada disciplina joge.
Samo tada moete razumeti nauku o jogi, disciplinu joge.
Ako taj momenat ne doe, moete nastaviti da izuavate jogu, moete postati veliki
naunik, ali neete biti jogi. Moete napisati rasprave o jogi, moete drati predavanja o njoj,
ali neete biti jogi. Nije doao momenat za vas. Intelektualno moete postati zainteresovani,
kroz va um moete biti povezani s jogom, ali joga nije nita ako nije disciplina. Joga nije
shastra; to nije spis. To je disciplina. To je neto to morate da inite. To nije neobinost, to
nije filozosko mozganje. Ona je dublja od toga. To je pitanje ivota i smrti.
Ako je doao momenat kada oseate da su svi pravci ometeni, svi putevi su iezli;
budunost je mrana, a svaka elja je postala gorka, i kroz svaku elju ste upoznali samo
razoarenje; svi pokreti u nade i snove su obustavljeni:
A sada, disciplina joge.
Ovo sada moda nije dolo. Onda ja mogu govoriti o jogi, ali vi neete sluati. Vi
moete sluati samo ako je taj momenat prisutan u vama.
Jeste li zaista nezadovoljni? Svako e rei: Da, ali to nezadovoljstvo nije stvarno. Vi
ste nezadovoljni sa ovim, moete biti nezadovoljni sa onim, ali niste totalno nezadovoljni. Vi
se jo nadate. Nezadovoljni ste zbog svojih prolih nadanja, ali za budunost se jo nadate.
Vae nezadovoljstvo nije potpuno. Jo uvek prieljkujete neko zadovoljstvo negde, neku
nagradu negde.
Ponekad oseate oajanje, ali ta beznadenost nije istinita. Oseate oajanje jer
odreena nada nije ostvarena, odreena nada je propala. Ali nadanje je jo uvek prisutno;
nadanje nije propalo. Vi ete se jo nadati. Nezadovoljni ste s ovom nadom, onom nadom, ali
niste nezadovoljni sa nadom kao takvom. Ako ste s nadom kao takvom razoarani, doao je
trenutak kada moete ui u jogu. Onda ovaj ulazak nee biti ulazak u mentalni, spekulativni
fenomen. Ovaj ulazak e biti ulazak u disciplinu.
ta je disciplina? Disciplina oznaava kreiranje reda u vama. Kakvi jeste, vi ste haos.
Kakvi jeste, vi ste neuredni. Gurijev (Gurdjieff) je imao obiaj da kae - a Gurijev je na
mnogo naina slian Patanjaliju; on je opet pokuao da naini sr religije naukom - Gurijev
kae da vi niste jedan, vi ste gomila, ak i kada kaete: Ja, ne postoji neko ja. U vama ima
mnogo ja-sam, ali nikada ne postajete svesni ovog nereda jer ko e postati svestan toga? Ne
postoji centar koji moe postati svestan?
Joga je disciplina znai joga eli da stvori kristalisani centar u vama. Kakvi jeste, vi
ste gomila, a gomila ima mnogo pojava. Ne moete verovati gomili. Gurijev bi obino rekao
da ovek ne moe obeati. Ko e obeati? Vi niste prisutni. Ako obeate, ko e ispuniti
obeanje? Sledeeg jutra onog koji je obeao vie nema.
Ljudi dou kod mene i kau: Sada u poloiti zavet. Ja obeavam da u uiniti ovo.
Ja im kaem: Razmislite dva puta pre nego to obeate neto. Jeste li sigurni da e sledeeg
jutra biti tu onaj ko je obeao? Vi odluite da ustajete rano ujutru od sutra - u etiri sata. A u
etiri sata neko u vama kae: Ne sekiraj se. Tako je hladno napolju. Zato se toliko uri? Mi
to moemo uraditi ujutru. I ponovo zaspite.
Kada ustanete vi se kajete. Mislite, Ovo nije dobro, trebao sam to da uradim.
Odluujete ponovo Sutra u to uraditi; a isto e se desiti i sutra jer u etiri ujutru onaj koji je
obeao nije vie tu, neko drugi je u krevetu. A vi ste Rotary Club; predsedavajui nastavlja da
se menja. Svaki lan postaje rotirajui predsedavajui. Postoji kruenje. Svakog momenta
76

neko drugi je glavni.

Gurijev je obino govorio: Ovo je glavna karakteristika oveka, da on ne moe
obeati. Vi ne moete ispuniti obeanje. Nastavljate da dajete obeanja, a dobro znate da ih
ne moete ispuniti, jer vi niste jedan; vi ste nered, haos. Otuda, Patanjali kae: A sada
disciplina joge. Ako je va ivot postao apsolutna patnja, ako ste shvatili da ta god uinite
stvara pakao, onda je momenat doao. Ovaj momenat moe promeniti vau dimenziju, pravac
vaeg postojanja.
Do sada ste iveli kao haos, gomila. Joga znai, sada ete morati biti harmonija,
moraete da postanete jedan. Nuna je kristalizacija; potrebno je usreditavanje. Dok ne
dostignete centar, sve to inite jeste beskorisno. To je traenje ivota i vremena. Centriranje
je prvo potrebno, a jedino osoba moe biti blaena koja je zadobila sredite. Svako pita za to,
ali vi ne moete traiti. Vi treba to da zaradite! Svako ezne za blaenim stanjem postojanja,
ali samo jezgro moe biti blaeno. Mnotvo ne moe biti blaeno, gomila nema Sopstvo. Ne
postoji atman koji e biti blaen.
Blaenstvo podrazumeva apsolutnu tiinu, a tiina je mogua samo kada postoji
harmonija - kada su svi neskladni fragmenti postali jedno, kada ne postoji mnotvo, ve
jedno. Kada ste vi sami u kui i niko drugi nije tu, biete blaeni. Upravo sada svako drugi je
u vaoj kui, vi niste tamo. Samo gosti su tamo, domain je uvek odsutan. A samo domain
moe biti blaen.
Usreditavanje Patanjali naziva disciplinom - anushasanam. Re disciplina je lepa.
Ona dolazi iz istog korena odakle i re disciple dolazi. Disciplina znai sposobnost da se
ui, kapacitet da se zna. Inae vi ne moete znati, vi ne moete uiti, dok niste dostigli
sposobnost da budete ili postojite.
Jednom je jedan ovek doao kod Buddhe i rekao Mora da je bio drutveni
reformator, revolucionar. Rekao je Budi: Svet je u patnji. Slaem se s vama. Buddha
nikada nije rekao da je svet u patnji. Buddha kae: Vi ste patnja, ne svet. ivot je patnja,
ne svet. ovek je patnja, ne svet. Um je patnja, ne svet. Ali taj revolucionar je rekao:
Svet je u patnji. Ja se slaem s vama. Kaite mi sada ta mogu uiniti? Imam duboko
saoseanje, i elim da sluim oveanstvu.
Sluenje mora da je njegov moto. Buddha ga je pogledao i ostao nem. Budin uenik
Ananda je rekao: Taj ovek izgleda da je iskren. Uputite ga. Zato utite? Onda je Buddha
rekao buntovniku: Vi elite da sluite svetu, ali gde ste vi? Ja ne vidim nikoga unutra.
Gledam u vas, tamo nema nikoga.
Vi nemate nikakvo sredite, a dok ne budete usrediteni ta god da inite stvarae
vie smutnje. Svi vai drutveni reformatori, vai revolucionari, vai lideri, oni su veliki
stvaraoci smutnje, trgovci smutnjom. Svet bi bio bolji da nije bilo lidera. Inae oni ne mogu
pomoi. Oni moraju uiniti neto zato to je svet u patnji. A oni nisu usrediteni, tako da ta
god uine stvaraju vie patnje. Samo saoseanje nee pomoi, samo sluenje nee pomoi.
Saoseanje kroz usrediteno postojanje je neto sasvim razliito. Saoseanje kroz mnotvo je
propast. Ta samilost je otrov.
A sada, disciplina Joge.
Disciplina oznaava sposobnost da se postoji, sposobnost da se zna, kapacitet da se
ui. Moramo nauiti ove tri stvari.
Sposobnost da se bude. Svi joga poloaji ne bave se stvarno s telom, bave se
sposobnou da se postoji. Patanjali kae da ako moete sedeti tiho bez kretanja vaeg tela
za nekoliko sati, raste vaa sposobnosti da postojite. Zato se kreete? Ne moete sedeti bez
kretanja ak ni za nekoliko sekundi. Vae telo zapoinje da se kree. Negde oseate svrab,
noge postaju umrtvljene; mnoge stvari zapoinju da se dogaaju. Ovo su samo izgovori za vas
da se pokreete.
Vi niste gospodar. Ne moete rei telu: Sada za jedan sat se nee pokretati. Telo e
se odmah pobuniti. Odmah e vas prisiliti da se pokrenete, da uradite neto, a ono e dati
razloge; Morate se pokrenuti jer vas insekt ujeda. Moda neete nai insekta kada
pogledate. Vi niste bie, vi ste strepnja - neprekidna grozniava aktivnost. Patanjalijeve
asane, poloaji, se ne bave ni sa kojom vrstom fiziolokog treninga, ve unutranjim
77

treningom bia, upravo da se bude - bez injenja iega, bez ikakvih pokreta, bez ikakve
aktivnosti, samo da se postoji. Samo to ostajanje u postojanju pomoi e u usreditenju.
Ako moete ostati u jednom poloaju, telo e postati rob; sledie vas. A to vas vie
telo sledi, imaete vee postojanje unutar sebe, jae postojanje unutar vas. A zapamtite, ako se
telo ne pokree, va um ne moe da se kree, jer um i telo nisu dve stvari. Um je najsuptilniji
deo tela. Ili moete rei obrnuto, da je telo najgrublji deo uma.
Tako ta god da se desi u telu deava se i u umu. I vice versa; to god se desi u umu
deava se i telu. Ako se telo ne pokree i vi moete postii to stanje asana, ako moete rei
telu: Budi mirno, um e ostati miran. Zaista, um zapoinje kretanje i pokuava da pokrene
telo, jer se telo kree kada um moe da se kree. U nepokretnom telu, um se ne moe
pokretati; njemu je potrebno pokretno telo.
Ako se telo ne kree, um se ne kree, vi ste usrediteni. Ovaj nepokretan poloaj nije
samo fizioloko treniranje. On samo stvara situaciju u kojoj usreditenje moe da se dogodi, u
kojoj moete postati disciplinovani. Kada vi jeste, kada ste postali usrediteni, kada saznate
ta znai postojati, onda moete uiti, jer ete biti ponizni, skromni. Onda se moete predati.
Onda nikakav lani ego nee prianjati uz vas jer kada ste jednom usrediteni vi znate da su svi
egoi lani. Onda se moete pokloniti. Onda se raa disciplina.
Disciplina je veliko postignue. Samo kroz disciplinu moete postati uenik. Samo
bivajui usrediteni vi moete postati ponizni, prijemivi, sposobni da shvatite, postaete
prazni, i guru, uitelj, moe sebe izliti u vas. U vaoj praznini, ako ste tihi, on moe doi i
dopreti do vas. Komunikacija postaje mogua.
Uenik podrazumeva nekoga ko je usrediten, ponizan, prijemiv, otvoren, spreman,
budan, usluan, poboan. U jogi, uitelj je vrlo, vrlo vaan, apsolutno vaan, jer samo kada
ste u neposrednoj blizini bia koje je usrediteno vae vlastito usreditenje e se desiti.
To je znaenje satsanga. Jeste li uli re satsang? Ona je sasvim pogreno koriena.
Satsang oznaava neposrednu blizinu istine; ona znai blizu istine, znai blizu uitelja koji je
postao jedno s istinom - samo da se bude blizu njega, otvoren, prijemiv i usluan. Ako je
vaa uslunost postala duboka, jaka, snana komunikacija e se dogoditi.
Uitelj nee initi nita. On je jednostavno tu, na raspolaganju. Ako ste vi otvoreni, on
e strujati unutar vas. Ovo strujanje se naziva satsang. S uiteljem vi ne treba da uite nita
drugo. Ako moete nauiti satsang, to je dovoljno - ako samo moete biti pokraj njega bez
pitanja, bez razmiljanja, bez raspravljanja; samo prisutni tu, na raspolaganju, tako da
postojanje uitelja moe da se izlije u vas. A postojanje moe da tee. Ono ve tee. Kad god
osoba postigne integritet, njeno postojanje postaje zraenje.
Ono nadolazi. Bilo da ste vi prisutni da primate ili ne, to nije glavna stvar. Ono tee
kao reka. Ako ste vi prazni kao posuda, spremni, otvoreni, ono e se uliti u vas.
Uenik oznaava nekoga ko je spreman da prima, ko je postao materica - uitelj moe
da dospe u njega. Ovo je znaenje rei satsang. To u osnovi nije propoved, predavanje;
satsang nije rasprava. Rasprava moe biti prisutna, ali raspravljanje je samo jedan izgovor. Vi
ste ovde a ja u govoriti o Patanjalijevim sutrama. To je samo jedan izgovor. Ako ste vi
zbilja ovde, onda rasprava, razgovor, postaje samo jedan izgovor za vas da budete ovde. To je
samo jedan izgovor. A ako ste vi zaista ovde, satsang poinje. Ja mogu tei a to strujanje je
snanije od bilo kog govora, svake komunikacije kroz jezik, od svakog intelektualnog susreta
s vama.
Dok je va um angaovan, ako ste uenik, ako ste disciplinovano bie, va um je
uposlen u sluanju mene, vae bie moe biti u satsangu. Onda je vaa glava zauzeta, vae
srce je otvoreno. Onda na dubljem nivou, susret se deava. Taj susret je satsang, a sve drugo
je samo jedno pravdanje, samo da se nau putevi da se bude blizu uitelja.
Bliskost je sve, ali samo uenik moe biti blizak. Bilo ko i svako ne moe biti blizak.
Bliskost znai odano poverenje. Zato nismo bliski? Jer ima straha. Prevelika blizina moe
biti opasna, prevelika otvorenost moe biti opasna, jer vi postajete ranjivi, a onda e biti teko
odbraniti se. Stoga samo radi sigurnosne mere mi drimo svakog, nikada ne dozvoljavamo da
pree dozvoljeno rastojanje.
Svako ima teritoriju oko sebe. Kad god neko ue u vau teritoriju vi postanete
78

uplaeni. Svako ima prostor za zatitu. Vi sedite sami u svojoj sobi. Stranac ue u sobu. Samo
posmatrajte kako postajete zaista uplaeni. Postoji jedna taka, a ako on pree tu taku, iza te
take vi ete biti preplaeni. Osetie se iznenadno drhtanje. Izvan odreene teritorije on se
moe kretati.
Biti blizak znai da sada nema vae vlastite teritorije. Biti blizak znai biti ranjiv, biti
blizak znai da ta god da se dogodi vi ne razmiljate u terminima sigurnosti.
Uenik moe biti blizak iz dva razloga. Jedan je da je on usrediten, on pokuava da
bude usredsreen. Osoba koja pokuava da bude usreditena postaje neuplaena, ona postaje
neustraiva. Ona ima neto to se ne moe ubiti. Vi nemate nita, otuda strah. Vi ste gomila,
mnotvo. Mnotvo moe biti rasuto svakog momenta. Vi nemate neto kao stena to e biti tu
ta god da se dogodi. Bez stene, bez temelja vi postojite kao kua od karata, obavezna da bude
uvek u strahu. Bilo kakav vetar, ak svaki povetarac, moe da je uniti, tako da morate da
zatitite sebe.
Zbog ove konstantne bezbednosti, vi ne moete voleti, ne moete verovati, vi ne
moete biti prijateljski. Moete imati mnogo prijatelja ali ne postoji prijateljstvo, jer
prijateljstvu je potrebna bliskost. Moete imati ene i mueve i takozvane ljubavnike, ali
nema ljubavi, jer ljubav trai bliskost, ljubavi treba poverenje. Moete imati gurue, uitelje,
ali nema uenitva jer vi ne moete dozvoliti sebi da budete totalno odani neijem biu,
blizini njegovog bia, bliskosti njegovom biu, tako da on ne moe nadvladati vas, preplaviti
vas.
Uenik oznaava tragaoca koji nije mnotvo, koji pokuava da bude usrediten i
kristalizovan, barem pokuavajui, inei napor, iskreni napor da postane individua, da osea
svoje bie, da postane svoj vlastiti uitelj. Sva disciplina joge je jedan napor da vas naini
uiteljem vas samih. Takvi kakvi jeste vi ste samo rob mnogih, mnogih bolesti. Mnogi, mnogi
uitelji postoje, a vi ste samo rob - i potegnuti ste u mnogim pravcima.
A sada, disciplina joge.
Joga je disciplina. To je jedan napor s vae strane da promenite sebe. Mnoge druge
stvari moraju se razumeti. Joga nije terapija. Na zapadu mnogi psiholoki terapeuti su
rasprostranjeni danas, i mnogi zapadni psiholozi misle da je joga takoe terapija. Ona to nije!
To je disciplina. A kakva je razlika? Ovo je razlika: terapija je potrebna ako ste bolesni,
terapija je potrebna ako ste oboleli, terapija je potrebna ako ste ulno bolesni. Disciplina je
potrebna ak i kada ste zdravi. Zaista, kada ste zdravi samo disciplina moe pomoi onda.
To nije za patoloke sluajeve. Joga je za one koji su potpuno zdravi, ukoliko je
medicinska nauka u pitanju, normalni. Oni nisu izofrenini; oni nisu ludi, oni nisu neurotini.
Oni su normalni ljudi, zdravi ljudi bez odreene patologije. Pri svemu tome oni su svesni da
ta god da se naziva normalnou jeste beskorisno, ma ta da se naziva zdravljem nije od
koristi. Neto vie je potrebno, neto vee je potrebno, neto svetije i celovito je potrebno.
Terapije su za bolesne ljude. Terapije vam mogu pomoi da doete do joge, ali joga
nije za terapiju. Joga je za vii red zdravlja, razliitog oblija od sree - razliitog tipa od
bitisanja i celovitosti. Terapija moe, uglavnom, da vas uini prilagoenim. Frojd kae da mi
ne moemo uiniti vie. Mi vas moemo uiniti prilagoenim, normalnim lanom drutva - ali
ako je drutvo samo patoloko, ta e biti posle toga? A to jeste! Samo drutvo jeste bolesno.
Terapija vas moe uiniti normalnim u smislu da ste prilagoeni drutvu, ali samo drutvo je
bolesno!
Tako ponekad se deava da se u jednom bolesnom drutvu za zdravu osobu misli da je
bolesna. Mislilo se da je Isus bolestan, i svi napori su uloeni da se on dovede u red. A kada
se nalo da je on beznadean sluaj, onda je raspet na krstu. Kada se nalo da se nita ne moe
uiniti, da je taj ovek neizleiv, onda je raspet. Drutvo je samo bolesno jer nije nita drugo
nego vaa zajednica. Ako su svi lanovi bolesni, drutvo je bolesno, a svaki lan mora biti
podeen prema njemu.
Joga nije terapija; joga nije ni na koji nain pokuaj da vas uini prilagoenim
drutvu. Ako elite da definiete jogu u terminima prilagoavanja, onda to nije podeavanje sa
drutvom, ve je to izmirenje sa samom egzistencijom. To je usklaivanje sa boanskim!
Dakle, moe se dogoditi da vama savreni jogi izgleda lud. Moe izgledati da se van
79

svoje ulnosti, izvan svog uma, jer je on sada u dodiru sa monijim, s viim umom, viim
redom stvari. On je u dodiru sa univerzalnim umom. Uvek se deavalo tako: Buda, Isus,
Krina, oni su uvek izgledali nekako ekscentrini. Oni ne pripadaju nama; izgledaju kao da su
strana lica, autsajderi.
Zbog toga mi njih nazivamo avatarima, stranim licima. Oni kao da su doli s druge
planete; oni ne pripadaju nama. Oni mogu biti vii, mogu biti ispravni, mogu biti boanski, ali
oni ne pripadaju nama. Oni su doli od nekuda drugde. Oni nisu deo i paket naeg postojanja,
oveanstva. Ostalo je oseanje da su oni strana lica; a oni to nisu. Oni su stvarni insajderi jer
su dotakli najskriveniju sr egzistencije. Ali nama oni tako izgledaju.
A sada, disciplina joge.
Ako je va um shvatio da ta god ste radili do sada je bilo ba besmisleno, da je bilo
nona mora u najgorem, onda se staza discipline otvorila pred vama. Kakva je ta staza?
Osnovna definicija je,
Joga je obustava aktivnosti uma Chitta vritti nirodha.
Rekao sam vam da je Patanjali ba matematiar. U jednoj jedinoj reenici, a sada
disciplina joge, on je gotov s vama. Ovo je jedina reenica koja je koriena za vas. Dakle on
uzima zdravo za gotovo da ste vi zainteresovani za jogu, ne kao nadu, ve kao disciplinu, kao
preobraaj upravo ovde i sada. On nastavlja da objanjava:
Joga je obustava aktivnosti uma.
Ovo je definicija joge. Na mnogo naina je opisana joga, ima mnogo definicija. Neki
kau joga je susret uma sa boanskim; otuda, ona je nazvana joga - joga znai spoj, spajanje
zajedno. Neki kau da joga znai odbacivanje ega; ego je prepreka; onog momenta kada
napustite ego vi ste spojeni sa boanskim. Vi ste ve povezani, samo zbog vaeg ega vama
izgleda da ste bili rastavljeni. Ima ih mnogo, ali Patanjalijeva je najnaunija. On kae:
Joga je obustava aktivnosti uma.
Joga je stanje u kome nema uma. Re um pokriva sve - va ego, vae elje, vae
nade, vae filozofije, vae religije, vae spise. Um pokriva sve. ta god vi moete zamisliti
jeste um. Sve to je znano, sve to moe da se zna, sve to je saznajno, jeste unutar uma.
Prestajanje uma oznaava obustavu znanog, prekid saznajnog. To je skok u nepoznato. Kada
nema uma, vi ste u nepoznatom. Joga je skok u nepoznato. Nee biti ispravno rei
nepoznato, pravilnije je, nesaznajno.
ta je um? ta um radi tamo? ta je to? Obino mi mislimo da um jeste neto
supstancijalno tamo u glavi. Patanjali se ne slae - i niko ko je ikada saznao unutranjost
uma se nee sloiti. Um nije neto supstancijalno unutar glave. Um je upravo delovanje, ba
aktivnost.
Vi hodate i kaete da etate. ta je hodanje? Ako stanete, gde je hodanje? Ako
sednete, gde je hodanje otilo? Hodanje nije nita supstancijalno; to je jedna aktivnost. Tako
dok vi sedite, niko ne moe da pita, Gde ste metnuli svoje hodanje? Upravo sada ste bili
hodali, dakle gde je hodanje otilo? Vi ete se smejati. Rei ete: Hodanje nije neto
supstancijalno, to je samo aktivnost. Ja mogu etati. Mogu opet hodati i mogu se zaustaviti.
To je aktivnost.
Um je takoe aktivnost, ali usred rei um, izgleda kao da je neto supstancijalno tu.
Bolje je nazvati to umovanje - upravo kao hodanje. Um znai umovanje, um znai
razmiljanje. To je jedna aktivnost.
Citiram ponovo Bodhidharmu.
On je otiao u Kinu, i kineski car je doao da ga vidi. Car je rekao: Moj um je vrlo
brian, vrlo uznemiren. Vi ste veliki mudrac, i ja sam vas oekivao. Kaite mi ta treba da
inim da bih smirio svoj um.
Bodhidharma je rekao: Ne inite nita. Prvo donesite svoj um meni. Car ga nije
mogao shvatiti pa je rekao: ta mislite pod tim? On je rekao: Doite ujutru u etiri sata
kada niko nije ovde. Doite sami, i setite se da ponesete svoj um sa vama.
Car nije mogao da spava cele noi. Mnogo puta je odbacivao celu zamisao; Ovaj
80

ovek izgleda da je lud. ta je on mislio kada je rekao, Doi sa svojim umom, ne zaboravi
ga? ovek je bio tako zanosan, tako harizmatian da nije mogao da otkae sastanak.
Privlaio ga je kao magnet, u etiri sata je iskoio iz kreveta i rekao: ta god da se dogodi,
moram ii. Ovaj ovek moda ima neto, njegove oi govore da ima neto. Izgleda pomalo
luckasto, ali ipak moram otii da vidim ta e se dogoditi.
Tako je stigao kod njega, a Bodhidharma je sedeo sa svojim velikim tapom. Rekao je:
Dakle doli ste? Gde je va um? Jeste li ga doneli ili ne?
Car je rekao: Vi govorite besmislicu. Kada sam ja ovde moj um je ovde, i to nije
neto to ja mogu zaboraviti negde. To je u meni. Stoga je Bodhidharma rekao: U redu.
Dakle prva stvar je jasna - da je um u vama. Car je rekao: U redu, um je u meni.
Bodhidharma je rekao: Sada zatvorite svoje oi i naite gde je on. Ako ga moete nai gde
je, odmah ga pokaite meni. Ja u ga umiriti.
Tako je car zatvorio svoje oi, pokuavao i pokuavao, traio i traio. to je vie
traio, vie je postao svestan da nema uma, um je jedna aktivnost. To nije neto tamo to vi
moete pokazati. Onog momenta kada je on shvatio da to nije neto, onda je apsurdnost
njegovog traganja njemu bila izloena. Ako to nije neto, nita se oko toga ne moe uraditi.
Ako je to samo jedna aktivnost, onda ne vrite tu aktivnost; to je sve. Ako je to kao hodanje;
nemojte hodati.
On je otvorio svoje oi. Poklonio se Bodhidharmi i rekao: Ne postoji um koji bi se
naao. Bodhidharma je rekao: Onda sam ga ja umirio. I kad god osetite da ste brini, samo
pogledajte unutra, gde je ta neprijatnost. Samo gledanje je ne-um, jer gledanje nije miljenje.
A ako vi gledate duboko cela vaa energija postaje gledanje, i ista energija postaje kretanje i
miljenje.
Joga je obustava aktivnosti uma.
Ovo je Patanjalijeva definicija. Kada ne postoji um, vi ste u jogi; kada nema uma vi
ste u jogi. Dakle vi moete raditi sve poloaje, ali ako um nastavi da deluje, ako vi nastavite
sa miljenjem, vi niste u jogi. Joga je stanje nemanja uma. Ako moete biti bez uma bez
izvoenja ikakvih poloaja, vi ste postali savreni jogi. To se dogodilo mnogima bez
izvoenja ikakvih poloaja, asana, a to se nije dogodilo mnogima koji su radili poloaje
(asane) tokom mnogo ivota.
Budui da osnovna stvar koju treba razumeti jeste da, kada aktivnost miljenja nije
prisutna, vi ste tu; aktivnost uma nije prisutna kada misli ieznu, one su samo kao oblaci,
kada oni ieznu, vae postojanje, upravo kao nebo, je otkriveno. Ono je uvek tu - samo
prekriveno oblacima, pokriveno mislima.
Joga je obustava aktivnosti uma.
Na Zapadu sada, postoji veliko zanimanje za Zen - japansku metodu joge. Re zen
dolazi od rei dhyana. Bodhidharma je uveo ovu re u Kinu. U Kini re dhyana postaje
jhan, onda chan, a onda je re prela u Japan i postala zen.
Koren je dhyana. Dhyana znai nemanje uma, tako ceo trening zena u Japanu nije
nita do kako zaustaviti umovanje, kako da ne bude uma, kako da se bude jednostavno bez
miljenja. Pokuajte to! Kada ja kaem pokuajte to, to e izgledati kontradiktorno, jer ne
postoji drugi nain da se to kae. Jer ako vi pokuate, sam pokuaj, napor dolazi od uma.
Moete sedeti u poloaju i pokuati neko apa pevanje, mantru - ili moete samo pokuati da
sedite smireno, ne da mislite. Ali onda ne misliti postaje miljenje. Onda vi nastavljate da
govorite: Ja ne mislim; nemojte razmiljati; prestanite razmiljati. Ali to je sve razmiljanje.
Pokuajte da razumete. Kada Patanjali kae, nemanje uma, obustava uma, on
podrazumeva potpunu obustavu. On vam nee dozvoliti da vrite apu, Ram-Ram-Ram. On
e rei da to nije obustava; vi koristite um. On e rei: Jednostavno prestanite! ali vi ete
pitati: Kako? Kako jednostavno prekinuti? Um se produava. ak i ako sedite, um se
produava. ak i ako ne radite, to nastavlja da se radi.
Patanjali kae samo posmatrajte. Pustite da um ide, pustite da um ini ta god da on
ini. Vi samo posmatrajte. Ne meajte se. Vi samo budite svedok, samo budite jedan
nezainteresovani posmatra, kao da um ne pripada vama, kao da to nije va posao, nije vaa
stvar. Ne budite zainteresovani! Samo posmatrajte i pustite um da tee. To je kretanje usled
81

prolog impulsa, 39 jer ste uvek pomagali to da tee. Aktivnost je preuzela svoj vlastiti impuls,
tako ona tee. Vi samo nemojte saraivati. Posmatrajte i pustite um da se kree.
Tokom mnogo, mnogo ivota, moda milion ivota, vi ste saraivali sa umom, vi ste
ga pomagali, vi ste mu davali svoju energiju. Reka e tei za neko vreme. Ako ne saraujete,
ako vi samo posmatrate nezainteresovano - Budina re je ravnodunost, upekha; gledajui bez
ikakvog zanimanja, samo posmatrajui, ne inei nita ni na koji nain - um e tei za kratko i
zaustavie se sam od sebe. Kada je impuls izgubljen, kada je energija istekla, um e se
zaustaviti. Kada se um zaustavi, vi ste u jogi; vi ste postigli disciplinu. Ovo je definicija: Joga
je obustava aktivnosti uma. 40
Onda je svedok utvren u sebi.
Kada se um obustavi, svedok je utvren u sebi.
Kada moete jednostavno posmatrati unutra ne bivajui identifikovani sa umom, bez
rasuivanja, bez ocenjivanja, bez osuivanja, bez odabiranja - vi jednostavno posmatrate i um
tee, vreme dolazi kada se sam od sebe, iz sebe, um zaustavlja.
Kada nema uma, vi ste utvreni u vaem svedoenju. Onda ste postali svedok - ba
vidovnjak - dratra, sakin. Onda niste akter, onda niste mislilac. Onda ste vi jednostavno
isto bie, najistije od bia. Onda je svedok utvren u sebi samom.
U svim drugim stanjima postoji identifikacija sa modifikacijama uma.
Izuzev svedoenja, u svim stanjima, vi ste identifikovani s umom. Vi postajete jedno
sa tokom misli, postajete jedno sa oblacima; ponekad sa belim oblakom, ponekad sa tamnim
oblakom, ponekad sa kiom ispunjenim oblakom, ponekad sa praznim oblakom, ma kako
bilo, vi postajete jedno s miljenjem, vi postajete jedno s oblakom, i ne primeujete vau
istotu koe, istotu prostora. Vi postajete naoblaeni, a to naoblaenje se deava jer vi
postajete identifikovani, postajete jedno s tim.
Misao doe. Vi ste gladni, i misao projuri u umu. Misao je bezazlena da postoji glad,
da stomak osea glad. Odmah postajete identifikovani; vi kaete: Ja sam gladan. Um je bio
potpuno ispunjen milju da je glad prisutna; vi postajete identifikovani i kaete: Ja sam
gladan. Ovo je identifikacija.
Buda takoe osea glad, Patanjali takoe osea glad, ali on nikada nee rei: Ja sam
gladan. On e rei: Telo je gladno; on e rei: Moj stomak osea glad; on e rei;
Postoji glad. Ja sam svedok. Ja sam doao da svedoim ovu misao, koja je iznenadno iz
stomaka sevnula u mozgu, da sam gladan. Stomak je gladan; Patanjali e ostati svedok. Vi
postajete identifikovani, vi postajete jedno s miljenjem.
Onda je svedok utvren u sebi samom.
U svim drugim stanjima, postoji identifikacija sa modifikacijama uma.
Ovo je definicija:
Joga je obustava aktivnosti uma.
Kada um prestane, vi ste utvreni u vaem svedoeem Sopstvu. U drugim stanjima,
39

Podsvesnih utisaka (vasana) i na njima zasnovanih predispozicija (samskara).

Joga je disciplina meditacije s kojom nadilazimo iluziju o sebi kao posebnom biu. Sutina meditacije je u
smirenju aktivnosti uma koji odrava sve iluzije. Um ne moe sam sebe da smiri, jer on nije razliit od nas, on je
naa aktivnost, kao hodanje. Jedini nain da smirimo um je da prestanemo da ulaemo energiju u umnu
aktivnost, da se odvratimo od toga. Da bismo se odvratili od stalnog ulaganja energije u umnu aktivnost moramo
najpre da prestanemo da verujemo da to moramo da radimo, da nam je zamiljanje i razmiljanje potrebno, da
prestanemo da verujemo u svoje snove. Da se bar za trenutak uverimo u to. Ovakvi kakvi smo prirodno dati,
nemamo iskustvo takve odvraenosti jer smo s umnom aktivnou i svojim snovima, dnevnim i nonim,
identifikovani od najranijeg detinjstva. Potrebno nam je kratko direktno iskustvo potpune odvraenosti od umne
aktivnosti kako bismo se uverili u njega i prepoznali. To kratko iskustvo ne-uma je disciplina meditativnog
smirenja. Smirujui sebe smirujemo um, iskljuujemo mu utika, dovod energije. To je jedini nain. Tada se on
sam smiruje, jer mi smo ga i pokretali. U tom kratkotrajnom iskustvu uviamo da nismo um, da moemo da
postojimo kao isto bie koje nadilazi sve umne predstave, da smo neto mnogo vie od malog uma i njegovih
iluzija da smo izdvojeno, malo bie sa neurotinim sadrajima koje je dotle nosilo. To je iskustvo nae
autentinosti, naeg jedinstva sa apsolutnim biem koje sve omoguava. Takvo iskustvo nas jaa da tu svesnost u
meditaciji proirimo na stalnu prisutnost danju i nou, u svim aktivnostima, a ne samo za vreme meditativnog
zadubljenja. Ostali tekst Joga sutri opisuje detalje prakse proirivanja takve svesti sve do trajne nezavisnosti i
autentinosti koja se naziva Kaivalya.
82
40

izuzev ovog, ima identifikacija. A sve identifikacije obrazuju samskare (podsvesne utiske);
one su svet. Ako ste identifikovani, vi ste u svetu, u patnji. Ako ste transcendirali
identifikacije, vi ste osloboeni. Vi ste postali siddha, vi ste u nirvani. Vi ste transcendirali
ovaj svet patnje i uli ste u svet blaenstva.
A taj svet je ovde i sada - upravo sada, ba ovog trenutka! Nije potrebno ekati ak ni
za jedan trenutak. Kada postajete svedok uma, vi ste saoseajni. Postanite identifikovani sa
umom, i vi ste promaeni. Ovo je osnovna definicija.
Zapamtite sve, jer docnije, u drugim sutrama, ui emo u detalje ta treba da se uradi,
kao treba da se uradi - ali uvek imajte na umu da je ovo temelj.
ovek treba da postigne stanje nepostojanja uma; to je cilj.

Poglavlje 2
JOGA, STAZA BEZ ELJA
26. decembar 1973, posle podne.
Prvo pitanje:
Rekli ste prole noi da potpuno oajanje, frustracija i beznadenost jeste poetna
osnova za jogu. Ovo daje jogi pesimistiki izgled. Da li je to pesimistiko stanje zaista
potrebno da zapone staza joge? Da li optimista takoe moe poi stazom joge?
Nije ni jedno ni drugo. To nije pesimistino, to nije optimistino, jer pesimizam i
optimizam su dva aspekta istog novia. Pesimista oznaava oveka koji je bio optimista u
prolosti; a optimista oznaava onoga ko e biti pesimista u budunosti. Svaki optimizam vodi
do pesimizma, jer svaka nada vodi do beznadenosti.
Ako se jo nadate, onda joga nije za vas. Postoji elja, ima nade; samsara je tu, svet je
tu. Vaa elja je svet, vaa nada je ropstvo, jer nada vam nee dozvoliti da ivite u sadanjosti.
Nastavljae da vas prisiljava ka budunosti; nee vam dozvoliti da budete usrediteni. Ona e
potezati i potiskivati, ali vam nee dozvoliti da ostanete u tihom trenutku, u stanju mirovanja.
To vam nee dozvoliti.
Tako kada kaem totalna beznadenost, ja mislim da je nada oslabila a beznadenost
je takoe postala uzaludna. Onda je to totalna beznadenost. Totalna beznadenost nije
prisutna, jer kada oseate beznadenost suptilna nada je prisutna. Inae, zato treba da oseate
beznadenost? Nada postoji, vi jo prianjate uz nju; otuda beznadenost.
Totalna beznadenost znai da sada nema nade. A kada ne postoji nada ne moe biti
beznadenosti. Vi ste jednostavno odbacili celu pojavu. Oba aspekta su odbaena, Ceo novi
je baen. U ovom stanju uma vi moete ui na stazu joge; nikada pre. Tada ne postoji
mogunost. Nada je protiv joge.
Joga nije pesimistika. Vi moete biti optimistiki ili pesimistiki; joga nije ni jedno
ni drugo. Ako ste vi pesimistiki, ne moete ui na stazu joge jer pesimista se vezuje uz svoje
nevolje. On nee dozvoliti svojim nevoljama da ieznu. Optimista se lepi uz svoje nade, a
pesimista se lepi za svoje nevolje, za svoju beznadenost. Ta beznadenost je postala pratilac.
Joga je za nekoga ko nije ni jedno ni drugo, ko je postao tako potpuno beznadean da je ak
nekorisno da osea beznadenost.
Suprotno moe da se oseti samo ako nastavite da prianjate negde duboko dole uz
pozitivno. Ako vi prianjate uz nadu moete se oseati beznadeno. Ako prionete uz
oekivanje vi moete oseati frustraciju. Ako jednostavno shvatite da nema mogunosti da
oekujete nita, onda gde je frustracija. Onda je priroda egzistencije da nema mogunosti bilo
ta de se oekuje, ne postoji mogunost za nadu. Kada ovo postane sigurna injenica, kako
83

moete oseati oajanje. A onda oboje ieznu.

Patanjali kae, a sada, disciplina joge. To sada e se dogoditi kada vi niste nijedno.
Pesimistika gledita ili optimistika gledita, oba su bolesna, ali postoje uitelji koji
nastavljaju da govore u terminima optimizma - naroito ameriki hrianski misionari. Oni
nastavljaju da govore u terminima nade, optimizma, budunosti raja. U oima Patanjalija to
je ba maloletno, detinjasto, jer vi jednostavno dajete novu zarazu. Vi zamenjujete novu
zarazu za staru. Vi ste nesreni i traite na neki nain sreu. Dakle, ko god vam da uveravanje
da je to staza koja e vas voditi do sree, vi ete slediti to. On vam daje nadu. Ali vi oseate
tako veliku patnju zbog vaih prolih nada. On opet stvara budui pakao.
Joga oekuje od vas da budete vie odrasli, vie zreli. Joga kae da ne postoji
mogunost da se oekuje ita, ne postoji mogunost ma kakvog ispunjenja u budunosti. Ne
postoji nebo u budunosti koje vas oekuje sa boinim darovima. Nema nikog da vas
oekuje, stoga ne udite za budunou.
A kada postanete svesni da nema niega to e se dogoditi negde u budunosti, vi ete
postati spremni ovde i sada jer nema nikuda da se krene. Onda ne postoji mogunost za
strepnju. Onda vam se deava smirenost. Iznenada ste u dubokom odmoru. Ne moete ii
nikuda, vi ste kod kue. Pokretanje prestaje; uznemirenost iezava. Sada je vreme da se ue
u jogu.
Patanjali vam nee dati nikakvu nadu. On potuje vas vie nego to vi potuje sebe.
On misli vi ste zreli i igrake nee pomoi. Bolje je biti spreman za ono to se deava. Inae
odmah im ja kaem: Potpuna beznadenost va um e rei: Ovo izgleda pesimistino, jer
va um ivi kroz nadu, jer va um se lepi uz elje, nadanja.
Vi ste tako nesreni upravo sada da ete poiniti samoubistvo ako nema nade. Ako je
stvarno Patanjali u pravu, ta e vam se dogoditi? Ako nema nade, nema budunosti, i vi ste
baeni natrag u vau sadanjost, vi ete poiniti samoubistvo. Nema niega zata bi se onda
ivelo. Vi ivite za neto to e se dogoditi negde, nekada. To se nee dogoditi, ali oseanje
da se to moe dogoditi pomae vam da budete ivi.
Zbog toga ja kaem da kada doete do take gde je samoubistvo postalo sadrajna
stvar, gde je ivot izgubio svako svoje znaenje, gde vi moete ubiti sebe, u tom momentu
joga postaje mogua, jer neete biti spremni da preobrazite sebe dok se ova silna nitavnost
ivota dogaa vama. Biete spremni da preobrazite sebe samo kada oseate da ne postoji
drugi put - ili samoubistvo ili sadhana (duhovna praksa, meditacija), ili da poinite
samoubistvo ili da preobrazite svoje bie. Kada preostanu samo dve alternative, samo onda se
bira joga, nikada pre. Meutim, joga nije pesimistina. Vi ste optimistini, zato vam joga
izgleda kao pesimistina. To je zbog vas.
Buda je uzet na Zapadu kao vrhunac pesimizma, jer Buddha kae: ivot je dukkha,
patnja Tako su zapadni filozofi tumaili da je Buddha pesimista. ak i osoba poput Alberta
vajcera (A. Schweitzer), osoba od koje moemo oekivati da zna izvesne stvari, ak i on je u
zabuni. On misli da je itav Istok pesimistian. A ovo je velika kritika protiv njega. itav
Istok - Buda, Patanjali, Mahavira, Lao Ce, za njega su svi pesimisti. Oni samo tako izgledaju
jer su uvideli da je va ivot besmislen. Ne kau da je ivot besmislica - nego ivot koji vi
znate. A dok ivot ne postane sasvim besmislen, vi ga ne moete transcendirati. Vi ete se
lepiti uz njega.
I dok ne transcendirate ovaj ivot, ovaj oblik egzistencije, neete znati ta je
blaenstvo. Ali Buda, Patanjali, oni nee govoriti mnogo o blaenstvu jer imaju duboko
saoseanje prema vama. Ako zaponu da govore o blaenstvu, vi opet stvarate nadu. Vi ste
neizleivi; vi opet kreirate nadu. Kaete: U redu! Onda moemo ostaviti ovaj ivot. Ako je
bogatiji ivot mogu, onda moemo ostaviti elje. Ako kroz ostavljanje elja najdublja elja
dostizanja krajnjeg vrhunca blaenstva, jeste mogua, onda moemo napustiti elje. Ali ih
moemo samo napustiti radi vee elje.
Onda gde vi naputate? Vi uopte ne ostavljate. Vi jednostavno zamenjujete drugaiju
elju za stare elje. A nova elja e biti mnogo opasnija nego stara jer ste sa starom ve
prevareni. Da biste postali izigrani sa novom, moete proi puno ivota da biste doli do take
gde moete rei 'Bog je beskoristan', gde moete rei 'raj je besmislen', gde moete rei 'sva
84

budunost je bezumnost'.
Nije to pitanje samo svetovnih elja, to je pitanje elje kao takve. eljenje mora
prestati. Samo onda postajete spremni, samo onda skupite hrabrost, samo onda se vrata
otvaraju i vi moete ui u nepoznato. Otuda je Patanjalijeva prva sutra; A sada, disciplina
joge.
Drugo pitanje:
Reeno je da je joga ateistiki sistem. Da li se vi slaete s tim?
Jo jednom, joga nije ni jedno od ta dva. Ona je jednostavno nauka. Nije ni teistika
niti ateistika. Patanjali je zaista velianstven, udo od oveka. On nikada ne govori o Bogu.
A ak i ako pominje jednom, onda takoe kae da je to samo jedna od metoda da se dostigne
najvea vera u Boga, samo metoda da se dostigne krajnje; Bog kao objekat ne postoji.
Verovanje u Boga jeste samo tehnika, jer kroz verovanje u Boga molitva postaje mogua,
kroz verovanje u Boga predanost postaje mogua. Znaaj je u predanosti i molitvi, ne u Bogu
kao njihovom objektu.
Patanjali je zaista neverovatan! On je rekao Bog - vera u Boga, koncept Boga takoe je jedna od metoda, meu mnogim metodama, da bi se postigla istina. Ishwara
pranidhan - verovanje u Boga samo je staza. Ali to nije nuno. Moete odabrati i neto drugo.
Buddha je dospeo do te krajnje realnosti bez verovanja u Boga. On je odabrao drugaiju stazu
gde Bog nije potreban.
Vi ste doli u moju kuu. Proli ste kroz odreenu ulicu. Ta ulica nije bila cilj; ona je
samo bila pomono sredstvo. Mogli ste doi do iste kue kroz neku drugu ulicu; drugi su
stigli (do nje) kroz druge ulice. U vaoj ulici moda postoji zelena trava, veliko drvee; u
drugim ulicama ih nema. Dakle Bog je samo jedna staza. Bog nije cilj. Bog je samo jedna od
staza.
Patanjali nikada ne porie; on nikada ne pretpostavlja. On je apsolutno nauan.
Hrianima je teko da zamisle kako je Buddha mogao da dostigne krajnju istinu, jer nikada
nije verovao u Boga. Teko je hindusu da veruje kako je Mahavira postigao osloboenje; on
nikada nije verovao u Boga.
Pre nego to su zapadni mislioci postali spremni za istone religije, oni su uvek
definisali religiju kao usmerenost ka Bogu. Kada su doli do istonjakog miljenja, i onda su
postali svesni da tamo postoji tradicionalni ateistiki put koji se prua prema istini, oni su bili
okirani; to je nemogue.
H. G. Wells je pisao o Buddhi da je Buddha najbezboniji ovek, a ipak najpoboniji.
On nikada nije verovao i nikada nije rekao nikome da veruje u Boga, ali je on sam najvii
fenomen deavanja boanskog postojanja. Mahavira je takoe iao stazom gde Bog nije bio
nuan.
Patanjali je potpuno nauan. On kae da mi nismo povezani sa sredstvima; postoji
hiljadu i jedno sredstvo. Cilj je istina. Neki su je postigli kroz Boga, dakle to je u redu verujte u Boga i postignite cilj, jer kada se cilj postigne vi ete odbaciti svoju veru. Dakle,
vera je samo instrument. Ako ne verujete, to je u redu; nemojte verovati, idite stazom
bezvernosti, i dostignite cilj.
On nije ni teista niti ateista. On ne kreira religiju, on vam jednostavno pokazuje sve
staze koje su mogue i sve zakone koji dejstvuju u vaoj transformaciji. Bog je jedna od tih
staza; tu nema prisile. Ako ste vi ateista, nije potrebno da se bude nereligiozan. Patanjali
kae da vi takoe moete dostii iako ste ateista, ne marite za Boga. Ovo su zakoni, to su
eksperimenti; to je meditacija - proite kroz to.
On nije insistirao ni na jednom konceptu. To je bilo vrlo teko. Zbog toga su joga
sutre od Patanjalija izuzetne, jedinstvene. Takva knjiga se nikada nije dogodila ranije i ne
postoji mogunost ponovo da se dogodi, jer sve to moe biti napisano o jogi napisano je; on
nita nije izostavio. Niko ne moe dodati nita tome. Nikada u budunosti nee postojati
mogunost stvaranja drugog dela kao to su Patanjalijeve Joga sutre. On je kompletno
zavrio posao, a on je to mogao da uradi tako kompletno jer nije bio jednostran. Da je bio
jednostran, to ne bi mogao da uradi tako celovito.
Buda je nepotpun, Mahavira je jednostran, Muhamed je parcijalan, Isus je nepotpun 85

oni imaju odreenu stazu. Njihova nepotpunost moe biti zbog vas - zbog dubokog
razumevanja za vas, dubokog saoseanja za vas. Oni insistiraju na odreenoj stazi; nastavili
su da insistiraju itavog njihovog ivota. Oni su govorili: Sve drugo je pogreno; ovo je
ispravna staza samo da bi stvorili veru u vama. Vi ste tako bezverni, tako ste ispunjeni
sumnjom, da ako oni kau da ova staza predvodi, a druge staze takoe vode, vi neete slediti
ni jednu. Oni insistiraju da jednino ova staza prednjai.
Ovo nije istina. Ovo je pomono sredstvo za vas - jer ako oseate neku nesigurnost u
njima, ako oni kau: Ovo takoe vodi, ono takoe vodi; ovo je takoe istina, ono je takoe
istina, vi ete postati nesigurni. Vi ste ve nesigurni, potreban vam je neko ko je apsolutno
pouzdan. Samo da bi izgledali pouzdani vama, oni su nainili sebe jednostranim.
Inae ako ste jednostrani, ne moete obuhvatiti itavu osnovu. Patanjali nije
jednostran. On je manje zainteresovan za vas, vie se brine o prolim konceptima staze. On
nee koristiti neistinu; on nee koristiti pomona sredstava, on se nee nagaati s vama. Ni
jedan naunik ne prihvata kompromis.
Buda moe da prihvati kompromis; on ima saoseanje. On vas ne tretira nauno. Vrlo
duboko ljudsko oseanje ima prema vama; moe ak i lagati da bi vam pomogao. Ako vi ne
moete razumeti istinu, on ini nagodbu s vama. Patanjali nee imati kompromis s vama. Ma
kakva da je istina, on e govoriti o injenici. Nee se spustiti ni jedan korak da udovolji vama;
on je apsolutno beskompromisan. Nauka mora biti takva. Nauka ne moe praviti kompromise;
inae ona bi postala samo religija.
On nije ni ateista ni teista. On nije ni hinduista, niti muhamedanac, ni hrianin niti
ain, a takoe ni budista. On je apsolutno nauni istraiva koji samo otkriva kakav god da je
sluaj - otkriva bez ikakvog izmiljanja mitova. On nee koristiti ni jednu alegoriju. Isus e
nastavljati da govori u priama jer vi ste deca i moete razumeti samo prie. On e govoriti u
alegorijama. Buddha koristi tako mnogo pria jednostavno da bi vam pomogao da ostvarite
delimino sagledavanje.
itao sam o hassidu, jevrejskom uitelju, Baal Shemu. On je bio rabin u malom selu, a
kad god bi tamo bila neka nevolja, neka bolest, neka nesrea u selu, on bi krenuo u umu.
Otiao bi do odreenog mesta, ispod odreenog drveta, tamo bi obavio neki ritual a onda bi se
molio Bogu. I uvek bi se deavalo da je nesrea naputala selo, bolesti bi iezavale iz sela,
nevolje bi prestajale.
Onda je Baal Shem umro. Postavljen je njegov lik Problem je nastupio ponovo.
Selo je bilo u nevolji. Nastupila je neka nevolja, i seljani su zatraili od naslednika, novog
rabina, da ode u umu i da se moli Bogu. Novi rabin je bio jako uznemiren jer nije znao
mesto, tano odreeno drvo. Bio je neiskusan, ali je ipak otiao - pod neko drvo. Zapalio je
vatru, izveo je ritual, molio se i rekao Bogu: Vidi, ja ne znam tano mesto na koje je moj
uitelj imao obiaj da dolazi, ali ti zna. Ti si sveprisutan, dakle ti zna - stoga nema potrebe
za tano odreenim mestom. Moje selo je u nevolji, prema tome sluaj i uini neto. Nesrea
je prola!
Onda kada je ovaj rabin umro i njegov naslednik je bio onamo, opet je nastupio
problem. Selo je bilo u izvesnoj krizi, i seljani su doli. Rabin je bio uznemiren; zaboravio je
ak i molitvu. Tako je otiao u umu, odabrao izvesno mesto. Nije znao ni da zapali ritualnu
vatru, ali nekako je uspeo da zapali vatru i rekao je Bogu: Sluaj, ja ne znam kako da
zapalim ritualnu vatru, ja ne znam tano mesto, i zaboravio sam molitvu, ali ti si sveznajui,
tako da zna ve, nema potrebe. Tako uini ta god je potrebno. Vratio se natrag i selo je
prebrodilo krizu.
Onda je on takoe umro, a njegov naslednik Njegovo selo je opet bilo u nevolji,
tako su doli kod njega. Sedeo je u fotelji. Rekao je: Ja ne elim da idem nikuda. uj, ti si
svuda. Ja ne znam molitvu, ne znam nikakav ritual. Ali to nije vano; moje znanje nije glavna
stvar. Ti zna sve. Kakva je korist moliti se, kakva je korist vriti ritual, i kakva korist od
posebnog svetog mesta? Ja znam samo priu o mojim prethodnicima. Ispriau ti priu, da se
to dogodilo u Baal Shemovo vreme, onda u vreme njegovog naslednika, onda njegovog
naslednika; to je pria. Sada uini pravedno, i to je dovoljno. I nevolja je iezla. Govorilo se
da je Bog jako mnogo voleo priu.
86

Ljudi vole njihove prie i ljudski bogovi takoe, a kroz prie vi moete imati odreena
delimina sagledavanja. Meutim Patanjali nee koristiti ni jednu alegoriju. Rekao sam vam
on je upravo Ajntajn plus Buddha - vrlo retka kombinacija. On je imao unutranje
svedoenje Buddhe i mehanizam uma jednog Ajntajna.
On nije ni jedno ni drugo. Teizam je pria; ateizam je antipria. Prie su samo mitovi,
od ljudi stvorene parabole. Nekima se jedna dopada, a nekima druga. Patanjali nije
zainteresovan za prie, nije zainteresovan za legende. On je zainteresovan za golu istinu. On
je nee ak ni zaodenuti, nee je ak ni doterati, nee je ukraavati. To nije njegov nain.
Zapamtite ovo.
Kretaemo se po vrlo suvoj zemlji, zemlji nalik pustinji. Inae pustinja ima svoju
vlastitu lepotu. Ona nema drvee, ona nema reke, ali ima svoje sopstveno ogromno
prostranstvo. Ni jedna uma se ne moe uporediti s njom. ume imaju svoje sopstvene lepote,
brda svoje vlastite lepote, reke svoje vlastite divote. Pustinja ima svoju sopstvenu neizmernu
beskrajnost.
Kretaemo se kroz pustinjsku okolinu. Hrabrost je nuna. Nee vam dati ni jedno drvo
da se odmorite ispod njega, nee vam dati ni jednu priu - samo gole injenice. Nee koristiti
ak ni jednu suvinu re. Otuda je re sutre. Sutre oznaavaju osnovni minimum, aforizme u
kratkim izrekama. Sutra nije ak ni potpuna reenica. Ona je samo sutinsko - ba kao kada
aljete telegram, vi kreete suvine rei. Onda to postaje sutra jer samo deset ili devet rei
mogu biti stavljenje u poruci. Ako biste pisali pismo, ispunili biste deset stranica, a ak ni u
deset stranica poruka nee biti potpuna. Ali u telegramu, u deset rei, ne samo da je
kompletna ona je vie nego potpuna. Ona pogaa srce; sama sr je u njoj.
To su telegrami - Patanjalijeve sutre. On je tvrdica; nije koristio ni jednu suvinu re.
Prema tome kako on moe priati prie? Ne moe, i ne oekujte to. Stoga ne pitajte da li je on
teista ili ateista; to su sve prie.
Filozofi su stvorili mnogo pria, a to je igra. Ako elite igru ateizma, budite ateista.
Inae to su igre, nisu realnost. Realnost je neto drugo. Realnost se bavi s vama, ne s onim ta
vi verujete. Realnost ste vi, ne ono ta verujete. Realnost je iza uma, ne u sadrajima uma, jer
teizam je sadraj uma, ateizam je sadraj uma - neto u umu. Hinduizam je sadraj uma, i
hrianstvo je sadraj uma.
Patanjali je zainteresovan za ono to je izvan, ne za sadraj. On kae: Odbaci ceo
ovaj um. ta god da sadri, to je beskorisno. Vi moda nosite divne filozofije, Patanjali je
rekao: Odbacite ih, sve je besmislica. To je teko. Ako neko kae: Vaa Biblija je triarija,
vaa Gita je besmislica, vai spisi su bezvredni, budalatina, odbacite ih, vi ete biti okirani.
Ali to je ono to e se dogoditi. Patanjali nee vam nee uiniti nikakav ustupak. On je
beskompromisan. A to je lepota, i to je njegova jedinstvenost.
Tree pitanje:
Vi ste govorili o znaaju uenitva na stazi joge, ali kako jedan ateista moe biti
uenik?
Niti teista niti ateista, oni ne mogu biti uenici. Oni su ve zauzeli gledite, oni su ve
odluili, na taj nain ta je poenta biti uenik? Ako ve znate, kako moete biti uenik?
Uenitvo znai realizaciju da Ja ne znam. Ateisti, teisti - ne, oni ne mogu biti uenici.
A ako verujete u neto vi ete propustiti lepotu uenitva. Ako neto ve znate, to
saznanje e vam dati ego. Ono vas nee uiniti poniznim. Zbog toga panditi i uenjaci
proputaju. Ponekad grenici dostiu (uenitvo), ali naunici nikada. Oni znaju previe; oni
su tako pametni. Njihova darovitost je njihova bolest; ona postaje samoubistvo. Oni nee
sluati jer nee biti spremni da ue.
Uenitvo jednostavno oznaava jedno stanovite prema uenju - iz trena u tren
ostajati svestan da Ja ne znam. Ovo saznavanje da Ja ne znam, ova svesnost Ja sam
neznalica, daje vam otvorenost; onda niste zatvoreni. Onog momenta kada kaete: Ja
znam, vi ste zatvoreni u krugu; vrata vie nisu otvorena.
Ako ste ve dostigli, zakljuili, ne moete biti uenik. ovek mora da bude u
prijemljivom raspoloenju. ovek mora neprekidno da bude svestan da stvarnost je nepoznata
i Ma ta da znam je beznaajno, triarija. ta vi znate? Vi ste moda skupili mnogo
87

informacija, ali to nije znanje. Moda ste akumulirali mnogo praine preko univerziteta; to
nije znanje. Moda znate o Budi, moda znate o Isusu, ali to nije znanje. Dok ne postanete
Buda, nema znanja. Dok niste Isus, ne postoji znanje.
Znanje dolazi kroz postojanje, ne kroz pamenje.
Moete imati uvebano pamenje; pamenje je samo mehanizam. Ono vam nee dati
bogatije postojanje. Moe vam dati strane snove, ali vam ne moe dati bogatije postojanje.
Ostaete isto pokriveni s mnogo praine. Znanje, a naroito ego koji dolazi kroz znanje oseanje da Ja znam zatvara vas. Jo ne moete biti uenik. A ako ne moete biti uenik, ne
moete ui u disciplinu joge. Stoga doite do vrata joge neupueni, svesni da ne znate. A ja u
vam rei: Ovo je jedino znanje koje e pomoi, znanje da Ja ne znam.
Ovo vas ini poniznim (skromnim). Suptilna poniznost e vam doi. Uskoro e ego
splasnuti. Znajui da ne znate, kako moete biti egoistini? Znanje je najsuptilnija hrana za
ego; vi oseate da ste neto. Vi znate; vi postajete neko.
Ba pre dva dana, inicirao sam devojku sa Zapada u sanyas i dao sam joj ime Joga
sambodhi i pitao sam je: Da li e ti biti lako da ga izgovara? Ona je rekla: Da. Lii na
englesku re 'somebody'41. Meutim, sambodhi je sasvim suprotno. Kada postanete niko,
onda se sambodhi deava. Sambodhi znai prosvetljenje. Ako ste vi neko, sambodhi se nikada
nee dogoditi. Ta nekost42 je prepreka.
Kada oseate da ste niko, kada oseate da ste nita, iznenada ste pristupani mnogim
misterijama da vam se dogode. Vaa vrata su otvorena. Sunce moe da se uzdigne; sunevi
zraci prodiru u vas. Vaa turobnost, vaa tama e ieznuti. Ali vi ste zatvoreni. Sunce moda
kuca na vratima; ali niko ne otvara; ni prozor ak nije otvoren.
Ateisti ili teisti, hindusi ili muslimani, hriani ili budisti, oni ne mogu ui na stazu.
Oni veruju. Oni su ve dosegli bez pruanja ruke ma gde. Oni su zakljuili bez ikakve
realizacije. Oni imaju rei u umovima - koncepte, teorije, spise. A to je vee breme, oni su
vie mrtvi.
etvrto pitanje:
Vi ste rekli da joga ne trai nikakvu veru. Ali ako je ueniku potrebna vera, predanost
i poverenje u uitelja kao osnovni uslov, onda kako je prva tvrdnja opravdana?
Ne. Nikada nisam rekao da joga ne trai veru. Ja sam rekao da joga ne trai neko
verovanje. Vera je potpuno razliita, poverenje je potpuno razliito. Verovanje je
intelektualna stvar, ali vera je vrlo duboko poverenje. Ona nije intelektualna. Vi volite
uitelja, onda imate poverenje i postoji vera. Meutim, ova vera nije nikakav koncept, ona je
u samoj osobi. A to nije uslov; to nije zahtevano - zapamtite ovu razliku. Ne trai se da vi
morate verovati u uitelja; to nije preduslov. Sve to je reeno je ovo: ako se to dogodi
izmeu vas i uitelja, onda e biti mogu satsang. To je samo situacija, a ne uslov. Nita se ne
zahteva.
Samo ljubav... Ako se ljubav dogodi onda enidba moe uslediti, ali vi ne moete
uiniti ljubav uslovom, da prvo morate voleti a onda e brak uslediti. Inae onda ete pitati:
Kako ovek moe voleti? Ako se to dogodi, dogodi se; ako se to ne dogaa, ne dogaa se.
Vi ne moete uiniti nita. Stoga ne moete prisiliti poverenje.
U davno prolim danima tragaoci bi lutali svuda po svetu. Lutali bi od jednog uitelja
do drugog, samo oekujui pojavu da se dogodi. Vi to ne moete prisiliti. Moete promeniti
mnogo uitelja, upravo u potrazi ne bi li negde neto kljocnulo. Onda se stvar dogodi; to nije
okolnost. Vi ne moete otii kod uitelja i pokuati da mu verujete. Kako moete pokuati da
verujete? Sam pokuaj, sam napor, pokazuje da ne verujete. Kako moete pokuati da volite
nekoga? Ili moete li vi? Ako pokuate, cela stvar e postati lana. To je jedno deavanje.
Inae dok se ovo ne dogodi, satsang nee biti mogu. Tada vam uitelj ne moe dati
svoju milost. Nee on odvratiti sebe od davanja; vi niste dostupni. On ne moe uiniti nita.
Vi niste otvoreni.
Sunce moda eka ispred prozora ali on je zatvoren, ta sunce moe uiniti? Zraci e
se reflektovati natrag. Oni e doi, kucati na vrata i vratiti se natrag. Zapamtite, to nije uslov
41
42

Neko, vana linost, vana osoba.

Eng.: Somebodiness.
88

da vi otvorite vrata i sunce e se podii; to nije uslov! Sunce moda nee biti tu, moda je no.
Samo otvaranjem vrata vi ne moete stvoriti sunce. Vae otvaranje vrata je samo vae bivanje
dostupnim. Ako je sunce tu, ono moe ui.
Tako e se tragaoci kretati, morae da se kreu od jednog uitelja do drugog. Jedina
stvar koju treba zapamtiti je da oni moraju biti otvoreni i da ne treba da sude. Ako doete
blizu uitelja, vi ne oseate nikakav rad unutar njega, kretanje - ali ne sudite. Jer vae
prosuivanje e biti pogreno. Vi nikada niste bili u kontaktu. Dok ne volite, vi ne znate,
stoga ne sudite. Jednostavno kaite: Ovaj uitelj nije za mene; ja nisam za ovog uitelja.
Stvar se nije dogodila. Vi se jednostavno maknite.
Ako zaponete da sudite, onda zatvarate sebe za druge uitelje takoe. Moda ete
morati da proete kroz mnoge, mnoge situacije, ali zapamtite ovo: ne sudite. Kad god oseate
da je neto pogreno sa uiteljem, maknite se. To znai da ne moete imati poverenje. Neto
je krenulo pogreno, ne moete verovati. Ali ne kaite da uitelj je pogrean; vi ne znate. Vi
se jednostavno maknite; to je dovoljno. Traite jo negde.
Ako ponete da prosuujete, osuujete, zakljuujete; onda ete biti zatvoreni. A one
oi koje sude nikada nee moi da veruju. Jednom kada postanete rtva suenja nikada neete
biti sposobni da verujete jer ete nai neto ili drugo to e vam pomoi da ne verujete, to e
vam pruiti zatvaranje.
Dakle nemojte verovati, nemojte suditi, kreite se. Jednog dana, ako nastavite da se
kreete, stvar je obavezna da se dogodi; jednog dana, negde, u nekom momentu, jer ima
trenutaka - ne moete uiniti nita s njima kada ste osetljivi, i kada uitelj tee. Vi ste
osetljivi, vi (ga) susreete. U odreenim takama vremena i prostora, susret se dogaa. Onda
satsang postaje mogu.
Satsang znai intimna blizina sa uiteljem, sa ovekom koji je razumeo. Jer onda on
moe da tee. On ve tee. On je ve tekao. Sufiji kau da je to dovoljno. Samo da se bude u
intimnoj blizini uitelja, to je dovoljno, samo da se sedi pokraj njega, samo da se hoda uz
njega, samo da se sedi izvan njegove sobe, samo da se bdi u noi sedei samo spolja iza
njegovog zida, samo da se nastavlja seati, to je dovoljno.
Ali to trai godine, godine ekanja. A on nee postupati s vama dobro, on e vam
stvarati svaku vrstu prepreka. Dae vam mnogo prilika da sudite. irie glasine o sebi tako da
moete pomisliti da on je nepravedan, da biste pobegli. Pomoi e vam na svaki nain da
pobegnete. Dok ne proete sve prepone... A one su nune, jer jeftino poverenje je
neupotrebljivo. Poverenje, zainjeno, prilagoeno poverenje, koje se ekalo dugo, postalo je
jaka stena... Samo onda se moe prodreti u najdublje slojeve.
Patanjali ne kae da ete morati da verujete. Verovanje je intelektualno. Vi verujete u
hinduizam, to nije vae poverenje. Vi ste samo sluajno u hinduistikoj porodici, i tako ste
sluali; od samog detinjstva ste bili proeti. Na vas su ostavile utisak teorije, koncepti,
filozofije, sistemi. Oni su postali deo vae krvi. Oni su samo zapali u vau svest; vi verujete u
njih. Ali to verovanje nije od koristi jer vas nije preobrazilo. To je mrtva stvar, pozajmljena.
Poverenje nikada nije mrtva stvar. Vi ne moete pozajmiti poverenje od vae porodice.
To je lina pojava. Moraete da doete do njega. Hinduizam je tradicionalan, muhamedanstvo
je tradicionalno.
Prva grupa oko Muhameda - bili su pravi muslimani - jer je to bilo poverenje u njega;
oni su doli lino do uitelja. Oni su iveli sa uiteljem u intimnoj blizini; imali su satsang.
Oni su verovali u Muhameda, a Muhamed nije bio ovek kome se lako moglo verovati. Da ste
vi bili kod Muhameda, vi biste pobegli - on je imao devet ena. Nemogue je verovati takvom
oveku. Drao je ma u svojoj ruci, a na mau je pisalo: Mir je moto; re Islam znai mir.
Kako moete verovati takvom oveku?
Moete poverovati Mahaviru kada on kae: Nenasilje; on je nenasilan. Oigledno
moete verovati Mahaviru. Kako moete verovati Muhamedu s maem? A on kae: Ljubav
je poruka i mir je moto. Vi ne moete verovati. Ovaj ovek stvara ograde.
On je bio sufi; on je bio uitelj. On je kreirao svakojake tekoe. Dakle, ako va um
jo funkcionie, vi sumnjate, vi ste skeptini, beite. Inae ako ostanete, ekate, ako imate
strpljenje - a beskonano strpljenje e biti potrebno - jednog dana ete upoznati Muhameda, vi
89

ete postati musliman. Samo znajui njega, vi ete postati musliman.

Prva grupa uenika je bila sasvim razliita stvar. Prva grupa Budinih uenika je bila
sasvim razliita stvar. Sada su budisti mrtvi. Muhamedanci su mrtvi. Oni su tradicionalni
muhamedanci.
Istina ne moe biti prenesena kao imovina. Vai roditelji vam ne mogu dati istinu. Oni
vam mogu dati imovinu jer imovina pripada svetu. Istina ne pripada svetu; oni vam je ne
mogu dati, oni je ne mogu imati u riznici. Ne mogu je imati u banci tako da vam se ona ne
moe preneti. Vi ete morati da je traite sami. Moraete da patite, da postanete uenik i
moraete da proete kroz strogu disciplinu. To e biti lini dogaaj. Istina je uvek lina. Ona
se deava osobi. Poverenje je razliito od vere. Vera vam je data od drugih, a poverenje vi
stiete sami.
Patanjali ne zahteva nikakvu veru, ali bez poverenja nita ne moe da se uini, bez
poverenja nita nije mogue. Ali vi to ne moete prisiliti - zapamtite. Vi ne moete prisiliti
svoje poverenje; to nije u vaim rukama da ga prisilite. Ako prisiljavate, ono e biti lano. A
nepoverenje je bolje od lanog poverenja, jer troite sebe. Bolje je preseliti se negde drugde
gde realno moe da se dogodi.
Nemojte suditi, nastavite da lutate. Jednog dana, negde, va uitelj vas oekuje. A
uitelj vam se ne moe pokazati: Idite ovde i ovo e biti va uitelj. Vi ete morati da
traite, vi ete morati da patite, jer kroz patnju i traganje ete moi da ga vidite. Vae oi e
postati vedre; suze e ieznuti. Vae oi e postati bistre i vi ete realizovati da ovo jeste va
uitelj.
Pria se da je jedan od sufija, po imenu Junaid, doao kod starog fakira i zapitao ga:
uo sam da vi znate. Pokaite mi put. Starac mu je rekao: Ti si uo da ja znam. Ti ne zna.
Pogledaj u mene i oseti. ovek je rekao: Ne mogu osetiti nita. Samo uradite jednu stvar;
pokaite mi put gde mogu nai svog uitelja. Tada je stari ovek rekao: Prvo idi u Meku.
Naini hodoae i trai takvog i takvog oveka. On e sedeti ispod drveta. Njegove oi e
biti takve; one e bacati svetlost, a ti e oseati odreen miris slian mousu oko njega. Idi i
trai.
I Junaid je putovao i putovao dvadeset godina. Gde god je uo za uitelja, on bi otiao.
Ali niti je bilo drveta, niti mirisa, mousa, niti onih oiju koje je opisao starac. Linost nije
postojala. A on je imao gotovu formulu, tako da je odmah sudio: Ovo nije moj uitelj, i
kretao bi dalje. Posle dvadeset godina doao je do drveta. Uitelj je bio tamo. Mous je lebdeo
u vazduhu, ba kao izmaglica okolo oveka. Oi su bile vatrene, crveno svetlo se bilo
sputalo. Pao je pred nogama tog oveka i rekao: Uitelju, traio sam vas dvadeset godina.
Uitelj je rekao: Ja takoe ekam tebe dvadeset godina. Pogledaj ponovo. On je
pogledao. To je bio isti ovek koji mu je pre dvadeset godina pokazao put da nae uitelja.
Junaid je zapoeo da plae: ta, vi se alite sa mnom? Dvadeset godina sam potroio. Zato
mi niste rekli da ste moj uitelj?
Starac je rekao: To ti ne bi pomoglo; to nije bilo od velike koristi - jer dok ti nisi
imao oi da vidi... Ovih dvadeset godina su ti pomogle da me vidi; ja sam isti ovek.
Meutim pre dvadeset godina ti si mi rekao: Ja ne oseam nita. Ja sam isti, ali si ti sada
postao sposoban da osea. Ti si se promenio. Ovih dvadeset godina su tebe snano istrljale.
Sva praina je otpala; tvoj um je ist. Ovaj miris mousa je i u to vreme takoe bio prisutan,
ali ti nisi bio sposoban da ga omirie. Tvoj nos je bio zatvoren; tvoje oi nisu funkcionisale;
tvoje srce nije stvarno kucalo. Tako, kontakt nije bio mogu.
Vi ne znate nikoga koji bi rekao kada e se poverenje dogoditi. Ja ne kaem veruj
uitelju, jednostavno kaem nai osobu gde se poverenje stvara - ta osoba je va uitelj. Vi
nita ne moete uiniti oko toga. Moraete da lutate. Stvar e se sigurno dogoditi, ali traganje
je nuno jer vas ono priprema. Ne vodi vas traganje do uitelja, traganje vas priprema da ga
moete videti. On moe biti upravo pokraj vas.
Peto pitanje:
Prole noi ste govorili o satsangu i vanosti uenikove blizine guruu, da li to
podrazumeva fiziku blizinu? Da li je uenik koji ivi na velikoj fizikoj udaljenosti od gurua
na gubitku?
90

Da i ne. Da, fizika blizina je nuna u poetku jer takvi kakvi jeste ne moete razumeti
nita odmah. Moete razumeti telo; moete razumeti jezik fizikog. Vi postojite u fizikom,
tako da fizika blizina jeste nuna - u poetku.
A ja kaem 'ne' takoe jer kako rastete, kako poinjete da uite drugaiji jezik koji je
nefiziki, onda fizika blizina nije nuna. Onda moete ii svuda. Onda prostor ne ini
nikakvu razliku. Vi ostajete u kontaktu. Ne samo prostor, nego i vreme takoe ne ini nikakvu
razliku. Uitelj moe biti mrtav, vi ostajete u kontaktu. On je moda odbacio fiziko telo, vi
ostajete u kontaktu. Ako se poverenje dogodi, onda se oboje, i vreme i prostor transcendiraju.
Poverenje je udo. Vi moete biti u blizini Muhameda, Isusa ili Buddhe ba sada ako
postoji poverenje. Ali, to je teko! To je teko jer vi ne znate kako. Vi ne moete verovati
ivoj osobi, kako moete verovati mrtvoj. Ako se dogodi poverenje, onda ste upravo sada
blizu Bude. A za osobe koje imaju veru, Buddha je iv. Nijedan uitelj nikada ne umire za
onoga ko moe verovati. On nastavlja da pomae, on je uvek tu. Ali za vas, ak i Buddha je tu
fiziki, stoji iza vas ili ispred vas, upravo sedi pored vas, vi niste bliski s njim. Moe postojati
irok prostor izmeu vas. Ljubav, vera, oni unitavaju prostor, vreme, oboje.
U poetku, poto ne moete razumeti nijedan drugi jezik, vi moete razumeti samo
jezik fizikog, fizika blizina je nuna - ali samo u poetku. Doi e momenat kada e vas
sam uitelj poslati daleko. On e vas prisiliti da se udaljite jer je to takoe potrebno - moete
poeti da se lepite uz fiziki jezik.
Gurijev je gotovo uvek, celog svog ivota, slao svoje uenike daleko. On je stvarao
tako jadnu situaciju za njih, da su oni morali da odlaze. Nije bilo mogue iveti s njim. Posle
odreene take, on bi im pomogao da odu daleko. Zaista ih je prisiljavao da odu daleko, jer ne
treba da postanete previe zavisni od fizikog. Drugi, vii jezik, mora da se razvije. Morate
zapoeti da oseate bliskost s njim gde god da ste, jer telo mora biti transcendirano. Ne samo
vae, uiteljevo telo takoe mora biti transcendirano.
Inae u poetku, to je velika pomo. Kada je seme zasaeno, kada je pruilo koren,
onda ste dovoljno jaki. Onda moete otii daleko, i onda moete oseati. Samo idite daleko i
kontakt e se izgubiti - onda kontakt nije od velike vanosti. Poverenje e rasti, to dalje
odete. Poverenje e rasti vie, jer kad god ste na zemlji vi ete konstantno oseati uiteljevo
prisustvo. Poverenje e rasti. Sada e vam on pomagati kroz skrivene ruke, nevidljive ruke.
On e delovati na vas kroz vae snove, i vi ete konstantno oseati da vas on sledi kao senka.
Ali to je vrlo razvijen jezik. Nemojte ga probati od samog poetka jer onda vi moete
biti obmanuti. Stoga u ja rei, kreite se korak po korak. Kad god se poverenje dogodi, onda
zatvorite svoje oi i sledite slepo. Zbilja, onog momenta kada se poverenje dogodi vi morate
zatvoriti svoje oi. Onda, kakva je korist od miljenja, prosuivanja. Poverenje se dogodilo i
verovanje nee sada sluati nita.
Onda sledite i ostanite blizu dok vas sam uitelj ne poalje daleko. A kada vas poalje
daleko onda se ne vezujte. Onda sledite. Sledite njegove instrukcije i otidite daleko, jer on zna
bolje, i ta je korisno, on zna.
Ponekad, ba pored uitelja, moe vam postati teko da rastete. Ispod velikog drveta,
novo drvo e postati obogaljeno. ak i drvee se brine da baci svoje seme daleko tako da
moe proklijati. Drvee koristi mnoge trikove da poalje seme daleko; inae ono bi umrlo,
ako padne ba ispod velikog drveta. Tamo je previe senke. Sunce nikako tamo ne dopire,
malo sunevih zraka tamo dosee.
Dakle, uitelj zna bolje. Ako on osea da vi treba da odete daleko, onda se ne opirite.
Onda jednostavno sledite i otidite daleko. Ovo odlaenje daleko e biti dolaenje blie njemu.
Ako moete slediti, ako moete tiho slediti bez ikakvog otpora, ovo odlaenje daleko e biti
dolaenje blizu. Vi ete postii novu bliskost.
esto pitanje:
Kada traite od nas da razumemo neto jasno, kome se vi obraate da razume? Um
treba da se obustavi (prestane). Zbog toga nije od koristi uiniti da um razume sve. Ko onda
treba da razume?
Da, um treba da prestane, ali on nije jo prestao. Na umu treba da se radi; jedno
razumevanje treba da se stvori u umu. Kroz ovo razumevanje ovaj um e umreti. To
91

razumevanje je ba slino otrovu. Vi uzmete otrov. Vi ste uzimalac, a otrov ubija vas. Um
razume, ali razumevanje je otrov za um. Zbog toga se um opire tako mnogo. On pokuava i
pokuava da ne razume. On stvara sumnju, on se bori na svaki nain, on titi sebe jer
razumevanje je otrov za um. On je eliksir za vas, ali za um je otrov.
Dakle, kada ja kaem razumite jasno, ja mislim va um, ne vi, jer vama ne treba
nikakvo razumevanje. Vi ve razumete. Vi ste sama mudrost - pranya.
Vama nije potrebna nikakva pomo od mene ili od nekoga drugog. Va um treba da
bude promenjen. A ako se razumevanje dogodi umu, um e umreti, a sa umom razumevanje
e ieznuti. Onda ete biti u vaoj istoti. Onda e vae postojanje reflektovati istou slino
ogledalu - nema sadraja, besadrajno. Inae to unutranje postojanje ne treba razumevanje.
Ono je ve sama sr razumevanja. Njemu ne treba razumevanje - samo oblaci uma, oni
moraju biti ubeeni.
Dakle, ta je razumevanje zaista? Samo nagovaranje uma da ode. Zapamtite, ja ne
kaem borba, ja kaem nagovaranje. Ako se borite, um nikada nee otii, jer kroz borbu vi
pokazujete svoj strah. Ako se borite, vi pokazujete da je um neto od ega se vi bojite. Samo
ubeujte. Sva ova uenja, sve meditacije su duboko nagovaranje za um da doe do take gde
e poiniti samoubistvo, gde on jednostavno otpada, gde um sam postaje takva apsurdnost da
ga ne moete vie nositi - vi ga jednostavno ispustite. Bolje je rei, um odbacuje sebe.
Dakle, kada ja izlaem jedan govor za jasno razumevanje, ja se obraam vaem umu.
Ne postoji drugi nain. Samo vaem umu se moe pristupiti jer ste vi nedostupni. Vi ste tako
skriveni duboko unutra, a samo um je na vratima. Um treba ubediti da napusti vrata i da
ostavi vrata otvorena. Onda ete vi postati dostupni.
Ja se obraam umu - vaem umu, ne vama. Ako se um odbaci, nije potrebno obraati
se - mogu sedeti u tiini i vi ete razumeti; nije potrebno obraati se. Umu su potrebne rei;
umu trebaju misli; umu je potrebno neto mentalno to ga moe nagovoriti. Buda, Patanjali
ili Krina govorei vama, obraaju se vaem umu.
Doe momenat kada um jednostavno postane svestan cele apsurdnosti. To je ba kao
ovo: ako vas ja vidim da vuete ue, vae pertle za cipele, i pokuavate da povuete sebe
navie kroz njih, i ako vam kaem: Kakvu besmislicu inite; to je nemogue. Samo kroz
vae vlastite pertle za cipele, vi ne moete povui sebe navie. To je jednostavno nemogue;
to se ne moe dogoditi. Tako ja nagovaram vas da mislite vie o celoj stvari. To je apsurd. ta
vi radite? A onda se vi oseate jadno jer to se ne dogaa, tako ja nastavljam da vam govorim,
insistirajui, udarajui ekiem. Jednog dana vi moete postati svesni da je ovo apsurd. ta ja
radim?
Ba kao tegljenje sebe uz pomo pertli za cipele je sav va napor uma. Sve to radite je
apsurd. Ne moe vas odvesti nigde do u pakao, u nevolju. To vas je uvek vodilo u bedu, vi jo
niste svesni. Sva ova komunikacija od mene je samo da uini va um budnim/svesnim da je
sav napor apsurd. Jednom kada doete do oseanja da je itav napor apsurd, napor iezava.
Ne samo da ete morati da ostavite svoje pertle za cipele, ve i da ete morati da inite neki
napor, i to e biti apsurdno, vi ete jednostavno uvideti injenicu, ostaviete i smejati se.
Postali ste prosvetljeni ako ostavite svoje pertle za cipele, jednostavno ustanete i smejete se.
To e se tako dogoditi.
Kroz razumevanje um otpada. Iznenada vi postajete sreni da niko nije bio odgovoran
za vau nevolju, vi ste je stvarali neprekidno; iz momenta u momenat vi ste bili tvorac. Vi ste
stvarali bedu, a onda ste traili kako da odete izvan nje, kako da ne budete jadni, kako da
postignete blaenstvo, kako da dostignete samadhi. I dok ste o tome pitali vi ste je stvarali.
ak i ovo pitanje. Kako dostii samadhi? je stvaranje bede jer onda vi kaete: Ja sam
uinio tako mnogo napora a samadhi jo nije postignut. Kada u postati prosvetljen?
Sada vi stvarate novu nevolju kada ste nainili prosvetljenje takoe predmetom elje,
to je apsurdno. Nijedna elja nee doi do ispunjenja. Kada shvatite ovo elje otpadaju - vi
ste prosvetljeni. Bez elja, vi ste prosvetljeni. Sa eljama vi se kreete po krugu bede.
Poslednje, sedmo pitanje:
Rekli ste da je joga nauka, metodologija za unutranje buenje. Ali napor da se bude
blie ne-umu, sadri motivaciju i nadu. ak i podvrgavanje procesu unutranje
92

transformacije sadri motivaciju. Kako onda ovek moe da se kree na stazi joge sa nadom i
motivacijom? Zar i samo ekanje ne sadri motivaciju?
Da, vi ne moete da se kreete na stazi joge s motivacijom, sa eljom, s nadom. Zaista,
ne postoji kretanje na stazi joge. Kada doete do shvatanja da svaka elja jeste apsurd, svaka
elja je patnja, nema ta da se ini, jer svako injenje e biti nova elja. Nema ta da se ini!
Jednostavno ne moete initi nita jer ta god vi inili vodie vas u novu patnju. Onda ne
inite. elje su naputene, um je prestao, i to je joga; ulo se u jogu. Ovo nije kretanje, to je
smirenost. Zbog jezika se javlja problem. Ja sam rekao da ste 'uli', pa izgleda da ste se
'kretali'. Kada elje prestanu, svo kretanje prestaje. Vi ste u jogi; "a sada disciplina joge".
Sa motivacijom, u ime joge, stvoriete opet druge nevolje. Ja viam svakog dana
ljude. Oni dolaze i govore: Ja sam praktikovao jogu trideset godina, nita se nije dogodilo.
Ali ko vam je rekao da e se neto dogoditi? On mora da je oekivao neto da se dogodi; zbog
toga se nita nije dogodilo. Joga kae da ne ekamo na budunost. Vi meditirate, ali
meditirate s motivom da ete kroz meditaciju doi negde do nekog cilja. Vi proputate svrhu.
Meditirajte i uivajte u tome. Ne postoji cilj. Ne postoji budunost, nema dalje; ne postoji
nita ispred. Meditirajte, uivajte u tome - bez ikakve motivacije.
I iznenada, cilj je tu. Iznenada oblaci iezavaju jer su oni stvoreni od vaih elja.
Vaa motivacija je dim koji stvara oblake; oni su iezli. Dakle, igrajte se meditacijom;
uivajte u tome. Ne inite je sredstvom. Ona je cilj. Ovo je sva sutina koju treba razumeti.
Ne stvarajte nove elje. Shvatite pravu prirodu elje, da je patnja. Samo pokuajte da
razumete prirodu elje, i doi ete do saznanja da je ona bol. ta onda treba uraditi? Nita ne
treba raditi! Postajui svesni da je elja patnja, elja iezava.
A sada, disciplina joge.
Vi ste uli na stazu. A to zavisi od vae snage. Ako je vaa realizacija tako duboka da
je totalna, da je elja patnja, vi ne samo da ete ui u jogu, vi ete postati siddha. Vi ste
postigli cilj.
To e zavisiti od vae snage. Ako je snaga totalna, onda ste postigli cilj. Ako vaa
snaga nije totalna, vi ste uli na stazu.

Poglavlje 3
PET MODIFIKACIJA UMA
27. decembar 1973.
Modifikacija uma ima pet. One mogu biti ili izvor bola ili nepostojanja bola (ne-bola).
(I, 5)43
One su ispravno znanje, pogreno znanje, imaginacija (mata), spavanje i pamenje.
(I, 6)44
Um moe biti ili izvor ropstva ili ishodite slobode. Um postaje kapija za ovaj svet,
ulaz; on takoe moe postati i izlaz. Um vas vodi do pakla; um moe da vas odvede i do neba
(do raja). Dakle to zavisi od toga kako se um koristi. Ispravna upotreba uma postaje
meditacija, neispravna upotreba uma postaje ludilo.
Um je prisutan kod svakog. Mogunost tame i svetla prisutne su u njemu. Sam um nije
ni neprijatelj ni prijatelj. Vi ga moete uiniti prijateljem, a moete ga uiniti i neprijateljem.
Zavisi od vas - od vas koji ste skriveni u pozadini uma. Ako moete uiniti um svojim
instrumentom, svojim robom, um postaje prolaz kroz koji moete dostii krajnje, maksimum.
43

Obrta ima pet vrsta. [Neki od njih] su ometajui (klita) [po proces samoprepoznavanja subjekta] neki to
nisu (aklita).
44
Istinosna spoznaja, zabluda, afektivno uivljavanje u imaginativnom (vikalpa), spavanje i seanje [ine tih
pet obrta].
93

Ako postanete rob i umu se dozvoli da bude gospodar, onda e vas ovaj um koji je postao
gospodar voditi do krajnjeg bola i tame.
Sve tehnike, sve metode, svi delovi joge, bave se zaista duboko samo s jednim
problemom: kako koristiti um. Ispravno korien um dolazi do take gde on postaje ne-um
(gde nema uma). Pogreno korien, um dolazi do take gde je on samo haos, mnoga
miljenja (ispoljavanja) antagonistika jedna prema drugim - kontradiktorna, zbunjujua,
umobolna.
Ludak u ludnici i Buddha ispod bodhi drveta - obojica su koristili um; obojica su
prolazili kroz um. Buddha je doao do take gde je um iezao. Pravilno korien on nastavlja
da iezava; i doe momenat kada on vie nije. Ludak je takoe koristio um. Pogreno
korien, um postaje podeljen; nepravilno korien um postaje mnotvo, krivo korien on
postaje mnotvo. A, konano, ludi um je tu, vi ste sasvim odsutni.
Budin um je iezao, a Buddha je prisutan u svojoj celosti. Ludakov um je postao
celovit, a on sam je iezao sasvim. Ovo su dva pola. Vi i va um, ako postojite zajedno, onda
ete biti u bedi. Ili ete vi morati da ieznete, ili e um morati da iezne. Ako um iezne,
onda vi ostvarujete istinu; ako vi ieznete, vi stiete ludilo. A to je borba; ko e ieznuti? Vi
ete ieznuti ili um? To je protivrenost, koren svake borbe.45
Ove Patanjalijeve sutre e voditi korak po korak prema ovom razumevanju uma - ta
je on, koje vrste oblika on uzima, koje vrste modifikacija stiu u njega, kako ga moete
koristiti i dopreti izvan njega. A zapamtite, vi nemate nita drugo upravo sada - samo um.
Morate ga koristiti.
Ako ga pogreno koristite vi ete nastaviti da padate u vie i vie bede. Vi ste u bedi,
zato to ste tokom mnogo ivota koristili svoj um pogreno. A um je postao gospodar; vi ste
samo rob, senka koja sledi um. Ne moete rei umu: Stani, ne moete narediti svom
vlastitom umu; va um nastavlja da nareuje vama i vi ga morate slediti. Vae bie je postalo
senka i rob, jedno orue.
Um nije nita drugo ve orue, upravo kao to su vae ruke ili vae noge. Vi naredite
svojim stopalima - svojim nogama, one se kreu. Kada kaete: Stanite, one se zaustavljaju.
Vi ste gospodar. Ako elim da pokrenem svoju ruku, ja je pokreem. Ako ne elim da je
pomerim, ja je ne pomeram. Ruka ne moe da mi kae: Sada elim da budem pomerena.
Ruka ne moe rei meni: Sada u se ja pomeriti ta god ti da ini. Ja te neu sluati. A ako
moja ruka zapone da se kree u inat meni, onda e nastupiti haos u mom telu. Isto se
dogodilo u umu.
Vi ne elite misliti, a um nastavlja da misli. Vi elite da spavate. Leite na svom
krevetu, okreui se as na jednu as na drugu stranu elite da se uspavate, a um nastavlja, um
govori: Ne, ja u razmiljati o neemu. Vi nastavljate da govorite, Stani a on vas nikada
ne slua. A ne moete uiniti nita. Um je takoe jedno orue, ali ste mu dali previe moi.
On je postao diktatorski, i borie se jako ako pokuate da ga postavite na njegovo pravo
mesto.
Buda je takoe koristio um, ali je njegov um ba kao vae noge. Ljudi i dalje dolaze
kod mene i pitaju me: ta se deava s umom prosvetljenog oveka? Da li on jednostavno
iezava? On ne moe da ga koristi?
On iezava kao gospodar, a ostaje kao rob. On ostaje kao pasivno orue. Buddha eli
da ga koristi, on moe da ga koristi. Kada Buddha govori vama on e morati da ga koristi, jer
ne postoji mogunost govora bez uma. Um treba da se koristi. Ako odete kod Buddhe i on
45

U knjizi Newton Michael: "Putovanje dua" detaljno je opisano stanje due izmeu ivota i kako se due
raaju u novom telu. Do tih informacija autor je doao zahvaljujui hipnotikoj regresiji svojih pacijenata. Tu se
svedoi da dua ulazi u telo pri poroaju ili malo pre toga, ali ne boravi stalno u telu do starosti deteta do 6 ili 7
godina. Dotle esto izlazi dok spava ili na javi. Tek od toga doba dua stalno boravi u telu. Takoe je dokazano
da telo moe da deluje vrlo sloeno bez uma, kao u somnabulnom stanju (mesearenju) ili u hipnozi. Tako se i
ovde moe razumeti da je duevni bolesnik onaj ovek, ili tanije, ono telo koje je dua napustila iz nekog
razloga, a telo je ostalo energizovano i delatno u izvesnoj meri. Prisustvo due daje svest i razumevanje. Bez nje
se ovek ponaa nerazumno i mehaniki. Takoe postoje "organski portali", ljudska tela koja nemaju ljudsku
duu ve su nastanjena drugim svesnim entitetima. O knjizi Putovanje dua videti na
http://www.ivantic.net/ostale_knjiige.htm
94

prepozna vas, da ste bili takoe ranije, on mora da koristi um. Bez uma ne moe biti
prepoznavanja; bez uma ne moe biti pamenja. Meutim zapamtite da on koristi um - a vi ste
korieni od uma. Kad god eli da ga koristi, on ga koristi. Kad god ne eli da ga koristi, on
ga ne koristi. On je pasivno orue; on se ne hvata za njega.
Dakle, Buddha ostaje kao ogledalo. Ako doete ispred ogledala, ogledalo reflektuje
(prikazuje) vas. Kada se premestite, odraavanje nestaje; ogledalo je prazno. Vi niste kao
ogledalo. Vi vidite nekoga, on ode, ali miljenje se nastavlja, refleksija se nastavlja. Vi
nastavljate da mislite o njemu. ak i ako biste eleli da prestanete, um ne bi posluao.
Gospodarenje umom je joga. A kada Patanjali kae: Obustavljanje uma, ovim se
misli na prestajanje u svojstvu gospodara. Um prestaje (obustavlja se) kao gospodar. Onda on
nije aktivan. Onda je on pasivno orue. Vi naredite, on radi; vi ne naredite, on ostaje smiren.
On samo eka. On ne moe da se dokazuje i gura napred sam od sebe. Dokazivanje se gubi;
nasilje se gubi. On nee pokuati da kontrolie vas.
Sada je upravo obrnut sluaj. Kako da se postane gospodar? Kako da se stavi um na
njegovo mesto, gde moete da ga koristite; gde, ako ne elite da ga koristite, moete ga
ostaviti po strani i ostati smireni. Mora se razumeti ceo mehanizam uma. Sada bi trebalo ui u
sutru.
Prvo:
Modifikacija uma ima pet. One mogu biti ili izvor bola ili nepostojanja bola (ne-bola).
Prva stvar koju treba razumeti je da um nije neto razliito od tela, zapamtite. Um je
deo tela. On je telo, ali jako suptilno stanje tela, vrlo delikatno, vrlo profinjeno. Ne moete ga
uhvatiti, ali kroz telo moete uticati na njega. Ako uzmete drogu, ako uzmete LSD (snana
psihodelina droga koja proizvodi prolaznu halucinaciju i duevno poremeeno stanje),
marihuanu ili neto drugo, ili alkohol, iznenada, odjednom se um dotakne. Alkohol ulazi u
telo, ne u um, ali je um dotaknut. Um je najsuptilniji deo tela.
Obrnuto je takoe istina. Dejstvom uma i telo biva dotaknuto. To se deava u hipnozi.
Osoba koja ne moe hodati, koja kae da ima paralizu, moe hodati pod hipnozom. Vi nemate
paralizu, ali ako vam se pod hipnozom kae: Sada je vae telo paralisano; vi ne moete
hodati, neete moi da hodate. Paralizovan ovek moe hodati pod hipnozom. ta se
dogaa? Hipnoza dopire u um, sugestija odlazi u um. Onda telo to sledi.
Prva stvar koju treba razumeti: um i telo nisu dvoje. Ovo je jedno od najdubljih
Patanjalijevih otkria. Moderna nauka je to nedavno priznala na Zapadu. Sada oni kau:
Telo i um su potpuno srodni, podela nije ispravna. Dakle, oni kau to je psychosoma: to je
um-telo. Ova dva izraza su upravo dve funkcije jednog fenomena. Jedan pol je um, a drugi pol
je telo, stoga vi to nazivate
Telo ima pet organa aktivnosti - pet indriyani, pet orua aktivnosti. Um ima pet
modifikacija, pet naina delovanja. Um i telo su jedno. Telo je podeljeno u pet funkcija; um je
takoe podeljen u pet funkcija. Detaljno emo ui u svaku funkciju.
Drugi deo ove sutre je:
One mogu biti ili izvor bola ili nepostojanja bola (ne-bola).
Ovih pet modifikacija uma, ova celovitost uma, moe vas voditi u duboki bol, u
dukkhu, ili bedu. Ili ako ispravno koristite um, njegovo delovanje, moe vas odvesti do
nepostojanja bola ili patnje.
Re nemanje patnje je vrlo znaajna. Patanjali ne kae da e vas to voditi u
anandu, u blaenstvo, ne. Um moe da vas vodi u patnju ako ga nepravilno koristite, ako
postanete njegov rob. Ako postanete gospodar, um vas moe voditi do nemanja patnje - ne u
blaenstvo, jer blaenstvo je vaa priroda; um vas ne moe voditi do nje. Ali ako ste u
nemanju patnje, unutranje blaenstvo zapoinje da tee.
Blaenstvo uvek postoji unutra; u vaoj sutinskoj unutranjoj prirodi. Nema niega da
se postigne ili zaradi; nema niega da se negde postigne. Vi ste roeni s tim; ve to imate; to
je ve sluaj. Zbog toga Patanjali ne kae da vas um moe voditi u patnju, a moe vas voditi
i u blaenstvo - ne! On je vrlo nauan, vrlo precizan. On nee koristiti ak ni jednu re koja
moe dati vama bilo koju neistinitu informaciju. On jednostavno kae, ili patnja ili
nepostojanje patnje.
95

Buda takoe kae mnogo puta, kad god tragaoci dou kod njega, a tragaju za
blaenstvom, tako da e pitati Budu: Kako moemo dostii blaenstvo, krajnje blaenstvo?
On e rei: Ne znam. Mogu vam pokazati put koji vodi do nemanja patnje, samo odsustvo
patnje. Ja ne kaem nita o pozitivnom blaenstvu, samo negativnom. Mogu vam pokazati
kako da se kreete u svetu nemanja bede.
To je sve to metode mogu uiniti. Jednom kada ste u stanju nemanja bede, unutranje
blaenstvo poinje da tee. Ali to ne dolazi iz uma, to dolazi iz vaeg unutranjeg bivstva,
Sopstva. Dakle um nema nita da ini s tim; um ne moe stvoriti to. Ako je um u patnji, onda
um postaje prepreka. Ako je um u nemanju patnje, onda um postaje jedno otvaranje. Ali on
nije kreativan; on ne ini nita.
Vi otvorite prozore i sunevi zraci e ui. Otvaranjem prozora vi ne stvarate sunce.
Sunce je ve bilo tu. Da ono nije bilo tu, onda samo otvaranjem prozora, zraci ne bi uli. Va
prozor moe biti prepreka - sunevi zraci mogu biti spolja a prozor je zatvoren. Prozor moe
spreiti ili im otvoriti put. On moe da postane prolaz, ali on ne moe biti kreativan. On ne
moe kreirati zrake; zraci su tu.
Va um, ako je u nevolji, postaje zatvoren. Zapatite, jedna od karakteristika patnje je
zatvorenost. Kad god ste u patnji, vi postajete zatvoreni. Obratite panju - kad god oseate
neku muku, vi ste zatvoreni za svet. ak i za vaeg najdraeg prijatelja vi ste zatvoreni. ak i
za svoju enu, vau decu, vaeg voljenog, vi ste zatvoreni kada ste u patnji, jer patnja vam
daje povlaenje unutra. Vi se povlaite. Sa svih strana vi ste zatvorili vrata.
Zbog toga u patnji ljudi zapoinju da misle na samoubistvo. Samoubistvo znai
totalno zatvaranje - nema mogunosti ni za kakvu komunikaciju, nema mogunosti ikakvih
vrata. ak i zatvorena vrata su opasna. Neko moe da ih otvori, tako da srui vrata, uniti sve
mogunosti. Samoubistvo znai, Sada u unititi sve mogunosti nekog otvaranja. Sada ja
zatvaranje u sebe potpuno.
Kad god ste u nevolji vi zapoinjete da mislite o samoubistvu. Kad god ste sreni ne
moete misliti o samoubistvu; vi to ne moete zamisliti. Vi ne moete ak ni misliti, Zato
ljudi izvravaju samoubistvo? ivot je takva radost, ivot je tako snana muzika, zato ljudi
unitavaju ivot. To izgleda nemogue.
Zato, kada ste nesreni, to izgleda nemogue? Jer ste otvoreni; ivot tee u vama.
Kada ste sreni vi imate veu duu, proirenu. Kada ste nesreni vi imate manju duu,
stegnutu.
Kada je neko nesrean, dodirnite ga, uzmite njegovu ruku u svoju ruku. Osetiete da je
njegova ruka mrtva. Nita ne tee kroz nju - nema ljubavi, nema topline. Ona je ba hladna,
kao da pripada leu. Kada je neko srean, dodirni njegovu ruku, postoji komunikacija,
energija tee. Njegova ruka nije samo mrtva ruka, njegova ruka je postala most. Kroz njegovu
ruku neto dolazi do vas, prenosi se, dovodi u vezu. Toplota klizi. On dosee do vas. On ini
svaki napor da se izlije u vas i dozvoljava vama takoe da se izlijete unutar njega.
Kada su dve osobe srene, one postaju jedno. Zbog toga u ljubavi jedinstvo se dogaa
i ljubavnici zapoinju da oseaju da oni nisu dvoje. Oni su dvoje, a poinju oseati da nisu
dvoje jer su u ljubavi tako sreni da se deava stapanje.
Oni se stapaju jedno u drugo; oni se ulivaju jedno u drugo. Granice se rastvaraju,
ograniavanja su nejasna, a oni ne znaju ko je ko. U tom momentu oni postaju jedno.
Kada ste sreni, vi se moete izliti u druge i moete dopustiti drugima da se izliju u
vas; to je ono to slavljenje znai. Kada dozvoljavate svakome da tee unutra, a vi se izlivate
u svakoga; vi slavite ivot. Slavljenje je najvea molitva, najvii vrhunac meditacije.
U bedi vi poinjete misliti da izvrite samoubistvo; u nevolji, poinjete da mislite o
destrukciji. U patnji, vi ste samo na suprotnom polu slavljenja. Vi kudite, osuujete. Ne
moete slaviti. Vi ste kivni na svakoga. Sve je pogreno i vi ste negativni, i ne moete se izliti,
vi se ne moete dovesti u vezu, i ne moete dozvoliti nikome da se izlije u vas. Vi ste postali
ostrvo - potpuno zatvoreni. Ovo je iva smrt. ivot je samo kada ste otvoreni i teete, onda ste
neuplaeni, neustraivi, osetljivi, slavite.
Patanjali kae da um moe initi dve stvari. On moe stvoriti patnju. Moete ga
koristiti na takav nain da moete postati bedni, i koristili ste ga. Nije potrebno mnogo
96

govoriti o tome; vi to ve znate. Vi znate umetnost kako da stvorite patnju, nevolju. Moda
niste svesni, ali to je ono ta vi inite, neprekidno. ta god da dodirnete postaje izvor patnje.
Kaem: bilo ta!
Vidim siromane ljude. Oni su bedni, oevidno. Oni su siromani; osnovne potrebe
ivota nisu ispunjene. A onda vidim bogate ljude, oni su takoe bedni. A oni misle, ovi bogati
ljudi, da bogatstvo ne vodi nikuda. To nije ispravno. Bogatstvo moe voditi do slavlja, ali vi
nemate um da slavi. Tako ako ste siromani vi ste bedni; ako postanete bogati vi ste vie
jadni. Onog momenta kada dodirnete bogatstvo, vi ste ga unitili.
Jeste li uli grku priu o kralju Midasu? Sve to bi dodirnuo pretvorilo bi se u zlato.
Vi dotaknete zlato, odmah ono postane blato. Ono se pretvori u prainu, a onda vi mislite da
ne postoji nita u svetu, ak i bogatstvo je beskorisno. Ono nije beskorisno. Ali va um ne
moe slaviti, va um ne moe uestvovati ni u jednom nemanju patnje. Ako ste pozvani u raj
(nebo), tamo neete nai raj, stvoriete pakao. Gde god bili, ta god inili vi ete nositi svoj
pakao sa sobom.
Postoji arapska poslovica, da pakao i raj nisu geografska mesta, ona su gledita,
stanovita. Niko ne ulazi u pakao ili raj, svako ulazi sa rajem ili paklom. Gde god idete vi
imate svoju projekciju pakla ili projekciju (zamisao) raja sa vama. Vi imate unutra projektor.
Odmah projektujete.
Meutim, Patanjali je paljiv. On kae: Patnja ili nemanje patnje - pozitivna patnja
ili negativna patnja - ali ne blaenstvo. Um vam ne moe dati blaenstvo; niko vam ga ne
moe dati. Ono je skriveno u vama, a kada je um u stanju nemanja patnje to blaenstvo
zapoinje da tee. Ono ne dolazi od uma, ono dolazi s one strane. Zbog toga on kae da oni
mogu biti bilo izvor jada ili nemanja jada. Modifikacija uma ima pet.
Druga sutra:
One su ispravno znanje, pogreno znanje, imaginacija (mata), spavanje i pamenje.
(I, 6)
Prvo je praman, ispravno znanje. Sanskritska re praman je vrlo ozbiljna i zaista ne
moe biti prevedena. Ispravno znanje je upravo senka, nije tano znaenje, jer ne postoji re
kojom moe da se prevede praman. Praman dolazi od korena prama. Mnoge stvari treba
shvatiti u vezi toga.
Patanjali kae da um ima sposobnost. Ako je ta sposobnost usmerena pravilno, onda
sve to se zna jeste istinito; to je samo-oevidno istinito. Mi nismo svesni o tome jer nikada to
nismo koristili. Ta sposobnost je ostala neiskoriena. To je ba Soba je mrana, vi uete
unutra, imate baklju, ali je ne koristite - tako da soba ostaje mrana. Nastavljate da se
spotiete na ovom stolu, na toj stolici, a imate baklju, ali baklja mora da se upali. Kada
jednom upalite baklju, odmah tama iezava. I gde god je baklja orijentisana vi znate. Barem
to mesto postaje oigledno i jasno.
Um ima sposobnost za praman, za ispravno znanje, za mudrost. Jednom kada znate
kako da ga upalite, onda gde god da se kreete to svetlo, samo, pravo svetlo, se otkriva. Bez
znanja njega, ta god da znate bie pogreno.
Um ima sposobnost za pogreno znanje, takoe. To pogreno znanje se naziva na
sanskritu viparyaya - lano, mithya. A vi imate tu sposobnost takoe. Vi uzmete alkohol. ta
se deava? Ceo svet postaje viparyaya; ceo svet postaje laan. Poinjete da vidite stvari koje
ne postoje.
ta se dogodilo? Alkohol ne moe stvoriti stvari. Alkohol ini neto unutar vaeg tela i
mozga. Alkohol zapoinje da deluje na centar koji Patanjali zove viparyaya. Um ima centar
koji moe izokrenuti sve. Jednom kada taj centar zapone da funkcionie, sve je izokrenuto.
Podsetio sam se na Jednom se dogodilo da su Mula Nasrudin i njegov prijatelj pili u
krmi. Izali su sasvim pijani, a Nasrudin je bio stari, iskusni pijanac. Drugi je bio nov, tako
da je bio vie obuzet (pijanstvom). Pitao je: Sada ne mogu videti, ne mogu uti, ne mogu ak
ni hodati valjano. Kako u stii do kue? Kai mi Nasrudine, molim te pokai mi put. Kako
mogu stii do moje kue?
Nasrudin je rekao: Prvo kreni. Posle mnogo koraka doi e do mesta gde postoje
dva puta; jedan ide desno, drugi ide levo. Ti idi na levo jer onaj koji vodi na desno ne postoji.
97

Ja sam bio mnogo puta na tom desnom takoe, ali sam sada iskusan ovek. Videe dve staze.
Odaberi levu, nemoj izabrati desnu stazu. Ta desna ne postoji. Mnogo puta sam iao njom, a
onda nikada da stigne, nikada ne stigne svojoj kui.
Jednom je Nasrudin uio svog sina prvoj lekciji iz pijanstva. Rekao mu je Sin je
pitao, on je bio radoznao. Pitao je: Kada ovek treba da prestane? Nasrudin je odgovorio:
Pogledaj na sto. etiri osobe sede tamo. Kada pone da vidi osam, prestani! Mladi je
rekao: Ali oe, tamo samo dve osobe sede!
Um ima dar. Taj dar funkcionie kada ste pod bilo kojim uticajem droge, bilo kakvog
opojnog sredstva. Tu sposobnost Patanjali zove viparyaya, pogreno znanje, centar
izopaavanja.
Tano nasuprot njemu postoji centar koji ne znate. Tano naspram njega postoji
centar. Ako meditirate duboko, smireno, drugi centar e poeti da funkcionie. Taj centar se
naziva praman. Ispravno znanje. Kroz funkcionisanje tog centra, sve to znate jeste ispravno.
Nije pitanje ta znate, nego je pitanje odakle znate.
Zbog toga su sve religije bile protiv alkohola. To nije na nekoj moralnoj osnovi, ne!
To je zato to alkohol utie na centar izopaavanja. A svaka religija je za meditaciju, jer
meditacija znai stvaranje sve vie i vie smirenosti, vie i vie postajete tihi.
Alkohol nastavlja da ini sasvim suprotno, ini vas sve vie i vie potresenim,
uzbuenim, smetenim. Drhtanje ulazi u vas. Pijanica ne moe ak ni hodati kako valja.
Njegova ravnotea je izgubljena. Ne samo u telu, ve je i u umu.
Meditacija znai sticanje unutranje ravnotee, kada steknete unutranju ravnoteu i
nema drhtanja, celo telo i um postaju smireni, onda centar ispravnog znanja poinje da
funkcionie. Kroz taj centar sve to se saznaje jeste istinito.
Gde ste vi? Vi niste alkoholiari, niste meditanti, morate biti negde izmeu njih. Vi ste
izmeu ova dva centra pogrenog znanja i ispravnog znanja. Zbog toga ste zbunjeni.
Ponekad imate letimino sagledavanje. Naginjete malo prema centru ispravnog znanja,
onda odreena letimina sagledavanja vam dolaze. Naginjete se prema centru, koji je
izopaavanje, onda izopaenost ulazi u vas. I sve je pomeano, vi ste u haosu. Zbog toga, ili
ete morati da postanete meditanti ili ete morati da postanete alkoholiari, jer pometnje je
previe. A ovo su dva puta.
Ako izgubite sebe u opijenosti, onda ste u spokojstvu. Barem ste zadobili centar moda pogrean, ali usrediteni. itav svet moe rei da niste u pravu. Vi ne mislite, vi
mislite da itav svet nije u pravu. Barem u onim momentima nesvesnosti vi ste usrediteni,
usrediteni u pogrenom centru. Inae vi ste sreni, jer ak i pogreno usreditenje vam daje
odreenu sreu. Vi uivate u tome, otuda, tako velike privlanosti alkohola.
Vlade su se borile vekovima. Zakon je donesen, zabrana i sve, ali nita ne pomae.
Dok oveanstvo ne postane meditativno, nita ne moe pomoi. Ljudi e nastaviti, oni e
nai nove naine i nova sredstva da postanu opijeni. Oni se ne mogu spreiti, a to vie
pokuavate da ih spreite, s vie zakona zabrane, vie ih privlai.
Amerika je uradila to i morala je da se povue. Pokuali najbolje to su mogli, ali kada
je alkohol bio zabranjen vie se koristio. Oni su pokuali; nisu uspeli. Indija je pokuavala
nakon sticanja nezavisnosti. Nije uspela, i mnoge drave su to pokrenule ponovo. To se ini
beskorisno.
Dok ovek ne promeni unutranje, ne moete ga prisiliti ni na kakvu zabranu.
Nemogue je, jer e onda ovek poludeti. To je njegov nain da ostane duevno zdrav. Za
nekoliko sati on postane drogiran, okamenjen onda je u redu. Onda nema patnje; onda nema
jada. Patnja e doi, jad e doi, ali je to barem odloeno. Sutra ujutru patnja e biti tu, jad e
biti tu - on e morati da se suoi s tim. Meutim, do veeri se moe opet nadati - uzee pie i
bie spokojan.
Postoje dve alternative. Ako niste meditativni, pre ili kasnije moraete nai neku
drogu. Postoje suptilne droge. Alkohol nije suptilan, on je vrlo grub. Postoje suptilne droge.
Seks moe postati za vas droga. Kroz seks moete upravo gubiti svoju svesnost. Sve moete
koristiti kao drogu. Samo meditacija moe pomoi. Zato? Meditacija vam daje usreditenost
na centar koji Patanjali zove praman.
98

Zato svaka religija toliko istie meditaciju? Meditacija mora da ini neko unutranje
udo. Ovo je udo; da meditacija vam pomae da osvetlite ispravno znanje. Onda gde god se
kreete, gde god se va centar kree, ta god se spozna jeste istinito.
Budi su postavili hiljade i hiljade pitanja. Neko je pitao njega jednom kada su doli k
njemu s novim pitanjima, Nismo ak ni postavili pitanje, a vi ste poeli da odgovarate.
Nikada ne razmiljate o tome. Kako se to deava?
Na to je Buddha odgovorio: To nije pitanje razmiljanja. Vi postavite pitanje i
jednostavno, ja posmatram to. I ta god je istina to se otkriva. To nije pitanje razmiljanja i
zamiljenosti oko njega. Odgovor ne dolazi kao logini silogizam (logini zakljuak). To je
samo usredsreivanje na pravi centar.
Buda je kao baklja. Kad god se baklja pokree, ona otkriva. Kakvo god da je pitanje to
nije poenta. Buddha ima svetlost, kad god ta svetlost doe na neko pitanje, odgovor e biti
otkriven. Odgovor e doi iz te svetlosti. To je jednostavan fenomen, otkrovenje.
Kada vas neko pita, treba da razmislite o tome. Ali kako moete razmisliti ako ne
znate? Ako znate, nije potrebno razmiljati. Ako ne znate, ta ete uraditi? Traiete u
pamenju, nai ete mnogo reenja. Samo ete nainiti krpe. Vi ne znate realnost: inae
odgovor bi doao odmah.
Sluao sam o uiteljici, uiteljici iz osnovne kole. Pitala je decu: Imate li neka
pitanja? Jedan mali deak je ustao i rekao: Ja imam jedno pitanje i ekao sam da li ete
pitati da postavimo pitanja. Koliko je teka cela zemlja?
Bila je zateena i uznemirena, jer nikada nije mislila o tome, nikada nije itala o tome.
Koja je teina cele zemlje? Stoga je izvela trik koji uitelji znaju. Oni su morali da izvode
trikove. Rekla je: Da, pitanje je znaajno. Dakle sutra, svako treba da nae odgovor. Trebalo
joj vreme. Dakle, sutra u postaviti pitanje. Ko god da pravilan odgovor dobie poklon.
Sva deca su istraivala i istraivala, ali nisu mogla da nau odgovor. Uiteljica je
odjurila u biblioteku. Cele noi je istraivala, i upravo pred jutro nala je teinu zemlje. Bila je
vrlo srena. vratila se natrag u kolu, a deca su bila tu. Ona su bila iscrpljena. Rekli su da nisu
mogli otkriti. Pitali smo majku i oca, svakoga smo pitali. Niko ne zna. Ovo pitanje izgleda
tako teko.
Uiteljica se smejala i rekla: To nije teko. Ja znam odgovor, ali sam pokuala da
saznam da li vi to moete otkriti ili ne. Ovo je teina zemlje Onaj mali deak koji je
postavio pitanje, ustao je i rekao: Sa ljudima ili bez ljudi? Dakle ista situacija.
Vi ne moete staviti Buddhu u takvu situaciju. Nije u pitanju nalaenje odgovora
negde; nije zaista pitanje da odgovorite. Vae pitanje je upravo jedno opravdanje. Kada
postavite pitanje, on jednostavno pokree svoju svetlost prema pitanju i ta god je otkriveno
jeste otkriveno. On odgovara vama; to je duboki odgovor njegovog istinskog centra - praman.
Patanjali kae da postoje pet modifikacija uma. Ispravno znanje. Ako centar
ispravnog znanja zapone da funkcionie u vama, vi ete postati mudrac, svetac. Postaete
religiozni. Pre toga ne moete postati religiozni.
Zbog toga su Isus ili Muhamed izgledali ludi - jer oni nisu raspravljali; nisu postavljali
svoj sluaj logiki, oni su jednostavno tvrdili. Ako biste pitali Isusa: Jesi li ti zaista sin
Boiji? On e rei: Da. A ako traite od njega, Dokai to, on e se smejati. On e rei:
Nema potrebe dokazivati. Ja znam. Takav je sluaj; to je samo oevidno. Za nas to izgleda
nelogino. Taj ovek izgleda da je neurotian, tvrdi neto bez ikakvog dokaza.
Ako ovaj praman, ovaj centar prame, ovaj centar ispravnog znanja pone da
funkcionie, vi ete biti isti; vi ete tvrditi, ali li neete moi da dokaete. Kako moete
dokazati? Ako ste u ljubavi, kako moete dokazati da ste u ljubavi? Vi ne moete jednostavno
dokazati. Imate bol u svojoj nozi; kako moete dokazati da imate bol? Vi jednostavno tvrdite
to: Ja imam bol. Vi znate negde unutra. To saznanje je dovoljno.
Ramakrinu su pitali: Ima li Boga? On je rekao: Da. Pitali su ga: Onda dokai
to. On je odgovorio: Nije potrebno. Ja znam. Za mene, nije potrebno. Za tebe postoji
potreba, stoga ti trai (dokaz). Niko ne moe to dokazati meni, a ja ne mogu to dokazati tebi.
Ja sam morao da traim; morao sam da naem. I ja sam naao. Boga ima!
Ovakvo je funkcionisanje ispravnog centra. Tako Ramakrina ili Isus izgledaju
99

besmisleno. Oni tvrde odreene stvari bez davanja ikakvih dokaza. Oni ne prigovaraju, ne
polau pravo ni na ta. Odreene stvari su im otkrivene jer imaju delovanje novog centra koji
vi nemate. Zato to ga nemate vi morate imati dokaz.
Zapamtite, dokazivanje dokazuje da vi nemate unutranje oseanje niega - sve mora
da bude dokazano, ak i ljubav mora biti dokazana. A ljudi nastavljaju (s tim). Ja znam
mnogo parova. Mu nastavlja da dokazuje da voli, a nije ubedio enu (u to); i ena nastavlja
da dokazuje da ona voli, a da nije ubedila supruga. Oni ostaju neubeeni a to ostaje (kao)
konflikt. Nastavljaju da oseaju da drugi nije dokazao.
Ljubavnici nastavljaju da tragaju. Oni kreiraju situacije u kojima morate dokazati da
volite. I najzad oboje ponu da se dosauju od ovog besplodnog napora da dokau, a nita se
ne moe dokazati. Kako moete dokazati ljubav? Moete dati poklone, ali nita se time ne
dokazuje. Moete ljubiti, grliti i pevati, moete plesati, ali nita se ne dokazuje. Vi se moda
samo pretvarate.
Prva modifikacija uma je ispravno znanje. Meditacija vodi do ove modifikacije. A
kada moete ispravno znati i ne postoji potreba za dokazom, um nije potreban, jer um je orue
logike.
Potreban vam je svakog momenta. Treba da razmislite, otkrijte ta je pogreno a ta je
ispravno. Svakog trenutka postoji izbor i alternativa. Vi treba da izaberete. Samo kada
praman deluje, kada ispravno znanje deluje, moete odbaciti um, jer sada biranje nema
znaenje. Vi se kreete bez izbora. Sve to je ispravno otkriva vam se.
Definicija mudraca je onaj koji nikada ne bira. On nikada ne bira dobro protiv loeg.
On se obino kree u pravcu onoga to je dobro. On je kao suncokret. Kada je sunce na
istoku, cvet se okree prema istoku. Nikada ne bira. Kada se sunce kree prema zapadu, cvet
se okree na zapad. On se jednostavno kree sa suncem. On ne bira kretanje, on ne odluuje.
Ne donosi odluku, Sada u se kretati jer se sunce kree prema zapadu.
Mudrac je ba kao suncokret. Gde god je dobro on se kree jednostavno. Dakle ta god
da on uini jeste dobro. Upaniade kau: Ne sudi o mudracu. Vaa obina merila nee
delovati. Vi morate da inite dobro protiv zla, on nema nita da bira. On se jednostavno
kree, gde god je dobro. Vi ga ne moete promeniti jer to nije pitanje izbora. Ako kaete:
Ovo je zlo, on e rei: U redu, to je moda loe, ali tako se ja kreem, na taj nain se moje
bie kree.
Oni koji znaju - a ljudi u danima Upaniada su znali - oni su odluili tako: Mi
neemo suditi o mudracima. Jednom kada je osoba postala usreditena u sebi, kada je osoba
postigla meditaciju, jednom kada je osoba postala smirena i um je odbaen, ona je izvan nae
moralnosti, izvan tradicije. Ona je izvan naih ogranienja. Ako moemo slediti, moemo
slediti njega, a ako ne moemo slediti, mi smo bespomoni. Inae nita se ne moe uiniti, i
ne treba da sudimo. Ako ispravno znanje funkcionie, ako je va um preuzeo modifikaciju
ispravnog znanja, vi ete postati religiozni. Pogledajte, to je potpuno razliito. Patanjali ne
kae ako idete u damiju, u gurudvar, u hram, izvodite neke rituale, molite se Ne, to nije
religija. Vi morate uiniti da funkcionie va centar ispravnog znanja. Tako da bilo da idete u
hram ili ne, to je beznaajno; to nije vano. Ako va centar ispravnog znanja funkcionie, ta
god da inite je molitva, i gde god idete - jeste hram.
Kabir je rekao: Gde god krenem ja nalazim tebe, Boe moj. Gde god se kreem ja se
kreem u tebi, naiem na tebe. ta god da inim, ak hodajui, jedui, to je molitva. Kabir
kae: Spontanost je moj samadhi. Upravo da budem spontan moja je meditacija.
Drugo je pogreno znanje. Ako deluje va centar pogrenog znanja, onda sve to inite
bie pogreno, a ta god odaberete bie pogreno odabrano. ta god odluite bie pogreno jer
vi ne odluujete, pogrean centar funkcionie.
Postoje ljudi koji se oseaju vrlo nesreni, jer sve to ine ispadne pogreno. Oni
pokuavaju da opet ne ine pogreno, ali to ne pomae jer centar mora da bude promenjen.
Njihovi umovi funkcioniu na pogrean nain. Oni moda misle da ine dobro, ali uinie zlo.
Sve njihove dobre elje ne mogu pomoi; oni su bespomoni.
Mula Nasrudin je obino poseivao jednog sveca. Poseivao ga je za mnogo, mnogo
dana. Svetac je bio utljiv, nije govorio nita. Onda je Mula Nasrudin morao da kae:
100

Dolazio sam mnogo puta, oekujui da ete neto rei, a vi niste rekli nita. Dok ne kaete, ja
ne mogu razumeti, stoga dajte mi poruku za moj ivot, pravac tako da se mogu kretati u tom
smeru.
Na to je taj sufi mudrac rekao: Neki kar kuyen may dal; ini dobro i baci to u bunar.
To je jedna od najstarijih sufi izreka; ini dobro i baci to u bunar. To znai ini dobro i
odmah to zaboravi; ne nosi to kao Ja sam uinio dobro.
Onda je sledeeg dana Mula Nasrudin pomogao jednoj staroj eni da pree ulicu, a
onda je gurnuo u bunar.
Neki kar kuyen may dal; ini dobro i baci to u bunar.
Ako funkcionie va pogreni centar, sve to uinite Moete itati Kuran, moete
itati Gitu, i nai ete znaenja - Krina e biti okiran, Muhamed e biti okiran da vidi da
moete nai takva znaenja.
Mahatma Gandi je napisao autobiografiju s namerom da ona pomogne ljudima. Onda
je primio mnoga pisma jer je opisao svoj seksualni ivot. Bio je iskren, jedan od najiskrenijih
ljudi, stoga je napisao sve - sve to se dogodilo u njegovoj prolosti - kako se previe
preputao onog dana kada mu je otac umirao; nije mogao da sedi pokraj njega. ak i tog dana
je otiao sa svojom enom u krevet.
Doktor je rekao: Ovo je zadnja no. Va otac ne moe preiveti jutro. Umree do
jutra. Ba oko dvanaest, jedan, te noi, poeo je da osea elju, seksualnu elju. Otac se
oseao pospano, pa je on, otiao kod svoje ene, prepustio se seksu. A ena je bila trudna. U
devetom mesecu. Otac je umirao, a dete je takoe umrlo onog momenta kada se rodilo. Otac
je umro te noi, tako da se celog ivota Gandi duboko kajao to nije mogao biti sa svojim
umiruim ocem. Seks je bio opsesivan.
Dakle on je napisao sve, bio je iskren - i poten da bi pomogao drugima. Mnoga pisma
su poela da mu dolaze, a bila su takva da su ga okirala. Mnogi ljudi su mu pisali Vaa
autobiografija je takva da smo postali seksualniji nego to smo bili pre. Samo itajui vau
autobiografiju mi smo postali seksualniji i podatni. Ona je erotska.
Ako pogrean centar funkcionie, onda nita ne moe da se uradi. ta god vi inite,
itate, kako god da se ponaate, bie pogreno. Kretaete se prema pogrenom. Imate centar
koji vas prisiljava da se kreete prema pogrenom. Moete otii kod Bude, ali neto pogreno
ete videti u njemu. Odmah! Vi se ne moete sastati s Budom, neto pogreno ete videti
odmah. Vi morate da se usredsredite na nepovoljno, imate dubok podsticaj na naete svuda
pogreno, svuda.
Ovu modifikaciju Patanjali zove viparyaya. Viparyaya znai izopaenost. Izokreete
sve. Interpretirate sve na takav nain da to postane izopaenost.
Omar Khayam pie: uo sam da je Bog milostiv. To je lepo. Muhamedanci
nastavljaju da ponavljaju, Bog je rehman, samislost; rahim, saoseanje. Oni nastavljaju
ponavljati, neprekidno. Stoga Omar Khayam kae: Ako je on zaista milostiv, ako je zaista
saoseajan, onda nije nuno da se bude uplaen. Ja mogu nastaviti da inim greh. Ako je on
milostiv, onda emu strah? Mogu uiniti sve to elim i on je milostiv - dakle, kad god stanem
ispred njega, rei u, rahim, rehman; oh, Bog je milostiv, greio sam, ali ti si milostiv. Ako si
ti zaista milostiv, onda imaj saoseanja za mene. Tako je on nastavio da pije, nastavio je da
ini sve to je mislio da je greh. On je interpretirao (to) na vrlo izopaen nain.
Svuda u svetu su ljudi to inili. U Indiji mi kaemo: Ako ode Ganeu, ako se kupa
u Gangu, tvoji gresi se rastvaraju. To je bio lep koncept u sebi. To pokazuje mnoge stvari. To
pokazuje da greh nije neto vrlo duboko, on je kao praina na vama. Stoga ne budite previe
opsednuti s njim; on je upravo (kao) praina, a vi ostajete unutra isti. ak i kupanje u Gangu
moe pomoi.
Ovako se kae samo zato da ne postanete tako mnogo opsednuti sa grehom kao to su
hriani postali. Krivica je postala tegobna, tako da e ak i kupanje u Gangu pomoi.
Nemojte se toliko bojati. Ali sada smo mi interpretirali to. Mi kaemo: Onda je u redu
nastaviti da ini greh. Uskoro kada osetite kako ste ih poinili mnogo, dajete priliku Gangu
da proisti; onda se vratite natrag i inite ih opet. Ovo je centar izopaenosti.
Tree je imaginacija. Um ima sposobnost da mata. To je dobro, to je lepo. Sve to je
101

lepo dolo je kroz matu. Slike, umetnost, ples, muzika, sve to je lepo dolo je kroz
imaginaciju. Ali, i sve to je runo takoe je dolo kroz matu. Hitler, Mao, Musolini, svi su
oni doli kroz matu.
Hitler je matao o svetu natoveka. Verovao je u Fridriha Niea koji je rekao: Uniti
sve one koji su slabi. Uniti sve one koji nisu super. Ostavi samo natoveka na zemlji.46
Tako da ih je on unitio. Upravo mata, ba utopijska mata - da unitavanjem slabih,
unitavanjem runih, samo unitavanjem fiziki obogaljenih imaete lep svet. Ali samo
unitavanje je najrunija mogua stvar u svetu - pravo unitenje.
Inae on je delovao kroz matu. On je imao matu, utopijsku imaginaciju - bio je
najmatovitiji ovek! Hitler je najmatovitiji. Njegova mata je postala fantastina i tako luda,
da je za njegov matoviti svet, pokuao potpuno da uniti svet. Njegova mata je poludela.
Imaginacija vam moe dati poeziju, slikanje i umetnost, ali imaginacija vam takoe
moe dati ludost. Zavisi kako je koristite. Sva velika nauna otkria dola su kroz imaginaciju
ljudi koji su mogli matati, koji su mogli zamisliti nemogue, kako moemo leteti u vazduhu,
kako moemo otii na mesec.
Ovo su nedokuiva matanja. ovek je matao stoleima, milenijumima, kako da leti,
kako da ode na mesec. Svako dete je roeno s eljom da ode na mesec, da dohvati mesec. Ali
mi smo dosegli. Kroz imaginaciju kreativnost dolazi, ali kroz imaginaciju i unitenje dolazi.
Patanjali kae da je mata trei oblik uma. Moete ga koristiti na pogrean nain, a
onda e vas on unititi. Moete ga koristiti na ispravan nain. A onda postoje imaginativne
meditacije. One zapoinju sa matom, ali ubrzo imaginacija postaje suptilnija i suptilnija.
Onda se imaginacija na kraju odbacuje, i vi ste licem u lice sa istinom.
Sve hrianske, muhamedanske meditacije su kroz imaginaciju. Prvo morate zamiljati
neto. A onda nastavljate da predstavljate to, onda kroz imaginaciju stvarate atmosferu oko
sebe. Probajte to, ta je sve mogue kroz imaginaciju. Mogue je ak i nemogue.
Ako mislite da ste lepi, ako zamiljate da ste lepi, odreena lepota e poeti da se
deava u vaem telu. Dakle, kad god ovek kae eni Ti si lepa, ena se odmah promeni.
Ona moda nije bila lepa. Upravo pre tog trenutka ona moda nije bila lepa - samo domaa,
jednostavna. Ali ovaj ovek joj je dao matu.
Dakle svaka ena koja je voljena postaje lepa, svaki ovek koji je voljen postaje lepi.
Osoba koja nije voljena - moe biti lepa - postaje runa jer ona ne moe zamiljati, ne moe
matati. Ako imaginacija nije prisutna, vi se steete.
Emil Kue, jedan od psihologa sa Zapada, pomogao je milionima ljudi ba kroz matu
da budu izleeni od mnogih, mnogih bolesti. Njegova formula je bila vrlo jednostavna. On bi
rekao: Samo zaponite da oseate da ste u redu. Upravo nastavite da ponavljate unutar uma,
meni postaje bolje i bolje. Svakog dana sam bolje. Nou dok spavate nastavite da mislite da
ste zdravi, postajete zdraviji svakog momenta, i do jutra ete biti najzdravija osoba u svetu.
Nastavite da zamiljate.
On je pomogao milionima ljudi. ak i neizleive bolesti su bile izleene. To je
izgledalo kao udo; a to nije nita. To je samo osnovni zakon; va um sledi imaginaciju. Novi
psiholozi kau da ako kaete deci Vi ste glupi, glupaci ona postaju glupa. Vi ih prisiljavate
da budu glupi. Vi im dajete imaginaciju, sugestiju da oni jesu glupi.
Sprovedeni su mnogi eksperimenti. Kaite detetu, :Ti si glup. Ne moe uraditi nita;
ne moe reiti ovaj matematiki problem. Zadajte mu problem i kaite mu; Sada probaj,
ono nee moi da ga rei. Vi ste zatvorili vrata. Kaite detetu: Ti si inteligentan, nisam video
ni jednog inteligentnog deaka kao to si ti; za tvoj uzrast, za tvoje godine ti si natproseno
inteligentan. Pokazuje mnogo potencijala; moe reiti svaki problem. Sada pokuaj ovo, i
on e biti sposoban da rei to. Vi ste mu dali imaginaciju.
Sada evo naunih dokaza, novih naunih otkria, da kad god imaginacija uhvati, to
postaje seme. Cela generacija se menja, itavo doba, cele zemlje su se menjale, upravo kroz
imaginaciju.
Idite u Pendab. Jednom sam putovao iz Delhija u Manali. Moj voza je bio sikh,
46

Ovo Nie nije rekao niti je Hitler sledio Niea. Mala Osho-va zabluda.
102

sardar. Put je bio opasan, a kola su bila vrlo velika. Voza se mnogo puta preplaio. Mnogo
puta bi rekao: Sada ne mogu ii dalje. Moraemo se vratiti natrag. Pokuali smo na svaki
nain da ga nagovorimo. Na jednom mestu se toliko uplaio da je zaustavio kola, izaao iz
kola i rekao: Ne, odavde se ne mogu pomeriti. Opasno je To moda nije opasno za vas; vi
ste moda spremni da umrete. Ali ja nisam i elim da se vratim natrag.
Sluajno jedan od mojih prijatelja koji je takoe bio sardar i veliki policijski
slubenik, takoe je dolazio, sledei mene da poseti kamp u Manaliu. Prispela su njegova
kola, pa sam mu rekao: Uini neto! ovek je izaao iz kola. Taj policijski zvaninik je
doao i rekao: Ti kao sardar, i sikh - kako moe biti kukavica? Ulazi u kola. ovek je
odmah uao u kola i krenuo. Pitao sam ga: U emu je stvar? Rekao je: Sada je on dotakao
moj ego. Rekao je, ti si sardar? Sardar znai voa ljudi. Jedan sikh? A kukavica? On je
dodirnuo moju imaginaciju. Dirnuo je u moj ponos. Sada moemo krenuti. Mrtvi ili ivi, ali
emo stii u Manali.
A ovo se nije desilo jednom oveku. Ako odete u Pendab, videete da se to dogaa
milionima. Pogledajte hinduse iz Pendaba i sikhe iz Pendaba. Njihova krv je ista; oni
pripadaju istoj rasi. Pre pet stotina godina svi su bili hindusi. A onda je (nastao) razliit tip
rase, vojnika rasa je bila roena. Samo putanjem brade, promenom vaeg lica, vi ne moete
postati hrabri. Ali moete! Imaginacijom.
Guru Nanak je dao zamisao: Vi ste drugaiji tip rase. Vi ste nepobedivi. Jednom
kada su poverovali, jednom kada je ta zamisao poela da deluje, u Pendabu, tokom pet
stotina godina, nova rasa, potpuno razliita od Pendabskih hindusa je nastala. Nita nije
drugaije. Ali u Indiji, niko nije hrabriji od njih. Ova dva svetska rata su dokazala da se na
celoj zemlji niko ne moe uporediti sa sikhima. Oni se mogu boriti neustraivo.
ta se dogodilo? Samo njihova mata je stvorila atmosferu oko njih. Oni oseaju da
time to su sikhi su razliiti. Mata radi. Moe od vas da naini hrabrog oveka, ona moe da
naini i kukavicu.
uo sam da je Mula Nasrudin sedeo u krmi pijui. On nije bio hrabar ovek, jedan je
od najveih kukavica. Ali alkohol mu je dao hrabrost. A onda je ovek, div od oveka, uao u
krmu izgledajui divlje, opasno, izgledao je kao ubica. U svako drugo vreme, u svojim
gleditima, Mula Nasrudin, bi se uplaio. Ali sada je bio pijan, tako da ga nije uopte nije bilo
strah.
Taj ovek divljeg izgleda je priao Muli, i videvi da se on uopte ne plai on je
nagazio njegova stopala. Mula se naljutio, pobesneo, i rekao: ta to radite? inite li ovo sa
nekom namerom ili je upravo neka vrsta ale? Ali dotle, na njegovim nogama, Mula se
povratio od alkohola. Otreznio se, vratio se svojoj pameti. Ali je rekao: ta to radite? inite
li ovo sa nekom namerom ili je upravo neka vrsta ale?
Ludi ovek je rekao: Sa namerom. Mula Nasrudin je rekao: Onda hvala vam, to je
u redu, jer ja ne volim ovakvu vrstu ala.
Patanjali kae imaginacija je trea sposobnost. Vi nastavljate da zamiljate. Ako
pogreno zamiljate, moete kreirati obmanu oko sebe, iluzije, snove - moete biti izgubljeni
u njma. LSD i druge droge pomau rad na ovom centru. Dakle, koju god unutra mogunost
imate, va LSD trip e vam pomoi da razvijete to. Dakle, nita nije sigurno. Ako imate
srene imaginacije, trip s drogom e biti sreno poigravanje, uzvieno. Ako imate jadne
imaginacije, none more, put e biti lo.
Zbog toga mnogi ljudi izvetavaju kontradiktorno. Haksli kae da to moe postati
klju za vrata raja, a Rajner kae da je to najvei pakao. To zavisi od vas; LSD ne moe
uraditi nita. On jednostavno skoi na va centar imaginacije, tamo poinje da deluje
hemijski. Ako imate imaginaciju tipa komara, onda ete razviti to i proi ete kroz pakao. A
ako ste vi skloni lepim snovima, moete dostii raj.
Ova mata moe da funkcionie bilo kao pakao ili kao raj. Vi moete koristiti to da
potpuno poludite. ta se dogodilo ludacima u ludnicama? Oni su koristili svoju matu, a
koristili su je na takav nain da su obuzeti njom. Ludak moe da sedi sam a govori nekome na
glas. Ne samo da govori, on odgovara takoe. On pita, on odgovara, on govori za drugog
takoe ko je odsutan. Moete misliti da je on lud, ali on govori stvarnoj osobi. U njegovoj
103

mati osoba je stvarna, a on ne moe suditi ta je mata a ta je istinito.

Deca ne mogu suditi. Toliko puta deca mogu izgubiti svoju igraku u snu, a onda e
ujutru plakati, Gde je moja igraka? Ona ne mogu suditi da san jeste san a realnost je
realnost. A ona nisu izgubljena, ona su samo sanjala. Granice su zamagljene. Ona ne znaju
gde se san zavrava, a gde realnost poinje.
Lud ovek je takoe zamagljen. On ne zna ta je realno, ta je nerealno. Ako se mata
koristi ispravno, onda ete znati da je to mata i ostaete svesni da je to mata. Vi moete
uivati u tome, ali to nije istinito.
Dakle kada ljudi meditiraju mnogo stvari se deava kroz njihovu imaginaciju.
Zapoinju da vide svetla, boje, vizije, razgovaraju sa samim Bogom, ili se kreu sa Isusom, ili
pleu sa Krinom. Ovo su matovite stvari, a meditant treba da zapamti da su to funkcije
mate. Moete uivati u tome; nita nije pogreno u njima - one su zabava. Nemojte misliti da
su one istinite.
Zapamtite, samo je svedoea svest stvarna; nita drugo nije istinito. ta god da se
dogodi moe biti lepo, vredno uivanja - uivajte u tome. Lepo je plesati sa Krinom, nita
nije pogreno u tome. Plei! Ali neprekidno se seajte da je to mata, divan san. Ne budite
izgubljeni u tome. Ako ste izgubljeni, onda je mata postala opasna. Mnogi religiozni ljudi su
upravo samo u mati. Oni se kreu u mati i troe svoje ivote.
etvrto je spavanje. Spavanje znai nesvesnost to se tie spoljanjeg kretanja svesti.
Ona je otila duboko u sebe. Aktivnost se zaustavila; svesna aktivnost se zaustavila. Um ne
funkcionie. Spavanje je nefunkcionisanje uma. Ako sanjate, onda to nije spavanje. Vi ste
upravo u sredini, izmeu budnosti i spavanja. Ostavili ste budnost, a jo niste uli u spavanje.
Vi ste upravo u sredini.
Spavanje oznaava potpuno besadrajno stanje, nema aktivnosti, nema kretanja u umu.
Um je potpuno apsorbovan, oputen. Ovo spavanje je lepo; ono daje ivot. Moete ga
koristiti. A ovo spavanje ako znate da ga koristite, moe postati samadhi. Jer samadhi i
duboko spavanje nisu mnogo razliiti. Samo jedna razlika postoji, a to je da ete u samadhiju
biti svesni (da ste u samadhiju). Sve drugo e biti isto.
U spavanju sve je isto, samo onda vi niste svesni. Vi ste u istom blaenstvu u koje je
Buddha uao, u kome je Ramakrina iveo, u kome je Isus nainio svoj dom. U dubokom
spavanju vi ste u istom blaenom stanju, ali vi niste svesni. Ujutru ete oseati da je no bila
dobra, ujutru ete se oseati osveeni, vitalni, podmlaeni, ujutru ete oseati da je no bila
lepa - ali to je samo jedno veernje rumenilo. Vi ne znate ta se dogodilo, ta se stvarno
dogodilo. Vi niste bili svesni.
Spavanje moe biti korieno na dva naina. Ba kao prirodan odmor - vi ste ak i to
izgubili. Ljudi stvarno ne odlaze u spavanje. Oni neprekidno nastavljaju da sanjaju. Ponekad,
za nekoliko sekundi, oni dodirnu, i opet ponu da sanjaju. Tiina spavanja, blaena muzika
spavanja, postala je nepoznata. Vi ste je unitili. ak i prirodno spavanje je uniteno. Vi ste
tako uznemireni i uzbueni da um ne moe pasti potpuno u zaborav.
Inae Patanjali kae da prirodno spavanje jeste dobro za telesno zdravlje, a ako
moete postati budni u spavanju to moe postati samadhi, to moe postati spiritualna pojava.
Stoga postoje tehnike - docnije emo raspravljati o njima - kako spavanje moe biti jedno
probuenje. Gita kae da jogin ne spava ak i dok je zaspao. On ostaje budan. Neto unutra
nastavlja da bude svesno. Celo telo je zaspalo, um zapada u spavanje, ali svedoenje ostaje.
Neko posmatra - uvar na kuli ostaje. Onda spavanje postaje samadhi. To postaje krajnja
ekstaza.
A poslednje je pamenje. Pamenje je peta modifikacija uma. To takoe moe biti
korieno, zloupotrebljeno. Ako je pamenje zloupotrebljeno, ono kreira zabunu. Zaista,
moete se seati neega, ali ne moete biti sigurni da li se to dogodilo na taj nain ili nije.
Vae pamenje nije pouzdano. Moete dodati mnoge stvari u njega; mata moe ui u njega.
Vi moete izbrisati mnoge stvari iz njega, moete uraditi mnoge stvari za njega. A kada
kaete: Ovo je moje pamenje, to je vrlo profinjena i izmenjena stvar. To nije istinito.
Svako kae: Moje detinjstvo je bilo ba raj, a pogledajte decu. Ova deca e takoe
rei kasnije da je njihovo detinjstvo bilo raj, a ona pate. I svako dete arko eli da poraste
104

uskoro, kako da postane odraslo. Svako dete misli da odrasli uivaju, sve to je vredno
uivanja oni uivaju. Oni su snani; oni mogu initi sve, a ono je bespomono. Deca misle da
pate, ali ona e odrasti kao to ste vi porasli, a onda e docnije rei da je detinjstvo bilo
najlepe, ba raj.
Vae pamenje nije pouzdano. Vi zamiljate, upravo kreirate svoju prolost. I niste
istiniti prema njoj. Vi odbacujete mnoge stvari iz nje - sve to je runo, sve to je tuno, sve
to je bilo bolno vi odbacujete; sve to je bilo lepo vi nastavljate. Sve to je bilo podrka
vaem egu vi pamtite, a sve to nije bilo podrka vi odbacujete, zaboravljate to.
Tako svako ima veliko skladite odbaenih seanja. A ta god da kaete nije istina, vi
se ne moete istinski seati. Svi vai centri su pobrkani, oni ulaze jedan u drugi i ometaju
ispravno pamenje. Buddha je koristio rei ispravno pamenje za meditaciju. Patanjali kae
ako je pamenje ispravno, to znai da ovek mora biti totalno iskren prema sebi. Onda, samo
onda, moe pamenje biti ispravno. ta god da se dogodilo, loe ili dobro, ne menjajte to.
Znajte to kakvo jeste. To je vrlo teko! To je naporno! Vi birate i menjate. Znanje svoje
prolosti kakva jeste promenie ceo va ivot. Ako ispravno znate svoju prolost kakva jeste,
neete eleti da je ponavljate u budunosti. Upravo sada svako razmilja kako da ponovi to u
modifikovanom obliku, ali ako znate svoju prolost tano kakva jeste bila, neete eleti da je
ponovite.
Ispravno pamenje e vam dati podsticaj kako da budete slobodni od svih ivota. Ako
je pamenje ispravno, onda moete ii ak i u prole ivote. Ako ste iskreni, onda moete ii u
prole ivote. Onda imate samo jednu elju: kako da transcendirate svu ovu besmislicu. Inae
vi mislite da je prolost lepa, i mislite da e budunost biti lepa, samo ova sadanjost je
pogrena. Ali ta prolost je bila prisutna pre nekoliko dana, a budunost e postati prisutna
nekoliko dana posle. A u svako vreme svaka sadanjost je pogrena, a sva prolost je lepa i
sva budunost je lepa. Ovo je pogreno pamenje. Gledajte direktno. Ne menjate. Gledajte u
prolost kakva je bila. Ali mi smo nepoteni.
Svaki ovek mrzi svog oca, ali ako nekoga pitate rei e: Ja volim mog oca. Potujem
svog oca. Svaka ena mrzi svoju majku, ali pitajte i svaka ena e rei; Moja majka, ona je
ba boanska. Ovo je pogreno pamenje.
Gibran ima priu. On kae, jedne noi jedna majka i erka su bile probuene usled
strane buke. One su obe bile meseari, a u vreme kada se dogodila iznenadna buka u
susedstvu one su obe hodale u bati, u snu. One su bile meseari.
Mora da je to bio ok, jer u snu je stara dama, majka, rekla erki: Zbog tebe, kurvo,
zbog tebe, moja mladost je izgubljena. Ti si me unitila. A kako svako ko doe u kuu gleda
tebe. Niko ne gleda u mene. Velika ljubomora koja dolazi svakoj majci kada erka postane
mlada i lepa. To se dogaa svakoj majci, ali to je unutra.
A erka je rekla: Ti si stara pokvarena Zbog tebe ne mogu uivati u ivotu. Ti si
prepreka. Svuda si ti prepreka, smetnja. Ne mogu da volim; ne mogu da uivam.
Iznenada usled buke, obe su se probudile. I stara ena je rekla: Dete moje, ta radi
ovde? Moe da nazebe. Doi unutra. A erka je rekla; A ta ti radi ovde? Nisi se oseala
dobro, a ovo je hladna no. Doi, majko. Doi u moj krevet.
Prva stvar koja se dogodila dolazila je od nesvesnog. Sada se obe pretvaraju; probudile
su se. Nesvesno je otilo natrag, svesno je dolo unutra. Sada su one licemeri. Vaa svesnost
je licemerna.
Da bi bio istinski iskren sa svojim vlastitim pamenjima ovek e morati zaista da
proe kroz veliki napor. A vi morate biti istiniti, ma koliko. Morate biti ogoljeno istiniti,
morate znati ta zaista mislite o svom ocu, o svojoj majci, o svom bratu, o svojoj sestri zaista. A ono to imate u prolosti, ne meajte, ne menjajte, ne polirajte; pustite to da bude
kakvo jeste. Ako se ovo dogodi, onda, Patanjali kae, ovo e biti sloboda. Vi ete odbaciti
to. Cela stvar je besmislena, a vi neete eleti da projektujete to opet u budunosti.
Onda neete biti licemer. Biete realni, iskreni - postaete autentini. A kada postanete
autentini, vi ete postati kao stena. Nita ne moe da vas promeni; nita ne moe da kreira
zabunu.
Postaete kao ma. Uvek ete sei sve to je pogreno; moete odeliti sve to je
105

ispravno od pogrenog. A onda se postie jasnoa uma. Ta jasnoa moe vas voditi prema
meditaciji; ta jasnoa moe da postane osnovni temelj za rast - za rast s one strane.

Poglavlje 4
S ONE STRANE UMA, PREMA SVESTI
28. decembar 1873.
Prvo pitanje:
Vi ste rekli da za ljude postoje samo dve alternative, ili ludilo ili meditacija, meutim
milioni ljudi na zemlji nisu dostigli ni jedno od ta dva. Da li mislite da hoe?
Oni su dostigli! Nisu dosegli do meditacije, ali su stigli do ludosti! Razlika izmeu
ludaka koji su u ludnici i ludaka koji su izvan je samo u stepenima. Nema kvalitativne razlike,
razlika je samo u kvantitetu. Vi moete biti manje ludi, oni mogu biti vie ludi, ali ovek
kakav jeste, je lud.
Zato ja nazivam oveka, kakav jeste, ludim? Ludost znai mnogo stvari. Jedna, vi
niste usrediteni. Ako niste usrediteni vi ste umobolni. Neusrediteni, mnogi su glasovi u
vama - vi ste mnogi, vi ste mnotvo. Niko nije gospodar u kui, a svaki sluga iz kue tvrdi da
je gospodar. Postoji konfuzija, konflikt, i neprekidna borba. Vi ste u neprekidnom
graanskom ratu. Ako se graanski rat ne odvija, onda ete biti u meditaciji. To se nastavlja
danju i nou, dvadeset etiri sata. Zabeleite sve to prolazi u vaem umu za nekoliko minuta,
i budite iskreni. Zapiite tano sve to se odvija, i sami ete osetiti da je to ludo.
Ja imam posebnu tehniku koju koristim s mnogo osoba. Traim od njih da sede u
zatvorenoj sobi i da zaponu govoriti glasno, sve to im doe u um. Izgovorite glasno tako da
moete uti. Samo petnaest minuta govora, i vi ete osetiti da sluate ludog oveka.
Apsurdni, nevini, nepovezani fragmenti plove u umu. A to je va um! Dakle vi moete biti
devedeset devet posto ludi, a neko je preao granicu, on je otiao izvan sto posto. One koji su
otili izvan sto posto mi stavljamo u ludnicu. A tamo ne mogu biti - onda cela zemlja mora da
postane ludnica.
Halil Dubran je napisao malu anegdotu. On kae da je jedan od njegovih prijatelja
postao lud, pa je stavljen u ludnicu. Onda je samo iz ljubavi, saoseanja, on otiao da ga vidi,
da ga poseti. Sedeo je ispod drveta u bati ludnice, okruene vrlo velikim zidom. Halil
Dubran je otiao tamo, seo pored prijatelja na klupi i pitao ga: Da li ikada razmilja zato
si ovde? Ludi ovek se nasmejao i rekao: Ja sam ovde jer sam eleo da napustim onu veliku
ludnicu spolja. Ovde sam miran. U ovoj ludnici - koju ti naziva ludnicom - niko nije lud.
Ludi ljudi ne mogu misliti da su oni ludi; to je jedna od osnovnih karakteristika
ludosti. Ako ste ludi, vi ne moete misliti da ste ludi. Ako moete misliti da ste ludi, postoji
mogunost. Ako moete misliti i shvatiti da ste ludi, vi ste jo uvek malo razboriti. Ludost se
nije pojavila u svojoj totalnosti. Dakle ovo je paradoks: oni koji su stvarno pametni, oni znaju
da su oni ludi, a oni koji su potpuno ludi, oni ne mogu misliti da su ludi.
Vi nikada ne mislite da ste ludi. To je deo ludosti. Niste usrediteni, ne moete biti
razboriti. Vaa razboritost je samo povrna, prilagoena. Ba na povrini izgleda da ste
razboriti. Zbog toga, neprekidno, morate da obmanjujete svet oko sebe. Morate mnogo da
skrivate, morate da spreavate mnogo. Vi ne dozvoljavate sve da izae van. Vi potiskujete.
Moda mislite jedno, ali ete govoriti neto drugo. Vi se pretvarate, a zbog pretvaranja moete
imati minimum povrne razboritosti oko sebe; a unutra vi kljuate.
Ponekad ima erupcija. U ljutnji vi eksplodirate i ludost koju ste skrivali izlazi napolje.
Ona slomi sva vaa usaglaavanja. Tako psiholozi kau da je ljutnja privremena ludost. Vi
ete opet zadobiti ravnoteu; opet ete skrivati svoju realnost; opet ete doterivati svoju
povrinu; vi ete opet postati razboriti. I rei ete: To je bilo pogreno. Uinio sam to u inat
106

sebi. Nikada to nisam mislio, dakle oprostite mi. Ali ste mislili to! To je bilo povrh toga
realno. Pitanje za oprotaj je samo pretvaranje. Opet vi odravate svoju povrinu, svoju
masku.
Razborit ovek nema masku. Njegovo lice je izvorno; ta god da on jeste, on jeste.
Ludak mora svesno da promeni svoje lice. Svakog momenta on mora da koristi razliitu
masku za razliitu situaciju, za razliite odnose. Samo posmatrajte sebe kako menjate svoja
lica. Kada doete kod svoje ene imate razliito lice; kada odete svojoj voljenoj, svojoj
ljubavnici, imate sasvim razliito lice.
Kada govorite svome slugi imate razliitu masku, a kada govorite svom uitelju,
sasvim drugaije lice. Moe biti da va sluga stoji desno od vas, a ef levo, onda vi imate dva
lica istovremeno. Na levo imate razliito lice, od lica na desno, jer slugi ne moete pokazati
isto lice. Ne trebate. Vi ste ef tamo, tako da e ta strana lica biti ef. To lice ne moete
pokazati svom efu, jer ste tamo vi sluga; vaa druga strana e pokazati ponizno dranje.
Ovo se neprekidno odvija. Vi ne motrite, zbog toga niste svesni. Ako motrite postaete
svesni da ste ludi. Vi nemate nikakvo lice. Izvorno lice je izgubljeno. Meditacija oznaava
ponovno zadobijanje izvornog lica.
Zen majstor kae: Idite i naite svoje izvorno lice - lice koje ste imali pre nego to ste
bili roeni, to lice ete imati kada budete umrli. Izmeu roenja i smrti vi imate lana lica.
Vi neprekidno nastavljate da obmanjujete - ne samo druge; kada stojite ispred ogledala vi
varate sebe. Nikada u ogledalu ne vidite svoje pravo lice. Nemate dovoljno hrabrosti da se
suoite sa sobom. To lice u ogledalu je takoe lano. Vi ga stvarate, uivate u njemu, ono je
obojena maska.
Mi ne varamo samo druge; obmanjujemo sebe takoe. Zaista mi ne moemo obmanuti
druge, ako ve nismo obmanuli sebe. Tako moramo verovati u svoje vlastite lai, samo tada
moemo uiniti da drugi veruju. Ako ne verujete u svoje lai, niko drugi nee biti obmanut.
A ova neprijatnost koju nazivate svojim ivotom ne vodi nigde. To je luda stvar.
Radite previe. Preoptereujete se i trite. I celog ivota se borite, a ne stiete nigde. Ne znate
odakle dolazite, ne znate gde lutate, ne znate kuda idete. Ako sretnete oveka na putu i pitate
ga: Odakle dolazite gospodine? a on kae: Ne znam, a vi ga pitate: Kuda idete a on
kae: Ne znam, i jo kae: Ne odvraajte me, ja sam u urbi, zaista ta ete misliti o
njemu? Misliete da je lud.
Ako ne znate odakle dolazite i kuda idete, onda emu urba? Ali to je situacija sa
svakim, svako je na putu. ivot je put, vi ste uvek u sredini. A vi ne znate odakle ste doli, ne
znate kuda idete. Nemate znanje o izvoru, nemate znanje o cilju, ali u velikoj urbi, ulaete
veliki napor da ne stignete nigde. Kakva je ovo vrsta razumnosti? A iz itave ove borbe, ne
dolaze vam ak ni bljeskovi sree - ak ni brz pogled. Vi se jednostavno nadate nekog dana,
negde sutra, prekosutra, ili posle smrti, u nekom buduem ivotu - srea vas oekuje. Ovo je
samo trik, samo odgaanje, samo da se ne oseate previe jadno upravo sada.
Nemate nikakav bljesak blaenstva. Kakva je ovo vrsta razumnosti? Neprekidna
patnja - i, preko i iznad, ta patnja nije stvorena ni od koga drugog. Vi stvarate svoju patnju.
Koja je ovo vrsta razumnosti? Vi stvarate svoju patnju neprekidno! Ja to zovem ludou.
Razumnost e biti ova: postaete svesni da niste usrediteni. Dakle, prva stvar koju
treba uraditi je da se bude usredsreen, da se ima sredite unutar sebe odakle moete voditi
svoj ivot, moete disciplinovati svoj ivot, da imate uitelja unutar sebe odakle moete
usmeravati, moete se kretati. To je prva stvar koja treba da bude iskristalisana, a onda druga
stvar je da se ne stvara patnja za samog sebe. Odbacite sve to stvara patnju - sve ove motive,
elje, nade koje stvaraju patnju.
Ali vi niste svesni. Vi jednostavno nastavljate da stvarate to. ta god da radite, vi
sejete neko seme. Onda plodovi e uslediti, a ta god da ste posejali, vi ete ponjeti to. A kad
god anjete neto, postoji patnja, ali nikada ne vidite da ste vi posejali seme. Kad god vam se
dogodi patnja, mislite da ona dolazi od neega drugog, vi mislite da je to neki nesretan sluaj
ili neke zle sile deluju protiv vas.
Tako ste vi izmislili avola. avo je samo neija rtva - vi ste avo. Vi stvarate svoju
patnju. Inae kad god vi patite, vi jednostavno bacate to na avola, avo radi neto. Onda ste
107

spokojni. Onda nikada ne postajete svesni svog vlastitog neozbiljnog naina ivota, glupog
modela ivota.
Ili vi to nazivate sudbinom, ili kaete: Bog me iskuava. Inae vi nastavljate da
izbegavate osnovnu injenicu da ste vi iskljuivi uzrok svega ta god da vam se deava. I nita
nije sluajno. Sve ima uzronu vezu, a vi ste uzrok.
Na primer, vi se zaljubite. Ljubav vam da oseanje, oseanje da blaenstvo je negde u
blizini. Oseate po prvi put da ste nekome dobrodoli, barem vam jedna osoba eli
dobrodolicu. Vi zapoinjete da cvetate. Jedna osoba vam eli dobrodolicu, eka vas, voli
vas, brine za vas i vi zapoinjete da cvetate. Bar u poetku, a onda odmah va pogrean model
poinje da deluje - vi odmah elite da posedujete to drago, voljeno bie. A posedovanje ubija.
Onog momenta kada posedujete ljubavnika, vi ste ubili. Onda i patite. Onda plaete i
zapomaete, a zatim mislite da ljubavnik je pogrean, Sudbina mi nije naklonjena. Ali vi ne
znate da ste otrovali ljubav kroz posedovanje, kroz posesivnost.
Inae svaki ljubavnik ini to i svaki ljubavnik pati. Ljubav koja vam moe dati
najdublje blagoslove postaje najdublja patnja. Tako stare kulture, naroito u Indiji u drevnim
danima, jesu potpuno unitile fenomen ljubavi. Oni su ugovarali brakove za decu - nema
mogunosti zaljubljivanja, jer ljubav dovodi do patnje. Ovo je bio tako poznat fenomen - da
ako dopustite ljubav, onda ljubav vodi do bede - tako je bolje nemati mogunosti. Neka deca,
mala deca, budu oenjena. Pre nego to se zaljube, neka se oene. Oni nikada nee znati ta je
ljubav, a onda nee biti u patnji.
Inae ljubav nikada ne stvara patnju. To ste vi koji je otrujete. Ljubav je uvek radost,
ljubav je uvek proslava. Ljubav je najdublja ekstaza koju vam priroda doputa. Ali vi je
unitavate. Tako da se ne bi palo u nevolju, u Indiji i drugim starim, drevnim zemljama,
mogunost ljubavi je potpuno zatvorena. Tako neete zapasti u bedu, ali onda ete takoe
propustiti jedinu ekstazu koju priroda dozvoljava. Tako ete imati osrednji ivot. Nema
patnje, nema sree, samo nekakvo vuenje napred. Takav je brak bio u prolosti.
Sada Amerika pokuava, Zapad pokuava da oivi ljubav. Ali mnogo patnje dolazi
kroz to, i pre ili kasnije zapadne zemlje e se ponovo odluiti za deje brakove. Nekoliko
psihologa su ve predloili da deji brakovi treba da se vrate natrag jer ljubav stvara tako
mnogo bede. Vi ste, va model ludosti, ono je to stvara nevolju. Ne samo u ljubavi, svuda.
Svuda ste obavezni da u to unesete svoj um.
Mnogi ljudi dolaze kod mene. Na primer, oni zaponu da meditiraju. U poetku
postoje iznenadni bljeskovi, ali samo u poetku. Jednom kada su upoznali odreena iskustva,
kada su upoznali odreene bljeskove, sve staje. I oni dolaze plaui i jadikujui meni, pitajui:
ta se dogodilo? Neto se deavalo, a sada je sve prestalo. Mi pokuavamo najbolje to
moemo, ali nita, nita iz toga ne dolazi.
Ja im odgovaram: U poetku se to dogodilo jer to niste oekivali. Sada oekujete,
tako da se itava situacija promenila. Kada ste po prvi put imali to besteinsko oseanje
lakoe, oseanje da ste ispunjeni neim nepoznatim, oseanje da ste bili preneti iz svog
mrtvog ivota, oseanje ekstatikih momenata, vi to niste oekivali, nikada niste znali takve
trenutke. Po prvi put oni su pali na vas. Nesvesni ste bili, ne oekujui nita. Takva je bila
situacija.
Sada menjate situaciju. Sada svakog dana sedite da meditirate, oekujete. Sada ste vi
lukavi, pametni, proraunati. Kada ste po prvi put imali kratak pogled, bili ste nevini, ba kao
dete. Vi ste se igrali s meditacijom, ali nije bilo oekivanja. Onda se to dogodilo. Dogodie se
to opet, ali onda ete morati opet da budete nevini.
Sada vam va um donosi nevolju, ako nastavite da insistirate Moram imati iskustvo
ponovo i ponovo izgubiete ga zauvek. Dok ga sasvim ne zaboravite, moe potrajati
godinama. Dok ne postanete potpuno nepaljivi da je takav dogaaj nekada u prolosti
postojao, onda e vam mogunost ponovo biti otvorena.
Ovo ja nazivam ludou. Vi unitavate sve. ta god doe u vae ruke, vi to odmah
unitavate. I zapamtite, ivot vam daje mnoge darove, ne traene. Vi niste nikada pitali ivot,
ivot vam daje mnoge darove. Ali vi unitavate svaki dar, a svaki dar moe postati vei i vei.
To moe rasti jer ivot vam nikada ne daje nita mrtvo. Ako vam je ljubav data, ona moe da
108

raste. Ona moe da raste do nepoznatih dimenzija, ali ba prvog momenta vi je unitavate.
Ako vam se meditacija dogodi, samo oseajte zahvalnost boanskom i zaboravite to.
Samo oseajte zahvalnost, i zapamtite dobro da vi nemate nikakvu sposobnost da je imate,
niste ni na koji nain autorizovani da je imate; ona je bila dar. Ona je bila jedno bujanje
boanskog. Zaboravite je. Ne oekujte je; ne zahtevajte je. Doi e sledeeg dana opet dublja, via, monija. Ona nastavlja da se iri, ali svakog dana ispustite je iz uma.
Nema kraja njenim mogunostima. Ona e postati beskonana; itav kosmos e postati
ekstatian za vas. Ali va um mora da bude isputen. Va um je ludost. Dakle, kada kaem da
postoje samo dve alternative ludost i meditacija, ja mislim um i meditacija. Ako ostanete
ogranieni u umu, vi ete ostati ludi. Dok ne transcendirate um, ne moete transcendirati
ludost.
Najvie moete biti radni lan drutva, to je sve. A moete biti radni lan drutva, jer
celo drutvo je ba kao vi. Svako je lud, tako da je ludost pravilo.
Postanite svesni, i ne mislite da su drugi ludi. Oseajte duboko da ste vi ludi i neto
treba da se uradi. Odmah! To je hitno! Ne odlaite to jer e doi momenat kada neete moi
uiniti nita. Moete postati tako mnogo ludi da ne moete nita initi.
Upravo sada moete uiniti neto. Jo ste unutar granica. Neto moe da se uradi; neki
napor moe da se uini; obrazac moe da se promeni. Inae moe doi momenat kada ne
moete uiniti nita, kada postanete potpuno poremeeni i izgubite ak i svesnost.
Ako moete oseati da ste ludi, to je pravi znak koji daje nadu. To pokazuje da moete
biti budni prema svojoj vlastitoj realnosti. Vrata postoje; vi moete postati zaista razboriti.
Barem toliko razboritosti postoji - da moete razumeti.
Drugo pitanje:
Kapacitet ispravnog znanja je jedna od pet sposobnosti uma, ali to nije stanje uma.
Kako je onda mogue da ta god ovek vidi kroz ovaj centar jeste istinito? Da li ovaj centar
ispravnog znanja deluje posle prosvetljenja, ili moe ak meditant, sadhaka biti u tom centru?
Da, sredite ispravnog znanja, praman, jo je unutar uma. Neznanje je od uma; znanje
je takoe od uma. Kada odete s one strane uma, nema ni jednog ni drugog; niti ima neznanja,
niti znanja. Znanje je takoe bolest. To je dobra bolest, zlatna bolest, ali je bolest! Tako,
zapravo, za Buddhu se ne moe rei da on zna, ne moe se reci ni da on ne zna. On je otiao
izvan. Nita se ne moe dokazati o tome, bilo da on zna ili da li je neznalica.
Kada nema uma, kako moete znati ili ne znati? Znanje je kroz um, neznanje je takoe
kroz um. Kroz um moete znati pogreno, kroz um moete znati ispravno. Kada nema uma,
znanje i neznanje oboje prestaju. Ovo e biti teko razumeti, ali je lako ako sledite; um zna,
stoga moe biti neznalica; kada nema uma, kako moete biti neznalica i kako moete biti
upueni da ne znate. Vi jeste, ali upuenost i neupuenost, oboje su prestali.
Um ima dva centra; jedan, ispravnog znanja. Ako taj centar funkcionie on zapoinje
da deluje kroz usredsreenost, meditaciju, kontemplaciju, molitvu - onda bilo ta to znate
jeste istina. Postoji pogrean centar; on funkcionie ako ste pospani, ivite u stanju slinom
hipnozi, opijeni s neim ili s drugim polom, muzikom, drogama ili bilo ime.
Vi se moete odati looj navici s hranom; onda to postaje jedan opijat. Vi moete jesti
previe. Vi ste ludi, opsednuti hranom. Onda hrana postaje alkohol. Sve to zaposedne va
um, sve bez ega ne moete da ivite, to postaje opijanje. Dakle ako vi ivite kroz opijate
onda va centar pogrenog znanja funkcionie, i ta god da znate jeste lano, neistinito. Vi
ivite u svetu lai.
Inae oba ova centra pripadaju umu. Kada um otpadne i meditacija doe u svojoj
potpunosti Na sanskritu mi imamo dva izraza: jedan izraz je dhyana; dhyana znai
meditacija; drugi izraz je samadhi. Samadhi znai savrena meditacija gde ak i meditacija
postaje nepotrebna, gde ak i da se vri meditacija postaje besmisleno. Ne moete to da radite,
vi ste postali to - onda je to samadhi.
U ovom stanju samadhija ne postoji um. Nema ni znanja niti neznanja, postoji samo
isto postojanje.47 Ovo isto bivanje je potpuno razliita dimenzija. To nije dimenzija
47

Bivanje, Bitak, Jastvo, Sopstvo.

109

saznavanja, to je dimenzija bivanja.

ak i ako takav ovek, Buddha ili Isus, eli da komunicira s vama, on e morati da
koristi um. A ako vi postavite odreena pitanja, on e morati da koristi svoj centar uma za
ispravno znanje. Um je orue za komunikaciju, za razmiljanje, za saznavanje.
Ali ako vi ne pitate nita, a Buddha sedi ispod svog bo drveta, on nije ni neznalica ni
znalac. On je tu. Zaista, ne postoji razlika izmeu drveta i Bude. Ne postoji razlika. Postoji
razlika, ali na nain da nema razlike. On je postao ba kao drvo; on samo postoji. Nema
kretanja, ak ni znanja. Sunce e se podii, ali on nee znati da se sunce podiglo. Ne da e on
ostati neznalica - ne, jednostavno to nije sada njegovo kretanje. On je postao smiren, tako tih,
da se nita ne pokree. On je ba kao drvo. Drvo je potpuna neznalica. Ili vi moete rei drvo
je upravo ispod uma. Um jo nije poeo da funkcionie. Drvo e postati ovek u nekom
ivotu, drvo e postati ludo kao vi u nekom ivotu, i drvo e pokuati da meditira u nekom
ivotu, i drvo e jednog dana postati Buda. Drvo je ispod uma, a Buddha sedei ispod drveta
jeste izvan uma. Oni su oboje bez uma. Jedan e tek postii um, a jedan je postigao i preao
iznad njega.
Dakle, kada se um transcendira, kada se postigne nemanje uma, vi ste isto bivanje,
sat-chit-ananda. Nema dogaanja u vama. Niti delovanje postoji niti saznavanje postoji. Inae
je to teko za nas. Spisi nastavljaju da kazuju da je svaka dualnost transcendirana.
Znanje je takoe deo dualnosti neznanje - znanje. Ali takozvani mudraci nastavljaju da
govore da je Buddha postao znalac. Onda mi prianjamo uz dualnost. Zbog toga Buddha
nikada ne odgovara. Mnogo puta, milione puta pitali su ga: ta se deava kada osoba postane
Buda? On je ostao nem. On kae: Postani i znaj. Nita se ne moe rei o tome ta se
deava, jer ta god moe biti reeno bie reeno vaim jezikom, a va jezik je u osnovi
dualistiki. Dakle ta god da se kae bie neistinito.
Ako se kae da on zna, to e biti neistinito, ako bi se reklo da je on postao besmrtan, to
e biti neistinito, ako bi se reklo da je on postigao blaenstvo, to bi bilo neistinito - jer sva
dualnost iezava. Patnja iezava, srea iezava. Neznanje iezava, znanje iezava. Tama
iezava, svetlost iezava. Smrt iezava, ivot iezava. Nita se ne moe rei. Ili, samo
ovoliko se moe rei - da ta god moete zamisliti nee biti tu, bilo ta moete shvatiti nee
biti tu. A jedini nain je da se postane to. Onda samo vi znate.
Tree pitanje:
Rekli ste da ako vidimo vizije Boga ili da pleemo sa Krinom, da zapamtimo da je to
samo mata. Meutim, druge veeri ste rekli da ako smo prijemivi moemo komunicirati sa
Hristom, Budom, ili Krinom odmah sada. Da li je ta komunikacija takoe imaginacija koja
se dogaa, ili postoje meditativna stanja u kojima je Hrist ili Buddha zaista tu? Malo je teko
da se razume.
Prva stvar; od sto sluajeva, devedeset devet sluajeva e biti od mate. Vi zamiljate zbog toga se hrianinu Krina nikada ne pojavljuje u viziji, hinduisti Muhamed se nikada ne
javlja u njegovim vizijama. Ostavite Muhameda i Isusa; oni su daleko udaljeni. Inae ainu se
nikada Rama ne javlja u viziji, ne moe se pojaviti. Hinduisti, Mahavira se nikada ne
pojavljuje. Zato? Vi nemate nikakvu imaginaciju za Mahavira.
Ako ste roeni kao hindu, vi ste hranjeni konceptom Rame i Krine. Ako ste roeni
kao hrianin vi ste hranjeni - va kompjuter, va um, je hranjen s likom Isusa. Kad god
ponete da meditirate, hranjenje lika dolazi u um; bljesne u umu.
Isus se pojavljuje vama; Isus s nikada ne pojavljuje Jevrejima jer oni nikada nisu
verovali u njega. Oni su mislili da je on samo vagabund, oni su ga raspeli kao kriminalca. Isus
se nikada ne javlja Jevrejima; on je pripadao Jevrejima - imao je jevrejsku krv i kosti.
uo sam priu da su u Naziu nemaki vojnici iz Hitlerove vojske ubijali Jevreje u
gradu. Mnogi su ubijeni. Nekoliko Jevreja je pobeglo. Bilo je to nedeljno jutro. Pobegli su;
doli su do hrianske crkve jer su mislili da e to biti najbolje mesto da se sakriju. Crkva je
bila puna hriana, jer to bilo u nedelju ujutro. Tako se tamo sakrilo desetak Jevreja.
Meutim, vojnici su saznali da su neki Jevreji pobegli u crkvu i da se tamo kriju, pa su
otili u crkvu. Rekli su sveteniku: Zastavi slubu! Predvodnik vojnika je uao i rekao; Ne
moete nas obmanuti. Ima nekoliko Jevreja koji se kriju ovde. Dakle, svako ko je Jevrejin
110

treba da izae i stane u red. Ako sledite nae naredbe moete spasiti sebe. Ako neko pokua
da obmane, odmah e biti ubijen.
Ubrzo su Jevreji izali iz crkve i stali u red. Onda je iznenada cela gomila postala
svesna da je Isus iezao, Isusova statua. On je takoe bio Jevrejin, tako da je stao napolju u
redu.
Isus se nikada nije javljao Jevrejima. On nije bio hrianin. On nikada nije pripadao ni
jednoj hrianskoj crkvi, on se kretao po sinagogi, odlazio bi u jevrejsko drutvo. Iao bi da
vidi rabina, on ne moe otii da vidi katolikog ili protestantskog svetenika. On ih ne zna.
Ali se nikada ne pojavljuje Jevrejima jer nikada nije bio zasejan u njihovoj mati. Oni su ga
odbacili, tako da seme nije tu.
Dakle, ta god da se dogodi, devedeset devet mogunosti ima da su upravo nahranjeni
- na znanju, konceptima, zamislima. One bljesnu pred vaim umom, i kada ponete da
meditirate vi postajete osetljivi, postajete senzitivni pa moete postati rtva svoje vlastite
mate. A mata e izgledati tako realno, da ne postoji nain da se prosudi da li je stvarna ili
nestvarna.
Samo jedan procenat sluajeva nee biti izmiljeni, ali kako da se zna? U tom jednom
procentu sluaja zaista nee biti nita izmiljeno. Neete oseati da Isus stoji pred vama
raspet, neete oseati da Krina stoji pred vama niti ete plesati s njim, vi ete oseati
prisustvo, ali tu nee biti lika, zamisli, zapamtite to. Vi ete oseati sputanje boanskog
prisustva. Biete ispunjeni s neim nepoznatim, ali bez ikakvog oblika. Nee biti plesa Krine
i nee biti raspetog Isusa i nee biti Buddhe koji sedi u sidhasani, ne! Jednostavno e biti
prisustva, vitalnog prisustva koje tee unutar vas, unutra i van. Vi ste preplavljeni, vi ste u
okeanu toga.
Isusa nee biti u vama, vi ete biti u Isusu. To e biti razlika. Krina nee biti u vaem
umu, kao slika, vi ete biti u Krini. Ali onda Krina e biti bezoblian. To e biti jedno
iskustvo, ali ne jedna zamisao.
Onda zato ga nazivati Krinom? Nee biti forme. Zato to nazivati Isusom? Ovi su
jednostavno simboli, jeziki simboli. Vi ste upoznati s reju Isus, tako kada to prisustvo
ispuni vas i vi postanete deo toga, vibrirajui deo toga; kada postanete kap u tom okeanu,
kako to da izrazite? Vi znate da najlepa re za vas moe biti Isus ili najlepa re moe biti
Buda ili Krina - ovim reima je hranjen um, tako da vi birate odreenu re da pokae to
prisustvo.
Ali to prisustvo nije jedna zamisao; to nije san, to uopte nije vizija. Vi moete
koristiti Isus, moete koristiti Krina, moete koristiti Hrist, bilo ta, bilo koje ime koje vam
se svia, koje ima ljubavnu privlanost za vas. To zavisi od vas. Ta re i to ime, i ta slika e
doi iz vaeg uma, ali smo iskustvo je nezamislivo. To nije samo jedna imaginacija.
Jedan katoliki svetenik je posetio zen majstora, Nan-ina. Nan-in nikada nije uo za
Isusa, pa je taj katoliki svetenik mislio: To e biti dobro. Ja u proitati neke delove iz
Propovedi na gori, i videu kako Nan-in reaguje. A ljudi kau da je on inteligentan.
Tako je katoliki svetenik otiao kod Nai-ina i rekao: Uitelju, ja sam hrianin, ja
imam knjigu i volim je. eleo bih da vam proitam neto iz nje samo da vidim kako vi
odgovarate, reagujete. Onda je proitao nekoliko redova iz Propovedi na gori - iz Novog
Zaveta. Preveo je to na japanski, jer Nan-in je razmeo samo japanski.
Kada je poeo da prevodi, itavo lice Nan-ina se potpuno promenilo. Suze su poele
da teku iz njegovih oiju, rekao je: Ovo su rei Buddhe. Hrianski svetenik je rekao: Ne,
ne, ovo su rei Isusa. Meutim Nam-in je rekao: Koje god ime da mu date, ali ja oseam
ovo su rei Buddhe jer ja znam Buddhu, a ove rei mogu doi samo kroz Buddhu. Ako vi
kaete da su dole kroz Isusa, onda je Isus bio Buddha; to ne ini nikakvu razliku. Onda u
rei mojim uenicima da je Isus bio budista.
Ovakvo e biti oseanje. Ako vi oseate prisustvo boanskog, onda su imena ba
bestelesna. Imena su obavezna da budu razliita za svakoga jer imena dolaze iz obrazovanja,
imena dolaze iz kulture, imena dolaze iz rase kojoj vi pripadate. Meutim, iskustvo ne pripada
nijednom drutvu, poto iskustvo ne pripada nijednoj kulturi, poto iskustvo ne pripada vaem
umu, kompjuteru - ono pripada vama.
111

Stoga zapamtite, ako vidite vizije, one su mata. Ako ponete da oseate prisustva bezoblina, egzistencijalna iskustva - obavijeni u njima, stopljeni u njima, rastvoreni u njima,
onda ste vi stvarno u kontaktu.
Moete nazvati to prisustvo Isusom, moete zvati to prisustvo Budom, to zavisi od
vas, nema razlike. Isus je Buda, a Buddha je Hrist. Oni koji su otili izvan uma, oni su takoe
otili izvan linosti. Oni su takoe otili van formi. Ako Isus i Buddha stoje zajedno, nee biti
dva tela, nego jedna dua. Bie dva tela, ali ne dva postojanja, jedno postojanje.
To je ba kao kada stavite dve lampe u sobu. Lampe su dve, ali svetlo postaje jedno.
Vi ne moete razgraniiti da ovo svetlo pripada ovoj lampi, a ono svetlo pripada onoj lampi.
Svetla su sjedinjena. Samo materijalni deo lampe je ostao odvojen, meutim nematerijalni deo
postaje jedan.
Ako Buddha i Isus dou blizu, ako oni stoje zajedno, videete dve lampe, odvojeno,
ali njihova svetla su se ve sjedinila. Oni su postali jedno. Svi oni koji su upoznali istinu,
postali su jedno. Njihova imena su razliita za njihove sledbenike; za njih, sada nema imena.
etvrto pitanje:
Molimo objasnite da li je svest takoe jedna od modifikacija uma.
Ne, svest nije deo uma. Ona tee kroz um, ali ona nije deo uma. To je ba kao ova
sijalica - elektricitet tee kroz nju, ali elektricitet nije deo sijalice. Ako razbijete sijalicu, vi
niste slomili elektricitet. Izraaj e biti spreen, ali potencijal ostaje skriven. Stavite drugu
sijalicu, i elektricitet poinje da tee.
Um je samo jedno orue. Svest nije deo njega, ali svest tee kroz njega. Kada je um
transcendiran, svest ostaje u sebi. Zbog toga ja kaem ak i Buddha ce morati da koristi um
ako govori vama, ako ima veze s vama, jer onda trebae mu teenje, teenje njegovog
unutranjeg vira. On e morati da koristi orua, medijume, a onda e um funkcionisati. Inae
um je samo vozilo.
Vi se kreete u vozilu, ali niste vozilo. Vi idete u kolima, ili letite u avionu, ali vi niste
vozilo. Um je ba vozilo. A vi ne koristite um u njegovom totalnom kapacitetu. Ako koristite
um u njegovom potpunom kapacitetu, to e postati ispravno znanje.
Mi koristimo na um kao neko to koristi avion kao autobus. Moete isei krila avionu
i koristiti ga kao autobus na putu. To e delovati; on e raditi kao autobus. Ali vi ste
neozbiljni. Taj autobus moe leteti! Ne koristite ga u njegovom pravom kapacitetu!
Vi koristite svoj um za snove, matanja, ludosti. Vi ga niste iskoristili, isekli ste mu
krila. Ako ga koristite s krilima, to moe postati ispravno znanje; to moe postati mudrost. Ali
to je takoe deo uma; to takoe jeste vozilo. Korisnik ostaje u pozadini; korisnik ne moe biti
korien. Vi koristite to, vi ste svest. A svi napori dok meditirate sredstvo su za upoznavanje
ove svesti u njenoj istoti, bez ikakvog medijuma. Jednom kada znate nju bez ikakvog orua,
vi je moete znati! A ovo se moe saznati samo kada je um prestao da funkcionie. A kada um
prestane da funkcionie - vi ete postati svesni da svesnost postoji, vi ste ispunjeni s njom.
Um je bio samo vozilo, prolaz. Sada, ako elite, moete koristiti um; ako ne elite, ne treba da
koristite.
Telo i um, oboje su vozila. Vi niste vozilo, vi ste gospodar skriven iza ovih vozila. Ali
ste zaboravljeni potpuno. I postali ste dvokolica; vi ste postali vozilo. To je ono to Gurijev
naziva identifikacijom. To je ono to su, u Indiji, jogini nazvali tadatyma, postajanje jedno sa
neim to vi niste.
Peto pitanje:
Molimo objasnite kako je mogue da samo pomou posmatranja, pomou svedoenja
zapisa u modanim elijama, izvori procesa miljenja mogu prestati da postoje.
Oni nikada ne prestaju da postoje, ali samo svedoenjem je identifikacija prekinuta.
Buddha je iveo u svom telu za etrdeset godina posle svog prosvetljenja; telo nije prestalo
(postojati). Neprekidno za etrdeset godina on je govorio, objanjavao, inio da ljudi
razumeju ta mu se dogodilo i kako isto moe da se dogodi njima. On je koristio um; um nije
prestao. A kada je doao posle dvanaest godina u svoj rodni grad, prepoznao je svog oca,
prepoznao je svoju majku, prepoznao je svog sina. Um je bio tu, pamenje je bilo tu; inae
112

prepoznavanje nije mogue.

Um zaista nije prestao (postojati). Kada mi kaemo um prestaje, mislimo vaa
identifikacija je prekinuta. Sada vi znate: ovo je um, a ovo je Ja sam. Most je sruen. Sada
um nije gospodar. On je postao samo jedno orue; on je pao na svoje pravo mesto. Dakle kad
god vam je on potreban, moete ga koristiti. To je ba kao ventilator. Ako elite da ga
koristite, ukljuite ga, onda ventilator poinje da funkcionie. Ba sada mi ne koristimo
ventilator, tako da je on neaktivan. Ali je on ovde, on nije prestao da postoji. Svakog
momenta moete da ga koristite. On nije iezao.
Ba pomou svedoenja, identifikacija iezava, ne um. Ako identifikacija iezava, vi
ste totalno novo bie. Po prvi put vi ste saznali svoju pravu pojavu, vau stvarnu realnost. Po
prvi put vi ste upoznali ko ste. Sada um je samo deo mehanizma oko vas.
To je ba kao da ste pilot i letite u avionu. Koristite mnogo instrumenata; vae oi rade
na mnogim instrumentima, neprekidno svesni ovoga i onoga. Ali vi niste instrumenti.
Ovo telo, ovaj um i mnoge funkcije telo-um, samo su oko vas, mehanizam. U ovom
mehanizmu vi moete postojati na dva naina. Jedan nain egzistencije je da zaboravite sebe i
oseate kao da ste mehanizam. To je ropstvo, to je patnja; to je svet, samsara.
Drugi nain funkcionisanja je ovaj: postajui svesni da ste odvojeni, vi ste razliiti.
Onda nastavljate da ga upotrebljavate; ali sada to stvara veliku razliku. Sada mehanizam niste
vi. Ako neto krene pogreno u mehanizmu, moete pokuati da to ispravite, vi neete biti
uznemireni. ak i ako itav mehanizam iezne, vi neete biti uznemireni.
Buda umire i vi umirete, to su dve razliite pojave. Buddha umirui zna da samo
mehanizam umire. On je iskorien, i sada nije potreban. Teret je uklonjen; on postaje
slobodan. On e se kretati sada bez oblika. Inae vae umiranje je neto sasvim razliito. Vi
patite, vi plaete, jer oseate da vi umirete, ne mehanizam. To je vaa smrt. Onda to postaje
jedna silna patnja.
Samo uz pomo svedoenja, um ne prestaje i modane elije nee prestati. Pre e
postati ivlji jer e biti manje konflikta, vie energije. Oni e postati sveiji. I moete ih
koristiti mnogo ispravnije, mnogo preciznije, neete biti optereeni njima i nee vas prisiliti
da inite neto. Nee vas gurati i vui ovde i onde. Vi ete biti gospodar.
Inae kako se to deava samo uz pomo svedoenja? Zato to se to dogodilo, ropstvo
se dogodilo uz pomo nesvedoenja. Ropstvo se dogodilo zato to vi niste svesni, tako
ropstvo e ieznuti ako vi postanete svesni. Ropstvo je samo nesvesnost. Nita drugo nije
potrebno, postanite vie svesni, ta god da radite.
Vi sedite ovde i sluate me. Moete sluati sa svesnou, moete sluati bez svesnosti.
Bez svesnosti takoe e sluanje biti tu, ali e to biti razliita stvar, kvalitet e se razlikovati.
Onda vae ui sluaju, a va um deluje negde drugde.
Onda nekako, nekoliko rei e ui u vas. Ali one e biti pomeane i va um e ih
interpretirati na svoj vlastiti nain. On e staviti svoje vlastite ideje u njih. Sve e biti smutnja
i nered. Vi ste sluali, ali mnoge stvari e biti mimoiene, mnoge stvari se nee uti. Vi ete
birati. Onda e cela stvar biti izobliena.
Ako ste svesni, onog momenta kada postanete svesni, miljenje prestaje. Sa panjom
vi ne moete misliti. itava energija postaje svesna, nije vie preostalo energije da se preseli u
miljenje. Kada ste vi svesni makar za jedan trenutak, vi jednostavno sluate. Nema prepreke.
Vae rei nisu tu da bi mogle biti pomeane. Vama nije potreban prevod. Uticaj je direktan.
Ako sluate sa budnou, onda ono to ja kaem moe biti znaajno ili moe biti bez
znaenja, ali vae sluanje s budnou uvek e biti upueno u smisao. Sama budnost stvorie
vrhunac vae svesnosti. Prolost e se izgubiti, budunost e ieznuti. Neete biti nigde
drugde, vi ete biti ba ovde i sada. A u tom momentu tiine kada miljenja nema, biete
duboko u kontaktu sa svojim vlastitim izvorom. A taj izvor je blaenstvo, taj izvor je
boanski. Dakle jedina stvar koju treba uraditi je da se sve radi sa budnou.
Poslednje, esto pitanje:
Dok ste govorili o Lao Ce-u vi ste postali taoistiki mudrac, dok ste govorili o tantri vi
ste postali tantrista, dok ste govorili o bhakti vi ste postali prosvetljeni bhakta, a dok govorite
o jogi vi postajete savreni jogin. Molim vas hoete li nam objasniti kako je taj fenomen
113

postao mogu?
Kada vi niste, samo onda to moe biti mogue. Ako vi jeste, onda to ne moe postati
mogue. Ako vi niste, ako je domain potpuno iezao, onda gost postaje gazda. Dakle gost
moe biti Lao Ce, gost moe biti Patanjali. Gazda nije tu, tako da gost zauzima njegovo
mesto potpuno, on postaje domain. Ako vi niste onda moete postati Patanjali; ne postoji
tekoa. Moete postati Krina, moete postati Hrist. Ako ste vi tu, onda je to vrlo teko. Ako
ste vi tu, ta god da kaete bie pogreno.
Zbog toga ja kaem ovo nisu komentari. Ja ne komentariem Patanjalija. Ja sam
jednostavno odsutan, doputajui (to) Patanjaliju. Da li je nuno da to bude izoblieno jer ja
nisam Patanjali? ta god da kaem bie moje kazivanje i sve to kaem bie moja
interpretacija. Ja ne mogu biti sam Patanjali. To nije dobro. To je destruktivno. Tako ja ne
komentariem uopte. Ja jednostavno (to) doputam, a ovo doputanje je mogue samo ako ja
nisam.
Ako vi postanete svedok, ego iezava. A kada ego iezne, vi postajete vozilo,
postajete prolaz, postajete flauta. A flauta moe biti stavljena na Patanjalijeve usne, flauta
moe biti poloena na Krinine usne, i flauta moe biti stavljena na Budine usne - flauta ostaje
ista. Ali kada je na Budinim usnama, Buddha tee.
Dakle, ovo nije komentar. Teko je ovo razumeti jer ne moete dopustiti. Vi ste toliko
mnogo unutar sebe da ne moete dozvoliti nikome. Svi oni nisu osobe. Patanjali nije osoba;
Patanjali je prisustvo. Ako ste vi odsutni, njegovo prisustvo moe da deluje.
Ako pitate Patanjalija, on e isto rei. Ako pitate Patanjalija, on nee rei da je ove
sutre stvorio on. On e rei: One su vrlo drevne - sanatan. On e rei: Milioni i milioni
mudraca su ih videli, sreli. Ja sam samo vozilo. Ja sam odsutan a one govore. Ako pitate
Krinu on e rei: Ja ne govorim. Ovo je najvea drevna poruka. To je uvek bilo tako. Ako
pitate Isusa, on e rei: Ja nisam vie, ja nisam tu.
emu ovo insistiranje? Svako ko postane odsutan, ko postane bez ega, zapoinje da
funkcionie kao vozilo, kao prolaz - prolaz za sve to je istina, prolaz za sve to je skriveno u
egzistenciji, to moe da tee. Vi ete moi da razumete ta god da ja govorim samo kada
barem za momenat budete odsutni.
Ako ste vi previe ovde, va ego je ovde, onda ma ta ja da kaem ne moe tei u vas.
To nije samo intelektualna komunikacija. To je neto dublje.

Poglavlje 5
ISTINITO I NEISTINITO ZNANJE
29. decembar 1973.
Ispravno znanje ima tri izvora: direktno saznanje, zakljuivanje i rei probuenih
ljudi. (I, 7)48
Neistinito znanje je lana koncepcija koja ne odgovara stvari kakva ona jeste. (I, 8)49
Jedan lik prizvan pomou rei bez ikakve sutine iza nje je vikalpa - uobraenje
(imaginacija, matarija). (I, 9)50
Modifikacija uma koja je zasnovana na odsustvu ikakvog sadraja u njemu jeste
spavanje. (I, 10)51
Pamenje je seanje (prizivanje) prolih iskustava. (I, 11)52
48

Neposredno zrenje (pratyaka), logino zakljuivanje (anumana) i predanje zasnovano na proverenim

tradicijama (agama) su [iskljuivi izvori] istinostnih spoznavanja (pramana).
49
Zabluda (viparyaya) je [ona vrsta] pogrenog saznanja koje proizilazi iz formi razliitih od ovih [napred navedenih].
50
Afektivno uivljavanje u imaginativnom (vikalpa) je [onaj obrt] koji proizilazi kao rezultat verbalnog
saznanja (sabdajnana) a kojem nedostaje realna potpora.
51
Spavanje (nidra) je onaj obrt koji kao potporu poticaju energija (pratyaya) ima odsutnost.
52
Neisputanje (asampramoa) onog [jednom ve] iskuenog jeste seanje (smrti).
114

Prva sutra:
Ispravno znanje ima tri izvora: direktno saznanje, zakljuivanje i rei probuenih
ljudi.
Pratyaksha, direktno saznanje, je prvi izvor istinitog znanja. Direktno saznanje
oznaava susret licem-u-lice sa nekim zastupnikom, bez ikakvog sredstva, bez ikakvog
posrednika. Kada vi znate neto direktno, saznavalac gleda u znano odmah. Nema nikoga da
saoptava to, nema premoavanja. Onda je to ispravno znanje. Ali onda se javljaju mnogi
problemi.
Obino, pratyaksha, direktno saznanje, je prevoeno, interpretirano, komentarisano,
na vrlo pogrean nain. Sama re pratyaksha znai pred oima, oigledno. Ali same oi su
posredovanje, saznavalac je skriven u pozadini. Oi su sredstva. Vi sluate mene, ali to nije
direktno; ovo nije neposredno. Vi sluate mene kroz ula, kroz ui. Vidite mene kroz oi.
Vae oi mogu pogreno da vas izveste. Nikome ne treba verovati; nijednom
posredniku ne treba verovati, jer vi se ne moete osloniti na posrednika. Ako su vae oi
bolesne, one e izvestiti razliito; ako su vae oi leene, one e izvestiti razliito; ako su vae
oi ispunjene seanjem, one e izvestiti razliito.
Ako ste u ljubavi, onda vidite neto drugo. Ako niste u ljubavi onda to nikada ne
moete videti. Jedna obina ena moe postati najlepa osoba u svetu ako gledate kroz ljubav.
Kada su vae oi ispunjene ljubavlju, onda one izvetavaju neto drugo. A ista osoba moe
izgledati najrunija ako su vae oi ispunjene s mrnjom. One nisu pouzdane.
Vi ujete kroz ui. Ui su instrumenti, one mogu da funkcioniu pogreno; one mogu
da uju neto to nije bilo reeno; one mogu propustiti neto to je reeno. ula ne mogu biti
pouzdana; ula su samo mehanika sredstva.
Onda ta je pratyaksha? Dakle, ta je direktno saznanje? Direktno saznanje moe
samo biti kada ne postoji posrednik, ak ni ula. Patanjali kae onda je to ispravno znanje.
Ovo je prvi osnovni izvor istinskog znanja; kada znate neto a ne morate zavisiti od nekoga
drugog.
Samo u dubokoj meditaciji vi transcendirate ula. Tada direktno saznanje postaje
mogue. Kada Buddha saznaje svoje najunutarnije bie, to najskrivenije bie je pratyaksha; to
je direktno saznanje. Nikakva ula nisu ukljuena; niko nije izvestio to; ne postoji nita slino
posredniku. Saznavalac i saznavano su licem u lice. Ne postoji nita izmeu. To je
neposrednost, a neposrednost samo moe biti istinita.
Dakle prvo istinito znanje moe samo biti ono o unutranjem Sopstvu (o Jastvu,
unutranjem biu, ili bitku). Vi moete znati ceo svet, ali ako niste saznali svoju najunutarniju
sr svog bia itavo vae znanje je apsurdno, to nije pravo znanje, ono ne moe biti istinito,
jer prvo, osnovno ispravno znanje se nije dogodilo vama. Cela vaa graevina je lana.
Moete znati mnoge stvari. Ako niste saznali sebe, sve vae znanje je u izvetajima,
izvetajima datim od ula. Ali kako vi moete biti sigurni da ula izvetavaju pravilno?
Nou vi sanjate. Dok sanjate poinjete verovati u san, da je on istinit. Vaa ula
izvetavaju o snu - vae ui ga uju, vae oi ga vide, moete da to dodirujete. Vaa ula
izvetavaju vama; zbog toga vi padate pod iluziju da je to realno. Ovde ste vi; to moe biti
samo san. Kako moete biti sigurni da vam govorim u realnosti? Da li je mogue da je ovo
samo san, vi me sanjate. Svaki san je istinit dok sanjate.
uang Ce je jednom sanjao da je postao leptir. Ujutru je bio tuan. Uenici su ga
pitali: Zato ste tako alosni? uang Ce je rekao: Ja sam u nevolji. U takvoj neprilici u
kakvoj nikada ranije nisam bio. Zagonetka mi izgleda nemogua; ne moe se reiti. Prole
noi videh u snu da sam postao leptir!
Uenici su se nasmejali. Rekoe: Kakva je to stvar? To nije zagonetka. San je samo
san. uang Ce je rekao: Ali ujte, ja sam u nevolji. Ako uang Ce moe sanjati da je postao
leptir, leptir moda sanja sada da je postao uang Ce. Dakle, kako presuditi da li se ja sada
suoavam s realnou ili opet sanjam. Ako je uang Ce mogao postati leptir, zato leptir ne bi
mogao sanjati da je postao uang Ce?
To nije nemogunost, obrnuto se moe desiti. Vi se ne moete osloniti na ula. U snu
115

vas ona obmanjuju. Ako uzmete drogu, LSD ili neto, vaa ula poinju da vas obmanjuju; vi
zapoinjete da vidite stvari koje nisu tu. Ona vas mogu zavesti do takvog stepena da moete
poeti da verujete u stvari tako potpuno, da moete biti u opasnosti.
Jedna devojka je skoila u Njujorku sa esnaestog sprata, jer je pod uticajem LSD
mislila da moe da leti. uang Ce nije pogreio; devojka je zaista izletela kroz prozor.
Naravno, umrla je. Ali ona nikada ne bi bila sposobna da zna da je bila zavedena svojim
ulima pod uticajem droge.
ak i bez droge mi imamo obmane. Prolazite kroz mranu ulicu, i iznenada se
prestravite - zmija je tu. Poinjete da trite, a docnije saznate da to nije bila zmija, tamo je
samo lealo ue. Inae kada ste osetili da je tamo bila zmija, bila je zmija. Oi su vas
obavestile da je tamo zmija i vi ste se ponaali saglasno tome - pobegli ste s tog mesta.
ulima se ne moe verovati. Onda ta je direktno saznanje? Direktno saznanje je neto
to se zna bez ula. Dakle prvo istinito znanje moe biti samo od unutranjeg sopstva, jer
samo tamo ula nee biti potrebna. Svuda drugde ula e biti potrebna. Ako elite da vidite
mene moraete da me vidite kroz oi, ali ako elite da vidite sebe, oi nisu potrebne. ak i
slep ovek moe videti sebe. Ako elite da vidite mene svetlo e biti potrebno, ali ako elite
da vidite sebe tama je u redu, svetlo nije potrebno.
ak i u najmranijoj peini vi moete videti sebe. Nikakav medijum (posrednik) svetlost, oi, bilo ta - nije potreban. Unutranje iskustvo je neposredno, trenutno, a
neposredno iskustvo je osnova sveg istinitog znanja.
Jednom kada ste ukorenjeni u tom unutranjem iskustvu onda e mnoge stvari
zapoeti da vam se dogaaju. Nee biti mogue razumeti ih odmah. Ukorenjeni u svom
centru, u svom unutranjem biu, vi oseate to kao direktno iskustvo, onda vas ula ne mogu
obmanuti. Vi ste probueni. Onda oi ne mogu zavesti, onda vas oi ne mogu obmanuti, onda
vas nita ne moe obmanuti. Prevara je izostala.
Moete biti zavedeni jer ivite u obmani, ali ne moete biti obmanuti jednom kada
postanete pravi znalac. Ne moete biti zavedeni! Onda sve ubrzo uzima oblik istinitog znanja.
Jednom kada znate sebe, ta god da znate postae automatski istinito jer ste vi sada istiniti.
Ovo je razlika koju treba zapamtiti. Ako ste istiniti, onda sve postaje istinito; ako ste neistiniti,
onda sve postaje pogreno. Dakle nije pitanje injenja neega spolja, to je pitanje injenja
neega unutra.
Vi ne moete obmanuti Buddhu - to nije mogue. Kako moete varati Budu? On je
ukorenjen u sebi. Vi ste providni za njega; ne moete ga zavesti. Pre nego to znate, on zna
vas. ak i svetlucanje misli u vama on jasno vidi. On prodire u vas do samog vaeg bitka.
Vae prodiranje ide do istog stepena u druge, kao to ide u vas same. Ako moete
prodreti u sebe, do istog stepena moete prodreti u sve. to se dublje kreete unutra, dublje se
moete kretati spolja. A vi se niste pomerili unutra ni jedan in, tako da ta god inite spolja je
samo kao san.
Patanjali kae da je prvi izvor ispravnog znanja neposredno, direktno saznanje
pratyaksha. On se ne bavi charvaka-ma (arvaka), starim materijalistima, koji su govorili da
pratyaksha, ono to je pred oima, jeste jedina istina.
Zbog ove rei pratyaksha, direktno saznanje, mnogo nerazumevanja se dogodilo.
Indijska kola materijalista je charvaka. Izvor indijskog materijalizma je bio Brihaspati - vrlo
pronicljiv mislilac, samo mislilac; vrlo dubok filozof, samo filozof - ne realizovana dua. On
je rekao samo pratyaksha je istina, a pod pratyakshom on podrazumeva sve to znate kroz
ula jeste istina. I on kae da ne postoji nain znanja iega bez ula, tako je samo ulno znanje
istinito za charvake.
Dakle, on porie da postoji bilo kakav Bog jer niko ga nikada nije video. A ono to se
moe videti jedino je realno; ono to se ne moe videti ne moe biti istinito. Bog nije jer ga vi
ne moete videti; dua nije jer je ne moete videti. I on kae: Ako postoji Bog, dovedi ga
ispred mene tako da ga mogu videti. Ako ga ja vidim onda on jeste, jer samo je vienje
istinito.
On je takoe koristio re pratyaksha, ali njegovo znaenje je potpuno razliito. Kada
Patanjali koristi re pratyaksha njegovo znaenje je na sasvim drugom nivou. On kae
116

znanje koje nije izvedeno ni iz kakvog orua, nije izvedeno ni iz kakvog posrednika,
neposredno, je istinito. A jednom kada se ovo znanje dogodi, vi ste postali istiniti. Tada nita
lano ne moe da se desi vama. Kada ste istiniti, autentino ukorenjeni u istini, onda iluzije
postaju nemogue.
Zbog toga je reeno da Buddhe nikada ne sanjaju, onaj ko je probuen nikada ne
sanja. Jer ak ni san njemu ne moe da se dogodi; on ne moe biti obmanut. On spava. Ali ne
kao vi. On spava na potpuno razliit nain, kvalitet je razliit. Samo njegovo telo spava,
relaksira se. Njegovo bie ostaje budno.
A ta budnost ne doputa nikakav san da se dogodi. Moete sanjati samo kada se
budnost izgubi. Kada niste budni, kada ste duboko hipnotisani, onda poinjete da sanjate.
Sanjanje moe da se dogodi samo kada ste potpuno nesvesni. Vie nesvesnosti, vie snova e
biti prisutno. Vie svesnosti, manje snova. Potpuna svesnost, nema snova. ak i sanjanje
postaje nemogue za onoga ko je ukorenjen u samome sebi, koji je saznao unutranji bitak
(Jastvo, Sopstvo, svoje postojanje) odmah.
Ovo je prvi izvor pravog znanja. Drugi izvor je zakljuivanje. To je sekundarno, ali to
je takoe vredno razmatranja jer, poto ste vi istiniti sada, vi ne znate da li postoji Sopstvo
unutra ili ne. Nemate direktno znanje svog unutranjeg bitka. ta da se radi? Postoje dve
mogunosti. Jednostavno moete poricati da ne postoji unutranja sr vaeg bia, nema due,
kao to charvake ine ili su na Zapadu inili, Epikur, Marks, Engels i drugi.
Meutim, Patanjali kae da ako vi znate, nije potrebno zakljuivanje, ali ako ne
znate, onda e biti korisno da se zakljuuje. Na primer, Dekart, jedan on najveih mislilaca
Zapada, zapoeo je svoje filozofsko traganje kroz sumnju. On je zauzeo gledite od samog
poetka da nee verovati ni u ta to nije oevidno. U ono u ta se moe sumnjati, on e
sumnjati. I pokuae da otkrije stvar u koju se ne moe sumnjati, i samo na tom mestu e
stvoriti celu graevinu svog miljenja. Lep gest - iskren, nepristupaan, opasan.
Dakle, on je poricao Boga, jer vi moete sumnjati. Mnogi su sumnjali, a niko nije
mogao da odgovori na njihove sumnje. On je nastavio da osporava. Sve u ta se moglo
sumnjati, shvaeno da je nepouzdano, on je osporavao. Godinama je neprekidno bio u
unutranjem meteu. Onda je pao na taki koja je bila oevidna; nije mogao porei sebe; to
bilo nemogue. Vi ne moete rei: Ja nisam. Ako kaete to, samo vae izgovaranje
dokazuje da vi jeste. Ja nisam. Ko e rei to? ak i da bih sumnjao, ja sam nuan.
Ovo je zakljuak. Ovo nije direktno saznanje. Ovo je kroz logiku i dokaz, ali to daje
senku, to daje letimino sagledavanje, to daje vama mogunost, jedno otvaranje. Onda je
Dekart imao stenu, a na ovoj steni veliki hram moe biti izgraen. Jedna neosporna injenica,
i vi moete stii do apsolutne istine. Ako zaponete sa sumnjivom stvari, nikada neete stii
nigde. U samoj osnovi, sumnja ostaje.
Patanjali kae da je zakljuivanje drugi izvor istinitog znanja. Ispravna logika,
ispravno dvoumljenje, ispravan dokaz moe vam dati neto to moe pomoi na putu prema
pravom znanju. To on naziva zakljuivanjem, anumana. Direktno vi niste videli, ali sve
dokazuje to, to mora biti tako. Situacioni dokazi su tu da to mora biti tako.
Na primer, vi gledate okolo iroki univerzum. Moda neete moi da shvatite da
postoji Bog, ali ne moete osporiti. Upravo, nasuprot tome, nauka nastavlja da nalazi sve vie
i vie planova, vie i vie zakona.
Ako je svet samo jedna sluajnost, onda nauka nije mogua. Ali svet ne izgleda da je
jedna sluajnost, izgleda da je planiran, i pokree se prema odreenim zakonima, a ovi zakoni
se nikada ne prekidaju.
Patanjali e rei da plan univerzuma ne moe da se porekne, a ako jedno osetite, da
postoji plan, planer je uao. Ali to je jedan zakljuak, vi niste saznali njega direktno - ve plan
univerzuma, planiranje, zakone, red. A red je tako velianstven! On je tako podroban, tako
sjajan, tako beskonaan! Red postoji; sve bruji s jednim redom, muzika harmonija celog
univerzuma. Neko izgleda da je skriven u pozadini, ali to je jedan zakljuak.
Patanjali kae da zakljuivanje takoe moe biti pomo prema ispravnom znanju, ali
to mora da bude istinito zakljuivanje. Logika je opasna; ona je s dve otrice. Moete koristiti
pogreno logiku; onda ete takoe postii zakljuak.
117

Na primer, rekao sam vam da plan postoji, model postoji; svet ima izvestan red, lep
red, savren. Ispravan zakljuak e biti da izgleda da postoji neka ruka iza toga. Moda
neemo biti direktno svesni, moda neemo biti u direktnom dodiru s tom rukom, ali ruka
izgleda da je tu, skrivena. Ovo je ispravno zakljuivanje.
Iz iste premise vi moete zakljuiti pogreno takoe. Postojali su mislioci koji su
rekli... Didro je rekao: Zbog reda ja ne mogu verovati da postoji Bog. Koja je njegova
logika? On kae, ako postoji osoba u pozadini, onda ne moe biti tako veliki red. Ako je
osoba u pozadini toga, onda ona mora poiniti ponekad greke. Ponekad on mora biti
kapriciozan, oduevljen, ponekad se mora promeniti. Zakoni ne mogu biti tako savreni ako je
neko u pozadini. Zakon moe biti savren ako nema nikoga iza i oni su jednostavno
mehaniki.
To takoe ima privlanost. Ako sve ide savreno, to izgleda mehaniki jer se o oveku
kae, greiti je ljudski. Ako je tu neka osoba, onda ona ponekad mora greiti - dosaivae se s
tako mnogo savrenstva. Ponekad ona mora eleti promenu.
Voda vri na sto stepeni. Ona je kljuala na sto stepeni milenijumima, uvek i svugde.
Bogu mora postati dosadno, ako je on u pozadini, Didro kae, dakle samo radi promene,
jednog dana e on rei: Od sada na dalje voda e kljuati na devedeset stepeni. Ali se to
nikada nije dogodilo, prema tome izgleda da nema osobe.
Oba argumenta izgledaju savrena. Meutim Patanjali kae da je ispravno
zakljuivanje ono koje vam daje mogunosti za rast (napredak). Nije pitanje da li je logika
savrena ili ne. Pitanje je da va ishod treba da postane jedno otvaranje. Ako nema Boga, on
postaje zatvaranje. Onda ne moete da rastete. Ako zakljuite da postoji neka skrivena ruka,
svet postaje misterija. A onda vi niste ovde samo sluajno. Onda va ivot postaje znaajan.
Onda ste deo velike eme. Onda je neto mogue; moete uiniti neto, moete se uzdii u
svesti.
Ispravno zakljuivanje oznaava zakljuivanje koje vam moe dati rast; pogreno
zakljuivanje je ono koje, ma kako savreno da izgleda, zatvara va rast. Zakljuivanje moe
biti takoe izvor istinitog znanja. ak i logika se moe iskoristiti da bude izvor ispravnog
znanja, ali morate biti vrlo svesni ta radite. Ako ste samo logini, moete poiniti
samoubistvo kroz to. Logika moe da postane samoubistvo. Ona to postaje za mnoge.
Ba pre nekoliko dana bio je ovde jedan tragalac iz Kalifornije. On je putovao dugo.
Doao je da se sretne sa mnom. A onda je rekao: Pre nego to meditiram i pre nego to mi
kaete da meditiram, uo sam da ko god doe kod vas vi ga gurnete u meditaciju, tako da pre
nego to me gurnete, imam pitanja. Imao je listu barem od sto pitanja. Mislim da nije
ispustio nijedno koje je mogue - o Bogu, o dui, o istini, o nebu, paklu - lista je bila puna
pitanja. Rekao je: Dok ne reite ova pitanja, ne idem da meditiram.
On je logian na nain to kae: Dok se na moja pitanja ne odgovori, kako mogu
meditirati? Dok ne osetim pouzdano da ste vi ispravni, dok ne odgovorite na moje sumnje,
kako mogu poi u nekom pravcu koji vi izlaete i pokazujete? Vi ste moda neistiniti. Dakle
moete dokazati vau ispravnost samo ako ieznu moje sumnje.
A njegove sumnje su takve da one ne mogu ieznuti. Ovo je dilema, ako on meditira
one e ieznuti, ali on kae da e meditirati samo kada ne bude bilo sumnji. ta da se radi?
On kae: Prvo dokaite da ima Boga. Niko to nije dokazao, niti ikada neko moe. To ne
znai da Bog ne postoji, nego da ne moe biti dokazan. On nije mala stvar koja se moe
dokazati ili pobiti. To je tako vitalna stvar, morate je iveti da biste je znali. Nikakav dokaz ne
moe da pomogne.
Ali on je logino u pravu. On kae: Dok ne dokaete kako mogu zapoeti? Ako nema
due, ko e meditirati? Tako prvo dokaite da postoji Sopstvo, onda mogu meditirati.
Ovaj ovek izvrava samoubistvo. Niko nee nikada moi da mu odgovori. On je
stvorio sve prepreke, a kroz te barijere nee moi da raste. Ali on je logian. ta mogu da
uradim s takvom osobom? Ako ponem da odgovaram na njegova pitanja, osoba koja moe
stvoriti stotinu sumnji moe stvoriti milione, jer sumnjanje je obiaj, stil uma. Moete
odgovoriti jedno pitanje, kroz va odgovor on e stvoriti jo deset jer um ostaje isti.
On trai sumnje, ako odgovorim logino ja pomaem njegov logini um da bude
118

hranjen, da bude vie ojaan. Ja ga hranim. To nee pomoi. On treba da bude izveden iz
svoje loginosti.
Tako sam mu ja rekao: Jesi li ti ikada bio zaljubljen? On je rekao: Ali zato? Vi
menjate predmet (razgovora). Ja sam mu rekao: Vratiu se natrag na tvoja pitanja, ali mi je
iznenadno postalo vrlo znaajno da te pitam jesi li ikada voleo. On je rekao: Da! Lice mu
se promenilo. Pitao sam: Samo si voleo ranije, ali pre nego to si se zaljubio, jesi li sumnjao
u celu (tu) pojavu?
Onda je bio uznemiren. Bilo mu je neugodno. Rekao je: Ne, nikada nisam mislio o
tome. Jednostavno sam se zaljubio, a onda sam postao (toga) svestan. Onda sam ja rekao:
Uini suprotno. Prvo misli o ljubavi, da li je ljubav mogua, da li ljubav postoji, da li ljubav
moe egzistirati. Prvo pusti da bude dokazana, naini joj uslov da dok ne bude dokazana
nee voleti nikoga.
On je rekao: ta govorite? Vi ete unititi moj ivot. Ako nainim taj uslov, onda ne
mogu voleti. A ja sam mu rekao: To je isto to ti ini. Meditacija ja ba kao ljubav. Mora
prvo da je upozna. Bog je upravo kao ljubav. Zbog toga je Isus stalno govorio kako Bog jeste
ljubav. To je ba kao ljubav. Prvo ovek mora to da iskusi.
Logini um moe biti zatvoren, i to tako logino da nikada nee oseati da je zatvorio
svoja vlastita vrata svih mogunosti za sav rast. Tako zakljuivanje, anumana, znai
razmiljanje na koji nain se taj rast pomae. Onda ono moe postati izvor istinitog znanja.
A tree je najlepe. Nigde drugde to nije uinjeno izvorom ispravnog znanja - rei
probuenih osoba, agama. Vodila se velika polemika oko ovog treeg izvora. Patanjali kae
vi moete znati direktno, onda je to u redu. Vi moete zakljuiti ispravno, onda ste takoe na
pravoj stazi i dostii ete izvor.
Meutim, postoje nekoliko stvari koje ne moete ba zakljuiti, a niste ni znali. Inae
vi niste prvi na ovoj zemlji, niste prvi tragalac. Milioni su traili tokom miliona godina - i ne
samo na ovoj planeti, ve na drugim planetama takoe. Traganje je veno i mnogi su stigli.
Oni su postigli cilj, oni su uli u hram. Njihove rei su takoe izvor ispravnog znanja.
Agama oznaava rei onih koji su znali. Buddha je rekao neto, ili je Isus rekao
neto... mi ne znamo ta je on govorio. Mi nismo iskusili to, tako da nemamo nain da sudimo
o tome. Ne znamo ta i kako da zakljuujemo ispravno kroz njegove rei. A rei su
kontradiktorne, tako da moete zakljuiti sve to elite.
Ima ih nekoliko koji misle da je Isus bio neurotik. Zapadni psihijatri su pokuali da
dokau da je on neurotik, da je bio manijak. Oni tvrde da: Ja sam sin Boga, i jedini sin, - on
je bio lud, jedan ego-manijak, neurotik. Moe se dokazati da je bio neurotik jer ima mnogo
ljudi koji tvrde takve stvari. Vi moete to otkriti. U ludnicama ima mnogo (takvih) ljudi.
To se jednom dogodilo u Bagdadu. Kalif Omar je bio kralj, a jedan ovek je
objavljivao na ulicama Bagdada: Ja sam izaslanik, ja sam prorok. A sada je Muhamed
izbaen jer sam ja ovde. Ja sam zadnja re, poslednja poruka od boanskog. I sada nema
potrebe za Muhamedom, on je ba izvan vremena. On je bio izaslanik do sada, ali sada sam ja
doao. Moete zaboraviti Muhameda.
To nije bila hinduistika zemlja. Hindus moe da tolerie sve, niko nije tolerantan kao
hindus. Oni mogu tolerisati sve jer kau: Dok mi ne znamo tano, ne moemo rei da, ne
moemo rei ne. On moe biti izaslanik, ko zna?
Ali muhamedanci su razliiti, vrlo dogmatini. Oni ne mogu tolerisati. Tako je Kalif
Omar, uhvativi novog proroka, bacio ga u tamnicu i rekao mu: Data su ti dvadeset etiri
sata. Ponovo promisli. Ako kae da nisi prorok, Muhamed je prorok, onda e biti
osloboen. Ako vrsto ostaje u svojoj ludosti, onda u posle dvadeset etiri sata ja doi u
tamnicu i ti e biti ubijen.
ovek se smejao. Rekao je: Gledaj! Ovo je zapisano u spisima - proroci e uvek biti
tretirani ovako, kao to ti postupa sa mnom. On je bio logian. Sam Muhamed je bio tretiran
tako, tako da to nije nita novo. ovek je rekao Omaru: Ovo nije nita novo. Ovako e stvari
prirodno biti. A ja nisam u nekom poloaju da ponovo promiljam. Ja nisam vlast. Ja sam
samo izaslanik. Samo Bog moe to da promeni. Za dvadeset etiri sata ti moe doi, nai e
da sam isti. Samo moe da promeni onaj ko me je postavio.
119

Dok se ovaj razgovor odvijao, drugi ludak, koji je bio vezan lancem za stub, poeo je
da se smeje. Omar ga je pitao: Zato se smeje? Odgovorio je: Ovaj ovek apsolutno nije u
pravu. Ja ga nikada nisam postavio! Ja ne mogu dozvoliti ovo. Posle Muhameda nisam poslao
nijednog izaslanika." U svakoj ludnici ovi ljudi su prisutni, a za Isusa moe se dokazati da je
slian sluaj.
A rei su kontradiktorne i logine. A svaka osoba koja zna je primorana da govori
kontradiktorno, paradoksalno, jer istina je takva da moe biti izraena samo kroz paradokse.
Njihove tvrdnje nisu jasne; one su misteriozne. I vi moete zakljuiti bilo ta iz njih ako
izvodite zakljuak.
Zato Patanjali kae, trei izvor. Vi ne znate. Ako vi znate direktno, onda nema
pitanja, onda nema potrebe ni za kakvim drugim izvorom. Ako imate direktno saznanje, onda
nema potrebe za zakljuivanjem ili za reima prosvetljenih ljudi, vi sami ste postali
prosvetljeni. Onda moete odbaciti druga dva izvora. Ali ako se to nije dogodilo, onda
zakljuivanje, ali zakljuivanje e biti vae. Ako ste ludi, onda e vae zakljuivanje biti ludo.
Onda je vredno pokuati s treim izvorom - s reima prosvetljenih.
Ne moete ih dokazati, ne moete ih ni opovrgnuti. Samo moete imati poverenje, a to
poverenje je hipotetino; ono je vrlo nauno. U nauci takoe ne moete napredovati bez
hipoteza. Ali hipoteze nisu verovanja. To je samo radna klasifikacija. Hipoteze su samo
usmerenje; moraete da eksperimentiete. Ako se eksperiment pokae ispravnim, onda
hipoteza postaje teorija. Ako eksperiment ispadne pogrean, onda se hipoteza odbacuje. Rei
prosvetljenih ljudi treba da se uzmu na poverenje, kao hipoteze. Onda ih primenite u svom
ivotu. Ako se pokau istinitim, onda su hipoteze postale mera; ako se pokau neistinitim,
onda hipoteze treba da budu odbaene.
Odete kod Bude. On e rei: ekaj! Budi strpljiv, meditiraj, i za dve godine nemoj
postaviti nikakvo pitanje. To morate preduzeti na poverenje; nema drugog puta.
Moete misliti: Ovaj ovek me moda samo obmanjuje. Onda su dve godine mog
ivota izgubljene. Ako se posle dve godine pokae da je ovaj ovek bio samo hokus-pokus,
samo varalica, ili obmanjiva - u jednoj iluziji da je on postao prosvetljen - onda su moje dve
godine izgubljene. Ali ne postoji drugi put. Morate rizikovati. Ako bez poverenja u Buddhu
ostanete tu, ove dve godine e biti beskorisne - jer dok nemate poverenje ne moete raditi. A
rad je tako naporan da ako imate poverenje moete napredovati iskljuivo u njemu, potpuno u
njemu. Ako nemate poverenje, onda nastavljate dalje odbijajui neto. A to odbijanje nee
vam dopustiti da iskusite ono to Buddha nagovetava.
Rizik postoji, ali sam ivot je rizik. Ako je vii ivot, vii e biti rizik. Vi se kreete
opasnom stazom. Ali zapamtite, postoji samo jedna greka u ivotu, a to je ne pokretati se
uopte, to je samo strah, sedeti, potpuno uplaeni da neto moe krenuti nepovoljno, tako da
je bolje ekati i sedeti. Ovo je jedina greka. Neete biti u opasnosti, ali rast nee biti mogu.
Patanjali kae da postoje stvari koje ne znate, ima stvari koje vaa logika ne moe
zakljuiti. Morate primiti na poverenje. Zbog ovog treeg izvora, gurua, uitelja, postaje
neophodnost nekoga koji zna. Morate preuzeti ovaj rizik, ja sam video da je to rizik, jer ne
postoji garancija. Onda cela stvar moe da se dokae samo gubitkom, vi ste nauili mnogo.
Sada nijedna druga osoba nee moi da vas obmane tako lako. Barem ste toliko malo nauili.
Ako se kreete s poverenjem, ako se kreete sasvim sledei Buddhu kao senka, stvari
mogu zapoeti da se deavaju, jer su se one deavale osobi; ovom Gautama Buddhi, Isusu,
Mahaviru. One su se dogaale i oni znaju stazu; oni su putovali. Ako raspravljate s njima,
biete gubitnik. Oni ne mogu biti gubitnici. Oni e vas jednostavno ostaviti po strani.
U ovom veku to se dogodilo sa Gurijevom. Tako mnogo ljudi bilo je privueno k
njemu, ali on je kreirao takvu situaciju za nove uenike da dok oni nisu verovali potpuno,
morali su da odustanu odmah - dok ne budu verovali ak i u besmislice. A te besmislice su
bile planirane. Gurijev bi nastavljao da lae. Ujutru bi rekao neto, poslepodne bi rekao neto
drugo. A vi niste stigli ni da pitate! On bi razbio va logiki um potpuno.
Ujutru bi on rekao: Kopaj kanal. I to se mora. Do veeri ovo mora biti zavreno. I
celog dana ste to kopali. Vi ste se trudili, vi ste umorni, preznojiete se, niste uzimali hranu, a
predvee on bi doao i rekao: Bacaj ovo blato u kanal! To morate zavriti pre nego to odete
120

u krevet.
Dakle ak i jedan obian um e rei: ta vi nameravate? Ceo dan sam izgubio. Mislio
sam da je ovo neto vrlo bitno, do uvee je trebalo da bude zavreno, a sada kaete: Bacaj
blato natrag! Ako biste pitali takvu stvar, Gurijev bi rekao: Jednostavno odustanite!
Udaljite se odmah! Ja nisam za vas; vi niste za mene.
Nije stvar u kanalu ili kopanju. Ono to on proba je da li moete imati poverenje u
njega ak i kada je on apsurdan. A jednom kada zna da moete verovati njemu moete se
kretati s njim gde god on vodi, samo tada e uslediti prave stvari. Onda je ispit zavren, vi ste
isprobani i utemeljeni istinski - kao pravi tragalac koji moe raditi i koji moe imati
poverenje. A onda prave stvari mogu vama da se dogode, nikada ranije.
Patanjali je uitelj, a ovaj trei izvor on zna vrlo dobro kroz svoje vlastito iskustvo sa
hiljadama i hiljadama uenika. Mora da je radio s mnogima, mnogim uenicima i tragaocima,
samo onda je mogue napisati takvu raspravu kao to su Joga Sutre. To nije od mislioca. To je
od onoga ko je eksperimentisao s mnogim tipovima umova i koji je pronikao u mnoge slojeve
umova, svakog tipa osobe koja je radila. Ovo je on nainio treim izvorom; rei probuenih
ljudi.
Druga sutra:
Pogreno znanje je pogreno poimanje (predstava, shvatanje) koje ne odgovara stvari
kakva ona jeste.
Jo neke definicije koje e pomoi razumevanju definicije viparyaye - neispravnog
znanja. Pogreno znanje je netano shvatanje neega to ne odgovara stvari kakva ona jeste.
Svi mi imamo veliko breme pogrenog znanja jer pre nego to susretnemo s injenicom mi
smo ve pristrasni.
Ako ste hinduista i neko vam je predstavljen, i reeno vam je da je on musliman,
odmah preuzimate pogreno dranje-gledite da taj ovek mora biti nepodesan. Ako ste
hrianin i neko je predstavljen kao Jevrejin, neete ispitivati tog oveka; neete ulaziti u tog
odreenog oveka. Rekavi vam da je Jevrejin, vaa predrasuda je ula unutra; ve znate
tog oveka. Sada nije potrebno (upoznavati ga), znate koji je to tip oveka - Jevrejin.
Imate predrasudu, pristrasan um, a taj pristrasan um vam daje pogreno znanje. Jevreji
nisu loi. Niti su svi hriani dobri, niti su svi muslimani loi. Niti su svi hindusi dobri. Zaista,
dobrota i ravost ne pripadaju nijednoj rasi, to pripada osobama, individuama. Ima mnogo
loih muslimana, loih hindusa; dobrih muslimana, dobrih hindusa. Dobrota i ravost ne
pripadaju nijednoj naciji, nijednoj rasi, nijednoj kulturi, to pripada pojedincima, linostima.
Inae to je teko, suoiti se s osobom bez ikakve predrasude. Ali imaete uvid.
Jednom se to meni dogodilo. Putovao sam. Uao sam u moj kupe. Mnogi ljudi su doli
da me isprate, pa je osoba koja se sedela u kupeu, drugi putnik, odmah dotakla moja stopala i
rekla: Vi mora da ste veliki svetac. Toliko mnogo ljudi je dolo da vas isprati!
Onda sam rekao tom oveku: Ja sam musliman. Moda sam veliki svetac, ali sam
musliman. On je bio okiran! Dodirnuo je muslimanu stopala, a bio je Brahmin! Poeo je da
se znoji, bio je nervozan. Pogledao me je ponovo i rekao: Ne, vi se alite. Samo da bi uteio
sebe rekao je: Vi se alite. Ne alim se. Zato bih se alio? Morali ste da se raspitate pre
nego to ste dotakli moja stopala!
Onda smo bili zajedno u kupeu. esto me je posmatrao i uzdisao duboko. Razmiljao
je verovatno da ode i da se okupa. Ali nije se sukobljavao sa mnom. Ja sam tu, a on se bavio s
konceptom muhamedanca, on je bio Brahmin, on je morao postati neist dodirujui mene.
Niko se ne sukobljava sa stvarima, osobama, kakve one jesu. Vi imate predrasude.
Ove predrasude stvaraju vaparyayu; ove predrasude stvaraju pogreno znanje. ta god da
mislite, ako niste nanovo doli do injenica to e biti pogreno. Ne unosite svoju prolost, ne
unosite svoje predrasude. Odloite na stranu svoj um i suoite se s injenicom. Samo vidite
sve to tu treba da se vidi. Nemojte zamiljati.
Nastavljamo da zamiljamo. Na um je potpuno ispunjen i fiksiran od samog
detinjstva. Sve nam je predato konfekcijski, a kroz to konfekcijsko znanje itav na ivot
postaje jedna iluzija. Nikada ne susreete stvarnu osobu, nikada ne vidite pravi cvet. Upravo
kada ujete, Ovo je rua vi mehaniki kaete: Divno. Niste osetili lepotu; niste saznali
121

lepotu; niste dodirnuli cvet. Upravo, Rua je lepa je u vaem umu; onog momenta kada
ujete rua, um projektuje-zamilja i kae: Ona je lepa!
Moete verovati da ste stekli oseanje da je rua lepa, ali to nije tako. To je lano.
Samo pogledajte. Zbog toga deca dolaze do stvari mnogo dublje nego odrasli ljudi - jer ona ne
znaju imena. Ona jo nisu pristrasna. Ako je rua lepa, onda e samo ona biti lepa; sve rue
nisu lepe. Deca prilaze blie stvarima, njihove oi su neiskusne. Ona vide stvari kakve jesu jer
ne znaju kako da zamiljaju neto.
Inae mi smo uvek u urbi da ih uinimo odraslim, da ih uinimo punoletnim. Punimo
njihov um sa znanjem, informacijama. Ovo je jedno od najveih nedavnih otkria psihologa,
da kada deca krenu u kolu ona su inteligentnija nego kada napuste univerzitet. Poslednja
otkria to dokazuju. U prvi razred, kada deca uu, ona su vie inteligentna. Imae manje i
manje inteligencije kako rastu u znanju.
Vremenom kada postanu diplomci, magistri i doktori, oni su zavrili. Kada se vrate sa
doktorskom diplomom, ostavili su svoju inteligenciju negde na univerzitetu. Oni su mrtvi,
ispunjeni znanjem, pretrpani znanjem, ali to znanje je lano - predrasuda o svemu. Sada oni
ne mogu oseati stvari direktno, ne mogu oseati ive osobe direktno, ne mogu iveti
direktno, sve je postalo verbalno, reito. To sada nije realno; to je postalo mentalno.
Pogreno znanje je lana koncepcija, koja ne odgovara stvari kakva ona jeste.
Stavite na stranu svoje predrasude, znanje, koncepcije, preformulisane informacije, i
gledajte neiskusno, postanite opet dete. A to treba da radi iz momenta u momenat jer svakog
momenta ih vi sakupljate.
Jedan od najstarijih joga aforizama je: umiri svakog trenutka tako da moe biti roen
svakog trenutka. Umri svakog trena za prolost, odbaci svu prainu koju si sakupio, i
posmatraj iznova. Meutim, ovo treba da se ini neprekidno, jer sledeeg momenta praina se
ponovo nakupila.
Nan-in je bi u potrazi za Zen uiteljem kada je bio tragalac. iveo je sa svojim
uiteljem mnogo godina, a onda je uitelj rekao: Sve je u redu. Skoro si postigao. Ali je
kazao: skoro, pa je Nan-in rekao: ta vam to znai? uitelj je odgovorio: Morau da te
poaljem na nekoliko dana kod drugog uitelja. To e uiniti poslednji zavrni dodir,
nagovetaj.
Nan-in je bio veoma uzbuen. Rekao je: Poaljite me odmah! Dato mu je pismo. A
on je bio tako uzbuen, mislio je da je poslat kod nekoga ko je vei uitelj nego to njegov
sopstveni. Ali kada je stigao do tog oveka, on nije bio niko, samo uvar jedne krme, vratar
jedne gostionice.
Oseao je veliko razoarenje pa je pomislio, Ovo mora biti neka vrsta ale. Ovaj
ovek e biti moj poslednji uitelj? On e mi dati zavrni dodir? Ali poto je doao, pomislio
je, Bolje je biti ovde za nekoliko dana, barem se odmoriti, onda u se vratiti natrag. Ovo je
bilo dugako putovanje. Tako je rekao uvaru: Moj uitelj mi je dao ovo pismo.
Onda je uvar krme rekao: Ali ja ne mogu da itam, tako da moe zadrati tvoje
pismo, ono nije potrebno. A ti moe biti ovde. Nan-in je rekao: Ali ja sam poslat da
nauim neto od tebe.
uvar krme je rekao: Ja sam samo jedan uvar, nisam majstor, nisam uitelj. Moda
je dolo do nekog nesporazuma. Moda ste doli kod pogrene osobe. Ja sam uvar, ne mogu
poduavati, ne znam da poduavam. Inae kad si ve doao, moe samo da me posmatra. To
moe da bude korisno. Odmaraj se i posmatraj.
Meutim nije bilo niega da se posmatra. Ujutru bi otvorio vrata krme. Gosti bi doli
a on bi istio njihove stvari - lonce, potreptine i sve - i on bi sluio. Nou opet, kada bi svi
otili, a gosti su otili da spavaju u svojim krevetima, on bi opet istio stvari, lonce,
potreptine, sve. A ujutru opet isto.
Od treeg dana, Nan-inu je bilo dosadno. Rekao je: Nema ta da se posmatra.
Nastavlja da isti potreptine, nastavlja da obavlja uobiajene poslove, tako da moram
otii. uvar se smejao, ali nije rekao nita.
Nan-in se vratio natrag, mnogo je bio ljut na svog majstora pa je rekao: Zato, zato
ste me poslali na tako daleko putovanje, bilo je muno, a taj ovek je samo uvar? Nije me
122

nauio niemu, jednostavno je rekao: Posmatraj, a nije imalo ta da se posmatra.

Tada je majstor rekao: Ipak, bi si tamo tri-etiri dana. ak i ako nije imalo ta da se
posmatra, mora da si posmatrao. ta si radio? On je odgovorio: Posmatrao sam. Nou bi
istio upotrebljene lonce, stavljao je sve tamo, a ujutru je ponovo istio.
Majstor je rekao: To je uenje! A to je ono zbog ega si bio poslat! On je istio te
lonce nou, ali ujutru je opet istio te iste lonce. ta to znai? ak i tokom noi, kada se nita
nije dogaalo, oni su postali opet neisti, neto praine je opet palo. Dakle moe biti ist,
sada ti Jesi. Moe biti bezazlen, ali svakog momenta mora nastaviti ienje. Moe da ne
radi nita, a ipak postaje neist samo od prolaenja vremena. Iz momenta u momenat,
upravo prolaenjem, ne radei nita, ba sedenjem ispod drveta, ti postaje neist. Ta
neistoa nije zato to si ti neto radio zlo ili neto pogreno, to se deava upravo prolaenjem
vremena. Praina se sakuplja. Tako ti nastavlja da isti, a to je poslednji dodir, jer oseam
da si postao ponosan to si ist, i sada se ne brine za konstantan napor ienja.
Iz momenta u momenat ovek mora da umire i da se ponovo raa. Samo onda ste
osloboeni od pogrenog znanja.
Tree:
Jedan lik zazivan neprekidno reima bez ikakve sutine u pozadini njega je vikalpa imaginacija.
Imaginacija je samo kroz rei, verbalne strukture. Vi kreirate stvar - ona nije tu, ona
nije realnost. Ali je vi kreirate kroz vae mentalne likove. A moete kreirati to do takvog
opsega da postanete obmanuti od nje i mislite da je realna. Ovo se dogaa u hipnozi.
Hipnotiete osobu i kaete ta god hoete, ona se zaklinje liku, i taj lik postane realan. Vi to
moete uraditi. To inite na mnogo naina.
Jedna od najuvenijih amerikih glumica, Greta Garbo, napisala je u svojim
memoarima. Bila je jedna obina devojka, ba jednostavna, obina devojka, vrlo siromana i
radila je u berbernici samo za nekoliko novia, stavljala je sapun na lice muterija. Radila je
to tri godine.
Jednog dana jedan ameriki filmski reiser bio je u toj berbernici, i ona je stavila
sapun na njegovo lice, na nain kako to amerikanci ine - on moda nije ni mislio o tome jednostavno je pogledao u ogledalo, odraz devojke i rekao: Kako je lepa! Upravo tog
momenta Greta Garbo je roena!
Ona je pisala: iznenada je postala drugaija; nikada nije mislila o sebi da je lepa; nije
mogla to da pojmi. Nikada nije od nikoga ula da je lepa. Po prvi put ona je takoe pogledala
u ogledalo i lice joj bilo razliito - taj ovek ju je uinio lepom. I itav ivot se promenio. Ona
je sledila (tog) oveka i postala je jedna od najuvenijih filmskih glumica.
ta se dogodilo? Ba hipnoza, hipnoza kroz re lepa - delovala je. To deluje, to
postaje hemijski. Svako veruje neto o sebi. To verovanje postaje stvarnost, jer verovanje
zapoinje delovati na vas.
Imaginacija je sila. Ali je to uporno izmoljena sila, zamiljena sila. Moete je koristiti
i moete biti iskorieni od nje. Ako moete da je koristite, ona e postati korisna, a ako ste
korieni od nje, ona je fatalna, ona je opasna. Mata moe da postane ludost svakog
momenta; imaginacija moe biti korisna ako kroz nju stvarate situaciju za va unutranji rast i
kristalizaciju.
Kroz rei, izmoljena je stvar. Za ljudska bia rei, jezik, verbalne konstrukcije postale
su znaajne toliko da sada nita nije znaajnije. Ako iznenada neko kae: Vatra, re vatra
odmah e vas promeniti. Moda nema vatre, ali vi ete prestati da me sluate. Nee biti
napora da se stane; iznenada ete prestati da me sluate, poeete da trite tamo-amo. Re
vatra obuzela je matu.
Na vas rei utiu na taj nain. Ljudi u poslovima oglaavanja znaju koje rei da koriste
da bi izazvali efekte. Kroz ove rei mogu da vas dohvate, mogu zarobiti celo trite. Ima
mnogo takvih rei. Oni nastavljaju da ih menjaju sa modom.
Zadnjih nekoliko godina re novo je ovladala. Tako sve, ako pogledate oglase, jeste
123

novo - novi Lux sapun. Lux sapun nee delovati. Novi privlai odmah. Svako je za
novo; svako traga za novim, neim novim, jer svakome je dosadno sa starim. Tako sve novo
ima privlanost. To moda nee biti bolje od starog, moe biti gore, ali sama re novo
otvara vidike u umu.
Ove rei i njihov uticaj treba duboko razumeti. Jer osoba koja je u potrazi za istinom
mora biti svesna uticaja rei. Politiari, ljudi u oglaavanju, koriste rei i mogu kreirati, kroz
rei, takvu imaginaciju da moete poloiti svoj ivot - moete baciti svoj ivot samo za rei.
Koje su (to rei)? Nacija, nacionalna zastava - samo rei! Hinduizam - moete
rei: hinduizam je u opasnosti, i iznenada mnogi ljudi su spremni da uine neto ili ak da
umru. Samo nekoliko rei. Naa nacija je uvreena. ta je naa nacija? Samo rei. Zastava
nije nita drugo do komad platna, ali cela nacija moe umreti za zastavu jer je neko uvredio
zastavu, ponizio je. Kakve besmislice se deavaju u svetu zbog rei! Rei su opasne. One
imaju duboke izvore uticaja unutar vas. One aktiviraju neto u vama, i vi moete biti
zarobljeni.
Mata mora da se razume. Patanjali kae da na putu meditacije rei e biti odbaene
tako da uticaj od drugih moe biti odbaen. Zapamtite, rei su nauene od drugih; vi niste
roeni s reima. Njima su vas nauili, a kroz rei i mnogim predrasudama. Kroz rei religije,
kroz rei mitova - sve je hranjeno. Re je medijum, vozilo kulture, drutva, informacije.
Ne moete pobuditi ivotinje da se bore za naciju. Ne moete zato to one ne znaju ta
je nacija. Zbog toga nema ratova u ivotinjskom carstvu. Ne postoje ratovi, nema zastava,
nema hramova, nema damija. Ako bi ivotinje mogle pogledati u nas bile bi prinuene da
misle da ljudi imaju neku opsesiju s reima, jer ratovi nastaju oko njih, milioni bivaju ubijeni
samo zbog rei.
Neko je Jevrejin, Ubij ga - samo zato to je Jevrejin. Promeni etiketu, on postane
hrianin, onda ga ne treba ubiti. Ali on nije spreman da promeni etiketu. On e rei: Neka
me i ubiju ali neu promeniti svoju etiketu. Ja sam Jevrejin. On je takoe postojan, drugi su
takoe postojani. Ali to su samo rei.
an Pol Sartr (francuski pisac i filozof, egzistencijalista) je napisao svoju
autobiografiju i dao joj je naslov: Rei. Ona je divna jer to se tie uma itava biografija
svakog uma sastoji se samo od rei i niega drugog. Patanjali kae da ovek treba da bude
svestan ovoga, jer na stazi meditacije, rei treba da budu ostavljene u pozadini. Nacije,
religije, spisi, jezici, moraju biti ostavljeni iza i ovek mora da postane bezazlen, slobodan od
rei. Kada ste slobodni od rei nee biti mate, a kada nema imaginacije vi se moete suoiti
sa istinom. Inae na drugi nain, nastaviete da je stvarate.
Ako doete da se sretnete s Bogom, morate ga sresti bez ikakvih rei. Ako imate neke
rei, on moda nee pristajati i odgovarati vaoj ideji. Jer ako hindus misli da on ima hiljadu
ruku, a Bog doe samo sa dve ruke, hindus e ga odbaciti: Ti nisi uopte Bog. Samo s dve
ruke? Bog ima hiljadu ruku. Pokai mi svoje druge ruke. Samo onda ti mogu verovati.
To se dogodilo. Jedna od najlepih osoba iz prolog stolea bio je Sai Baba iz irdija.
On je bio prijatelj i sledbenik. Sai Baba je bio musliman. Ili niko ne zna da li je bio musliman
ili hindus, ali je iveo u damiji pa se verovalo da je musliman. Sledbenik hindus je bilo tamo,
voleo je i potovao, imao mnogo vere u Sai Babu. Svakog dana bi dolazio za svoj darshan, ne
bi otiao dok ga ne vidi. Ponekada se dogaalo da bi ekao celog dana, ali bez vienja on ne
bi odlazio, a ne bi uzimao ni hranu dok ne bi video Sai Babu.
Jednom se dogodilo da je ceo dan proao, mnotvo se sakupilo i velika gomila - a on
nije mogao da ue. Kada su svi otili, uvee, on je dodirnuo njegova stopala.
Sai Baba mu je rekao: Zato nepotrebno eka? Nije nuno da me vidi ovde, ja
mogu doi tamo. Prekini od sutra. Sada u ja delovati. Pre nego to uzme hranu videe me
svakog dana.
Uenik je bio vrlo srean. Tako da je sledeeg dana ekao i ekao, nita se nije
dogodilo. Mnoge stvari su se dogodile stvarno, ali nita se nije dogodilo prema njegovoj
koncepciji. Do veeri je postao vrlo srdit. Nije uzeo hranu, a Sai Baba se nije pojavio pa je
opet ekao. Rekao je: Obeao si, a nisi ispunio obeanje?
Sai Baba je rekao: Ali ja sam se pojavio ti puta, ne samo jednom. Prvi put kada sam
124

doao, bi sam prosjak a ti si mi rekao: Skloni se dalje! Ne dolazi ovamo! Drugi put kada
sam doao bio sam starica, a ti nisi hteo da me pogleda, zatvorio si oi - jer disciplina sadri
naviku da se ne gleda ena; on je praktikovao ne gledanje ene, stoga je zatvorio oi. Sai Baba
je rekao: Ja sam dolazio, ali ta ti oekuje? Treba li da uem u tvoje oi, zatvorene oi?
Stajao sam tamo, ali ti si zatvorio oi. Onog momenta kada si me ugledao, zatvorio si oi.
Onda sam trei put doao kao pas, a ti mi nisi dozvolio da pristupim unutra. Sa tapom si
stajao na vratima.
Ove tri stvari su se dogodile. I ove tri stvari se dogaaju celom oveanstvu,
Boanstvo dolazi u mnogim formama, ali vi imate predrasude; vi imate prethodno
formulisane koncepcije; ne moete videti. On mora da se pojavi saglasno s vama, a on se ne
pojavljuje nikada u saglasnosti s vama. On se nikada nee pojaviti usaglaen prema vama. Vi
ne moete biti pravilo za njega i ne moete postavljati nikakve uslove.
Kada sve imaginacije otpadnu - samo onda se istina pojavljuje. Samo u otvorenom
umu, samo u golom, praznom umu, istina se javlja, jer je tada vi ne moete izobliiti.
etvrta sutra:
Modifikacija uma koja je zasnovana na odsustvu ma kakvog sadraja u njemu jeste
spavanje.
Ovo je definicija spavanja u dubokom snu, etvrte modifikacije uma, kada ne postoji
sadraj. Um je uvek sa sadrajem, izuzev dubokog sna bez snova. Neka misao se kree, neka
strast se kree, neka elja se kree, neko seanje, neka budua mata, neka re, neto se kree.
Neto se nastavlja neprekidno. Samo kada vrsto zaspite, u dubokom snu, sadraji prestaju.
Um iezava, a vi ste u sebi bez ikakvog sadraja.
Ovo treba zapamtiti jer e to biti takoe stanje samadhija, samo s jednom razlikom: vi
ete biti svesni. U dubokom snu, vi ste nesvesni, um odlazi potpuno u nepostojanje. Vi ste
sami, ostali ste sami - nema misli, samo vae bie. Ali niste svesni. Um nije tu da vam smeta,
ali vi niste svesni.
Inae spavanje moe biti prosvetljenje. Besadrajna svest je tu, ali svesnost nije
aktuelna. Ona je skrivena - ba kao seme. U samadhiju; seme je slomljeno, svest postaje
aktuelna. A kada svesnost jeste aktuelna a nema sadraja, to je cilj. Spavanje sa sveu je cilj.
Ovo je etvrta modifikacija uma dubok san. Ali taj cilj, spavanje sa svesnou, nije
modifikacija uma, to je izvan uma. Svest je iza uma. Ako moete spojiti spavanje bez snova i
svesnost zajedno, vi ste postali prosvetljeni. Meutim to je teko, jer i kada smo budni tokom
dana mi nismo svesni. ak i kada smo budni (na javi), mi nismo budni. Re je netana. Kada
spavamo, kako moemo biti budni? Kada smo budni mi nismo probueni.
Stoga morate poeti od dana kada ste budni (na javi). Morate biti vie probueni, vie
i vie, jae probueni. Onda treba da pokuate sa snovima, u sanjanju vi morate biti budni.
Samo ako uspete sa budnim stanjem (na javi), onda sa stanjem sanjanja, onda ete moi da
uspete sa treim stanjem dubokog sna bez snova.
Pokuajte prvo s budnou na ulici. Probajte da budete budni. Upravo ne nastavljajte
da hodate automatski, mehaniki. Budite ivahni, paljivi, svesni svakog pokreta, svakog
daha koji uzmete. Izdahnite, udahnite - budite budni. Svakog pokreta oiju koji nainite,
svake osobe u koju pogledate, budite svesni. ta radite, budite budni i radite to sa ivahnou.
A onda tokom noi, dok se uspavljujete, pokuajte da ostanete budni. Poslednja faza
dana e prolaziti, seanje e ploviti. Ostanite budni, i pokuajte da se uspavate sa budnou.
To e biti teko, ali ako pokuate, unutar nekoliko sedmica, imaete kratka vienja; vi ste
uspavani i budni. Makar za jedan trenutak, a to je tako lepo, tako ispunjeno blaenstvom, da
nikada neete opet biti isti.
A onda vie neete govoriti da je spavanje ba gubljenje vremena. To moe postati
najdragocenija sadhana, jer kada budno stanje odlazi i spavanje zapone, postoji promena,
promena opreme unutra. To je upravo kao promena opreme u autu. Kada promenite opremu
od jednog orua do drugog. Za jedan momenat, izmeu ova dva, postoji neutralno orue,
nema orua. Taj momenat neutralnosti je vrlo znaajan.
Isto se dogaa u umu. Kada se od budnog stanja kreete prema spavanju, postoji
125

trenutak kada ste niti budni niti uspavani. U tom momentu ne postoji orue, mehanizam ne
funkcionie. Vaa automatska linost je ponitena u tom momentu. U tom momentu sve vae
stare navike nee vas prisiljavati na odreene obrasce. U tom momentu vi ste pobegli i postali
budni.
Ovaj trenutak se u Indiji nazivao sadhya, momenat izmeu. Postoje dve sadhye, dva
meu momenata, jedan u noi kada idete od budnosti do spavanja, a drugi ujutru kada se opet
kreete od spavanja do budnosti. Ova dva momenta hindusi su nazvali momentima molitve,
sadhyaka - period izmeu jer onda vaa linost nije tu za jedan trenutak. U tom jednom
momentu vi ste isti, bezazleni. Ako u tom momentu moete postati svesni, ceo va ivot e
se promeniti. Vi ste postavili osnovu za preobraaj.
Onda pokuajte, u stanju sanjanja, da budete budni. Postoje metode kako da budete
budni u stanju sanjanja. Uradite jednu stvar, ako elite da pokuate... Prvo pokuajte u
budnosti, onda ete moi da uspete u sanjanju. Jer sanjanje je dublje, vei napor e biti
potreban. A teko je takoe, jer ta da se radi u snu i kako to da se radi?
Za sanjanje Gurijev je razvio lepu metodu. To je jedna od tibetanskih metoda, a
tibetanski tragaoci su vrlo duboko istraivali svet snova. Metoda je: za vreme padanja u san
pokuavate da zapamtite jednu stvar, bilo koju stvar, samo cvet rue. Samo vizualizirajte
ruin cvet. Nastavite da razmiljate da ete videti to u snu. Vizualizirajte to i nastavite
razmiljati to u snu, ta god da je san, ruin cvet mora biti prisutan. Vizualizirajte njene boje,
njen miris - sve. Oseajte je tako da postane iva u vama. I sa tom ruom, padnite u san,
zaspite.
Za nekoliko dana uspeete da unesete cvet u svoj san. Ovo je veliki uspeh jer sada ste
stvorili barem deo sna. Sada ste majstor. Barem je doao jedan deo sna, cvet. Onog momenta
kada vidite cvet, vi ete se odmah setiti da je to san.
Ne postoji druga potreba. Cvet i ovo je san postali su spojeni jer ste stvorili cvet u
snu. I mislili ste neprekidno da se taj cvet pojavi u snu, i cvet se pojavio. Odmah ete
prepoznati "ovo je san", i itav kvalitet sanjanja e se promeniti, cvet - san i sve oko sanjanja.
Vi ste postali budni.
Onda moete uivati sanjanje na nov nain, ba kao film, ako elite da zaustavite
sanjanje jednostavno ga moete zaustaviti, odloiti. Ali za to e trebati vie vremena i vie
prakse. Onda moete kreirati svoje vlastite snove. Nije potrebno da budete rtva snova.
Moete stvoriti svoje vlastite snove; moete iveti svoje vlastite snove. Moete imati temu
upravo pre nego to se uspavate; moete upravljati svojim snovima kao filmski reiser. I
moete kreirati temu iz njih.
Tibetanci su koristili tvorevine sna, jer kroz kreiranje sna vi moete potpuno promeniti
va um, njegovu strukturu. A kada uspete u snovima, onda moete uspeti u dubokom snu bez
snova. Inae za dubok san ne postoji tehnika, jer tamo nema sadraja. Tehnika moe delovati
samo sa sadrajem. Zato to ako nema sadraja, nijedna tehnika ne moe pomoi. Ali kroz san
vi ete nauiti sa budete svesni, a ta svesnost se moe preneti u dubok san bez snova.
Poslednja sutra:
Pamenje je seanje (prizivanje) prolih iskustava.
Ovo su definicije. On razjanjava stvari tako da kasnije ne budete zbunjeni. ta je
pamenje? Prizivanje prolih iskustava. Neprekidno pamenje se deava. Kad god vidite
neto, odmah seanje ue unutra i izoblii to. Videli ste me ranije. Vidite me opet, odmah
seanje ue unutra. Ako ste me videli pre pet godina, onda slika od pre pet godina, prola
slika, dolazi u vae oi i ispunjava ih. I videete me kroz tu sliku.
Zbog toga ako niste videli prijatelja tako mnogo dana, onog momenta kada ga vidite
odmah kaete: Izgleda vrlo mrav ili Izgleda vrlo nezdravo, ili Izgleda vrlo debelo.
Odmah! Zato? Jer uporeujete; seanje je ulo unutra. Sam ovek nije svestan da je sakupio
salo, ili je postao mrav; svi vi postajete svesni tako to odmah uporeujete. Prolost, prola
slika ue unutra, i odmah moete uporediti.
A ovo pamenje koje je neprekidno tu, biva projektovano na sve to vidite. Ovaj deo
pamenja treba da bude odbaen. Ne treba da bude konstantnog meanja u vaem saznavanju
126

jer vam to ne dozvoljava da znate novo. Vi znate novo u obrascu starog. To vam ne
dozvoljava da osetite novo, to ini sve starim i ukorenjenim. Zbog ovog seanja, svakom je
dosadno; celom oveanstvu je dosadno. Pogledajte lice bilo ije, njemu je dosadno, smrtno
dosadno. Nema niega novog, nema ekstaze.
Zato su deca tako ekstatina. A za tako male stvari vi ne moete zamisliti kako se ta
ekstaza deava. Samo zbog nekoliko obojenih kamenia na plai ona poinju da pleu. ta se
njima deava? Zato vi ne moete plesati? Jer vi znate da su oni samo kamenje; vae seanje
je tu. Jer ta deca nemaju seanje, ovo kamenje je nova pojava - kao da su stigli sa Meseca.
itao sam kada je prvi ovek doao na Mesec svuda u svetu je vladalo uzbuenje. Svi
su gledali TV, ali za petnaest minuta, svima je bilo dosadno, konano. ta sad da se radi?
ovek hoda na mesecu. Posle samo petnaest minuta, a san da se stigne tamo trajao je
milionima godina... Niko sada nije zainteresovan ta se dogaa.
Sve postaje staro. Odmah to postaje seanje, to postaje staro. Vi ne moete odbaciti
svoje pamenje! Odbacivanje ne znai da prestajete da se seate, odbacivanje samo znai
prestanak ovog konstantnog meanja. Kada vam treba, moete to povui natrag u sredite
panje. Kada vam ne treba, pustite to samo da bude tu tiho, bez neprekidnog nametanja.
Prolost, ako je stalno prisutna, nee dozvoliti sadanjosti da postoji. A ako propustite
sadanjost, vi proputate sve.

Poglavlje 6
ISTOTA JOGE
30. decembar 1973.
Pitanje prvo:
Rekli ste da je Patanjalijeva nauka egzaktna nauka, apsolutno logina, u kojoj je
rezultat izvestan kao to dva plus dva ine etiri. Ako postignue nepoznatog i beskonanog
moe biti svedeno samo na logiku, nije li istinito i u isto vreme apsurdno da je beskonani
fenomen unutar orbite konanog uma?
To izgleda apsurdno, to izgleda nelogino, ali egzistencija je apsurdna i egzistencija je
nelogina. Nebo je beskonano, ali se moe reflektovati u vrlo malenoj barici, beskonano
nebo se moe reflektovati u malom ogledalu. Naravno ono celo se nee reflektovati; ne moe
biti reflektovano. Ali deo je takoe celina i deo takoe pripada nebu.
Ljudski um je kao ogledalo. Ako je ist onda beskonano moe biti reflektovano u
njemu. Refleksija nee biti beskonana, bie samo deo, brz pogled. Ali taj brz pogled postaje
prolaz. Onda ubrzo, moete odloiti ogledalo pozadi i ui u beskonano, ostaviti refleksiju
pozadi i ui u realno.
Izvan vaeg prozora, malog okvira prozora, beskonano nebo je tu. Moete gledati
kroz prozor, neete videti celo nebo, naravno, koliko god da vidite jeste nebo. Dakle, jedina
stvar koju treba zapamtiti jeste da ne mislite da to to ste videli jeste beskonano. To moe
biti od beskonanog, to nije beskonano. Dakle ta god ljudski um moe shvatiti moe biti
boansko, ali je samo deo njega, brz pogled. Ako se stalno seate toga, onda nema greke.
Onda ubrzo, unitite okvir, uskoro unitite um potpuno tako da on kao ogledalo vie nije tu,
osloboeni ste od refleksije i ulazite u samu realnost.
Naravno to izgleda apsurdno. Kako, u tako malenom umu, moe biti ikakvog kontakta
sa venim, sa beskonanim, sa beskrajnim? Druga stvar treba takoe da se razume. Ovaj
siuni um nije malen zaista, jer je takoe deo beskonanog On izgleda malen zbog vas; on
izgleda konaan zbog vas. Vi ste stvorili granice. Granice su lane. Va maleni um pripada
beskonanom; on je deo njega.
127

Ima mnogo stvari koje treba razumeti. Jedna od najparadoksalnijih stvari o

beskonanom je ovo: da je deo uvek jednak celini - jer ne moete deliti beskonano. Sve
podele su lane. Moe biti korisno deliti ga. Ja kaem da je nebo nad mojom kuom, nad
mojom terasom, moje nebo kao to Indija kae da je nebo iznad indijskog kontinenta indijsko
nebo. ta vi mislite? Vi ne moete deliti nebo. Ono ne moe biti indijsko ili kinesko, ono je
jedno nedeljivo prostranstvo. Nigde ne poinje i nigde se ne zavrava.
Ba isto se deava sa umom. Vi to nazivate umom; to je vaa greka. Um je deo
beskonanog. Upravo kao to je materija deo beskonanog, um je deo beskonanog. Vaa
dua je takoe deo beskonanog.
Kada je moje izgubljeno, vi ste beskonani. Dakle, ako vi izgledate ogranieni, to je
jedna iluzija. A zbog vae koncepcije vi ste ogranieni u tome. Ma ta da mislite, vi to
postajete. Buddha je rekao - i ponavljao je to neprekidno etrdeset godina - da ta god vi
mislite to postajete. Miljenje ini ma ta da jeste. Ako ste ogranieni, to je stajalite koje ste
uzeli. Odbacite to stajalite i postaete beskonani.
Ceo proces joge je kako da se odbaci - kako da se odbaci okvir, kako da se uniti
ogledalo, kako da se kreete od refleksije do realnosti, kako da odete izvan granica.
Granice su samo stvorene; one stvarno nisu tu. One su samo misli. Zbog toga, kad god
postoji misao u umu, vi niste. Um bez misli je bez ega; nerazmiljajui um je bezgranian um,
nerazmiljajui um je ve beskonaan. ak i za jedan momenat, ako nema misli, vi ste
beskonani - jer bez misli ne moe biti granice; bez misli vi iezavate i boansko se sputa.
Da se bude u mislima, znai da se bude ljudski; da se bude ispod misli je da se bude
ivotinja; a da se bude iznad misli je biti boanski. Meutim logini um e postavljati pitanja.
Logini um e rei: Kako deo moe biti jednak celome? Deo moe biti manji nego celina. To
ne moe biti jednako.
Uspenski pie, u jednoj od najboljih, u jednoj od nekoliko knjiga u svetu, Tertium
organum, da deo ne moe samo biti jednak celini, on moe biti ak vei nego celina. Inae on
to naziva viom matematikom. Matematika pripada Upaniadama. U isha vasyi (Ia
upaniada) je reeno: Moete izvaditi celo iz celog, a jo celo ostaje iza. Moete staviti celo
u celo, a jo celog staje u celom.53
To je apsurdno. Ako elite da zovete to apsurdom, moete nazvati apsurdom, ali je
realnost, to je via matematika gde se granice gube i kap postaje okean. A okean nije nita
drugo nego kap.
Logika postavlja pitanja, nastavlja da ih postavlja. To je priroda loginog uma, da
postavlja pitanja. Ako nastavite da sledite ta pitanja, moete ii dalje ad infinitum. Ostavite po
strani um - njegovu logiku, njegovo rezonovanje i za nekoliko trenutaka pokuajte da budete
bez misli. Barem za jedan trenutak ako biste mogli postii to stanje bez misli, vi ete shvatiti
da je deo jednak celini, jer iznenada ete videti da su sve granice iezle. One su bile granice
iz sna. Sve podele su iezle, a vi i celina postali ste jedno.
Ovo moe biti jedno iskustvo; ovo ne moe biti logiko zakljuivanje. Ali kada ja
kaem da je Patanjali logian, ta ja mislim? U zakljucima niko ne moe biti logian to se
tie unutranjeg, duhovnog, najvieg iskustva. Inae, dok ste na stazi vi moete biti logini.
to se tie najviih rezultata joge, Patanjali takoe ne moe biti logian; niko ne moe biti.
Ali da bi postigli taj cilj vi sledite logian put.
U tom smislu Patanjali je logian i racionalan, matematiki nauan. On ne trai
nikakvu veru. On trai samo hrabrost za eksperiment, hrabrost za kretanje, hrabrost da se
skoi u nepoznato. On ne kae: Veruj, i onda e iskusiti. On kae: Iskusi, i onda e
verovati.
On je nainio strukturu kako da se napreduje korak po korak. Njegova staza nije
sluajna, ona nije kao lavirint, ona je kao odlian autoput. Sve je isto i najkrai mogui put.
Ali ga morate slediti u svakom detalju; inae kretaete se izvan staze i u divljini.
Zbog toga ja kaem on je logian, a vi ete videti kako je on logian. On zapoinje od
tela jer vi ste ukorenjeni u telu. On zapoinje i radi s vama disanje, jer vae disanje je va
53

Drugi prevod: Puno je ono, puno je ovo. Iz punoe puno izvire. Od punoe kad se puno uzme, punoa opet
ostaje.
128

ivot. Prvo on radi na telu, onda on radi na hrani - na drugom sloju egzistencije - vaem
disanju; onda zapoinje da radi na mislima.
Ima mnogo metoda koje zapoinju direktno sa mislima. One nisu tako logine i
naune jer ovek s kojim radite je ukorenjen u telu. On je soma, telo. Nauni pristup mora
zapoeti sa telom. Vae telo prvo mora biti promenjeno. Kada se vae telo menja, onda vae
disanje moe biti promenjeno. A kada se vae misli promene, onda vi moete biti promenjeni.
Moda niste primetili da ste vi gusto ispleten sistem od mnogo slojeva. Ako trite,
onda se vae disanje menja jer je potrebno vie kiseonika. Kada trite vae disanje se menja, a
kada se vae disanje menja vae misli se odmah menjaju.
Na Tibetu oni kau ako ste ljuti, onda samo trite. Napravite dva ili tri kruga oko kue,
a onda se vratite natrag da vidite da li je ljutnja prestala - jer ako trite brzo, vae disanje se
menja; ako se vae disanje menja, obrazac vaih misli ne moe ostati isti, on mora da se
promeni. Nije potrebno, da se tri. Moete jednostavno uzeti pet disanja - izdahnite, udahnite
- i vidite gde je vaa ljutnja otila. Teko je promeniti ljutnju direktno. Lake je promeniti
telo, onda disanje, onda ljutnju. Ovo je nauni proces. Zbog toga ja kaem da je Patanjali
naunik.
Niko nije bio tako nauan. Ako odete kod Bude on e rei: Odbaci ljutnju.
Patanjali nikada nee to rei. On e rei: Ako si ljut, to znai da imate obrazac disanja koji
pomae ljutnju, i dok se obrazac disanja ne promeni vi ne moete odbaciti ljutnju. Moete se
boriti, ali to nee pomoi - ili, to moe uzeti vrlo dugo vreme. Nepotrebno. Dakle on e
posmatrati va obrazac disanja, ritam disanja, ako imate odreen ritam disanja, to znai imate
odreeni telesni poloaj za to.
Najgrublje je telo, a najsuptilniji je um. Nemojte zapoinjati od suptilnog, jer e to biti
tee. To je nejasno; ne moete shvatiti to. Zaponite sa telom. Zbog toga Patanjali zapoinje
sa poloajima tela.
Moda niste zapazili, jer smo mi tako nesvesni u ivotu, da kad god imate odreeno
raspoloenje u umu vi imate odreeni poloaj tela spojen s njim. Ako ste ljuti, moete li sedeti
oputeno? Nemogue. Ako ste ljuti poloaj vaeg tela e se menjati; ako ste paljivi onda e
se va poloaj tela promeniti; ako ste pospani poloaj vaeg tela e se promeniti.
Ako ste potpuno smireni sedeete kao Buda. Ako hodate kao Buda, osetiete izvesnu
tiinu kako se sliva unutar vaeg srca. Izvestan tihi most je stvoren vaim hodom nalik Budi.
Samo sednite ispod drveta kao Buda. Iznenada ete videti da se vae disanje menja. Ono je
mnogo oputenije; ono je mnogo harmoninije. Kada je disanje harmonino i oputeno,
osetiete da je um manje napet. Misli je manje, manje oblaka, vie prostora, vie neba.
Osetiete kako unutra i spolja tee tiina.
Otuda ja kaem Patanjali je naunik. Ako elite da promenite poloaj tela, promenite
svoje navike hrane, jer svaka navika hrane stvara suptilne poloaje tela. Ako ste mesoder ne
moete sedeti kao Buda. Ako niste vegetarijanac va poloaj e biti razliit, ako ste
vegetarijanac va poloaj e biti razliit - jer telo je izgraeno od hrane. To nije sluajnost. ta
god da stavite u telo, telo e reflektovati to.
Tako vegetarijanstvo za Patanjalija nije moralistiki kult, to je nauna metoda. Kada
jedete meso vi ne uzimate samo hranu, vi dozvoljavate odreenoj ivotinji od koje meso
dolazi da ue u vas. Meso je bilo deo odreenog tela; meso je bilo deo odreenog obrasca
instinkta. Meso je bilo ivotinja upravo pre nekoliko sati, i to meso nosi sve impresije
ivotinje, sve navike ivotinje. Kada jedete meso vaa mnoga stanovita e biti uslovljena tim.
Ako ste senzitivni moete postati svesni da kad god pojedete odreene stvari, odmah
dolaze izvesne promene. Moete uzeti alkohol i onda niste isti. Odmah nova linost stie
unutra. Alkohol ne moe kreirati linost, ali on menja va obrazac tela. Telo je hemijski
promenjeno. Sa promenom hemije tela, um mora da promeni svoj obrazac; a kada um
promeni obrazac nova linost je stigla unutra.
uo sam jednu od najstarijih kineskih pria, da se desilo da je boca rakije pala sa stola
- upravo nesrenim sluajem; moda je skoila maka. Boca se razbila i rakija se razlila svuda
po podu. Nou su tri mia pila rakiju, jedan mi je odmah rekao: Sada, idem kod kralja, u
palatu, da ga stavim na njegovo pravo mesto. Drugi je rekao: Ja se ne brinem za kraljeve. Ja
129

u sam biti car cele zemlje. A trei je rekao: Uinite vi, drugovi, ta god elite. Ja u otii
na sprat da vodim ljubav sa makom.
itava linost se promenila - mi razmilja da vodi ljubav sa makom? To se moe
dogoditi; to se deava svakog dana. ta god pojedete menja vas, ta god popijete menja vas,
jer telo je veliki deo. Devedeset procenata, vi ste vaa tela.
Patanjali je naunik jer on zapaa sve - hranu, poloaj, nain kako spavate, nain
kako ustajete ujutru, kada ustajete ujutru, kada idete da spavate. On primeuje sve tako da
vae telo postane mesto za neto vie.
Onda on obraa panju na vae disanje. Ako ste tuni, vi imate razliit ritam disanja.
Upravo to belei. Probajte, moete imati vrlo lep eksperiment. Kad god ste tuni samo
posmatrajte svoje disanje - koliko vremena udiete a onda koliko vremena uzimate za
izdisanje. Ba to zapaa, belei. Pravilno broji unutra; jedan, dva, tri, etiri, pet Vi brojite
do pet i onda je udisanje zavreno. Onda vi brojite - brojanje dolazi do deset; izdisanje je
zavreno. Samo posmatrajte to svaki as tako da moete saznati odnos. Onda, kad god oseate
sreu, odmah probajte taj neugodan obrazac - pet, deset. Sva srea e ieznuti.

Poglavlje 7
STALNA UNUTARNJA PRAKSA
31. decembar 1973.
Njihov prekid nastaje uz pomo trajnog unutranjeg napora i nevezivanja. (I, 12)54
Od ovo dvoje, abhyasa unutranja praksa je napor da se bude vrsto utvren u sebi
samom. (I, 13)55
To postaje vrsto utemeljeno u neprekidnom postojanju za dugo vreme, bez prekida i
sa smernom predanou. (I, 14)56
ovek nije samo njegov svesni um. On ima takoe devet puta vie od svesnog,
nesvesni sloj uma. Ne samo to, ovek ima telo, prostoriju, u kojoj njegov um egzistira. Telo je
apsolutno nesvesno. Njegovo delovanje nije potpuno dobrovoljno. Samo povrina tela jeste
dobrovoljna. Unutranji izvori su nehotini, ne moete uiniti nita oko njih. Vaa volja nije
delotvorna.
Ovaj obrazac ovekove egzistencije treba da se razume pre nego to ovek ue u sebe.
A razumevanje ne treba da ostane samo intelektualno. Ono mora ii dublje. Ono mora
prodreti u nesvesne slojeve; ono mora dostii do samog istinitog tela.
Otuda, vanost abhyase - konstantne unutranje prakse. Ove dve rei su vrlo znaajne;
abhyasa i vairagya. Abhyasa oznaava neprekidnu unutranju praksu, a vairagya oznaava
nevezanost, beeljnost. Sledee Patanjalijeve sutre bave se s ova dva znaajna koncepta, ali
pre nego to uemo u sutre, onaj obrazac ljudske linosti, koji nije potpuno intelektualan,
treba biti vrsto shvaen.
Da je on samo intelekt, ne bi bilo potrebe za abhyasom - konstantnim, ponavljanjem
napora. Vi moete razumeti odmah sve, ako je racionalno, kroz um, ali ba to razumevanje
nee delovati. Moete razumeti lako da je ljutnja rava, otrovna, ali ovo razumevanje nije
dovoljno za ljutnju da vas ostavi, da iezne. Uprkos vaem razumevanju ljutnja e se
nastaviti, jer ljutnja egzistira u mnogim slojevima naeg nesvesnog uma - ne samo u umu, no i
vaem telu takoe.
Telo ne moe razumeti ba razborito pomou verbalne komunikacije. Samo vaa glava
moe razumeti, ali telo ostaje nedirnuto. A dok razumevanje ne dopre do samog korena tela,
54

Vebanje i [duevna] proienost vode ka toj umirenosti (nirodha) [o kojoj je prethodno bilo rei u YS, I, 2].
Napor da se tu [u umirenosti ovek] ustali jeste [ono to sutinski odreuje] vebanje (abhyasa).
56
Ovo [vebanje] pak postaje efikasno ukoliko se kroz dugi period, neprekidno i sa panjom obavlja.
130
55

ne moete biti preobraeni. Ostaete isti. Vae ideje mogu nastaviti da se menjaju, ali vaa
linost e istrajati. Onda e se novi konflikt pojaviti. Biete u veem nemiru nego ikada, jer
sada moete znati ta je pogreno i jo uvek istrajati u injenju toga; vi nastavljate da radite to.
Stvorena je vlastita krivica i osuda. Vi poinjete da mrzite sebe, poinjete da mislite o
sebi kao greniku. A to vie razumete, vie osuda raste, jer vidite kako je to teko, gotovo
nemogue, da promenite sebe.
Joga ne veruje u intelektualno razumevanje. Ona veruje u telesno razumevanje, u
totalno razumevanje u kome je vaa celovitost ukljuena. Ne samo da se menjate u svojoj
glavi, ve se duboki izvori vaeg bia takoe menjaju.
Kako oni mogu da se menjaju? Konstantno ponavljanje posebne prakse postaje
nevoljno ako sprovodite odreenu praksu konstantno - samo ponavljajui je neprekidno ubrzo
to ispada iz svesti, dosee nesvesno i postaje deo toga jednom kada postane deo nesvesnog, to
zapoinje da funkcionie iz dubljeg izvora.
Sve moe postati nesvesno ako nastavljate da ponavljate to neprekidno. Na primer,
vae ime je ponavljano tako neprekidno od vaeg detinjstva. Sada ono nije deo svesnog, ono
je postalo deo nesvesnog. Vi moda spavate sa sto osoba u sobi, a ako neko doe i pozove
Ram, je li Ram tu? devedeset devet osoba koje nisu povezane s imenom nastavie da
spavaju. Njima to nee smetati. Ali osoba koja nosi ime Ram iznenada e pitati: Ko me
zove? Zato mi smetate u spavanju?
ak i u spavanju on zna da je njegovo ime Ram. Kako je to ime doseglo tako duboko?
Ba pomou neprestanog ponavljanja. Svako ponavlja svoje ime, svako poziva sebe,
predstavlja sebe. Neprekidna upotreba. Sada to nije svesno. To je dospelo do nesvesnog.
Jezik, va maternji jezik, postaje deo nesvesnog. Sve to jo nauite kasnije nikada
nee biti tako nesvesno; to e ostati svesno. Zbog toga e va nesvesni jezik neprekidno
uticati da va svesni jezik.
Ako Nemac govori engleski, to je drugaije; ako Francuz govori engleski, to je
razliito; ako Indijac govori engleski, to je razliito. Razlika nije u engleskom, razlika je u
njihovim unutarnjim obrascima. Francuz ima razliit obrazac - nesvesni uzorak. To utie.
Tako, sve to nauite kasnije bie pogoeno vaim maternjim jezikom. Ako se onesvestite,
onda samo va maternji jezik moe prodreti.
Seam se jednog od mojih prijatelja koji je bio maharashtrian. 57 Bio je u Nemakoj
dvadeset godina, ili ak vie. Potpuno je zaboravio svoj vlastiti maternji jezik. Nije mogao da
ga ita, nije mogao da govori na njemu. Svesno, jezik je bio potpuno zaboravljen zato to nije
korien.
Onda se razboleo. I u toj bolesti on bi postao nesvestan. Kad god bi postao nesvestan,
potpuno razliit tip linosti se razvijao. Poeo bi da se ponaa na drugaiji nain. U svom
nesvesnom stanju izgovarao bi rei iz marathia, ne iz nemakog. Kada je bio nesvestan, onda
bi izgovarao rei koje su iz marathi jezika. A posle nesvesti, kada bi se vratio natrag u
svesnost, za nekoliko momenata on ne bi mogao da razume nemaki.
Konstantno ponavljanje u detinjstvu ide dublje jer dete nema svesnu realnost. Ono ima
vie nesvesnog upravo blizu povrine; sve ulazi u nesvesno. Kako ono ui, kako postaje vie
obrazovano, svesnost e postati deblji sloj - onda sve manje i manje prodire prema
nesvesnom.
Psiholozi kau da se gotovo pedeset posto vaeg uenja obavlja do sedme godine. U
sedmoj godini vaeg detinjstva, vi ste gotovo upoznali polovinu stvari koje ete ikada znati.
Pola vaeg obrazovanja je zavreno, a ta polovina e postati osnova. Dakle sve drugo e biti
samo nadograeno na tome. A dublji obrasci e ostati iz detinjstva.
Zbog toga moderna psihologija, moderna psihoanaliza, psihijatrija, svi pokuavaju da
prodru u vae detinjstvo, jer ako ste mentalno bolesni, negde seme treba da se nae u vaem
detinjstvu - ne sada. Uzorak mora biti lociran tamo u detinjstvu. Jednom kada je duboki
obrazac lociran, onda neto moe da se uradi i moete biti preobraeni.
Ali kako prodreti dotle? Joga ima metodu. Metoda se naziva abhyasa. Abhyasa
57

Stanovnik Maharatra drave u Indiji.

131

oznaava konstantnu, ponavljajuu praksu odreene stvari. Zato, kroz ponavljanje, neto
postaje nesvesno? Ima nekoliko razloga za to.
Ako elite da nauite neto, moraete to da ponavljate. Zato? Ako proitate pesmu
samo jednom, zapamtiete nekoliko rei tu i tamo; ali ako je proitate dva puta, tri puta,
mnogo vie puta, onda moete zapamtiti redove, strofe. Ako ponovite sto puta, onda je
moete zapamtiti kao ceo uzorak. Ako je ponovite ak i vie, onda ona moe da se nastavi,
istraje u vaem pamenju godinama. Neete moi da je zaboravite.
ta se deava? Kada ponavljate odreenu stvar, to je vie ponavljate, vie se urezuje u
modane elije. Neprekidno ponavljanje je (kao) konstantno udaranje ekiem. Onda se to
urezuje. To postane deo vaih modanih elija. A to vie postane deo vaih modanih elija,
manje svesnosti je potrebno. Vaa svesnost moe da ode; sada ona nije potrebna.
Dakle, ta god nauite duboko, za to ne treba da budete svesni. U poetku, ako uite
vonju, kako da vozite kola, onda je to konstantan napor. Zbog toga ima tako mnogo nevolje,
jer morate biti oprezni neprekidno, a ima tako mnogo stvari da ih se bude svestan - put,
saobraaj, mehanizam, volan, pedala za gas, konice, i sve drugo, kao i saobraajna pravila na
putu. Morate neprekidno biti svesni svega. Dakle vi ste tako mnogo angaovani u tome, to
postaje teko, to postaje veoma naporno.
Ali ubrzo, vi ete moi kompletno da zaboravite sve. Voziete a vonja e postati
nesvesna. Nije potrebno da unosite svoj um u to, moete nastaviti da mislite ta god elite, vi
moete gde god elite, a kola e se kretati nesvesno. Sada je vae telo to nauilo. Sada itav
mehanizam zna to. To je postalo jedno nesvesno uenje.
Kad god neto postane tako duboko da vi ne treba da budete svesni o tome, to pada u
nesvesno. A jednom kada stvar padne u nesvesno, to e zapoeti da menja vae bie, va
ivot, va karakter. I promena e biti sada nenaporna; ne treba da se brinete o tome.
Jednostavno ete se kretati u pravcu gde vas nesvesno vodi.
Joga je radila vrlo mnogo na abhyasi, na konstantnom ponavljanju. Ovo konstantno
ponavljanje je potrebno samo da bi dovelo vae nesvesno u rad. A kada nesvesno pone da
funkcionie, vi ste spokojni. Nikakav napor nije potreban; stvari postaju prirodne. Kae se u
starim spisima da mudrac nije onaj koji ima dobar karakter, jer ak i ta svesnost pokazuje da
protiv jo postoji, suprotnost jo postoji. Mudrac je ovek koji ne moe initi loe, ne moe
misliti o tome. Dobrota je postala nesvesna; postala je kao disanje. ta god da on uradi to e
biti dobro. To je postalo tako duboko u njegovom biu da nikakav napor nije potreban. To je
postalo njegov ivot. Tako da ne moete rei mudracu da je on dobar ovek. On ne zna ta je
dobro, ta je loe. Sada ne postoji konflikt. Dobro je prodrlo tako duboko da ne postoji
potreba da se bude svestan toga.
Ako ste svesni o vaoj dobroti, ravost jo postoji uporedo. I postoji stalna borba. I
svaki put kada morate da se pokrenete u akciju, morate izabrati: Moram initi dobro; ne
smem initi ravo. I ovaj izbor e biti veliki nemir, konstantno unutranje nasilje, unutranji
rat. Ako konflikt postoji, ne moete se oseati udobno, kod kue.
Sada emo ui u sutru. Prestajanje uma jeste joga, ali kako moe um, i njegove
modifikacije, da prestanu?
Njihov prekid nastaje uz pomo trajnog unutranjeg napora i nevezivanja.
Dve stvari - kako um moe da prestane sa svim svojim modifikacijama; jedna abhyasa, istrajna unutranja praksa, a druga - nevezivanje. Nevezivanje e stvoriti situaciju,
uporna praksa je tehnika koja se koristi u toj situaciji. Pokuajte da razumete oboje.
ta god da radite, vi radite jer imate odreene elje. A ove elje mogu biti ispunjene
samo injenjem odreenih stvari. Dok ove elje ne budu odbaene, vae aktivnosti ne mogu
biti odbaene. Vi imate neko ulaganje u ovim aktivnostima, u ovim akcijama. Ovo je jedna od
nedoumica ljudskog karaktera i uma, da moete eleti da zaustavite odreene akcije jer vas
one vode u nevolju.
Ali zato ih inite? Vi ih vrite jer imate odreene elje, a ove elje ne mogu biti
ispunjene bez njihovog izvoenja. Dakle ovo su dve stvari. Jedna, vi morate initi odreene
stvari. Na primer, ljutnja. Zato postajete ljuti? Vi postajete ljuti samo kada negde, na neki
nain, neko stvara prepreku. Nameravate postii neto, a neko stvori prepreku. Vaa elja je
132

ometena. Vi postajete ljuti.

Moete postati ljuti ak i na stvari. Ako se kreete, i pokuavate da stignete negde
odmah, a stolica vam se nae na putu, vi se naljutite na stolicu. Pokuavate da otkljuate
vrata, a klju ne radi, postanete ljuti na vrata. To je apsurdno, jer ljutiti se na stvar jeste
besmislica. Sve to stvara bilo koju vrstu prepreke stvara ljutnju.
Imate elju da dosegnete, da uradite, da postignete neto. Ko god se isprei na putu do
vae elje izgleda da je va neprijatelj. elite da ga unitite. To je ono to znai ljutnja; elite
da unitite prepreke. Inae ljutnja vodi do nevolje; ljutnja postaje jedno oboljenje. Dakle, vi
elite da ne budete ljuti.
Inae kako moete odbaciti ljutnju ako imate eljene ciljeve? Ako imate elje i ciljeve,
onda ljutnja je obavezna da bude tu jer ivot je sloen, vi niste sami ovde na ovoj zemlji.
Milioni i milioni se bore za svoje vlastite elje, oni se ukrtaju jedni s drugima, dolaze jedni
drugima na stazu. Ako imate elje, onda je nuno da ljutnja bude tu, frustracija e obavezno
biti tu, nasilje e nuno biti tu. I sve to doe na vau stazu, va um e misliti da uniti.
Ovaj odnos prema unitenju prepreka jeste ljutnja. Inae ljutnja stvara nevolju, ako
elite da ne budete ljuti. Ali samo eleti da ne budete ljuti nee biti od velike pomoi jer
ljutnja je deo veeg obrasca - od uma koji eli, uma koji ima ciljeve, uma koji eli da stigne
negde. Ne moete odbaciti ljutnju.
Dakle, prva stvar je elja. S njom je odbaeno pola mogunosti ljutnje; osnova je
odbaena. Ali onda takoe nije nuno da ljutnja treba da iezne, jer ste bili ljuti milionima
godina. Ona je postala duboko ukorenjena navika.
Moete odbaciti elje, ali ljutnja e jo odoleti. Ona nee biti tako snana, ili e
istrajati jer sada je navika. Tokom mnogo, mnogo ivota vi ste je nosili. Ona je postala vae
nasledstvo. Ona je u vaim elijama; telo je preuzelo. Ona je sada hemijska i psiholoka.
Samo vaim odbacivanjem svojih elja vae telo nee promeniti svoj obrazac. Obrazac je vrlo
star. Moraete da promenite i ovaj obrazac.
Za tu promenu, ponavljajua praksa e biti potrebna. Da se promeni unutranji
mehanizam, ponavljajua praksa e biti potrebna - preuslovljavanje itavog obrasca telo-um.
Ali ovo je mogue samo ako ste odbacili eljenje.
Pogledajte to s druge take gledita. Jedan ovek je doao kod mene i rekao: Ne
elim da budem alostan, ali sam uvek tuan i snuden. Ponekad ne mogu ak ni da osetim
razlog zato sam tuan, ali jesam tuan. Nema vidljivog uzroka, nita na ta mogu tano
pokazati da je razlog. Izgleda da je da je to ba postalo moj stil da budem tuan. Ne seam
se, rekao je: da li sam ikada bio srean. Ne elim da budem tuan, to je izvestan teret. Sad
sam najnesrenija osoba. Zaista, kako mogu to odbaciti?
Tako sam ga pitao: Jesi li neto uloio u svoju oaloenost? On je rekao: Zato
bih imao bilo kakvo ulaganje? Ali jeste. Znao sam dobro tu osobu. Znao sam ga mnogo
godina, ali on nije bio svestan da postoji neko steeno interesovanje za to. Tako da nije eleo
da odbaci alost, nije bio svestan zato tuga postoji. On je smatrao da su to neki drugi razlozi
koje nije mogao da povee.
Njemu treba ljubav, ali da bi bio voljen... Ako vam treba ljubav treba da budete
zaljubljeni. Ako traite ljubav, treba da date ljubav, a treba da date vie nego to moete
traiti. Ali on je tvrdica, on ne moe dati ljubav. Davanje je nemogue, on ne moe dati nita.
Upravo od rei davanje, on e se stegnuti u sebi. On moe samo da uzima; on ne moe da
daje. On je zatvoren kada je davanje u pitanju.
Ali bez ljubavi ne moete cvetati. Bez ljubavi ne moete postii nikakvu radost; ne
moete biti sreni. A on ne moe voleti jer ljubav izgleda kao davanje neega. To je davanje,
davanje svega to imate, to jeste takoe. On ne moe dati ljubav, on ne moe primiti ljubav.
Onda ta da radi? Inae on arko udi, kao to svako arko udi za ljubavlju. To je osnovna
potreba ba kao hrana. Bez hrane telo e umreti, a bez ljubavi vaa dua e se stegnuti. To je
neminovno.
Onda je on stvorio zamenu, a ta zamena je saoseanje. On ne moe dobiti ljubav jer ne
moe dati ljubav, ali moe dobiti sauee. Sauee je siromana zamena za ljubav. Stoga je
on alostan. Kada je on tuan ljudi mu daju sauee. Ko god mu doe ima saoseanje jer on
133

uvek plae i zapomae. Njegovo raspoloenje je uvek kao kod vrlo nesrenog oveka. Ali on
uiva! Kada god mu pruite saoseanje on uiva u tome. On postaje vie nesrean, jer to je
vie nesrean, vie moe dobiti saoseanja.
Stoga sam mu ja rekao: Vi imate odreeno ulaganje u vau alost. Ovaj ceo obrazac,
samo alost ne moe se odbaciti. Ona je ukorenjena negde drugde. Prestanite da traite
saoseanje. Moete prestati da traite saoseanje samo kada zaponete da dajete ljubav, jer to
je zamena. A jednom kada zaponete da dajete ljubav, ljubav e vam se dogoditi. Onda ete
biti sreni. Onda je stvoren razliit obrazac.
Sluao sam, ovek je uao u jedan auto-park. Bio je u vrlo smenom poloaju.
Izgledalo je skoro nemogue kako je hodao, jer se bio pogurio kao da vozi auto. Ruke su mu
se na nekom nevidljivom volanu pokretale, a noga na nevidljivom gasu; a on je hodao. A to je
bilo tako teko, skoro nemogue, kako je on hodao. Gomila se sakupila tu. On je radio neto
nemogue. Oni su pitali pratioca: ta se deava? ta ovaj ovek radi?
Taj pratilac je rekao: Ne pitaj glasno. ovek je u svojim prolim voljenim kolima.
Bio je jedan od najboljih vozaa. On je ak doneo nacionalnu nagradu na auto trkama. Ali
sada, usled nekog mentalnog nedostatka, on se srozao. Nije mu dozvoljeno da vozi kola, (to
mu je) inae ba stari hobi.
Iz gomile su rekli: Ako znate to, onda zato mu to ne kaete, kaite mu: Nemate
auto, ta radite ovde? ovek je odgovorio: To je ono zbog ega ja kaem: Ne govorite
naglas. Ja ne mogu to uiniti, jer mi on daje jedan rupi dnevno da operem kola. To ja ne
mogu uiniti. Ja ne mogu rei: Vi nemate kola. On e parkirati kola , a onda u ih ja oprati.
To ulaganje od jednog rupija, steena korist, postoji. Imate mnogo steenih koristi u
vaoj nevolji takoe, u vaem bolu takoe, u vaoj bolesti takoe. A onda nastavljate govoriti:
Mi ne elimo. Mi ne elimo da budemo ljuti, ne elimo da budemo ovo i ono. Ali dok ne
doete do uvida kako su se sve te stvari dogodile vama, dok ne uvidite ceo uzorak, nita se ne
moe promeniti.
Najdublji obrazac uma je elja. Vi ste ono to jeste jer imate odreene elje, grupu
elja. Patanjali kae: Prva stvar je nevezivanje. Odbacite sve elje; ne budite vezani. A
onda, abhyasa.
Na primer, neko doe kod mene i kae: Ne elim da sakupljam vie masti u svom
telu, ali nastavljam da jedem. Ja elim da prestanem, ali nastavljam da jedem.
eljenje je povrinsko. Postoji obrazac unutra, zato on jede vie i vie. ak i ako
prestane za nekoliko dana, onda opet s vie ukusa on jede. I on e sakupiti veu teinu nego
to je izgubio kroz nekoliko dana posta ili dijete. A to se deavalo neprekidno, godinama. To
nije pitanje da se jede manje. Zato on jede vie? Telu to ne treba, onda negde u umu hrana je
postala zamena za neto.
On se moda boji smrti. Ljudi koji se boje smrti jedu vie jer jedenje izgleda da je
osnova ivota. to vie jedete vie ivite. Ovo je aritmetika u njihovom umu. Jer ako ne jedete
vi umirete. Dakle ne jedenje je ekvivalentno smrti, a vie jedenja je ekvivalentno sa vie
ivota. Dakle, ako se bojite smrti vi ete jesti vie, ili ako vas niko ne voli vi ete jesti vie.
Hrana moe postati zamena za ljubav, jer dete u poetku, dolazi (do toga) da povee
hranu i ljubav. Prva stvar za koju e dete biti svesno jeste majka, hrane od majke i ljubavi od
majke. Ljubav i hrana ulaze u njegovu svest istovremeno. A kad god majka voli, ona daje vie
mleka. Dojka se daje sreno. Ali kad god je majka ljuta, nije milostiva, ona otrgne dojku.
Hrana se uklanja kad god majka nije milostiva (ne voli); hrana se daje kad god ona
voli. Ljubav i hrana postaju jedno. U umu, u dejem umu, oni postaju udrueni. Tako, kad
god dete dobije vie ljubavi, ono e smanjiti svoju hranu, jer ljubavi je toliko mnogo da hrana
nije nuna. Kad god nema ljubavi, ono e jesti vie jer ravnotea mora da se odrava. Ako
uopte nema ljubavi, onda e ono oseati svoj stomak.
Moete biti iznenaeni - kad god su dve osobe u ljubavi, one izgube debljinu. Zbog
toga devojke postaju deblje onog momenta kada se udaju. Kada je ljubav utvrena brakom,
zapoinju da se debljaju jer sada nema nedostatka. Ljubav i svet ljubavi je, na neki nain,
okonan.
U zemljama gde vie preovlauju razvodi, ene pokazuju bolje figure. U zemljama
134

gde razvodi nisu rasprostranjeni, ene ne brinu o svojim figurama, jer ako je razvod mogu
onda e ena morati da nae nove ljubavnike i svesno istie svoju figuru. Traganje za
ljubavlju pomae telesnoj pojavi. Kada je ljubav utvrena, ona je dovrena u ivotu. Ne treba
da brinete o telu; ne treba uopte da se merite.
Dakle, ova osoba se moda boji smrti; moda ona nije u nekoj dubokoj, intimnoj
ljubavi s nekim. A ovo dvoje su opet povezani. Ako ste u dubokoj ljubavi, vi se ne bojite
smrti. Ljubav je tako ispunjavajua da ne brinete ta e se dogoditi u budunosti. Ljubav sama
je ispunjenje. ak i ako smrt doe, ona moe biti dobrodola. Ali ako niste u ljubavi, onda
smrt kreira strah; jer vi niste ak ni voleli jo, a smrt se pribliava. Smrt e se desiti i vie nee
biti vremena i nema budunosti posle nje.
Ako ne postoji ljubav, straha od smrti e biti vie. Ako ima ljubavi, manje je straha od
smrti. Ako ima potpune ljubavi, smrt potpuno iezava. Ovo je sve povezano unutra. ak i
vrlo jednostavne stvari su duboko ukorenjene u veim obrascima.
Mula Nasrudin je jednom stajao ispred svog veterinara sa psom i insistirao je: Isecite
rep mom psu. Doktor je rekao: Ali zato, Nasrudine? Ako iseem rep vaem psu, ovaj lepi
pas e biti upropaen. Izgledae runo. Zato zahteva to? Nasrudin je rekao: Meu nama,
ne kaite to nikome, elim odsei psu rep jer moja tata e uskoro doi a ja ne elim nikakav
znak dobrodolice u mojoj kui. Uklonio sam sve. Samo ovaj pas je ostao, on moe izraziti
dobrodolicu mojoj tati.
ak i psei rep ima vei uzrok od mnogih uzajamnih odnosa. Ako Mula Nasrudin ne
moe (izraziti) dobrodolicu svojoj tati ak ni kroz svog pasa, on ne moe biti u ljubavi sa
svojom enom; to je nemogue. Ako ste u ljubavi sa svojom suprugom, iskazaete
dobrodolicu i svojoj tati. Biete ljubazni prema njoj.
Jednostavne stvari na povrini duboko su ukorenjene u kompleksnim stvarima, i sve je
meusobno zavisno. Dakle, vi samo menjate miljenje, a nita se ne menja. Dok vi ne odete
do kompleksnog obrasca, ne uslovljavajui to, dovodei u red to, stvarajui novi uzrok, samo
onda novi ivot moe nastati iz toga. Dakle, ove dve stvari treba da se obave: nevezivanje,
nevezivanje to se tie svega.
To ne znai da treba da prestanete da uivate. Ovo pogreno razumevanje je postojalo,
a joga je pogreno interpretirana na mnogo naina. U jednom od njih - izgleda da joga kae
da vi umirete u ivotu jer nevezivanje znai da vi ne elite nita. Ako ne elite nita, niste
vezani ni uz ta, ako ne volite nita, onda ete biti samo mrtav le. Ne. To nije znaenje.
Nevezivanje znai da ne budete zavisni ni od ega, da ne inite svoj ivot i sreu
zavisnim ni od ega. Davanje preimustva je u redu, vezivanje nije u redu. Kada ja kaem
davanje preimustva je u redu, mislim da moete vie voleti, vi morate davati prvenstvo. Ako
su mnoge osobe prisutne, morate voleti nekoga, morate odabrati nekog, morate biti ljubazni
prema nekom. Dajte prvenstvo nekome, ali ne budite vezani.
Koja je razlika? Ako budete vezani, onda to postaje jedna opsesija. Ako osoba nije tu,
vi ste nesreni. Ako je osoba odsutna, vi ste u patnji. A vezanost je takva bolest da ako osoba
nije tu vi ste u nevolji, a ako je osoba prisutna vi ste indiferentni. Uzeto za prihvatljivo da je
to u redu. Ako je osoba tu, onda je u redu - nita vie od toga. Ako osoba nije tu, onda ste u
nevolji. To je vezanost.
Davanje prvenstva je ba suprotno. Ako osoba nije tu, vi ste u redu; ako je osoba tu, vi
se oseate srenim, zahvalnim. Ako je osoba tu vi ne prihvatate to zdravo za gotovo. Vi ste
sreni, uivate u tome, slavite to. Ako osoba nije tu, vi ste u redu. Vi ne zahtevate, niste
opsednuti. Vi takoe moete biti sami i sreni. Vie biste voleli da je osoba bila tu, ali to nije
opsesija.
Izbor je dobar, vezivanje je bolest. ovek koji ivi sa davanjem prednosti ivi ivot u
dubokoj srei. Ne moete ga uiniti nesrenim. Moete ga samo uiniti srenim, vie srenim.
Ali ne moete ga uiniti nesrenim. A osobu koja ivi s vezanou ne moete uiniti srenom,
moete je uiniti samo vie nesrenom. I vi znate ovo, znate ovo vrlo dobro. Ako je va
prijatelj tu, vi mnogo ne uivate; ako prijatelj nije tu, nedostaje vam mnogo.
Upravo je pre nekoliko dana dola kod mene devojka. Videla me pre mesec dana sa
svojim momkom. Stalno su se meusobno tukli, a to je postalo ba jedna bolest, pa sam im
135

rekao da se razdvoje na nekoliko sedmica. Rekli su mi da im je nemogue da ive zajedno, pa

sam ih poslao daleko odvojeno.
Tako je devojka bila ovde za badnje vee, i ona je rekla: Ova dva meseca, mnogo mi
je nedostajao moj momak! Stalno mislim na njega. ak i u mojim snovima poeo je da se
javlja. Nikada se to ranije nije dogaalo. Kada smo bili zajedno, nikada ga nisam videla u
snovima. U snovima sam vodila ljubav s drugim mukarcem. Ali sada, stalno mi je u snovima
moj momak. Dozvoli nam sada da ivimo zajedno.
Onda sam joj ja rekao: to se mene tie, moete iveti opet zajedno. Ali seti se da ste
iveli zajedno upravo pre dva meseca i da nikada niste bili sreni.
Vezanost je bolest. Kada ste zajedno, vi niste sreni. Ako imate bogatstvo vi niste
sreni. Biete nesreni ako ste siromani. Ako ste zdravi, vi nikada ne oseate zahvalnost.
Ako ste zdravi, nikada ne oseate zahvalnost za egzistenciju. Ali ako ste bolesni vi proklinjete
ceo ivot i egzistenciju. Sve je beznaajno, i ne postoji Bog.
ak i obina glavobolja je dovoljna da izbrie sve bogove. Ali kada ste sreni i zdravi,
nikada se ne oseate kao da idete u crkvu ili hram samo da mislite: Ja sam srean i ja sam
zdrav, a nisam to zasluio. Ovo su jednostavno darovi od tebe.
Mula Nasrudin je jednom pao u reku, i skoro da se udavio. On nije bio religiozan
ovek, ali iznenada, na ivici smrti, on je zavapio: Alahu, boe, molim te spasi me, i od danas,
moliu se i iniu sve to je zapisano u spisima.
Dok je izgovarao Boe, pomozi mi, uhvatio se za granu koja je visila iznad reke.
Dok je grabio i iao prema sigurnom, osetio je oputenost i rekao: Sada je uredu. Sada ne
treba da brine. Opet je rekao Bogu: Sada ne treba da brine. Sada sam siguran. Iznenada
se grana slomila i on je opet pao. Tako da je rekao: Ne moe li da prihvati prostu alu?
Inae, tako se kreu nai umovi. Vezanost e vas uiniti vie i vie jadnim, ono to se
vie voli e vas uiniti sve srenijim i srenijim. Patanjali je protiv vezanosti, nije protiv
onog to se vie voli. Ako hrana po vaoj sklonosti nije dostupna, onda ete odabrati drugu
hranu i biete sreni, jer ete znati da prva nije dostupna, ta god je dostupno treba u tome da
se uiva. Neete plakati i zapomagati. Prihvatiete ivot kakav vam se deava.
Inae osoba koja je stalno vezana uz sve, nikada ne uiva ni u emu i nikada ne
postie cilj. itav ivot postaje neprekidna patnja. Ako niste vezani, vi ste slobodni; imate
mnogo energije; ne zavisite ni od ega. Vi ste nezavisni, a ova energija moe da se premesti u
unutranji napor. To moe da postane praksa. To moe postati abhyasa. ta je abhyasa?
Abhyasa je borba sa starim obrascem navike. Svaka religija je razvila mnoge vebe, ali
osnova je ova Patanjalijeva sutra.
Na primer, kad god nastaje ljutnja, nainite stalnom praksom da pre ulaska u ljutnju
uzmete pet dubokih udisaja. Jednostavna praksa, oevidno uopte nije povezana sa ljutnjom.
Svakoga to moe nasmejati, Kako e to pomoi? Ali to e pomoi. Kad god osetite da
ljutnja dolazi, pre nego to je izrazite, uzmite pet dubokih udisaja i izdisaja.
ta e to uiniti? To e uiniti mnogo stvari. Ljutnje moe biti samo ako ste nesvesni,
a ovo je svestan napor. Upravo pre nego to se naljutite svesno udahnite i izdahnite pet puta.
Ovo e uiniti va um ivahnim, opreznim, a sa opreznou ljutnja ne moe ui. To nee samo
uiniti va um ivahnim, uinie takoe i vae telo ivahnim, jer sa vie kiseonika u telu, telo
je ivahnije. U ovom ivahnom momentu, iznenada ete osetiti da je ljutnja iezla.
Drugo, va um moe biti samo na jedno usmeren. Um ne moe misliti o dve stvari
istovremeno; to je nemogue za um. On moe menjati od jedne do druge (stvari) vrlo brzo, ali
ne moete imati dve stvari zajedno u umu istovremeno. Jedna stvar u jednom trenutku. Um
ima vrlo uzan prozor, samo jedna stvar u jednom vremenu. Tako ako je ljutnja tu, ljutnja je tu.
Ako vi udahnete i izdahnete pet puta, neoekivano um je usmeren na disanje. On se odvratio.
Sada se kree u razliitom pravcu. ak i ako se preselite ponovo na ljutnju, ne moete biti isto
ljuti opet jer vanost je izgubljena.
Gurijev kae: Kada je moj otac umirao, rekao mi je da zapamtim samo jednu stvar;
Kad god si ljut, saekaj dvadeset etiri sata, a onda uini ta god eli. ak i ako eli da
ubije, idi i ubij, ali ekaj za dvadeset etiri sata.
Dvadeset etiri sata je previe, dvadeset etiri sekunde e delovati. Samo ekanje vas
136

promeni. Energija koja je tekla prema ljutnji uzela je novi pravac. To je ista energija. Ona
moe postati ljutnja, ona moe postati saoseanje. Samo joj pruite priliku.
Tako stari spisi kau: Ako dobra misao doe u tvoj um, nemojte je odgaati; delujte
odmah. A ako rava misao doe u va um, odloite je; nikada ne delujte odmah. Inae mi
smo vrlo lukavi ili vrlo pametni, mi mislimo. Kad god dobra misao doe mi je odgodimo.
Mark Tven je pisao u svojim memoarima da je sluao svetenika u crkvi za deset
minuta. Predavanje je bilo divno, i on je mislio u svom umu: Danas u dati donaciju od deset
dolara. Svetenik je divan. Crkva mora da se pomogne! Odluio se da pokloni deset dolara
posle predavanja. Posle deset minuta je poeo da misli da bi deset dolara bilo previe, pet e
biti dovoljno. Posle jo deset minuta je mislio: Ovaj ovek ak ne vredi ni pet.
On vie nije sluao. Brinuo je o svojih deset dolara. Nije nikome govorio, ali sada
ubeuje sebe da je ovo previe. Vremenom je rekao: Predavanje se zavrilo, odluio sam da
ne dam nita. A kada je ovek doao blizu mene da uzme priloge, dok se kretao, pomislio sam
da uzmem nekoliko dolara i pobegnem iz crkve!
Um se stalno menja. On nikada nije statian, on je teenje. Ako je neto ravo tu,
saekajte malo. Ne moete privrstiti um, um je teenje. Samo ekajte! Samo saekajte malo,
i neete biti sposobni da uinite zlo. Ako je tu neko dobro i elite da ga uinite, uinite to
odmah jer um se menja, posle nekoliko minuta neete biti sposobni to da uinite. Dakle ako je
to delo ljubavi, ne odlaite ga. Ako je neto nasilno ili destruktivno, odgodite to malo.
Ako ljutnja doe, odloite je makar za nekoliko udisaja, i neete biti sposobni da je
iskaete. Onda ste slobodni da delujete. Nastavite neprekidno. To postaje navika; ne treba da
mislite. Onog momenta kada ljutnja ue, odmah va mehanizam zapoinje da die brzo,
duboko. Unutar nekoliko godina postae vam apsolutno nemogue da budete ljuti. Neete biti
sposobni da budete ljuti.
Bilo koja praksa, bilo koji svesni napor, moe promeniti vae stare obrasce. A to nije
posao koji se moe obaviti odmah; to e traiti vreme - jer ste stvorili va obrazac navika u
mnogim, mnogim ivotima. ak ni u jednom ivotu vi ne moete promeniti to - to je previe
rano.
Moji sannyasini mi dolaze i kau: Kada e se to dogoditi? a ja kaem: Ubrzo. A
oni kau: ta mislite pod vaim uskoro, jer ste nam godinama govorili uskoro?.
ak i u jednom ivotu se to deava - to je ubrzo. Kad god se to dogodi, to se desilo pre
njegovog vremena jer ste vi stvorili ovaj obrazac u tako mnogo ivota. To treba da bude
uniteno, osveeno. Tako u neko vreme, ak u nekom ivotu, to nije prekasno.
Njihov prekid nastaje uz pomo trajnog unutranjeg napora i nevezivanja.
Od ovo dvoje, abhyasa unutranja praksa je napor da se bude vrsto utvren u sebi
samom.
Sutina abhyase je da se bude usrediten u sebi. ta god da se dogodi, ne treba odmah
da se uzbuujete i reagujete. Prvo treba da budete usrediteni u sebi, iz te usredsreenosti da
posmatrate okolo i onda odluite.
Neko vas uvredi i vi ste povueni njegovom uvredom. Vi ste uzbueni bez
savetovanja sa svojim centrom. ak i bez vraanja do centra ni za jedan trenutak, vi ste
uzbueni.
Abhyasa oznaava unutranju praksu. Svesni napor znai: Pre nego to se pokrenem
van, moram se pokrenuti unutra. Prvo kretanje mora biti prema mom centru. Tamo,
usrediten, pogledau situaciju i onda odluiti. A ovo je tako ogroman, tako preobraavajui
fenomen. Jednom kada ste usrediteni unutra, cela stvar izgleda drugaija; perspektiva se
promenila. To moda nee izgledati kao uvreda. Onda ovek moe samo da izgleda glup. Ili,
ako ste stvarno usrediteni, vi ete saznati da je on u pravu. To nije jedna uvreda. Nije nita
rekao pogreno o meni.
uo sam da se jednom dogodilo - ne znam da li je to istina ili ne, ali sam uo ovu
anegdotu - da je jedan novinar neprekidno pisao protiv Riarda Niksona, neprekino! klevetajui ga, osuujui ga. Onda je Riard Nikson otiao kod izdavaa i rekao: ta inite?
Govorite lai o meni i to dobro znate! Izdava je rekao: Da, znamo da govorimo lai o
vama, ali ako ponemo govoriti istinu o vama, biete u veoj nevolji!
137

Dakle, ako neko govori neto o vama on moda lae, ali samo pogledajte okolo. Ako
je on stvarno taan, to moe biti gore. Ili, sve to on kae moe da se primeni na vas. Ali kada
ste vi usrediteni, moete posmatrati sebe takoe bespristrasno.
Patanjali kae da od ova dva, abhyasa unutranja praksa - jeste napor da se bude
vrsto utvren u sebi. Pre pokretanja u delo, bilo koje vrste delovanja, krenite u sebe. Prvo
budite utvreni tamo - makar samo za jedan jednini trenutak - i vaa akcija e biti totalno
razliita. To ne moe biti neki nesvesni obrazac od nekada. To e biti neto novo, to e biti
jedan ivi odgovor. Samo pokuajte to. Kad god oseate da ete ii da delujete ili uinite
neto, pokrenite se prvo unutra, jer ta god da ste inili do sada postalo je slino robotu,
mehaniko. Vi nastavljate initi to neprekidno u ponovljenom ciklusu.
Samo nainite dnevnik za trideset dana - od jutra do veeri, trideset dana, i moi ete
da vidite obrazac. Vi se kreete kao maina; vi niste ovek. Vai odgovori su mrtvi. Sve to
inite jeste predvidljivo. A ako izuite svoj dnevnik pronicljivo moda ete moi da
deifrujete obrazac - da ste ponedeljkom, svakog ponedeljka ste ljuti; svake nedelje ulni,
seksualni; svake subote ste borbeni. Ili ujutru ste dobri, posle podne oseate gorinu, a uvee
ste protiv celog sveta. Moete videti obrazac. Jednom kada sagledate obrazac, moete zapaziti
da radite kao robot. A biti robot je ono to je nevolja. Treba da budete svesni, a ne mehanika
stvar.
Gurijev je imao obiaj da kae: ovek, ovakav kakav jeste, je maina. Vi postajete
ovek samo kada postanete svesni. A ovaj konstantan napor da se bude utvren u sebi uinie
vas svesnim, oslobodie vas mehaninosti, uinie vas nepredvidljivim, uinie vas
slobodnim. Onda neko moe da vas vrea a vi ete se jo smejati; ranije se nikada niste
smejali. Neko moe da vas uvredi, a vi da oseate ljubav prema oveku; ranije to niste oseali.
Neko moe da vas uvredi, a vi moete biti zahvalni prema njemu. Neto novo se rodilo. Sada
vi stvarate svesno bie u sebi.
Inae prva stvar koju treba uraditi pre kretanja u akciju - jer delovanje znai kretanje
spolja - je kretanje unutra, a onda prema drugima, odlaenje od sebe. Svaki in je odlaenje
dalje od sebe. Pre nego to odete dalje (od sebe), pogledajte, imajte kontakt, uronite u
unutranje bie (postojanje). Prvo budite utvreni.
Pre svakog momenta, neka bude momenat meditacije; to je ono ta je abhyasa. ta
god da radite, pre rada zatvorite svoje oi, ostanite smireni, kreite se unutra. Samo postanite
bestrasni, nevezani, tako da moete gledati na (sve) kao posmatra, nepristrasno - kao da niste
ukljueni, vi ste samo svedok. A onda se kreite!58
Jednog dana, ba ujutru, ena Mule Nasrudina je rekla Muli: Noas dok si ti spavao,
uvredio si me. Govorio si stvari protiv mene. ta si time mislio? Mora mi objasniti. Mula
ree: Ali ko kae da sam spavao? Ja nisam spavao. Ba stvari koje elim da kaem, ne mogu
rei danju. Ne mogu skupiti tako mnogo hrabrosti. U vaim snovima, u vaoj budnosti,
konstantno inite stvari, a te stvari se svesno ne ine - kao da ste prisiljeni da ih uinite. ak i
u vaim snovima vi niste slobodni. Ovo konstantno mehaniko ponaanje je ropstvo. Dakle
kako da se bude utvren u sebi? Kroz abhyasu.
Sufiji su neprekidno utvreni u Bogu. ta god da kau, ine; sede, stoje, bilo ta Pre
nego to sufi uenik ustane, on e uzeti Alahovo ime. Prvo e uzeti boje ime. Ako sedne, on
e uzeti boje ime. Jedna akcija treba da se izvede - ak i sedenje je akcija - on e rei:
Alah! Tako, sedajui, on e rei: Alah! Ustajui on e rei; Alah! Ako nije mogue rei
glasno, on e rei u sebi. Svaka akcija se izvodi kroz seanje. A ubrzo, ovo seanje postaje
konstantna barijera izmeu njega i akcije - podela, procep.
A to vie taj procep raste, vie on moe da gleda na svoje akcije kao da on nije akter.
Neprekidnim ponavljanjem Alah, ubrzo, on poinje da vidi da je samo Alah akter. Ja nisam
akter. Ja sam samo vozilo ili jedno orue. A onog momenta kada ovaj procep raste, sve to je
zlo otpada. Vi ne moete biti zli. Moete initi zlo samo kada nema procepa izmeu aktera i
akcije. Sada dobro tee automatski.
to je vei procep izmeu aktera i akcije, bolje je. ivot postaje sveta stvar. Vae telo
58

Ovo je ujedno i opis prakse budistike meditacije vipassana i satipatthana.

138

postaje hram. Sve to vas ini budnim, utvrenim unutar sebe, jeste abhyasa.
Od ovo dvoje, abhyasa unutranja praksa je napor da se bude vrsto utvren u sebi
samom.
To postaje vrsto utemeljeno u neprekidnom postojanju za dugo vreme, bez prekida i
sa smernom predanou.
Dve stvari. Neprekidna praksa za dugo vreme. Koliko dugo? To e zavisiti. To e
zavisiti od vas, od svake osobe, koliko dugo. Duina e zavisiti od intenziteta. Ako je jaina
totalna, onda ubrzo se to moe dogoditi, vrlo skoro. Ako intenzitet nije tako jak, onda e uzeti
dui period.
uo sam da je jednog jutra sufi mistik, Junaid, poao u etnju van svog sela. Jedan
ovek je dotrao i pitao Junaida: Glavni grad ovog kraljevstva elim da stignem u glavni
grad, jo koliko u morati da putujem? Koliko vremena e trebati?
Junaid je pogledao u oveka, i ne odgovorivi mu, opet poeo da hoda. ovek je
mislio: Ovaj stari ovek izgleda da je gluv. Pa je po drugi put pitao mnogo glasnije. elim
znati koliko vremena mi treba da stignem do glavnog grada!
Meutim, Junaid je opet nastavio da hoda. Nakon hodanja dve milje s tim ovekom,
Junaid ree: Moraete da hodate najmanje deset sati. Onda je ovek rekao: Ali mogli ste
mi to rei ranije! Junaid je kazao: Kako sam mogao to rei? Prvo sam morao znati vau
brzinu. To zavisi od vae brzine. Na ove dve milje ja sam posmatrao koja je vaa brzina.
Samo onda sam mogao da odgovorim. To zavisi od vae jaine, vae brzine.
Prva stvar je neprekidna praksa za dugi vremenski period bez prekida. Ovo treba
zapamtiti. Ako prekinete, ako radite za nekoliko dana, a onda ostavite za nekoliko dana, itav
napor je izgubljen. A kada zaponete ponovo, to je opet poetak.
Ako meditirate a onda kaete za nekoliko dana da nema problema, oseate lenjost,
oseate pospanost ujutru i kaete: Mogu da odgodim, mogu to raditi sutra, - ak i za jedan
proputen dan, vi ste izgubili rad od mnogo dana, zato to ne radite meditaciju danas, ve ete
raditi mnoge druge stvari. Te mnoge druge stvari pripadaju vaem starom obrascu, tako je
stvoren sloj. Vae jue i vae sutra je odseeno. Danas je postalo sloj, razliit sloj. Kontinuitet
je izgubljen, a kada sutra ponete ponovo to je opet poetak. Ja vidim, mnoge osobe
zapoinju, prestaju, opet zapoinju. Rad koji moe biti obavljen za nekoliko meseci onda traje
godinama.
Dakle ovo treba zapamtiti: bez prekidanja. Koju god praksu da ste odabrali, izaberite
je za ceo ivot, i nastavite da kujete po njoj, ne sluajte um. Um e pokuati da vas ubedi, a
um je najvei zavodnik. On moe dati sve vrste razloga da je danas nuno da se ne radi jer se
oseate bolesnim, postoji glavobolja, ne moete spavati nou, toliko ste bili umorni da danas
samo moete odmarati. Meutim to su trikovi uma.
Um eli da sledi svoj stari obrazac. Zato um eli da sledi svoj stari obrazac? Jer
postoji najmanji otpor; to je lake. Svako eli da sledi laki put, laki smer. Umu je lako samo
da sledi staro. Novo je teko.
Dakle um se opire svemu to je novo. Ako ste u praksi, u abhyasi, ne sluajte um,
nastavite da radite. Ubrzo ova nova praksa e ui duboko u va um, a um e prestati da se
odupire tome jer e to onda postati lake. Onda e umu biti lake da tee. Dok on ne postane
jedan lagani tok, nemojte prekidati. Moete ponititi dug napor od malo lenjosti. Dakle, to
mora da bude neprekidno.
I drugo, sa smernom predanou. Moete vriti praksu mehaniki, bez ljubavi, nema
predanosti, nema oseanja svetosti u tome. Onda e trajati jako dugo, jer kroz ljubav stvari
prodiru lako u vas. Kroz predanost vi ste otvoreni, vie otvoreni. Seme pada dublje.
Bez predanosti vi moete raditi istu stvar. Pogledajte u hram, moete imati
unajmljenog svetenika. On e raditi molitve neprekidno godinama, bez rezultata, bez
ispunjenja kroz njih. On ih vri kako je propisano, ali to je posao bez predanosti. On moe
pokazati predanost, ali je samo sluga. Zainteresovan je samo za svoju platu - ne za molitvu, ne
za puu, ne za ritual. To mora da bude uraeno - to je dunost; to nije ljubav. Stoga e on to
raditi, godinama. ak i za ceo svoj ivot on e biti iznajmljeni svetenik, plaen ovek. Na
kraju, on e umreti kao da se nikada nije molio. Umree u hramu molei - ali e umreti kao da
139

se nikada nije molio, jer nije bilo predanosti.

Stoga ne vrite abhyasu, praksu, bez predanosti, jer onda nepotrebno rasipate energiju.
Mnogo moe doi iz toga ako predanosti ima. Kakva je razlika? Razlika je u dunosti i
ljubavi. Dunost je neto to morate da uradite, ali ne uivate da radite to. Morate da iznesete
to nekako; morate da zavrite to pre. To je ba kao vidljivi posao. Ako je takav odnos, kako
onda moe prodreti u vas?
Ljubav nije dunost, vi uivate. Ne postoji granica u njenom uivanju, nema urbe da
se zavri to. to je dua, bolje je. Nje nikada nije dovoljno. Uvek oseate neto vie, neto
vie. Ona je uvek nezavrena. Ako je ovakvo dranje, onda stvari idu duboko u vas. Seme
dosee dublju zemlju. Predanost znai da ste u ljubavi sa posebnom abhyasom, praksom.
Posmatram mnoge ljude, radim s mnogim ljudima. Ovo vidim vrlo jasno. Oni koji
praktikuju meditaciju kao da rade samo tehniku, oni nastavljaju da je rade godinama, ali se
promene ne deavaju. To moe pomoi malo, telesno. Oni mogu biti zdraviji, njihova telesna
graa e dobiti neke dobrobiti iz toga. Ali to je samo jedna veba. A onda oni dolaze kod
mene i kau: Nita se ne dogaa.
Nita se i nee dogoditi, jer nain na koji oni to rade je neto spoljanje, upravo kao
rad - kao kada idu do kancelarije u devet i odlaze iz nje u pet. Bez uea oni mogu ii u
dvoranu za meditaciju. Mogu meditirati za jedan sat i vratiti se natrag, bez uea. To nije u
njihovom srcu.
Druga kategorija ljudi je ona koja to ini s ljubavlju. To nije pitanje da se ini neto.
To nije kvantitativno, to je kvalitativno - koliko ste ukljueni, koliko duboko volite to, koliko
mnogo uivate u tome - nije cilj, nije kraj, nije rezultat, ve sama praksa.
Sufiji kau ponavljanje imena Boga - ponavljanje imena Alaha - u sebi je blaenstvo.
Oni nastavljaju s ponavljanjem i uivaju. Ovo postaje njihov ceo ivot, samo ponavljanje
imena.
Nanak59 kae nam smaram - seanje imena je dovoljno. Vi jedete, odlazite da spavate,
kupate se, a neprekidno vae srce je ispunjeno seanjem. Samo nastavljajte sa ponavljanjem
Ram ili Alah ili bilo ta, ali ne kao re, (ve) kao predanost, kao ljubav.
Celo vae bie osea se ispunjeno, vibrira s tim, to postaje va najdublji dah. Ne
moete iveti bez toga. Ubrzo to stvara unutranju harmoniju, muziku. itavo vae bie
zapoinje da pada u harmoniju. Ekstaza se raa, brujea senzacija, slast vas okruuje. Ubrzo
ova slatkoa postaje vaa priroda. Onda ta god da kaete, to postaje ime Alaha; ta god
kaete, to postaje seanje na boansko.
Svaka praksa bez prekida i sa smernom predanou... za zapadni um je vrlo teka. Oni
mogu razumeti praksu, ali ne mogu razumeti smernu predanost. Oni su potpuno zaboravili taj
jezik, a bez tog jezika prakse zapadni tragaoci dolaze kod mene i kau: ta god da kaete mi
emo uraditi, i oni slede tano onako kako im je reeno. Ali oni rade na tome upravo kao to
rade na bilo kojoj drugoj tehnici. Oni nisu u ljubavi s tim; oni nisu postali ludi; oni nisu
izgubljeni u tome. Oni ostaju manipulanti.
Oni su majstori, i oni nastavljaju da manipuliu tehnikom ba kao to e sa svakim
mehanikim izumom manipulisati. Upravo kao kada ukljuite dugme i ventilator startuje nema potrebe ni za kakvom smernom predanou za dugme ili za ventilator. A sve u ivotu vi
radite tako, ali abhyasa se ne moe raditi na taj nain. Morate biti duboko povezani sa svojom
abhyasom, svojom praksom, da vi postanete sporedni, a praksa da postane primarna, da vi
postanete senka, a praksa da postane dua - kao da to niste vi koji vrite praksu. Tako praksa
poinje da se odvija sama od sebe, a vi ste samo deo nje, vibrirate s njom. Onda moe biti da
nikakvo vreme ne bude potrebno.
Sa dubokom predanou rezultati mogu uslediti odmah. U jednom trenutku predanosti
moete ponititi, otkopati mnogo ivota iz prolosti. U momentu duboke predanosti moete
postati potpuno slobodni od prolosti.
Inae je teko objasniti to, tu smernu predanost. Postoji prijateljstvo, postoji ljubav,
postoji razliit kvalitet prijateljstva plus ljubav to je nazvano smernom predanou.
59

Guru Nanak, duhovni uitelj sika.

140

Prijateljstvo i ljubav postoje izmeu jednakih. Ljubav izmeu suprotnog pola, prijateljstvo s
istim polom, ali na istom nivou - vi ste jednaki.
Saoseanje je upravo suprotno smernoj predanosti. Saoseanje potie od vieg izvora
prema niem izvoru. Sauee je kao reka koja tee sa Himalaja do okeana. Buddha je
saoseanje. Ko god doe kod njega, njegovo saoseanje tee nanie. Potovanje je ba
suprotno, kao da Gang tee od okeana prema Himalajima, od nieg prema viem.
Ljubav je izmeu jednakih, saoseanje je od vieg prema niem; predanost je od nieg
prema viem. Saoseanje i predanost su oboje iezli; samo prijateljstvo je ostalo. A bez
sauea i predanosti prijateljstvo samo visi izmeu. Mrtvo, jer dva pola nedostaju. A ono
moe da postoji, ivi, samo izmeu ova dva pola.
Ako ste u predanosti, onda e pre ili kasnije saoseanje zapoeti da tee prema vama.
Ako ste u predanosti, onda neki vii vrhunac e zapoeti da tee prema vama. Ali ako niste u
predanosti, saoseanje ne moe tei prema vama, vi niste otvoreni prema njemu.
Sva abhyasa, sva praksa, je da se postane smeran, najnii tako da najvie moe da
utie u vas - da postanete smerni. Kao to je Isus rekao: Samo oni koji stoje poslednji,
postae prvi u mom carstvu Bojem.60
Postanite najnii... poslednji. Iznenada, kada ste najnii, vi ste sposobni da primate
najvie. A samo prema najnioj dubini najvie je privueno, tegljeno. To postaje magnet. Sa
predanou znai vi ste najnii. Zbog toga budisti biraju da budu prosjaci, sufiji su izabrani
da budu prosjaci - ba najnii, prosjaci. Mi smo videli da se u ovim prosjacima najvie
dogodilo.
Ali to je njihov izbor. Oni su stavili sebe u poslednje. Oni su zadnji ljudi - ne u
nadmetanju sa nekim, samo slini dolini, niski, najnii.
Zbog toga se u starim sufi izrekama kae: Postani rob Boiji - ba rob, ponavljajui
njegovo ime, stalno zahvaljujui njemu, stalno oseajui zahvalnost, stalno ispunjeni s tako
mnogo blagoslova koje je on izlio na vas.
Sa ovim potovanjem, praktikovaete abhyasu, bez ometanja. Patanjali kae: Ovo
dvoje, vairagya i abhyasa, pomau umu da prestane. A kada um prestane, vi Jeste, po prvi
put, zaista ste ono to ste namenjeni da budete, ono to je vaa sudbina.

Poglavlje 8
ZAUSTAVI SE, I TO JE OVDE!
1. januara 1974.
Prvo pitanje:
Patanjali je istakao vanost nevezivanja, a to znai, prestanak elja, da se bude
ukorenjen u sebi samom. Inae da li je nevezivanje zaista na poetku putovanja, ili na samom
kraju?
Poetak i kraj nisu dve stvari. Poetak je kraj, stoga ih ne delite i ne razmiljajte u
terminima dualnosti. Ako elite da budete smireni na kraju, moraete da budete smireni od
samog poetka. U poetku tiina e biti kao seme, na kraju e biti kao drvo. Inae drvo je
skriveno u semenu, tako poetak je ba seme.
Koji god da je krajnji cilj, on mora biti skriven ovde i sada, ba u vama, na samom
poetku. Ako nije tu u poetku, ne moete ga postii na kraju. Naravno, tu e postojati razlika
- u poetku to moe biti samo seme; na kraju to e biti potpuno cvetanje. Moda ga neete
moi prepoznati kada je seme, ali je prisutan bilo da ga prepoznajete ili ne. Tako kada
60

Blago smernima duhom, jer njihovo je carstvo nebesko to je pogreno prevedeno u Bibliji kao blago
siromanima duhom. Radi se o smernosti, o svoenju sebe na pravu, istinitu meru i usklaenost, biti s pravom
merom u odnosu na boansko, a ne o siromatvu i tuposti.
141

Patanjali kae da je nuno nevezivanje na samom poetku putovanja, on ne kae da to nee

biti potrebno na kraju.
Nevezanost u poetku e biti s naporom; nevezanost na kraju e biti spontana. U
poetku vi ete morati da budete svesni toga, na kraju nee biti potrebno da imate svest o
tome. To e biti samo va prirodan tok.
U poetku morate praktikovati to. Konstantna budnost e biti potrebna. Postojae
borba s vaom prolou, sa vaim obrascima vezanosti; borba e biti prisutna. Na kraju nee
biti borbe, nema alternative, nema izbora. Vi ete jednostavno tei u pravcu beeljnosti. To e
morati da postane vaa priroda.
Ali zapamtite, koji god da je cilj, on mora biti praktikovan od samog poetka. Prvi
korak je takoe i poslednji. Dakle ovek mora biti vrlo paljiv oko prvog koraka. Ako je u
prvom ispravan smer, samo onda e zadnji biti ostvarljiv. Ako izostavite prvi korak, vi ste
propustili sve.
Ovo e dolaziti esto u va um, stoga shvatite to duboko jer mnoge stvari e Patanjali
rei koje izgledaju kao ciljevi. Nenasilje je cilj - kada osoba postane tako saoseajna, tako
duboko ispunjena ljubavlju, da ne postoji nasilje, nema mogunosti za nasilje. Ljubav ili
nenasilje je cilj. Patanjali e rei da praktikujete to od samog poetka.
Cilj mora biti u vaem vidokrugu od samog poetka. Prvi korak putovanja mora biti
apsolutno posveen cilju, usmeren prema cilju, kreui se prema cilju. To ne moe biti
apsolutna stvar u poetku, niti Patanjali oekuje to. Vi ne moete biti totalno nevezani, ali
moete pokuati. Sam napor e vam pomoi.
Imaete neuspeha mnogo puta; esto ete postati vezani. A va um je takav da ete ak
biti vezani uz nevezivanje. Va obrazac je tako svestan, ali napor, svesni napor, uskoro e vas
uiniti paljivim i svesnim. Jednom kada ponete oseati bedu vezanosti, manja e biti
potreba za naporom, jer niko ne eli da bude jadan, niko ne eli da bude nesrean.
Mi smo nesreni jer ne znamo ta inimo, ali enja u svakom ljudskom biu je prema
srei. Niko ne ezne za patnjom; svako stvara patnju jer ne znamo ta radimo. Ili se mi moda
kreemo u eljama prema srei, ali obrazac naeg uma je takav da se mi zapravo kreemo
prema nevolji.
Od samog poetka, kada je dete je roeno, odgajano, pogreni mehanizmi su uvoeni
u njegov um, pogreno dranje je hranjeno. Niko ne pokuava da naini sebe neispravnim, ali
nepravilni ljudi su svuda okolo. Oni ne mogu biti nita drugo, oni su bezuspeni i
bespomoni.
Dete je roeno bez ikakvog obrasca. Samo duboka enja za sreom je prisutna, ali
ono ne zna kako da postigne to; nije poznato kako.
Ono zna, to je sigurno, da ta srea treba da bude postignuta. Ono e se boriti celog
svog ivota, ali sredstva, metode kako to treba da se postigne, gde to treba da se postigne, gde
treba da ide da nae to, ono ne zna. Drutvo ga ui kako da postigne sreu, a drutvo nije kako
treba, ono je nepravedno, nepodesno, neistinito, nemoralno.
Dete eli sreu, ali mi ne znamo da ga nauimo da bude sreno. emu god da ga
uimo to postaje put prema patnji. Na primer, mi ga uimo da bude dobro. Mi ga uimo da ne
ini odreene stvari, a da ini izvesne stvari ak i bez razmiljanja da li je to prirodno ili
neprirodno. Kaemo: Radi ovo, nemoj raditi ono. Nae dobro moe da bude neprirodno ako ga neemu uimo da je dobro, a to je neprirodno, onda mu stvaramo obrazac patnje.
Na primer, dete je ljuto, a mi mu kaemo: Ljutnja je loa. Ne budi ljuto. Inae
ljutnja je prirodna, i samo govorei: Ne budi ljuto, mi ne unitavamo ljutnju, mi samo
uimo dete da potisne to. Potiskivanje e postati patnja, jer sve to je potisnuto postaje
otrovno. To se kree u same hemikalije tela; to je toksino. A neprekidnim uenjem, Ne budi
ljuto, mi ga uimo da otruje svoj vlastiti sistem.
Jednoj stvari ga ne uimo: kako da bude ljuto. Jednostavno ga uimo da suzbija
ljutnju. A mi ga moemo prisiliti zato to je zavisno od nas. Ono je bespomono, mora da nas
sledi. Ako kaemo: Ne budi ljuto, onda e se ono nasmejati. Taj osmeh e biti laan. Iznutra
ono kljua, unutra je u meteu, unutra postoji vatra, a spolja se smeje.
Malo dete - od njega mi pravimo licemera. Ono zna da je njegov osmeh laan, njegova
142

ljutnja je prava, ali realno treba da bude potisnuto, a nerealno da bude prinueno. Ono e biti
rascepljeno. Ubrzo, rascep e postati tako dubok, da kad god se ono nasmeje, osmeh e biti
laan.
A ako ono ne moe zaista biti ljuto, ono ne moe zaista biti ita jer realnost je
odbaena. Ono ne moe izraziti svoju ljubav, ono ne moe izraziti svoju ekstazu - ono ne
moe postati uplaeno od realnog. Ako odbacite deo realnog, cela realnost je odbaena, jer
realnost ne moe biti podeljena i dete ne moe deliti.
Jedna stvar je sigurna: dete je dolo do shvatanja da ono nije prihvaeno. Kakvo ono
jeste, nije prihvatljivo. Realno je ponekad zlo, dakle ono mora biti lano. Ono mora da koristi
lica, maske. Jednom kada ono naui ovo, ceo ivot e se kretati u lanoj dimenziji. A la
moe samo voditi do nevolje, la ne moe voditi do sree. Samo istina, autentina realnost,
moe vas voditi prema ekstazi, prema vrhuncu iskustva ivota - ljubavi, radosti, meditaciji,
kako god to nazivate.
Svako je odgajan po ovom obrascu, tako vi eznete za sreom, ali ta god da inite
kreira bedu. Prva stvar prema srei je da prihvatite sebe, a drutvo vas nikada ne ui da
prihvatite sebe. Ono vas ui da osuujete sebe, da budete krivi negde u sebi samom, da
odsecate mnoge delove. Ono vas obogaljuje, a obogaljen ovek ne moe dostii cilj. Svi smo
mi obogaljeni.
Vezanost je patnja, inae od samog poetka dete je ueno za vezanost. Majka bi
govorila detetu: Voli me, ja sam tvoja majka. Otac bi rekao: Voli me, ja sam tvoj otac kao da, ako je neko otac ili majka, onda on automatski postaje dopadljiv.
Upravo da se bude majka ne znai mnogo ili ba da se bude otac ne znai mnogo. Biti
otac znai prolaziti kroz veliku disciplinu. ovek mora da bude dopadljiv. Da se bude majka
nije samo da se raa. Da se bude majka oznaava veliki trening, veliku unutranju disciplinu.
Ona mora biti dopadljiva.
Ako majka jeste dopadljiva, onda e je dete voleti bez ikakvog vezivanja. Kad god
ono otkrije da je neko dopadljiv, ono e voleti. Ali majke nisu dopadljive, oevi nisu
dopadljivi; oni nikada nisu razmiljali u ovim terminima - da ljubav jeste kvalitet. Vi morate
da ga stvorite; vi to morate postati.
Morate da rastete. Samo onda moete stvoriti ljubav u drugima. To ne moe biti
traeno. Ako traite to, to moe biti jedna vezanost, ali ne ljubav. Dakle dete e voleti majku
jer je ona njegova majka. Majka ili otac, oni postaju ciljevi. Ovo su uzajamni odnosi, ne
ljubav. Onda ono postane vezano za porodicu, a porodica je destruktivna sila jer porodica
suseda je odvojena. Ona nije dopadljiva, jer vi ne pripadate njoj. Onda vaa zajednica, vaa
nacija... inae susedna nacija je neprijatelj.
Ne moete voleti celo oveanstvo. Vaa porodica nije izvorni uzrok. Porodica vas
nije vaspitala da budete dopadljiva osoba - i zaljubljena osoba. To je prisiljavanje nekih
uzajamnih odnosa. Vezanost je uzajamni odnos, a ljubav - ljubav je stanje uma. Va otac vam
nee rei: Budite zaljubljeni, jer ako ste zaljubljeni vi moete biti zaljubljeni u bilo koga.
ak ponekad i sused vam moe biti vie dopadljiv nego va otac, ali otac to ne moe da
prihvati - da bilo ko moe biti vie dopadljiv od njega, jer je on va otac. Tako uzajamni
odnos treba da bude nauen, ne ljubav.
Ovo je moja zemlja; zbog toga ja moram voleti ovu zemlju. Ako je jednostavno to
ueno, ta ljubav, onda ja mogu voleti svaku zemlju. Inae politiar e biti protiv toga, jer ako
volim neku zemlju, ako volim ovo tlo, onda ja ne mogu biti uvuen u rat. Dakle politiari e
uiti: Voli ovu zemlju. Ovo je vaa zemlja. Vi ste roeni ovde. Vi pripadate ovoj zemlji; va
ivot, vaa smrt, pripadaju ovoj zemlji. Tako vas on rtvuje za nju. Celo drutvo vas ui
uzajamnim odnosima, vezivanjima, ne ljubavi. Ljubav je opasna jer ona ne zna za granice.
Ona moe da se kree; ona je sloboda. Dakle vaa ena e vas uiti: Voli me jer ja sam tvoja
ena. Mu ui enu: Voli me jer ja sam tvoj mu. Niko ne ui ljubavi.
Ako se ljubav poduava, onda bi ena rekla: Ali druga osoba je vie dopadljiva. Ako
je svet zaista slobodan da voli, onda upravo biti mu ne moe nositi nikakvo znaenje, ba biti
ena ne znai nita. Onda e ljubav slobodno tei. Ali to je opasno; drutvo ne moe dozvoliti
to, porodica ne moe dozvoliti to, religija ne moe dozvoliti to. Tako u ime ljubavi oni ue
143

vezanost, i svako je u bedi.

Kada Patanjali kae: Nevezanost, on nije protiv ljubavi. Nevezanost znai biti
prirodan, zaljubljen, tean, ali ne postanite opsednuti i s loom navikom, odani poroku. Loa
navika je problem. Onda je to kao bolest. Vi ne moete voleti nikoga osim svog deteta - to je
loa navika. Onda ete biti u patnji. Vae dete moe umreti; onda nema mogunosti za vau
ljubav da tee. ak i ako vae dete nee umreti, ono e odrasti. A to vie odraste, vie e
postati nezavisno. A onda e biti bola. Svaka majka pati, svaki otac pati.
Dete e postati odraslo, ono e se zaljubiti u neku drugu enu. A onda majka pati;
suparnik je uao. Inae, to je zbog vezanosti. Ako majka zaista voli dete, pomoi e mu da
bude nezavisno. Pomoi e mu da se kree u svetu i naini koliko je mogue vie ljubavnih
kontakata, jer e ona znati da to vie volite vie ste ispunjeni. A kada se njeno dete zaljubi u
neku enu, ona e biti srena; plesae od radosti.
Ljubav vam nikada ne daje patnju ako volite nekoga, vi volite njegovu sreu. Ako ste
vezani za nekoga, vi ne volite njegovu sreu, volite samo svoju sebinost; vi ste usredsreeni
samo na svoje vlastite egoistine potrebe.
Frojd je otkrio mnoge stvari. Jedna od njih je majina ili oeva fiksacija (obrazovanje
navike, zaustavljanje psihikog razvoja). On kae: Najopasnija je ona majka koja prisiljava
dete da je voli toliko da ono postaje fiksirano, i nee biti sposobno da voli nikoga drugog.
Tako ima miliona ljudi koji pate od takvih fiksiranosti.
to se tie mog izuavanja drugih ljudi... Gotovo svi muevi, barem devedeset devet
procenata, pokuavaju da nau svoje majke u svojim enama. Naravno, ne moete nai svoju
majku u vaoj eni; vaa ena nije vaa majka. Ali u dubokoj fiksiranosti na majku, oni su
nezadovoljni sa enom jer ona se ne ponaa materinski s njima. A svaka ena traga za ocem u
muu. Nijedan mu nije va otac. Ako nije zadovoljna sa oinskim ponaanjem, onda je
razoarana.
Ovo su fiksiranja. U Patanjalijevom jeziku, on ih naziva vezanostima. Frojd ih naziva
fiksacijama. Re se razlikuje ali znaenje je isto. Nemojte biti fiksirani; budite teni.
Nevezanost znai da niste fiksirani. Ne budite kao ledene kocke, budite kao voda - teni. Ne
budite smrznuti.
Svaka vezanost postaje smrznuta stvar, mrtva. Ona ne vibrira sa ivotom; ona nije
konstantno pokretna reakcija. Ona nije iz momenta u momenat iva, ona je fiksirana. Vi volite
osobu - ako je to ljubav, onda ne moete predvideti ta e se dogoditi sledeeg momenta.
Nemogue je to predvideti; raspoloenje se menja kao (atmosfersko) vreme. Ne moete rei
da e sledeeg momenta va ljubavnik biti zaljubljen u vas. Sledeeg momenta moda on nee
oseati zaljubljenost. Ne moete to oekivati.
Ako sledeeg momenta on takoe bude voleo vas, to je dobro, vi ste zahvalni. Ako vas
ne voli sledeeg momenta, nita se ne moe uraditi, vi ste bespomoni. Morate prihvatiti
injenicu da on nema takvu sklonost. Nikako ne plaite zbog toga, jednostavno ne postoji
naklonost! Prihvatite situaciju. Ne prisiljavajte ljubavnika da se pretvara, jer pretvaranje je
opasno.
Ako oseam zaljubljenost prema vama, kaem: Ja vas volim, ali sledeeg trenutka
mogu rei: Ne, ja ne oseam nikakvu ljubav u ovom momentu. Tako postoje dve
mogunosti - bilo da prihvate moje nezaljubljeno raspoloenje, ili prisiljavate: Bilo da me
volite ili ne, barem pokaite da me volite. Ako me prisiljavate, onda ja postajem neiskren i
uzajamni odnos postaje pretvaranje, licemerje. Onda nismo iskreni jedno prema drugom. A
kada dve osobe nisu iskrene jedna prema drugoj, kako one mogu biti u ljubavi? Njihov
uzajamni odnos e postati fiksiranost.
ena i mu, oni su fiksirani, mrtvi. Sve je izvesno. Oni se ponaaju jedno prema
drugom kao stvari. Doete kod svoje kue, va nametaj e biti isti jer nametaj je mrtav.
Vaa kua e biti ista jer kua je mrtva. Ali vi ne moete oekivati od svoje ene da bude ista,
ona je iva, (ona je) osoba. Ako oekujete od nje da bude ista kao to je bila kada ste ostavili
kuu, onda je prisiljavate da bude samo kuni nametaj, samo stvar. 61 Vezanost prisiljava
61

Ovde Osho govori braku na osnovu iskustva u Indiji, gde je brak formalna institucija strogo determinisana.
144

povezane osobe da budu stvari, a ljubav pomae osobama da budu vie slobodne, da budu
vie nezavisne, da budu vie istinite. Inae istina moe biti samo u konstantnom teenju, ona
nikada ne moe biti zamrznuta. Kada Patanjali kae: Nevezanost on ne kae da ubijete
svoju ljubav. Pre, nasuprot tome, on kae: Ubijte sve to truje vau ljubav, ubijte sve
prepreke, unitite sve prepreke koje ubijaju vau ljubav. Samo jogin moe da voli. Svetovna
osoba ne moe biti zaljubljena, ona moe biti samo vezana.
Zapamtite ovo: vezanost oznaava fiksaciju - i ne moete prihvatiti nita novo u njoj,
samo prolost. Ne dozvoljavate sadanjosti, ne dozvoljavate budunosti da ita promeni. A
ivot je promena. Samo smrt je nepromenljiva.
Ako ste nevezani, onda iz momenta u momenat se kreete bez ikakvog fiksiranja.
Svakog momenta ivot e doneti nove sree, nove nevolje. Bie tamnih noi, a bie i sunanih
dana, ali vi ste otvoreni; nemate fiksiran um. Kada nemate fiksiran um ak i bedne situacije ne
mogu vam dati patnju, jer nemate nita da ih uporedite. Niste oekivali neto protiv toga,
stoga ne moete biti frustrirani.
Postajete frustrirani zbog vaih potreba. Mislili ste da kada se vratite kui, vaa ena
e upravo stajati napolju da vam izrazi dobrodolicu. Ako ona ne stoji napolju da vam iskae
dobrodolicu, vi ne moete to prihvatiti. To vam stvara frustraciju i patnju. Vi zahtevate, a
kroz zahtevanje stvarate patnju. Zahtevanje je mogue samo ako ste vezani. Ne moete
zahtevati (nita) od osobe koja vam je stranac. Samo sa vezanou zahtevanje ulazi unutra.
Zbog toga vezivanje postaje pakleno.
Patanjali kae: Ne budite vezani. To znai tecite, prihvatajte, ta god ivot donese.
Ne zahtevajte i ne prisiljavajte. ivot nee slediti vas. Ne moete prisiliti ivot da bude po
vama. Bolje je tei s rekom radije nego je gurati. Samo tecite s njom! Postaje mogue mnogo
sree. Ve ima mnogo sree oko vas, ali je ne moete videti zbog vaih pogrenih fiksiranosti.
Inae ova nevezanost u poetku bie samo seme. Na kraju, nevezanost e znaiti
beeljnost, nepostojanje elje. U poetku, nemanje potrebe, na kraju nepostojanje elje.
Inae ako elite da dostignete taj cilj nemanja elje, zaponite od nemanja potrebe.
ak i za dvadeset etiri asa probajte Patanjalijevu formulu. Upravo za dvadeset etiri sata,
tecite s ivotom ne zahtevajui nita. ta god da ivot da, oseajte zahvalnost, blagodarnost.
Nepristrasno se kreite za dvadeset etiri sata u pobonom stanju uma - ne pitajui, ne
zahtevajui, ne oekujui - i imaete novi poetak. Ovih dvadeset etiri sata e postati novi
prozor. I osetiete kako ekstatini moete postati.
Inae moraete biti budni, oprezni, u poetku. Ne moe se oekivati da tragaocu
nevezanost bude spontan in.
Drugo pitanje:
Kako to da prosvetljen ovek predaje sebe samo oveku, kao to je Buddha to uinio u
sluaju Mahakashyape? Zaista, ovo je specifina Budistika tradicija da uenik prima
svetlost (direktne spoznaje uenja) neprekidno od osam generacija. Zar nije bilo mogue
grupi da bude njegov primalac?
Ne, to nikada nije mogue jer grupa nema duu, grupa nema Sopstvo. Samo pojedinac
moe biti onaj koji prima, primalac, jer samo individua ima srce. Grupa nije osoba.
Vi ste ovde, ja govorim, ali ja ne govorim grupi jer sa grupom ne moe biti
komunikacije. Ja govorim ovde svakom pojedincu. Vi ste se sakupili u grupi, ali me ne sluate
kao grupa; vi me sluate kao pojedinci. Zaista, grupa ne postoji. Samo pojedinci postoje.
Grupa je samo re. Ona nema realnost, nema sutinu. To je samo ime kolektiva.
Ne moete voleti grupu, ne moete voleti naciju, ne moete voleti oveanstvo.
Meutim postoje osobe koje tvrde da vole oveanstvo. One obmanjuju sebe jer ne postoji
nigde nita slino oveanstvu, samo postoje ljudska bia. Idi i trai, nikada nee negde nai
oveanstvo.
Zaista, one osobe koje tvrde da vole oveanstvo, to su osobe koje ne mogu voleti
osobe. One su nesposobne da budu u ljubavi sa osobama. Onda velika imena - oveanstvo,
nacija, univerzum. One ak mogu voleti Boga, ali ne mogu voleti osobu, jer da se voli osoba
145

jeste naporno, teko. To je borba. Morate promeniti sebe. Da volite oveanstvo, nema
problema - ne postoji oveanstvo; vi ste sami. Istina, lepota, ljubav ili bilo ta to je znaajno
uvek pripada pojedincu. Samo pojedinci mogu biti primaoci.
Deset hiljada monaha je bilo tamo kada je Buddha izlio svoje bie u Mahakashyapu,
ali grupa je bila nesposobna. Nijedna grupa ne moe biti sposobna, jer svest je individualna,
svesnost je pojedinana. Mahakashyapa se uzdigao do najvie take gde je mogao da primi
Budu. Druge individue mogu takoe postati najvia taka, ali ne grupa.
Religija u osnovi ostaje individualistika, a to ne moe biti drugaije. To je jedna od
osnovnih borbi izmeu komunizma i religije. Komunizam razmilja u terminima grupe,
drutva, kolektiva, a religija misli u terminima individualne osobe, Sopstva. Komunizam misli
da drutvo moe biti promenjeno kao celina, a religija misli da samo individue mogu biti
promenjene. Drutvo ne moe biti promenjeno kao celina jer drutvo nema duu, ono se ne
moe preobraziti. Zapravo, ne postoji drutvo, samo pojedinci.
Komunizam kae da ne postoje individue, samo drutvo. Komunizam i religija, oni su
apsolutno antagonistiki, a ovo je antagonizam - ako komunizam postane nadmoan, onda
individualna sloboda iezava. Onda samo drutvo postoji. Individui zaista nije dozvoljeno da
bude tu. Ona moe postojati samo kao deo, kao zubac u toku. Individui ne moe biti
dozvoljeno da bude bie.
uo sam jednu anegdotu. Jedan ovek je izvestio moskovsku policiju da je njegov
papagaj izgubljen. Tako je on upuen slubeniku koji je nadlean. Slubenik je zapisao, i
pitao: Da li papagaj govori? On govori? ovek se uplaio, malo se uznemirio, bilo mu je
neudobno. ovek je rekao: Da, on govori. Inae koju god politiku opciju on izraava, te
politike opcije su njegove vlastite! Papagaj! Ova osoba se uplaila jer papagaj misli da ove
politike opcije moraju pripadati njegovom gospodaru. Papagaj jednostavno imitira.
Individualnost nije dozvoljena. Ne moete imati svoja miljenja. Miljenja su briga
drave, grupnog uma. Grupni um je najnia mogua stvar. Individue mogu dosegnuti vrh;
nijedna grupa ne moe nikada postati slina Budi, ili slina Isusu. Samo individualni vrhovi.
Buda predaje svoje itavo ivotno iskustvo Mahakashyapi, jer ne postoji drugi nain.
To ne moe biti predato nijednoj grupi. To ne moe biti; to je nemogue. Komunikacija moe
biti samo izmeu dve individue. Ona je lina, duboko lina vera. Grupa je bezlina. A
zapazite da grupa moe uiniti mnoge stvari - mahnitost je mogua u grupi, ali Budinstvo nije
mogue. Grupa moe biti luda, ali grupa ne moe biti prosvetljena.
to je nia pojava, grupa moe u njoj uestvovati vie. Tako svi veliki grehovi su
poinjeni od grupe, ne od pojedinaca. Pojedinac moe da ubije nekoliko ljudi, ali pojedinac ne
moe postati Faizam, on ne moe ubiti milione. Faizam moe ubiti milione, i to sa
mirnom saveu!
Posle drugog svetskog rata svi ratni zloinci izjasnili su se da oni nisu odgovorni;
njima je samo bilo nareeno odozgo, i oni su sledili zapovesti. Oni su samo bili deo grupe.
ak i Hitler i Musolini su bili veoma mnogo osetljivi u svojim privatnim ivotima. Hitler je
imao obiaj da slua muziku. Ponekad je ak imao obiaj da slika, voleo je slikanje. Izgleda
nemogue, Hitler je voleo slikanje, tako osetljivo, a ubijao je milione Jevreja bez ikakve
neugodnosti, bez ikakvog nemira u svojoj savesti, ak i bez titanja. On nije bio odgovoran.
Onda je on bio voa grupe.
Kada se kreete u gomili, moete poiniti sve jer oseate: Gomila to ini. Ja sam
samo deo nje. Sami, vi ete promisliti tri puta, da li da to uinite ili ne. U gomili odgovornost
se gubi, vae individualno miljenje se gubi, vaa diskriminacija se gubi, vaa svesnost se
gubi. Vi postajete samo deo gomile. Gomila moe da poludi. Svaka zemlja zna, svako vreme
zna da gomila moe da poludi, a onda mogu uiniti sve. Inae nikada se nije ulo da gomila
moe postati prosvetljena.
Via stanja svesnosti mogu da postignu samo pojedinci. Vie odgovornosti mora da se
oseti - vie individualne odgovornosti, vie svesnosti. to vie oseate da ste odgovorni, vie
oseate da morate biti svesni, vie postajete individualni.
Buda saoptava Mahakashyapi svoje tiho iskustvo, svoj mirni sambodhi, svoje tiho
prosvetljenje, jer Mahakashyapa je takoe postao vrh, visina, a dve visine mogu da se sretnu
146

sada. To e uvek biti tako. Dakle, ako elite da dosegnete najvii vrh, ne razmiljajte u
terminima grupa, razmiljajte u terminima svog vlastitog identiteta. Grupa moe biti korisna u
poetku, ali to vie rastete, grupa sve manje i manje moe da bude korisna.
Nastupa taka kada grupa ne moe biti ni od kakve pomoi, vi ste ostavljeni sami. A
kada ste totalno sami i poinjete da rastete iz svoje usamljenosti, po prvi put ste se
kristalizovali. Vi postajete dua, Sopstvo.
Tree pitanje:
Praksa je vrsta uslovljavanja na fizikom i mentalnom nivou, a kroz uslovljavanje
drutvo dri oveka svojim robom. U tom sluaju kako je Patanjalijeva praksa orue za
oslobaanje?
Drutvo vas uslovljava da bi od vas nainilo roba, poslunog lana, tako da izgleda
valjano samo zato jer vi brkate dva tipa uslovljavanja.
Doli ste kod mene, preli ste put. Kada se vraate natrag, putovaete istim putem. Um
moe da pita: Put koji me je doveo ovde, kako moe da me vrati natrag, isti put? Staza e
biti ista, va pravac e biti razliit - sasvim suprotan. Dok ste dolazili prema meni vi ste bili
okrenuli lice prema meni, kada odlazite okreete lice u suprotnom pravcu, a staza e biti ista.
Drutvo vas uslovljava da vas naini poslunim lanom, da vas naini robom. Samo
put. Isti put treba da se pree da vas uini slobodnim, samo pravac treba da bude suprotan.
Ista metoda treba da se koristi da se oslobodite uslovljenosti.
Seam se jedne parabole. Jednom je Buddha doao kod svojih monaha; iao je da
odri propoved. Seo je ispod drveta. U ruci je drao maramicu. itavo bratstvo je posmatralo
ta on radi. Onda je on vezao pet vorova na maramici i pitao: ta treba da uinim da bih
odvezao vorove ove maramice? ta treba da uinim? Postavio je dva pitanja. Jedno: Da li
je maramica ista kada nije bilo vorova na njoj ili je razliita?
Jedan bhikkhu, jedan monah, je rekao: U nekom smislu je ista jer se kvalitet
maramice nije promenio. ak i sa vorovima ona je ista, ista maramica. Inherentna
(unutranja) priroda ostaje ista. Ali u jednom smislu se promenila jer se neto novo pojavilo.
vorovi nisu bili, a sada vorova ima. Dakle, povrinski ona se promenila, ali duboko dole
ona je ostala ista.
Buda je rekao: Ovo je reenje ljudskog uma. Duboko dole on ostaje nevezan u
vorove. Kvalitet ostaje isti. Kada postanete Buda, prosvetljen ovek, vi neete imati
razliitu svest. Kvalitet e biti isti. Razlika je samo da ste sada vezani u vorove kao
maramica; vaa svest ima nekoliko vorova.
Druga stvar, pitao je Buda: ta treba da uradim da bih razvezao vorove na
maramici? Drugi monah je rekao: Dok ne znamo kako ste je vezali u vorove, ne moemo
rei nita, jer e morati da se primeni obrnuti proces. Nain na koji ste napravili vorove prvo
mora da se zna, jer e to u obrnutom redosledu biti opet put da se odveu vorovi. Onda je
Buddha rekao: Ovo je druga stvar. Sada ste doli u ovo ropstvo, ovo treba razumeti. Kako ste
uslovljeni u vaem ropstvu, to treba razumeti, jer isti e biti proces, u obrnutom redosledu, da
sebe oslobodite uslovljenosti .
Ako je vezanost uslovljavajui faktor, onda nevezanost e biti faktor oslobaanja
uslovljenosti. Ako vas oekivanje vodi u patnju, onda neoekivanje e vas voditi u nemanje
patnje. Ako ljutnja stvara pakao u vama, onda saoseanje e kreirati raj. Dakle kakav god da
je proces nevolje, obrnuto e biti proces sree. Oslobaanje, uslovljavanje znai da ste
razumeli itav, u vor vezan, fenomen ljudske svesti kakav on jeste. Ceo proces joge je (nita
drugo do) razumevanje sloenih vorova i njihovo odvezivanje, njihovo oslobaanje
uslovljavanja. To nije preuslovljavanje, zapamtite. To je jednostavno uklanjanje
uslovljavanja; to nije negativno. Ako bi to bilo preuslovljavanje, onda biste opet postali rob novi tip roba i novo utamnienje. Dakle ovu razliku treba zapamtiti; to je oslobaanje
uslovljenosti, ne preuslovljavanje.
Zbog ovoga su nastali mnogi problemi. Krinamurti nastavlja da govori da ako bilo ta
uinite to e postati preuslovljavanje, stoga ne inite nita. Ako uinite ma ta, to e postati
preuslovljavanje, moete biti bolji rob, ali ete ostati rob. Sluajui njega, mnogi ljudi su
147

prekinuli sve delatnosti. Ali to ih nije uinilo osloboenim. Oni nisu osloboeni. Uslovljenost
je prisutna. Oni se ne preuslovljavaju. Sluajui Krinamurtija, oni su se zaustavili, oni nisu
preuslovljeni. Ali takoe nisu ni osloboeni uslovljenosti. Oni ostaju robovi.
Zato ja ne preuslovljavam, niti je Patanjali za preuslovljavanje (prepravljanje). Ja
sam za oslobaanje uslovljavanja, i Patanjali je takoe za uklanjanje uslovljavanja. Samo
razumite um. Koja god da je bolest, razumite bolest, dijagnozirajte je, i uklonite u obrnutom
sledu.
Kakva je razlika? Uzmimo neki realan primer. Ljutnja je uslovljavanje; to ste nauili.
Psiholozi kau da je to naueno, to je programirana stvar. Vae drutvo vas ui tome. Postoje
ak i sada drutva koja se nikada ne ljute. Postoje drutva, male plemenske zajednice jo
postoje, koje nikada nisu upoznale nikakvu borbu, nisu ratovali.
Na Filipinima, postoje mala praistorijska plemena. Za tri hiljade godina nisu upoznala
nikakvu borbu, nijedno ubistvo, nijedno samoubistvo. ta se dogodilo njima? Oni su najvei
ljubitelji mira, najsreniji. Njihovo drutvo od samog poetka nikada ih ne uslovljava za
ljutnju. U tom plemenu, ak i u vaim snovima ako ubijete nekoga, morate otii i moliti za
oprotaj - ak i u snu. Ako se naljutite na nekoga u snu i potuete se, sledeeg dana morate
objaviti selu da ste uradili neto pogreno. Onda e se selo sakupiti zajedno, i mudri ljudi
postaviti dijagnozu vaeg sna i preporuie vam ta sada treba da uradite - ak i mala deca!
itao sam analize njihovih snova. Izgleda da su oni jedni od najpronicljivijih ljudi.
Malo dete sanja. U snu ono vidi deaka iz susedstva, vrlo tunog. Ono ispria san svom ocu
ujutru: Video sam deaka iz susedstva vrlo tunog. Tako otac razmilja o tome, zatvori
svoje oi, meditira, i onda kae: Ako si ga video tunog, to znai na neki nain je njegova
alost povezana s tobom. Niko drugi nije sanjao o njemu da je on tuan, tako da si znajui i
neznajui uinio neto to je stvorilo njegovu alost. Ili, ako ti nisi uradio, u budunosti e to
uraditi. Dakle, san je samo predskazanje za budunost. Idi sa mnogo slatkia, mnogo poklona.
Daj slatkie i poklone deaku za njegov oprotaj - bilo da je neto uinjeno u prolosti ili e
neto uraditi u budunosti.
Tako dete odlazi, daje voe, slatkie, darove, i moli njegov oprotaj jer je nekako, u
snu, on odgovoran za njegovu alost. Od samog poetka dete se odgaja na taj nain. Ako je
ovo pleme postojalo bez borbe, ubistva, samoubistva, to nije udo. Oni ne mogu to pojmiti.
Drugaija vrsta uma tamo funkcionie.
Psiholozi kau da mrnja ili ljutnja nisu prirodni. Ljubav je prirodna; mrnja i ljutnja
su samo stvorene. One su prepreka u ljubavi, i drutvo vas uslovljava njima. Neuslovljavanje
znai da ta god je drutvo uradilo, ono je uradilo. Nema koristi nastavljati osuivati ga; to je
ve sluaj. Govorei jednostavno da je drutvo odgovorno, vama se ne pomae. To je
uraeno. Sada, ba sada, moete ukloniti uslovljenost. Dakle, kakav god da je va problem,
pogledajte duboko u problem. Prodrite u njega, analizirajte ga, i vidite kako ste uslovljeni
njime.
Na primer, postoje drutva koja nikada ne oseaju nadmetanje. ak u Indiji, ima
drevnih plemena u kojima ne postoji nadmetanje. Naravno, oni ne mogu biti vrlo napredni, po
naim merilima, jer na napredak moe jedino da bude kroz nadmetanje. Oni nisu
konkurentni. Zato to nisu konkurentni, oni nisu ljuti, nisu ljubomorni, nisu tako ispunjeni
mrnjom, nisu nasilni. Oni ne oekuju mnogo, a s onim ta god da im ivot d, oseaju se
sreni i zahvalni.
Vama, ma ta da ivot d, vi se neete oseati zahvalni. Uvek ete biti frustrirani, jer
uvek traite vie. I nema kraja vaim oekivanjima i eljama. Tako, ako se oseate bedno,
pogledajte u nevolju i analizirajte je. Koji su uslovljavajui faktori koji kreiraju patnju? Nije
mnogo teko da se to razume. Ako moete stvoriti patnju, ako ste tako sposobni da stvorite
nevolju, nije teko razumeti je. Ako je moete stvoriti, moete je razumeti.
itavo Patanjalijevo gledite je ovo: posmatrajui ljudsku patnju, otkriveno je da je
ovek sam odgovoran za nju. On ini neto da bi je stvorio. To injenje je postalo navika, tako
da on nastavlja to da ini. To je postalo ponavljanje, mehaniko, slino robotu. Ako postanete
paljivi, moete odbaciti to. Moete jednostavno rei: Ja sam kooperativan. Mehanizam e
poeti tako da vas neko uvredi. Vi samo ostanite mirni, ostanite tihi. Mehanizam e zapoeti,
148

on e doneti proli obrazac. Ljutnja e dolaziti, dim e se dizati, a vi ete se oseati na ivici da
postanete ludi. Ali mirujte. Nemojte saraivati i samo posmatrajte ta mehanizam ini.
Osetiete obrtanja, kotrljanja unutra u vama, ali ona su nemona jer vi ne saraujete.
Ili, ako oseate da je nemogue ostati u takvom mirnom stanju, onda zatvorite svoja
vrata, krenite u sobu, imajte jastuk pred sobom, i udarajte po jastuku. Budite ljuti na jastuk. A
kada ga udarate, postajui ljuti i ludi s jastukom, upravo nastavite da posmatrate ta radite, ta
se dogaa, kako se obrazac sam ponavlja.
Ako moete ostati mirni, to je najbolje. Ako oseate da je to teko, povucite se, onda
krenite u sobu i budite ljuti na jastuk, jer s jastukom svoju ludost moete potpuno da vidite;
ona e postati transparentna. A jastuk nee reagovati pa moete posmatrati mnogo lake. Ne
postoji opasnost, nema, ne postoji problem bezbednosti. Moete posmatrati. Lagano,
podizanje ljutnje i opadanje ljutnje.
Posmatrajte oboje, ritam. A kada je vaa ljutnja iscrpljena, ne oseate se vie kao da
udarate jastuk, ili ste zapoeli da se smejete ili se oseate smenim, zatvorite svoje oi, sednite
na pod, i meditirajte o tome to se deavalo. Da li jo uvek oseate ljutnju prema osobi koja
vas je uvredila, ili je to baeno na jastuk? Oseate neki mir koji vas obuzima. Neete oseati
ljutnju sad na dotinu osobu. Pre ete oseati saoseanje prema njoj.
Pre dve godine ovde je bio jedan ameriki mladi. On je pobegao iz Amerike samo
zbog jednog problema, jedne opsesije: stalno je mislio da ubije svog oca. Otac mora da je bio
opasan ovek; mora da je previe guio ovog mladia. U svojim snovima razmiljao je da
ubije, u svojim dnevnim sanjarenjima takoe je razmiljao da ubije svog oca. Pobegao je od
kue samo zato da tu ne bude vie oca. Inae, svakog dana neto se moglo dogoditi. Kad je
ludilo tu, ono moe buknuti svakog momenta.
Bio je ovde sa mnom. Rekao sam mu: Nemoj guiti to. Dao sam mu jastuk i rekao:
Ovo je tvoj otac. Sada uini ta god eli. U poetku je poeo da se smeje, smejao se
ludaki. Rekao je: To izgleda smeno. Ja sam mu rekao: Pusti neka bude smeno. Ako je
to u umu, pusti to da izae. Petnaest dana je on stalno tukao i cepao jastuk, i radio je to.
esnaestog dana je doao s noem. Ja mu to nisam rekao. Pa sam ga pitao: ta e ti taj no?
Rekao je: Sada me ne zaustavljaj. Pusti me da ubijem. Sada jastuk nije za mene
jastuk. Jastuk je zaista postao moj otac. Onda je poeo da plae; suze su lile iz njegovih
oiju. Postao je smiren, oputen i rekao mi je: Oseam mnogo ljubavi prema mom ocu,
mnogo saoseanja. Dozvoli mi sada da se vratim natrag.
On se vratio sada. Odnos se potpuno promenio. ta se dogodilo? Samo mehanika
opsesija je izbaena.
Ako moete ostati mirni kada neki stari obrazac hvata va um, to je dobro. Ako ne
moete, onda mu dozvolite da se dogodi na dramatian nain, ali sam, ne sa nekim. Jer kad
god ispoljavate va obrazac, i to delite sa nekim, to stvara novu reakciju i to je zlokoban krug.
Najznaajnija stvar je da se bude oprezan za obrazac - bilo da stojite smireno ili
odraujete vau ljutnju i mrnju. Ako moete uvideti mehanizam, moete ga ponititi.
Svi koraci u jogi su samo za ponitavanje neega to ste inili. Oni su negativni; nita
novo ne treba da se kreira. Samo nepravilno treba da bude uniteno, i ispravno je ve tu. Nita
pozitivno ne treba da se ini, samo neto negativno. Pozitivno je skriveno tu. To je ba kao to
je potok tu, skriven ispod stene. Vi ne treba da stvarate potok. Stena je tu. Stena mora da bude
uklonjena. Jednom kada je stena uklonjena, potok zapoinje da tee.
Blaenstvo, srea, radost ili kako god da to nazivate je tu, ve tee u vama. Samo neke
stene su tu. Ove stene su uslovljavanja iz drutva. Uklonite njihovo uslovljavanje. Ako
oseate vezanost, ona je stena, onda uinite napor za nevezivanje. Ako oseate ljutnju, ona je
stena, onda uloite napore za nemanje ljutnje. Ako oseate pohlepu, ona je stena, onda uloite
napore za nemanje pohlepe. Samo uinite suprotno. Nemojte guiti ljutnju. Samo inite
suprotno, uinite neto to nije ljutnja. Nemojte samo potiskivati ljutnju; inite neto to nije
ljutnja. U Japanu, kada se neko naljuti, imaju tradicionalno uenje. Ako se neko naljuti,
odmah mora da uini neto to nije ljutnja. Ista energija koja bi krenula u ljutnju, odlazi u neljutnju. Energija je neutralna. Ako oseate ljutnju na nekoga i elite da oamarite njegovo lice,
dajte mu cvet i posmatrajte ta se dogaa.
149

elite da pljusnete njegovo lice, elite da uinite neto - to je bila ljutnja. Dajte mu
cvet i samo posmatrajte ta se dogaa u vama - vi inite neto to je od nemanja ljutnje. A ista
energija je htela da pokrenete svoju ruku pokrenue vae srce. Ista energija koja je htela da ga
udari sada e mu dati cvet. Ali kvalitet se promenio. Uinili ste neto. A energija je neutralna.
Ako ne uinite neto, onda vi potiskujete - a potiskivanje je otrovno. Uinite neto, ali samo
suprotno. A to nije novo uslovljavanje, uklanjanje starog uslovljavanja. Kada je staro iezlo,
nije nuno da brinete ni o emu. Onda moete tei spontano.
Poslednje, etvrto pitanje:
Rekli ste da spiritualno nastojanje moe da uzme dvadeset do trideset godina ivota,
ili ak ivot, i da je ak i tada rano. Meutim, zapadni um izgleda da je orijentisan na
rezultate, nestrpljiv i previe praktian. On eli odmah rezultate. Religijske tehnike dolaze i
odlaze kao drugi hirovi na zapadu. Kako onda nameravate da uvedete jogu u zapadni um?
Ja nisam zainteresovan za zapadni um ili istoni um. Ovo su dva aspekta uma. Ja sam
zainteresovan za um. A ova istono-zapadna dihotomija nije mnogo znaajna, nije ak bitna
sada. Ima istonih umova na Zapadu, a ima i zapadnih umova na Istoku. Sada je cela stvar
postala izmeana. Stari Istok je iezao potpuno.
Seam se taoistike anegdote. Tri taoista su meditirali u peini. Jedna godina je prola.
Bili su smireni, sedeli su i meditirali. Jednog dana je proao u blizini jedan konjanik. Oni su
ga ugledali. Jedan od trojice pustinjaka je rekao: Konj koga je jahao bio je beo. Druga
dvojica su ostali nemi. Posle jedne godine, drugi pustinjak je rekao: Konj je bio crn, nije bio
beo. Onda je opet prola jo jedna godina. Trei pustinjak je rekao: Ako e biti rasprave, ja
odlazim! Ometate moju tiinu!
ta znai da li je konj bio beo ili crn? Tri godine. Meutim, ovakav je tok na Istoku.
Vremena nema. Istok nije svestan vremena uopte. Istok ivi u venosti, kao da vreme ne
prolazi. Sve je bilo statino.
Inae taj Istok vie ne postoji. Zapad je pokvario sve; Istok je iezao. Kroz zapadno
obrazovanje sada je sve zapadno. Samo je nekoliko ljudi slinih ostrvima koji su istonjaci oni mogu biti na Zapadu, mogu biti na Istoku, nisu ni na koji nain ogranieni na Istoku.
Inae svet kao celina, svet u potpunosti je postao zapadni.
Joga kae - i pustite da to prodre u vas vrlo duboko jer e to biti vrlo znaajno - joga
kae da to ste vie nestrpljivi, vie vremena e biti potrebno za va preobraaj. to ste vie u
urbi, vie ete biti zadrani. urba stvara takvu konfuziju da e odlaganje biti rezultat.
to ste manje u urbi, ranije e biti rezultata. Ako ste beskonano strpljivi, ba ovog
momenta transformacija se moe dogoditi. Ako ste spremni da ekate zauvek, moda neete
ekati ak ni do sledeeg trenutka. Ba ovog momenta stvar se moe dogoditi, jer to nije
pitanje vremena, to je pitanje kvaliteta vaeg uma.
Beskonano strpljenje. Jednostavno nemanje enje za rezultatima daje vam mnogo
dubine. urba vas ini plitkim. Vi ste u takvoj urbi da ne moete biti duboki. Ovog trenutka
vi niste zainteresovani ovde u ovom momentu, nego ta e se dogoditi u sledeem.
Zainteresovani ste za rezultat. Kreete se ispred sebe; vaa dinamika je luda. Tako moete
juriti previe, moete putovati previe, a da ne stignete nigde jer cilj koji treba postii je ba
ovde. Treba da se bacite u to, ne da ga dostiete bilo gde. A baciti se moete samo ako ste
potpuno strpljivi.
Reci u vam jednu zen anegdotu. Jedan zen monah je prolazio kroz umu. Iznenada je
postao svestan da ga tigar sledi, pa je poeo da tri. Ali njegovo tranje je zenovskog tipa; on
se nije urio. On nije lud. Njegovo tranje je takoe glatko, harmonino. Uivao je u tome.
Reeno je da monah misli u umu: Ako tigar uiva u tome, zato ne bih ja?
A tigar ga je sledio. Onda je doao blizu provalije. Upravo da bi pobegao od tigra
obesio se o granu drveta. Onda je pogledao dole. Lav je stajao dole ekajui na njega. Onda je
stigao tigar, stao je pokraj drveta na vrhu breuljka. On je visio izmeu, samo na grani, a lav
je ekao na njega, duboko dole. On se smejao. Onda je pogledao. Dva mia su upravo grickala
150

granu... jedan beo, a jedan crn. Onda se on smejao vrlo glasno. Rekao je: Ovo je ivot. Dan i
no, beo i crni mi grickaju. Gde god da krenem, smrt me eka. Ovo je ivot! Reeno je da je
tada dostigao satori - prvo svetlucanje prosvetljenja. Ovo je ivot! Nita ne treba brinuti; tako
stvari idu. Gde god vi krenete smrt eka, a ak i ako ne idete nikuda dan i no seckaju va
ivot. Stoga se on glasno smejao.
Onda je pogledao okolo, jer sada je fiksiran. Sada nema brige. Kada je smrt sigurna,
emu briga? Samo u nesigurnosti ima brige. Kada je sve izvesno, nema brige; sada je to
postala sudbina. Stoga je traio kako da uiva u ovih nekoliko momenata. Postao je svestan,
upravo pored grane nekoliko jagoda, ubrao ih i pojeo. Bile su najbolje u njegovom ivotu.
Uivao je u njima, i kae se da je tog momenta postao prosvetljen.
Postao je Buddha jer smrt je tako blizu a ak ni tada nije bio u urbi. Mogao je da
uiva u jagodama. To je slatko! Ukus je sladak! On zahvaljuje Bogu. Kae se da u tom
momentu sve iezava - tigar, lav, grana, on sam. On je postao kosmos.
Ovo je strpljenje, apsolutno strpljenje! Gde god da ste, u tom momentu uivajte bez
pitanja za budunost. Nema budunosti u umu - samo sadanji momenat, sadanjost trenutka,
a vi ste zadovoljni. Onda nije potrebno da se ide nigde. Gde god ste, sa same te take vi ete
se baciti u okean; postaete jedno s kosmosom.
Inae um nije zainteresovan za ovde i sada. Um je zainteresovan negde u budunosti
za neke rezultate. Dakle, pitanje je, na nain relevantan za takav um, moderan um, hoe li biti
bolje nazvati ga tako, nego zapadnim. Moderan um je stalno opsednut budunou, sa
rezultatima, ne sa ovde i sada.
Kako se taj um moe nauiti jogi? Ovaj um se moe nauiti jogi jer ova orjentacija ka
budunosti ne vodi nigde. Ova orjentacija ka budunosti je kreiranje konstantne patnje za
moderni um. Mi smo stvorili pakao, stvorili smo ga previe. Sada, ili e ovek morati da
iezne sa ove planete zemlje, ili e morati da preobrazi sebe. Ili e oveanstvo morati da
umre kompletno - jer ovaj pakao se vie ne moe nastaviti - ili emo mi morati da proemo
kroz preobraaj.
Otuda, joga moe postati vrlo sadrajna i bitna za moderni um, jer joga moe da
izbavi. Ona vas moe nauiti kako da budete ovde i sada - kako da zaboravite prolost, kako
da zaboravite budunost, i kako da ostanete u sadanjem trenutku sa takvim intenzitetom da
ovaj trenutak postane bezvremen, sam trenutak da postane venost.
Patanjali moe postati vie i vie znaajan. Kako se ovo stolee primie svom kraju,
tehnike o ljudskom preobraaju e postati sve vanije i vanije. One ve nastaju svuda u svetu
- bilo da ih nazivate joga, zen ili sufi metodama ili ih nazivate tantra metodama. Na mnogo,
mnogo naina, sve stare tradicionalne tehnike se razbuktavaju. Neka duboka potreba postoji, a
oni koji razmiljaju, svuda, u bilo kom delu sveta, mogu postati zainteresovani da otkriju
ponovo kako je oveanstvo u prolosti ivelo sa takvim blaenstvom, takvim ushienjem. Sa
tako nepovoljnim uslovima, kako su bogati ljudi iveli u prolosti, a mi, s tako bogatim
stanjem, zato smo mi tako siromani.
Ovo je paradoks, moderni paradoks. Po prvi put na zemlji mi smo stvorili bogata,
nauna drutva, a ona su najrunija i najnesrenija. A u prolosti nije bilo naune tehnologije,
ni obilja, nita od udobnosti, ali oveanstvo je ivelo u tako ozbiljnoj, mirnoj ivotnoj sredini
- sreno, zahvalno.
Ta egzistencija je ovde i sada, a nestrpljiv um ne moe biti u kontaktu s njom.
Nestrpljenje je kao grozniavo, ludo stanje uma; vi nastavljate da trite. ak i ako cilj doe,
ne moete stati tamo, jer jurenje je postalo vaa navika. ak i ako postignete cilj vi ete ga
promaiti, vi ete ga propustiti jer se ne moete zaustaviti. Ako se moete zaustaviti, cilj se ne
treba traiti.
Zen majstor Hui-Hai je rekao: Trai, i izgubie; ne trai i dobie to odmah. Stani, i
to je ovde. Tri, to nije nigde.

151

Poglavlje 9
PRAKSA I BEELJNOST
3. januar 1974.
Prvo stanje vairagye, beeljnost je obustava preputanja ei za ulnim uivanjima, sa
svesnim naporom. (I, 15)62
Poslednje stanje vairagye, beeljnost je obustava svih elja uz pomo saznavanja
unutarnje prirode purue, vrhovnog Sopstva. (I, 16)63
Abhyasa i vairagya - stalna unutranja praksa i beeljnost; to su dva osnovna kamena
temeljca Patanjalijeve joge. Konstantan unutranji napor je potreban jer neto treba da se
postigne, ali zbog pogrenih navika. Borba nije protiv prirode, borba je protiv navika. Priroda
je tu, svakog momenta dostupna da se ulije, da postane jedno s tim, ali ste dobili pogrean
obrazac navika. Ove navike stvaraju prepreke. Borba je protiv ovih navika, a dok se one ne
unite, priroda, vaa inherentna priroda, ne moe tei, ne moe se kretati, ne moe dostii
sudbinu za koju je namenjena da bude.
Stoga zapamtite prvu stvar: borba nije protiv prirode. Borba je protiv pogrenog
vaspitanja, pogrenih navika. Vi ne tuete sebe; vi se borite s neim drugim to je bilo
uvreno u vama. Ako se ovo ne shvati pravilno, onda svi vai napori mogu ii u pogrenom
pravcu. Moete zapoeti da se borite sa sobom, a ako jednom zaponete borbu sa sobom vi
bijete izgubljenu bitku. Nikada ne moete biti pobednik. Ko e biti pobednik, a ko e biti
pobeeni? - jer vi ste oboje. Onaj ko se bori i onaj s kim se borite jeste isti.
Ako obe moje ruke ponu da se bore, ko e pobediti? Jednom kada zaponete da se
borite sa sobom vi ste gubitnik. A tako mnogo osoba, u svojim nastojanjima, u svom traganju
za duhovnom istinom, padaju u tu greku. Oni postaju rtve ove greke; oni zapoinju da se
bore sa sobom. Ako se borite sa sobom, postaete vie i vie umobolni. Biete vie i vie
podeljeni, rascepljeni. Postaete izofreniar. To je ono to se deava na Zapadu.
Hrianstvo je uilo - ne Hrist - hrianstvo je uilo da se borite sa sobom, da
osuujete sebe, da poriete sebe. Hrianstvo je stvorilo veliku podelu izmeu nieg i vieg.
Nema nieg vieg i nieg u vama, ali hrianstvo govori o niem biu i viem biu, ili telu i
dui. Inae hrianstvo vas na neki nain deli i stvara borbu. Ova borba e biti beskrajna; nee
voditi nigde. Krajnji rezultat moe samo da bude samounitenje, izofrenini haos. To je ono
to se dogodilo na Zapadu.
Joga vas nikada ne deli, ali jo uvek postoji borba. Borba nije protiv vae prirode.
Naprotiv, borba je za vau prirodu. Vi imate akumulirane mnoge navike. Ove navike su vaa
postignua pogrenih obrazaca iz mnogih ivota. Zbog ovih pogrenih obrazaca vaa priroda
ne moe da se kree spontano, ne moe da tee spontano, ne moe da dosegne svoju sudbinu.
Ove navike moraju biti unitene, i one su samo navike. One vam mogu izgledati kao priroda
62

Oseanje da se zagospodarilo (vaikarasamjna) u sluaju onoga koji ne osea vie e ni za objektima iz

oblasti ula niti za onima iz oblasti slovesnosti (anusravikaviaya) oznaava se [tehnikim terminom] proienost (vairagya).
63
Ova je [proienost] dostigla vrhunac kada se u zrenju sve-transcendirajue-subjektivnosti (purua) i e
za [samim] energetskim izvorima [u kojima su i sve potencijalnosti prisutne] (guna) - gubi.
Purua znai "ovek" i u sistemu sankhye, najizvornije duhovnosti od koje je nauka joge i potekla,
predstavlja duhovni princip, izvor svesti koja sve omoguava, i svaku spoznaju i samo postojanje, prakrti.
Prakrti je priroda ili sve to postoji, a purua je onaj (duhovni princip) koji omoguava prakrti, izaziva je u
postojanje kao vrhunski privlaitelj. Ujedno je purua i ovekova sutina.
Patanjalijeva Joga sutra je praksa koja se zasniva na teorijskom uenju sankhye. Sve o sankhyi videti
na: http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm
152

jer ste im se tako mnogo prepustili. Moda ste postali identifikovani s njima, ali one nisu vi.
Ova razlika mora jasno da se ima na umu, inae moete pogreno interpretirati
Patanjalija. Sve to je dolo u vas spolja i jeste pogreno mora da bude uniteno tako da ono
to je u vama moe da tee, moe da cveta. Abhyasa, neprekidna unutranja praksa, je protiv
navika.
Druga stvar, drugi kamen temeljac, je vairagya, beeljnost. To vas takoe moe voditi
u pogrenom pravcu. I zapamtite, ovo nisu pravila, ovo su jednostavno uputstva. Kada kaem
da ovo nisu pravila, ja mislim da ne treba da se slede kao jedna opsesija. Njih treba razumeti smisao, znaenje. A to znaenje treba da bude noeno u ovekovom ivotu.
To e biti razliito za svakoga, stoga to nije fiksno pravilo. Vi ne treba da sledite to
dogmatski. Treba da razumete njihovo znaenje i da im dozvolite da rastu u vama. Cvetanje
e biti razliito kod svakog pojedinca. Dakle, ona nisu mrtva, dogmatska pravila, ovo su
jednostavna uputstva. Ona pokazuju pravac. Ona vam ne daju detalje.
Seam se jednom je Mula Nasrudin radio kao uvar u muzeju. Prvog dana kada je
postavljen, pitao je za pravila: Koja pravila treba da se slede? Data mu je knjiga pravila koja
treba da slede uvari. On ih je zapamtio; uloio je svu brigu da ne zaboravi nijedan detalj.
Prvog dana kada je bio na dunosti, doao je prvi posetilac. Rekao je posetiocu da
ostavi svoj kiobran tamo spolja kod njega na vratima. Posetilac je bio zapanjen. Rekao je:
Ali ja nemam nikakav kiobran. Na to je Nasrudin rekao: U tom sluaju, moraete da se
vratite natrag. Donesite jedan kiobran jer to je pravilo. Dok posetilac ne ostavi svoj kiobran
ovde spolja, ne moe mu se dozvoliti da ue unutra.
Ima mnogo ljudi koji se pridravaju pravila. Oni ih slede slepo. Patanjali nije
zainteresovan da vam daje pravila. Sve to e on uraditi je da vam da jednostavna uputstva ne da bi se sledila, nego da bi se razumela. Sleenje e proizai iz tog razumevanja. A obrnuto
ne moe da se dogodi - ako sledite pravila, razumevanje nee doi; ako razumete pravila,
sleenje e doi automatski, kao senka.
Beeljnost je uputstvo. Ako sledite to kao pravilo, onda ete zapoeti da ubijate svoje
elje. Mnogi su to uradili, milioni su to uradili. Oni ponu da ubijaju svoje elje. Naravno,
ovo je matematiki, ovo je logiki. Ako beeljnost treba da se postigne, onda je ovo najbolji
put: da se ubiju sve elje. Onda ete biti bez elja. Ali takoe ete biti i mrtvi. Vi ste sledili
pravilo tano, ali ako ubijete sve elje vi ubijate sebe, izvravate samoubistvo - jer elje nisu
samo elje, one su tok ivotne energije. Beeljnost treba da se postigne bez ubijanja iega.
Beeljnost treba da se postigne sa vie ivota, sa vie energije - ne manje.
Na primer, moete ubiti seks lako ako izgladnjujete telo, jer seks i hrana su duboko
povezani. Hrana je potrebna za vae preivljavanje, za preivljavanje pojedinca, a seks je
potreban za preivljavanje rase, vrste. Oni su oboje hrana na neki nain. Bez hrane individua
ne moe preiveti, a bez seksa rasa ne moe preiveti. Inae primaran je pojedinac. Ako
pojedinac moe da preivi, onda se ne postavlja pitanje rase.
Dakle, ako izgladnjujete svoje telo, ako mu dajete tako malo hrane da se energija
stvorena od nje iscrpljuje u svakodnevnom rutinskom radu - vaem hodanju, sedenju,
spavanju - ne akumulira se ni malo vika energije, onda e seks ieznuti jer seksa samo moe
biti kada pojedinac skupi vie energije, vie nego to mu je potrebno za preivljavanje. Onda
telo moe misliti o preivljavanju za rasu. Ako ste vi u opasnosti, onda telo jednostavno
zaboravlja na seks.
Otuda toliko privlanosti u postu, jer u postu seks iezava - ali to nije beeljnost To je
samo postajanje sve vie i vie mrtvim, manje i manje ivim. U Indiji su zen monasi postili
neprekidno ba radi tog cilja, jer ako postite neprekidno i stalno ste na dijeti gladovanja, seks
iezava; nita drugo nije potrebno - nikakav preobraaj uma, nikakav preobraaj unutranje
energije. Jednostavno gladovanje pomae.
Onda vi postajete naviknuti na gladovanje. Ako to radite neprekidno godinama,
jednostavno ete zaboraviti da seks postoji. Nikakva energija se ne stvara, nikakva energija se
ne kree do seksualnog centra. Nema energije da se kree. Osoba egzistira ba kao mrtvo
bie. Nema seksa.
Meutim, ovo nije ono to Patanjali misli. Ovo stanje bez elja. To je jednostavno
153

jedno impotentno ili nemono stanje; tu ne postoji energija. Dajte telu hranu... Vi ste moda
izgladnjivali telo za trideset ili etrdeset godina - dajte pravu hranu telu i seks se ponovo
pojavljuje. Vi se niste promenili. Seks je upravo skriven tu i eka energiju da potee. Kad god
energija potee, on e opet postati iv.
Dakle, ta je merilo? Kriterijum treba da se zapamti. Biti vie iv, biti vie ispunjen sa
energijom, vitalnou, a postati be elja. Samo onda, ako vas vaa beeljnost ini vie ivim,
onda ste sledili ispravno uputstvo, ako vas uini jednostavno mrtvom osobom, vi ste sledili
pravilo. Lako je slediti pravilo jer se ne zahteva inteligencija. Lako je slediti pravilo jer
jednostavni trikovi to mogu uiniti. Post je jednostavan trik. Nita mnogo nije sadrano u
njemu; nikakva mudrost nee proizai iz toga.
Sproveden je jedan eksperimenat na Oksfordu. Za trideset dana je grupa od dvadeset
studenata totalno gladovala, mladi, zdravi ljudi. Posle sedam ili osam dana oni su poeli da
gube interesovanje za devojke. Slike golih devojaka su im date, a oni su bili nezainteresovani.
A ta nezainteresovanost nije bila ba telesna, ak i njihovi umovi nisu bili zainteresovani - jer
sada postoje metode za prosuivanje uma.
Kad god mladi, zdrav mladi, gleda sliku gole devojke, zenice njegovih oiju postaju
velike. One su vie otvorene da prime golu figuru. A vi ne moete kontrolisati svoje zenice;
one nisu voljne. Tako vi moete rei da ste nezainteresovani za seks, ali slike e pokazati da li
ste zainteresovani ili ne. Vi ne moete uraditi nita voljno, ne moete kontrolisati zenice
svojih oiju. One se ire jer je neto tako interesantno dolo ispred njih, da se otvaraju vie,
kapci se otvaraju vie da bi vie mogli primiti unutra. Ne, ene nisu zainteresovane za golog
mukarca kada su zainteresovane za male bebe, tako ako im daju lepe slike beba njihove oi
se ire.
Svaka predostronost je preduzeta da se vidi da li su zainteresovani - nije bilo
zainteresovanosti. Ubrzo, njihov interes je opao. ak i u svojim snovima su prestali da viaju
devojke, prekinuti su seksualni snovi. Krajem druge sedmice, etrnaestog ili petnaestog dana,
oni su jednostavno bili mrtvi leevi. ak i ako bi lepa devojka prila blizu, oni je ne bi gledali.
Ako bi neko izrekao neku seksualnu alu, oni se ne bi smejali. Trideset dana su gladovali.
Tridesetog dana, cela grupa je bila neseksualna. Nije bilo seksa u njihovom umu, ni u
njihovom telu.
Onda im je data hrana opet. Prvog dana oni su ostali isti. Sledeeg dana oni su bili
zainteresovani, a treeg dana svi koji su gladovali trideset dana su iezli. Sada nisu bili samo
zainteresovani, bili su opsesivno zainteresovani - kao da je taj proces pomogao. Za nekoliko
sedmica oni su bili opsesivno seksualni, mislei samo na devojke i ni na ta vie. Kada je
hrana bila u telu, devojke su opet postale vane.
Inae ovo je uraeno u mnogim zemljama irom sveta. Mnoge religije su sledile ovaj
post. Onda su ljudi poeli misliti da su otili izvan seksa. Vi moete otii izvan seksa, ali post
nije nain. To je trik. A ovo moe da se uradi na svaki nain. Ako ste u postu vi ete biti
manje ljuti, a ako postanete naviknuti na post, onda e mnoge stvari iz vaeg ivota
jednostavno otpasti jer osnova je otpala; hrana je osnova.
Kada imate vie energije, vi se kreete u vie dimenzija. Kada ste ispunjeni sa obiljem
energije, vae obilje energije vas vodi u mnoge, mnoge elje. elje nisu nita do izrazi
energije. Dakle mogua su dva puta. Jedan je: vaa elja se menja, energija ostaje; drugi je:
energija se uklanja, elja ostaje. Energija moe biti uklonjena vrlo lako. Jednostavno moete
biti operisani, kastrirani, i energija iezava. Neki hormoni mogu biti uklonjeni iz vaeg tela.
To je ono to ini post - neki hormoni iezavaju; onda moete postati neseksualni.
Meutim, ovo nije cilj Patanjalija. Patanjali kae da energija treba da ostane, elje
da ieznu. Samo kada elja iezne, a vi ste ispunjeni energijom, moete postii to blaeno
stanje koje joga ima za cilj. Mrtva osoba ne moe postii boansko. Boansko moe biti
postignuto samo kroz bujanje energije, obilje energije, jedan okean energije.
Ovo je druga stvar koju treba neprekidno pamtiti - nemojte unititi energiju, unitite
elju. To e biti teko. To e biti teko, naporno, jer to trai totalnu transformaciju vaeg bia.
Meutim Patanjali je za to. Zato on deli njegovu vairagyu, njegovu beeljnost, u dva koraka.
On daje dve sutre.
154

Prva sutra:
Prvo stanje vairagye, bezeljnost je obustava preputanja ei za ulnim uivanjima,
sa svesnim naporom.
Mnoge stvari su sadrane i treba da se razumeju. Jedna, odavanje ulnim uivanjima.
Zato traite ulna uivanja? Zato um stalno misli o preputanju? Zato se kreete opet i opet
u istom obrascu preputanja?
Za Patanjalija i za sve one koji su spoznali, razlog je to vi niste blaeni u nutrini;
otuda, elja za uivanjem. Na uivanje orjentisan um znai da kakvi jeste, u sebi, vi ste
nesreni. Zbog toga nastavljate da traite sreu negde drugde (spolja). Osoba koja je nesrena
je prisiljena da se kree u eljama. elje su putevi nesrenog uma da trai sreu. Naravno,
nigde taj um ne moe nai sreu. Najvie to moe je da nae nekoliko odsjaja. Ova odbljesci
izgledaju kao uivanje. Uivanje oznaava letimina sagledavanja sree. A zabluda je da ovaj
um koji traga za uivanjem misli da ovi odsjaji i uivanje dolaze odnekud drugde. To uvek
dolazi iznutra.
Pokuajmo sada da razumemo. Vi ste u ljubavi s nekom osobom. Ulazite u seks. Seks
vam daje letimino sagledavanje uivanja: to vam daje odsjaj sree. Za jedan momenat vi
oseate spokojstvo. Sve nevolje su iezle; sve duevne patnje nema vie. Za jedan trenutak vi
ste ovde i sada, zaboravili ste sve. Za jedan trenutak nema prolosti i nema budunosti. Zbog
ovoga - nema prolosti i nema budunosti, i za jedan momenat vi ste ovde i sada - iznutra iz
vas tee energija. Vae unutranje bie tee u tom momentu, i vi imate svetlucanje sree.
Meutim vi mislite da svetlucanje dolazi od partnera, od ene ili od mukarca. To ne
dolazi od mukarca ili ene. To dolazi od vas! Drugi je jednostavno pomogao vama da
padnete u sadanjost, da padnete izvan budunosti i prolosti. Drugi vam je jednostavno
pomogao, da donesete sebe u sadanjost ovog trenutka.
Ako se moete preseliti u ovu sadanjost bez seksa, seks e ubrzo postati beskoristan,
on e ieznuti. On onda nee biti elja. Ako elite da se preselite u seks, moete se premestiti
iz zabave, ali ne iz elje. Onda nema opsesije u tome jer vi ne zavisite od toga.
Sednite ispod drveta jednog dana - upravo ujutru dok sunce nije izalo, jer s raanjem
sunca vae telo je nemirno, i teko je biti miran unutra. Zbog toga na Istoku su uvek meditirali
pre izlaska sunca, oni su to nazivali brahma muhurt - trenutak boanskog. Oni su u pravu, jer
sa suncem energije se bude i zapoinju da teku u starom obrascu koji ste stvorili.
Ba ujutru, kada sunce jo nije izalo na horizontu, sve je smireno i priroda je vrsto
uspavana - drvee spava, ptice spavaju, ceo svet spava, vae telo je takoe unutra uspavano, a
vi dolazite da sednete ispod drveta. Sve je smireno. Samo pokuajte da budete ovde u ovom
momentu. Ne inite nita; nemojte ak ni meditirati. Ne inite nikakav napor. Samo zatvorite
svoje oi, ostanite tihi, u toj tiini prirode. Iznenada ete imati ista letimina sagledavanja,
odbljeske koja su dolazila kroz seks, ili ak vea, dublja. Iznenada ete osetiti navalu energije
koja tee iznutra. Sada ne moete biti obmanuti, jer nema drugog, to sigurno dolazi iz vas. To
sigurno tee iznutra. Niko drugi vam je ne daje, vi je dajete sebi.
Inae situacija je nuna - tiina, energija, ne u uzbuenju. Vi ne radite nita, samo ste
tu ispod drveta, i imaete odsjaj. A to zaista nee biti uivanje, to e biti srea, jer sada
gledate u pravi izvor, pravi smer. Jednom kada znate to, onda ete odmah kroz seks
prepoznati da je drugi (partner) bio samo ogledalo, vi ste se upravo reflektovali u njemu ili
njoj. A vi ste bili ogledalo za drugog. Vi ste pomagali jedno drugom da padnete u sadanjost,
da se kreete daleko od razmiljajueg uma do nerazmiljajueg stanja bivanja.64
to je vie um ispunjen brbljanjem, vie seks ima privlanosti. Na Istoku, seks nikada
nije bio takva opsesija kao to je bio opsesija na Zapadu. Filmovi, prie, romani, poezija,
magazini, sve je postalo seksualno. Ne moete prodati nita dok ne stvorite seksualnu
privlanost. Ako treba da prodate kola, moete ih prodati samo kao seksualni objekat. Ako
elite da prodate pastu za zube, moete je prodati kroz neku seksualnu reklamu. Nita se ne
moe prodati bez seksa. Izgleda da samo seks ima cenu, ima vanost, nita drugo.
Svaka vanost dolazi kroz seks. Ceo um je opsednut seksom. Zato? Zato se to nije
64

Do Bitka, Sopstva ili Jastva.

155

nikada deavalo ranije? To je neto novo u ljudskoj istoriji. Razlog je to je sada Zapad
potpuno apsorbovan u mislima, nema mogunosti da se bude ovde i sada, izvan seksa. Seks je
ostao jedina mogunost, i ba to se deava.
Modernom oveku je ak ovo postalo mogue - da dok vodi ljubav moe misliti o
drugim stvarima. Jednom kada postanete tako sposobni da dok vodite ljubav nastavljate da
mislite o neemu - o vaim raunima u banci, ili nastavljate da razgovarate sa prijateljem, ili
nastavljate da budete negde drugde - dok vodite ljubav ovde - seks e takoe biti okonan.
Onda e biti samo dosada, frustracija, seks nije bitan. Stvar je bila samo u ovome - zato to se
seksualna energija kree tako brzo, va um dolazi do zaustavljanja, seks prevladava. Energija
tee tako brzo, tako vitalno, da se va obian obrazac miljenja zaustavlja.
uo sam, jednom se dogodilo da je Mula Nasrudin prolazio kroz umu. Naiao je na
lobanju. Upravo radoznao, kakav je uvek bio, pitao je lobanju: ta vas je dovelo ovde
gospodine? Bio je zapanjen kada je lobanja rekla: Prianje me je dovelo dovde, gospodine,
Nije mogao da veruje u to, ali je uo to i potrao je na dvor kod kralja. Rekao je: Video sam
udo! Lobanja, lobanja koja govori, lei ba pored naeg sela u umi.
Kralj takoe nije mogao da veruje, ali je takoe bio radoznao. Ceo dvor ih je sledio,
otili su umu. Nasrudin je priao blizu lobanje i pitao: ta te je dovelo ovde, gospodine? ali
lobanja je ostala nema. Pitao je ponovo, opet i opet, ali lobanja je bila mrtvaki nema.
Kralj je rekao: Znao sam od ranije, Nasrudine, da si laov. Ali sada je previe.
Napravio si takvu alu da e morati da pati zbog nje. Naredio je svom uvaru da mu odsee
glavu i baci je pored lobanje mravima da je pojedu. Kada su svi otili - kralj, njegov dvor lobanja je poela opet da govori. Pitala je: ta vas je dovelo ovde, gospodine? Nasrudin je
odgovorio: Prianje me je dovelo ovde, gospodine.
Govorenje je dovelo oveka dovde - do situacije koja je danas. Konstantno brbljajui
um ne dozvoljava nikakvu sreu, nikakvu mogunost sree, jer samo smireni um moe gledati
unutra, samo smireni um moe sluati tiinu, sreu, koja uvek kljua ovde. Ali ona je tako
suptilna da s bukom iz uma ne moete je uti.
Samo u seksu buka ponekad prestaje. Ja kaem: Ponekad. Ako ste postali naviknuti
na seks, kao to muevi i ene postaju, onda se ona nikada ne zaustavlja. Ceo in postaje
automatizovan, a um nastavlja po svom vlastitom. Onda je seks takoe dosada.
Sve ima privlanost, ako vam moe dati odsjaj. Moe izgledati da odsjaj ili letimina
sagledavanja dolaze spolja; oni uvek dolaze iznutra. Spolja moe biti samo nepristrasno
ogledalo. Kada srea tee iznutra reflektovana je spolja, to se naziva zadovoljstvom. Ovo je
Patanjalijeva definicija - srea tee iznutra reflektovana od neega u spoljanjem, spoljanje
deluje kao ogledalo. Ako mislite da ta srea dolazi spolja, ona je nazvana uivanjem. Mi smo
u potrazi za sreom, ne u potrazi za uivanjem. Tako da dok ne moete imati odsjaj sree, ne
moete zaustaviti vae napore traganja za sreom. Preputanje uivanju znai traganje za
zadovoljstvom.
Potreban je svestan napor. Za dve stvari. Jedna: kad god osetite da je trenutak uivanja
prisutan, preobrazite ga u meditativnu situaciju. Kad god osetite da oseate zadovoljstvo,
sreu, veselje, zatvorite svoje oi i pogledajte unutra, i vidite odakle to dolazi. Ne gubite taj
momenat; to je dragoceno. Ako niste svesni moete nastaviti da razmiljate da to dolazi
spolja, i to je zabluda sveta.
Ako ste svesni, meditativni, ako tragate za pravim izvorom, pre ili kasnije ete saznati
da to dolazi iznutra. Jednom kada saznate da to uvek tee iznutra, da je to neto to ve imate,
preputanje e otpasti, a to e biti prvi korak beeljnosti. Onda ne tragate, ne udite arko. Ne
ubijate elje, ne borite se sa eljama, vi ste jednostavno nali neto vee. elje sada ne
izgledaju tako vane. One venu.
Zapamtite ovo: one ne treba da budu ubijene i unitene; one venu. Jednostavno ih
zanemarujete jer imate moniji izvor. Vi ste magnetski privueni prema njemu. Sada se itava
vaa energija kree prema unutra. Ove elje se jednostavno zanemaruju.
Vi ih ne zaboravljate. Ako se borite s njima nikada neete pobediti. To je kao kada
biste imali neko kamenje, obojeno kamenje u svojim rukama. I odjednom saznate o
dijamantima, a oni lee okolo. Vi bacate obojeno kamenje da biste stvorili prostor za
156

dijamante u svojim rukama. Vi se ne borite s kamenjem. Kada su dijamanti tu, vi jednostavno

ispustite kamenje. Ono je izgubilo svoj znaaj.
elje moraju izgubiti svoj znaaj. Ako se borite, znaaj im se ne gubi. Naprotiv, ba
kroz borbu dajete im vei znaaj. Onda one postaju vanije. To se dogaa. Oni koji se bore sa
nekom eljom, ta elja postaje njihov centar uma. Ako se borite sa seksom, seks postaje
centar. Onda ste neprekidno angaovani u tome, zauzeti s tim. To postaje kao rana. Gde god
da pogledate, ta rana se odmah projektuje, i ta god vidite postaje seksualno.
Um ima mehanizam, jedan stari mehanizam preivljavanja, ili borbe ili bekstva. Dva
su puta uma: ili se moete boriti s neim, ili moete pobei od toga. Ako ste jaki, onda se
borite. Ako ste slabi, onda beite, jednostavno pobegnete. Ali u oba sluaja neto drugo je
vano, drugo je centar. Moete se boriti ili pobei iz sveta - iz sveta gde su elje mogue;
moete otii na Himalaje. To je takoe borba, borba slabog.
uo sam: jednom je Mula Nasrudin kupovao u selu. Ostavio je svog magarca na ulici i
otiao u trgovinu da kupi neto. Kada se vratio bio je besan. Neko je obojio njegovog magarca
potpuno u crveno, svetlo crveno. Bio je gnevan raspitivao se: Ko je to uinio? Ubiu tog
oveka!
Tu je stajao mali deak. Rekao je: Jedan ovek je to uinio, upravo je taj ovek uao
u krmu. Tako je Nasrudin otiao tamo, pourio je tamo, ljut, lud. Rekao je: Ko je to
uradio? Ko je obojio mog magarca?
Vrlo krupan ovek, vrlo jak, ustao je i rekao: Ja sam, pa ta? Na to je Nasrudin
rekao: Hvala vam, gospodine. Uradili ste tako lep posao. Doao sam da vam kaem da je
prvi premaz suv.
Ako ste jaki, onda ste spremni da se borite. Ako ste slabi, onda ste spremni da
pobegnete. Ali u oba sluaja, vi ne postajete jai. U oba sluaja drugi je postao centar vaeg
uma. Ovo su dva dranja, boriti se ili pobei - a oba su pogrena jer kroz njih um se jaa.
Patanjali kae da postoji trea mogunost: ne borite se i ne beite. Samo budite
budni. Samo budite svesni. Kakav god da je sluaj, samo budite svedok. Svesni napor znai,
prvo: traganje za unutranjim izvorom sree; i drugo: svedoenje starog obrasca navika - ne
boriti se s tim, samo svedoiti to.
Prvo stanje vairagye, beeljnost je obustava preputanja ei za ulnim uivanjima, sa
svesnim naporom.
Svesni napor jeste kljuna re. Svesnost je potrebna, i napor je takoe potreban.
Napor treba da bude svestan jer moe postojati i nesvestan napor. Moete biti trenirani na
takav nain da moete odbaciti odreene elje bez znanja da ste ih odbacili.
Na primer, ako ste roeni u vegetarijanskoj kui vi ete jesti vegetarijansku hranu.
Nevegetarijanska hrana jednostavno nije pitanje. Nikada je niste odbacili svesno. Bili ste
odgajani na takav nain da je nesvesno odbaena sama od sebe. Ali vam to nee dati neki
integritet; nee vam to dati neku duhovnu snagu. Dok neto ne uinite svesno, to se ne stie.
Mnoga drutva su probala ovo za svoju decu, da ih podignu na takav nain da izvesne
pogrene stvari jednostavno ne uu u njihove ivote. One ne ulaze, ali nita se ne stie kroz to
jer realna stvar koju treba zadobiti jeste svesnost. Svesnost moe biti zadobijena kroz napor.
Ako je bez napora neto uslovljeno u vama, to uopte nije dobitak.
Dakle u Indiji ima puno vegetarijanaca. aini, Brahmani, mnogi ljudi su vegetarijanci.
Nita se ne stie time to ste samo roeni u ainskoj porodici, biti vegetarijanac ne znai nita.
To nije svestan napor; niste uinili nita oko toga. Ako ste roeni u nevegetarijanskoj
porodici, vi biste bili dovedeni do nevegetarijanske ishrane na slian nain.
Dok neki svesni napor nije uinjen, vaa kristalizacija se nikada ne dogaa. Morate
uiniti neto sami. Kada neto uinite sami, vi dobijate neto. Nita se ne dobija bez svesnosti,
zapamtite to. To je jedna od osnovnih stvari. Nita se ne dobija bez svesnosti! Moete postati
savreni svetac, ali ako to niste postali kroz svesnost, to je uzaludno, beskorisno. Morate se
boriti in po in, jer kroz borbu vie svesti e biti potrebno. A to vie svesnosti praktikujete,
vie svesni vi postajete. Dolazi momenat kada postajete ista svest.
Prvi korak je:
157

...obustava preputanja ei za ulnim uivanjima, sa svesnim naporom.

ta da se radi? Kad god ste u stanju uivanja - seks, hrana, novac, mo, bilo ta to
vam prua uivanje - meditirajte o tome. Ba pokuajte da naete to, odakle to dolazi. Vi ste
izvor, ili je izvor negde drugde? Ako je izvor negde drugde, onda nema mogunosti za bilo
kakvu transformaciju jer ete ostati zavisni od izvora.
Ali sreom, izvor nije nigde drugde, on je u vama. Ako meditirate, vi ete ga nai. On
kuca svakog trenutka iznutra, Ja sam ovde! Jednom kada imate oseanje da tu kuca svakog
momenta - i vi ste stvarali samo situacije spolja u kojima se to se deavalo - to se moe
dogoditi bez situacija. Onda ne treba da zavisite ni od koga, od hrane, od seksa, od moi, bilo
ega. Vi ste dovoljni sebi. Jednom kada doete do tog oseanja, oseanja samodovoljnosti,
preputanje - um koji se preputa - iezava.
To ne znai da neete uivati u hrani. Uivaete vie. Ali sada hrana nije izvor vae
sree, vi ste izvor. Vi ne zavisite od hrane, niste naklonjeni njoj.
To ne znai da ne uivate u seksu. Moete uivati vie, ali sada je to veselje, igra; to je
samo slavljenje. Ali niste zavisni od toga, to nije izvor. A jednom kada dve osobe, dvoje
ljubavnika, mogu nai ovo - da drugi nije izvor njihovog uivanja - oni prestaju da se bore
jedno s drugim. Oni zapoinju da vole jedno drugo po prvi put.
Inae ne moete voleti osobu od koje ste zavisni ni na koji nain. Vi ete mrzeti, jer je
ona vaa zavisnost. Bez nje ne moete biti sreni. Dakle, ona je bila klju, a osoba koja ima
klju vae sree va je tamniar. Ljubavnici se bore jer vide da drugi ima klju, Ona me
moe uiniti srenim ili nesrenim. Jednom kada saznate da ste vi izvor, a drugi je izvor
njegove vlastite sree, moete deliti svoju sreu; to je druga stvar, ali vi niste zavisni. Moete
podeliti. Moete slaviti zajedno. To je ono ta ljubav znai: slavljenje zajedno, deljenje
zajedno - ne ganjati jedno drugo, ne eksploatisati jedno drugo.
Zato to eksploatacija ne moe biti ljubav. Onda koristite drugog kao sredstvo, a koga
god koristite kao sredstvo, on e vas mrzeti. Ljubavnici mrze jedno drugo jer koriste,
eksploatiu jedno drugo, a ljubav - koja treba da bude najdublja ekstaza - postaje najruniji
pakao. Ali jednom kada znate da ste vi izvor svoje sree, niko drugi nije izvor, moete
podeliti to slobodno. Onda drugi nije va neprijatelj, nije ak ni jedan prisan neprijatelj. Po
prvi put prijateljstvo se stvara, moete uivati u svemu.
A moi ete da uivate samo kada ste slobodni. Samo nezavisna osoba moe uivati.
Osoba koja je luda i opsednuta hranom ne moe uivati. Ona moe napuniti stomak, ali ne
moe uivati. Njeno jedenje je nasilno. To je vrsta ubijanja. Ona ubija hranu; ona unitava
hranu. A ljubavnici koji oseaju da njihova srea zavisi od drugog, bore se, pokuavaju da
dominiraju nad drugim. Pokuavajui da ubiju drugog, da unite drugog. Vi ete biti sposobni
u svemu da uivate vie kada znate da izvor jeste unutra. Onda ceo ivot postaje igra, iz
momenta u momenat moete nastaviti da uivate beskonano.
Ovo je prvi korak, sa naporom. Svesnost i napor, vi postiete beeljnost. Patanjali
kae da je ovo prvo, jer ak napor, ak svesnost, nije dobra, jer to znai da se neka borba,
neka skrivena borba, jo odvija.
Drugi i poslednji korak vairagye, poslednje je stanje beeljnosti:
...obustava svih elja uz pomo saznavanja unutarnje prirode purue, vrhovnog
Sopstva.
Prvo morate znati da ste vi izvor sve sree koja se vama deava. Drugo, morate znati
svu prirodu vaeg unutranjeg bia. Prvo, vi ste izvor. Drugo, Kakav je ovo izvor? Prvo,
upravo je toliko dovoljno, da ste vi izvor sree. A drugo, ta je ovaj izvor u svojoj ukupnosti,
ovaj purua, unutranje Sopstvo: Ko sam ja? u svojoj ukupnosti.
Jednom kada znate ovaj izvor u njegovoj totalnosti, vi ste upoznali sve. Onda ceo
univerzum je unutra, ne samo srea. Onda sve to postoji, postoji unutra - ne samo srea.
Onda Bog ne sedi negde u oblacima, on postoji unutra. Onda ste vi izvor, koreni izvor svega.
Onda ste vi centar.
Jednom kada postanete centar egzistencije, jednom kada znate da ste centar
egzistencije, sva patnja e ieznuti. Tada beeljnost postaje spontana, sahaa. Nikakav
napor, nikakvo nastojanje, nikakvo odravanje nije potrebno. To je lako, to je postalo
158

prirodno. Ne vuete to, niti gurate to. Sada nema ja koje moe da vue i gura.
Zapamtite ovo: borba stvara ego. Ako se vi borite u svetu, to stvara veliki grubi ego:
Ja sam neko s novcem, sa ugledom, sa snagom. Ako se borite unutra, to stvara suptilni ego:
Ja sam ist; ja sam svetac; ja sam mudrac, ali Ja ostaje sa borbom. Dakle, postoje poboni
egoisti koji imaju vrlo suptilan ego. Oni moda nisu svetovni ljudi, nisu; oni su drugaije
svetovni. Meutim borba postoji. Oni su postigli neto. To postignue jo nosi poslednju
senku od Ja.
Drugi korak i konani korak beeljnosti za Patanjalija je totalno iezavanje ega.
Upravo sleenje prirode. Nema ja, nema svesnog napora. To ne znai da neete biti svesni,
vi ete biti savrena svest - ali nikakav napor nije sadran u bivanju svesnim. Nee postojati
samosvesti - line svesti. Vi ste prihvatili sebe i egzistenciju kakva ona jeste.
Totalno prihvatanje - to je ono to Lao Ce zove Tao, reka tee prema okeanu. Ona ne
ini nikakav napor; nije u urbi da stigne do okeana. ak i ako ne stigne, nee biti frustrirana.
ak i ako stigne za milione godina, sve je u redu. Reka jednostavno tee jer teenje je njena
priroda. Nikakvog napora nema. Ona e nastaviti da tee.
Kada su elje po prvi put primeene i opaeni napor nastane, suptilni napor. ak i prvi
korak je suptilan napor. Vi zapoinjete pokuavati da budete svesni, Odakle moja srea
dolazi? Morate uiniti neto, a to injenje e kreirati ego. Zbog toga Patanjali kae da je
samo poetak, i morate zapamtiti da nije kraj. Na kraju, ne samo da su elje iezle, vi ste
takoe iezli. Samo unutranje bie je ostalo u svom toku.
Ovaj spontani tok je vrhovna ekstaza jer za njega nije mogua patnja. Patnja dolazi
kroz oekivanje, potrebe. Nema niko da se oekuje, da je potreban, tako da sve to se dogodi
jeste dobro. Sve to se dogodi, to je blagoslov. Ne moete porediti ni sa im drugim, to je taj
sluaj. I zato to nema poreenja sa prolou i sa budunou - nema nikoga da uporeuje ne moete gledati ni na ta kao jad, kao bol. ak i ako se bol dogodi u toj situaciji, to nee biti
bolno. Pokuajte da razumete ovo. Ovo je teko.
Isus je bio raspet na krstu. Hriani su slikali Isusa vrlo tunog. Rekli su ak da se on
nikada nije smejao, i u svojim crkvama imaju svuda tune figure Isusa. Ovo je ljudsko; vi
moete razumeti to, jer osoba koja je razapeta na krstu mora biti tuna. Mora da je bio u
unutranjoj agoniji; mora da je patio.
Tako hriani nastavljaju da govore da je Isus ispatao za nae grehe - ali on je patio.
Ovo je potpuno pogreno! Ako pitate Patanjalija ili mene, ovo je sasvim pogreno. Isus ne
moe da pati. Nemogue je da Isus pati. Ako on pati, onda ne postoji razlika izmeu vas i
njega.
Bol postoji, ali Isus ne moe patiti. Jer u momentu kada je Isus raspet na krstu,
napadnut, njegovo telo je uniteno. Bol postoji, ali Isus ne moe patiti, jer u momentu kada je
raspet na krstu, on ne moe traiti. On ne moe zahtevati. On ne moe rei: Ovo je pogreno.
Ovo ne treba da bude tako. Moram biti krunisan, a ja sam raspet na krstu.
Ako je on to imao u svom umu - da: Moram biti krunisan, ali sam raspet, - onda e
biti bola. Ako nije imao budueg u umu da: Ja treba da budem krunisan, nikakvog
oekivanja za buduim, nikakav odreeni cilj da dostigne, gde god se naao onda jeste cilj. A
on ne moe porediti. Ovo ne moe biti drugaije. Ovo je sadanji trenutak koji mu je dat. Ovo
raspee je krunisanje.
On ne moe patiti jer patnja znai otpor. Morate se odupreti neemu, samo onda
moete patiti. Pokuajte to. Bie vam teko da budete raspeti, ali postoje mala, svakodnevna
raspinjanja na krst. Ona e delovati.
Imate bol u nozi ili u glavi, imate glavobolju. Moda niste uoili mehanizam toga.
Imate glavobolju, i stalno se borite i opirete. Ne elite to. Vi ste protiv toga, podeljeni ste.
Negde se zanimate unutar glave i glavobolja je tamo. Vi ste odvojeni i glavobolja je rasturena,
i insistirate da ne treba da bude tako. Ovo je realan problem.
Pokuajte jednom da se ne borite. Tecite sa glavoboljom, postanite glavobolja. I recite:
Ovo je sluaj. Ovakva je moja glava u ovom momentu, i u ovom trenutku nita nije mogue.
To moe doi u budunosti, ali u ovom momentu glavobolja je ovde. Ne opirite se.
Dozvolite joj se da se deava; postanite jedno s njom. Ne odvajajte sebe, tecite u tome. A
159

onda e biti iznenadnog napretka nove vrste sree koju niste znali. Kada nema nikoga da se
odupire, ak i glavobolja nije bolna. Borba stvara bol. Bol uvek znai boriti se protiv bola. - to
je stvarna bol.
Isus prihvata. Na taj nain njegov ivot je doao na krst. Ovo je sudbina. To su na
istoku uvek nazivali sudbinom, bhagya, kismat. Dakle nije glavna stvar u dokazivanju s
vaom verom, nije u pitanju ni borenje s njom. Ne moete initi nita; to se deava. Samo vam
je mogua jedna stvar - moete tei s njom (prihvatiti je) ili se moete boriti s njom. Ako se
borite, to postaje vea agonija. Ako teete s tim, agonija je manja. Ako moete potpuno tei,
agonija iezava. Postali ste tok.
Pokuajte kada imate glavobolju, pokuajte to kada vam je telo bolesno, pokuajte
kada imate neki bol - samo sledite to. A jednom, ako moete dopustiti, moraete doi do jedne
od najdubljih tajni o ivotu - da bol iezava ako vi teete s njim. A ako moete tei potpuno,
bol postaje srea.
Inae to nije neto logino da bi se razumelo. Moete shvatiti to intelektualno, ali to
nee delovati. Pokuajte to egzistencijalno. Postoje svakodnevne situacije. Svakog momenta
neto je nepravilno. Tecite sa tim i vidite kako e se preobraziti cela situacija. A kroz taj
preobraaj vi transcendirate to.
Buda nikada ne moe biti u bolu; to je nemogue. Samo jedan ego moe biti u bolu.
Ego mora biti u bolu. Ako je ego tu vi moete preobraziti svoje uivanje takoe u bol; ako ego
nije tu moete preobraziti svoj bol u uivanje. Tajna lei uz ego.
Poslednje stanje vairagye, beeljnost je obustava svih elja uz pomo saznavanja
unutarnje prirode purue, vrhovnog Sopstva.
Kako se to dogaa? Upravo znajui najunutarnjiju sr sebe samoga, puruu,
stanovnika unutra. Ba znajui to! Patanjali kae, Buddha kae, Lao Ce kae, jednostavno
znajui to, sve elje iezavaju.
Ovo je misteriozno, a logini um je prinuen da pita kako se to deava da upravo
pomou poznavanja sebe samih sve elje iezavaju. To se dogaa jer sada znajui sami sebe
sve elje su nastale. elje su jednostavno neznanje o sebi. Zato? Sve to traite kroz elje je
tu, skriveno u biu. Ako znate sebe, elje e ieznuti.
Na primer, traite snagu. Svako trai mo. Mo stvara ludilo u svakome. Izgleda da je
samo ljudsko drutvo egzistiralo na takav nain da se svako odaje moi.
Dete se rodi; ono je bespomono. To je prvo oseanje koje svi uvek nosite u sebi. Dete
se rodi, ono je bespomono, a bespomono dete eli snagu. To je prirodno jer svako je
snaniji od njega. Majka je snanija, otac je snaniji, braa su snanija, svako je snaniji, a
dete je apsolutno bespomono. Naravno, prva elja koja se javi je da ima mo - kako da
izraste snano kako da bude dominantno. I dete zapoinje da bude politiar od samog tog
momenta. Ono zapoinje da ui trikove kako da vlada.
Ako plae previe, saznaje da moe vladati kroz plakanje. Moe dominirati itavom
kuom samo uz pomo plakanja. Ono ui da plae. ene nastavljaju s tim ak i kada vie nisu
deca. One su nauile tajnu, nastavljaju to. A treba da nastavljaju s tim jer ostaju bespomone.
To je politika moi.
Ono zna trik, i moe stvoriti smetnju. Moe kreirati takvu smetnju da morate prihvatiti
nagodbu s njim. I svakog momenta ono osea duboko da jedina stvar koju treba jeste snaga,
vie moi. Ono e uiti, ii e u kolu, ono e rasti, ono e voleti, ali u pozadini svega njegovog obrazovanja, ljubavi, igre - ono e nalaziti kako da dobije vie snage. Kroz
obrazovanje ono e eleti da dominira, kako da bude prvo u razredu tako da moe dominirati,
kako da dobije vie novca tako da moe dominirati, kako da napreduje u irenju uticaja i
teritorije dominacije. itavog ivota ono e biti za mo.
Mnogo ivota je jednostavno protraeno. ak i ako dobijete snagu, ta ete raditi?
Jednostavne detinjaste elje su ispunjene. Dakle, kada postanete Napoleon ili Hitler, iznenada
postajete svesni da je ceo napor bio beskoristan, uzaludan. Upravo detinjasta elja je bila
ispunjena, to je sve. Sada ta da se ini? ta da se ini sa tom snagom? Ako je elja ispunjena
vi ste frustrirani. Ako elja nije ispunjena vi ste frustrirani, a ona apsolutno ne moe biti
ispunjena, jer niko ne moe biti tako moan da moe oseati, Sada je dovoljno - niko! Svet
160

je tako kompleksan da se ak i Hitler osea nemonim u nekim momentima, ak i Napoleon

e se oseati slabim u (nekim) trenucima. Niko ne moe da osea apsolutnu snagu, i nita ne
moe da vas zadovolji.
Ali kada neko upozna svoje Sopstvo, on dolazi do izvora apsolutne snage. Onda elja
za snagom iezava jer znate da ste ve kralj, a samo ste mislili da ste prosjak. Vi ste se borili
da postanete vei prosjak, moniji prosjak, a ve ste bili kralj. Iznenada ste shvatili da vam ne
nedostaje nita. Vi niste bespomoni. Vi ste izvor svih energija, vi ste istiniti izvor ivota. To
oseanje nemonosti u detinjstvu kreirano je od drugih. A to je jogunast krug koji su oni
stvorili u vama jer su to stvorili u njima njihovi roditelji, i tako dalje i tako dalje.
Vai roditelji su stvorili oseanje u vama da ste nemoni. Zato? Jer su se samo kroz
to oni mogli oseati snanim. Moda mislite da veoma volite decu. Izgleda da to nije sluaj.
Vi volite mo, a kada dobijete decu, kada postanete majke i oevi, vi ste moni. Moda vas
niko ne slua; moda niste nita u svetu, ali ste barem u granicama svoje kue jaki. Moete
svakako kinjiti malu decu.
Pogledajte oeve i majke; oni mue! Oni kinje na tako ljubei nain da im ak ne
moete rei: Vi muite. Oni mue 'za njihovo vlastito dobro, radi dobra same dece!
Pomau im da rastu. Oni se oseaju jaki. Psiholozi kau da mnogi ljudi biraju uiteljski poziv
ba da bi bili uticajni, jer sa tridesetoro dece na raspolaganju, vi se oseate ba kao kralj.
Govorilo se da je Aurangajeba zatvorio njegov sin. Kada je bio uhapen, on je napisao
pismo u kome je rekao: Samo jedna elja, ako je moe ispuniti, bie dobro, i ja u biti
srean. Samo mi poalji tridesetoro dece tako da ih mogu poduavati u mom zatvoru.
Kae se da je sin rekao: Moj otac je uvek ostao kralj, i on ne moe izgubiti svoje
kraljevstvo. Tako da je ak i u zatvoru njemu trebalo tridesetoro dece da bi ih poduavao.
Gledajte! Idite u kolu! Uitelj sedi na svojoj stolici - i apsolutna mo, ba je gospodar
svega to se tamo dogaa. Ljudi ele decu ne zbog ljubavi, jer da vole zaista, svet bi bio
drugaiji. Ako volite svoje dete, svet e biti drugaiji. Neete mu pomagati da bude
bespomono, da se osea bespomono, daete mu tako mnogo ljubavi da e oseati da je jako.
Ako mu date ljubav, onda ono nikada nee traiti mo. Ono nee postati politiki lider; ono
nee ii na izbore. Ono nee pokuavati da gomila novac i da poludi za njim, jer ono zna da je
to beskorisno - ono je ve mono; dovoljna je ljubav.
Ako niko ne daje ljubav, onda e ono stvoriti zamene. Sve vae elje, bilo za uticajem,
novcem, ugledom, pokazuju da ste neemu ueni u vaem detinjstvu, neto je bilo uslovljeno
u vaem bio-kompjuteru i vi sledite to uslovljavanje bez gledanja unutra, poto, bilo ta da
traite ve jeste tu.
Patanjali je sav napor uloio da va bio-kompjuter bude u tiini tako da se ne ometa.
To je meditacija. To je postavljanje vaeg bio-kompjutera, za izvesne momente, u tiinu, u
stanje bez vibracija, tako da moete pogledati unutra i uti svoju najdublju prirodu. Samo brz
pogled, letimino sagledavanje e vas promeniti, jer onda ovaj bio-kompjuter ne moe vas
obmanuti. Ovaj bio-kompjuter nastavlja da govori: Uradi ovo, uradi ono! On nastavlja
neprekidno da vas manipulie da morate imati vie snage; inae niste niko.
Ako gledate unutra, nije potrebno da budete neko; nije potrebno da budete vana
linost. Vi ste ve prihvaeni kakvi jeste. itava egzistencija vas prihvata, srena je to se tie
vas. Vi ste cvetanje - individualno cvetanje, razliito od svakog drugog, jedinstveno, i Bog
vam eli dobrodolicu; inae ne biste bili ovde. Vi ste ovde samo zato to ste prihvaeni. Vi
ste ovde samo zato jer Bog vas voli, univerzum vas voli i potrebni ste egzistenciji. Vi ste
neophodni.
Jednom kada znate svoju unutarnju prirodu, to Patanjali zove purua - purua znai
unutranji stanovnik... Telo je kao kua. Unutranji stanovnik, unutranja svest, jeste purua.
Jednom kada znate ovu unutranju svest, nita nije potrebno. Vi ste dovoljni, vie nego
dovoljni. Vi ste savreni kakvi jeste. Potpuno ste prihvaeni, dobrodoli. Egzistencija postaje
blagoslov. elje iezavaju; one su bile deo neznanja sebe. Sa znanjem sebe, one iezavaju,
one izvetre.
Abhyasa, konstantna unutranja praksa, svesni napor da se bude sve vie budan, da se
bude sve vie gospodar sebe, da se manje bude pod dominacijom navika, mehaninosti,
161

robotu slinim mehanizmima - i vairagya, beeljnost; ovo dvoje kada se postignu ovek
postaje jogin; kada se ovo dvoje dostignu ovek je postigao cilj.
Ponoviu: samo nemojte stvarati borbu. Dozvolite da se sve ovo deava, da se bude
sve vie spontan. Ne borite se sa negativnim. Bolje kreirajte pozitivno. Ne borite se sa
seksom, sa hranom, ni sa im. Bolje, naite ono to vam daje vie sree, odakle ona dolazi kreite se u tom pravcu. elje, ubrzo iezavaju.
I drugo, budite sve vie i vie svesni. ta god da se deava, budite sve vie svesni.
Ostanite u tom trenutku, prihvatite taj momenat. Ne traite neto drugo. Onda neete stvarati
patnju. Ako postoji bol, neka bude tu. Ostanite u tome i tecite u tome. Jedini uslov je, ostanite
budni. Znalaki, paljivo, uite u to, tecite u tome. Ne opirite se!
Kada bol iezne, elja za uivanjem takoe iezava. Kada niste u bolu, vi ne traite
putanje na volju uivanjima. Kada nema jada, preputanje zadovoljstvima postaje bez
znaaja. I sve vie nastavljate da padate u unutranji ambis. A to je tako blaeno, to je tako
duboka ekstaza, da ak i brz pogled, letiminim sagledavanjem toga ceo svet postaje
beznaajan. Onda sve to vam ovaj svet moe dati postaje beskorisno.
Ni to ne sme postati borbeno dranje - ne treba da postanete ratnik, treba da postanete
meditant. Ako ste meditativni, spontano e vam se stvari dogaati koje e vas preobraziti i
promeniti. Zaponite borbu i zapoeli ste guenje. A guenje e vas voditi do sve vie patnje.
Tako se ne moete obmanuti.
Mnogi ljudi postoje koji ne obmanjuju samo druge, nego nastavljaju da obmanjuju
sebe. Oni misle da nisu u patnji; nastavljaju da govore da nisu u nevolji. Ali itava njihova
egzistencija je jadna. Kada kau da nisu u bedi, njihova lica, njihove oi, njihovo srce, sve je
u bedi.
Ispriau vam jednu anegdotu, a onda u zavriti. uo sam da se jednom dogodilo da
su dvanaest dama stigle u istilite. Slubujui aneo ih je pitao: Da li je neka od vas bila
neverna svom muu dok ste bile na zemlji? Ako je neka bila neverna svom muu, ona treba
da podigne ruku. Srameljivo, oklevajui, ubrzo su jedanaest dama podigle svoje ruke.
Aneo na dunosti je uzeo telefon i pozvao: Halo! Da li je to pakao? Imate li tamo mesta za
dvanaest nevernih ena? - jedna od njih, gluva je ko kamen!
To nije potrebno, bilo da to kaete ili ne. Vae lice, samo vae bie, pokazuje sve. Vi
moete rei da niste jadni, ali nain na koji to kaete, nain na koji jeste, pokazuje da ste
jadni. Ne moete obmanuti, jer niko ne moe obmanuti nikoga drugog, moete obmanuti
samo sebe.
Zapamtite, ako ste jadni, vi ste stvorili sve to. Pustite da to prodre duboko u vae srce
da ste stvorili svoje patnje jer e ovo biti formula, klju. Ako ste stvorili svoje patnje, samo
onda moete da ih unitite. Vi ste stvorili njih kroz pogrene navike, pogrena gledita,
predavanja poroku, kroz elje.
Odbacite ovaj obrazac! Gledajte ivahno! A sam ovaj ivot je najvea radost koja je
mogua ljudskoj svesti.
Poglavlje 10
UZROK VAE PATNJE
4. januar 1974.
Prvo pitanje:
Kako to da opisujete ivot koji je zaista na, a koji ste vi transcendirali, tako ispravno
i u svakom detalju, dok mi ostajemo tako neuki o tome? Zar nije to paradoksalno?
To izgleda paradoksalno, ali nije, jer moete razumeti samo kada ste transcendirali.
Dok ste u odreenom stanju uma, ne moete razumeti to stanje uma; upleteni ste u to, tako ste
mnogo identifikovani s tim. Za razumevanje je potreban prostor, rastojanje je potrebno, a tu
nema rastojanja. Kada transcendirate stanje uma, samo tada ete postati sposobni da razumete
162

to jer tada postoji distanca. Stojite podalje, odvojeno. Moete gledati objektivno,
neidentifikovani. Sada postoji perspektiva.
Dok ste u ljubavi, ne moete razumeti ljubav. Moete je oseati, ali je ne moete
razumeti. Vi ste tako mnogo u njoj. Za razumevanje, izdvojenost, nevezana izdvojenost je
potrebna. Za razumevanje treba da budete posmatra. Dok ste u ljubavi, posmatra se gubi. Vi
ste postali akter, vi ste ljubavnik. Ne moete biti svedok toga. Samo kada transcendirate
ljubav, kada ste prosvetljeni i doprli s one strane ljubavi, vi ete biti sposobni da razumete to.
Dete ne moe razumeti ta je detinjstvo. Kada se detinjstvo izgubi, moete gledati
natrag i razumeti. Mladost ne moe razumeti ta je mladost. Samo kada postanete stari i
sposobni da gledate unatrag, izdaleka, udaljeno, onda ete biti sposobni da razumete to. ta
god je shvaeno, shvaeno je samo pomou neshvatljivog. Neshvatjivo je osnova sveg
razumevanja. Zbog toga to se deava svakog dana - moete dati savete, dobar savet, nekome
drugom ko je u nevolji; ako ste vi u nekoj nevolji, ne moete dati tako dobar savet samome
sebi.
Kad je neko drugi u nevolji, vi imate prostor da gledate, prouavate; moete svedoiti.
Vi moete dati dobar savet. Kada ste u istoj nevolji, neete biti tako sposobni. Moete biti
(sposobni) ako moete ak i onda biti izdvojeni. Ako ak i onda moete gledati na problem
kao da niste u problemu, spolja, stojei na brdu i gledajui dole.
Svaki problem moe biti reen ako ste makar za jedan trenutak izvan toga i moete
gledati na to kao svedok. Svedoenje reava sve. Inae, ako ste duboko u nekom stanju, teko
je da se bude svedok. Vi ste tako mnogo identifikovani. Dok ste u ljutnji, vi postajete ljutnja.
Niko nije preostao pozadi ko moe videti, prouiti, odluiti. Niko nije ostao iza. Dok ste u
seksu, vi ste pobueni potpuno. Sada nema centra, neukljuenog.
U Upaniadama je reeno da osoba koja posmatra sebe jeste kao drvo na kome dve
ptice sede - jedna ptica upravo skae, uivajui, jedui, pevajui, a druga ptica upravo sedi na
vrhu drveta gledajui u prvu pticu.
Ako moete imati svedoee sopstvo na vrhu koje nastavlja da posmatra dramu dole
gde ste vi akter, gde vi uestvujete, igrate, skaete, pevate i razgovarate i postajete upleteni;
ako neko duboko u vama moe nastaviti da posmatra ovu dramu, ako moete biti u takvom
stanju gde takoe igrate kao glumac na pozornici i istovremeno sedite u gledalitu i
posmatrate to; ako moete biti oboje: glumac i gledalac - svedoenje je stiglo unutra.
Svedoenje e vas uiniti sposobnim za upuenost, razumevanje, mudrost.
Tako to izgleda paradoksalno. Ako odete kod Bude, on moe ulaziti duboko u detalje
vaih problema, ne zato to je on u problemu, zato jer nije u problemu. On moe prodreti u
vas. Moe staviti sebe u vau situaciju, i jo ostati svedok.
Tako oni koji su u svetu ne mogu razumeti svet. Oni koji su otili izvan njega, samo
oni ga razumeju. Dakle, ta god da elite razumeti, idite izvan toga. Ovo izgleda
paradoksalno. ta god elite znati, idite izvan toga - onda e se znanje dogoditi. Kreui se
kao insajder u bilo emu moete sakupiti mnogo informacija, ali neete postati mudar ovek.
Moete praktikovati to iz momenta u momenat. Moete initi oboje; biti akter i biti
gledalac. Kada ste ljuti moete menjati um. Ovo je duboka umetnost, ali ako pokuate biete u
stanju. Moete menjati.
U jednom trenutku moete biti ljuti. Onda biti uzdrani, gledati u ljutnju, na vaem
vlastitom licu u ogledalu. Gledajte ta radite, gledajte ta se dogaa oko vas, gledajte ta ste
uradili drugima, kako oni reaguju. Pogledajte za momenat, a onda opet budite ljuti, uite u
ljutnju. Onda opet postanite posmatra. Ovo se moe uraditi, ali onda je potrebna vrlo duboka
praksa.
Probajte to. Dok jedete, za momenat budite onaj koji jede. Uivajte, postanite hrana,
postanite onaj koji jede - zaboravite da postoji bilo ko, ko moe posmatrati to. Kada ste se
preneli dovoljno, onda za jedan jedini momenat se udaljite. Nastavite da jedete, ali ponite da
posmatrate to - hranu, sebe, a vi stojite iznad i posmatrate to.
Ubrzo ete postati efikasni, i moete premestiti orua uma od aktera do gledaoca, od
uesnika do posmatraa.
A kada vam se to otkrije, onda ete videti da kroz identifikovano uestvovanje nita
163

nije mogue znati, samo kroz objektivno posmatranje stvari postaju otkrivene i znane. Zbog
toga oni koji su ostali u svetu, postali su predvodnici. Oni koji su otili s one strane, oni su
postali majstori (uitelji).
Frojd je obino govorio svojim uenicima... To je vrlo teko, jer Frojdovi uenici,
psihoanalitiari, nisu bili ljudi koji su transcendirali. Oni su iveli u svetu. Oni su samo
strunjaci. Ali ak je i Frojd predlagao njima da dok sluaju pacijenta, nekoga ko je bolestan,
mentalno bolestan: ostanite nepristrasni, izdvojeni. Nemojte se emocionalno uplitati. Ako se
upletete, onda je va savet beskoristan. Samo ostanite posmatra.
ak i to izgleda vrlo okrutno. Neko jaue, plae, a vi moete takoe oseati jer ste
ljudska bia. Ali Frojd kae, ako radite kao psihijatar, kao psihoanalitiar, ostanite neupleteni.
Gledajte osobu kao da je ona upravo problem. Ne gledajte na njega kao da je ljudsko bie.
Ako gledate na njega kao na ljudsko bie, vi ste odmah upleteni, vi ste postali uesnik, onda
ne moete savetovati. Onda sve to kaete bie pristrasno. Onda niste izvan toga.
To je teko, vrlo teko, stoga su frojdovci to inili na mnogo naina. Frojdovski
psihoanalitiar se nee suoiti sa pacijentom direktno, jer kada se suoite licem u lice teko je
ostati neupleten. Ako osobu pogledate u oi, vi ulazite u nju. Stoga frojdovski psihoanalitiari
sede iza, dok pacijent lei na divanu.
To je takoe vrlo vano, jer Frojd je shvatio da ako osoba lei, a vi sedite ili stojite, ne
gledajui u nju, manja je mogunost da budete upleteni. Zato? Osoba koja lei postaje
problem, kao na hirurgovom stolu. Moete da ga secirate. Obino, ovo se nikada ne deava.
Ako odete da sretnete osobu, nee vam govoriti leei ili sedei, dok nije pacijent, dok nije u
bolnici.
Stoga je Frojd insistirao da njegovi pacijenti treba da lee na kauu. Tako
psihoanalitiar nastavlja da osea da je osoba pacijent, bolesnik. Njemu mora da se pomogne.
On trenutno nije osoba ve problem, a vi ne treba da se upliete s njim. On ne treba da se
suoava licem u lice sa osobom, ne treba da istupi pred pacijenta - samo skriven iza, on e ga
sluati. Frojd je rekao ne dodirujte pacijenta, jer ako ga dodirnete, ako uzmete pacijentovu
ruku u svoju ruku, postoji mogunost da budete upleteni.
Ove predostronosti treba preduzeti jer psihoanalitiari nisu prosvetljene osobe. Inae
ako odete kod Bude, nije potrebno da leite, nije potrebno da se skrivate iza zavese. Buddhi
nije potrebno da pazi da ne postane upleten; on ne moe biti upleten. Koji god da je sluaj, on
ostaje neupleten. On moe oseati samilost prema vama, ali on ne moe biti saoseajan,
zapamtite ovo. Pokuajte da razumete razliku izmeu saoseanja i samilosti. Samilost je iz
vieg izvora. Buddha moe ostati samilostan prema vama. On vas razume - da ste u tekoi ali on nije saoseajan s vama jer zna da ste u tekoi zbog svoje nerazumnosti, zbog vae
gluposti ste u tekoi.
On ima samilost, pokuae na svaki nain da vam pomogne da izaete iz svoje
gluposti. Ali vaa glupost nije neto to e on simpatisati. Dakle, na neki nain on e biti vrlo
srdaan, a na neki nain e biti vrlo ravnoduan. Bie srdaan to se tie samilosti, a bie
apsolutno ravnoduan to se tie saoseanja.
Obino, ako odete kod Buddhe osetiete da je on ravnoduan - jer vi ne znate ta je
samilost i ne znate toplinu samilosti. Samo ste upoznali toplinu saoseanja, a on nije
saoseajan. On izgleda okrutan, hladan. Ako jecate i plaete, on nee jecati i plakati s vama.
Ako bi on plakao, onda ne bi postojala mogunost da vam od njega doe pomo. On bi bio u
istom poloaju. On ne moe plakati, a vi ete se oseati povreeni: Ja jadikujem i plaem, a
on ostaje ba kao statua, kao da je bez srca. On ne moe saoseati s vama. Saoseanje je iz
istog uma prema istom umu. Samilost je iz vieg izvora.
On moe da vas gleda. Vi ste providni za njega, potpuno goli, i on zna zato vi patite.
Vi ste uzrok, i on e pokuati da vam objasni uzrok. Ako moete da ga sluate, sam in
sluanja e vam pomoi mnogo.
To izgleda paradoksalno, ali nije. Buddha je takoe iveo kao vi. Ako ne u ovom
ivotu, onda u nekim prethodnim ivotima. On je proao kroz iste nevolje. Bio je glup kao vi,
patio je kao vi, upinjao se kao vi. Za mnogo, mnogo ivota on je bio na istoj stazi. On zna sve
muke, sva upinjanja, konflikt, jad. On je svestan, vie svestan nego vi, jer sada su svi proli
164

ivoti pred njegovim oima - ne samo njegov, nego vai takoe. On je iveo sve probleme
koje svako ljudsko bie moe da ivi, stoga on zna. Ali on ih je transcendirao, tako sada zna
koji su uzroci, a takoe zna kako oni mogu biti transcendirani.
On e pomoi na svaki nain da razumete da ste vi uzrok svojih patnji. Ovo je vrlo
teko. Najtea je stvar razumeti da Ja jesam uzrok mojih patnji. Ovo pogaa duboko; ovek
se osea povreenim. Kad neko kae da je neko drugi uzrok, vi oseate da je u redu. Ta osoba
izgleda saoseajna. Ako on kae: Vi ste paenik, rtva, a drugi vas eksploatiu, drugi nanose
tetu, drugi su nasilni, vi se oseate dobro. Ali ova dobrota nee dugo trajati. To je trenutna
uteha, a opasna, sa velikom cenom, jer pomae va uzrok patnje.
Dakle, oni koji izgledaju saoseajni prema vama su vai pravi neprijatelji, jer njihova
naklonost pomae vaem uzroku da bude ojaan. Pravi izvor patnje je ojaan. Vi oseate da
ste u redu a ceo svet je pogrean - patnja dolazi iz neega drugog.
Ako odete kod Bude, kod jedne prosvetljene osobe, on je prinuen da bude tvrd, jer e
vas prisiliti da shvatite injenicu da ste vi uzrok. Jednom kada ponete oseati da ste uzrok
svog pakla, transformacija je ve poela. Onog momenta kada osetite ovo, pola posla je ve
uraeno. Vi ste ve na stazi; ve ste se pokrenuli. Velika promena je stigla kroz vas.
Pola patnji e iznenada ieznuti jednom kada razumete da ste vi uzrok, jer onda ne
moete saraivati sa njim. Onda neete biti tako neuki da pomaete jaanje uzroka koji
stvaraju patnje. Vaa saradnja e se prekinuti. Jadi e se jo nastaviti za kratko upravo zbog
navike.
Jednom je Mula Nasrudin bio prisiljen da doe na sud jer su ga nali opet pijanog na
ulici. Sudija za prekraje je rekao: Nasrudine, seam se da sam vas video tako mnogo puta
radi istog prekraja. Imate li neko objanjenje za vae uobiajeno pijanstvo? Nasrudin je
rekao: Naravno, imam objanjenje za moje uobiajeno pijanstvo. Ovo je moje objanjenje:
uobiajena e.
ak i ako postanete budni, uobiajeni obrazac e vas prisiliti za kratko da se kreete u
istom pravcu. Ali to ne moe trajati za dugo; energije vie nema. To se moe nastaviti kao
mrtav obrazac, ali ubrzo to e uvenuti. To je potrebno svakog dana hraniti, to je potrebno
svakog dana ojaavati. Vaa saradnja je neprekidno potrebna.
Jednom kada postanete svesni da ste vi uzrok vaih patnji, saradnja otpada. Dakle, sve
to vam ja govorim jeste da vas uini spremnim za jednu injenicu - da gde god ste, ta god
ste, vi ste uzrok. Nemojte postati pesimistini oko toga, u ovome ima nade. Ako je neko drugi
uzrok, onda nita ne moe da se uini.
Stoga Mahavira kae: Ako postoji Bog, onda je ovek bespomoan. Dakle on ne
kae: Ja ne verujem u Boga. Razlog nije filozofski, razlog je veoma psiholoki. Razlog je
takav da vi ne moete uiniti nikoga odgovornim za sebe. Da li Bog postoji ili ne, to nije
pitanje.
Mahavira kae: elim da razumete da ste vi uzrok ta god da ste. A to je daje veliku
nadu. Ako ste vi uzrok, vi moete to promeniti. Ako vi stvarate pakao, vi moete stvoriti raj.
Vi ste gospodar.
Stoga ne oseajte beznadenost. to vie inite druge odgovornim za va ivot, vie
ste rob. Ako kaete: Moja ena me ini ljutim onda ste vi rob. Ako kaete da vam va mu
stvara nevolju, onda ste rob. ak i ako vam va mu zaista stvara nevolju, vi ste odabrali tog
mua. Vi ste eleli tu nevolju, tu vrstu nevolje - to je va izbor. Ako vaa ena stvara pakao, vi
ste izabrali tu enu.
Neko je pitao Mula Nasrudina: Kako si upoznao svoju enu? Ko te je predstavio?
On je rekao: To se jednostavno dogodilo. Ne mogu kriviti nikoga.
Niko ne moe kriviti nikoga. A to nije samo deavanje, to je izbor. Poseban tip
mukarca bira poseban tip ene. No nije sluajno. A on je bira iz posebnih razloga. Ako ta
ena umre, on e ponovo izabrati isti tip ene. Ako se razvede od te ene, opet e se oeniti
istim tipom ene.
Moete nastaviti da menjate ene, ali dok se mu ne promeni nee biti stvarne
promene - samo imena se menjaju - jer ovaj ovek nema izbor. On voli odreeno lice, on voli
naroit nos, on voli pojedine oi, on voli specifino ponaanje.
165

A to je kompleksna stvar. Ako volite poseban nos - jer nos nije samo nos. On nosi
ljutnju, on nosi ego, on nosi tiinu, on nosi mir, on nosi mnogo stvari - ako elite naroit nos,
vi moda volite osobu koja vas moe prisiliti da budete ljuti. Egoistina osoba ima drugaiji
tip nosa. Ona moe biti lepa. Ona izgleda lepo samo zato to ste vi u potrazi za nekim ko
moe stvoriti pakao oko vas. Pre ili kasnije stvari e uslediti. Moda neete biti sposobni da ih
poveete. ivot je kompleksan, a vi ste tako mnogo upleteni u njemu da ne moete spojiti.
Biete sposobni da vidite samo kada transcendirate.
To je upravo slino kao da letite u avionu iznad Bombaja. itav Bombaj se pojavljuje,
itav obrazac. Ako ivite u Bombaju i kreete se ulicama, ne moete videti itav uzorak. Ceo
Bombaj ne moe videti onaj ko ivi u Bombaju. To moe videti samo onaj ko leti iznad. Onda
se ceo model pojavljuje. Onda stvari pokazuju obrazac. Transcendencija oznaava odlaenje
izvan ljudskih problema. Onda moete ui i videti.
Mnogo godina sam posmatrao mnoge osobe. ta god da one rade, one nisu svesne ta
rade. Ljudi postaju svesni samo kada dou rezultati. Nastavljaju da bacaju seme u zemlju; oni
nisu svesni. Meutim kada dou do etve oni e postati svesni. Oni ne mogu spojiti da su
izvor i da su eteoci.
Jednom kada razumete da ste vi uzrok, pokrenuli ste se na stazi. Sada mnoge stvari
postaju mogue. Sada moete uiniti neto oko problema koji je va ivot. Moete ga
promeniti. Upravo promenom sebe vi ga moete promeniti.
Jedna ena je dola kod mene - pripada vrlo bogatoj familiji, vrlo dobroj porodici,
kulturnoj, profinjenoj, obrazovanoj. Pitala me je: Ako ponem da meditiram, da li e to na
bilo koji nain ometati moj odnos sa suprugom? Sama je rekla, pre nego to sam odgovorio:
Znam da to nee biti smetnja jer ako postanem bolja, mirnija i zaljubljenija - kako to moe
smetati mom odnosu?
Meutim, ja sam joj rekao: Greite. Odnos e bi ometan. Bilo da postanete dobri ili
loi, to je nevano. Vi se menjate, jedan partner se menja - odnos e biti ometan. A ovo e
postati udo: ako vi postanete loi, odnos nee biti ometen tako mnogo. Ali ako postanete
dobri i bolji, odnos e biti poljuljan, jer kada jedan partner pada dole i postaje lo, drugi se
osea relativno bolje. To nije povreda ega. Pre je to zadovoljavanje ega.
Dakle, ena se osea dobro ako mu pone da pije, jer sada ona postaje moralni
propovednik. Sada ona dominira nad njim vie. Sada kad god on ue u kuu on ulazi kao
kriminalac. Samo zato to on pije, sve to radi postaje pogreno. Toliko je dovoljno, jer ena
moe izneti taj argument esto, bilo gde. Tako, sve je osueno.
Meutim ako mu ili ena postanu meditativni, onda e biti jo ozbiljnijih problema
jer ego drugog e biti povreen - jedan postaje superiorniji, a drugi e pokuati na svaki nain
da se to ne dogodi. On e kreirati sve mogue nevolje. ak i ako se to dogodi, on e pokuati
da ne veruje u to, da se to dogodilo. On e kazati da se to jo nije dogodilo. Nastavie da
govori: Ti meditira godinama i nita se nije dogodilo. Kakve koristi od toga? Beskorisno. Ti
se jo uvek ljuti, jo uvek ini ovo i ono, ostaje isti. Drugi e pokuati da ubedi da se nita
ne dogaa. Ovo je zakljuak.
Ako se zaista neto dogodilo, ako su se mu i ena zaista promenili, onda se ovaj
odnos ne moe nastaviti. To je nemogue dok drugi nije takoe spreman na promenu. A da se
postane spreman na promenu sebe vrlo je teko jer to povreuje ego. To znai ta god da vi
jeste, vi ste neistiniti. Samo onda potreba za promenom je prisutna.
Dakle, niko nikada ne misli da on mora da se menja: Ceo svet mora da se menja, ne
ja. Ja sam u pravu, apsolutno ispravan, a itav svet je kriv jer on ne odgovara meni. Sav
napor svih Buddha je vrlo jednostavan: nastoji da vas uini svesnim da ta god da ste vi, vi ste
uzrok.
Drugo pitanje:
Zato tako mnogo osoba na stazi joge usvajaju stanovite borbe, upinjanja, potpunog
zanimanja za pridravanje strogih pravila, i ratniku slinih puteva? Da li je to nuno da bi se
bio pravi jogin?
166

To je apsolutno nepotrebno - ne samo nepotrebno, to stvara sve vrste prepreka na stazi

joge. Ako ponete da se borite, vi delite sebe.
A to je najvea bolest; da se bude podeljen, da se postane izofrenian. itava nevolja
je beskorisna, ona nikuda nee odvesti. Niko ne moe da pobedi. Na obe strane vi jeste. Dakle
uglavnom se moete igrati; moete igrati igru skrivanja i traenja. Ponekad deo A pobeuje,
ponekad deo B. Na taj nain moete se kretati. Ponekad ono to nazivate dobrim pobeuje.
Inae borei se sa zlom, pobeujui zlo, dobar deo postaje iscrpljen, a zli deo sakuplja
energiju. Tako pre ili kasnije zli deo e izai gore, a ovo se moe odvijati beskonano.
Inae, zbog ega se ovo, ratniku slino dranje, deava? Zato veina ljudi zapoinje
borbom? Onog momenta kada oni misle o preobraaju, zapoinju da se bore. Zato? Jer vi
znate samo metod pobeivanja, a to je borba.
U svetu spolja, u spoljanjem svetu, postoji jedan nain da se bude pobedonosan, a to
je borba - borba i unitenje drugog. To je jedini nain u spoljanjem svetu da se bude
pobedonosan. A vi ste iveli u ovom spoljanjem svetu milionima i milionima godina i borili
ste se - ponekad bivajui poraeni ako se ne borite dobro, ponekad postajui pobedonosni ako
se borite dobro. Dakle, to je postao unutra izgraen program Bori se estoko. Postoji samo
jedan nain da se bude pobedonosan, a to je ljuta borba.
Kada napredujete unutra, vi sprovodite isti program jer ste upoznati samo sa ovim. U
unutranjem svetu, upravo je obrnut sluaj: ako se borite - biete pobeeni, jer nema nikog da
se s njim borite. U unutranjem svetu, preputanje je put da se bude pobedonosan, predanost
je put da se bude pobedonosan, dozvoljavajui unutranjoj prirodi da tee, ne boriti se, jeste
put da se bude pobedonosan. Doputanje reci da tee, ne gurajui je, jeste put kada je u
pitanju unutranji svet. Ovo je upravo obrnuto. Inae, vi ste obaveteni samo o spoljanjem
svetu, tako da je ovo obavezno da bude samo u poetku. Ko god se kree unutra, on e nositi
ista oruja, isto dranje, iste borbe, istu odbranu.
Makijaveli je bio za spoljanji svet; Lao Ce i Buddha su za unutranji svet. A oni ue
razliite stvari. Makijaveli kae: napad je najbolja odbrana; Ne ekajte da drugi napadne, jer
onda ste ve na gubitku. Ve ste izgubili, jer drugi je zapoeo. On je ve dobio, stoga je uvek
bolje zapoeti. Nemojte ekati da se branite, uvek budite agresor. Pre nego to neko napadne
vas, vi napadnite njega i borite se s onoliko vetine koliko je mogue, s onoliko nepotenja
koliko je mogue. Budite nepoteni, budite lukavi i budite agresivni. Makijaveli je jedan
iskren ovek; zbog toga on predlae tano sve to je potrebno.
Inae, ako pitate Lao Cea, Patanjalija ili Budu, oni govore o razliitom tipu pobede o unutranjoj pobedi. Tamo, podmuklost, nee delovati, obmanjivanje nee delovati, borba
nee delovati, agresija nee delovati jer koga ete obmanjivati? Koga ete pobediti? Vi ste
sami tu. U spoljanjem svetu nikada niste sami. Drugi su prisutni, oni su neprijatelji. U
unutranjem svetu vi ste tu sami. Ne postoji drugi. Ovo je totalno nova situacija za vas. Vi
ete nositi stara oruja, ali ova stara oruja e postati uzrok vaeg poraza. Kada promenite
svet iz svoje unutranjosti, ostavite sve to ste nauili iznutra. To nee biti od pomoi.
Neko je pitao Ramanu Maharija: ta treba da nauim da bih postao smiren, da znam
sebe samog? Pria se da je Ramana Mahari rekao: Za dosezanje unutranjeg Sopstva ne
treba da uite nita. Potrebno vam je zaboravljanje, uenje nee pomoi. To vam pomae da
napredujete spolja. Zaboravljanje e pomoi.
Sve to ste nauili, zaboravite to, zanemarite to, odbacite to. Kreite se unutra nevino,
bezazleno - bez lukavosti i vetina, ve s detinjastim poverenjem i nevinou; ne razmiljajui
u terminima da e vas neko napasti. Nema nikoga, tako ne oseajte se nesigurno i ne
sprovodite nikakve dogovore za odbranu. Ostanite ranjivi, prijemljivi, otvoreni. To je ono ta
shraddha, poverenje, znai.
Sumnja je nuna spolja jer drugi je prisutan. On moda misli da vas obmane, stoga
treba da sumnjate i da budete skeptini. Unutra, nema sumnje, nikakav skepticizam nije
potreban. Nikog nema tamo da vas vara. Moete ostati tamo onakvi kakvi jeste.
Zbog toga svako ima dranje slino ratniku, ali ono nije nuno. To je smetnja, najvea
prepreka. Odbacite to van. Moete nainiti to glavnom stvari koja treba da se zapamti, da sve
to je nuno spolja unutra e postati smetnja. Bilo ta, kaem, bezuslovno. A ba obrnuto
167

treba da se proba.
Ako sumnja pomae spolja u naunim istraivanjima, onda e vera pomoi unutra u
religijskim istraivanjima. Ako agresivnost pomae spolja u svetu moi, prestia, drugih,
onda e neagresivnost pomoi unutra. Ako lukav, proraunati um pomae spolja, onda nevin,
neproraunat, bezazlen um e pomoi unutra.
Zapamtite ovo: ta god da pomae spolja, upravo obrnuto e pomagati unutra. Dakle,
itajte Makijavelijevo delo Vladalac (Il Principe). To je put spoljanje pobede. Upravo kada
obrnete Makijavelijevog Vladara, moete stii unutra. Ba preokrenite Makijavelijevo
gledite, i on postaje Lao Ce - kao u shirshasanu, stoju na glavi. Makijaveli stojei na svojoj
glavi postaje Patanjali.
Dakle, itajte delo Vladalac; ono je divno - najjasnije tvrdnje za spoljanju pobedu, a
onda itajte Lao Ceov Tao Te ing ili Patanjalijeve Joga sutre ili Budinu Dhammapadu ili
Isusovu Propoved na gori. Oni su ba kontradiktorni, upravo obrnuti, ba suprotni.
Isus kae: Blagosloveni su oni koji su krotki, jer e naslediti zemlju - krotki, nevini,
a ne slabi, nejaki, ni u kom smislu. Blagosloveni su siromani u duhu, jer e ui u carstvo
boje. Isus to ini jasnim: siromani u duhu. Oni nemaju nita na ta bi polagali pravo. Oni
ne mogu rei: Ja sam dobio ovo. Oni ne poseduju nita - znanje, bogatstvo, mo, presti.
Oni ne poseduju nita, oni su siromani. Oni ne mogu polagati pravo: Ovo je moje.
Oni nastavljaju da tvrde: Ovo je moje, ovo je moje. to vie mogu polagati pravo,
vie oseam da ja jesam. U spoljanjem svetu, to je vea teritorija vaeg uma, vie vi jeste.
U unutranjem svetu, to je manja teritorija uma, vi ste vei. A kada teritorija iezne
kompletno i vi ste postali nula, onda - onda ste najvei. Onda ste pobedonosni. Onda se
pobeda dogodila.
Ratniku slino dranje - naporna borba, previe velika zainteresovanost za pravila,
uredbe, proraunatost, planiranje - ovaj um je prenesen unutra jer ste nauili to i ne znate nita
drugo. Otuda, potreba za uiteljem. Inae, nastaviete da pokuavate svojim putevima koji su
u toj stvari apsolutno apsurdni.
Otuda, nuna je inicijacija. Inicijacija oznaava nekoga ko moe da vam pokae put
gde vi nikada niste putovali, nekoga ko moe da vam da letimino sagledavanje sveta kroz
njega, dimenzija koja je vama potpuno nepoznata. Vi ste gotovo slepi za to. Ne moete videti
to jer oi mogu videti samo ono to su one nauile da vide.
Ako doete ovde i ako ste kroja, onda ne gledate lica, gledate odela. Lica vam ne
znae mnogo; samo gledajui u odelo vi znate koji je to tip oveka. Vi znate jezik.
Ako ste obuar, nije vam potrebno da gledate u odelo; cipele e biti dovoljne. Obuar
moe upravo nastaviti da posmatra na ulici, i znae ko prolazi, da li je osoba veliki lider upravo gledajui u cipele - da li je ona jedan umetnik, boem, hipik, bogat ovek, da li je
kulturan, obrazovan, neobrazovan, seljak - samo posmatranje cipela daje sve pokazatelje ko je
ona. On zna jezik. Da li ovek pobeuje u ivotu, cipela ima razliit sjaj. Ako je pobeen u
ivotu, cipela je poraena. Onda je cipela tuna, ne mari se za nju. Obuar zna to. Nije mu
potrebno da gleda u vae lice. Cipela e rei sve to on eli da zna.
Mi uimo sve i onda postajemo fiksirani u tome. Onda je to ono ta vidimo. Vi ste
nauili neto, a potroili ste mnogo ivota uei to. Sada je to duboko ukorenjeno, utisnuto.
To je postalo deo vaih modanih elija. Dakle kada se kreete unutra tamo je jednostavno
tama, nita, vi ne moete videti nita. itav svet koji znate iezao je.
To je ba kao kada znate jedan jezik i iznenada ste poslati u zemlju gde niko ne
razume va jezik i vi ne moete razumeti niiji jezik. A ljudi razgovaraju i askaju, a vi
oseate jednostavno da su oni ludi. Izgleda kao da izgovaraju besmislice, a to izgleda vrlo
buno jer ne moete razumeti. Izgleda vam da oni govore preglasno. Ako ih moete razumeti,
onda se cela stvar menja; vi postajete deo toga. Onda to nije mrmljanje; to postaje sadrajno.
Kada uete unutra vi znate jezik spoljanjeg. Unutra postoji tama. Vae oi ne mogu
videti, vae ui ne mogu uti, vae ruke ne mogu oseati. Neko je potreban, neko da vas
inicira, da uzme vau ruku u svoju ruku i pokrene vas na ovoj nepoznatoj stazi dok ne
postanete upoznati, dok ne zaponete da oseate, dok ne postanete svesni neke svetlosti nekog
znaenja, nekog smisla oko vas.
168

Jednom kada imate prvu inicijaciju, stvari e poeti da se deavaju. Inae prva
inicijacija je teka stvar, jer je to skoro sasvim jedan obrt, skoro totalan obrt. Iznenada va
svet znaenja iezava. Vi ste u nepoznatom svetu. Ne razumete nita - gde da se kreete, ta
da inite i ta da nainite od ovog haosa. Majstor samo oznaava nekoga ko zna. A ovaj haos,
unutranji haos, za njega nije haos, to je red, kosmos, i on vas moe voditi u njega.
Intuicija oznaava gledanje kroz unutranji svet kroz oi nekog drugog. Bez poverenja
to je nemogue jer vi neete dozvoliti da vaa ruka bude uzeta od nekoga da vas vodi u
nepoznato. A on vam ne moe dati nikakvu garanciju. Nikakva garancija ne bi bila ni od
kakve koristi. ta god da on kae, vi morate uzeti to na poverenje.
U drevnom vremenu kada je Patanjali pisao sutre, poverenje je bilo vrlo lako, jer u
spoljanjem svetu takoe, naroito na Istoku i specijalno u Indiji, oni su stvorili spoljanji
obrazac intuicije. Na primer, zanati, profesije, pripadali su porodicama kroz naslee. Otac bi
inicirao dete u zanimanje, a dete je prirodno verovalo svom ocu. Otac bi odveo dete na farmu
ako je ratar i farmer, i inicirao ga u njegovu poljoprivredu. Koji god posao da je radio, on bi
uveo dete.
U spoljanjem svetu takoe, postojala je inicijacija na Istoku. U sve je trebalo da se
bude iniciran - neko koji zna bi vas uveo. Ovo je pomagalo vrlo mnogo jer ste bili upoznati sa
inicijacijom s nekim ko bi vas vodio. Dakle, kada doe vreme za inicijaciju, vi ste mogli
verovati.
A poverenje, shraddha, vera, bila je laka u svetu koji nije bio tehnoloki.
Tehnolokom svetu treba otroumnost, lukavost, kalkulacija, matematika, promuurnost - ne
nevinost. U tehnolokom svetu, ako ste nevini izgledaete smeno; ako izgledate otroumno,
izgledaete mudri, inteligentni. Nai univerziteti ne ine nita do ovo; ine vas domiljatim,
lukavim, proraunatim. Vie proraunatosti, vie lukavosti, i uspeniji ete biti u svetu.
Sasvim obrnut je bio sluaj sa Istokom u prolosti. Ako ste bili lukavi za vas ne bi bilo
mogue da uspete ak ni u spoljanjem svetu. Samo nevinost je bila prihvatana. Tehnika nije
uvaavana previe, ali unutranji kvalitet je vrednovan previe.
Ako je osoba lukava i pravi bolje cipele, niko ne bi iao kod nje na Istoku u prolosti.
Odlazili bi kod osobe koja je nevina. Ona moda ne bi pravila bolje cipele, ali oni bi odlazili
kod osobe koja je bezazlena jer cipela nije ba bilo ta, ona nosi kvalitet osobe koja je
napravila. Dakle ako bi postojao lukav i domiljat tehniar, niko ne bi iao kod njega. On bi
trpeo, ne bi bio uspean. Ali ako bi bio ovek kvaliteta, karaktera, bezazlenosti, ljudi bi ili
kod njega. ak i ako su gore, ljudi bi vie cenili njegove stvari.
Kabir je bio tka i ostao je tka. ak i kada je postigao prosvetljenje, nastavio je da
tka. On je bio tako ekstatian, da njegovo tkanje nije moglo biti vrlo dobro. On je pevao,
plesao i tkao! Bilo je mnogo greaka i mnogo neispravnosti, ali njegove stvari su bile odlino
cenjene.
Mnogi ljudi bi ba ekali kada e Kabir doneti neto - to nije bila samo stvar, artikal,
to je bilo od Kabira! Sama stvar u sebi bila je unutranjeg kvaliteta, dola je iz Kabirovih
ruku. Kabir je dodirnuo. Kabir je plesao oko nje dok je tkao. I neprekidno se seao
boanskog, tako je stvar - tkanina, odea ili bilo ta - postala duhovna, sveta. To je davalo
kvalitet stvarima. Tehnika strana je sporedna; ljudska strana je bila primarna.
Tako ak i u spoljanjem svetu na Istoku, oni su sproveli obrazac tako da kada se
okrenete unutra neete biti totalno neupoznati sa unutarnjim svetom; neto ete znati, neka
uputstva, neka svetla u vaoj ruci. Neete se kretati u totalnoj tami.
A ovo poverenje u spoljanje odnose bilo je svuda. Mu nije mogao verovati da
njegova ena moe biti neverna. To je bilo gotovo nemogue. A ako mu umre, ena bi umrla
s njim jer ivot je bio takav zajedniki fenomen. Tada je bilo besmisleno iveti bez nekoga s
kojim je ivot postao tako zajednika stvar.
To je kasnije postalo runo, ali u poetku je to bila jedna od najlepih stvari koja se
ikada desila na zemlji. Vi ste voleli nekoga i on je iezao - eleete da ieznete s njim. Da se
bude bez njega bilo bi gore nego smrt. Smrt je bolja i vredna izbora - takvo je bilo verovanje u
spoljanje stvari takoe. Odnos ene i mukarca je spoljanja stvar. Celo drutvo se kretalo
oko poverenja, istinskog deljenja, onda je to bilo korisno. Kada je jednom vreme dolo da se
169

krene unutra, sve ove stvari bi njemu pomogle da bude iniciran lako - da veruje nekome, da se
preda.
Borba, upinjanje, agresivnost su prepreke. Ne sprovodite ih. Kada se kreete prema
unutra, ostavite ih pred vratima. Ako ih nosite, propustiete unutranji hram; nikada ga neete
dostii. S ovim stvarima vi se ne moete kretati prema unutra.
Tree pitanje:
Nije li vairagya, nevezivanje ili beeljnost, dovoljna u sebi da oslobodi oveka od
svetovnog robovanja? Kakva je onda korist od jogijske discipline, od abhyase?
Vairagya je dovoljna, beeljnost je dovoljna. Onda nikakva disciplina nije potrebna.
Ali gde je ta beeljnost? Ona nije tu. Zato je potrebna pomo discipline. Disciplina je
potrebna samo zato jer ta beeljnost nije u svojoj celosti unutar vas. Ako je beeljnost tu, onda
ne postoji pitanje praktikovanja iega; nikakva disciplina nije potrebna. Vi neete doi da
sluate mene; neete ii da itate Patanjalijeve sutre. Ako je beeljnost potpuna, Patanjali je
beskoristan. Zato gubiti vae vreme sa Patanjalijem sutrama? Ja sam beskoristan, zato da
dolazite kod mene?
Vi ste u potrazi za disciplinom. Vi se kreete u potrazi za nekom disciplinom, koja vas
moe preobraziti. Vi ste uenik (disciple), a disciple oznaava osobu koja je u potrazi za
disciplinom. Nemojte obmanjivati sebe. ak i ako odete kod Krinamurtija, vi ste u traganju
za disciplinom - jer onaj koji nije u nudi nee ii. ak i ako Krinamurti kae da nikome ne
treba da bude uenik i nikakva disciplina nije potrebna, zato ste vi tu? I ove rei e postati
vaa disciplina, stvoriete obrazac, i poeete da sledite taj obrazac.
Beeljnost ne postoji, dakle, vi ste u patnji. A niko ne eli da pati, i svako eli da
transcendira patnju. Kako da je transcendira? To je ono to e disciplina pomoi da uinite.
Disciplina e vas samo uiniti spremnim za skok, za skok u beeljnost. Disciplina oznaava
trening.
Vi jo niste spremni, imate vrlo grub mehanizam. Vae telo, va um, oni su grubi. Oni
ne mogu primiti suptilno. Niste usaglaeni. Da biste primili suptilno, morate biti usklaeni.
Vaa grubost mora da iezne. Zapamtite ovo - da biste primili suptilno moraete da postanete
suptilni. Kakvi jeste, boansko moe biti oko vas, ali vi ne moete biti u dodiru s njim.
To je ba kao radio. Lei dole u sobi, ali ne funkcionie. Neke ice su pogreno
povezane, ili su neke ice pokidane, ili nedostaje neki prekida. Radio postoji, radio talasi
neprekidno prolaze, ali radio ne moe biti podeen i ne moe postati sposoban da prima.
Vi ste ba kao radio, niste u stanju u kome moete da funkcioniete. Mnoge stvari
nedostaju, mnoge svari su pogreno spojene. Disciplina znai da vi uinite va radio
funkcionalnim, sposobnim da prima, podeenim. Boanski talasi su svuda oko vas. Jednom
kada ste usaglaeni oni postaju manifestovani. A oni mogu postati manifestovani samo kroz
vas, i dok ne postanu manifestovani kroz vas, ne moete znati njih. Oni mogu postati
manifestovani kroz mene, oni mogu postati manifestovani kroz Krinamurtija, ili nekog
drugog, ali oni ne mogu postati vae preoblikovanje, vaa transformacija.
Vi ne moete znati stvarno ta se deava u Krinamurtiju u Gurijevu - ta se deava
iznutra, koja vrsta usaglaavanja se dogaa, kako je njihov mehanizam postao tako suptilan da
prima suptilne poruke iz univerzuma, kako egzistencija zapoinje da manifestuje sebe kroz to.
Disciplina oznaava promenu vaeg mehanizma, da ga podesi, da ga naini podesnim
instrumentom da bude izrazito prijemiv. Ponekad bez discipline, takoe, ovo moe sluajno
da se dogodi. Radio moe pasti sa stola. Upravo padom, sluajno, neke ice mogu da se
poveu ili prekinu. Ba padom, radio moe biti povezan sa stanicom. Onda e zapoeti da
objavljuje neto, ali to e biti haos.
To se deavalo mnogo puta. Ponekad kroz sluajnost ljudi bi doli do saznanja
boanskog i osetili boansko. I onda oni polude jer nisu disciplinovani da prime tako moan
fenomen. Oni nisu spremni. Oni su tako mali, a toliko veliki okean ih zapljusne. Ovo se

170

deavalo. U sufi sistemu oni nazivaju takve osobe lude za bogom - masti, tako ih oni zovu.65
Mnogi ljudi ponekad bez discipline - kroz neki sluaj, kroz nekog majstora, kroz
milost nekog uitelja ili upravo kroz prisustvo nekog uitelja - postaju usaglaeni. itav
njihov mehanizam nije spreman, ali deo zapoinje da funkcionie. Onda su oni izvan obiaja.
Onda ete oseati da su ludi, jer e zapoeti da govore stvari koje izgledaju nepovezane, ali ne
mogu uiniti nita. Neto je zapoelo u njima; oni ne mogu zaustaviti to. Oni oseaju
odreenu sreu. Zbog toga su nazvani masti, sreni ljudi. Inae oni nisu slini Budi, oni nisu
prosvetljeni. Kae se za maste, za ove srene ljude koji su poludeli, da je vrlo veliki uitelj
potreban jer oni sada ne mogu uiniti nita sa sobom. Oni su upravo u konfuziji - sreni u
njoj, jer su u neredu. Oni ne mogu sami initi nita.
U drevnim danima, veliki sufi majstori su se kretali po zemlji. Kad god bi uli za
nekog masta, otili bi kod njega da mu pomognu da se usaglasi.
U ovom veku samo Meher Baba je obavljao taj posao - veliki posao svog vlastitog
tipa, redak posao. Neprekidno, tokom mnogo godina, on je putovao svuda po Indiji, a mesta
koja je poseivao bile su ludnice, jer u ludnicama ive mnogi masti. Inae vi ne moete
napraviti nikakvu razliku ko je lud, a ko je mast; oboje su ludi. Ko je stvarno lud, a ko je lud
upravo zbog boanskog sluaja - jer neko usaglaavanje se dogodilo kroz neki sluaj! Vi ne
moete nainiti nikakvu razliku.
Mnogi masti su ovde. Meher Baba bi putovao i iveo bi u ludnicama, i on bi pomagao
i sluio maste, lude ljude. Mnogi od njih su izali iz svoje ludosti i zapoeli svoje putovanje
prema prosvetljenju.
Na zapadu mnogi ljudi su u ludnicama, utoitima za lude, mnogi kojima ne treba
nikakva psihijatrijska pomo jer psihijatri ih samo mogu opet uiniti normalnim.
Njima treba pomo nekoga ko je prosvetljen, ne psihijatar, jer oni nisu bolesni. Ili, ako
su bolesni, bolesni su od boanske bolesti. Vae zdravlje nije nita pred tom boleu. Ta
bolest je bolja - vredna gubljenja sveg vaeg zdravlja. Disciplina je potrebna.
U Indiji ovaj fenomen nije bio tako znaajan kao to je bio u islamskim zemljama.
Zbog toga sufiji imaju specijalne metode da pomognu ovim mast ljudima, ludim ljudima za
Bogom.
Inae Patanjali je stvorio tako suptilan sistem da nije potreban nikakav sluaj.
Disciplina je tako nauna da ako proete kroz ovu disciplinu, vi ete dostii Budinstvo a da ne
postanete ludi na stazi. To je kompletan sistem.
Sufizam jo nije kompletan sistem. Mnoge stvari nedostaju u njemu, a one nedostaju
usled svojeglavog dranja muslimana. Oni ne bi dozvolili tome da se razvije do svoje najvie
vrednosti i vrhunca. A sufi sistem mora da sledi obrazac islamske religije. Zbog strukture
islamske religije, sufi sistem nije mogao otii izvan nje.66
Patanjali ne sledi nijednu religiju, on sledi samo istinu. On ne pravi nikakav
kompromis sa hinduizmom, islamizmom ili bilo kojim izmom. On sledi naunu istinu. Sufiji
su morali da naine kompromis sa islamom, morali su to. Zato to je bilo nekih sufija koji su
pokuali da ne naine nikakav kompromis; na primer, Bayazit iz Bisthama, ili Al-Hillaj
Mansoor, oni nisu nainili nikakav kompromis i zaklani su, oni su bili ubijeni.
Tako su sufisti poeli da se skrivaju. Nainili su svoju nauku sasvim tajnom, i nisu
dopustili da nijedan fragment bude poznat, samo oni fragmenti koji su podesni za islam i
njegov obrazac. Svi drugi fragmenti bili su skriveni. Tako da ceo sistem nije poznat; on ne
deluje. Tako su mnogi ljudi, kroz fragmente, postali ludi.
Patanjalijev sistem je kompletan, a disciplina je potrebna. Pre nego to se krene u
nepoznati svet unutranjosti, ozbiljna disciplina je potrebna tako da se nikakav nesrean sluaj
ne dogodi.
Vairagya je dovoljna, ali ta dovoljna vairagya nije prisutna u vaem srcu. Ako
65

I u drugim tradicijama se spominju, kao na primer jurodivi u hrianstvu, ludije ili boanski ludaci u
Tibetu.
66
Sufizam je mnogo stariji sistem duhovnog probuenja nego islamska religija. Kada je islam nastao, on je
nasilno unitavao drevne sufijske kole i ubijao uitelje, a oni koji su preostali bili su asimilovani u islam. Sva
duhovnost koja danas postoji u islamu potie od uticaja sufizma deformisanog islamskim uenjem.
171

postoji, onda nema pitanja. Onda zatvorite Patanjalijevu knjigu i ostavite je. Apsolutno je
nepotrebna. Ali ta dovoljna vairagya ne postoji. Bolje je kretati se na stazi discipline, korak
po korak, tako da ne postanete rtva neke nesree. Udesi... mogunost postoji.
Mnogi sistemi deluju u svetu, ali ne postoji tako savren sistem kao Patanjalijev, jer
nijedna zemlja nije radila toliko dugo. Patanjali nije zaetnik ovog sistema, on je samo
zapisniar. Pre Patanjalija, hiljadama godina, sistem je bio razvijan. Mnogi ljudi su radili na
tome. Patanjaliju je data sutina hiljadugodinjeg rada.
Inae on je nainio to na takav nain da se moete kretati sigurno. Upravo pre nego to
krenete unutra nemojte misliti da se kreete u sigurnom svetu. To moe biti nesigurno. To je
takoe opasno; moete biti izgubljeni u tome. Ako se izgubite u tome, vi ete poludeti. Zbog
toga uitelji kao Krinamurti koji insistiraju da nikakav uitelj nije potreban, jesu opasni, jer
ljudi koji su neinicirani mogu zauzeti svoje gledite i mogu zapoeti da rade sami po svome.
Zapamtite, ak i va runi asovnik ne radi tano, vi imate tenju i radoznalost - jer
ona dolazi od majmuna - da ga otvorite i uradite neto. Teko je odupreti se tome. Ne moete
verovati da ne znate o tome. Moete biti vlasnik sata, ali to ne znai da znate bilo ta o satu.
Ne otvarajte ga! Bolje je dati ga pravoj osobi koja poznaje te stvari. asovnik je jednostavan
mehanizam; um je tako kompleksan mehanizam. Nikada ne otvarajte sami jer ta god da
uradite bie pogreno.
Ponekad se dogaa da se va asovnik pokvari - vi ga samo prodrmate i poinje da
radi. Meutim to nije nauka. Ponekad se deava da vi neto uradite, i samo sreom, sluajno,
oseate da se neto dogaa. Ali vi niste postali majstor. Ako se to dogodilo jednom, ne
pokuavajte to ponovo, jer ako sledei put protresete svoj sat on e moda stati. Ovo nije
nauka.
Ne pokreite se uz pomo sluaja. Disciplina je jedina zatita. Ne kreite se
nasumino! Kreite se sa uiteljem koji zna ta radi, a on zna ako neto krene pogreno da to
vrati na pravi put, koji je svestan vae prolosti i koji je takoe svestan vae budunosti, i koji
moe spojiti zajedno vau prolost i budunost.
Otuda tako veliko naglaavanje uitelja u indijskoj tradiciji. A oni su znali, ustanovili
da ne postoji mehanizam tako kompleksan kao ljudski um, nema kompjutera tako sloenog
kao ljudski um.
ovek nije mogao jo da razvije nita slino ljudskom umu - i ja mislim da se nikada
nee razviti, jer ko e to razviti? Ako ljudski um moe razvijati neto, to e uvek biti nie i
manje nego to je um koji stvara. Barem jedna stvar je sigurna: da sve to ljudski um stvori, ta
stvorena stvar ne moe kreirati ljudski um. Tako da ljudski um ostaje najsuperiorniji,
najsavreniji sloeni mehanizam.
Ne inite nita samo radi radoznalosti, ili zato to drugi to rade. Postanite inicirani, i
kreite se s nekim koji zna valjano stazu. Inae ludilo moe da bude rezultat. A to se deavalo
ranije; to se deava mnogim ljudima upravo sada.
Patanjali ne veruje u sluajnosti. On veruje u nauni red. Tako je on dao jedan-pojedan korak. Ovo dvoje je on nainio svojom bazom - vairagya, beeljnost i abhyasa,
konstantna, svesna veba. Abhyasa je sredstvo, a vairagya je cilj. Beeljnost je cilj, a
konstantna, svesna unutranja praksa je sredstvo.
Inae cilj zapoinje od samog poetka i ciljevi su skriveni u poetku. Drvo je skriveno
u semenu, tako da poetak sadri u sebi kraj, odnosno cilj. Zbog toga on kae da je beeljnost
potrebna u poetku takoe. Poetak sadri cilj u sebi, a cilj e takoe imati poetak u sebi.
Tako kada ak i majstor postane usavren, potpun, on nastavlja da veba. Ovo e vama
izgledati apsurdno. Vi treba da vebate jer ste na poetku i cilj treba da bude postignut, ali
kada je cilj postignut ak i tada se veba nastavlja. To postaje sada spontano, ali se nastavlja.
To se nikada ne zaustavlja. Ne moe, jer cilj i poetak nisu dve stvari. Ako je drvo u semenu,
onda na drvetu e ponovo doi seme.
Neko je pitao Buddhu - jedan od njegovih uenika, Purnakashyapa - pitao je: Mi
znamo, bhante, da vi jo sledite odreenu disciplinu.
Buda, jo sledi izvesnu disciplinu. On se kree na odreen nain, on sedi na odreen
nain, on ostaje budan, on jede odreene stvari, on se ponaa, sve izgleda da je
172

disciplinovano.
Stoga Purnakashyapa kae: Vi ste postali prosvetljeni, ali mi oseamo da vi jo imate
odreenu disciplinu. Buddha je odgovorio: To je postalo tako ukorenjeno da sada ne sledim
to, to sledi mene. To je postalo senka. Ne treba da mislim o tome. To je tu, uvek tu. To je
postalo senka.

Kraj prve knjige komentara o Patanjalijevim Joga sutrama

173

Osho

YOGA: ALFA I OMEGA

Knjiga 2
Druga od deset knjiga predavanja o Patanjalijevim Joga sutrama,
odrana od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine

Lektura, korektura i napomene:

Ivan Anti

174

SADRAJ:
Poglavlje 1

ZNAENJE SAMADHIJA.....3
Poglavlje 2
PRIVLAENJE TEKOM.....18
Poglavlje 3
POTPUNO NASTOJANJE ILI PREDANOST.....30
Poglavlje 4
NAI UVEK PRISUTNI CVET.....40
Poglavlje 5
MAJSTOR MAJSTORA.....50
Poglavlje 6
POETAK NOVE STAZE.....60
Poglavlje 7
PREPREKE ZA MEDITACIJU.....71
Poglavlje 8
OD HAOSA DO HAOSA SA AUM.....83
Poglavlje 9
NEGOVANJE ISPRAVNOG GLEDITA.....94
Poglavlje 10
ALFA I OMEGA.....107

175

Poglavlje 1

ZNAENJE SAMADHIJA
Izlaganje 1. januara 1975. u Buddha dvorani.67
Samprajnata samadhi je samadhi koji je praen rasuivanjem, razmiljanjem,
blaenstvom i oseajem istog bivanja. (I, 17)68
U asamprajnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadrava
nemanifestovane utiske. (I, 18)69
Videhe i prakriti-laye postiu asamprajnata samadhi jer su prestali da identifikuju
sebe sa svojim telima u svojim prethodnim ivotima. Oni se ponovo raaju zato to je ostalo
seme elje. (I, 19)70
Drugi koji su dostigli asamprajnata samadhi, to postiu kroz veru, trud, seanje,
usredsreenost i razlikovanje. (I, 20)71
Patanjali je najvei naunik unutranjeg. Njegov pristup je pristup naunog uma; on
nije pesnik. I na taj nain on je vrlo redak, jer oni koji ulaze u unutranji svet skoro uvek su
pesnici, a oni koji ulaze u spoljanji svet skoro su uvek naunici.
Patanjali je redak cvet. On ima nauni um, ali njegovo putovanje je unutranje. Zbog
toga je postao prva i zadnja re; on je alfa i omega. Za pet hiljada godina niko nije mogao da
ga nadmai. Izgleda da je on nenadmaan. On e ostati zadnja re - jer ba ta kombinacija je
nemogua. Da se ima nauno dranje i da se ue u unutranje, skoro je nemogua
verovatnoa. On govori kao matematiar, kao logiar. On govori kao Aristotel i on je
Heraklit.
Pokuajte da razumete svaku njegovu re. To e biti teko jer njegovi termini e biti
izrazi iz logike, rezonovanja, ali njegov nagovetaj je ka ljubavi, prema ekstazi, ka Bogu.
Njegovi struni izrazi su terminologija oveka koji radi u naunoj laboratoriji, inae njegova
laboratorija je u unutranjem biu. Stoga ne budite zavedeni njegovom terminologijom, i
sauvajte oseanje da je on matematiar najvie poezije. On je neobian, ali nikada ne koristi
neobian jezik. On to ne moe. Dri se vrlo vrste logine pozadine ili podloge. Analizira,
secira, ali njegov cilj je sintetizovanje. On analizira samo da bi nainio sintezu.
Dakle, uvek imajte na umu cilj - ne budite zavedeni putem - dostignite krajnji cilj kroz
nauni pristup. Zato je Patanjali impresionirao tako mnogo zapadni um. Patanjali je uvek
bio uticajan. Gde god je njegovo ime stiglo, on je vrio uticaj jer ga lako moete razumeti; ali
nije dovoljno razumeti ga. Razumeti njega isto je tako lako kao razumeti Ajntajna. On govori
intelektu, ali njegov cilj, njegova meta je srce. Ovo treba da zapamtite.
67

Predavanja su drana usmeno i naknadno zapisana, a ovaj prevod predavanja je precizan i veran tako da se
tekst u nekim delovima moe uiniti jeziki neusklaen s duhom srpskog jezika.
68
Radi boljeg snalaenja u razumevanju Joga sutri ovde u napomenama davaemo paralelan tekst najboljeg
prevoda sa sanskrita od Zorana Zeca (Izreke o jogi, BIGZ, Beograd 1977)
I, 17: Kada proizlazi iz Razlikovanja, Razgonetnutosti, Uitka ili Oseanja samodovoljnosti
[usredsreenost, (samadhi)] je [jo uvek po karakteru] opojmljavajua (samprajnata).
69
I, 18: Nakon to se vebanjem dostigne stanje zaustavljenosti [bilo kakvih] poticaja [spolja] (viramapratyaya)
[i samo] ranije oformljene predisponiranosti (samskara) ostaju [ta usredsreenost predstavlja onu] drugu
[vrstu koja nije spoznavajua (asamprajnata)].
70
I, 19: Roenjem je dat [asamprajnatasamadhi] onih neinkarniranih (videha) i onih [ije su se pojedinane
forme] u pramateriji (prakrti) apsorbovale.
71
I, 20: Inae [da bi se na drugi nain stiglo do asamprajnatasamadhija potrebno je da] prethodi [itav niz
posredujuih uslova:] predanost, energinost, pribranost, koncentrisanost i mo jasnog razaznavanja.
176

Kretaemo se po opasnom terenu. Ako zaboravite da je on takoe pesnik, biete

zavedeni. Onda postajete previe vezani uz njegovu terminologiju, jezik, rezonovanje, i
zaboravite njegov cilj. On trai od vas da odete izvan miljenja, rasuivanja, ali kroz
zakljuivanje. To je mogunost. Moete iscrpeti miljenje tako potpuno da transcendirate.
Idite kroz rasuivanje, ne izbegavajte ga. Koristite razum kao korak da odete izvan njega.
Sluajte sada njegove rei. Svaka re treba da bude analizirana.
Samprajnata samadhi je samadhi koji je praen rasuivanjem, razmiljanjem,
blaenstvom i oseajem istog bivanja.
On deli samadhi, izvorno, u dva koraka. Izvorno to ne moe biti podeljeno. To je
nedeljivo i zapravo, nema koraka. Meutim, da bi pomogao umu, tragaocu, on to deli u dva.
Prvi korak naziva samprajnata samadhi - samadhi u kome je um sauvan u svojoj istoti.
Prvi korak: um mora da bude profinjen i proien. Vi ga jednostavno ne moete
ostaviti, Patanjali kae - nemogue ga je izostaviti jer neistoe imaju tendenciju da
prijanjaju. Moete ga ostaviti samo kada je um apsolutno ist - tako profinjen, tako suptilan,
da nema tendenciju da se lepi.
On ne kae Odbaci um, kao to kae Zen uitelj. On kae da je to nemogue;
govorite besmislicu. Vi kaete istinu, ali to nije mogue jer neist um ima breme. On pada kao
kamen. A neist um ima elje, milione elja, neispunjenih, eznue da budu ispunjene, traie
da budu ispunjene, milioni nesavrenih misli su u njemu. Kako to moete odbaciti? Jer
nesavreno uvek pokuava da bude upotpunjeno, usavreno.
Zapamtite, kae Patanjali, moete ostaviti stvar samo kada je dovrena. Jeste li
zapazili? Ako ste slikar i slikate, dok se slikanje ne dovri, vi ga ne moete zaboraviti. Ono se
produava, spopada vas. Ne moete spavati dobro; ono je tu. U umu ono struji skriveno ispod
povrine. Ono se kree, trai da bude dovreno. Ne moete na to zaboraviti. Um ima tenju ka
dovravanju. Um je perfekcionista, tako da sve to je nedovreno jeste napetost, pritisak za
um. Patanjali kae da ne moete ostaviti razmiljanje dok ono ne postane tako savreno da
nema vie nita da se ini s njim. Jednostavno ga moete ostaviti i zaboraviti.
Ovo je sasvim dijametralno suprotan put od Zena, od Heraklita. Prvi samadhi, koji je
samadhi samo zbog imena, jeste samprajnata - samadhi sa fino proienim umom. Drugi
samadhi je asampajnata - samahi bez uma. Inae Patanjali kae da kada um iezne, onda,
takoe nema misli, onda se isto tako, suptilno seme iz prolosti zadrava u nesvesnom.
Svesni um je podeljen na dva dela. Prvi, samprajnata - um sa proienim stanjem,
upravo kao proieni maslac. On ima svoju sopstvenu lepotu, ali je tu. A koliko god lep, um
je odvratan. Ma koliko ist i smiren, sam fenomen uma je neist. Vi ne moete proistiti
otrov. On ostaje otrov. Nasuprot tome, to ga vie proiavate, postaje mnogo otrovniji. On
moe izgledati vrlo, vrlo lepo. Moe imati svoju vlastitu boju, prelive, ali jo je neist.
Prvo proistite; onda ostavite. Ali onda se putovanje ne zavrava, jer sve je ovo u
svesnom umu. ta ete initi sa nesvesnim? Upravo iza slojeva svesnog uma jeste irok
kontinent nesvesnog. Tamo u nesvesnom ima semena iz svih vaih prolih ivota.
Onda Patanjali deli nesvesno na dva dela. On kae sabija (sabia), samadhi kada je
nesvesno tu, a um je ostavljen svesno, to je samadhi sa semenom - sabija. A kada je ovo seme
takoe spaljeno, onda postiete savreni - nirbija (nirbia) samadhi; samadhi bez semena.
Dakle svesno u dva koraka, onda nesvesno u dva koraka. A kada je nirbia samadhi,
krajnja ekstaza bez ikakvog semena unutar vas da klija, cveta i da vas vodi na dalja putovanja
u egzistenciji onda vi iezavate.
U ovim sutrama on kae:
Samprajnata samadhi je samadhi koji je praen rasuivanjem, razmiljanjem,
blaenstvom i oseajem istog bivanja.
Meutim, ovo je prvi korak; mnogi su zavedeni - oni misle ovo je zadnji korak zato
to je tako ist i oseate se tako blaenim i tako srenim da mislite da sada nema vie niega
177

da se postigne. Ako pitate Patanjalija, on e rei satori iz Zena je samo prvi samadhi. To nije
najvee, krajnje; krajnje je jo daleko.
Rei koje on koristi ne mogu se tano prevesti jer sanskrit je najsavreniji jezik;
nijedan jezik nije ni priblian kao on. Tako da u morati da vam ih objasnim. Koriena je re
vitarka; na engleskom je prevedena kao miljenje, zakljuivanje. To je nezadovoljavajui
prevod. Vitarka se mora razumeti. Tarka znai logiko zakljuivanje; onda Patanjali kae da
postoje tri tipa logike. Jedan (tip) on naziva kutarka - miljenje orijentisano prema
negativnom; uvek mislei u terminima poricanja (ne), osporavanja, sumnje, nihilizma.
Bilo ta da kaete, ovek koji ivi u kutarki - negativnoj logici - uvek misli kako da to
ospori. On se uvek ali, guna. On uvek osea da je negde neto pogreno - vazda ga ne
moete postaviti pravino, dobro, jer je takva njegova orijentacija. Ako mu kaete da
posmatra sunce, on nee gledati sunce. On e videti suneve pege, nai e uvek tamniju stranu
stvari; to je kutarka. To je kutarka - pogreno razmiljanje - ali izgleda kao rasuivanje.
To vodi na kraju do ateizma. Onda poriete Boga, jer ako ne moete videti svetlije
strane ivota, kako moete videti Boga? Vi jednostavno poriete. Onda itava egzistencija
postaje tamna. Onda je sve greno, i oko sebe moete stvoriti pakao. Ako je sve pogreno,
kako moete biti sreni? A to je vaa kreacija, i moete uvek nai neto pogreno, jer ivot se
sastoji od dualnosti.
U ruinom bunu ima lepih cvetova, ali i trnja takoe. ovek kutarke e uvek ceniti
trnje, a onda e doi do saznanja da ova rua mora biti zasnovana na obmani; ona ne moe
postojati. Opkoljena s toliko mnogo trnja, milionima trnja, kako moe rua postojati? To je
nemogue, porie se suta mogunost. Neko obmanjuje.
Mula Nasrudin je bio vrlo, vrlo tuan. Otiao je kod svetenika i rekao ta da radim?
Moja etva je opet unitena. Nema kie. Svetenik je odgovorio, Ne budi tako tuan
Nasrudine. Gledaj svetliju stranu ivota. Moe biti srean jer jo ima mnogo. Uvek veruj u
Boga koji je snabdeva. On ak snabdeva ptice u vazduhu, stoga zato si zabrinut? Nasrudin
je rekao, Da! vrlo gorko, Od mog ita! Bog snabdeva ptice u vazduhu mojim itom.
On ne moe videti poentu. Njegova etva je unitena od tih ptica, a Bog ih snabdeva
a moja etva je unitena. Ova vrsta uma e uvek nai neto i uvek e biti napeta.
Nespokojstvo e ga uvek slediti kao senka. Ovo Patanjali zove kutarka - negativna logika,
negativno razmiljanje.
Onda postoji tarka - jednostavno razmiljanje. Jednostavno rezonovanje ne vodi
nigde. To je kretanje u krugu jer nema cilja. Moete nastaviti da razmiljate i razmiljate i
razmiljate, ali neete doi do nikakvog zakljuka jer rezonovanje moe doi do zakljuka
samo kada od samog poetka postoji cilj. Vi se kreete u (odreenom) pravcu, onda stiete
negde. Ako se kreete u svim pravcima - ponekad prema jugu, ponekad prema istoku,
ponekad prema zapadu - gubite energiju.
Razmiljanje bez cilja se naziva tarka; razmiljanje sa negativnim dranjem se naziva
kutarka; razmiljanje sa pozitivnim uzemljenjem se naziva vitarka. Vitarka oznaava
specijalno razmiljanje. Dakle, vitarka je prvi elemenat samprajnata samadhia. ovek koji
eli da dopre do unutranjeg mira mora da bude treniran u vitarki - posebnom razmiljanju.
On uvek gleda svetliju stranu, pozitivnu. On ceni cvetove, a zaboravlja trnove - ne da ne
postoji trnje, ali on se ne bavi njima. Ako volite cvee i cenite cvee, dolazi momenat kada ne
moete verovati u trnje, jer kako je to mogue kada postoje tako lepi cvetovi, kako trnje moe
postojati? Neto mora biti varljivo.
ovek kutarke ceni trnje; onda cvetovi postaju varljivi. ovek vitarke ceni cvetove;
onda trnje postaje iluzorno. Zbog toga Patanjali kae: vitarka je prvi elemenat. Samo onda je
mogue blaenstvo. Kroz vitarku ovek dospeva u boansko. ovek svuda oko sebe kreira
svoj vlastiti raj.
O vaem gleditu se radi. ta god da naete oko sebe jeste vaa sopstvena tvorevina nebo ili pakao. A Patanjali kae da moete ii izvan logike i umovanja samo kroz pozitivno
miljenje. Kroz negativno nikada ne moete otii izvan, jer to vie govorite ne, vie nalazite
stvari da bi se iskazalo - ne, odricanje. Onda, uskoro, unutra postajete konstantno negativni mrana no, samo trnje i nikakvi cvetovi u vama ne mogu procvetati - pustinja
178

Kada govorite 'da', nalazite vie i vie stvari za koje bi se reklo 'da'. Kada govorite 'da',
postajete zagovornik 'da'. ivot je potvren, a vi apsorbujete kroz svoje 'da' sve to je dobro,
lepo, sve to je istinito. 'Da' postaje kapija u vama za ulazak boanskog; 'ne' postaje zatvorena
kapija. Ako je zatvorena kapija, vi ste pakao; a otvorena vrata, sve kapije otvorene,
egzistencija buja u vama. Vi ste svei, mladi, ivahni; vi postajete cvet.
Vitarka, viara, ananda: Patanjali kae ako ste usklaeni sa vitarkom - pozitivnim
miljenjem - onda moete biti mislilac, nikada pre toga. Onda razmiljanje nastaje. On ima
sasvim razliito znaenje za miljenje. Vi takoe mislite da mislite. Patanjali se nee
saglasiti. On kae da vi imate misli, ali ne razmiljanje. Zbog toga kaem da je njega teko
protumaiti.
On kae da vi imate misli, lutajue misli sline gomili, ali ne razmiljanje. Izmeu vas
i misli ne postoji unutranji tok (unutranje kretanje). One su iupane stvari; ne postoji
unutranje planiranje. Vae miljenje je haos, ono nema unutranju disciplinu. To je upravo
kao to vidite brojanice. Postoje zrna; njih zajedno dri nevidljivi konac to ide kroz njih.
Misli su zrna; miljenje je konac. Vi imate zrnca - previe, zapravo vie nego to vam treba ali ne postoji unutranji spoj konca kroz njih. Taj unutranji konac, spoj, Patanjali je nazvao
miljenjem - viara. Vi imate misli, ali ne miljenje. Ako se to nastavi dalje i dalje, vi ete
postati ludi. Lud ovek je onaj koji ima milione misli, a nema miljenje, a samprajnata
samadhi je stanje u kome nema misli, ali je miljenje savreno. Ovu odliku treba razumeti.
Vae misli, pre svega, nisu vae. Vi ste ih sakupili. Upravo u mranoj sobi, (kada)
ponekad zrak svetla prodre kroz tavanicu vi ugledate milione estica praine kako plove u
zraku. Kada pogledam u vas, vidim istu pojavu; milione estica praine. Vi ih nazivate
mislima. One se kreu u vama i van vas. Iz ovekove glave one ulaze u drugu, a onda idu
dalje. One imaju svoj vlastiti ivot.
Misao je stvar; ima svoju vlastitu egzistenciju. Kada osoba umre, sve njene lude misli
odmah se oslobode i zaponu da trae okrilje negde ili drugde. Odmah ulaze u one koji su
okolo. One su kao klice, imaju svoj vlastiti ivot. ak i kada ste ivi, nastavljate da izbacujete
svoje misli svuda oko sebe. Kada razgovarate, onda naravno, ubacujete svoje misli u druge.
Ali kada ste tihi, onda takoe izbacujete svoje misli svuda okolo. Prva stvar je da one nisu
vae.
ovek sa pozitivnim miljenjem napustie sve misli koje nisu njegove sopstvene. One
nisu autentine; on ih nije naao kroz svoje vlastito iskustvo. On ih je akumulirao od drugih;
pozajmio. One su neiste. Bile su u mnogim rukama i glavama. Razuman ovek nee
pozajmljivati. On e eleti da ima svoje vlastite nove snane misli. Ako ste pozitivni i ako
pazite na lepotu, na istinu, na cvee, ako postanete sposobni da vidite u najtamnijoj noi da se
jutro pribliava, postaete sposobni za razmiljanje.
Onda moete stvoriti svoje vlastite misli. Misao koju ste vi stvorili zaista je potencijal;
ona ima svoju vlastitu snagu. One misli koje pozajmite gotovo su mrtve jer su one putovale putovale milionima godina. Njihovo ishodite je izgubljeno; izgubile su svaki kontakt sa
svojim izvorom. One su upravo kao praina koja lebdi okolo. Moete ih uhvatiti. Ponekada ih
ak postanete svesni, ali zato to je vaa svest takva da ne moe videti kroz stvari
Ponekad, vi sedite. Iznenada postanete neveseli bez ikakvog razloga. Ne moete nai
razlog. Gledate okolo; nema niega, nita se nije dogodilo. Vi ste ba isti, a iznenada tuga
nastupi. Misao prolazi; vi ste joj upravo na putu. To je jedna sluajnost. Misao je prolazila
kao oblak - turobna, od nekoga otputena misao. To je jedna nesrea. Vi ste epani. Ponekad
misao uporno ostaje. Ne znate zato nastavljate da mislite o tome. Ona izgleda apsurdna;
izgleda da je neupotrebljiva. Ali ne moete uiniti nita. Ona nastavlja da kuca na kapiju.
Kae: Misli me. Misao eka na vratima kucajui. Ona kae: Daj mi prostor. Ja bih elela
da uem unutra.
Svaka misao ima svoj vlastiti ivot. Ona se kree. I ima mnogo snage, a vi ste tako
nemoni jer ste tako nesvesni, tako da ste pokretani mislima. itav va ivot se sastoji od
takvih sluajeva. Sretnete ljude i itav va ivotni obrazac se menja. Ponekad ue u vas. Onda
postanete zaposednuti, i zaboravite gde ste poli. Menjate svoj smer; sledite ovu misao. A to
je ba jedna sluajnost. Vi ste kao deca.
179

Patanjali kae da to nije razmiljanje. To je stanje odsustva miljenja; to nije

miljenje. Vi ste zakreni. Nemate centar u sebi koji moe misliti. Kada se ovek kree u
disciplini vitarke, ispravnog rasuivanja, onda postaje ubrzo sposoban za razmiljanje.
Miljenje je sposobnost; misli nisu. Misli mogu biti nauene od drugih; razmiljanje nikada.
Razmiljanje treba da nauite sami.
Ovo je razlika izmeu indijskih kola za uenje i modernih univerziteta; na modernim
univerzitetima vi dobijate misli; a u drevnim kolama za uenje, kolama mudrosti, oni su
uili razmiljanje, ne misli.
Razmiljanje je kvalitet vaeg unutranjeg bia. ta razmiljanje znai? To znai da
zadrite svoju svesnost, da ostanete budni i svesni, da se suoite s problemom. Problem je
prisutan; vi istupite pred njega sa svojom totalnom svesnou. Onda se javlja reenje odgovor. To je razmiljanje. Pitanje je postavljeno; vi imate gotov odgovor. Pre nego to ste i
razmiljali o tome, odgovor dolazi. Neko pita: Ima li Boga? A ak i pre nego to je on to
izgovorio vi kaete, Da. Vi klimnete svojom drvenom glavom; kaete: Da, postoji.
Da li je to vaa misao? Jeste li istinski mislili o problemu sada, ili nosite gotov
odgovor u svom pamenju? Neko vam ga je dao - vai roditelji, vai uitelji, vae drutvo.
Neko vam ga je dao, i nosite ga kao dragoceno blago, a ovaj odgovor je doao iz tog
pamenja.
ovek miljenja koristi svoju svest svaki put kada ima problem. Nanovo, on koristi
svoju svest. Susree se s problemom, a onda se u njemu javlja misao koja nije deo pamenja.
Ovo je razlika. ovek misli je ovek seanja ili pamenja; on nema sposobnost razmiljanja.
Ako mu postavite novo pitanje, on e biti izgubljen. On ne moe odgovoriti. Ako mu
postavite pitanje na koje zna odgovor, odmah e odgovoriti. Ovo je razlika izmeu pundita72 i
oveka koji zna; oveka koji moe misliti.
Patanjali kae - ispravno rasuivanje vodi do razmiljanja - viara. Razmiljanje viara, vodi do blaenstva. Ovo je odsjaj, naravno, a to je letimino sagledavanje. To e doi i
bie izgubljeno. Ne moete to zadrati za dugo. To je bio samo odsjaj, kao to se za trenutak
pojavi munja i vidite da je sva tama iezla. Ali opet tama je prisutna - kao da su iezli oblaci
i vi ste za sekundu ugledali mesec - pa su opet oblaci tu.
Ili, u sunanom jutru, pokraj Himalaja, za trenutak moete letimino ugledati
Gourishankar - najvii vrh. Onda ima izmaglice, a onda ima oblaka, i vrh se izgubi. To je
satori. Stoga nikada ne pokuavajte da prevedete satori kao samadhi. Satori je svetlucanje,
letimino sagledavanje. Mnogo ima da se radi nakon to se on postigne. Zapravo, pravi rad
zapoinje posle prvog satoria, prvog svetlucanja, jer ste okusili beskonano. Sada pravo
istinsko traganje zapoinje. Pre toga, bilo je i ovako i onako, bez poleta, jer niste bili stvarno
samouvereni, sigurni, ta radite, kuda idete, ta se deava.
Pre toga, to je bila vera, poverenje. Pre toga uitelj je bio potreban da vam pokae, da
vas opet i opet vraa natrag. Ali nakon to se satori dogodio, sada to vie nije vera. To je
postalo saznanje, hotimino. Sada vera nije neki napor. Sada verujete jer vam je vae vlastito
iskustvo pokazalo. Posle prvog letiminog sagledavanja, posle odsjaja, pravo traganje
zapoinje. Pre ste samo ili okolo i okolo. Pravilno rasuivanje vodi do ispravnog
razmiljanja, pravilno razmiljanje vodi do stanja blaenstva, a ovo stanje blaenstva vodi do
opaanja i razumevanja istog bivanja.
Negativan um je uvek egoista. To je neisto stanje bivanja. Vi oseate ja, ali oseate
ja radi pogrenih razloga. Samo motrite, nadzirete. Ego se hrani ili napaja na ne. Kad god
kaete ne, ego se pojavljuje. Kad god kaete da, ego ne moe da se javi jer egu treba borba,
egu treba izazov, egu treba da stavi sebe protiv nekoga, neega. On ne moe da postoji sam,
njemu je neophodna dualnost. Egoista je uvek u potrazi za borbom - sa nekim, sa neim, sa
nekom situacijom. On uvek pokuava da nae neto da kae ne - da bi nadvladao, da bude
pobedonosan.
Ego je nasilan, a ne je najlukavije nasilje. Kada kaete ne za obine stvari, ak i
tamo se ego javlja. Malo dete kae majci: Mogu li ii van da se igram? a ona odgovara
72

Bramanski uenjaci i svetenici u Indiji koji su napamet nauili svete spise i rukovode obredima.
180

Ne. Ne. Nita skoro nije obuhvaeno, meutim kada majka kae ne! ona osea da je neko.
Kada odete na elezniku stanicu i zatraite kartu, a slubenik vas jednostavno i ne pogleda.
On se pravi da radi ak i ako nema posla. Time on govori, ne! ekaj! On osea da je neko,
vana linost. Zbog toga, svuda na alterima uete ne. Da je retko, vrlo retko. Jedan
obian slubenik moe rei ne svakome, ko god da ste vi. On se osea uticajnim.
Ne vam daje oseaj snage - zapamtite to. Ako nije apsolutno nuno, nikada nemojte
rei ne. ak i ako je bezuslovno potrebno, kaite to na takav afirmativan nain da se ego ne
pojavi. Moete tako rei. ak i ne moe da se kae na takav nain da izgleda kao da.
Moete rei da na takav nain da izgleda kao ne. To zavisi od tona; zavisi od dranja; to
zavisi od gestikulisanja.
Zapamtite ovo tragaoci: treba uvek da se seate da konstantno ivite sa aromom da.
To je ono to ini oveka od vere; on kae da. ak i kada je ne potrebno, on kae da. On
ne vidi da postoji bilo kakav antagonizam u ivotu. On potvruje, svedoi. On govori da
svom telu, on kae da svom umu, on kazuje da svakome; on govori da celoj egzistenciji.
Maksimalni procvat se deava kada bez uslova kaete kategorino da. Neoekivano ego
pada; on ne moe opstati. Njemu treba dra ne. Negativno stanovite kreira ego. Ako je
dranje pozitivno - ego otpada, a onda je bie, ili bivanje isto.
Sanskritska re za ja - ahamkara i asmita. Teko je to prevesti. Ahamkara73 je
pogrean oseaj o ja koji dolazi iz izgovaranja ne. Asmita je ispravan smisao ja koji
dolazi iz izgovaranja da. Oboje su ja. Jedno je neisto; ne je neistoa. Vi negirate,
unitavate. Ne je destruktivno, vrlo suptilna destrukcija. Nikada ga ne koristite. Izostavljate
ga koliko je god mogue. Kad god ste budni, ne koristite ga. Pokuajte da naete zaobilazan
put. ak i kad morate da ga izgovorite, kaite na takav nain da ima izgled da. Uskoro ete
postati prilagoeni, usklaeni, i osetiete istotu kako vam dolazi kroz da.
Onda asmita; asmita je bezlini ego. Nema oseanja ja prema nikome (protiv
nikoga). Samo oseate sebe bez postavljanja protiv ikoga. Samo oseate svoju totalnu
usamljenost, a totalna usamljenost je najistije od (svih) stanja. Ja jesam - kada kaemo ja
je ahamkara; jesam je asmita, samo oseanje Sebstva bez ja u njemu, samo oseanje
egzistencije, postojanje u 'da' je lepo, 'ne' je runo.
U asamprajnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadrava
nemanifestovane utiske.
Samprajnata samadhi je prvi korak. Ispravno miljenje, ispravno umovanje, stanje
blaenstva, letimino sagledavanje, svetlucanje blaenstva, i oseanje jesam-stva - ista
jednostavna egzistencija bez ikakvog ega u sebi - ovo vodi do asamprajnata samadhia. Prvi
je istota; drugi je iezavanje, jer ak i najistije je neisto poto je tu. 'Ja' je pogreno,
'jesam' je takoe nepodesno - vie nego 'ja', ali vea je mogunost prisutna kada takoe
iezne 'jesam' - ne samo ahamkara, ve i asmita. Vi ste neisti, onda postajete isti. Ali ako
zaponete oseati ja sam ist (u nameri da proistite sebe), istoa sama postaje neistoa.
To takoe mora da iezne.
Iezavanje neistoe takoe je samprajnata. Iezavanje istoe takoe, jeste
asamprajmnata. Postoji prestajanje sve mentalne aktivnosti. Misli iezavaju u prvom stanju.
U drugom stanju takoe iezava miljenje. Trnje iezava u prvom stanju. U drugom stanju,
cvetovi takoe iezavaju. Kada 'ne' iezne u prvom stanju, ostaje 'da'. U drugom stanju 'da'
takoe iezava jer 'da' je takoe povezano sa 'ne'. Kako moete zadrati 'da' bez 'ne'? Oni su
zajedno; ne moete ih odvojiti. Ako 'ne' iezne, kako moete rei 'da'? Duboko ispod 'da'
kazuje ne za 'ne'. Negacija negacije - inae suptilno ne postoji. Kada kaete 'da', ta radite? Vi
ne kaete 'ne', ali 'ne' je unutra. Vi ga ne iznosite napolje; ono je nemanifestovano.
Vae 'da' ne moe znaiti nita ako nemate 'ne' unutar sebe. ta e to znaiti? To e
biti bez znaenja. 'Da' ima znaenje samo zbog 'ne'; 'ne' ima znaenje samo radi 'da'. Oni su
dualitet. U samprajnata samadhiju, 'ne' je izostavljeno; sve to je pogreno jeste ostavljeno. U
73

Aham znai ja sam a kara znai inilac, to zajedno daje ja sam inilac, iluziju da smo posebne individue
koje neto ine svojom voljom. To je osnova ega.
181

asamprajnata samadhiju, 'da' je izostavljeno. Sve to je ispravno, sve to je dobro, to je

takoe ostavljeno. U samprajnata samadhiju vi odbacujete avola; u asamprajnata samadhiju
vi ostavljate Boga takoe, jer kako Bog moe postojati bez avola? Oni su dva aspekta istog
novia.
Sva aktivnost prestaje. 'Da' je takoe jedna aktivnost, a aktivnost je naprezanje. Neto
se odvija, ak i lepo, ali se jo neto deava. Posle izvesnog vremena ak i lepo postaje
odvratno. Posle odreenog razdoblja vama je takoe dosadno ak i sa cveem. Posle (nekog)
perioda vremena, aktivnost, ak i vrlo suptilna i ista, stvara vam naprezanje; ona postaje
neko nespokojstvo, neka briga ili nemir.
U asamprajnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadrava
nemanifestovane utiske.
Ali ipak, to nije cilj - jer ta e se dogoditi svim vaim utiscima koje ste sakupili u
prolosti? Mnogo, mnogo ivota koje ste iveli, dejstvovali, reagovati. Uinili ste mnoge
stvari, ponitili mnoge stvari. ta e se dogoditi s tim? Svesni um je postao ist; svesni um je
odbacio ak i aktivnost za istotom. Meutim, nesvesno je neizmerno, i tamo vi nosite svo
seme, nacrte. Oni su unutar vas.
Drvo je iezlo; vi ste sasvim isekli drvo. Ali semenke koje su pale, one lee u zemlji.
One e klijati kada njihova sezona nastupi. Vi ete imati drugi ivot, biete opet roeni.
Naravno, va kvalitet e sada biti drugaiji. Ali ete biti ponovo roeni jer ove semenke jo
nisu spaljene.
Odsekli ste ono to se manifestovalo. Lako je odsei sve to je u manifestaciji; lako je
odrezati svo drvee. Moete ui u batu i potpuno iupati celu livadu, svu travu; moete ubiti
sve. Meutim za dve sedmice trava e porasti ponovo, jer ono to se uinili odnosi se samo na
manifestovano. Seme koje lei u zemlji jo niste ni dotakli. To treba da se uradi u treem
stadijumu.
Asamprajnata samadhi je jo sabia - sa semenom. Postoje metode kako da se spali
ovo seme, kako da se stvori plamena vatra o kojoj je Heraklit govorio, kako da se stvori ova
vatra i spri nesvesno seme. Kada ono takoe iezne, onda je tlo apsolutno isto; nita se ne
moe pojaviti iz njega. Onda nema raanja, nema umiranja. Onda se svo okretanje zaustavlja
za vas, vi ste ispali iz obrtanja. Ispadanje iz drutva nee vam pomoi dok ne ispadnete iz
okretanja. Onda savreno ispadate. Buddha je savreno ispao; Mahavira, Patanjali savreno
su nestali. Oni nisu nestali iz ustanove drutva. Oni su ispali iz samog kruenja ivota i smrti.
To se deava samo kada je svo seme spreno. Konani je nirbia samadhi - bez semena.
U asamprajnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadrava
nemanifestovane impresije.
Videhe i prakriti-laye postiu asamprajna samadhi jer su prestali da identifikuju sebe
sa svojim telima u svojim prethodnim ivotima. Oni se ponovo raaju zato to je ostalo seme
elje.
ak i Buddha je roen. U njegovom prolom ivotu on je dostigao asamprajnata
samadhi, ali seme je bio tu prisutno. On je morao da doe jo jednom. ak i Mahavira je
roen - jednom - seme donosi i njega. Ali ovo e biti poslednji ivot. Posle asamprajnata
samadhia, samo jedan ivot je mogu. Ali onda kvalitet ivota e biti sasvim razliit, jer ovaj
ovek nee biti identifikovan sa telom. I ovaj ovek zaista nema nita da ini, jer aktivnost
uma je prestala. ta e on onda initi? Za ta je taj jedan ivot potreban? Upravo je morao da
dozvoli ovom semenu da bude manifestovano, i on e ostati svedok. Ovo je vatra.
Jedan ovek je doao i pljunuo Budu; bio je ljut. Buddha je obrisao svoje lice i pitao,
ta jo ima da kae? ovek nije mogao da razume. Bio je zaista ljut, usijan. Nije mogao
ni da razume ta je Buddha govorio. Cela stvar je bila tako apsurdna, jer Buddha nije
reagovao. ovek je bio izgubljen ne znajui ta da ini, ta da kae. Udaljio se; cele noi nije
182

mogao da spava. Kako moete spavati kada uvredite nekoga, a nema reakcije? Onda se vaa
uvreda vraa natrag vama. Vi ste bacili strelu, ona nije bila primljena. Ona se vraa natrag,
vraa se natrag izvoru ne nalazei utoite. On je uvredio Budu, ali uvreda nije mogla nai
utoite tamo. Dakle, gde e otii? Dolazi izvornom gazdi.
Cele noi je bio u groznici, nije mogao verovati ta se dogodilo. Onda je poeo da se
kaje, da je pogreio - da nije uradio dobro. Sledeeg jutra, rano je otiao kod Bude i zamolio
ga za oprotaj. Buddha je rekao: Ne brini zbog toga. Mora da sam ti uradio neto pogreno u
prolosti. Sada je raun namiren. I ja neu reagovati. Inae opet i opet Zavreno je! Ja
nisam reagovao. Zato to je postojalo neko seme negde, to je moralo da se okona. Sada je
moj raun s vama namiren.
U ovom ivotu kada videha - ovek koji je shvatio da on nije telo, koji je dostigao
asamprajnata samadhi - dolazi u svet upravo da okona raune Ceo njegov ivot se sastoji
od okonavanja rauna; milioni ivota, mnogi uzajamni odnosi, mnoga uplitanja, mnoga dela
- sve mora da bude zatvoreno, poravnato.
Desilo se da je Buddha doao u selo. Okupilo se itavo selo; eljni su bili da ga uju.
Bila je to retka prilika. ak i glavni gradovi su pozivali neprekidno Budu, a on nije dolazio. A
doao je u ovo malo selo izvan puta - bez ikakvog poziva, jer metani nikada nisu mogli
skupiti hrabrost da ga pitaju da doe u njihovo selo - ba malo selo, nekoliko koliba, i on je
doao bez poziva. Celo selo plamti od uzbuenja, a on sedi ispod drveta i ne govori.
Oni su rekli: Koga ekate sada? Svi su ovde; celo selo je ovde. Zaponite. Buddha je
rekao: Ali moram ekati jer sam doao radi neke osobe koja nije ovde. Obeanje treba
ispuniti, raun se mora namiriti. ekam nju. Onda je dola devojka, i Buddha je zapoeo.
Onda, nakon to je govorio, oni su pitali: Jeste li ekali ovu devojku?
Budui da je devojka pripadala nedodirljivima - najnioj kasti, niko nije ni pomislio da
je Buddha ekao nju. On je rekao: Da, ekao sam nju. Kada sam dolazio srela me je na putu i
rekla: ekaj me, jer ja idem radi nekog posla u drugi grad. Ali brzo u se vratiti. U prolim
ivotima negde sam joj obeao da u, kada postanem prosvetljen, doi i ispriati joj ta mi se
dogodilo. Taj raun je morao da se podmiri. To obeanje je visilo iznad mene, a da ga nisam
ispunio, morao bih ponovo da doem.
Videha ili prakriti-laya; obe rei su lepe. Videha znai bestelesan. Kada dostignete
asamprajnata samadhi telo je prisutno, ali vi postajete bestelesni. Vi vie niste telo. Telo
postaje prebivalite, vi niste identifikovani.
Dakle, ova dva izraza su lepa. Videha oznaava onoga koji zna da on nije telo - zna,
pamti, on nije vie prakrti - priroda.
Telo pripada materijalnom. Jednom kada niste identifikovani sa materijom u vama, vi
niste identifikovani sa materijom izvan, spolja. ovek koji dostigne to, vie nije telo, poto
nije vie manifestovan - nije prakrti - njegova priroda se istopila. Nema vie sveta za njega;
on nije identifikovan. On je postao svedok sveta. Takav ovek je takoe roen najmanje
jednom, jer je morao da izravna mnoge raune; mnoga obeanja da budu ispunjena, mnoge
karme da budu otputene.
Dogodilo se da je Budin roak Devadata bio protiv njega. Pokuavao je da ga ubije na
mnogo naina. Kada je Buddha sedeo ispod drveta meditirajui, on je gurnuo na njega veliku
stenu s brda. Dok je stena nailazila, svi su pobegli. Buddha je ostao da sedi ispod drveta. Bilo
je opasno, stena ga je samo dotakla, oeavi se o njega. Ananda ga je pitao, Zato niste
pobegli kada smo se mi razbeali? Bilo je dovoljno vremena.
Buda je rekao: Za vas ima dovoljno vremena. Moje vreme je isteklo. A Devadata je
morao to da uradi. Nekada u prolosti u nekom ivotu postojala je neka karma. Mora da sam
mu naneo neku bol, neku muku, neku brigu. To je moralo da se zakljui. Ako bih pobegao,
ako bih uinio neto, opet bi nov put zapoeo.
Videha, ovek koji je postigao asamprajnata, ne reaguje. On jednostavno posmatra,
svedoi. A to je vatra svedoenja koja pali svo seme u nesvesnom. Dolazi momenat kada je
tlo apsolutno isto. Ne postoji seme koje eka da proklija. Onda ne postoji potreba da se vraa
natrag. Prvo se priroda rastvara, a onda on rastvara sebe u univerzumu.
183

Videhe i prakrti-laye postiu asamprajnata samadhi jer su prestali da identifikuju sebe

sa svojim telima u svojim prethodnim ivotima. Oni se ponovo raaju zato to je ostalo seme
elje.
Ja sam ovde da ispunim neto, vi ste ovde da zatvorite, da okonate moj raun. Vi
niste ovde sluajno. Postoje milioni ljudi u svetu. Zato ste vi ovde, a ne neko drugi? Neto
mora da bude zatvoreno.
Drugi koji su dostigli asamprajnata samadhi, to postiu kroz veru, trud, seanje,
usredsreenost i razlikovanje.
Dakle, postoje dve mogunosti. Ako ste postigli asamprajnata samadhi u vaem
prolom ivotu, u ovom ivotu vi ste roeni Buddha - upravo nekoliko semenki koje treba da
budu ispunjene, koje treba da budu ostavljene, velikim delom sprene. Zbog toga ja kaem vi
ste roeni gotovo kao Buda. Nije vam potrebno nita da inite, jednostavno morate posmatrati
sve to se dogaa.
Otuda Krinamurtijevo neprekidno insistiranje da nije potrebno da se ini nita. Za
njega je to ispravno; ali to nije ispravno za njegove sluaoce. Njegovi sluaoci treba mnogo da
urade, i oni e biti zavedeni ovom tvrdnjom. On govori o sebi. On je roen kao asamprajnata
Buda. Roen je kao videha; roeni je prakrti-laya.
Kupao se kada je imao samo pet godina pokraj Adyara, i jedan od najveih teozofa,
Lidbiter, ga je zapazio. Bio je sasvim drugaiji tip deteta. Ako bi neko bacio blato na njega,
on ne bi reagovao. Mnoga deca su se igrala. Ako bi ga neko gurnuo u reku, on se jednostavno
nije opirao. Da, nije se ljutio, nije se borio. Bio je sasvim razliitog kvaliteta - kvaliteta jednog
asamprajnata Bude.
Lidbiter je pozvao Eni Besant da posmatra to dete. On nije bio obino dete i itav
teozofski pokret se vrteo oko njega. Oni su se veoma nadali da e postati jedan avatar - da e
postati savreni majstor za ovo doba. Ali problem je bio dubok. Izabrali su pravu osobu, ali
nade su im bile pogrene - jer ovek koji je roen asamprajnata Buddha ne moe ak ni biti
aktivan kao avatar. Jer sva aktivnost je prestala. On moe jednostavno posmatrati; moe biti
svedok. Ne moete ga uiniti mnogo aktivnim. On moe biti samo pasivan. Izabrali su
ispravnu osobu, ali i pored toga pogreno.
Mnogo su se nadali. Onda se ceo pokret okretao oko Krinamurtija. Onda ga je on
napustio, rekavi: Ne mogu initi nita jer nita nije potrebno, ceo pokret je pretrpeo potpun
neuspeh jer su se previe nadali u tog oveka, tada se cela stvar potpuno preokrenula. Ali to se
moglo prorei.
Eni Besant, Lidbiter i drugi, bili su vrlo, vrlo fine osobe, ali zaista nisu bili svesni
istonih metoda. Mnogo su uili iz knjiga, spisa, ali nisu znali tano tajnu koju je Patanjali
pokazao; kada se jedan asamprajna, videha, rodi, on nije aktivan. On je pasivan. Mnogo se
moe dogoditi kroz njega, ali se to moe samo dogoditi ako neko doe i preda se njemu. Zato
to je pasivan, ne moe vas prinuditi da uinite neto. On je dostupan, ali ne moe biti
agresivan. Njegov poziv je za svakoga i sve. To je jedan otvoreni poziv, ali vam ne moe
poslati poziv pojedinano, jer ne moe biti aktivan. On je jedna otvorena kapija; ako elite, vi
moete proi. Poslednji ivot je apsolutna pasivnost, upravo svedoenje. Ovo je nain kako su
asamprajna Bude roene iz svog prolog ivota.
Meutim, moete postati asamprajnata Buddha u ovom ivotu takoe. Za njih
Patanjali kae:
Shraddha virya smriti samadhi prajna: Drugi koji su dostigli asamprajnata samadhi,
to postiu kroz veru, trud, seanje, usredsreenost i razlikovanje.
Gotovo je nemogue prevesti ovo, stoga u vam radije objasniti nego prevoditi,
upravo da vam dam oseaj, jer rei e vas dovesti u zabludu.
Shraddha nije sasvim isto to i vera. To je vie kao poverenje. Poverenje je vrlo, vrlo
razliito od vere. Vera je neto u emu ste roeni; a poverenje je neto u emu vi rastete.
184

Hinduizam je vera; da se bude hrianin; da se bude musliman jeste vera. Ali da se bude
uenik ovde kod mene jeste poverenje. Ja ne mogu polagati pravo na veru - zapamtite. Isus
takoe nije mogao polagati pravo na veru, jer vera je neto u emu ste roeni. Jevreji su verni;
oni imaju veru. Zapravo, zbog toga su oni unitili Isusa jer su mislili da ih on odvodi van
njihove vere, da unitava njihovu veru.
On je traio poverenje. Poverenje je lina intimnost; to nije drutveni fenomen. Vi ga
dostiete kroz svoj vlastiti odziv. Niko ne moe biti roen sa poverenjem; u veri svakako da.
Vera je mrtvo poverenje; poverenje je iva vera. Stoga pokuajte da razumete razliku.
Shraddha - poverenje - ovek mora da izraste u njemu. A to je uvek lino. Prvi uenici
Isusa su postigli poverenje. Oni su bili Jevreji, roeni Jevreji. Oni su izali iz svoje vere. To je
pobuna. Vera je praznoverje; poverenje je pobuna. Poverenje vas prvo udaljava od vae vere.
To mora biti tako, jer ako ivite u naputenom groblju, onda morate prvo biti izvedeni iz
njega. Samo onda moete biti opet uvedeni u ivot. Isus je pokuao da vodi ljude prema
shradhi, prema poverenju. To je uvek izgledalo kao unitavanje njihove vere.
Sada kada hriani dou kod mene, situacija se opet ponavlja. Hrianstvo je vera, ba
kao to je judaizam bio vera u Isusovo vreme. Kada hrianin doe kod mene, opet ja moram
da ga izvedem iz njegove vlastite vere i da mu pomognem da raste prema poverenju. Religije
su vere, a da se bude religiozan mora se biti u poverenju. Da se bude religiozan ne znai da se
bude hrianin, hinduista ili musliman jer poverenje nema ime; ono nije imenovano. To je kao
ljubav. Da li je ljubav hrianska, hindu ili muslimanska? Brak je hrianski, hindu,
muslimanski. A ljubav? Ljubav ne zna za kaste, ne zna za razlike. Ljubav ne zna hinduse, ne
zna hriane.
Brak je kao vera; ljubav je kao poverenje. Morate da izrastete u njemu. To je jedna
avantura. Vera nije avantura. Vi ste roeni u njoj; ona je lagodna. Bolja je ako traite utehu i
udobnost; bolje je ostati u veri. Budite hinduista, budite hrianin; sledite pravila. Inae to e
ostati mrtva stvar dok ne odgovorite iz svog srca, dok ne uete u religiju na svoju vlastitu
odgovornost; ne da ste roeni kao hrianin. Kako se moete roditi kao hrianin? Kako je sa
roenjem spojena religija? Roenje vam ne moe dati religiju; to vam samo moe dati
drutvo, ispovedanje vere, sekta; to vam moe dati praznoverje. Re praznoverje
(superstition) je vrlo, vrlo znaajna. Njeno znaenje je nepotrebna vera. Re super znai
nepotrebno, izlino - vera koja je postala nepotrebna, prazna, vera koja je postala mrtva;
nekada je moda bila iva. Religija mora da bude roena esto (opet i opet).
Zapamtite, vi niste roeni u religiji, religija mora biti roena u vama. Onda je to
poverenje. Opet i opet. Vi ne moete dati svojoj deci vau religiju. Oni e morati da trae i
nau svoju vlastitu. Svako mora da trai i nae svoju vlastitu. To je avantura - najvea
avantura. Vi se kreete u nepoznatom. Patanjali kae sraddha je prva stvar, ako elite da
postignete asamprajnata samadhi. Za samprajnata samadhi, razmiljanje je potrebno,
ispravno rezonovanje. Vidite li razliku? Za samprajnata samadhi, ispravno rasuivanje,
ispravno razmiljanje jeste osnova; za asamprajnata samadhi, pravo poverenje - a ne
rasuivanje.
Nerasuivanje je ljubav. A ljubav je slepa. Izgleda slepa prema rasuivanju, jer ona
skae u tamu. Razum pita: Gde idete? Ostanite u poznatoj teritoriji. Kakva je korist da se
kreete prema novom fenomenu? Zato ne ostanete u starom omotu? To je prikladno, udobno
i ta god vam treba, to moe snabdeti. Inae svako mora nai svoj vlastiti hram. Samo onda
je on iv, svestan.
Vi ste ovde sa mnom. Ovo je poverenje. Kada ja vie nisam ovde, vaa deca mogu biti
sa mnom. To e biti vera. Poverenje se deava samo sa ivim uiteljem; vera sa mrtvim
uiteljima koji vie nisu ovde. Prvi uitelji imaju religiju. Druga, trea generacija ubrzo gubi
religiju, ona postaje sekta, vera. Onda je jednostavno sledite jer ste roeni u njoj. To je
dunost, nije ljubav. To je drutvena institucija. To pomae, ali to nije nita duboko u vama.
To vam ne donosi nita; to nije deavanje; to nije otvaranje dubine u vama. To je upravo
povrina, lice. Idite i pogledajte u crkvi. Nedeljom ljudi odlaze, ak se i mole. Ali ekaju,
kada e se to zavriti.
Mali deak je sedeo u crkvi. Doao je prvi put, ima samo etiri godine. Majka ga je
185

pitala: Kako ti se svidelo? On je odgovorio: Muzika je dobra, ali reklame su previe duge.
To su reklame kada vi nemate poverenje. Shradha je ispravno poverenje; vera je pogreno
poverenje. Ne primajte religiju od nekog drugog. Vi je ne moete pozajmiti; to je obmana.
Dobijate je bez plaanja za nju, a sve treba da se plati. Nije jeftino dospeti do asamprajna
samadhia. Morate platiti punu cenu, a puna cena je vae celokupno bie.
Da se bude hrianin samo je nalepnica; da se bude religiozan nije nalepnica. Celo
vae bie je ukljueno, to je obavezivanje. Ljudi mi dou i kau: Mi vas volimo. ta god vi
kaete je dobro. Ali ne elimo da preuzmemo sannyas jer ne elimo da se obavezujemo.
Meutim, dok se ne obaveete, ukljuite, ne moete rasti, jer onda ne postoji uzajamni odnos.
Izmeu vas i mene onda ima rei, nema povezanosti. Onda ja mogu biti uitelj, ali vama
nisam majstor (guru). Onda vi moete biti uenik, ali ne pristalica, sledbenik.
Shradha, poverenje, prva su vrata, a druga su virya. Ovo je takoe teko. Prevedeno je
kao napor. Ne, napor je jednostavno deo toga. Re virya znai mnogo stvari, ali duboko
izvorno ona oznaava bioenergiju. Jedno od znaenja rei virya je sperma, seksualna mo.
Ako zaista elite da je prevedete tano, virya je bioenergija, vaa celovita energetska pojava vi kao energija. Naravno, ova energija moe biti privuena kroz trud; otuda, jedno od
znaenja je napor.
Inae to je nedovoljno - nije tako bogato kao re virya. Virya znai da vaa itava
energija mora da bude uneta u to. Samo um nee biti dovoljan. Moete, iz uma moete rei
da, to nee biti dovoljno. Vaa totalnost, bez zadravanje iega u pozadini; to je znaenje
rei virya. A to je mogue samo kada postoji poverenje. Inae vi ete se drati neega, samo
da budete sigurni, bezbedni, jer, Ovaj ovek moda vodi nekuda pogreno, stoga se moemo
povui svakog momenta. Svakog momenta moemo rei: Bez sumnje je dovoljno; sada ne
vie.
Zadrite deo sebe upravo da biste bili predostroni, gde taj ovek vodi. Ljudi mi dou
i kau: Mi posmatramo. Pustite nas prvo da posmatramo ta se dogaa. Oni su vrlo bistri domiljate budale - jer ove stvari ne mogu biti posmatrane spolja. Ono to se deava
unutranji je fenomen. tavie, vi ne moete ni videti kome se to deava mnogo puta. Mnogo
puta samo ja mogu videti ta se deava. Vi samo docnije postajete svesni, ta se dogodilo.
Drugi ne mogu posmatrati. Ne postoji mogunost da se to posmatra spolja. Kako
moete posmatrati spolja? Pokrete moe videti; moete videti da ljudi rade meditaciju. Ali ta
se dogaa iznutra, to je meditacija. Ono to oni rade spolja, samo je stvaranje situacije.
To se dogodilo; postojao je vrlo veliki sufi majstor, Jalaludin. Imao je malu kolu
izuzetnih sledbenika, neobinih, jer je bio vrlo probirljiv ovek. On ne bi odobrio pristup
nikome dok on ne bude izabran. Radio je samo za malobrojne, ali ljudi su ponekad dolazili u
prolazu da vide ta se tamo deava. Dola je jedna grupa ljudi, bili su profesori. Oni su uvek
vrlo oprezni ljudi, vrlo bistri, i posmatrali su. U dvoritu majstorove kue sedela je grupa od
pedeset ljudi, izvodei ludake pokrete neki su se smejali, neki su plakali, neki su skakali.
Profesori su posmatrali.
Rekli su: ta se deava? Ovaj ovek ih vodi prema ludosti. Oni su ve ludi, budale su
- jer jednom kada poludite bie teko vratiti se natrag. A ovo je besmislica; nikada nismo
(ovako neto) uli. Kada ljudi meditiraju, oni sede smireno.
Meu njima se vodila velika rasprava. Grupa njih je rekla: Zato to ne znamo ta se
deava, nije dobro donositi neki sud. Meu njima bila je i trea grupa koji su rekli: ta god
da je to, vredno je uivanja. Voleli smo ovo da posmatramo. Lepo je. Zato ne bismo uivali u
tome? to bismo se brinuli ta oni rade. Lepa je stvar posmatrati ih.
Onda posle nekoliko meseci, ista grupa je opet dola u kolu da posmatra. ta je tada
dogaalo? Svi su bili smireni. Bilo je tu pedeset osoba, majstor je bio prisutan - sedeli su tiho,
tako smireno, kao da nije bilo nikoga, poput statua. Opet je dolo do rasprave. Bila je grupa
koja je rekla: Oni su sada beskorisni. ta ima da se vidi? Nita! Kada smo prvi put dolazili
bilo je lepo. Uivali smo u tome. Sada su ba dosadni. Druga grupa je rekla Mislimo da
sada meditiraju. Prvi put su jednostavno bili ludi. Ovo je prava stvar koju ine; ovako se radi
meditacija. O tome pie u spisima, opisana je na ovaj nain.
Meutim, postojala je jo trea grupa, koja kae: Mi ne znamo nita o meditaciji.
186

Kako moemo suditi?

Onda, posle nekoliko meseci grupa je opet dola. Sada nije bilo nikoga. Samo je
uitelj sedeo, smeei se. Svi sledbenici su iezli. Onda su oni pitali: ta se deava? Kada
smo prvi put doli bila je luda gomila, mislili smo da je to beskorisno; da vi upravljate ludim
ljudima. Sledei put kada smo doli bilo je vrlo dobro. Ljudi su meditirali. Gde su svi otili?
Majstor je rekao: Posao je obavljen, sledbenici su iezli. Ja se smeim srean jer se
cela stvar dogodila. A vi ste budale, ja to znam! Ja sam takoe posmatrao - ne samo vi. Znam
koje su se rasprave vodile, i ta ste mislili prvi put i drugi put. Jalaludin je rekao: Napor koji
ste uloili da doete ovde tri puta dovoljan je za vas da postanete meditanti. A rasprava koju
ste vodili, toliko energije je bilo dovoljno da vas uini smirenim. U istom periodu, ovi
sledbenici su iezli, a vi ste ostali na istom mestu. Uite, ne gledajte spolja Oni su rekli:
Da! Zbog toga mi dolazimo iznova, da posmatramo ta se dogaa. Kada smo sigurni, onda
Inae mi ne elimo da budemo obavezni.
Bistri ljudi nikada ne ele da budu obavezni, ali ima li ikakvog ivota bez
obavezivanja? Meutim bistri ljudi misle da je obavezivanje ropstvo. Inae postoji li sloboda
bez stege? Prvo morate da se kreete u (nekom) odnosu, u vezi, samo onda moete otii izvan
toga. Prvo treba da se kreete u dubokoj obaveznosti, od dubine do dubine, od srca do srca, i
samo onda moete to transcendirati. Nema drugog puta. Ako se samo kreete posmatrajui,
nikada neete ui u hram - hram je obavezivanje. A onda ne moe biti veze, ni odnosa.
Majstor i sledbenik su u odanom odnosu, u najvioj ljubavi koja je mogua. Dok
uzajamni odnos ne postoji, ne moete rasti. Patanjali kae: Prvo je poverenje - shradha drugo je energija - napor. itava vaa energija treba da bude uvedena unutra, (njen) deo nee
delovati. Ako samo pristupite nepotpuno i ostanete van parcijalno, ona moe biti destruktivna,
jer e to postati pukotina u vama. To e u vama stvoriti napetost; to e postati pre
uznemirenost nego blaenstvo.
Blaenstvo je gde ste vi u svojoj celokupnosti; uznemirenost je gde vi niste potpuni,
jer onda ste podeljeni i postoji napetost, a dva dela idu odvojenim putevima.
Drugi koji su dostigli asamprajnata samadhi, to postiu kroz veru, trud, seanje,
usredsreenost i razlikovanje.
Ova re priseanje je smrti: to je pamenje - ono ta Gurijev zove seanje sebe. To je
smrti. Vi se ne seate sebe. Moete se seati miliona stvari, ali neprekidno nastavljate
zaboravljati sebe, ta vi jeste. Gurijev je imao tehniku. Dobio ju je od Patanjalija. Zapravo,
sve tehnike su dole od Patanjalija. On je prvi majstor tehnika. Smrti je seanje ili pamenje
- svest o sebi pri svemu to inite. Hodate i seate se u dubini: Ja hodam, ja jesam. Ne
budite izgubljeni u hodanju. Hodanje postoji - kretanje, aktivnost - i unutranji centar je tu,
upravo svestan, posmatra, svedoi.
Nije potrebno to da ponavljate u umu: Ja hodam. Ako ponavljate, to nije seanje.
Morate biti neverbalno svesni toga: Ja hodam, ja jedem, ja govorim, ja sluam. ta god da
inite ne treba unutra Ja da bude zaboravljeno; ono treba da ostane. To nije samosvest koja
je svest o svojoj linosti. Svest o svojoj linosti je ego, a svesnost o Sopstvu je asmita istota, upravo bivanje svesnim da ja jesam.
Obino vaa svesnost je usmerena prema predmetu. Vi gledate u mene; itava vaa
svesnost se kree prema meni kao strela. Vi ste usmereni prema meni. Seanje na sebe znai
da imate duplo usmerenu strelu: jedna njena strana pokazuje prema meni, druga strana
pokazuje prema vama. Duplo usmerena strela je smrti - seanje sebe ili svest o sebi.
To je vrlo teko, jer lako je seati se objekta, a zaboraviti sebe samog. Suprotno je
takoe lako - seati se sebe, a zaboraviti objekat. Oboje su laki; zbog toga oni koji su na
trnici, u svetu, i oni koji su u manastiru, izvan sveta, jesu isti. Oboje su jednousmereni. Na
trgu oni gledaju u stvari, objekte. U manastiru, oni gledaju u sebe.
Smrti nije ni na trgu, ni u manastiru. Smrti je fenomen svesti o sebi kada su oboje, i
subjekat i objekat, zajedno u svesti. To je najtea stvar u svetu. Ako moete dospeti dotle
makar za jedan momenat, jedan odvojen trenutak, imaete odmah odbljesak satorija. Odmah
ete se premestiti iz tela, negde drugde.
Pokuajte to. Ali zapamtite, ako nemate poverenje to e postati napetost. Ovi problemi
187

su obuhvaeni. To e postati takva napetost da moete poludeti, jer to je vrlo napeto stanje.
Zbog toga teko je zapamtiti oba - objekat i subjekat, spoljanje i unutranje. Da se seamo
oba vrlo je, vrlo teko. Ako ima poverenja, to poverenje e smanjiti napetost, jer poverenje je
ljubav. To e vas umiriti; to e biti umirujua sila oko vas. Inae napetost moe postati tako
velika, da ne biste bili sposobni da spavate. Neete moi da budete na miru nijednog trenutka,
jer e to biti konstantan problem. Biete upravo neprekidno uznemireni.
Zbog toga moemo uini jedno, to je lako. Otii u manastir, zatvoriti oi, seati se
sebe, zaboraviti svet. Ali ta vi inite? Vi ste jednostavno obrnuli ceo proces, nita drugo.
Nema promene. Ili zaboravite ove manastire, hramove i ove majstore, i budite u svetu,
uivajte u svetu. To je takoe lako. Teka je stvar da se bude svestan oba. Kada ste svesni
oba, i energija je istovremeno svesna, usmerena u dijametralno suprotnim pravcima,
dimenzijama, postoji nadilaenje, transcendencija. Vi jednostavno postajete tree; postajete
svedok oba. A kada tree ue, prvo pokuajte da vidite objekat i sebe samog. Ali ako pokuate
da vidite oboje, ubrzo, uskoro, osetiete da se neto deava u vama - jer postajete tree, vi ste
izmeu dvoje, izmeu objekta i subjekta. Vi sada niste ni objekat ni subjekat.
Postignite to kroz veru, trud, seanje, usredsreenost i razlikovanje.
Shradha, poverenje, virya, apsolutna predanost, celokupna energija treba da budu
uneseni unutra, itav va potencijal treba da bude unet unutra. Ako ste stvarno tragalac za
istinom, vi ne moete traiti nita drugo. To je potpuna angaovanost. Ne moete nainiti to
sporednim poslom i da: Ponekad ujutru meditiram, a onda odlazim. Meditacija mora da
vam postane neprekidna dvadeset etiri asa. ta god da radite, meditacija neprekidno mora
da bude prisutna u pozadini. Energija e biti potrebna; itava vaa energija e biti potrebna.
A sada nekoliko stvari. Ako je potrebna itava vaa energija, seks automatski iezava
jer nemate energiju za gubljenje. Brahmacharya za Patanjalija nije disciplina, to je
posledica. Vi uloite svoju itavu energiju, stoga nemate nikakvu energiju za seks. To se
deava u obinom ivotu takoe. Moete videti velikog slikara; on potpuno zaboravlja svoju
enu. Kada slika u njegovom umu ne postoji seks, jer se kree itava energija. Nemate
nikakvu suvinu energiju.
Veliki pesnik, veliki peva, veliki plesa koji se kree potpuno u svojoj predanosti,
automatski biva u celibatu. On za to nema disciplinu. Seks je suvina energija, seks je
sigurnosni ventil. Kada ste previe u sebi i ne moete uiniti nita s tim, priroda je nainila
sigurnosni ventil ako je ne moete izbaciti. Morate je osloboditi, izbaciti, inae poludeete ili
izgoreti - eksplodirati. Ako pokuate da je suzbijete, onda ete takoe poludeti, jer
potiskivanje nee pomoi. To trai preobraaj, a preobraaj dolazi iz totalnog poverenja i
predanosti. Ratnik, ako je zaista ratnik, nepogreiv ratnik, bie iznad seksa. Njegova itava
energija se kree u drugom smeru.
Postoji vrlo lepa pria o velikom filozofu, misliocu, njegovo ime je Vaaspati... Toliko
je bio angaovanom u svom izuavanju da, kada ga je njegov otac pitao: Dakle, ja sam sve
stariji i ne znam kada u umreti - to se moe svakog asa dogoditi - a ti si mi sin jedinac, pa
bih eleo da se oeni, on je odgovorio: U redu. On nije uo ta je otac rekao. Tako se
oenio. Oenio se, ali je potpuno zaboravio da ima enu, toliko je bio angaovan.
Ovo se moe dogoditi samo u Indiji; ne moe se dogoditi nigde drugde. ena ga je
toliko volela da nije elela da mu smeta. Kae se da je prolo osam godina. Ona je sluila
njemu kao senka, starala se na svaki nain, ali mu nije smetala, niti je ikada kazala: Ja sam
ovde, a ta ti radi? On je neprekidno pisao komentar - jedan od najveih koji je ikada
napisan. Pisao je komentar o Badarayaninim (Veda Vyasa) Brahma-sutrama i bio je toliko
angaovan, da ne samo da je zaboravio svoju enu, ve nije bio svestan ni ko mu donosi
hranu, ko odnosi posue, ko dolazi uvee i pali svetlo u lampi, ko priprema njegov krevet.
Prolo je dvanaest godina i nastupilo je vee kada je komentar zavren. Upravo ispred
pisanja poslednje rei, on se zavetovao, da kada komentar bude okonan on e postati
sanyasin. Onda se nee baviti umom, i sve je zavreno. Ovo je jedina karma koja treba da
bude okonana, ispunjena.
Te noi se malo opustio, jer zadnju reenicu je napisao oko ponoi, i po prvi put je
postao svestan svoje okoline. Lampa je slabo svetlela i trebalo joj je vie ulja. Lepa ruka je
188

nalivala ulje u nju. Pogledao je natrag da vidi ko je to. Nije mogao prepoznati lice, pa je pitao:
Ko si ti i ta radi ovde? ena je rekla: Sada kada ste me pitali moram vam rei da ste me
pre dvanaest godina doveli kao svoju enu, ali ste bili toliko angaovani, tako mnogo predani
svom poslu, a ja nisam elela da vas prekidam i smetam vam.
Vaaspati je poeo da plae, poeo je da lije suze. ena je pitala: U emu je stvar?
On je odgovorio: Ovo je vrlo sloeno. Izgubljen sam, komentar sam zavrio i sada sam
sanyasin. Ja ne mogu biti domain, ne mogu biti suprug. Zavrio sam komentar i zavetovao
sam se, nemam vie vremena, odmah u otii. Zato mi nisi ranije rekla? Mogao sam da te
volim. ta mogu uiniti za tvoje sluenje, tvoju ljubav, tvoju predanost?
Stoga je on nazvao svoj komentar brahma-sutra, bhamati. Bhamati je bilo ime
njegove ene. Ime je apsurdno, jer da se nazovu Badarayanine brahma-sutre i njihov
komentar bhamati, to nema veze. Meutim, on je rekao: Sada nita drugo ne mogu da
uinim. Poslednja stvar je da napiem ime knjige, stoga mogu da je nazovem bhamati kako bi
to uvek bilo zapameno.
Ostavio je kuu. ena je plakala, ali ne u bolu ve u apsolutnom blaenstvu. Rekla je:
Ovo je dovoljno. Ovaj gest, ova ljubav u vaim oima, dovoljna je. Dovoljno sam dobila; ne
oseajte se krivim. Idite! I zaboravite me potpuno. Ne bih elela da budem breme u vaem
umu. Nije potrebno da me se seate.
Ako ste totalno angaovani mogue je da seks potpuno iezne, jer seks je sigurnosni
ventil. Kada imate neiskorienu energiju, onda seks postaje avetna, pojavna stvar okolo vas.
Kada je energija potpuno iskoriena, seks iezava. A to je stanje brahmacharya, virya;
stanje cvetanja sveg vaeg potencijala.
Trud, seanje, usredsreenost i razlikovanje:
Shradha - poverenje; virya - vaa totalna bioenergija, vae potpuno obavezivanje i
trud; smrti - svest o sebi; i samadhi. Re samadhi oznaava stanje uma gde ne postoji tekoa.
Ona dolazi od rei samadhan - stanje uma kada se oseate apsolutno u redu, bez problema,
bez pitanja, skladno stanje uma. To nije koncentracija, nije usredsreenost. Usredsreenost je
upravo kvalitet koji nastupa u umu koji je bez problema. Teko je to prevesti.
Usredsreenost je delimina, nepotpuna - ona se deava. Pogledajte dete koje je
apsorbovano u svojoj igri, ono je usredsreeno bez ikakvog napora. Usredsreenost je
uzgredan proizvod. Ono je tako obuzeto igrom da se dogaa usredsreenost. Ako se smiljeno
usredsredite na neto, onda postoji trud, onda ima napetosti, onda ete biti umorni.
Samadhi se deava automatski, spontano, ako ste apsorbovani. Ako sluate mene, to je
samadhi. Ako me sluate potpuno, nema potrebe ni za kakvom meditacijom. To postaje
usredsreenost. Ne da se vi usredsreujete - ako sluate odano, s puno ljubavi, usredsreenost
sledi sama.
U asamprajnata samadhiju, kada je poverenje potpuno, kada je pregnue potpuno,
kada je seanje duboko, samadhi se deava. ta god da inite, vi inite sa totalnom
usredsreenou - bez ikakvog truda da vrite usredsreivanje. A ako usredsreenost iziskuje
napor, to je opasno. To e biti kao bolest u vama; biete tim uniteni. Usredsreenost treba da
bude ishod, posledica. Volite neku osobu, i upravo bivajui s njom, biete usredsreeni.
Zapamtite, nikada se ne koncentriite na neto. Bolje sluajte duboko, sluajte potpuno, i
imaete usredsreenost koja e doi sama od sebe.
Takoe razlikovanje - prajna. Prajna nije razlikovanje; razlikovanje je opet deo
prajne. Prajna znai mudrost - spoznavajua svesnost. Buddha je rekao da kada plamen
meditacije gori visoko, svetlost koja okruuje plamen jeste prajna. Samadhi unutra, a onda
svuda oko vas svetlost, jedna aura vas sledi. U svakom vaem delu vi ste mudri; ne da vi
pokuavate da budete mudri, to se jednostavno deava jer ste totalno svesni. ta god da inite
deava se da je mudro - a ne da neprekidno mislite da inite ispravnu stvar.
ovek koji neprekidno misli da ini ispravnu stvar, nee biti sposoban da uini nita nee biti sposoban ak ni da uini neto pogreno, jer e to postati takva napetost za njegov
um. ta je ispravno, a ta je pogreno? Kako moete odluiti, zakljuiti? ovek mudrosti,
ovek razumevanja, ne bira. On jednostavno osea. On jednostavno izbaci svoju svest svuda, i
189

u tom svetlu se kree. Gde god da se kree ispravno je.

Ispravno ne pripada stvarima; to pripada vama - oveku koji se kree. Nije Buddha
namerno inio ispravne stvari. ta god da je spontano inio bilo je ispravno. Razlikovanje je
nedovoljna, oskudna re. ovek razumevanja ima razlikovanje. On ne misli o tome; njemu je
to ba lako. Ako elite da izaete iz ove sobe, jednostavno proete kroz vrata. Ne pipate. Ne
idete prvo do zida i ne pokuavate da naete put. Jednostavno izaete. ak i ne razmiljate da
su ovo vrata.
Ali kada slep ovek mora da izae napolje on pita: Gde su vrata? i onda pokuava da
ih nae. On e kucati mnoga mesta svojim tapom, opipavae mislei neprekidno u umu:
Jesu li ovo vrata ili zid? Idem li ispravno ili pogreno? A kada doe do vrata, on misli: Da,
sada su ovo vrata.
Sve se ovo deava jer je on slep. Morate razmiljati jer ste slepi, morate verovati u
ispravno i pogreno jer ste slepi; morate biti u disciplini i moralnosti jer ste slepi. Kada
razumevanje cveta, kada plamen razlikovanja i uoavanja postoji, jednostavno vidite sve
jasno. Kada imate unutarnju jasnou, sve je jasno; poinjete da uoavate, imate mo opaanja.
ta god da inite jednostavno je ispravno. Nije tako ispravno zato to vi to radite, niti vi to
radite zato to je 'ispravno', nego vi radite to s razumevanjem prave prirode stvari, i zato je
ispravno.
Shradha, virya, smriti, samadhi, prajna. Drugi koji dostiu asamprajnata samadhi
postiu to kroz poverenje, beskonanu energiju, trud, totalno samopriseanje, neispitujui um
i plamen razumevanja.

Poglavlje 2

PRIVLAENJE TEKOM
Izlaganje 2. januara 1975. u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Ono to ste govorili o Heraklitu, Hristu i Zenu izgleda slino uenjima dejeg vrtia u
poreenju sa Patanjalijem. Heraklit, Hrist i Zen ine zavrni korak naizgled povezano;
Patanjali ini da ak i prvi korak izgleda gotovo nemogu. Izgleda da su zapadnjaci, kao mi,
teko poeli da shvataju obim rada koji treba uloiti.
Lao Ce kae: Ako se Tao-u ne bi smejali, to ne bi bio Tao. A ja bih eleo da vam
kaem: Ako me pogreno ne shvatite, vi neete biti vi. Vi ste prinueni pogreno da shvatite.
Vi niste razumeli ta sam ja govorio u Heraklitu, Hristu i Zenu; a ako ne moete razumeti
Heraklita, Zen i Isusa, onda neete moi da razumete ni Patanjalija.
Prvo pravilo za razumevanje, nije da se uporeuje. Kako moete porediti? ta vi znate
o unutarnjem stanju Heraklita ili Baoa, Bude, Isusa ili Patanjalija? Ko ste vi da
uporeujete? - jer poreenje je procenjivanje. Ko ste vi da procenjujete? Inae um eli da
procenjuje, jer se u procenjivanju um osea superiornim. Postajete sudija, znalac; va ego se
osea vrlo, vrlo dobro. Vi hranite ego. Kroz ocenjivanje i uporeivanje vi mislite da znate.
Oni su razliiti tipovi cvetova - neuporedivi. Kako moete uporediti ruu sa lotosom?
Ima li ikakve mogunosti da se uporeuju? Ne postoje mogunosti jer oboje su razliiti
svetovi. Kako moete uporeivati mesec sa suncem? Ne postoji mogunost. Oni su razliite
dimenzije. Heraklit je divlji cvet; Patanjali je kultivisana bata. Patanjali nikada nee biti
blii vaem intelektu, Heraklit blii vaem srcu. Meutim, kako idete dublje, razlike se gube.
Kada vi sami zaponete da cvetate, onda novo razumevanje svie u vama - razumevanje da se
cvetovi razlikuju u svojoj boji, oni se razlikuju u svom mirisu, oni se razlikuju u svom obliku
i imenu.
190

Inae u cvetanju oni se ne razlikuju. Cvetanje, fenomen da su oni procvetali, isti je.
Heraklit je, naravno, drugaiji; mora da bude. Svaka individua je jedinstvena; Patanjali je
drugaiji. Ne moete ih staviti u istu kategoriju. Ne postoje pregrade gde ih moete prinuditi,
kategorizovati ih. Ali kada i vi procvetate, onda ete razumeti da cvetanje je isto bilo da je
cvet lotos ili rua - nema razlike. Unutarnji fenomen energije koja se rascvetava je isti.
Oni govore razliito; oni imaju razliite obrasce uma. Patanjali je nauni mislilac. On
je gramatiar, lingvista. Heraklit je neobuzdani pesnik. On ne brine o gramatici, jeziku i
formi. A kada kaete, da sluajui Patanjalija, oseate da Heraklit, Bao i Zen izgledaju
detinjasto, uenja iz dejeg vrtia, vi ne kaete nita o Patanjaliju ili Heraklitu, vi govorite o
sebi. Kaete da ste osoba orijentisana na um.
Patanjalija moete razumeti; Heraklit vam jednostavno izmie. Patanjali je mnogo
vri, ozbiljniji. Moete ga dohvatiti i razumeti. Heraklit je oblak, ne moete ga uopte
uhvatiti. Patanjalija moete uhvatiti i za glavu i za rep; on izgleda racionalan. ta ete
uiniti sa Heraklitom, sa Baoom? Ne, jednostavno oni su tako iracionalni. Razmiljanjem o
njima, va um postaje apsolutno impotentan. Kada iskaete takve stvari kao poreenja, ocene,
vi govorite neto o sebi - ono ko ste vi.
Patanjali moe biti shvaen; nema sumnje u to. On je apsolutno racionalan, moe da
se sledi, nema problema s tim. Sva njegova uenja mogu da se sprovedu jer vam on
objanjava kako, a 'kako' uvek je lako razumeti. ta da se ini? Kako da se ini? On vam daje
tehnike.
Pitajte Baoa ili Heraklita ta da radite, oni e jednostavno rei da nema nita da se
ini. Onda ste izgubljeni. Ako neto treba da se uini vi moete to uraditi, ali ako nita ne
treba da se ini, vi ste izgubljeni. Jo uvek, vi ete nastaviti da pitate opet i opet, ta da
uradim? Kako da uradim? Kako da postignem ovo o emu vi govorite?
Oni govore o izvornom, glavnom, ne kazujui o putu koji vodi do toga. Patanjali
govori o putu, nikada ne govori o cilju. Patanjali se bavi sredstvima, Heraklit sa ciljem. Cilj
je misteriozan. To je poezija; to nije matematiko reenje. To je misterija. Ali staza je nauna
stvar, tehnika, znati kako; to vas privlai. Inae ovo pokazuje neto o vama, ne o Heraklitu ili
Patanjaliju. Vi ste osoba orijentisana na um, osoba orijentisana na glavu. Pokuajte da
uvidite ovo. Ne uporeujte Patanjalija i Heraklita. Jednostavno pokuajte da vidite stvar - da
ona pokazuje neto o vama. Ako ona pokae neto o vama, vi neto moete uraditi.
Nemojte misliti da znate ta je Patanjali i ta je Heraklit. Ne moete razumeti ak ni
obian cvet u bati, a oni su beskrajno rascvetavanje postojanja. Dok ne cvetate na isti nain,
neete biti sposobni da razumete. Ali moete porediti, moete ocenjivati, a kroz ocenjivanje
propustiete celu poentu.
Dakle, prvo pravilo razumevanja je nikada ne ocenjivati. Nikada ne ocenjujte i nikada
ne uporeujte Budu, Mahavira, Muhameda, Hrista, Krinu; nikada ne uporeujte! Oni postoje
u dimenziji izvan poreenja, a ta god da znate o njima zaista je nita - samo fragmenti. Vi ne
moete imati totalno shvatanje. Oni su toliko iznad. Zapravo, vi jednostavno vidite njihovu
refleksiju u ogledalu svog uma.
Vi niste videli mesec; videli ste mesec odraen u jezeru. Niste videli realnost;
jednostavno ste videli odraz; a odraz zavisi od ogledala. Ako je ogledalo manjkavo, odraz je
razliit. Va um je vae ogledalo.
Kada kaete da Patanjali izgleda vrlo velik, i uenje je vrlo veliko, vi jednostavno
govorite da ne moete uopte razumeti Heraklita. A ako ga ne moete razumeti, to
jednostavno pokazuje da je on vie iznad vas nego to je Patanjali. Barem moete razumeti
ovoliko - da izgleda da Patanjali jeste teak. Sada me sledite paljivo. Ako je neto teko, vi
se moete latiti toga. Ma koliko da je teko, moete prionuti! Nuan je mnogo vei napor, ali
se to moe uraditi.
Heraklit nije lak; on je jednostavno nemogu. Patanjali je teak. Teko moete
razumeti, moete neto uiniti, moete uloiti svoju volju u to, svoj napor, svu svoju energiju,
moete uiniti neto, i to moe biti reeno. Teko moe biti uinjeno lakim, mnogo suptilnije
metode mogu biti otkrivene. Ali ta ete uiniti sa nemoguim? Ono se ne moe uiniti
lakim. Ali vi moete obmanuti sebe. Moete rei da nema niega u tome, to je uenje dejeg
191

vrtia, a vi ste tako odrasli, pa to nije za vas; to je za decu, ne za vas.

Ovo je trik uma da se izbegne nemogue, jer vi znate da to neete moi da reite.
Stoga je jedini najlaki smer jednostavno rei: To nije za mene; to je ispod mene - uenje
dejeg vrtia, a vi ste odrasla, zrela osoba. Vama treba univerzitet; vama ne treba kola
dejeg vrtia. Patanjali vam odgovara, izgleda vrlo teak, moe biti odgonetnut. Nemogue
ne moe biti objanjeno.
Ako elite da razumete Heraklita, ne postoji nain izuzev da potpuno odbacite svoj
um. Ako elite da razumete Patanjalija, postoji postepen put. On vam daje korake koje da
inite; ali zapamtite, on e vam na kraju, konano takoe rei: Odbacite um. ta Heraklit
kae na poetku, on e rei na kraju, ali na stazi, celim putem, moete biti zaluivani. Na
kraju on e rei istu stvar, ali ipak e biti razumljiv jer on gradi stupnjeve, a skok ne izgleda
kao skok kada imate korake.
Upravo je ovakva situacija: Heraklit vas dovodi do ambisa i kae Skoi! Vi gledate
dole; va um jednostavno ne moe da shvati ta on govori. To izgleda samoubistveno. Ne
postoje koraci. Pitate, Kako? On kae: Ne postoji kako, jednostavno skoi. ta e ti kako?
Jer ne postoje koraci, stoga kako ne moe biti objanjeno. Vi jednostavno skoite, a on
kae: Ako ste spremni ja vas mogu gurnuti, inae nema drugih metoda. Ima li ikakve
metode da se skoi? Skok je iznenadan, nagao. Metode postoje kada je to postepen proces.
Nalazei da je to nemogue, vi se okreete u krugu. Inae da bi uteili sebe da niste takav
slabi, vi kaete: Ovo je za decu. Ovo nije dovoljno teko. Ovo nije za vas.
Patanjali vas dovodi do istog ambisa, ali on je nainio korake. On kae: korak po
korak. To privlai! Moete razumeti. Matematika je jednostavna; preduzmite jedan korak
onda drugi. Ne postoji skok. Meutim, zapamtite, pre li kasnije on e vas dovesti do take
odakle morate skoiti. Korake je on kreirao, ali oni ne dovode do dna - samo do sredine, a dno
je jo daleko udaljeno, moete tano rei da je to ambis bez dna.
Dakle, koliko koraka vi nainite ne pravi razliku. Ambis ostaje isti. On e vas voditi
devedeset devet koraka, i vi ste vrlo sreni - kao da ste pokrili ambis, i sada se dno pribliilo.
Ne, dno ostaje isto onoliko udaljeno kao pre. Ovih devedeset devet koraka samo su obmana
vaeg uma, samo da vam prue tehniku, kako. Onda pri stotom koraku, on kae, Sada
skoi! A ambis ostaje isti, opseg je isti.
Nema razlike jer bezdan je beskonaan, Bog je beskonaan. Kako moete sresti njega
postepeno? Ali ovih devedeset devet koraka e vas obmanuti. Patanjali je mnogo bistriji,
mudriji. Heraklit je nevin; on vam jednostavno kae: To je to; ambis je ovde. Skoi! On vas
ne nagovara; on vas ne zavodi. On jednostavno kae: To je to. Ako elite da skoite, skoite;
ako ne elite da skoite, udaljite se.
A on zna da je beskorisno da se naine koraci, jer ovek na kraju mora da skoi. Inae
ja mislim da e za vas biti dobro da sledite Patanjalija jer vas on, ubrzo zavede. Vi
preduzmete barem jedan korak, onda drugi korak postaje laki, onda trei. A kada ste
preduzeli devedeset devet koraka, teko e biti da se vratite natrag, jer onda e to izgledati
apsolutno protiv vaeg ega da se vratite natrag; jer onda e se itav svet smejati, a vi ste
postali tako veliki mudrac, a vraate se natrag u svet! Postali ste takav maha-yogi - veliki
yogi, i zato se vraate natrag? Sada sve uhvaeni, i ne moete se vratiti natrag.
Heraklit je jednostavan, nevin. Njegovo uenje nije kola iz dejeg vrtia, ali on jeste
dete - to je u redu, nevin kao dete, mudar takoe kao dete. Patanjali je lukav, bistar, ali
Patanjali e vam odgovarati vie jer vama je potreban neko ko vas moe voditi na
otroumnom, lukavom putu do take odakle se ne moete vratiti natrag. To postaje
jednostavno nemogue.
Gurijev je imao obiaj da kae da postoje dva tipa majstora; jedan je nevin i
jednostavan, drugi je lukav, otrouman. On sam je rekao: Ja pripadam drugoj kategoriji.
Patanjali je izvor svih lukavih majstora. Oni vas vode do vrta rua, a onda, iznenada, ambis.
I vi ste uhvaeni u takvom zahvatu svog vlastitog delanja, da se ne moete vratiti natrag. Vi
ste meditirali, ostavili ste svet, odrekli se ene i dece. Godinama ste radili asane (yoga
poloaje), meditirali, i stvorili ste takvu jednu auru oko sebe da su vas ljudi oboavali.
Milioni ljudi su gledali u vas kao u boga, a sada dolazi ambis. Sada upravo da bi ste se spasli
192

morate skoiti, upravo da bi ste sauvali svoj ugled. Gde da odete? Sada ne moete otii.
Buda je jednostavan, Patanjali je lukav. Sva nauka je lukavost, vetina. Ovo treba da
se razume, a ja ne govorim ni u kakvom smislu tetnom po ugled, zapamtite; ja ne osuujem.
Sva nauka je lukavost!
Reeno je da je jedan sledbenik Lao Ce-a - jedan stari ovek, seljak, crpeo vodu iz
bunara, i umesto da koristi volove ili konje, on je sam - jedan star ovek - sa svojim sinom,
radio slino volu i izvlaio vodu iz bunara, znojei se; starac je pri tome teko disao. To je
bilo teko.
Sledbenik Konfuija je prolazio. Rekao je starom oveku, Zar niste uli? Ovo je vrlo
primitivno. Zato gubite svoj dah? Sada se mogu koristiti volovi, konji se mogu koristiti. Zar
niste uli da u varoi, u gradovima, sada niko ne radi ovako kao to vi radite. Ovo je vrlo
primitivno. Nauka je brzo napredovala.
Stari ovek je rekao: Saekaj, i ne govori tako glasno. Kada moj sin ode onda u
odgovoriti. Kada je sin otiao da obavi neki posao, on je rekao: Sada ste vi opasna osoba.
Ako moj sin ikada uje o ovome, odmah e rei: U redu! Onda ne elim ovo da vuem. Ne
mogu obavljati ovaj posao vola. Potreban je vo.
Konfuijev uenik je pitao: ta je pogreno u tome? Starac je rekao: Sve je
pogreno u tome jer je to lukavstvo. To je varanje vola; to je obmanjivanje konja. Jedna stvar
vodi do druge. Ovaj deak koji je mlad i nije mudar, ako jednom sazna da vi moete biti veti
s ivotinjama, on e se pitati zato ne biste bili veti i lukavi s ljudima. Jednom kada sazna da
kroz vetinu i lukavost moete eksploatisati, onda ne znam gde e se zaustaviti. Molim vas
idite odavde i nikada se ne vraajte natrag ovim putem. Nemojte donositi takve lukave stvari
u ovo selo. Mi smo sreni.
Lao Ce je protiv nauke. On kae nauka je lukavost. Ona je obmanjivanje,
iskoriavanje prirode - kroz puteve lukavstva, prisiljava prirodu. to vie ovek postaje
nauan, vie je lukav i spretan. A Patanjali znajui dobro da biti nauan jeste lukavost,
takoe zna da ovek moe samo biti vraen natrag prirodi kroz novi pronalazak, novo
lukavstvo.
Yoga je nauka o unutranjem biu, ili postojanju. Zato to niste nevini, mora vam se
pribliiti lukavim nainom. Ako ste nevini, nikakva sredstva nisu potrebna, nikakve metode
nisu nune. Jednostavno razumevanje i vi ete biti preobraeni. Ali vi niste. Zbog toga oseate
da Patanjali izgleda vrlo velik. To je zbog vaeg na glavu orijentisanog uma i vae lukavosti.
Druga stvar da se zapamti: on izgleda teak. A vi mislite Heraklit je jednostavan? On
izgleda teak, to takoe postaje privlano za ego. Ego uvek eli da uini neto to je teko, jer
nasuprot tekoi vi oseate da ste neko. Ako je neto vrlo jednostavno, kako ego moe biti
nahranjen time?
Ljudi mi dolaze i kau: Ponekad vi uite da upravo sedenjem i ne injenjem niega to
moe da se dogodi. Kako to moe biti tako jednostavno? Kako to moe biti tako lako?
uang Ce kae: Lako i udobno je ispravo, ali ovi ljudi kau: Ne! Kako to moe biti lako?
To mora biti teko - vrlo, vrlo teko, naporno.
elite da radite teke stvari jer kada se borite protiv tekoe, protiv struje, oseate da
ste neko - pobednik. Ako je neto jednostavno, neto je tako lako da ak i dete moe to da
uradi, gde e onda va ego biti? Vi traite prepreke, traite tekoe, a ako ih nema vi ih
stvarate, tako da se moete boriti, tako da se moete baciti protiv jakog vetra i moete oseati:
Ja sam neko - pobednik!
Ali ne budite tako pametni. Znate frazu pametni Aleksandar?74 Moda ne znate
odakle to dolazi - to dolazi od Aleksandra. Re aleck dolazi od rei Aleksandar, kao kratica.
Ne budite pametni Aleksandar. Budite jednostavni: ne pokuavajte da budete pobednik, jer
to je besmisleno. Nemojte pokuavati da budete neko.
Inae Patanjali je privlaan; Patanjali je mnogo privlaan indijskom egu, dakle
Indija je stvorila najsuptilnije egoiste u svetu. Nigde ne moete nai suptilnije egoiste u svetu
kao to moete nai u Indiji. Gotovo je nemogue nai jednostavnog jogina. Jogin ne moe
74

Smart Aleck.
193

biti jednostavan, jer radi toliko mnogo asana, toliko mnogo mudri, od radi tako marljivo,
kako onda moe biti jednostavan? On misli da bude na vrhu - pobednik. Celi svet mora da mu
se klanja; on je krem - sama so ivota.
Odete li da posmatrate jogine, nai ete u njima vrlo, vrlo prefinjen ego. Oni su postali
vrlo suptilni; mogu postati tako suptilni da izgleda da su vrlo ponizni; ali ako paljivo
posmatrate u njihovoj skromnosti nai ete takoe ego.
Oni su svesni da su ponizni, to je potekoa. Stvarno ponizna osoba nije svesna da je
skromna. Stvarno skromna osoba je jednostavno ponizna, nije svesna, i stvarno ponizna osoba
nikada ne tvrdi: Ja sam ponizan, jer sve tvrdnje su od ega. Poniznost se ne moe traiti, ne
moe se na nju polagati pravo; poniznost nije tvrdnja, to je stanje postojanja. Sva polaganja
prava, tvrdnje i traenja ispunjavaju ego. Zato se ovo deava? Zato Indija postaje vrlo
suptilna egoistika zemlja? Kada je tu ego, postajete slepi.
Sada pitajte indijske jogine; oni krive i osuuju itav svet. Oni kau 'zapad je
materijalistiki - samo Indija je spiritualna'. itav svet je materijalistiki, kao da tu postoji
povlastica, monopol. A oni su tako slepi, ne mogu videti injenicu da je upravo obrnut sluaj.
to sam vie posmatrao indijski i zapadni um, oseam da je zapadni um manje
materijalistiki nego indijski. Indijski um je vie materijalistiki, prijanja uz stvari vie, ne
moe sudelovati, ne moe deliti; on je tvrdica. Zapadni um moe deliti, sudelovati; manje je
krt. Zato to je zapadni um stvorio toliko mnogo materijalistikog obilja, ne znai da je on
materijalista, a zato to je Indija siromana, ne znai da je duhovna.
Ako je siromatvo duhovnost, onda bi impotencija bila brahmacharya. Ne,
materijalizam ne pripada stvarima, on pripada stanovitu. Niti duhovnost pripada oskudici,
ona pripada unutranjem, nevezanom uestvovanju. Ne moete nai u Indiji nikoga ko deli
ita. Niko ne moe deliti, svako gomila. Zato to su takvi grabljivci, oni su siromani. Jer mali
broj ljudi previe zgre, onda mnogi ljudi postaju siromani.
Zapad je delio. Zbog toga se celo drutvo uzdiglo iz siromatva do obilja. U Indiji,
nekoliko ljudi postaju tako bogati, tako bogate ljude nigde ne moete nai - ali nekolicina - a
itavo drutvo se vue u siromatvu, a procep meu njima je ogroman. Nigde ne moete nai
takav jaz, jaz izmeu bogataa i prosjaka je ogroman. Takav jaz ne moe postojati nigde, ne
postoji nigde. Bogatih ljudi ima i na Zapadu, i siromanih ljudi ima na Zapadu, ali jaz meu
njima nije tako ogroman. Ovde je jaz jednostavno beskonaan. Ne moete zamisliti takav jaz.
On se ne moe okonati, premostiti. Ne moe biti prevazien jer ljudi su materijalisti. Inae
kakav i koliki je ovaj jaz? emu ovaj jaz? Ne moete li sudelovati, deliti? Nemogue! Inae
ego kae da je itav svet, ceo svet je materijalistiki.
Do ovoga je dolo jer su ljudi bili privueni Patanjaliju i ljudi su davali teke metode.
Nije nita pogreno sa Patanjalijem, ali indijski ego je naao lep, suptilan izlaz da bude
egoista.
Isto se dogaa vama. Patanjali vas poziva, privlai; on je teak. Heraklit je deji
vrti jer je on tako jednostavan. Jednostavnost nikada ne privlai ego. Meutim, zapamtite,
ako jednostavnost moe postati privlana, staza nije duga. Ako tekoa postane privlana,
onda e staza biti vrlo duga jer, od samog poetka, radije nego da odbacite ego, vi ste poeli
da ga akumulirate.
Ja ne govorim o Patanjaliju da vas nainim veim egoistom. Paljivo motrite. Uvek
se bojim govoriti o Patanjaliju, a nikada se ne bojim govoriti o Heraklitu, Baou, Budi.
Bojim se zbog vas. Patanjali je divan, ali vi moete biti privueni iz pogrenih razloga, i to
e biti pogreni povodi ako mislite da je on teak, sama tekoa postaje jedna privlanost.
Neko je pitao Hilari Edmunda, koji je osvojio Everest - najvii vrh, jedini vrh koji je bio
neosvojen - neko je pitao: Zato? Zato ste se upustili u tu nevolju? ta vam je to trebalo?
ak i ako dospete do vrha, ta ete raditi? Moraete da se vratite natrag.
Hilari je rekao: To je izazov ljudskom egu. Jedan neosvojeni vrh mora da bude
osvojen! Nema druge koristi... ta ete vi uiniti? ta je on uradio? Otiao je tamo, postavio
zastavu i vratio se natrag. Kakva besmislica! Mnogi ljudi su umrli u tom nastojanju. Gotovo
etiri stotina godina mnoge grupe su pokuavale. Mnogi su umrli, bili su izgubljeni, pali su u
provaliju, nikada se nisu vratili natrag, ali to je to bilo tee postii, vie je privlailo.
194

Zato ii na Mesec? ta ete uiniti? Nije li Zemlja dovoljna? Ali ne, ljudski ego ne
moe to tolerisati - da mesec ostane neosvojen. ovek mora stii tamo, jer je to teko, on
mora da bude osvojen. Tako vi moete biti privueni iz pogrenih razloga. Dakle, odlazak na
Mesec nije pesniko nastojanje; to nije kao kada mala deca podignu ruke i pokuavaju da
dohvate mesec.
Otkad je oveanstvo nastalo svako dete je eznulo da dosegne mesec. Svako dete je
pokuavalo, ali razlika se mora dobro razumeti. Nastojanje deteta je lepo. Mesec je tako lep.
To je pesniki napor da se dosegne mesec, da se dopre do njega. Ne postoji ego. To je
jednostavno privlanost, ljubavni dogaaj. Ako moete nai dete koje nije privueno
mesecom, kakva je to vrsta deteta?
Mesec stvara suptilnu poeziju, suptilnu privlanost. ovek bi voleo da ga dodirne i da
ga osea; ovek bi eleo da ode na mesec. Ali to nije razlog za naunike. Za naunike mesec
postoji kao izazov. Kako se mesec usuuje da bude tu neprekidno, da bude izazov, a oveku
koji je ovde nije dostupan! On mora da stigne tamo.
Moete biti privueni iz pogrenih razloga. Patanjali je teak - najtei - jer on
analizira itavu stazu, i svaki deo izgleda da je vrlo teak, ali tekoa ne treba da bude poziv,
da bude privlanost - zapamtite to. Vi ete proi kroz Patanjalijeva vrata, ali ete se zaljubiti
ne u tekoe, ve u uvid - u lakou koju Patanjali baca na stazu. Zaljubiete se u lakou, ne u
tekou na stazi. To e biti pogrean razlog.
to ste govorili o Heraklitu, Hristu i zenu izgleda kao deji vrti u poreenju sa
Patanjalijem.
Molim vas ne uporeujte. Uporeivanje je takoe iz ega. U stvarnoj egzistenciji, stvari
postoje bez ikakvog poreenja. Drvo koje dosegne do etiri stotine stopa u nebo, i sasvim,
sasvim mali cvet trave, oboje su isti to se tie egzistencije. Ali vi idete dalje i kaete: Ovo je
veliko drvo, a ta je ovo? Samo obina trava. Vi uvodite poreenje, a kad god doe do
poreenja, nastupa runoa. Vi ste unitili fenomen lepote.
Drvo je bilo veliko i divno u svojoj drvenosti a trava je bila divna u svojoj
travnatosti. Drvo se moda uzdiglo etiri stotine stopa. Njegovo cvee moda cveta na
najviem nebu, a trava samo prijanja uz zemlju. Njeni svetovi e biti vrlo, vrlo mali. Niko ne
moe biti ak ni svestan kada oni cvetaju ni kada uvenu. Inae kada ova trava cveta, fenomen
cvetanja je isti, slavljenje je isto, nema ni malo razlike. Zapamtite ovo: to je egzistencija,
nema uporeenja; um donosi poreenje. On kae: Vi ste lepi. Zar ne moe jednostavno
rei: Vi ste lepi? Zato unositi vie lepi ili lepi?
Mula Nasrudin je bio zaljubljen u enu, i kao to su ene sklone da pitaju, kada je
Mula Nasrudin poljubio ena je pitala: Da li me ljubi kao prvu enu? Jesam li ja prva ena
koju ljubi? Da li je tvoj poljubac prvi koji daje eni?" Nasrudin je odgovorio: Da, prvi i
najslai.
Uporeivanje je u vaoj krvi. Ne moete ostati sa stvarima kakve jesu. ena takoe
trai uporeivanje; inae zato bi marila da li je to prvi poljubac ili drugi? Svaki poljubac je
nov, sladak i devianski. On nema nikakvu vezu s nekim drugi poljupcem iz prolosti ili
budunosti. Svaki poljubac je egzistencija za sebe. On postoji sam u svojoj usamljenosti. To
je vrhunac u sebi; to je celina - nije ni na koji nain povezana sa prolou ili budunou.
Zato pitati da li je to prvi? Kakvu lepotu donosi prvi? A zato ne drugi, zato ne trei?
Meutim, um eli da uporeuje. Zato um eli da uporeuje? Jer se kroz uporeivanje
ego hrani, poto: Ja sam prva ena; ovo je prvi poljubac. Vi niste zainteresovani za poljubac
- za kvalitet poljupca. Ovog momenta poljubac otvara vrata srca; vi niste zainteresovani za to,
to nije nita. Zainteresovani ste da li je prvi ili ne. Ego je uvek zainteresovan za uporeivanje,
a egzistencija ne zna za poreenje. Ljudi kao Heraklit, Patanjali, iveli su u egzistenciji, ne u
umu. Ne uporeujte ih.
Mnogi ljudi mi dolaze i kau: Ko je vei, Buddha ili Hrist? Kakva besmislenost
pitati to! Buddha je vei od Hrista, a Hrist je vei od Bude, i ja im kaem: Zato nastavljate
da uporeujete? Suptilna stvar tu deluje. Ako ste sledbenici Hrista, eleete da Hrist bude
vei, jer vi moete biti veliki ako je Hrist najvei. To je zadovoljenje vaeg vlastitog ega.
195

Kako moe va majstor (guru) da ne bude najvei? On (to) mora biti, jer ste vi tako veliki
sledbenik. A ako Hrist nije najvei, gde e onda hriani biti? Ako Buddha nije najvei, ta e
se onda dogoditi s egom budista?
Svaka rasa, svaka religija, svaka zemlja, misli da je sama najvea - ne zato to je neka
zemlja velika, ne zato to je neka rasa velika; u ovoj egzistenciji sve je najvee. Egzistencija
kreira samo najvee, svako bie je jedinstveno. Ali to ne privlai um jer je onda veliina tako
uobiajena. Je li svako velik? Kakva je onda korist od toga! Neko mora biti nizak. Hijerarhija
mora da bude stvorena.
Jedne noi itao sam knjigu ora Mikea, koji je rekao da se u Budimpeti, u
Maarskoj gde je on roen, zaljubila jedna Engleskinja u njega. U Maarskoj se Engleskinja
zaljubila u njega. On nije bio mnogo zaljubljen; ali nije eleo da bude neutiv, pa kada ga je
ona pitala: Moemo li se oeniti? on je rekao: To e biti teko jer mi majka nee dozvoliti,
ona nee biti srena ako se oenim strankinjom. Engleskinju je to veoma mnogo povredilo.
Rekla je: ta, ja sam stranac? Ja nisam stranac! Ja sam Engleskinja! Ti si stranac, a tvoja
majka takoe! Mike je pitao: U Budimpeti, u Maarskoj, jesam li ja stranac? ena je
odgovorila: Da! Istina ne zavisi od geografije.
Svako razmilja na taj nain. Um pokuava da ispuni svoje elje, da bude najvii,
najvei. Van regionalne rase, zemlje, svega, ovek mora da bude paljiv - vrlo paljiv. Samo
onda moete otii izvan ovog suptilnog fenomena ega.
Heraklit, Hrist i Zen ine zavrni korak naizgled zakljuni (dobro uravnoteen);
Patanjali ini da ak i prvi korak izgleda gotovo nemogu.
Jer on je oboje. On je blie od najblieg i dalji od najdaljeg, kae Upaniada. On je
oboje, i blizu i daleko. Mora da bude, jer ko e biti daleko onda? On mora da bude blizu
takoe, jer ko e biti blizu vas? On dodiruje vau kou, i on je proiren izvan granica. On je
oboje!
Heraklit istie blizinu jer on je jednostavan ovek. On kae da je tako blizu, nita nije
potrebno initi da se on dovede blie. On je gotovo tu; on samo gleda u vrata, kucajui na
vrata, ekajui blizu vaeg srca. Nita ne treba da se uradi. Vi jednostavno budite tihi i
pogledajte; samo sedite smireno i posmatrajte. Nikada ga niste izgubili. Istina je blizu.
Zapravo, pogreno je rei da je ona blizu jer vi ste takoe istina. ak i blizina izgleda
da je vrlo, vrlo daleka; ak i blizina pokazuje da postoji rastojanje, udaljenost, procep. ak i
taj jaz ne postoji, nije tu; vi ste to! Kae Upanishada: Ti si to: tat tvam asi. Vi ste ve to:
ak i toliko rastojanje ne postoji, da bi se reklo da je on blizu.
Zato to Heraklit i zen ele od vas da skoite odmah - ne ekajte. Patanjali kae da
je on vrlo daleko. On je takoe u pravu; on je takoe vrlo daleko. On e vas privlaiti vie, jer
ako je on tako blizu a niste dospeli do njega, vi ete se oseati vrlo obeshrabreno. Ako je on
tako blizu, upravo iza ugla, stojei pored vas, ako je on jedini sused, i svuda vas okruuje a vi
ga niste dostigli, va ego e se oseati vrlo izigrano, frustrirano. Tako veliki ovek kao vi, i
cilj vam je tako blizu a vi to proputate? To izgleda vrlo frustrirajue. Ali ako je on vrlo
daleko, onda je sve u redu jer vreme je potrebno, napor je nuan - nita nije pogreno u vama,
on je tako daleko.
Daljina je tako neizmerna stvar. Uzee vam vreme, vi ete ii, kretaete se, i jednog
dana ete stii, uspeti. Ako je on blizu, onda ete oseati kvalitet. Zato ga onda ne dostiete?
itajui Heraklita, Baoa i Budu, ovek se osea neudobno. Nikada se to ne deava sa
Patanjalijem. ovek se s njim osea spokojno, udobno.
Pogledajte paradoks uma. Sa najlakim ljudima ovek se osea neudobno. Neudobnost
dolazi od vas. Da se kreete sa Heraklitom ili Isusom vrlo je neudobno jer oni uporno
nastavljaju da tvrde da je carstvo boje u vama, a vi znate da nita ne postoji u vama osim
pakla. A oni tvrde da je carstvo nebesko u vama; to postaje neudobno.
Ako je carstvo boje u vama, neto je pogreno kod vas. Zato ga ne moete videti? A
ako je tako prisutno, zato se ne deava upravo ovog momenta. To je poruka zena - da je ono
trenutno, neposredno. Nije potrebno ekati, nije potrebno gubiti vreme. To se moe dogoditi
196

odmah sada, ba ovog momenta. Nema opravdanja. Ovo stvara neudobnost; vi oseate
neudobnost, ne moete nai nikakav izgovor. S Patanjalijem moete nai milion opravdanja,
poto je on vrlo daleko. Nastojanje milionima ivota je nuno. Da, to se moe postii, ali uvek
u budunosti. Vi ste spokojni. Nema urbe oko toga, i vi moete biti kakvi ste upravo sada. Vi
ete sutra ujutru zapoeti da se kreete na stazi, a sutra nikada ne dolazi.
Patanjali vam daje prostor, budunost. On kae: Uradi ovo i ono, i uskoro e
postii - jednog dana, niko ne zna kada - u nekom buduem ivotu. Vi ste spokojni, nema
urbe. Moete biti kakvi jeste; nema urbe.
Ovi zen ljudi, ne dovode li vas oni do ludila, i ne nagone li vas da budete jo lui? - jer
ja govorim s obe strane, dakle nepristrasno. Upravo je ovo put. Ovo je koan. Ovo je nain da
vas nagna u ludilo. Heraklita ja koristim, Patanjalija koristim, ali ovo su trikovi da vas
nagnam u ludilo. Vama se jednostavno ne moe dopustiti da se opustite. Uvek kad ima
budunosti, vi ste u redu. Onda um ne mora eleti Boga, i s vama nije nita pogreno. Sam
fenomen je takav da e zahtevati vreme. Ovo postaje jedan izgovor.
Sa Patanjalijem moete odgaati, sa zenom ne moete odgaati. Ako odgaate, to ste
vi koji odgaate, ne Bog. Sa Patanjalijem moete odgaati jer sama priroda Boga je takva da
se on moe postii samo postepenim metodama. Vrlo, vrlo teko, zbog toga sa tekoom vi se
oseate udobno, i ovo je paradoks: s ljudima koji kau to je lako, vi se oseate neudobno; a s
ljudima koji kau teko, vi se oseate udobno. To bi trebalo biti ba drugaije.
Istinito je i jedno i drugo, dakle, to zavisi od vas. Ako elite da odlaete, Patanjali je
savren. Ako elite to ovde i sada, onda ete morati da sluate zen i moraete da odluite. Da
li vam je hitno? Niste li patili dovoljno? elite li da patite vie? Onda je Patanjali savren.
Sledite Patanjalija. Onda negde u dalekoj budunosti ete dospeti do blaenstva. Ali ako ste
dovoljno patili - a to je ono ta zrelost jeste; dovoljno ste patili da biste razumeli to.
I vi smatrate Heraklita i zen da su za decu? Deji vrti? Ovo je jedina zrelost, shvatiti:
Dovoljno sam patio. Ako ovo oseate, onda je hitnost stvorena, onda je vatra stvorena.
Neto mora da se uini upravo sada! Ne moete odlagati to; nema znaenja u odlaganju. Ve
ste dovoljno odlagali. Ali ako elite budunost, eleete da patite malo vie, moraete postati
naklonjeni paklu, makar samo jedan dan da ostane isto, ili ete eleti neke modifikacije...
To je ono to Patanjali kae: Uradi ovo, uradi ono, polako. Uradi jednu stvar, onda
drugu stvar, milione stvari treba uraditi, a one se ne mogu uraditi odmah, tako da vi
nastavljate da menjate sebe. Danas usvojite zavet da neete biti nasilni, sutra ete usvojiti
drugi zavet. Onda prekosutra biete u celibatu, na taj nain se to nastavlja dalje i dalje, a onda
postoje milioni preostalih stvari. Laganje treba da se odbaci, nasilje treba ostaviti, agresiju
treba ostaviti; ljutnju, mrnju, ljubomoru, posesivnost - uskoro, imate milion stvari. A u
meuvremenu ostajete isti.
Kako moete ostaviti ljutnju ako niste odbacili mrnju? Kako moete ostaviti ljutnju
ako niste ostavili ljubomoru? Kako moete ostaviti ljutnju ako niste odbacili agresivnost? Oni
su meusobno zavisni. Tako kaete da sada vie neete biti ljuti, ali ta govorite? Besmislicu!
Zato to ete ostati puni mrnje, ostaete agresivni, eleete da dominirate, voleete da budete
na vrhu, a odbacujete mrnju? Kako je moete odbaciti? Sve je to meusobno zavisno.
Ovo kae zen: Ako elite da ostavite neto, shvatite pojavu da je sve meusobno
povezano. Ili ostavite to odmah, ili to nikada neete ostaviti. Ne obmanjujte se. Jednostavno
moete se pravdati; malo ovde, malo zakrpe onde, a stara kua ostaje sa svom starou. A dok
nastavljate da radite, bojei zidove, krpei rupe, i ovo i ono, mislite da stvarate nov ivot, a u
meuvremenu nastavljate s istim. A to vie s njim nastavljate, postajete vie i dublje
ukorenjeni.
Ne obmanjujte se. Ako moete razumeti, razumite odmah bez odlaganja. Ovo je
poruka zena. Ako ne moete razumeti, onda neto mora da se uini, i Patanjali e biti dobar.
Sledite Patanjalija. Jednog dana doi ete do razumevanja gde ete uvideti da je cela ova
stvar bila trik - trik vaeg uma da izbegne realnost, da izbegne i skloni se - i tog dana iznenada
e se stiati.
Patanjali je postepen, zen je iznenadan. Ako ne moete biti iznenadni, onda je bolje
da budete postepeni. Bolje nego da ne budete nita, ni ovo ni ono, bolje je da budete
197

postepeni. Patanjali e vas dovesti takoe do iste situacije, ali e vam dati malo prostora. To
je mnogo udobnije - teko, ali mnogo udobnije. Nikakva brza transformacija se ne zahteva, a
sa postepenim napretkom, um moe da se prilagodi.
Heraklit, Hrist i zen ine da zavrni korak izgleda blizak; a Patanjali ini da ak i
prvi korak izgleda gotovo nemogu. To izgleda kao da smo mi zapadnjaci teko poeli da
shvatamo vanost i koliinu rada koji treba da se obavi.
To zavisi od vas, ako elite da obavite posao, vi ga moete obaviti. Ako elite
ostvarenje bez obavljanja rada, to je takoe mogue. To je takoe mogue! Izbor zavisi od
vas! Ako elite naporno da radite, ja u vam dati teak posao. Mogu kreirati ak i vie koraka.
Patanjali moe biti nainjen ak duim, proirenim. Mogu postaviti cilj ak daljim odavde,
mogu vam dati nemogue stvari da radite. To je va izbor. Ili ako elite zaista da shvatite,
onda se to moe uraditi ba ovog momenta. To zavisi od vas. Patanjali je nain posmatranja,
Heraklit je takoe nain posmatranja.
Jednom se to dogodilo. Prolazio sam ulicom i video malog deaka kako jede vrlo
veliku lubenicu. Lubenica je bila prevelika za njega, pa sam primetio da mu je teko da je
pojede. Stoga sam ga pitao, rekao sam mu: Izgleda prevelika, zar ne? Deak me je pogledao
i rekao: Ne! Nije dovoljna za mene.
On je takoe u pravu. Sve se moe gledati s dva stanovita. Bog je blizu i daleko. Sada
je na vama da odluite odakle elite da skoite - iz blizine ili iz daleka. Ako elite da skoite
iz daleka, onda dolaze sve tehnike, jer e vas one baciti daleko, odatle ete skoiti. To je ba
kao da stojite na ovoj obali okeana; okean je ovde i tamo, na drugoj strani obale takoe - koja
je potpuno nevidljiva, vrlo, vrlo udaljena. Moete nainiti skok sa ove obale jer je to isti
okean, ali ako odluite da skoite s druge obale, Patanjali vam daje amac.
itava yoga je amac za prelaz do druge obale, da bi se nainio skok. To zavisi od vas.
Moete uivati u putovanju; niega nema pogrenog u tome. Ja ne kaem da je to pogreno.
To je do vas. Moete uzeti amac i otii do druge obale, i skoiti odatle. Inae isti okean
postoji. Zato to ne uiniti s ove strane? Skok e biti isti, okean e biti isti, i vi ete biti isti.
Kakva se razlika pravi ako se ode na drugu obalu? Tamo mogu biti ljudi na drugoj obali, i oni
mogu pokuavati da dou ovamo. Tamo takoe ima Patanjalija; oni su tamo napravili
amce. Oni dolaze ovamo da bi skoili iz daleka.
To se dogodilo; jedan ovek je pokuavao da pree put. Bilo je to u vreme najveeg
saobraaja, pa je teko bilo prei put; tako mnogo kola jure velikom brzinom, a on je bio vrlo
slab ovek. Pokuao je mnogo puta, a onda se vraao natrag. Onda je video Mula Nasrudina
na drugoj strani - starog poznanika. Povikao je: Nasrudine, kao ste preli put? Nasrudin je
odgovorio: Nikada nisam prelazio. Ja sam roen na ovoj strani.
Ima ljudi koji uvek misle o udaljenoj obali. Udaljeno uvek izgleda lepo, udaljeno ima
svoj vlastiti magnetizam, jer je pokriveno izmaglicom. Meutim, okean je isti. Izbor je na
vama. Nije nita pogreno otii do tog okeana, ali otii radi pravih razloga. Moda
jednostavno izbegavate skok sa ove obale. Onda ak i ako vas amac odveze do druge obale,
onog momenta kada dospete do druge obale poeete da mislite o ovoj obali, jer e onda ona
biti udaljena taka. I mnogo puta, u mnogo ivota, vi ste uradili ovo. Vi ste promenili obalu,
ali niste nainili skok.
Video sam prelaenje okeana s ove strane na onu, i sa one strane na ovu. Zato to je to
problem; ta obala je udaljena jer ste vi ovde; kada budete tamo, ova obala e biti udaljena. A
vi ste u takvom spavanju da esto potpuno zaboravljate da ste takoe bili na toj obali.
Vremenom kada stignete do druge obale, zaboravljate obalu koju ste ostavili za sobom.
Vremenom dok stignete, zaborav preovlada.
Gledate u udaljeno, i opet neko kae: Evo amca gospodine, moete prei na drugu
obalu, i moete skoiti odatle jer Bog je vrlo, vrlo daleko. I vi opet poinjete da se
pripremate da napustite ovu obalu. Patanjali vam daje amac da odete na drugu obalu, ali
kada stignete do nje, zen e vam uvek dati skok. Zavrni skok je iz zena. U meuvremenu
moete uraditi mnoge stvari; to nije glavna stvar. Kad god da nainite skok to e biti
iznenadan skok. On ne moe biti postepen!
Sva postupnost je odlazak s ove obale na onu. Inae u tome nema niega pogrenog.
198

Ako uivate da putujete, to je lepo, jer Bog je ovde, on je u sredini, on je na obali takoe. Nije
ni potrebno da idete na drugu obalu. Moete skoiti takoe u sredini, upravo iz amca. Onda
amac postaje obala. Odakle skaete to je obala. Svakog momenta vi moete skoiti; onda to
postaje obala. Ako ne skoite, onda to vie nije obala. Zapamtite ovo dobro: to zavisi od vas.
Zato ja govorim o svim kontradiktornim gleditima, tako da moete razumeti od
svuda, i moete videti realnost od svuda, pa onda moete odluiti. Ako odluite malo da
ekate, lepo. Ako odluite da krenete ba sada, lepo. Za mene, sve je lepo i sjajno, i ja nemam
izbor. Jednostavno odbacite sve izbore. Ako kaete: eleo bih malo da ekam, ja kaem;
Dobro! Blagosiljam vas. ekajte malo. Ako kaete: Ja sam spreman i elim da skoim, ja
kaem: Skoi, s mojim blagoslovom.
Za mene ne postoji izbor - ni Heraklit, niti Patanjali. Ja jednostavno otvaram sva
vrata za vas s nadom da ete ui kroz neka vrata. Ali zapamtite trikove uma. Kada govorim o
Heraklitu, vi mislite to je previe nejasno, previe misteriozno, previe jednostavno. Kada
govorim o Patanjaliju, mislite to je previe teko, gotovo nemogue. Ja otvaram vrata, a vi
interpretirate neto, ocenjujete i zaustavljate se. Vrata nisu otvorena da ocenjujete. Vrata su
vam otvorena da uete.
Drugo pitanje:
Govorili ste o kretanju od vere do poverenja. Kako moemo koristiti um koji osciluje
od sumnje do verovanja da odemo izvan ova dva pola?
Sumnja i verovanje nisu razliiti - dva su aspekta istog novia. Ovo prvo treba
razumeti, jer ljudi misle kada veruju da su otili izvan sumnje. Vera je ista kao sumnja, jer
oboje se tiu uma. Va um raspravlja, obrazlae, kae 'ne', ne nalazi dokaz da kae 'da'; vi
sumnjate. Onda va um nalazi argumente da kae 'da', dokaze da kae 'da', vi verujete. Ali u
oba sluaja verujete u razum; u oba sluaja verujete u argumente. Razlika je samo na povrini,
duboko dole vi verujete u rezonovanje, poverenje se odbacuje od strane rezonovanja. To je
ludost! To je iracionalno! To je apsurd!
A ja kaem poverenje nije vera; poverenje je lini susret. Vera se opet daje i
pozajmljuje. To je uslovljavanje. Vera je uslovljavanje roditelja, kulture; drutvo vam je daje.
Vi ne brinete o tome; ne inite to linim interesom, vlastitim zanimanjem. To je data stvar, a
to je dato i nije bilo lini rast, samo je fasada, lano lice, nedeljno lice (Nedeljom se ljudi pri
odlasku na slubu boju prikazuju s lanim licem).
est dana ste drugaiji; a kada ulazite u crkvu stavljate masku. Pogledajte kako se ljudi
ponaaju u crkvi; tako krotko, tako oveno - isti ljudi! ak i ubica dolazi u crkvu i moli se,
vidite njegovo lice - izgleda tako lepo i nevino, a onaj ovek je ubijen. U crkvi morate koristiti
odgovarajue lice, a vi znate kako da ga koristite. To je bilo uslovljavanje. Od samog
detinjstva to vam je dato.
Vera je data; poverenje je rast u kome susreete realnost, suoavate se s njom, ivite
realnost i ubrzo dolazite do razumevanja da sumnja vodi u pakao, bedu. to vie sumnjate,
vie jadni postajete. Ako moete potpuno sumnjati, biete u savrenoj bedi. Ako niste u
savrenoj patnji, to je stoga to ne moete sumnjati potpuno; vi jo uvek imate poverenje. ak
i ateista, on takoe veruje. ak i ovek koji sumnja da li svet postoji ili ne, on takoe ima
poverenje; inae ne bi mogao da ivi, ivot bi bio nemogu.
Ako sumnja postane totalna, ne moete iveti nijednog trenutka. Kako moete disati
ako sumnjate? Ako zaista sumnjate, ko zna nije li disanje otrovno? Ko zna ne unose li se
milioni klica? Ko zna dolazi li rak kroz disanje? Ako stvarno sumnjate, ne moete ak ni
disati. Ne moete iveti nijednog trenutka; odmah ete umreti. Sumnja je samoubistvo.
Meutim, nikada ne sumnjate savreno, tako da se zamajavate. Zamajavate se; nekako se
razvlaite. Meutim, va ivot nije potpun. Upravo razmislite; ako je totalna sumnja
samoubistvo, onda e totalno poverenje biti apsolutno mogui ivot.
To je ono to se deava oveku poverenja; on ima poverenje, i vie poklanja
poverenje, postaje sposobniji da ima poverenje. to vie postaje sposoban da ima poverenje,
vie ivota se otvara. On osea vie, on ivi vie, on ivi intenzivnije. ivot postaje autentino
199

blaenstvo. Sada moete imati vie poverenja. Ne znai da sada neete biti zavedeni, jer ako
imate poverenje, to ne znai da vas niko nee obmanuti. Zapravo, vie ljudi e vas obmanuti
jer postajete ranjivi, osetljivi. Ako imate poverenje, vie ljudi e vas obmanuti, ali niko vas ne
moe uiniti tunim; ovo je detalj koji treba razumeti. Oni vas mogu obmanuti, mogu ukrasti
stvari od vas, mogu pozajmiti novac koji vam nikada nee vratiti - ali niko vas ne moe uiniti
nesrenim - to postaje nemogue. ak i ako vas ubiju, ne mogu vas uiniti alosnim.
Vi imate poverenje, a poverenje vas ini osetljivim, ranjivim - ali takoe apsolutno
pobedonosnim, jer niko vas ne moe pobediti. Oni mogu obmanuti, mogu krasti, vi moete
postati prosjak, ali pored toga ete biti car. Poverenje ini careve od prosjaka, a sumnja ini
prosjake od careva. Pogledajte jednog cara koji ne moe imati poverenje; on se uvek boji. On
ne moe verovati svojoj vlastitoj eni, ne moe imati poverenje u svoju decu, zato to kralj
poseduje toliko mnogo njegov sin e ga ubiti, njegova ena e ga otrovati. On ne moe imati
poverenje ni u koga. On ivi u takvom nepoverenju da je ve u paklu. ak i kada spava, on se
ne moe opustiti. Ko zna ta e se dogoditi!
Poverenje vas ini sve vie i vie otvorenim. Naravno, kada ste otvoreni, mnoge stvari
e postati mogue. Kada ste otvoreni, prijatelji e dopreti do vaeg srca; naravno, neprijatelj
moe takoe dopreti do vaeg srca - vrata su otvorena. Dakle, postoje dve mogunosti. Ako
elite da budete sigurni, potpuno zatvorite vrata. Stavite rezu, zakljuajte ih i sakrijte se
unutra. Sada nikakav neprijatelj ne moe ui, ali takoe ne moe ui ni prijatelj. ak i ako
Bog doe, ne moe ui. Sada niko ne moe da vas obmane, ali u emu je poenta? Vi ste u
grobu. Vi ste ve mrtvi. Niko vas ne moe ubiti, ali ste ve mrtvi: ne moete izai van. ivite
u sigurnosti, naravno, ali kakav je to nain ivota? Vi uopte ne ivite. Onda otvorite vrata.
Sumnja je zatvaranje vrata. Kada otvorite vrata, sve alternative postaju mogue.
Prijatelj moe ui, neprijatelj moe ui. Vetar e doi; donee miris cvea; donee takoe
klice bolesti. Sada je sve mogue - dobro i loe. Ljubav e doi; mrnja e doi takoe. Sada
Bog moe doi, avo moe takoe doi. Ovo je strah da neto moe krenuti nepovoljno, stoga
zatvorite vrata. Ali onda sve ide nepovoljno. Otvorite vrata - neto je mogue da krene
nepovoljno, ali za vas, nita, ako je vae poverenje totalno. ak i u neprijatelju ete nai
prijatelja i ak u avolu ete nai Boga. Poverenje je takav preobraaj da ni u emu ne moete
nai nita tetno, jer se itavo vae gledite promenilo.
Ovo je znaenje Isusove izreke: Voli svoje neprijatelje. Kako moete voleti svog
neprijatelja? Meutim, ovek poverenja moe to da ini, jer ovek poverenja ne zna za
neprijatelje. ovek poverenja zna samo prijatelje. U kojoj god formi on da doe nema razlike.
Ako doe da krade on je prijatelj; ako doe da primi, on je prijatelj; u kojoj god formi doe.
Dogodilo se da je Al-Hilaj Mansur, veliki mistik, veliki sufi, bio ubijen, uklonjen,
raspet. Poslednje rei su mu bile - on je pogledao u nebo - i rekao: Ali vi me ne moete
obmanuti. Mnogi ljudi su bili prisutni, a Al-Hilaj se smeio, i rekao obraajui se nebu:
Vidi, ne moe me obmanuti. Neko ga je pitao: ta podrazumeva pod tim? Kome
govori? On je rekao: Govorim mom Bogu; u bilo kom obliku da doe ne moe me
obmanuti. Ja te znam dobro. Sada si doao kao smrt. Ne moe me obmanuti.
ovek poverenja ne moe biti obmanut. U bilo kom obliku, bilo ta da doe, uvek
boansko dolazi njemu jer poverenje ini sve svetim. Poverenje je alhemija. Ono preobraava
ne samo vas; ono preobraava za vas itav svet. Gde god pogledate nalazite Boga; u prijatelju,
u neprijatelju; u noi, u danu. Da, Heraklit je u pravu. Bog je leto i zima, dan i no, Bog je
sitost i glad. Ovo je poverenje. Patanjali ini poverenje osnovom - osnovom sveg rasta.
Govorili ste o kretanju od vere do poverenja...
Vera je ono to je dato; poverenje je ono to se nalazi. Veru vam daju vai roditelji;
poverenje vi morate nai. Veru vam daje drutvo; za poverenje morate istraivati, tragati i
ispitivati. Istina je lina, intimna; vera je kao roba iroke potronje. Moete je kupiti na
trnici.
Moete je kupiti u prodavnici - kada ja kaem to, kaem to sa vrlo promiljenim
umom. Moete otii i postati musliman; moete otii i postati hindus. Idite u jedan Arja hram
200

i biete preobraeni da budete hindus. Nema problema. Vera se moe kupiti u trnici. Od
muslimana moete postati hindus, od hindusa moete postati ain. To je tako jednostavno da
svaki neozbiljan svetenik moe to uiniti. Meutim, poverenje - nije roba iroke potronje.
Ne moete otii i nai ga na tritu, ne moete ga kupiti. Morate proi kroz mnoga iskustva.
Ubrzo se ono pojavljuje; uskoro vas ono menja. Novi kvalitet, novi plamen dolazi u vae bie.
Kada uvidite da je sumnja nevolja i patnja, onda dolazi poverenje. Kada vidite da je
vera mrtva, onda dolazi poverenje. Vi ste hrianin, hindus, musliman; jeste li ikada primetili
da ste sasvim mrtvi? Koji ste vi tip hrianina? Ako ste zaista hrianin, vi ete biti Hrist nita manje od toga. Poverenje e vas uiniti Hristom, vera e vas uiniti hrianinom - vrlo
siromanom imitacijom. Koji ste tip hrianina? Da li odlazite u crkvu zato to itate Bibliju?
Vaa vera nije znanje. To je neznanje.
Ovo se dogodilo u jednom Rotari klubu. 75 Doao je veliki ekonomista da govori.
Govorio je strunim jezikom ekonomista. Prisutan je bio i gradski svetenik i sluao je
njegovo izlaganje. Posle govora, priao mu je i rekao: Odrali ste divan govor, ali da budem
iskren, ja ne mogu slediti ni jednu re. Ekonomista je rekao: U tom sluaju, ja u vam rei
ta da kaete svojim sluaocima; morate...
Kada ne moete razumeti, kada ste neznalica, celo drutvo kae: Imaj veru. Ja u
vam rei: Bolje je sumnjati, jer sumnja e stvoriti patnju. Vera je uteha; sumnja e stvoriti jad,
nevolju. A ako postoji nevolja, vi ete traiti poverenje. Ovo je problem dileme koja se javila
u svetu. Zbog vere vi ste zaboravili da traite poverenje. Zbog vere vi ste ostali bez poverenja;
vi ste hriani, hinduisti, muslimani, i propustili ste celu poentu. Zbog vere vi mislite da ste
religiozni. Onda istraivanje prestaje.
Iskrena sumnja je bolja od neiskrene vere. Ako je vera lana - a svaka vera je lana
ako niste izrasli u njoj, ako ona nije vae oseanje i vae bie i vae iskustvo - svaka vera je
lana! Budite iskreni! Sumnjajte! Patite! Samo patnja e vas dovesti do razumevanja. Ako
patite istinski, jednog dana ete razumeti da je sumnja ta koja ini da patite. Onda preobraaj
postaje mogu.
Ako me pitate: Kako moemo koristiti um koji osciluje od sumnje do verovanja da
odemo izvan ova dva pola?
Ne moete ga koristiti, jer nikada niste iskreno sumnjali. Vaa vera je lana; duboko
ispod je skrivena sumnja. Samo na povrini se nalazi premaz vere. Duboko ispod vi ste
nesigurni - ali se bojite da znate da ste ispunjeni sumnjom, tako nastavljate da prianjate uz
veru, nastavljate da inite gestove vere. Moete izvoditi gestove, ali kroz njih ne moete stii
do realnosti. Moete ii da se klanjate u hramu, da inite rituale oveka koji veruje. Ali neete
rasti, jer duboko ispod nema poverenja, samo sumnja. Vera je upravo nametnuta.
To je kao ljubljenje osobe koju ne volite. Spolja sve je isto, vi inite gest ljubljenja. Ni
jedan naunik ne moe nai ikakvu razliku. Ako ljubite osobu, fotografija, psiholoka pojava,
prenoenje miliona klica s jednih usana na druge, sve je sasvim isto bilo da volite ili ne. Ako
naunik gleda i prati, kakva e biti razlika? Nema razlike - nema ak nijedne trunice razlike.
On e rei oba poljupca su sasvim ista.
Meutim vi znate da kada volite osobu onda neto nevidljivo tee, to ne moe biti
otkriveno nijednim instrumentom. Kada ne volite osobu, onda moete dati poljubac, ali nita
se ne deava. Nema prenoenja energije, nikakvo prisno optenje se ne deava. Isto je sa
verom i poverenjem. Poverenje je poljubac s ljubavlju, s duboko zaljubljenim srcem, a vera je
poljubac bez ljubavi.
Dakle, odakle poeti? Prva stvar je istraivanje u dubini. Odbaciti lanu veru. Postati
iskreni sumnjalica - iskreni. Vaa iskrenost e pomoi, jer ako ste iskreni, kako moete
propustiti glavnu stvar da sumnja stvara patnju? Ako ste iskreni, vi ste prinueni to da znate.
Pre ili kasnije doi ete do spoznaje da je sumnja stvorila vie patnje - to vie ulazite u
sumnju, vie ima patnje. Samo kroz jad ili nevolje ovek raste.
A kada stignete do take gde jad ili patnju vie nije mogue tolerisati, nepodnoljiva
je, vi je ostavljate, odbacujete. Ne odbacujete je vi; sama nepodnoljivost postaje odbacivanje.
75

Lokalni klub koji okuplja biznismene zbog veza i interesa, spadaju u nii rang masonskih organizacija, i pod
kontrolom su masona.
201

A kada jednom nema sumnje, a vi ste patili kroz nju, zapoinjete da se kreete prema
poverenju.
Poverenje je preobraaj - shraddha; a Patanjali kae, da je shradha - poverenje osnova svakog samadhia, svakog krajnjeg iskustva boanskog.

Poglavlje 3

POTPUNO NASTOJANJE ILI PREDANOST

Izlaganje 3. januara 1975. u Buddha dvorani.
Uspeh je blii onima iji su napori intenzivni i iskreni. (I, 21)76
Izgledi za uspeh variraju prema stepenu nastojanja. (I, 22)77
Uspeh takoe postiu oni koji se predaju Bogu. (I, 23)78
Bog je vrhovni vladar. On je undividualna jedinica boanske svesti. On je netaknut od
nesrea iz ivota, delovanja i njegovih rezultata. (I, 24)79
U Bogu seme je razvijeno do svog najvieg opsega. (I, 24)80
Postoje tri tipa tragaoca. Prvi tip dolazi na stazu zbog radoznalosti. Patanjali to
naziva katuhal. On nije zaista zainteresovan. Kao da je uplovio u to sluajno. Moda je neto
itao. Moda je sluao nekoga da govori o Bogu, istini, krajnjem osloboenju, i zainteresovao
se.
Interesovanje je intelektualno, ba kao dete koje postane zainteresovano za sve i svaku
stvar, a onda, posle nekog vremena skree daleko od toga jer sve vie i vie ljubopitljivosti
uvek otvara njihova vrata.
Takav ovek nikada nee postii istinu. Iz radoznalosti vi ne moete postii istinu, jer
istina trai istrajan napor, kontinuitet, postojanost, to radoznali ovek ne moe izvriti.
Ljubopitljiv ovek moe initi izvesnu stvar za odreeni period vremena prema svojoj udi,
onda nastupa praznina, a u tom procepu sve to je uinjeno iezava, ostaje nedovreno. Opet
e zapoeti od samog poetka, i ista stvar e se dogoditi.
On ne moe ponjeti rezultat. On ne moe zasaditi seme jer ne moe ekati, milioni
novih interesovanja ga uvek pozivaju. On ide na jug, onda se seli na istok, a onda ide na
zapad, onda na sever. On je kao drvo noeno po moru. Ne ide nikuda, njegova energija se ne
kree do pouzdanog cilja. Koja god okolnost ga gurne... On je sluajan, a sluajan ovek ne
moe postii boansko. Moda izvri neku veliku aktivnost, ali to je nekorisno, jer danju e je
on uiniti, a nou ponititi. Istrajnost je potrebna; neprekidno kovanje je nuno.
76

I, 21: Onima koji arko ele [asamprajnatasamadhi] je na domaku.

I, 22: Postoji nadalje [u relaciji jogin - samadhi pedagoki relevantna] razlika [s obzirom na injenicu]
nedovoljnosti, odmerenosti ili prekomernosti [joginove motivacije].
78
I, 23: U predanosti Uzvienom [nalazi se] takoe [jedan od naina da se dostigne samadhi].
79
I, 24: [Taj] Uzvieni [ideal] (ivara) predstavlja onu izuzetnu sve-transcendirajuu-individualnost
(purua), koja je iznad [svega to se javlja kao] zapreenost [klea) [realizaciji istine], iznad inova i njihovih
[neposrednih i posrednih] plodova (karmavipaka), iznad [svih] determinirajuih ostataka ranijih iskustava
(aaya).
80
I, 25: Tu je klica istinskog znanja dostigla svoj najvii domet.
202
77

alaludin Rumi je imao malu kolu - kolu mudrosti. Imao je obiaj da odvede svoje
uenike u polja, na oblinja imanja. Posebno bi na jedan posed odvodio sve svoje nove
uenike da pokae ta se tamo deava. Kad god bi uenik doao, odveo bi ga na to imanje.
Tamo je bilo neto vredno. Seljak je bio primer odreenog stanja uma. Seljak je kopao bunar,
meutim, kopao bi deset stopa, petnaest stopa, a onda bi se predomislio. Ovo mesto nije
naroito dobro - tako da bi poinjao da kopa drugu jamu, a onda jo jednu.
Ve vie godina on je to radio. Sada je tu bilo osam nedovrenih jama. Celo imanje je
bilo uniteno, a on je radio na devetoj. Jalaludin bi rekao svojim novim uenicima,
Pogledajte, nemojte biti kao ovaj seljak. Da je uloio sav svoj napor u jednu jamu, do sada bi
jama bila barem sto stopa. On je uloio veliki napor, ali nije mogao ekati. Deset, dvanaest,
petnaest stopa, onda mu postane dosadno. Onda zapoinje novu jamu. Na ovaj nain ceo
posed e biti pokriven jamama, a nikada nee biti bunara.
Ovo je radoznao ovek, koji neoekivano ini stvari, a kada zapone, on ima veliko
oduevljenje - zapravo, preveliko. Ovo preveliko oduevljenje ne moe ostati neprekidno. On
zapoinje s takvom snagom i oduevljenjem, tako da znate da e se ubrzo zaustaviti.
Drugi tip oveka koji dolazi do unutranjeg traganja je ovek od istraivanja - jigyasa.
On ne dolazi iz radoznalosti. On dolazi sa jednim jakim traganjem. On podrazumeva to, ali to
takoe nije dovoljno jer njegove namere su u osnovi intelektualne. On moe postati filozof,
ali ne moe postati religiozan ovek. On e istraivati duboko, ali njegovo istraivanje je
intelektualno. On ostaje orjentisan na glavu; to je problem koji treba reiti.
ivot i smrt nisu obuhvaeni; to kod njega nije pitanje ivota i smrti. To je zagonetka,
nereiv problem. On uiva reavajui to ba kao to vi uivati reavajui zagonetku ukrtenice
jer vam prua izazov. To mora da se rei, oseaete se vrlo dobro ako je moete reiti.
Meutim, to je intelektualno, duboko dole ukljuen je ego. Ovaj ovek e postati filozof.
Naporno e raditi. Razmiljae, kontemplirae, ali nikada nee meditirati. Razmiljae
logino, racionalno; nai e mnogo reenja. On e kreirati sistem, ali cela stvar bie njegova
vlastita projekcija.
Istina vas treba totalno. ak i devedeset devet procenata nee delovati; nuno je tano
sto posto vas, a glava je samo jedan procenat. Vi moete iveti bez glave. ivotinje ive
bez glave, drvee ivi bez glave. Glava nije tako bitna stvar u egzistenciji. Vi moete lako
iveti - zapravo, moete mnogo lake iveti bez glave. Ona stvara milione komplikacija.
Glava nije ba apsolutno nuna i priroda zna to. Ona je suvian luksuz. Ako nemate dovoljno
hrane, telo zna gde hrana treba da ide; ono prestaje da je daje glavi.
Zbog toga, u siromanim zemljama, intelekt se ne moe razviti, jer intelekt je luksuz.
Kada je sve zavreno, kada telo u potpunosti dobija sve, samo tada se energija kree prema
glavi. ak i u vaem ivotu se to deava svakog dana, ali niste svesni. Ako pojedete previe
hrane - odmah ete se oseati pospano. ta se deava? Telu je potrebna energija za probavu.
Glava moe biti zaboravljena, energija se kree prema stomaku. Glava osea vrtoglavicu,
pospanost. Energija se ne kree, krv se ne kree, prema glavi. Telo ima svoju vlastitu
ekonomiju.
Postoje osnovne stvari, a ima stvari koje nisu osnovne. Osnovne stvari treba prvo da
budu ispunjene, jer one koje nisu osnovne mogu ekati. Nema velike potrebe za tim. Inae va
stomak ne moe ekati, on mora biti prvo napunjen; ta glad je mnogo osnovnija. Zbog ove
osnovne realizacije mnoge religije su pokuale post, jer ako postite glava ne moe da misli, jer
energija nije tako velika; ne moe biti data glavi. Ali ovo je varka. Kada energija bude tu,
glava e zapoeti da misli opet. Ova meditacija je la.
Ako postite dugo, neprekidno za nekoliko dana, glava ne moe da misli. Niste vi
dospeli do ne-uma, do transcendencije; jednostavno u vama ne postoji suvina energija. Telu
je potrebna prvo; telesne potrebe su osnovne, bitne; potrebe glave su sekundarne, suvine. To
je ba kao da imate jednu ekonomiju u vaoj kui. Ako vae dete umire, vi ete prodati TV
aparat. U tome nema mnogo toga sadranog. Moete prodati nametaj kada dete umire; kada
ste gladni, moete prodati ak i kuu. Prvo osnovne stvari - to je znaenje ekonomije - zatim
druge stvari. A glava je poslednja; ona je samo jedan posto vas, i to takoe suvian. Moete
postojati bez glave.
203

Moete li postojati bez stomaka? Moete li postojati bez srca? Meutim, moete
postojati bez glave (razmiljanja). A kada posvetite preveliku panju glavi (umu), vi ste
potpuno u neredu. Radite stoj na glavi; shirshasana. Potpuno ste zaboravili da glava nije
bitna.
Kada date samo glavi (umu) da istrauje, to je jigyasa. To je luksuz. Moete postati
filozof i sedeti u fotelji; odmarati se i razmiljati. Filozofi su kao luksuzni nametaj. Ako to
moete priutiti, dobro; ali to nije problem ivota i smrti. Stoga Patanjali kae da ovek
radoznalosti - katuhale - ne moe to dostii; ovek jigyase - istraivanja - postae filozof.
Onda postoji trei ovek koga Patanjali zove ovek mumukshe.
Teko je prevesti re mumuksha, stoga u je objasniti. Mumuksha oznaava elju da se
bude beeljan; elja da se bude potpuno osloboen, elja da se izae iz kruenja egzistencije,
elja da se ne bude roen ponovo, da se ponovo ne umre, oseanje - da je dovoljno - biti roen
milionima puta, umirati stalno i kretati se u istom izopaenom krugu. Mumuksha znai da se
konano ispadne iz samog obrtanja egzistencije. Dosaivan, napaen ovek eli da izae iz
nje. Istraivanje postaje sada pitanje ivota i smrti. itavo vae postojanje je dovedeno u
pitanje. Patanjali kae samo ovek mumukshe, u kome se elja za osloboenjem - moksha probudila, moe postati religiozan ovek, jer je on vrlo, vrlo logian mislilac.
Onda takoe ima tri tipa ljudi koji pripadaju mumuksha kategoriji. Prvi tip oveka koji
pripada mumukshi ulae jednu treinu bia u svoje nastojanje. Ulaui jednu treinu vaeg
bia u vaem nastojanju vi ete postii neto. Ono to dostignete bie negativno postignue;
neete biti napeti - ovo treba shvatiti vrlo duboko - ali, neete biti ni spokojni. Vi neete biti
napeti; napetost e se smanjiti. Ali neete biti ni spokojni, tihi, staloeni. Postignue e biti
negativno. Neete biti bolesni, ali takoe neete biti ni zdravi. Bolest e ieznuti. Neete se
oseati razdraeno, neete oseati frustraciju. Oseaete i ispunjenje, takoe. Negativnost e
otpasti, bodlje e otpasti, ali cvetanje se nee dogoditi.
Ovo je prvi stepen mumukshe. Moete nai mnoge ljude koji su se u njemu zaglavili.
Osetiete izvestan kvalitet u njima: oni ne reaguju, nisu razdraeni, ne moete ih naljutiti, ne
moete ih uznemiriti. Oni su postigli neto, ali jo oseate da neto nedostaje. Oni nisu
oputeni. ak i ako nisu ljuti, nemaju saoseanje ni samilost. Oni moda nisu ljuti na vas, ali
ne mogu oprostiti. Suptilna je razlika. Oni nisu ljuti, to je uredu. Ali ak i ako nisu ljuti ne
postoji opratanje. Oni su oholi, uobraeni.
Oni ne mare za vas, vau uvredu, ve su, na neki nain, iskljueni iz uzajamnog
odnosa. Oni ne mogu sudelovati. Pokuavajui da ne budu ljuti, oni su izali iz svih
uzajamnih odnosa. Postali su kao ostrva - zatvoreni. A kada ste jedno ostrvo, zatvoreni, vi ste
iupani iz korena. Ne moete cvetati, ne moete biti sreni, ne moete imati blagostanje. To
je negativno postignue. Neto je odbaeno, ali nita nije postignuto. Staza je jasna, naravno.
ak je vrlo dobro odbaciti neto, jer sada nastaje mogunost; moete neto postii.
Patanjali zove njih mridu; meki, slabi. Prvi stepen postignua, odricanje ili negiranje.
Nai ete mnoge sannyasine u Indiji, mnoge monahe u katolikim manastirima, koji su
prionuli uz prvi stepen. Oni su dobri ljudi, ali ete otkriti da su dosadni. 81 Vrlo je dobro ne biti
ljut, ali to nije dovoljno. Neto nedostaje; nita pozitivno se nije dogodilo. Oni su prazne
posude. Oni su ispraznili sebe, ali se na neki nain nisu ponovo ispunili. Ono vie se nije
spustilo, a nie je odbaeno.
Onda postoji drugi stepen mumukshe - drugi stepen istinitog tragaoca - koji ulae sam
dve treine napora. Jo se ne zalae totalno, ve samo osrednje. Zbog osrednjosti, Patanjali
naziva njega madhya - osrednji ovek. On postie neto. ovek prvog stepena je u njemu, ali
neto vie je dodato. On je u tiini - smiren, staloen, sabran. ta god da se desi u svetu, ne
utie na njega. On ostaje nedirnut, izdvojen. On postaje kao planinski vrh; vrlo miran.
Ako doete blizu njega osetiete njegov mir kako vas okruuje; ba kao kada odete u
vrt i miris cvea i pevanje ptica vas okruuju; oni vas dodiruju, to moete osetiti. Sa ovekom
prvog stupnja, mridu, neete osetiti nita. Osetiete samo prazninu - stvorenje nalik pustinji.
Prvi tip oveka e vas isisati. Ako doete blizu njega, osetiete da ste ispranjeni - neko vas je
81

Glupavi, jednolini, mlitavi, sumorni, tupi.

204

isisao, jer je on pustinja. S njim ete osetiti da ste isueni, i bojaete se.
Ovo ete osetiti s mnogim sannyasinima. Ako im priete blizu, osetiete da vas
isisavaju, ne znajui to. Oni su postigli prvi stepen. Oni su postali prazni, a sama praznina je
postala kao jama i ona vas automatski usisava.
Reeno je na Tibetu da, ako je ovaj ovek prvog stepena negde, ne treba mu dozvoliti
da se kree u gradu. Kada lame na Tibetu dostignu prvi stupanj, njima je zabranjeno da izlaze
van manastira - jer ako ovaj ovek doe blizu vas, on usisava. To sisanje je izvan njegove
kontrole; on ne moe uiniti nita u pogledu toga. On je kao pustinja. Sve to doe blizu njega
biva usisano, iskorieno.
Lamama prvog stupnja nije dozvoljeno da dodiruju drvo, jer je zapaeno da drvo
umire. ak i na Himalajima, hindu sannyasinu nije dozvoljeno da dodiruje drvee - ono e
umreti. On je sisajui fenomen. Ovom lami prvog stepena nije dozvoljeno da prisustvuje
niijem venanju, jer e postati destruktivna sila. Njemu nije dozvoljeno da blagoslovi
nikoga, jer on ne moe blagosloviti. ak i kada blagosilja, on isisava. Vi moda ovo niste
znali, da su za ove lame prvog stepena, sannyasine, sadhue, stvoreni manastiri, tako da mogu
iveti u svom vlastitom zatvorenom svetu, nije im dozvoljeno da se kreu van. Dok ne
postignu drugi stupanj, nije im dozvoljeno da blagosiljaju nikoga.
Tragalac drugog stepena koji je uloio svoje dve treine bia postaje miran, spokojan.
Ako mu priete blizu, on se uliva u vas, on uestvuje, deli. Sada on vie nije pustinja, sada je
zelena uma. Mnoge stvari nadolaze u njemu - tiho, smireno, blago. Vi ete osetiti to.
Meutim ovo takoe nije cilj; mnogi su se zalepili u tome. Nije dovoljno jednostavno biti
smiren. Koja je to vrsta postignua? Ba da se bude smiren? To je kao smrt, nema kretanja,
nema aktivnosti. Vi ste u spokojstvu, naravno, kod kue naravno, ali nema slavljenja, nema
blaenstva.
Tragalac treeg stepena ulae svoju celokupnost u to i stie do blaenstva. Blaenstvo
je pozitivan fenomen; mir je upravo na putu. Kada blaenstvo doe blie, vi postanete mirni.
To je udaljeni uticaj blaenstva koje stie blizu vas. To je ba kao pribliavanje reci; s velike
udaljenosti vi poinjete da oseate da vazduh osveava, kvalitet zelenila se menja. Drvee je
zelenije s vie listova. Vazduh je sve. Reku jo niste videli, ali je ona negde blizu, izvor vode
je negde blizu. Kada je izvor ivota negde blizu, vi postajete mirni, ali jo (to) niste dostigli upravo ste na putu. Patanjali zove takvog oveka madhya; proseni ovek.
On takoe nije cilj. Dok ne moete plesati sa ekstazom... Ovaj ovek ne moe plesati,
ovaj ovek ne moe pevati, jer pevanje e izgledati kao ometanje mira, ples e izgledati
besmislen - ta vi to radite? Ovaj ovek moe samo sedeti kao mrtva statua - tih, naravno, ali
ne cvetajui; zelen, ali cvetovi se jo nisu dogodili; poslednji in nije nastupio. Onda postoji
ovek treeg stepena koji moe da plee, koji e izgledati lud jer ima toliko mnogo. On se ne
moe obuzdati, i zato to se ne moe uzdrati pevae, igrae i delie, bacae kad god moe
seme koje ga zapljuskuje neogranieno. Ovo je ovek treeg stepena.
Patanjali kae:
Uspeh je blii onima iji su napori intenzivni i iskreni.
Izgledi za uspeh variraju prema stepenu nastojanja.
Uspeh je blii onima iji su napori intenzivni i iskreni.
Nuna je vaa celokupnost. Zapamtite, iskrenost je kvalitet koji se deava kad god ste
u neemu totalno, ali ljudi veim delom nisu u pravu u svojim zamislima iskrenosti. Oni misle
da biti ozbiljan znai biti iskren. Biti ozbiljan ne znai biti iskren. Iskrenost je kvalitet koji se
deava kad god ste potpuno u neemu. Dete koje se igra sa svojim igrakama je iskreno,
potpuno u tome, apsorbovano, nita ne preostaje u pozadini, nema zadravanja pozadine; ono
nije tu, samo se igra odvija.
Budui da se ne drite niega, gde ste vi? Vi ste potpuno postali jedno sa delovanjem.
Delatelj vie ne postoji, inilac vie nije tu. Kada inioca nema, postoji iskrenost. Ne moete
biti ozbiljni, jer ozbiljnost pripada iniocu. Dakle, u damijama, hramovima, crkvama, nai
ete dva tipa ljudi - iskrene i ozbiljne. Ozbiljni e biti sa izduenim licima, kao da rade vrlo
205

vanu stvar - neto sveto, neto iz drugog sveta. Ovo je takoe ego, kao da inite neto veliko,
kao da obavezujete ceo svet time to se molite.
Pogledajte religiozne ljude - takozvane religiozne ljude - oni hodaju na takav nain
kao da usluuju ceo svet. Oni su so zemlje. Ako oni ieznu, itava egzistencija e ieznuti.
Oni je podravaju. Zbog njih ivot postoji - zbog njihovih molitvi. Nai ete da su oni
ozbiljni.
Ozbiljnost pripada egu, iniocu. Pogledajte oca koji radi u trgovini, ili negde u
kancelariji. Ako voli svoju enu, svoju decu, bie ozbiljan jer to je dunost. On ini to, i
obavezuje svakoga okolo. On e rei: Ja to radim za moju enu, za moju decu. Taj ovek e
sa svojom ozbiljnou postati mrtav kamen koji visi oko vrata njegove dece, a ona nikada
nee moi to da mu oproste jer nikada nije voleo.
Ako volite, vi nikada ne izgovarate takve rei. Ako volite svoju decu, idete pleui u
svoju kancelariju. Vi volite njih, to nije neto ime ih obavezujete. Vi ne izvravate dunost;
to je vaa ljubav. Sreni ste to vam je dozvoljeno da uradite neto za svoju decu. Sreni ste i
blaeni da moete uiniti neto za svoju enu jer ljubav osea takvu bespomonost; ljubav eli
da uini toliko mnogo stvari, a ne moe uiniti. Ljubav uvek osea: ta god da inim manje
je nego to treba da se uini. A dunost? Dunost uvek osea: inim vie nego to je
potrebno. Dunost postaje ozbiljna; ljubav je iskrena. Ljubav je biti sasvim sa nekom
osobom, biti tako potpuno s osobom da dunost iezava - barem na momente - ne postoji
dualnost, jedan postoji u dvoje, izvreno je premoavanje. Ljubav je iskrena, nikada ozbiljna.
Kad god moete staviti svoje ukupno bie u neto, to postaje ljubav. Ako ste batovan i volite,
vi unosite celo svoje bie u to. Onda se iskrenost deava.
Iskrenost ne moete kultivisati. Ozbiljnost moete kultivisati, ali iskrenost ne.
Iskrenost je senka totalnog postojanja u neemu. Patanjali kae:
Uspeh je blii onima iji su napori intenzivni i iskreni.
Naravno, nije nuno rei intenzivni i iskreni. Iskrenost je uvek intenzivna. Zato onda
Patanjali kae intenzivni i iskreni (napori)? Iz odreenog razloga. Iskrenost je uvek
intenzivna, ali intenzivnost nije uvek nuno iskrena. Vi moete biti jaki u neemu, ali ne i
iskreni, moete da ne budete iskreni. Otuda, on dopunjava blie odreenje, intenzivno i
iskreno, jer moete biti jaki ak i u vaoj ozbiljnosti. Moete biti jaki samo sa delom svoga
bia, moete biti moni u odreenoj sklonosti, moete biti intenzivni u svojoj ljutnji, vi
moete biti estoki u svojoj poudi, moete biti moni u milionima stvari, a moete da ne
budete iskreni, jer iskrenosti pripadate kada ste totalno u njoj.
Moete biti moni u seksu, a moete da ne budete iskreni, jer seks nije nuno i ljubav.
Moete biti vrlo, vrlo estoki u svojoj seksualnosti - ali kada je jednom seksualnost
zadovoljena, ona je okonana, estina nestaje. Ljubav moe da ne izgleda tako jaka, ali je
iskrena - a stoga to je iskrena, snaga joj je trajna. Zapravo, ako ste stvarno u ljubavi to
postaje bezvremeno. To je uvek jako. Nainite jasnu razliku; ako ste jaki bez iskrenosti, ne
moete biti zauvek jaki. Samo trenutno moete biti moni; kada se elja probudi vi ste moni.
To nije zaista vaa mo. To je iznueno eljom.
Seks se pojavi. Vi oseate glad, udnju. itavo telo, itava bioenergija trai
oslobaanje; vi postajete moni. Ali ta snaga nije vaa; to uopte ne dolazi iz vaeg bia. To je
upravo samo iznueno od biolokih naslaga oko vas; to je telesno nametanje vaem biu. To
ne dolazi iz centra. To je nametnuto sa periferije. Vi ete biti jaki, a onda kada je seks izvren,
mo nestaje, onda ne marite za enu.
Mnoge ene su mi rekle kako oseaju da su obmanute, oseaju da su prevarene,
oseaju se iskoriene, jer kad god vode ljubav s muevima, u poetku kad oseaju da su tako
zaljubljeni, tako jako oseajni; srene su. Ali onog momenta kada se seks zavri, oni se
okreu i odlaze da spavaju. Uopte ne mare ta se dogaa sa enom. Nakon voenja ljubavi,
vi ak ne kaete ni do vienja, i ne zahvalite se; ena se osea iskorienom.
Vaa snaga je bioloka, telesna; nita ne dolazi iz vas. U seksualnoj jaini postoji
predigra, ali ne i igra posle ina. Ta re stvarno ne postoji. Video sam hiljade napisanih
knjiga o seksu; re afterplay ne postoji. Koji je to tip ljubavi? Telesna potreba je ispunjena,
okonana. ena je bila iskoriena, sada je moete odbaciti kao kada upotrebite neto a onda
206

odbacite - na primer, plastinu ambalau - iskoristite, a onda bacite. Zavreno! Kada se elja
probudi, onda opet gledate enu, i za tu enu ste jako strastveni.
Ne, Patanjali ne misli na taj tip strastvenosti, siline. Uzeo sam seks da bih vam
objasnio, jer je to jedina snaga, strast, koja je preostala u vama. Nije mogu drugi primer. Vi
ste postali tako mlaki u svom ivotu, postojite na tako niskom nivou energije da ne postoji
silina. Nekada kada krenete u kancelariju, ba stanite na uglu ulice dok ljudi ure prema
svojim kancelarijama; posmatrajte samo njihova lica - sanjiva.
Kuda idu? Zato idu? Izgleda kao da nemaju nigde drugde da odu, stoga odlaze na
dunost. Oni tu ne mogu pomoi; jer ta e raditi kod kue? Stoga odlaze u kancelariju,
dosadno, automatski, poput robota, odlaze jer svako ide na dunost i vreme je za odlazak. ta
da se ini ako ne elite da idete? Praznici postaju takva patnja, nema siline. Vraajui se
natrag - pogledajte ljude uvee; vraaju se natrag kuama ne znajui zato se ponovo vraaju,
meutim nema se gde otii, ivot se na neki nain vue. Mlaka pojava, slabe energije.
Zbog toga sam uzeo primer seksa - jer ja ne mogu nai neku drugu snagu u vama. Vi
ne pevate, ne pleete, nemate nikakvu mo. Vi se ne smejete, ne plaete. Sva snaga je nestala.
U seksu, malo snage ima; a to je takoe zbog prirode - ne od vas.
Patanjali kae: snano i iskreno. Religija je zaista kao seks - dublja nego seks, via
nego seks, svetija nego seks, ali slina seksu. To je jedan individualan susret sa celinom; to je
duboki orgazam. Vi se stapate sa celinom, potpuno iezavate. Molitva je kao ljubav. Yoga, u
stvari, sama re yoga znai susretanje, sjedinjavanje, susret dvoje - tako dubok, snaan i
iskren susret da dvoje iezavaju. Granice postaju zamagljene i samo jedno postoji. To ne
moe biti na bilo kom putu. Ako niste iskreni i jaki, ako ne dajete vae totalno postojanje
(bie). Samo onda je mogue najvie. Morate se sami odluiti, manje od toga nee delovati.
Izgledi za uspeh variraju prema stepenu nastojanja.
Ovo je jedan put - put volje. Patanjali se u osnovi bavi stazom volje, ali on zna, on je
svestan, da druga staza takoe postoji, stoga on daje upravo fusnotu.
Ta fusnota je:
Ishwarapranidhanatwa: Uspeh takoe postiu oni koji se predaju Bogu.
Upravo ova fusnota treba da naznai da druga staza takoe postoji. Ovo je staza volje intenzivan trud, iskren, potpun. Daj svoju celovitost tome. Inae Patanjali je svestran; svi oni
koji znaju, jesu svestrani. Patanjali je vrlo obazriv, on je vrlo nauan um; nee ostaviti
nijednu sitnicu. Ali ovo nije njegova staza, stoga on jednostavno daje fusnotu upravo da
podseti da druga staza postoji.
Ishwarapranidhanatwa: Uspeh takoe postiu oni koji se predaju Bogu.
Trud ili predanost, meutim, osnovna stvar je ista; potrebna je celovitost. Staze se
razlikuju. Ali se ne mogu potpuno razlikovati. Njihov oblik, njihov pravac moe da se
razlikuje, ali njihovo unutranje znaenje i vanost treba da ostane isto jer oboje vode do
boanskog. Trud trai vau celovitost. Predanost takoe zahteva vau celovitost. Tako za
mene postoji samo jedna staza, a to je: dajte svoju celovitost.
Bilo da je dajete kroz trud - yoga - to zavisi od vas, ili je dajete kroz samarpan predanost, preputanje - to zavisi od vas. Ali zapamtite da je totalnost uvek potrebna; morate
uloiti sebe potpuno. To je igra - kockanje s nepoznatim. A niko ne moe rei kada e se to
dogoditi - niko ne moe predvideti, niko vam ne moe dati garanciju. Vi se kockate. Moete
pobediti, moete izgubiti. Mogunost da ne pobedite je uvek prisutna jer je to vrlo sloen
fenomen. To nije jednostavno kao to izgleda. Inae, ako nastavite da se kockate, to se mora
desiti jednog dana.
Ako ne postignete cilj odjednom, nemojte biti snudeni, jer ak i Buddha je bio
prinuen da ne postigne cilj mnogo puta. Ako ne postignete cilj, samo ustanite i odluite se da
ponovo rizikujte. Ponekad, na neki nepoznat nain, itava egzistencija se angauje da vam
pomogne. Ponekad na neki nepoznat nain, vi pogaate cilj tano i u pravo vreme kada su
vrata bila otvorena. Ali morate pogaati mnogo puta. Nastavljate da bacate svoje strele
svesnosti. Ne brinite o rezultatu. Vrlo je mrano i cilj nije odreen, on nastavlja da se menja.
207

Tako da vi nastavljate da bacate svoju strelu u mrak. Mnogo puta ete promaiti, a ja vam
kaem, ne budite potiteni. Svako promai mnogo puta, tako je to. Ali ako s tim nastavite i ne
budete potiteni, to e se dogoditi. To se uvek dogaalo. Zbog toga je potrebno beskonano
strpljenje.
ta je predavanje Bogu? Kako se moete pokoriti? Kako e predanost postati mogua?
To takoe postaje mogue ako ulaete velike napore, a nastavljaju se neuspesi. Vi inite
mnoge napore, zavisite od samog sebe; napor zavisi samo od vas. To je snaga volje - staza
volje. Vi zavisite od sebe. Vi ne uspete, i ne uspete, i ne uspete. Ustanete, opet padnete (ne
uspete), ustanete opet, i ponovo ponete da hodate. Kada niste uspevali i niste uspevali, onda
dolazi momenat da uvidite da je va napor uzrok, jer va napor je ostao va ego.
To je problem staze volje. Jer ovek koji radi na stazi volje - ulaui napore, metode,
koristei tehnike, radei ovo i ono - prinuen je da akumulira odreen oseaj ja jesam. Ja
sam vii, nadmoniji, poseban izuzetan. Ja radim ovo i ono - odricanje, post, sadhanu. Toliko
toga sam uradio.
Na stazi volje ovek mora biti vrlo, vrlo oprezan prema egu, jer ego e obavezno
izbiti. Ako moete posmatrati ego, a da ne akumulirate ego, nije nuno predavati se - jer ako
nema ega, nema ta da se predaje. Ovo treba shvatiti vrlo, vrlo duboko. A kada razumete pokuavanje da se razume Patanjali - vrlo je bitna stvar.
Ako za mnogo ivota neprekidno ulaete svoj napor, ego je prinuen da se pojavi.
Morate biti vrlo paljivi. Treba da radite, treba da ulaete velike napore, ali nemojte gojiti
ego. Onda nema potrebe za predavanjem, moete pogoditi cilj bez predavanja. Nema potrebe
jer bolest ne postoji.
Ako je ego prisutan, onda se javlja potreba za predavanjem. Zbog toga Patanjali kae
- nakon govora o snanom, iskrenom totalnom naporu, on iznenada kae Ishwarapranidhanatwa: Uspeh takoe postiu oni koji se predaju Bogu.
Ako konstantno ne uspevate, onda zapamtite da neuspeh nije zbog boanskog.
Neuspeh se deava usled vaeg ega, odakle je strela baena, iz izvora vaeg bia, tamo se
neto dogaa - diverzija. Ego se sabira tamo. Onda postoji samo jedna mogunost: predajte
ga! Niste imali uspeha s njim totalno, na toliko mnogo naina. inili ste ovo i ono, pokuavali
ste da uradite ovo i ono, i niste uspevali, podbacili ste, i niste postigli cilj. Kada prepreka
postane konana i ne znate ta da inite, Patanjali kae: Sada, predajte se Bogu.
Patanjali je vrlo neobian u ovom smislu. On ne veruje u Boga; on nije boji vernik.
Bog je takoe tehnika. Patanjali ne veruje u nekog Boga, da postoji neki Bog. Ne, on kae
Bog je tehnika. Oni koji nisu uspeli, za njih je ova tehnika - konano. Takoe ako ne uspete u
tome, ne postoji put. Patanjali kae da to nije pitanje da li Bog postoji ili ne; uopte nije stvar
u tome. Stvar je da je Bog hipotetiki. Bez Boga bilo bi teko predati se. Vi ete pitati,
Kome?
Stoga Bog je upravo hipotetika stvar, jednostavno da pomogne predavanju. Kada ste
se predali znaete da nema Boga, ali to se deava kada ste se predali i kada ste spoznali. Za
Patanjalija ak i Bog je hipoteza, pretpostavka da vam se pomogne. To je la. Zbog toga sam
vam rekao da je Patanjali lukav uitelj. Samo da bi pomogao. Predanost je osnovna stvar, ne
Bog. Ovu razliku morate zapaziti, jer postoje ljudi koji misle da je Bog osnovna stvar - zato
to ima Boga, vi se predajete.
Patanjali kae da zato to se morate predati, pretpostavljate Boga. Bog je
pretpostavljena stvar. Kada se budete predali, smejaete se. Ne postoji Bog, kao jedna stvar;
postoje bogovi - ne Bog - mnotvo bogova, jer kad god se predate vi postajete Bog. Nemojte
biti zbunjeni sa Patanjalijevim Bogom i judeohrianskim Bogom. Patanjali kae: Bog je
potencijalnost svakog bia. ovek kao da je seme Boga - svaki ovek. A kada seme procveta,
doe do ispunjenja, postalo je Bog. Dakle, svaki ovek, svako bie, postae na kraju Bog.
Bog oznaava upravo najvii vrhunac, krajnje cvetanje. Ne postoji Bog, samo ima
bogova - beskonano bogova. Ovo je potpuno razliita koncepcija. Ako pitate muslimane, oni
e rei da postoji samo jedan Bog. Ako pitate hriane, oni e takoe rei da postoji samo
208

jedan Bog. Meutim, Patanjali je vie nauan. On kae Bog je mogunost. Svako nosi tu
mogunost unutar srca. Svako je samo seme, potencijalnost da postane Bog. Kada doprete do
najvieg, izvan kojeg nita ne postoji, vi postajete Bog. Mnogi su postigli to pre vas, mnogi e
postii posle vas.
Svako na kraju postaje Bog, jer svako je potencijalno Bog, beskonano bogova. Zbog
toga je hrianima postalo teko da to shvate. Vi zovete Ramu bogom, vi nazivate Krinu
bogom, zovete Buddhu bogom, vi nazivate Mahaviru bogom. ak i Radnea nazivate
bogom.
Za hrianina je to postalo nemogue da se razume. ta inite? Za njih samo jedan
Bog postoji koji je stvorio svet. Za Patanjalija niko nije stvorio svet. Milioni bogova postoje,
i svako je na putu da postane Bog. Bilo da vi to znate ili ne, vi nosite Boga u svojoj utrobi.
Moete da ne primetite to mnogo puta, ali kako to najzad moete propustiti? Ako nosite to u
sebi, jednog dana seme e procvetati. Ne moete potpuno propustiti to.
Ovo je totalno razliita koncepcija. Hrianski Bog izgleda kao diktator, dominira
itavom egzistencijom. Patanjalijev je vie demokrata - nije despot, nije diktator, nije Staljin,
nije car koji sedi na najviem tronu, sa svojim jedino roenim sinom Hristom sa strane i
apostolima okolo. To je besmislica. itav koncept kao da je nainjen prema liku imperatora
na prestolu. Ne, Patanjali je apsolutno demokrata. On kae da je pobonost svaiji kvalitet.
Vi nosite to; od vas zavisi da li ete ga dovesti do njegove potpunosti. Ako ne elite, to je
takoe na vama.
Niko ne sedi kao despot nad svetom; niko vas ne prisiljava ili stvara. Sloboda je
apsolutna. Vi moete greiti zbog slobode, moete se udaljavati zbog slobode. Vi patite zbog
slobode, a kada to razumete, nije potrebno da patite; moete se vratiti natrag, to je takoe
usled slobode. Niko vas ne vraa natrag, i nee biti sudnjeg dana. Nema nikog da vam sudi,
izuzev vaeg vlastitog bia. Vi ste inilac, vi ste sudija, vi ste kriminalac, vi ste zakon. Vi ste
sve! Vi ste minijaturna egzistencija.82
Bog je vrhovni vladar. On je individualna jedinica boanske svesti. On je netaknut od
nesrea ivota, delovanja i njegovih rezultata.
Bog je stanje svesti. To nije osoba, zaista, ali je individualan, tako da ete morati da
razumete razliku izmeu linosti i individualnosti. Linost je periferija. Kako vi izgledate
drugima, to je vaa linost. Vi kaete: Prefinjena linost, lepa linost, runa linost - kako vi
izgledate drugima. Vaa linost je izbor, miljenje drugih o vama. Ako ste sami na zemlji,
hoete li imati ikakvu linost? Nikakvu linost, jer ko e rei da ste lepi, ko e rei da ste
glupi, i ko e rei da ste veliki voa ljudi? Nikoga nema da kae bilo ta o vama. Miljenje
nee postojati, vi neete imati nikakvu linost. Re linost dolazi od grke rei persona. U
grkoj drami, glumci su koristili maske. Ove maske su se zvale persona. Od te persone dolazi
re personality (linost). Lice koje nosite kada gledate u svoju enu i osmehujete se, to je
linost - persona. Vi ne oseate da elite da se osmehujete, ali se morate osmehivati. Gost
doe i vi mu iskaete dobrodolicu, a duboko ispod nikada niste eleli da vam doe, duboko
dole vi ste uznemireni - ta sada da radim s ovim ovekom? - ali se osmehujete, iskazujete
dobrodolicu i govorite Tako sam radostan.
Linost je ono to vi uzimate, stav koji stavljate na lice, maska. Ali ako nema nikoga u
vaem kupatilu, nemate nikakvu linost dok ne pogledate u ogledalo. Onda odmah linost
dolazi jer vi sami poinjete da vrite rad drugog miljenja. Gledate u lice i kaete, Lepo.
Sada ste podeljeni, sada ste vi dvoje, dajui miljenje o sebi. Inae u kupatilu kada nema
nikoga, a vi se uopte ne plaite da vas neko posmatra kroz kljuaonicu... Jer ako neko gleda
kroz kljuaonicu, linost ulazi unutra, vi poinjete da se ophodite.
Samo u kupatilu vi odbacujete linost. Zbog toga je kupatilo tako osveavajue. Iz
kupanja izlazite tako lepi, svei, bez linosti; vi postajete individua. Individualnost je ono to
vi jeste; linost je ono to vi pokazujete da jeste. Linost je vae lice, individualnost je vae
82

Mikrokosmos.
209

bie, bivanje. Bog u Patanjalijevoj koncepciji, nema linost. On je jedna individualna

jedinica. Kada sazrite, ubrzo, miljenje drugih postaje detinjasto. Ne brinete o njima;
beznaajno je ta oni kau. Ono to oni kau nije to to nosi znaenje. To ste vi, ono to vi
jeste nosi znaenje, ne ono ta oni kau, Lepo. To je beskorisno. Ako ste lepi, to je glavna
stvar. ta oni kau je nevano. ta vi jeste - stvarno, autentini vi - to je vaa individualnost.
Kada odbacite linosti, vi postajete sannyasin, postajete individualna jedinica. Sada
ivite kroz svoj autentini centar. Ne pozirate. Kada ne pozirate, niste zabrinuti. Kada ne
pozirate, vi ste nedirnuti onim to drugi kau. Kada ne pozirate, ostajete izdvojeni. Linost ne
moe ostati izdvojena. To je vrlo lomljiva stvar. To postoji izmeu vas i drugog, i to zavisi od
drugog. On se moe predomisliti, moe vas potpuno unititi. Pogledate enu koja se smei, i
oseate se lepo zbog njenog smeka. A ako se ona jednostavno preobrati sa mrnjom u svojim
oima, vi ste jednostavno smodeni. Zapravo, vi ste smodeni jer je vaa linost baena pod
noge. Ona vas je pregazila, ak vas nije ni pogledala.
Svakog momenta se bojite da neko moe slomiti vau linost. Onda ceo svet postaje
jedna briga. Bog ima jednu individualnost, ali ne linost. ta god da on jeste, to je ono to on
pokazuje. ta god da je on unutra, on je spolja. Zapravo, unutra i spolja iezavaju za njega.
Bog je najvii.
U engleskom je to prevedeno: bog je vrhovni vladar. Zbog toga kaem da postoji
nerazumevanje o Patanjaliju. Na sanskritu on ga naziva purusha-vishesha - vrhovno bie, ne
vladar. Ja bih voleo da prevedem Bog kao najvii, vrhovni. On je individualna jedinica
boanske svesti - individualna, ne univerzalna, jer Patanjali kae svaka individua je Bog.
On je netaknut od nesrea ivota, delovanja i njegovih rezultata.
Zato? Jer to vie postanete individua, vie ivot uzima razliit kvalitet. Nova
dimenzija se otvara - dimenzija igre. to se vie bavite s linou i spoljanjim, ljuskom,
periferijom... Vaa dimenzija ivota je dimenzija rada; zabrinuti oko rezultata, zabrinuti o
tome da li ete dostii cilj ili ne, uvek zabrinuti da li e vam stvari pomoi ili ne, ta e se
dogoditi sutra.
ovek iji je ivot postao igra ne brine se za sutra, jer on postoji samo danas. Isus
kae: Pogledajte ljiljane. Tako su lepi, jer za njih ivot nije rad. Pogledajte reke, pogledajte
zvezde. Izuzev oveka, sve je lepo i sveto jer itava egzistencija je igra. Niko se ne brine oko
rezultata. Da li se drvo brine hoe li e cvetovi doi ili ne? Da li se reka brine hoe li dostii
okean ili ne? Izvan oveka, ne postoji briga. Zato je ovek zabrinut? Zato to gleda ivot kao
borbu a ne kao igru - a itava egzistencija je igra.
Patanjali kae: kada ovek postane usredsreen u sebi, on postaje igra; on se igra.
ivot je igra i to je lepo; nije potrebno brinuti o rezultatu. Rezultat nije vaan, to je
jednostavno nevano. Stvar koju radite u sebi ima vrednost. Ja vam govorim; vi me sluate.
Ali vi sluate sa svrhom, a ja govorim bez cilja. Vi sluate sa svrhom, jer kroz sluanje vi ete
postii neto - neko znanje, neka reenja, neke tehnike, metode, neko razumevanje, a onda
ete otii da ih odradite. Vi ste za rezultat. Ja vam govorim bez cilja. Ja jednostavno uivam.
Ljudi me pitaju: Zato nastavlja da govori svakog dana? Ja uivam, to je upravo
kao to ptice pevaju. Kakva je svrha? Pitajte ruu zato nastavlja da cveta? Koja je svrha? Ja
vam govorim jer ovo deljenje mene samog s vama je samo po sebi vrednost, to ima istinsku
unutranju vrednost. Ja ne traim rezultat; nisam zabrinut da li ete vi biti preobraeni kroz
ovo ili ne. Ne postoji zabrinutost. Ako vi mene sluate, to je sve. Ako niste ni zabrinuti, onda
se preobraaj moe dogoditi ba ovog momenta. Zato to ste zabrinuti kako ete to iskoristiti bilo ta to kaem, kako da koristite to, ta da se radi oko toga...
Vi ste ve u budunosti. Vi niste ovde; ne igrate igru. Vi ste u radionici ili na
seminaru. Vi igrate igru. Razmiljate da dobijete neke rezultate iz toga, a ja sam apsolutno
beskoristan. Tako ja delim sebe s vama. Ja ne govorim da se radi neto u budunosti; ja
govorim jer se upravo sada, kroz ovo deljenje, neto deava, a to je dovoljno.
210

Zapamtite rei: svojstvena unutranja vrednost, i nainite svaki svoj in jednom

svojstvenom unutranjom vrednou. Ne brinite oko rezultata - jer onog momenta kada
razmiljate o rezultatu, ta god da inite postaje sredstvo, a cilj je u budunosti. Nainite
sredstva sama ciljem; nainite stazu ciljem. Nainite ba ovaj trenutak najviim; ne postoji
nita izvan njega. Ovo je stanje Boga i kad god igrate, vi imate neka kratka vienja tog stanja.
Deca se igraju, i ne moete nai nita boanstvenije od dejeg igranja. Otuda Isus
kae: Dok ne postanete kao deca, neete ui u carstvo Boije. Postanite slini deci.
Znaenje nije da se postane detinjast, jer da se bude detinjast potpuno je razliita stvar; a da se
bude slian deci totalno je razliita stvar. Detinjasto treba da bude odbaeno. To je
mladalako, neozbiljno. Treba da se poveava slinost deci. To je nevinost - besciljna
nevinost. Profit donosi otrov; rezultat vas truje. Onda se nevinost gubi.
Bog je vrhovni. On je individualna jedinica boanske svesti. On je netaknut od nesrea
ivota, delovanja i njegovih rezultata.
Moete postati Bog upravo sada jer ste ve to - samo stvar treba da se realizuje, shvati.
Vi ste ve ono to mislite da treba da budete.83 Nije potrebno da izrastete u Boga. Zaista, treba
da shvatite da ste ve to. Ovo se dogaa kroz predanost.
Patanjali kae: verujte u Boga, imajte poverenje u Boga tamo, negde, visoko u
univerzumu, na vrhu, i predajte se. Taj Bog je upravo oslonac, pomaga koji pomae
predavanje. Kada se predavanje dogodi, vi postajete Bog, jer predavanje znai: Sada se ne
bavim rezultatom, ne interesujem se za budunost, ne brinem se za sebe uopte. Ja se
predajem.
Kada kaete: Ja se predajem, ta se predaje? Ja - ego. A bez ega kako moete misliti
o svrsi, rezultatu? Ko e misliti o tome? Onda se preputate. Onda idete gde god to vodi. Sada
itava volja odluuje; vi ste se predali svojoj odluci. Patanjali kae da postoje dva puta.
Uinite napor totalnim. Ako ne akumulirate ego, onda taj totalni napor e postati predanost u
sebi. Ako akumulirate ego, onda postoji put; predanost Bogu.
U Bogu seme je razvijeno do svog najvieg opsega.
Vi ste seme, Bog je manifestacija. Vi ste seme, a Bog je ostvarenje. Vi ste
potencijalnost, on je aktuelnost. Bog je vaa sudbina, i vi nosite tu svoju sudbinu ve mnogo
ivota, a ne vidite je, jer vae oi su fiksirane negde u budunost. One ne gledaju u sadanjost.
Sada je ovde sve kao to treba da bude ako ste spremni da gledate. Nita nije potrebno;
nikakvo injenje nije potrebno. Egzistencija je savrena svakog pojedinog trenutka. Ona
nikada nije bila nesavrena, jer onda kako bi postala savrena? Ko bi je onda nainio
savrenom?
Egzistencija je savrena; uopte nita nije potrebno da se uradi. Ako ovo razumete,
predanost je onda dovoljna. Nema napora, nema pranayame, nema bhastrike, nema
shirshasane, nema yoga asana (poloaja), nema meditacije, niega, ako razumete ovo da je
egzistencija savrena kakva jeste. Pogledajte unutra, pogledajte spolja; sve je tako savreno da
nita ne moe da se uradi osim slavljenja. ovek koji se predaje zapoinje slavlje.

83

I samim miljenjem o tome odvajamo se od onoga to jesmo ovde i sada, projektujemo se u vreme, nae
"ostvarenje" je vazda u budunosti. Otuda nunost transcendencije uma.
211

Poglavlje 4

NAI UVEK PRISUTNI CVET

Izlaganje 4. januara 1975. pre podne u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Molimo vas, objasnite kako seme moe procvetati bez vremenskog razmaka.
Seme moe procvetati bez procepa, bez vremenskog rastojanja, jer seme ve cveta. Vi
ste ve ono to postajete. Da nije tako, onda se seme upravo sada ne bi moglo razviti u cvet.
Onda vreme ne bi bilo potrebno. Onda zen nije mogu. Onda je samo Patanjali put.
Ako treba da postanete neto, nuan e biti proces vremena. Ovo je poenta koju treba
razumeti; svi oni koji su upueni u znanje, takoe su saznali da je postajanje san. Vi ve
postojite; savreni ste kakvi jeste.
Nesavrenstvo se javlja kada ste vrsto uspavani. Cvet ve cveta; samo vae oi su
zatvorene. Ako seme nije stiglo do cvetanja, onda e mnogo vremena trebati, a to nije obian
cvet; Bog e da se rascveta u vama. Onda ak ni venost nee biti dovoljna, onda je to gotovo
nemogue. Ako morate procvetati, onda je to gotovo nemogue. To se nee dogoditi; to se ne
moe dogoditi. Bie potrebna venost.
Ne, nije u tome stvar. To se moe dogoditi odmah sada, ba ovog trenutka. ak ni
jedan trenutak ne mora da bude izgubljen. Nije stvar u tome da seme postaje cvet. Stvar je u
otvaranju oiju. Vi moete sada odmah otvoriti svoje oi, i onda ete otkriti da je cvet uvek
cvetao. Nikada to nije drugaije; nikada nije moglo biti drugaije. 84
Bog je uvek prisutan u vama; samo pogled i on je manifestovan. Nije on bio skriven u
semenu; vi niste gledali u to. Dakle, samo toliko je potrebno - da pogledate u to. ta god da
ste vi, pogledajte u to, postanite svesni toga. Ne kreite se kao mesear.
Zbog toga je saopteno da su se mnogi zen majstori grohotom smejali kada su postali
probueni. Njihovi uenici nisu mogli razumeti, njihovi saputnici nisu mogli razumeti ta se
dogodilo. Zato ludo urliu? emu taj smeh? Oni su se smejali zbog opte besmislenosti.
Traili su ono to su ve bili, trali su za neim to je ve bilo u njima; traili su neto negde
drugde to je bilo skriveno u samom tragaocu.
Tragalac je traen; putnik je cilj. Ne treba da stignete negde drugde. Vi samo treba da
stignete do sebe. Ovo se moe dogoditi za jedan trenutak; ak i deli trenutka je dovoljan.
Ako seme treba da postane cvet, onda venost nije dovoljna jer to je cvet od Boga. Ako ste
ve Bog, onda upravo pogledajte natrag, pogledajte unutra, tada se to moe dogoditi.
Onda emu Patanjali? Patanjali je potreban zbog vas. Vama treba toliko mnogo
vremena da izaete iz sna, treba vam toliko mnogo vremena da izaete iz vaih snova, tako
ste mnogo angaovani u snovima, toliko ste mnogo investirali u svoje snove, zbog toga je
potrebno. Vreme nije potrebno jer seme treba da postane cvet; vreme je nuno jer ne moete
otvoriti svoje oi. Sa zatvorenim oima toliko ste postali naviknuti, to je postalo jaka navika.
Ne samo to; vi ste sasvim zaboravili da ivite sa zatvorenim oima. Potpuno ste zaboravili to.
Mislite: O kakvoj besmislici govorite. Moje oi su ve otvorene. A vae oi su zatvorene.
Ako ja kaem: Izaite iz vaih snova, vi odgovarate; Ja sam ve budan, a to je
takoe san. Vi moete sanjati da ste budni; moete sanjati da su vam oi otvorene. Onda e
trebati mnogo vremena - ne da cvet jo nije procvetao - ve je vama bilo tako teko da se
probudite. Ima mnogo ulaganja. Ova ulaganja moraju da se shvate. Ego je osnovno
angaovanje. Ako otvorite svoje oi, vi iezavate. Otvaranje oiju izgleda kao smrt. To i
jeste. Tako vi govorite o tome, sluate o tome, razmiljate o tome, ali nikada ne otvarate oi,
84

Stvar je u probuenju. Samo u snu postoji vreme, iluzija odvojenosti, i nekog procesa postizanja bezvremenog
jedinstva. Mi smo uvek ve u njemu, ali sanjamo da nismo.
212

jer ako zaista otvorite oi takoe znate da ete ieznuti. Onda ko ete biti? Niko i nita. Ova
nitavnost je prisutna kada otvorite oi; stoga je bolje verovati da su oi ve otvorene, a vi
ostajete neko.
Ego je prvo uplitanje, angaovanje. Ego moe postojati samo dok ste uspavani, upravo
kao to snovi mogu postojati dok ste uspavani. Ego moe postojati samo dok ste uspavani metafiziki uspavani, egzistencijalno uspavani. Kad otvorite oi prvo vi iezavate; onda se
Bog pojavljuje; ovo je problem. A vi se bojite da ete ieznuti, ali to su vrata, tako sluate o
tome, razmiljate o tome, ali nastavljate da odgaate - sutra, sutra i sutra.
Zbog toga je Patanjali nuan. Patanjali kae da nije potrebno otvarati oi odmah,
ima mnogo koraka. Moete izai iz svog sna u koracima, u stupnjevima. Odreene stvari
radite danas, odreene sutra, onda prekosutra, i to e dugo potrajati. Patanjali privlai jer
vam daje vreme da spavate. On kae nije nuno da izaete iz spavanja odmah sada; samo
okretanje e delovati. Onda odspavajte jo malo; onda neto drugo. Onda ubrzo, u
stadijumima...
On je sjajan podstreka, usmeriva. On vas nagovara da izaete iz vaeg spavanja. Zen
vas protrese da izaete iz vaeg spavanja. Zbog toga zen majstor moe da vas udari u glavu;
nikada Patanjali. Zen majstor moe da vas izbaci kroz prozor; nikada Patanjali. Zato to zen
majstor koristi ok tretman - moete udarcem biti izbaeni iz sna, dakle zato nastavljati sa
pokuajima i nagovarati vas? Zato gubiti vreme?
Patanjali vas pribliava postepeno. Izvodi vas van a da vi ak niste ni svesni ta on
radi. On radi kao majka, ali obrnuto. Majka nagovara dete na spavanje. Moe da peva
uspavanku, doputa detetu da osea da je ona tu, da ne treba da se plai. Ponavljajui stalno
isti stih, dete se osea namamljeno u san. Ono pada u san drei ruku svoje majke. Ne mora
da brine. Majka je tu i ona peva, a pevanje je lepo! Majka ne kae: Idi da spava, jer e to
ometati odlazak u san, uznemiriti. Ona jednostavno nagovara indirektno. Onda, ubrzo izvlai
svoju ruku, pokriva dete ebetom, izlazi iz sobe, i dete je brzo uspavano.
Ba isto ini Patanjali u obrnutom redosledu. Ubrzo vas on izvodi iz vaeg sna. Zbog
toga je vreme potrebno; inae cvet ve cveta. Pogledajte: on je ve tu. Otvorite oi i on je tu,
otvorite vrata i on stoji tamo ekajui vas. On je uvek tamo stajao.
To zavisi od vas. Ako elite ok tretman, onda je zen staza. Ako elite vrlo postepen
proces, onda je yoga put. Birajte! U biranju ste vi takoe vrlo varljivi. Pitate me: Kako mogu
da izaberem? Ovo je takoe trik. Sve je jasno. Ako vam treba vreme, izaberite Patanjalija.
Ali izaberite! Inae, ako ne izaberete, to e postati odlaganje. Onda kaete: Teko je
izabrati, a dok ne izaberete kako se moete pokrenuti?
ok tretman je trenutan. On vas odmah sputa na zemlju. Moje vlastite metode su ok
tretman. One nisu postepene. Sa mnom se moete nadati da postignete u ovom ivotu; sa
Patanjalijem mnogo ivota e vam trebati. Sa mnom se takoe moete nadati da postignete
ba sada, ali imate mnogo stvari da uradite pre nego to postignete.
Vi znate da e ego ieznuti, vi znate da e seks ieznuti. Nema mogunosti za seks,
jednom kada postignete; to postaje apsurdno, smeno. Tako vi mislite: Jo malo. ta je
pogreno u ekanju? Pustite me da uivam jo malo. Ljutnja nee biti mogua, nasilje nee
biti mogue, ljubomora nee postojati; posesivnost, manipulacija sve to e ieznuti.
Vi iznenada oseate: Ako sve ovo iezne, ta u onda ja biti? - jer vi niste nita do
kombinacija svega ovoga, breme svega ovoga, a ako sve ovo iezne, preostaje samo
nepostojanje, nitavilo. To nepostojanje je sve to vas uasava. To izgleda kao bezdan. eleli
biste da zatvorite svoje oi i sanjate jo malo, upravo kao to se ujutru probudite ali biste
eleli da se okrenete na stranu barem pet minuta i jo malo sanjate, jer to je tako lepo.
Jedne noi Mula Nasrudin je probudio svoju enu i rekao joj: Donesi mi odmah
naoare. Imao sam tako lep san, a jo vie je obeano.
elje nastavljaju da vam obeavaju - uvek se vie obeava - i one kau: Uradite ovo i
ono, zato da se urite kada je prosvetljenje uvek mogue? Moete ga postii bilo kada; nema
potrebe za urbom. Moete to odlagati. To je pitanje venosti, briga venosti; zato ne uivati
ovog momenta?
Vi ne uivate, ali um kae: Zato ne uiva ovog trenutka? A vi nikada niste uivali;
213

jer ovek bez unutranjeg razumevanja ne moe uivati ni u emu. On jednostavno pati; za
njega sve postaje patnja. Ljubav - stvar kao ljubav - on pati ak i u tome. Najlepa mogua
pojava za uspavanog oveka jeste ljubav, ali on pati ak i kroz to. Nita nije mogue da bude
bolje kada ste uspavani. Ljubav je najvea mogunost, ali vi ak patite od toga. Jer to nije
pitanje ljubavi ili neeg drugog - spavanje je patnja tako da ta god da se dogodi, vi ete
patiti. Spavanje okree svaki san u nonu moru. To zapoinje lepo, ali neto negde uvek krene
pogreno. Na kraju stiete u pakao.
Svaka elja vodi u pakao. Kau da svaki put vodi u Rim - ne znam, ali u jednu stvar
sam siguran: svaka elja vodi u pakao. U poetku elja vam daje mnogo nade, snove; to je
trik. Tako vi bivate uhvaeni. Ako bi elja od samog poetka rekla: Budi paljiv, ja te vodim
u pakao, vi je ne biste sledili. elja vam obeava raj, obeava: Samo nekoliko koraka i vi
ete to dostii; samo doite sa mnom - zavodi vas, hipnotie i obeava vam mnoge stvari, a
vi bivajui u patnji, mislite: ta je pogreno pokuati? Kuajmo malo i ovu elju takoe.
To e vas takoe voditi u pakao jer elja kao takva jeste put do pakla. Otuda Buddha
kae: Dok ne postanete bez elja, ne moete biti blaeni. elja je patnja, elja je san, i elja
postoji samo kada ste beivotni, uspavani. Kada ste budni i ivahni, elje vas ne mogu
obmanuti. Onda vidite skroz, onda je sve tako jasno da ne moete biti obmanuti. Kako novac
moe da vas obmane i kae da ete biti vrlo, vrlo sreni kada ima novca? Onda pogledajte
bogate ljude; oni su takoe u paklu - moda u bogatom paklu, ali to ne ini razliku. Bogatiji
pakao e biti gori od siromanog pakla. Sada su oni stekli novac, i jednostavno su u stanju
stalne nervoze.
Mula Nasrudin je sakupio veliko bogatstvo, a onda je otiao u bolnicu jer nije mogao
spavati. Bio je nervozan i stalno je drhtao i bojao se, ali ne neega odreenog. Siromaan
ovek se boji neega odreenog; a bogat ovek se jednostavno boji. Ako se bojite neega
odreenog, neto se moe uraditi. Ali on se jednostavno plaio, nije znao zato, jer je imao
sve; nije bilo potrebno da se boji; ali se jednostavno plaio i drhtao.
Otiao je u bolnicu, a za doruak su mu doneli nekoliko stvari, a meu tim stvarima
bila je posuda sa drhtavim elatinom. On je rekao: Ne, ne mogu jesti ovo. Doktor je pitao:
Zato ste tako nepokolebljivi u vezi s tim? On je rekao: Ne mogu jesti nita to je
nervoznije od mene!
Inae bogat ovek je nervozan. Kakva je njegova nervoza, njegov strah? Zato se on
tako plai. Iako je svaka elja ispunjena, jo ostaje frustracija. Sada on ne moe ak ni da
sanja, jer je proao kroz sve snove; oni ne vode nikuda. Ne moe sanjati i ne moe sakupiti
hrabrost da otvori oi takoe, jer postoje angaovanja, uplitanja. On je obeao mnoge stvari u
svom snu.
One noi kada je Buddha naputao svoju palatu, eleo je da kae svojoj eni: Ja
odlazim. eleo je da dodirne dete koje se upravo prethodnog dana roeno, jer se nee vraati
opet. Priao je ba do vrata sobe. Pogledao je enu. vrsto je spavala, mora da je sanjala; lice
joj je bilo lepo, osmeh, dete u njenim rukama. Saekao je nekoliko sekundi na vratima; onda
se okrenuo. eleo je da kae neto; ali onda se uplaio. Ako bi neto rekao, onda bi ena bila
prinuena da plae, jadikuje i pravi scenu.
On se bojao sebe takoe, jer ako ona plae i jadikuje, onda moe postati svestan svojih
vlastitih obeanja: Ja u te voleti zauvek, i biu s tobom stalno i veno. A ta je sa ovim
detetom koje se prethodnog dana rodilo? Ona bi naravno iznela dete pred mene, i rekla bi:
Vidi ta si mi uinio. Onda zato ti se rodilo ovo dete? A sada ko e biti njegov otac? Jesam
li ja sama odgovorna za njega? Da li bei kao kukavica? Dole su mu sve ove misli, jer u
spavanju svako obeava. Svako nastavlja da obeava ne znajui kako e ispuniti obeanja, ali
u spavanju to se deava, jer niko nije svestan ta se deava.
Iznenada je postao svestan da e sve ove stvari nastupiti a onda e se porodica sakupiti
- otac i svi ostali - a on je samo sin, a otac oekuje od njega, u svom snu on je obeao njemu
takoe. Onda je on jednostavno pobegao; jednostavno je pobegao kao lopov.
Posle dvanaest godina, kada se vratio natrag, prva stvar koju ga je ena pitala bilo je
da li mu je ona pala na um one noi kada je odlazio. Pitala je: Zato mi nisi rekao? Prva stvar
koju eli da pitam - a ekala sam te ovih dvanaest godina - zato mi nisi rekao? Kakva je to
214

vrsta ljubavi? Jednostavno si me napustio. Ti si kukavica.

Buda je sluao smireno. Kada je ena uutala on je rekao: Sve te misli su mi dole.
Doao sam do vrata, ak sam ih i otvorio. Pogledao sam te; u snu sam ti obeao mnoge stvari.
Ali ako u postati budan, ako izlazim iz spavanja, onda ne mogu odrati obeanja data u snu.
Ako pokuam da odrim obeanja, onda se ne mogu probuditi.
Dakle, ti si u pravu. Moe misliti da sam kukavica; moe misliti da sam pobegao iz
palate kao lopov, ne kao ratnik, ne kao hrabar ovek. Ali ja ti kaem, sasvim je obrnut sluaj,
jer kada sam beao, za mene u tom momentu, bio je trenutak najvee hrabrosti jer itavo moje
bie je govorilo: Ovo nije dobro. Ne budi kukavica. A da sam se zaustavio, da sam sluao
moje uspavano bie, onda za mene ne bi bilo mogunosti da se probudim.
A sada sam doao k tebi; sada mogu ispuniti neto, jer samo ovek koji je prosvetljen
moe ispuniti. ovek koji je neznalica, kako moe ita ispuniti? Sada sam ti doao. Tog
trenutka da sam stao, ne bih ti mogao dati nita, ali sada donosim veliko blago sa mnom, i
sada ti ga mogu dati. Ne plai, ne jadikuj; otvori oi i pogledaj me. Ja nisam isti ovek koji je
otiao te noi. Potpuno razliito bie je dolo pred tvoja vrata. Ja nisam tvoj mu. Ti moe
biti moja ena, jer je to tvoj poloaj. Pogledaj u mene - ja sam potpuno druga osoba. Sada ti
donosim blaga. Mogu te takoe uiniti svesnom i prosvetljenom.
ena je sluala. Isti problem uvek dolazi svima. Poela je da razmilja o detetu. Ako
postane sanyasin i krene s ovim prosjakom - s njenim bivim muem, koji je sada prosjak ako ona krene... ta e se dogoditi sa detetom? Nije rekla nita, ali Buddha je rekao: Znam
ta misli, jer sam ja proao period gde su obeanja data u usnulom stanju i celog drutva
skupa, i kae: ta radi? A dete... Ti misli ovo: Neka dete postane malo starije, neka se
oeni, onda moe preuzeti palatu i kraljevstvo, a onda e me slediti. Ali zapamti, nema
budunosti, ne postoji sutra. Ili me sledi sada ili me ne sledi.
Inae, njegova ena... enski um je vie uspavan nego muki. Postoji razlog za to, jer
ena je vei sanjar, ona ivi vie u nadi i snovima. Ona mora da bude vei spava jer bilo bi
teko prirodi da je koristi kao majku. ena mora biti u dubokom hipnotikom stanju, samo
onda moe nositi dete devet meseci u materici i patiti, onda ga roditi i patiti, onda ga podizati
i patiti, a onda jednog dana dete je jednostavno ostavi i odlazi drugoj eni... i pati.
U tako dugoj patnji, ena je prinuena da bude vei spava od oveka. Inae kako
moete patiti toliko? A ona se uvek nada. Onda se ona nada s drugim detetom, onda sa jo
jednim, i njen ivot je izgubljen, opustoen.
Dakle, Buddha je rekao, Znam ta misli, i znam da si ti vei sanjar od mene. Ali ja
sam sada doao da iseem svo korenje moga spavanja. Dovedi dete. Gde je moj sin? Dovedi
ga. enski um je ponovo odigrao ulogu. Ona je dovela Rahula, dete koje je sada imalo
dvanaest godina, i rekla je: Ovo je tvoj otac. Pogledaj ga - on je postao prosjak - i pitaj ga
koje je njegovo nasledstvo, ta ti on moe dati. Ovo je tvoj otac; on je kukavica! Pobegao je
kao lopov, ak i ne rekavi mi, napustio je tek jue roeno dete. Trai mu tvoje naslee!
Buda se nasmejao i rekao Anandi: Donesi moju prosjaku posudu. Dao je prosjaku
posudu Rahulu i rekao: Ovo je moje naslee. inim te prosjakom. Ti si iniciran. Postaje
sanyasin. A svojoj eni je rekao: Isekao sam sasvim koren. Sada nema potrebe za
sanjanjem. Ti si takoe probuena jer ovo je bio koren. Rahul je ve sanyasin; ti se takoe
probudi, Jasodara, ti se takoe probudi, i postani sanyasin.
Trenutak uvek dolazi kada ste u prelaznom periodu odakle se spavanje okree u
budnost. itava prolost vas zadrava, a prolost je mona. Budunost je nemona za
pospanog oveka. Za oveka koji nije pospan, budunost je mona; a za oveka koji je vrsto
uspavan, prolost je jaka, jer ovek koji je vrsto uspavan zna samo da sanja da je sanjao u
prolosti. On nije svestan nikakve budunosti. ak i ako misli o budunosti, to nije nita do
samo opet refleksija prolosti, to je opet samo projekcija prolosti. Samo onaj ko je svestan
postaje svestan budunosti. Onda prolost nije nita.
Imajte to na umu. Moda neete moi da razumete odmah sada, ali jednog dana moi
ete da razumete. Za uspavanog oveka, uzrok je mnogo snaniji od posledice; seme je
mnogo monije nego cvet. Za oveka koji je budan, posledica je mnogo snanija od uzroka,
cvet je mnogo moniji nego seme. Logika spavanja je: uzrok proizvodi posledicu, seme
215

proizvodi cvet. Logika probuenog oveka je upravo obrnuta: cvet proizvodi seme; posledica
je ono to proizvodi uzrok; budunost proizvodi prolost, a ne da prolost proizvodi
budunost. Ali za uspavani um, prolost, mrtvo, ono to je otilo, jeste mnogo monije. To
nije...
Ono to tek treba da bude je mnogo snanije; ono to treba da bude roeno mnogo je
jae jer ivot je tamo. Prolost nema ivot. Kako ona moe biti snana? Prolost je ve
groblje. ivot se ve premestio odatle; zbog toga je to prolost. ivot je napustio nju, groblja
su vrlo mona za vas. Ono to tek treba da bude, ono to tek treba da bude roeno, novo, ono
to e se dogoditi, za oveka koji je probuen to postaje mnogo jae. Prolost njega ne moe
zadrati.
Prolost vas zadrava. Uvek mislite o prolim delima; uvek se razvlaite oko groblja.
Odlazite esto da posetite groblje i izrazite svoje potovanje mrtvom. Uvek izraavajte
potovanje onome to tek treba da se rodi, jer ivot je tamo.
Molimo vas, objasnite kako seme moe procvetati bez vremenskog razmaka.
Da, seme moe cvetati jer ono ve cveta. Cvet stvara seme, a ne seme cvet.
Rascvetavanje je bit, ono je stvorilo svako seme. Ali zapamtite: samo otvaranje je potrebno.
Otvorite vrata; sunce je tu, oekuje vas. ivot nije zapravo napredak u realnosti. On izgleda
kao napredak u spavanju.
Postojanje, bivanje je ve ovde - sve kako jeste ve je savreno, apsolutno, ekstatino nita ne moe biti dodato, ne postoji nain da se to popravlja. Onda ta je potrebno? Samo
jedna stvar: da postanete svesni i vidite to. To se moe dogoditi na dva naina. Bilo da moete
biti prodrmani u svom spavanju; to je zen. Ili moete biti dovedeni, nagovoreni da izaete iz
vaeg sna; to je yoga. Izaberite! Nemojte samo da visite izmeu.
Drugo pitanje:
Da li je predavanje Ishvari - Bogu - i predavanje guruu isto?
Predavanje ne zavisi od objekta. To je kvalitet koji vi unosite u vae bie. Kome se
predajete je irelevantno. Bilo koji objekat e delovati. Moete se predati drvetu; moete se
predati reci; moete se predati bilo emu - svojoj eni, vaem muu, vaem detetu. Ne postoji
problem u objektu, svaki objekat e delovati. Problem je predati se.
Dogaaj se deava zbog predanosti, ne usled onoga kome ste se predali. A ovo je
najlepa stvar koju treba razumeti: kome god da se predate, taj objekat postaje Bog. Nije u
pitanju predavanje Bogu. Gde ete nai Boga da mu se predate? Nikada ga neete nai.
Predajte se! Kome god da se predate, Bog je tamo. Dete postaje Bog, mu postaje Bog, ena
postaje Bog, Guru postaje Bog, ak i kamen moe postati Bog.
ak i kroz kamenje ljudi su dostigli, jer uopte nije pitanje emu se predajete. Vi se
predajete, a to donosi celu stvar, to otvara vrata. Predavanje, napor da se preda, donosi vam
otvaranje. A ako ste otvoreni kamenu, postajete otvoreni itavoj egzistenciji, jer je to samo
pitanje otvaranja. Kako moete biti otvoreni kamenu, a da ne budete otvoreni drvetu? Jednom
kada znate otvaranje, jednom kada uivate u euforiji koju ono donosi, ekstazi koja se desi
upravo otvaranjem kamenu, onda ne moete nai takvog neozbiljnog oveka koji e se
zatvoriti odmah preostaloj egzistenciji. Kada vam samo otvaranje kamenu daje tako
ekstatino iskustvo, onda zato se ne otvoriti svemu?
U poetku ovek se predaje neemu, a onda je ovek predat svemu. Znaenje toga je
da ako ste se predali majstoru, u iskustvu predavanja, vi ste nauili putokaz, vodilju kako se
moete predati svemu. Majstor postaje upravo prolaz kroz koji se prolazi. On postaje vrata, a
kroz ta vrata moete gledati u celo nebo. Zapamtite, ne moete nai Boga da mu se predate,
mada mnogi ljudi misle na taj nain; oni su vrlo prepredeni ljudi. Oni misle: Kad Bog bude

216

tu, mi emo se predati.85 Dakle, to je nemogue jer Bog je tu samo ako se predate. Predanost
ini sve boanskim. Predanost vam daje oi, a sve to se donese pred te oi postaje boansko.
Boanstvenost je kvalitet koji se dobija pomou predanosti.
U Indiji, hriani, Jevreji i muslimani smeju se hindusima, jer oni moda oboavaju
drvo, ili moda oboavaju kamen - ak i neoblikovan, koji nije ak ni statua. Mogu nai
kamen pored puta i od njega odmah nainiti boga. Nikakav umetnik nije potreban jer
predavanje je umetnost. Nije potrebno vajanje, nije potreban skupocen kamen, ak ni mermer.
Bilo koji obian kamen, koji je odbaen - ne moe se kupiti na trnici i stoga lei tamo pored
puta - i hindusi mogu odmah nainiti boga od njega. Ako se moete predati, on postaje
boanski. Oi predanosti ne mogu nai nita drugo nego boanstvo.
Drugi se tome smeju; ne mogu to razumeti. Oni misle da su ovi ljudi oboavaoci
kamena, oboavaoci idola. Oni to nisu! Hindusi su bili pogreno shvaeni. Oni nisu
oboavaoci idola. Oni su nali klju, a taj klju je da sve moete uiniti boanskim ako se
predate. A ako se ne predate, moete nastaviti da tragate za Bogom za milione ivota. Nikada
ga neete sresti, jer nemate kvalitet koji susree, koji moe da sretne, koji moe da nae.
Dakle, pitanje je subjektivne predanosti, ne kome se objektivno predajete.
Inae, naravno, postoje problemi. Vi se ne moete tako iznenadno predati kamenu, jer
va um nastavlja da govori: Ovo je samo kamen. ta to radi? A ako um nastavlja da govori:
Ovo je kamen; ta radi? - onda se ne moete predati, jer predanost trai vau celovitost.
Otuda znaaj majstora. Majstor oznaava nekoga ko stoji na granici - na granici
ljudskog i boanskog. Neko ko je bio ljudsko bie kao vi, ali vie nije kao vi - neto se
dogodilo - on je sada vie, vie ljudsko bie. Dakle, ako pogledate u njegovu prolost, on je
upravo kao vi - ali ako pogledate njegovu sadanjost i budunost, onda gledate neto vie.
Onda je on boanski.
Teko je predati se kamenu, reci - vrlo, vrlo teko - ak i predati se uitelju jeste tako
teko. Onda predavanje kamenu e nuno biti vrlo teko, jer kad god vidite uitelja, onda opet
va um kae da on je ljudsko bie kao vi, dakle zato se predavati njemu? A va um ne moe
videti sadanjost; um moe videti samo prolost - da je taj ovek roen kao vi, stoga zato se
predavati njemu? On je upravo kao vi.
On jeste, a ipak nije. On je oboje i Isus i Hrist - Isus je ovek, sin oveiji, a Hrist je
vii poloaj. Ako gledate samo vidljivo, onda je on kamen; vi se ne moete predati. Ako
volite, ako postanete intimni, ako dozvolite da njegovo prisustvo ue duboko u vas, ako
moete nai vezu - o tome je re - s njegovim biem, postojanjem - onda iznenada postajete
svesni vieg. On je vie nego ovek. Na neki nepoznat nain, on je neto to vi niste dobili.
Na neki nevidljivi nain on je prodro izvan granica ljudskog. Ali to moete osetiti samo ako
postoji odnos, veza.
To je ono to Patanjali kae, shraddha - poverenje; poverenje stvara odnos, vezu.
Odnos, veza je unutranja harmonija dvoje nevidljivih; ljubav je odnos, veza. S nekim ste
jednostavno prilagoeni kao da ste oboje roeni jedno za drugo. Vi to zovete ljubav. Na
momenat, ak i na prvi pogled, neko vam jednostavno odgovara, kao da ste zajedno stvoreni i
bili razdvojeni; a sada ste se opet sreli.
U starim mitologijama svuda u svetu, reeno je da su ovek i ena stvoreni zajedno. U
indijskoj mitologiji postoji vrlo lep mit. Mit je da su ena i mu na samom poetku stvoreni
kao blizanci, brat i sestra. Zajedno su bili roeni - ena i mu kao blizanci, spojeni zajedno u
jednoj materici. Postojao je odnos, veza od samog poetka. Od prvog momenta postojala je
veza. Bili su zajedno u materici drei jedno drugo, a to je odnos. Onda, usled neke nesree,
taj fenomen je iezao sa zemlje. Meutim mit kae da uzajamni odnos jo postoji. ovek i
ena... ovek moe da bude roen ovde, a ena moe da bude roena negde u Africi, u
Americi, ali postoji veza, i dok ne nau jedno drugo bie teko. Vrlo je teko nai jedno
drugo. Svet je tako prostran, a vi ne znate gde da traite i gde da naete. Ako se to desi, to se
deava sluajno.
85

Veina vernika ima ubeenje da su 'nali Boga' samo zato da bi izbegli pravu predaju. Koliko im je ego vrst,
toliko im je takva vera jaka. Njihova predanost je samo metod ouvanja ega, a 'Bog' je uvek u obliku nekog
simbola, relikvije ili fetia.
217

Naunici takoe veruju da emo pre ili docnije moi da ocenimo vezu uz pomo
naunih instrumenata, i pre nego to neko stupi u brak. Par mora otii u laboratoriju tako da
mogu otkriti da li je njihova bioenergija podesna ili ne. Ako nije podesna, onda su oni u
zabludi. Ovaj brak ne moe... Oni moda misle da e biti vrlo sreni, ali ne mogu biti jer
njihova bioenergija nije podesna.
Tako vi moete voleti nos ene, a ena moe voleti vae oi, ali to nije poenta.
Voljenje nosa nee pomoi, voljenje oiju nee pomoi, jer posle dva dana niko ne gleda u
nos i niko ne gleda u oi. Onda je problem bioenergija. Unutranje energije se susreu i
meaju jedna s drugom; ili se pak odbijaju. To je upravo kao to vrite transfuziju krvi; ili je
vae telo prihvata ili odbacuje, jer postoje razliiti tipovi krvi. Ako su istog tipa, samo onda
telo prihvata; inae jednostavno odbacuje.
Isto se dogaa u braku. Ako se bioenergija slae, brak je prihvatljiv, i ne postoji
svestan nain da se to zna. Ljubav je vrlo obmanljiva, jer ljubav je uvek usredsreena na
neto. Glas ene je dobar, i vi ste privueni. Ali u tome nije poenta. To je parcijalna stvar.
Celina, ukupnost mora odgovarati. Vae bioenergije treba da prihvate jedna drugu tako
potpuno da duboko ispod vi postanete jedna osoba. To je odnos, veza. Deava se u ljubavi
retko, jer kako je nai? To je ipak teko. Samo zaljubljivanje nije siguran kriterijum. Od
hiljadu, devet stotina devedeset devet puta nema uspeha. Ljubav se pokazala neuspelom.
ak i vii odnos se deava sa majstorom. To je vie nego ljubav. To je shraddha poverenje. Ne susree se samo vaa bioenergija i prilagoava, nego sama vaa dua nastupa
zajedno. Zbog toga, kad god neko postane uenik, itav svet misli da je on lud; jer ceo svet ne
moe videti u emu je poenta. Zato ste vi ludi za tim ovekom? A vi to sami takoe ne
moete objasniti, jer se to ne moe objasniti. Moete ak i da ne budete svesni ta se dogodilo,
ali s tim ovekom, iznenada, vi ste u poverenju. Iznenada se neto susretne, postaje jedno. To
je odnos, veza.
Teko je imati taj odnos s kamenom. Jer je ak teko imati taj odnos sa ivim
majstorom, kako moete imati to s kamenom? Ali ako se to dogodi, odmah majstor postaje
Bog. Za sledbenika majstor je uvek Bog. On moe da ne bude Bog za druge, to nije poenta.
Ali za uenika on je Bog, i kroz njega vrata boanskog se otvaraju. Onda vi imate odgovor da je ovaj unutranji odnos klju, ova predanost. Onda moete pokuati to; prepustiti se reci...
Mora da ste itali novelu Sidarta od Hermana Hesea. On ui mnoge stvari od reke.
Vi ne moete uiti od Bude, upravo posmatrajui reku, tako mnogo promena, udi reke. On je
postao splavar upravo posmatrajui hiljade stanja oko sebe. Ponekad, reka je srena i plee,
ponekad vrlo, vrlo tuna, kao da se uopte ne kree - ponekad vrlo ljuta i buna, protiv itave
egzistencije, a ponekad tako tiha i smirena kao Buda. A Sidarta je jednostavno splavar, prolazi
rekom, ivi pored reke, posmatra reku, ne ini nita drugo. To postaje duboka meditacija i
odnos, a kroz reku i njenu renost on to postie: on stie do istog sagledavanja kao Heraklit.
Vi moete zagaziti u istu reku i ne moete. Reka je ista i nije ista. Ona je tok, a kroz
reku i kroz odnos sa njom on saznaje celu egzistenciju kao reku - renost .
To se moe dogoditi sa svim. Osnovno to treba zapamtiti jeste predaja.
Da li je predaja Ishvari - bogu - i predaja guruu isto?
Da! Predaja je uvek ista. Do vas je kome se moete predati. Naite oveka, naite reku
i predajte se. To je rizik, najvei mogui rizik. Zbog toga je tako teko predati se. To je rizik!
Vi se kreete u nepoznatoj teritoriji i dajete toliko snage oveku ili neemu emu se predajete.
Ako se predajete meni vi dajete meni potpuno ovlaenje. Onda moje 'da' jeste vae
'da', onda moje 'ne' jeste vae 'ne'. ak i po danu kada kaem, 'ovo je no', vi kaete: Da, no
je. Vi dajete totalno ovlaenje nekome. Ego se odupire. Um kae: Ovo nije dobro. Imaj
kontrolu nad sobom. Ko zna gde e te ovaj ovek odvesti? Ko zna, on moe rei: Skoi s
vrha brda, i onda e biti mrtav. Ko zna, ovaj ovek moe manipulisati s tobom, kontrolisati,
eksploatisati. Um e izneti sve ove stvari. To je rizik, a um preduzima sve mere sigurnosti.
Um govori: Budi paljiv. Budi malo oprezniji s ovim ovekom. Ako sluate um,
predavanje nije mogue. Um je u pravu! To je rizik! Ali ta god preduzmete, to e biti rizik.
218

uvanje nee mnogo pomoi. Moete se uvati zauvek, i moda neete moi da se odluite,
jer um nikada ne moe odluiti. Um je pometnja. On nikada nije odluan. Morate zaobii um
jednog dana, i morate mu rei: Ti ekaj. Ja idem; ja u skoiti i videti ta se deava.
ta moete da dobijete ili izgubite? Uvek se pitate ta dobijate da se takoe bojite da
gubite, ta tano dajete kada se predajete. Vi nemate nita. Moete dobiti iz toga, ali ne
moete izgubiti jer nemate nita. Moete uvek profitirati iz toga, ali ne postoji mogunost bilo
kakvog gubitka jer nemate ta da izgubite.
Mora da ste uli uvenu maksimu Karla Marksa: Proleteri svih zemalja ujedinite se,
jer nemate ta da izgubite osim svojih lanaca. To moe biti istina, moe i da ne bude istina.
Meutim, za tragae ovo je tana stvar. ta ete izgubiti osim svojih lanaca, svog neznanja,
svoje patnje? Meutim, ljudi takoe postaju jako vezani za svoju patnju - oni prianjaju uz
samu svoju nevolju kao da je blago. Ako elite ukloniti njihovu nevolju, oni stvaraju sve vrste
prepreka.
Posmatrao sam ove prepreke i ove trikove kod hiljada ljudi. ak i ako elite da uzmete
njihovu bedu, oni prianjaju uz nju. Oni pokazuju odreenu stvar, jer nemaju nita drugo, to je
svo blago koje imaju. Ne uzimajte im to jer je uvek bolje imati neto nego nita. To je njihova
logika; uvek je bolje imati neto - barem ovu bedu koja postoji, nego biti potpuno prazan,
nego biti niko.
ak i kada ste jadni, vi ste neko. ak i ako imate pakao u sebi, barem imate neto. Ali
gledajte to, posmatrajte to, i kada se predate zapamtite da nemate nita drugo da date. Majstor
govori o vaoj bedi, nita drugo. On ne uzima va ivot zato to ga nemate. On uzima samo
vau smrt. Ne uzima nita vredno od vas, jer vi to nemate. On uzima samo smee, besmislice
koje ste sakupili kroz mnoge ivote i sedite na gomili besmislica i mislite to je vae
kraljevstvo.
On ne uzima nita. Ako ste spremni da mu date svoju nevolju, postaete sposobni da
primite boansko. Predanost stvara duhovnost, predanost stvara boanstvenost. Predanost je
stvaralaka sila.
Pitanje tree:
Da li je majstor potreban posle satoria?
Da! ak i vie, jer satori je samo letimino sagledavanje, a takvo sagledavanje je
opasno jer ulazite u teritoriju nepoznatog. Pre toga kretali ste se u poznatom svetu. Samo
posle satoria majstor postaje apsolutno potreban, jer sada je neko potreban da vas dri za ruku
i vodi prema onome to nije samo odbljesak realnosti, nego postaje apsolutna realnost. Posle
satoria vi imate ukus, a ukus stvara vie elje. Ukus postaje magnetski privlaan tako da ete
eleti ludaki da jurnete u to. Tada je majstor potreban.
Posle satoria mnoge stvari e se dogoditi. Satori je kao vienje vrha Gourishankar,
(Mont Everesta) iz ravnica. Jednog dana, jednog jasnog sunanog jutra, magle nema, moete
videti stotinama milja udaljen vrg Gourishankar kako se die u nebo. To je satori. Onda pravo
putovanje zapoinje. Sada ceo svet izgleda beskoristan.
To je prekretnica. Sada sve to ste znali postaje nekorisno, sve to ste imali postaje
teret. Sada svet, ivot koji ste iveli do sada. jednostavno iezava kao san, jer se vanije,
(sjajnije, vee) dogodilo. I to je satori, letimino sagledavanje, odbljesak. Ubrzo e magla biti
tu, i vrh nee biti vidljiv. Oblaci e doi i vrh e ieznuti. Sada ete biti u potpuno
nesigurnom stanju svesti.
Prva stvar e biti, da li ta god da ste videli, jeste realno ili samo san, jer gde je to
sada? To je iezlo. To je bio upravo proboj, ba procep i vi ste vraeni natrag - baeni u na
vlastiti svet.
Javie se sumnja, ta god da ste videli, da li je bilo istinito? Da li je to stvarno
postojalo, ili ste sanjali o tome, ili ste zamiljali to? A postoje mogunosti. Mnogi ljudi
zamiljaju, tako da sumnja nije pogrena. Mnogo puta ete zamiljati, i ne moete nainiti
razliku, ta je realno a ta je nerealno. Samo majstor moe rei: Da, ne brinite. To je bilo
219

realno. Ili majstor moe rei: Odbacite to! To je bilo zamiljeno.

Samo onaj ko je upoznao vrh - ne iz planova - samo onaj ko je dosegao vrh, samo onaj
koji je postao vrhunac sam, samo on vam moe rei jer on ima kriterijum, on ima merilo. On
moe rei: Baci to smee! To je samo vaa imaginacija, jer kada tragaoci nastavljaju misliti
o ovim stvarima, um zapoinje da sanja.
Mnogi ljudi dolaze kod mene. Samo jedan procenat od njih ima realnu stvar;
devedeset devet procenata donose nerealne stvari. Teko im je da odlue - ne teko, ve
nemogue - oni ne mogu odluiti. Iznenada oseate oivljavanje energije u osnovi kime, u
kimi; kako ete odluku doneti, da li je to realno ili nerealno? Mnogo ste razmiljali o tome;
takoe ste eleli to. Nesvesno sejete seme da se to treba dogoditi, kundalini treba da se
uzdigne. Onda ste itali Patanjalija, onda ste razgovarali o tome, onda ste sreli ljude koji
kau da je njihova kundalini probuena. Va ego onda se sve pomealo...
Iznenada jednog dana, osetite oivljavanje: to nije nita do kreacija uma - ba da
zadovolji vas: Nemoj brinuti, nemoj biti tako mnogo zabrinut. Gledaj! Tvoja kundalini se
podigla, a samo um zamilja. Onda ko e odluiti? I kako ete odluiti, jer vi ne znate istinu?
Samo istina moe postati kriterijum za odluivanje da li je to istina ili neistina.
Majstor je potreban ak i vie posle prvog satoria. Postoje tri satoria. Prvi satori je
samo letimian, poput svetlucanja. To je nekada mogue ak i kroz droge; to je mogue kroz
mnoge druge stvari - nekada sluajno. Ponekad se penjete na drvo i padnete, a to je takav ok
da se um zaustavlja za jedan momenat, i svetlucanje nastaje, a vi ete osetiti takvu euforiju
kao da ste izbaeni iz svog tela, neto ste saznali.
Za sekundu se vraate natrag, um poinje da funkcionie; to je jednostavno ok. Kroz
elektrini ok je to mogue, kroz ok insulinom to je mogue, kroz droge to je mogue. ak
se ponekad i u bolesti to dogaa. Tako ste slabi da um ne moe funkcionisati; iznenada imate
uvid, letimino sagledavanje. Kroz seks je to mogue. U orgazmu, kada celo telo vibrira, to je
mogue.
Taj prvi uvid ne nastaje nuno kroz religijsko nastojanje. Zbog toga LSD, meskalin, i
marihuana su postali tako vani i privlani. Prvo svetlucanje je mogue, i vi moete biti
uhvaeni zbog tog prvog sagledavanja u drogi. To moe postati trajan izlet; onda je to vrlo
opasno jer svetlucanja nee pomoi. Ona se mogu dogoditi, ali nije nuno da dolazi pomo
od njih. Oni mogu pomoi samo oko majstora, jer e on onda rei, Ne vredi ii samo za
svetlucanjem. Imali ste letimino sagledavanje, sada zaponite putovanje da dostignete vrh.
Budui da nije stvar samo u tome da se stigne do vrha, ve konano ovek treba da postane
vrh.
Ovo su tri stadijuma; prvi je letimian uvid - ovo je mogue kroz mnoge puteve, nije
nuno da budu religijski. ak i ateista moe imati letimian uvid. Droge, hemikalije mogu
vam dati letimino sagledavanje. ak i posle operacije, kada izlazite iz hloroforma, moete
imati letimian uvid.
Mnogi ljudi su postigli prvi satori; to nije mnogo znaajno. Moe se koristiti kao
korak za drugi satori Drugi satori je da se dostigne vrh. To se nikada ne dogaa sluajno. To
se dogaa samo kroz metode, tehnike, kole, jer je to dugo nastojanje da se dostigne drugi
satori.
A kada postoji trei satori, to Patanjali zove samadhi; taj trei znai postati sam vrh.
Jer iz drugog vi takoe silazite dole. Kad dosegnete vrh; to moe biti nepodnoljivo.
Blaenstvo je takoe ponekad nepodnoljivo - ne samo bol, blaenstvo takoe; ovek se vraa
natrag bolu.
Teko je da se ivi na visokom vrhu - vrlo teko! - ovek bi eleo da se vrati natrag.
Dok ne postanete sam vrh, dok iskusilac ne postane iskustvo, to moe da se izgubi. I do treeg
samadhija - majstor je potreban. Samo kada se dostigne konani, najvii samadhi, majstor
nije potreban.
etvrto pitanje:
Dok vas sluam, mnogo puta odreene rei idu vrlo duboko, i postoji iznenadna
220

jasnoa i razumevanje. Ovo izgleda da se deava samo kada ja sluam rei koje vi izgovarate.
Ali, mir koji se sputa dok vas sluam bez ikakve posebne panje podjednako je blaen, ali
onda se gube rei i njihova znaenja. Molim vas, dajte nam uputstvo kako da vas sluamo, jer
je to jedna od vaih najboljih meditacija.
Ne brinite mnogo o reima i znaenju. Ako posveujete mnogo panje reima i
znaenju, to postaje intelektualna stvar. Naravno, nekada ete dospeti do jasnoe. Iznenada
oblak iezava i sunce je tu, ali e to biti samo trenutna stvar i jasnoa nee mnogo pomoi;
sledeeg momenta nestaje. Intelektualna jasnoa nije od velike koristi.
Ako sluate rei i njihovo znaenje moete razumeti mnoge stvari, ali neete razumeti
mene, neete takoe razumeti ni sebe. Mnoge ove stvari nisu vredne. Ne brinite o reima i
znaenjima; sluajte me kao da ne govorim ve pevam, kao da vam ne govorim reima, nego
vam govorim zvukovima, kao da sam pesnik!
Nije potrebno traiti znaenje, ta sam ja mislio. Samo sluajte bez pridavanja ikakve
panje reima i znaenjima; i doi e vam razliit kvalitet jasnoe. Biete blaeni; to je prava
jasnoa. Osetiete sreu, osetiete smirenost, tiinu i spokojstvo. To je pravo znaenje.
Ja nisam ovde da bih vam objasnio odreene stvari, ve da stvorim odreen kvalitet u
vaem biu. Ja ne govorim da bih objasnio; moj govor je kreativan fenomen. Ne pokuavam
neto da vam objasnim - to vi moete uiniti kroz knjige i postoje milioni drugih naina da
razumete ove stvari - ja sam ovde da vas preobrazim.
Sluajte me - jednostavno, nevino, bez ikakve brige oko rei i njihovih znaenja.
Ostavite tu jasnou; ona nije od velike koristi. Kada me jednostavno sluate, transparentno,
intelekt vie ne postoji - od srca do srca, od bia do bia - onda govornik iezava, i slualac
takoe. Onda ja nisam ovde, i vi takoe niste ovde. Odnos, veza postoji; slualac i govornik
su postali jedno. U tom jedinstvu, vi ete biti preobraeni. Da biste dospeli do tog jedinstva
postoji meditacija. Nainite to meditacijom, ne kontemplacijom, ne razmiljanjem. Onda se
prenosi neto vie od rei - neto iznad znaenja. Pravo znaenje, krajnje znaenje se prenosi neto to nije u spisima i ne moe biti.
Moete i sami itati Patanjalija. Uz malo napora vi ete ga razumeti. Ja ne govorim
ovde da biste postali sposobni da razumete Patanjalija; ne, to uopte nije poenta. Patanjali
je samo izgovor, vealica. Ja veam neto na njemu to je izvan spisa.
Ako sluate moje rei, vi ete razumeti Patanjalija, bie jasnoe. Ali ako sluate moj
zvuk, ako ne sluate rei ve mene, onda pravo znaenje e vam biti otkriveno, a to znaenje
nema nita da ini s Patanjalijem. To znaenje se prenosi izvan spisa.

221

Poglavlje 5

MAJSTOR MAJSTORA
Izlaganje 5. januara 1975. u Buddha dvorani.
I, 26: Budui da je on izvan ogranienja vremena, on je majstor majstora.86
I, 27: On je poznat kao AUM.87
I, 28: Ponavljajte i meditirajte na AUM.88
I, 29: Ponavljanje i meditiranje na AUM donosi iezavanje svih prepreka i buenje
nove svesti. 89
Patanjali govori o fenomenu Boga. Bog nije tvorac. Za Patanjalija, Bog je najvie
cvetanje individualne svesti.
Svako je na putu da postane Bog. Ne samo vi, nego i kamenje, stene, svaka jedinica
egzistencije je na putu da postane Bog. Neki su ve postali; neki postaju; neki e postati.
Bog nije tvorac, nego kulminacija, vrh, najvie od egzistencije. On nije u poetku; on
je u kraju. A naravno, u izvesnom smislu, on je i na poetku takoe, jer na kraju moe da
cveta samo ono to je uvek bilo od samog poetka kao seme. Bog je potencijalnost, skrivena
mogunost; ovo treba da se zapamti. Dakle Patanjali nema jednog Boga, on ima beskonano
bogova. Cela egzistencija je puna bogova.
Jednom kada ste razumeli Patanjalijevu koncepciju Boga, onda Bog nije da bi se
stvarno oboavao. Vi morate da postanete jedno; to je jedino oboavanje. Ako nastavite da
oboavate Boga, to nee pomoi. Zapravo, to je neozbiljno. Oboavanje, pravo oboavanje
treba da se sastoji od postajanja vas samih Bogom. itav napor treba da bude da se dovede
vaa potencijalnost do take gde se ona rasprsne u jednoj aktuelnosti - gde se seme rasprsne i
ono to je veno skriveno postaje manifestovano. Vi ste nemanifestovan Bog, i svo nastojanje
je u tome kako dovesti nemanifestovano do manifestovanog nivoa - kako ga dovesti do ravni
manifestacije.
Budui da je on izvan ogranienja vremena, on je majstor majstora.
On govori o koncepciji Boga. Kada neko postaje cvet, kada neko postaje lotos
postojanja, mnoge stvari se njemu deavaju i mnoge stvari poinju da se u egzistenciji
deavaju kroz njega. On postaje velika mo, jedna beskonana snaga, i kroz njega na mnogo
naina, drugima se pomae da postanu bogovi na njihov vlastiti nain.
Budui da je on izvan ogranienja vremena, on je majstor majstora.
Postoje tri tipa majstora. Jedan nije tano majstor; pre je uitelj. Uitelj je ovek koji
ui, onaj koji pomae ljudima da znaju o stvarima, bez vlastite realizacije njih. Ponekad
uitelji mogu privui hiljade ljudi. Jedina potrebna stvar je da oni budu dobri uitelji. Oni
moda nisu spoznali sebe, ali mogu govoriti, mogu raspravljati, mogu propovedati, i mnogi
ljudi mogu biti privueni njihovim govorima, besedama, propovedima. Ali govorei
neprekidno o Bogu oni mogu obmanjivati sebe. Ubrzo mogu poeti da oseaju kako oni
znaju.
86

I, 26: On je uitelj i prvim mudracima, budui vremenom neogranien.

I, 27: Re koja ga iskazuje je prvobitna vibracija [AUM].
88
I, 28: Ponavljati je i realizovati u sebi njen smisao [vodi takoer ka samadhiju].
89
I, 29: Ovim [ponavljanjem] postie se Uvid u vlastitu unutranjost (pratyakcetana), a [svakovrsne
psihosomatske i intelektualne] smetnje (antaraya) bie takoer otklonjene.
222
87

Kada govorite o nekoj stvari, najvea opasnost je da moete poeti da verujete da

znate. U poetku kada ponete da govorite, da poduavate - poduavanje ima neku privlanost
jer je to vrlo ispunjavajue za ego - kada vas neko slua paljivo, duboko ispod to ispunjava
va ego da vi znate, a on ne zna. Vi ste znalac, a on je neznalica.
To se dogodilo; svetenik, veliki svetenik je pozvan u ludnicu da kae nekoliko rei
stanovnicima te kue. Svetenik nije oekivao mnogo, ali je bio iznenaen. Jedan ludak ga je
sluao toliko paljivo; nikada nije video nekog oveka da ga slua tako paljivo. On se ba
nagnuo napred i svaku re primao u svoje srce. ak nije ni treptao. Bio je toliko paljiv - kao
da je hipnotisan.
Kada je svetenik zavrio propoved, video je istog oveka kako prilazi upravniku i
govori mu neto. Bio je radoznao. im mu se pruila prilika, pitao je upravnika: ta vam je
ovek rekao? Da li je rekao neto o mojoj propovedi? Upravnik je odgovorio: Da.
Svetenik je pitao: Hoete li mi rei ta je rekao? Upravnik je bio malo nerad da to uini, ali
je onda rekao: Da, ovek je rekao: Vidite? A ja sam unutra, a on je van!
Uitelj je tano na istom mestu, u istom amcu, kao to ste vi. On je takoe jedan
stanovnik. On nema nita vie nego vi - samo malo vie informacija. Informacije ne znae
nita. Vi moete sakupiti; obina, osrednja inteligencija je potrebna da skupi informacije.
ovek ne treba da bude genije, ne treba da bude vrlo talentovan. Samo osrednja inteligencija
je dovoljna. Moete skupiti informacije. Moete nastaviti da ih sakupljate; moete postati
uitelj.
Uitelj je onaj ko zna bez saznavanja. On privlai ljude, ako je dobar govornik, dobar
pisac, ako ima linost, ako ima odreenu harizmu oko sebe, magnetske oi, snano telo.
Ubrzo on postaje sve vetiji. Meutim, ljudi oko njega ne mogu postati sledbenici, oni e
ostati uenici. ak i ako se on izdaje za majstora, ne moe vas nainiti sledbenikom. Najvie
vas moe nainiti uenikom. Uenik je onaj koji je u potrazi za vie informacija, a uitelj je
onaj koji je sakupio vie informacija. Ovo je prvi tip majstora - koji uopte nije majstor.
Onda postoji drugi tip majstora - koji je spoznao sebe. ta god kae, on kae kao
Heraklit: Ja sam tragao. Ili kao Buddha on moe rei: Ja sam naao. Heraklit je mnogo
suptilniji. On je govorio ljudima koji nisu mogli razumeti ako bi kazivao kao Buda: Naao
sam. Buddha kae: Ja sam najsavreniji prosvetljeni ovek koji se ikada dogodio. To
izgleda egoistino, ali nije, i on je govorio svojim sledbenicima koji su mogli razumeti da
uopte tu nije bilo ega.
Heraklit je govorio ljudima koji nisu bili disciplinovani - upravo obinim ljudima. Oni
ne bi razumeli. On utivo kae: Ja sam tragao, istraivao, i ostavlja drugu stranu, ono: Ja
sam naao, vaoj imaginaciji. Buddha nikada ne kae; Ja sam tragao. On kae: Naao
sam! A ovo prosvetljenje se nikada nije dogodilo pre. Ono je sasvim apsolutno.
ovek koji je naao jeste majstor. On e prihvatiti sledbenike. Uenici su zabranjeni;
uenici ne mogu otii tamo sami. ak i ako ih nanese tamo put, otii e to je pre mogue jer
im majstor nee pomoi da sakupljaju vie znanja. On e pokuati da vas preobrazi. Dae vam
postojanje, neznanje. Dae vam vie postojanja, a ne vie znanja. Uinie vas usreditenim, a
sredite je negde oko pupka, ne u glavi.
Ko god ivi u glavi jeste ekscentrian, nastran. Ova re je lepa; engleska re eccentric
znai 'izvan centra'. Zaista, lud je onaj ko god ivi u glavi - glava je periferija. Moete iveti u
svojim nogama, ili moete iveti u svojoj glavi; rastojanje od centra je isto. Centar je negde
blizu pupka.
Uitelj vam pomae da budete vie i vie ukorenjeni u glavi; majstor e vas iskoreniti
iz glave i presaditi u centar. To je tano presaivanje, ima tako mnogo bola - nuno je da bude
- patnje, agonije, jer kada se presauje, biljka mora da bude iupana iz zemlje. Tako je uvek
bilo. A onda opet, treba da bude zasaena u novu zemlju. To e potrajati. Stari listovi e
otpasti. Cela biljka e proi kroz agoniju, nesigurnost, ne znajui da li e preiveti ili ne. To je
ponovno roenje. S uiteljem nema ponovnog raanja; s majstorom ima ponovnog raanja.
Sokrat je u pravu, on kae: Ja sam akuer Da, majstor vam pomae da budete
ponovo roeni. Ali to znai da ete morati da umrete; samo onda se moete ponovo roditi.
Dakle majstor nije samo akuer - Sokrat kae samo pola stvari. Majstor je i ubica takoe 223

ubica plus akuer. Prvo e vas ubiti kakvi jeste, i samo onda novo moe nastati od vas. Iz vae
smrti - vaskrsenje.
Uitelj vas nikada ne menja. ta god da vi jeste, ko god vi jeste, on vam jednostavno
daje vie informacija. On vam pridodaje i zadrava kontinuitet. On moe da vas modifikuje,
moe da vas profini. Moete postati kulturniji, vie uglaeni. Ali ostaete isti; osnova e biti
ista.
Sa majstorom deava se diskontinuitet. Vaa prolost postaje kao da nikada nije bila
vaa - kao da je pripadala nekom drugom, kao da je sanjana. Ona nije bila realna; bila je
nona mora. Kontinuitet se prekida. Postoji procep. Staro otpada, a novo dolazi, izmeu ova
dva postoji procep. Procep je problem; taj jaz mora da se pree. U tom procepu mnogi
jednostavno postaju preplaeni, beei brzo se vraaju natrag i prianjaju uz svoju staru
prolost.
Majstor vam pomae da preete taj jaz, ali za uitelja nema niega takvog, nema
problema. Uitelj vam pomae da nauite vie; majstorov prvi posao je da vam pomogne da
zaboravite ono to je naueno, da se oduite; to je razlika.
Neko je pitao Ramanu Maharija: Doao sam iz velike daljine da uim od vas.
Poduite me: Ramana se nasmejao i rekao: Ako ste doli da uite, onda idite negde drugde
jer mi ovde zaboravljamo naueno. Ovde ne poduavamo. Previe ve znate; to je va
problem. Vie uenja i bie vie problema. Mi uimo kako da zaboravite naueno, kako da se
preuredite, razvijete.
Majstor privlai sledbenike, uitelj - uenike. ta je sledbenik? Sve mora tano da
bude shvaeno; samo ete onda moi da razumete Patanjalija. Ko je sledbenik? Koja je
razlika izmeu uenika i sledbenika? Uenik je u potrazi za znanjem, sledbenik trai
preobraaj, promenu. On je zasien, sit sa samim sobom. Doao je do take da realizuje:
Kakav jesam, ja sam bezvredan - praina, nita drugo. Kakav jesam to je bez vrednosti.
On je doao do postizanja novog roenja, novog postojanja. Spreman je da proe
skroz krst, kroz smrtne muke i ponovno roenje; otuda re sledbenik. Re sledbenik dolazi od
discipline. On je spreman da proe kroz svaku disciplinu. ta god majstor kae, on je spreman
da sledi. On je sledio svoj vlastiti um do sada, za mnogo ivota, i nije stigao nigde. Sluao je
svoj vlastiti um, i dospeo je u sve vee nevolje. Sada je doao do take gde je shvatio; Dosta
je ovoga.
On dolazi i predaje se majstoru. Ovo je disciplina, prvi korak. On kae: Sada u vas
sluati. Sluao sam dovoljno samog sebe; bio sam sledbenik svog vlastitog uma, uenik, i to
ne vodi nikuda. Shvatio sam to. Sada ste vi moj majstor. To znai: Sada ste vi moj um. Sve
to kaete, ja u posluati. Gde god me vodite, ja u poi. Neu sumnjati u vas jer ta sumnja
e dolaziti iz mog uma.
Sledbenik je onaj ko je kroz ivot nauio jednu stvar: da je va um initelj nevolja, va
um je osnovni uzrok vaih nevolja. Va um uvek kae: Neko drugi je uzrok nevolje, ne ja.
Sledbenik je onaj ko je nauio taj trik, to je klopka uma. On uvek kae: Neko drugi je
odgovoran; ja nisam odgovoran. Tako on spasava sebe, titi, ostaje siguran. Sledbenik je
onaj ko je razumeo da je to pogreno da je to trik uma.
Jednom kada osetite celu ovu apsurdnost uma... On vas vodi u elju; elja vas vodi u
frustraciju. On vas vodi u uspeh; svaki uspeh postaje promaaj. On vas vodi prema lepoti, a
svaka lepota se pokazuje runom. On vas vodi dalje i dalje; nikada ne ispunjava nijedno
obeanje. Daje vam obeanja. Ne, ak nijedno obeanje nije ispunjeno. To vam daje sumnju,
sumnja postaje crv u srcu, otrovan. Ne dozvoljava vam da imate poverenje, a bez poverenja
ne postoji rast. Kada razumete celu ovu stvar, samo onda moete postati sledbenik.
Kada doete kod majstora, simbolino polaete svoju glavu pred njegove noge. To je
odbacivanje svoje glave; to je stavljanje svoje glave pred njegova stopala. Tada kaete: Sada
u ostati bez glave. ta god mi sada kaete bie moj ivot. To je predanost. Majstor ima
sledbenike koji su spremni da umru i budu ponovo roeni.
Onda postoji trei - majstor majstora. Uitelj uenika je prvi; majstor sledbenika
drugi; i onda trei, majstor majstora. Patanjali kae kada majstor postaje Bog - a da postaje
Bog znai da ovek transcendira vreme; za njega vreme ne postoji, prestaje da postoji; za
224

njega ne postoji vreme; onaj ko je dospeo do razumevanja bezvremenosti, venosti; koji se

nije samo promenio i postao dobar, ko se nije samo promenio i postao svestan, koji je dospeo
izvan vremena - on postaje majstor majstora. Sada je on Bog.
ta e onda raditi majstor majstora? Ovaj stadijum dolazi samo kada majstor napusti
telo - nikada pre. Jer u telu vi moete biti svesni, u telu vi moete shvatiti da ne postoji vreme.
Inae telo ima bioloki sat. Ono osea glad, a posle izvesnog vremenskog perioda opet glad zasienost i glad, spavanje, bolest, zdravlje. Nou telo mora da ode na spavanje; ujutru mora
da se probudi. Telo ima bioloki sat. Dakle, trei majstor se deava samo kada majstor napusti
telo - kada on ne dolazi ponovo natrag u telo.
Buda ima dva termina. Prvi je nazvan nirvana, kada je Buddha postao prosvetljen ali
je ostao u telu. Ovo je prosvetljenje, nirvana. Onda je posle etrdeset godina napustio telo;
nazvao je to apsolutnom nirvanom - mahaparanirvana. Onda je postao majstor majstora, i
ostao je majstor majstora.90
Svaki majstor, kada trajno napusti telo, kada se nee vie vraati natrag, postaje
majstor majstora. Muhamed, Isus, Mahavira, Buda, Patanjali; oni su ostali uitelji uitelja, i
oni neprekidno vode majstore, ne sledbenike.
Kada neko postane majstor na stazi Patanjalija, odmah postoji kontakt sa
Patanjalijem ija dua lebdi u beskonanom, individualna dua, koju on zove Bog. Kada
osoba sledi Patanjalijevu stazu postaje majstor, prosvetljen, odmah postoji komunikacija sa
izvornim majstorom koji je sada Bog.
Kad god neko sledi Buddhu postaje prosvetljen, odmah uzajamni odnos zapoinje da
postoji. Iznenada on je sjedinjen s Budom - s Budom koji nije vie u telu, koji nije vie u
vremenu i prostoru, ali jo jeste - sa Budom koji je postao jedno sa apsolutnim, ali jo uvek
jeste.
Ovo je vrlo paradoksalno i vrlo je teko razumeti, jer mi ne moemo razumeti nita to
je izvan vremena; itavo nae razumevanje je unutar prostora. Kada neko kae da Buddha
postoji izvan vremena i prostora, za nas to nema smisla.
Kada kaete da Buddha postoji izvan vremena i prostora, to znai da ne postoji nigde
posebno. A kako neko moe postojati bez egzistencije negde posebno? On postoji,
jednostavno postoji. Ne moete pokazati gde; ne moete rei gde je on. U tom smislu on nije
nigde, pa je u tom smislu svuda. Za um koji lei u prostoru, vrlo je teko da razume neto to
je izvan prostora. Meutim, ko god sledi metode Bude i postane majstor, odmah ima kontakt.
Buddha jo nastavlja da vodi ljude koji slede njegovu stazu, Isus jo nastavlja da vodi ljude
koji slede njegov put.
Na Tibetu ima mnogo uitelja, a to nije bilo teko. Tibet je najprosvetljenija zemlja;
ostala je takva do danas. To nee biti u budunosti, zahvaljujui Maou. On je unitio itav
suptilni obrazac koji je Tibet stvorio. Cela zemlja bila je manastir. U drugim zemljama
manastiri postoje; a Tibet je postojao u manastiru.
Pravilo je da iz svake familije jedna osoba mora da preuzme sannyasu, da postane
lama, a to pravilo je tako nainjeno da su najmanje pet stotina majstora uvek dostupna. Kada
se pet stotina majstora sastanu na Kailau u pono - u dvanaest sati - Buddha je opet vidljiv.
On je vodio; svaki majstor nastavlja da vodi. Jednom kada ste blizu majstora, ne blizu
uitelja, vi moete imati poverenje. ak i ako ne postignete prosvetljenje u ovom ivotu,
imaete neprekidno suptilno voenje - ak i ako ne shvatite da ste voeni.
Mnogi uenici Gurijeva su dolazili kod mene. Oni su morali doi jer ih je Gurijev
bacao prema meni. Ne postoji niko drugi, Gurijev ih moe baciti ili odgurnuti. To je nesrea.
Ali je tako - sada ne postoji nijedan majstor u Gurijevom sistemu, tako da on ne moe
90

Smatra se da ove klasifikacije vae samo za posmatrae, ne i za prosvetljenog. On je i za vreme potpunog

prosvetljenja u telu dostigao mahaparanirvanu, jer je i tada potpuno nezavisan od tela kao da ono ne postoji.
Maha znai veliki a ispred rei samadhi oznaava fiziku smrt prosvetljenog. Kada svetac fiziki umre, za
njega se kae da je uao u mahasamadhi. Re para (ispred nirvana) oznaava onostranu ili transcendentalnu
nirvanu koja se nastavlja posle smrti tela prosvetljenog. Stoga mahaparanirvana jednostavno za posmatrae
znai da je telo prosvetljenog umrlo, a ne novo stanje nirvane za prosvetljenog, koje nastupa samo posle smrti.
Ako je prosvetljeni u nirvani, on je potpuno nezavisan od tela, tako da smrt tela za njega ne predstavlja nikakvu
promenu.
225

nainiti kontakt. Mnogi njegovi uenici dolaze pre ili kasnije, i oni nisu svesni jer ne mogu
razumeti ta se dogaa. Oni misle da je to samo sluajno.
Ako majstor postoji na odreenoj stazi u vremenu i prostoru, izvorni majstor moe
nastaviti da alje instrukcije. Na taj nain religije su uvek ostajale ive. Jednom kada se lanac
prekine, religija postaje mrtva. Na primer, religija aina je prekinuta jer nijedan jedini majstor
ne postoji koji bi nastavio da alje nove instrukcije. Jer u svakom dobu stvari se menjaju; um
se menja, tehnike su se promenile, uenja su se promenila, metode moraju biti pronaene,
nove stvari moraju biti dodate, stare stvari moraju biti izbrisane. Svakom dobu je potrebno
mnogo rada.
Ako majstor postoji na odreenoj stazi, onda izvorni majstor koji je sada Bog moe
ostati. Ali ako majstor nije ovde na zemlji, onda je lanac prekinut i religija postaje mrtva. To
se deava mnogo puta.
Na primer, Isus nikada nije nameravao da stvori novu religiju; nikada nije razmiljao o
tome. Bio je Jevrejin, primio je direktna uputstva od jevrejskih majstora koji su postali
bogovi. Ali Jevreji nisu sluali njegova uputstva. Oni bi rekli: Ovo nije zapisano u spisima.
O emu vi priate? U spisima je ovo zapisano da, ako vas neko pogodi ciglom, vi na njega
bacite kamen; oko za oko, ivot za ivot. A Isus je poeo da govori da volite neprijatelja svog
- i ako vas on udari po jednom obrazu, dajte mu i drugi.
To nije zapisano u jevrejskim spisima, ali je novo uputstvo jer se doba promenilo. To
je nova metoda koju je trebalo sprovoditi, a Isus je primio direktno od bogova - od bogova u
Patanjalijevom smislu; od starih proroka. Ali to nije bili zapisano u spisima. Jevreji su ga
ubili ne znajui ta su uradili. Zato je Isus rekao u poslednjem momentu kada je bio na krstu:
Boe, oprosti im, jer ne znaju ta rade. Oni izvravaju samoubistvo. Oni ubijaju sebe, jer
prekidaju vezu sa svojim vlastitim majstorima.
I to se dogodilo. Ubistvo Isusa je postalo najvea nesrea za Jevreje, i ve dve hiljade
godina oni pate jer nemaju kontakt. Oni ive sa spisima; oni su ljudi koji su najvie
orijentisani na spise u svetu. Talmud, Tora - oni ive sa spisima i kad god je nainjen napor iz
vieg izvora izvan vremena i prostora, oni nisu sluali.
To se dogodilo mnogo puta. Tako je roena nova religija. Nepotrebno - nije postojala
potreba! Ali stari ljudi nisu sluali. Oni bi rekli: Gde je to zapisano? To nije zapisano. To je
nova instrukcija, novi spis. A vidite, uvek nova religija izgleda snanija od stare. Zato to ima
poslednje instrukcije, moe vie pomoi ljudima.
Jevreji su ostali isti. Hriani su se rairili na pola sveta; sada je polovina sveta
hrianska. aini su ostali u Indiji, vrlo neznatna manjina jer i oni nisu eleli sluati. Oni
nemaju nijednog ivog majstora. Imaju mnogo sadhua, monaha - mnogo, jer oni mogu to
priutiti - oni su bogata zajednica - ali nemaju nijednog ivog majstora. Nikakve instrukcije ne
mogu im biti date kroz vie izvore. Ovo je bilo jedno od najveih otkria teozofije u Indiji - u
ovom dobu, svuda u svetu - da majstori neprekidno nastavljaju da poduavaju. Patanjali kae
da je ovo trea kategorija majstora; majstor majstora. To je ono to kod njega znai re Bog.
Budui da je izvan ogranienja vremena, on je majstor majstora.
ta je vreme i kako ovek odlazi izvan vremena? Pokuajte da razumete. Vreme je
elja, jer za elju potrebno je vreme. Vreme je tvorevina elje. Ako nemate vreme, kako
moete eleti? Ne postoji prostor za kretanje elje. elji je potrebna budunost. Zbog toga se
ljudi koji ive s milionima elja boje smrti. Zato se boje smrti? Jer smrt odmah preseca
vreme. Vie nema vremena, vi imate milione elja, a sada dolazi smrt.
Smrt znai sada vie nema budunosti; smrt znai sada vie nema vremena. Sat moe
nastaviti da otkucava, ali vi neete kucati. elji treba vreme da se ispuni - budunost. Vi ne
moete eleti u sadanjosti; ne postoji elja u sadanjosti. Moete li eleti ita u sadanjosti?
Kako ete eleti to? Jer ako elite odmah je budunost ula. Sutra je dolo u sledeem
momentu. Kako sada i ovde moete eleti, u ovom trenutku?
elja je nemogua bez vremena - vreme je takoe nemogue bez elje - oni se
pojavljuju zajedno, dva aspekta istog novia. Kada ovek postane beeljan, on postaje
226

bezvremen. Budunost se zaustavlja, prolost se zaustavlja. Samo sadanjost je tu. Kada se

elja zaustavi to je slino kao kada sat nastavlja da otkucava a kazaljke su uklonjene. Upravo
zamislite sat koji nastavlja da otkucava, a nema kazaljki, tako da ne moete rei koliko je sati.
ovek bez elje je kao asovnik koji otkucava bez kazaljki. To je stanje Bude. U telu,
on ivi, asovnik nastavlja da otkucava, jer telo ima svoj vlastiti bioloki proces koji se
nastavlja. Ono e biti gladno, ono e traiti hranu. Ono e biti edno i traie da pije. Osetie
pospanost i otii e da spava. Telo e imati potrebe, stoga ono otkucava. Ali unutarnje bie
nema vreme; asovnik je bez kazaljki.
Zbog tela vi ste usidreni u svetu - u svetu vremena. Vae telo ima teinu, a zbog te
teine gravitacija jo deluje na vas. Kada je telo ostavljeno, kada Buddha ostavi telo, onda se
otkucavanje smo zaustavlja. Onda je on ista svest; nema tela, nema gladi, nema drutva;
nema tela, nema ei; nema tela, onda nema potrebe.
Zapamtite ovo - elja i potreba - ove dve rei. elja je od uma; potreba je od tela. elja
i potreba, onda ste vi sat sa kazaljkama. Kada postoji samo potreba, a nema elje; onda ste vi
sat bez kazaljki, a kada se potreba takoe ostavi, otili ste izvan vremena. Ovo je venost;
izvan vremena je venost.
Na primer; ako ne gledam u sat - i ako moram da gledam neprekidno celog dana - ako
ne gledam u sat, ja ne znam koje je vreme. ak i ako sam video pre pet minuta, opet moram
pogledati jer ne znam tano, jer sada - unutra nema vremena - samo telo otkucava.
Svesnost nema vreme. Vreme se stvara kada svest eli neto; odmah se vreme stvara.
U egzistenciji ne postoji vreme. Ako ovek nije na zemlji, vreme e ieznuti odmah. Drvee
otkucava, kamenje otkucava. Sunce e se dii i mesec e zai, i sve e se nastaviti kako jeste,
ali nee biti vremena jer vreme ne dolazi sa sadanjou, ono dolazi seanjem na prolost i
zamiljanjem budunosti.
Buda nema prolost. On je zavrio s tim, on je ne nosi. Buddha nema budunost. On je
zavrio s tim takoe, jer nema elja. Ali potrebe postoje jer telo postoji. Jo nekoliko karmi
vie mora da se ispune; nekoliko dana vie telo e nastaviti da otkucava, samo e se stara
inercija produiti. Morate naviti sat. ak i kad prestanete sa navijanjem, on e nastaviti da
otkucava nekoliko sati, ili nekoliko dana. Stara pokretaka sila e se nastaviti.
Budui da je on izvan ogranienja vremena, on je majstor majstora.
Kada oboje, potreba i elja ieznu, vreme e ieznuti. I zapamtite, iskljuivo nainite
razliku izmeu elje i potrebe; inae moete biti u ozbiljnom neredu. Nikada ne pokuavajte
da ostavite potrebe. Niko ih ne moe ostaviti, dok telo ne bude naputeno. Ne budite u
nedoumici ta je ta. Zapamtite ta je potreba, a ta je elja.
Potreba dolazi od tela, a elja dolazi od uma. Potreba je animalna, elja je ljudska.
Naravno, kada oseate glad potrebna vam je hrana. Prestajete jesti kada potreba prestane; va
stomak odmah kae: Dovoljno, ali um kae: Jo malo. Tako je ukusno: To je elja. Vae
telo kae: Ja sam edan, ali telo nikada ne trai koka kolu. Kada deak kae: edan sam neka pije. Ne moe piti vodu vie nego to je potrebno. Koka kolu moe popiti vie. To je
fenomen uma.
Koka kola je jedina univerzalna stvar u ovom dobu - ak i u Sovjetskom Savezu. Nita
nije ulo tamo, ali koka kola je ula. ak i gvozdena zavesa ne pravi nikakvu razliku, jer
ljudski um je ljudski um.
Uvek motrite gde potreba prestaje, a elja zapoinje. Uinite to neprekidno svesnim.
Ako moete nainiti razliku, postigli ste neto - klju za egzistenciju. Potreba je lepa, elja je
runa. Meutim postoje ljudi koji nastavljaju da ele, oni nastavljaju da reu svoje potrebe.
Oni su neozbiljni, glupi. Ne moete nai vee idiote na svetu, jer oni ine upravo suprotno.
Ima ljudi koji e postiti danima i udeti za nebom. Post je rezanje potrebe, a elja za
nebom je pomaganje elji da vie bude tu. Oni imaju vie vremena nego to je vae, jer
moraju misliti o nebu - imaju neizmerno vreme, nebo je ukljueno u njemu. Vae vreme se
zaustavlja pri smrti. Za vas e oni rei: Vi ste materijalista. Oni su 'duhovni' jer se njihovo
vreme nastavlja dalje. Ono pokriva nebo - ne samo jedno, sedam - ak i moksha, konano
227

osloboenje, je unutar granice njihovog vremena. Oni imaju ogromno vreme, a vi ste
materijalisti jer se vae vreme zaustavlja pri smrti.
Zapamtite, lako je odbaciti potrebe, budui da je telo tako neujno vi ga moete
muiti. Telo je tako prilagodljivo da ako ga muite predugo ono postaje prilagoeno vaem
muenju. Ono je nemo i ne moe rei nita, ako postite, za dva, tri dana rei e: Ja sam
gladno, ja sam gladno. Ali va um misli o nebu (o raju), a bez gladi vi ne moe ui u nebo
(raj). U spisima je zapisano: Posti - stoga ne sluate telo. Takoe je zapisano u spisima: Ne
sluaj telo - telo je neprijatelj.
Telo je nema ivotinja: moete nastavljati da ga muite. Za nekoliko dana ono e
javljati ta mu treba, ako zaponete dug post, barem prvu sedmicu... Petog, estog dana ono
prestaje da se javlja jer ga niko ne slua, onda zapoinje da se prilagoava samo od sebe. Ono
ima skladite za devedeset dana. Svaka zdrava osoba ima rezervoar debljine (masti) za
devedeset dana u sluaju nude - ne za post.
Ponekad se izgubite u umi i ne moete nabaviti hranu. Ponekad nastupi nestaica i ne
moete dobaviti hranu. Telo ima rezervu za devedeset dana. Ono e hraniti sebe; ono jede
sebe. Ono ima sistem sa dve brzine. Obino trai hranu. Ako unosite hranu, onda rezerva
ostaje netaknuta. Ako ne unosite hranu dva, tri dana, ono poinje da trai. Ako mu jo ne
dobavite hranu, jednostavno menja brzinu. Brzina se menja; onda ono zapoinje da jede sebe.
Zato u postu vi gubite jedan kilogram svakog dana. Gde odlazi ta teina? Ova teina
iezava jer jedete svoju vlastitu debljinu, svoje vlastito meso. Vi ste postali kanibal. Post je
kanibalizam. Za devedeset dana biete skelet, sva rezerva je potroena. Onda morate umreti.
Lako je biti nasilan prema telu; ono je tako nemo. Meutim, s umom je to teko jer je
on tako glasan, on nee da slua. Prava stvar je nainiti um poslunim i presei elje. Ne
traite nebo ili raj.
Upravo sam proitao knjigu o novoj religiji u Japanu. A kao to sam znao, Japanci su
tehniki vrlo veti ljudi; stvorili dva raja u Japanu. Samo da bi vam dali mogunost letimino
da ga sagledate, na jednom uzdignutom mestu nainili su mali raj - kako se moe doi tamo...
Vi samo odete tamo i moete ga videti. To lepo mesto su uinili apsolutno istim i takvim ga
odravaju - cvee i cvee, drvee i hlad, lepi mali bungalovi; pruili su vam sjaj raja tako da
poinjete da ga elite.
Raj ne postoji. To je tvorevina uma. Ne postoji pakao. To je takoe tvorevina uma.
Pakao nije nita drugo do odsustvo raja; to je sve. Prvo stvorite, a onda oseate gubitak jer to
nije tu. A ovi ljudi, ovi svetenici, ovi trovai, oni vam uvek pomau da elite. Prvo oni stvore
elju; onda sledi pakao; onda dolaze da vas izbave.
Jednom sam prolazio vrlo primitivnim putem - bilo je leto - i naiao sam na tako
blatnjav deo puta da sam se zaudio kako je postao tako blatnjav. Kie nije bilo. Skoro pola
milje je put bio blatnjav, a ja sam mislio da rupe nisu tako duboke pa sam nastavio da vozim
kola dok se nisam zaglavio. Nije bilo samo blatnjav, imao je i mnogo rupa. Onda sam ekao
da naie neko ko e mi pomoi, neki kamion.
Naiao je farmer sa kamionom. Kada sam zatraio da mi pomogne, rekao je da e to
kotati dvadeset rupija. Rekao sam: U redu platiu ti dvadeset rupija, samo me izvadi
odavde. Kada sam bio van, rekao sam farmeru : Za ovu cenu morao bi raditi dan i no. On
je rekao: Ne, ne nou, jer moram da usmerim vodu iz reke na ovaj put. ta mislite ta je
nainilo ovo blato na putu? Onda mogu takoe malo da odspavam, jer rano ujutru rad
poinje.
Ovo su svetenici. Prvo oni stvore blato; puste vodu iz udaljene reke. Onda se vi
zaglavite, a onda vam pomau. Ne postoji raj i nema pakla, nema neba, nema pakla. Vi ste
eksploatisani, i biete eksploatisani dok ne prestanete da elite.
ovek koji ne eli ne moe biti eksploatisan. Onda nijedan svetenik ne moe da ga
eksploatie, onda nikakva crkva ne moe da ga eksploatie. Kada elite vi stvarate mogunost
da budete eksploatisani. Iskorenite svoje elje koliko moete jer su one neprirodne. Nikada ne
secite svoje potrebe jer one su prirodne; ispunite svoje potrebe.
Pogledajte itavu stvar. Potreba nema mnogo; njih uopte nema mnogo. One su tako
jednostavne. ta vama treba? Hrana, voda, sklonite, nekoga da vas voli tako da vi moete
228

voleti njega. ta je jo potrebno? Ljubav, hrana, sklonite - jednostavne potrebe. Religije su

protiv svih ovih potreba. Protiv ljubavi, one kau praktikujte celibat. Protiv hrane, one kau
praktikujte post. Protiv utoita, oni kau postanite monah, kreite se, postanite lutalica beskunik. One su protiv potreba. Zbog toga one stvaraju pakao. A vi ste sve vie i vie u
patnji, vie i vie u njihovim rukama. Onda traite pomo od njih, a oni su stvorili itavo
stanje.
Nikada ne idite protiv potreba, a uvek se setite da seete elje. elje su beskorisne. ta
je elja? To nije elja za sklonitem. elja je uvek za boljim utoitem. elja je komparativna,
potreba je jednostavna. Vama treba ena da je volite, ovek da ga volite. elji? elji treba
Kleopatra. elja je jednostavno za nemoguim; potreba je za moguim. A ako je mogue
ispunjeno, vi ste spokojni. ak i Buddhi treba to.
elja je besmislena. Odsecite elje i postanite svesni. Onda ete biti izvan vremena.
elje stvaraju vreme; ako odseete elje biete izvan vremena. Telesne potrebe e ostati dok
telo postoji, ali ako elje ieznu, onda je ovo va poslednji, ili uglavnom poslednji ali jedini
ivot. Ubrzo vi ete takoe ieznuti. ovek koji je postigao beeljnost pre ili kasnije e doi
izvan potreba, jer onda telo nije potrebno. Telo je vozilo uma; ako um ne postoji, telo vie nije
potrebno.
On je poznat kao AUM.
A ovaj Bog, savreno cvetanje, poznat je kao Aum. Aum je simbol univerzalnog zvuka.
U sebi ujete misli, rei, ali nikada zvuk vaeg bia. Kada nema elje, nema potrebe, kada je
telo odbaeno, kada um iezne, ta e se dogoditi? Onda se uje prava dua univerzuma. To
je Aum.
Svuda u svetu su ljudi realizovali ovaj Aum. Muslimani, hriani, Jevreji ga nazivaju
amen. Zoroastrianci i parsi Aum nazivaju Ahura Mazda. To a i m - ahura je od a, a mazda je
od m - to je Aum. To su oni nainili boanstvom.
Zvuk je univerzalan. Kada se zaustavite, vi ga ujete. Ba sada vi govorite mnogo,
askajui sa sobom; stoga to ne moete uti. To je tihi zvuk. On je tako tih da, dok se vi
potpuno ne zaustavite, neete moi to da ujete. Hindus je nazvao svoje bogove simbolinim
imenom - Aum. Patanjali kae, On je poznat kao Aum. Ako elite da naete majstora,
majstora majstora, moraete postati sve vie i vie usklaeni sa zvukom Aum, orijentisani da
ne dopustite ak ni jednu jedinu re, da ne koristite nijednu re vie...
Ponavljajte i meditirajte...
Kad god on kae ponavljajte Aum, on uvek dodaje meditiraj. Treba shvatiti razliku.
Ponavljajte i meditirajte na AUM.
Ponavljanje i meditiranje na AUM donosi iezavanje svih prepreka i buenje nove
svesti.
Ako ponavljate i ne meditirate, to e biti transcendentalna meditacija Maharii Mahe
Jogija - TM. Ako ponavljate i ne meditirate, onda je to hipnotiko sredstvo. Onda se uspavate.
To je dobro, jer lepo je uspavati se. To je zdravo; iz toga ete izai mnogo smireniji. Osetiete
vie blagostanja, vie energije, vie zadovoljstva. Ali to nije meditacija.
To je kao sredstvo za smirenje i pilula za duevnu vedrinu zajedno. To vam prua
dobro spavanje, a onda se oseate ujutru vrlo dobro. Vie energije je obezbeeno, ali to nije
meditacija, a to takoe moe biti opasno ako koristite due vreme. Moete postati zavisni od
toga, i to je vie upranjavate, vie ete shvatiti da se dolazi do take kada ste se zaglavili.
Tada kada to ne radite, oseate da vam neto nedostaje. Ako radite to, nita se ne dogaa.
Ovu stvar treba zapamtiti: kad god propustite meditaciju i oseate da vam neto
nedostaje, a ako meditirate redovno i nita novo se ne deava, onda ste se zaglavili. Onda je
229

potrebno neto odmah uraditi. To je postalo zavisnost kao puenje cigareta. Ako ne puite,
oseate da vam neto nedostaje. Oseate neprekidno da neto treba uraditi; oseate nemir. A
ako puite, nita se ne dobija. To je definicija zavisnosti. Ako se neto dobija, to je u redu; ali
ako se nita ne dobija - to je postalo navika. Ako to ne inite, osetiete se jadno. Ako to radite,
nikakvo blaenstvo ne dolazi iz toga.
Ponavljajte i meditirajte - ponavljajte Aum, Aum, Aum, Aum - i ostanite po strani,
odvojeno od ovog ponavljanja. Aum, Aum, Aum, Aum; zvuk je svuda oko vas i vi ste budni,
svesni, posmatrate, svedoite. To je meditiranje. Stvorite zvuk u sebi i jo ostanite posmatra
na bregu. U dolini, zvuk se kree - Aum, Aum, Aum - a vi stojite iznad i posmatrate, svedoite.
Ako ne posmatrate, uspavaete se. Transcendentalna meditacija je na Zapadu privlana
ljudima jer su izgubili sposobnost da spavaju dobro.
U Indiji niko ne mari za Maharii Mahe Jogija jer su ljudi tako vrsto uspavani, hru.
Njima to ne treba. Ali kada zemlja postane bogata i ljudi ne rade fizike poslove, spavanje je
poremeeno. Onda ili uzimate sredstvo za smirenje ili TM. A TM je, naravno, bolji jer nije
hemijski. Ali je to jo vrlo, vrlo jako hipnotiko sredstvo.
Hipnoza moe biti koriena u odreenim sluajevima, ali ne treba da se uini
navikom, jer na kraju e vas dovesti u uspavano postojanje. Vi ete se kretati kao u hipnozi;
izgledaete kao zombi. Neete biti svesni i budni. A zvuk Aum je takva uspavanka, jer je
univerzalni zvuk. Ako ga ponavljate, kroz njega moete postati potpuno opijeni. Onda dolazi
opasnost, jer cilj nije da se postane opijen. Cilj je da se postane sve vie i vie svestan. Postoje
dve mogunosti da odbacite svoje brige.
Psiholozi dele um na tri sloja: prvi nazivaju svesno, drugi podsvesno, a trei sloj zovu
nesvesno. etvrti jo neznaju - Patanjali ga naziva nadsvesno. Ako postanete vie budni,
kreete se iznad svesnog i dostiete nadsvesno. To je stanje Boga: super-budno, nadsvesno.
Ali ako ponavljate mantru bez meditiranja, vi padate u podsvesno. Ako padate u
podsvesno, to e vam dati dobro spavanje, blagostanje, bogatstvo. Ali ako nastavite, paete u
nesvesno, onda ete postati zombi, a to je vrlo, vrlo loe - to nije dobro.
Mantra se moe koristiti kao hipnoza. Ako ste na operaciji u bolnici to je u redu. Bolje
je nego da uzimate hloroform, dobro je da ste smireni, dobro je da ste hipnotisani; to je manje
zlo. Ako ne spavate dobro, bolje je da radite TM nego da uzimate sredstvo za smirenje. To je
manje opasno, manje tetno. Ali to nije meditacija.
Dakle, Patanjali neprekidno insistira:
Ponavljajte i meditirajte na AUM.
Ponavljajte i stvorite svuda oko vas zvuk Aum, ali ne budite izgubljeni u tome. To je
tako sladak zvuk, vi ete biti izgubljeni. Ostanite budni - ostanite vie i vie budni. to zvuk
ide dublje, postajete vie i vie budni; tako da zvuk oputa va nervni sistem, ali ne vas. Zvuk
oputa vae telo, ali ne vas. Zvuk alje celo vae telo i fiziki sistem u spavanje, ali ne vas.
Onda dupli proces zapoinje; zvuk ostavlja vae telo u odmornom stanju a svesnost
vam pomae da se uzdignete do nadsvesti. Telo se kree prema nesvesnom, postaje zombi,
brzo uspavano, a vi postajete nadsvesno bie. Onda vae telo dosee dno, a vi dostiete vrh.
Vae telo postaje dolina, a vi postajete vrh. Ovo je stvar koju treba realizovati.
Ponavljajte i meditirajte.
Ponavljanje i meditiranje na AUM donosi iezavanje svih prepreka i buenje nove
svesti.
Nova svest je etvrta - nadsvest. Ali zapamtite samo ponavljanje nije dobro.
Ponavljanje je samo pomo u meditaciji. Ponavljanje stvara objekat, najpodesniji objekat je
zvuk Aum. A ako moete biti svesni najsuptilnijeg, vaa svet takoe postaje suptilna.
Kada posmatrate grube stvari vaa svesnost se gubi. Kada posmatrate seksualno telo,
vaa svest postaje seksualna. Kada gledate neto - objekat poude - vaa svest postaje pouda.
ta god posmatrate, vi postajete. Posmatra postaje posmatrano; zapamtite ovo.
230

Krinamurti insistira esto da posmatra postaje posmatrano. ta god posmatrate, vi

postajete. Tako ako posmatrate zvuk Aum, koji je najdublji zvuk, najdublja muzika, zvuk bez
zvuka, zvuk koji je nestvoren - anahat, zvuk koji je upravo priroda egzistencije, ako postanete
svesni toga, vi postajete to - vi postajete univerzalni zvuk. Oboje, subjekat i objekat, susreu
se, stapaju i postaju jedno. To je nadsvesno gde se objekat i subjekat rastvaraju, gde znalca i
znanog nema vie. Samo jedno ostaje; objekat i subjekat su premoeni. Ovo jedinstvo jeste
yoga.
Re yoga dolazi od rei yuj. To znai spojiti se, sjediniti zajedno. To se dogaa kada
su objekat i subjekat upregnuti (yoked) zajedno. Engleska re jaram je takoe od yuj, od istog
korena od koga yoga dolazi. Kada su subjekat i objekat spojeni zajedno, upregnuti zajedno
tako da vie nisu odvojeni, premoeni, jaz iezava. Vi postiete nadsvesnost.
To je ono to Patanjali naziva:
Ponavljanje i meditiranje na AUM donosi iezavanje svih prepreka i buenje nove
svesti.

Poglavlje 6

POETAK NOVE STAZE

Izlaganje 6. januara 1975. u Buddha dvorani.
Pitanje prvo:
Da li vi primate uputstva od nekog majstora majstora?
Ja nisam ni na jednoj drevnoj stazi, stoga nekoliko stvari treba razumeti. Ja nisam kao
Mahavira koji je bio poslednji iz duge serije tirthankara, dvadeset etvrti - on je bio dvadeset
etvrti. U prolosti dvadeset troje su postati majstori majstora, bogovi, na istoj stazi, istoj
metodi, istom nainu ivota, istoj tehnici.
Prvi je bio Riab a poslednji Mahavira. Riab nije imao nikoga iz prolosti da se
ugleda na njega. Ja nisam kao Mahavira, ve kao Riab. Ja sam poetak tradicije, ne
zavretak. Mnogi e dolaziti na istu stazu. Dakle je ne mogu traiti uputstva ni od koga; to
nije mogue. Tradicija se raa, a zatim umire, upravo kao to se osoba raa i umire. Ja sam
poetak, ne zavretak. Kada je neko u sredini serija ili na zavretku, on dobija instrukcije od
majstora majstora.
Koji je razlog zato ja nisam ni na jednoj stazi? Radio sam s mnogim majstorima, ali
nikada nisam bio sledbenik (uenik). Ja sam bio lutalica, lutajui kroz mnogo ivota, uzdu i
popreko prolazei kroz mnoge tradicije, bivajui sa mnogim grupama, kolama, metodama,
ali nikada ne pripadajui nikome. Bio sam priman s ljubavlju, ali nikada nisam bio deo veinom gost, na nonom boravku. Zbog toga sam nauio tako mnogo. Ne moete nauiti na
jednoj stazi tako mnogo; to je nemogue.
Ako se kreete na stazi, vi znate sve o tome ali nita o neemu drugom. Celo vae bie
je apsorbovano u tome. To nije bio moj put. Ja sam bio kao pela koja leti od jednog cveta do
drugog cveta, sakupljajui mnogo razliitog polena. Zbog toga mogu biti bez ustezanja u
zenu, mogu biti udobno sa Isusom, mogu biti spokojno sa Jevrejima, mogu biti bez ustezanja
sa muslimanima, mogu biti mirno sa Patanjalijem - s razliitim putevima, ponekad
dijametralno suprotnim.
Ali, za mene, skrivena harmonija postoji. Zbog toga ljudi koji slede jednu stazu nisu
sposobni da me razumeju. Oni su jednostavno zbunjeni. Oni znaju posebnu logiku, poseban
obrazac. Ako se stvar uklapa u njihov obrazac, to je u redu. Ako se ne uklapa, to je pogreno.
231

Oni imaju vrlo ogranien kriterijum. Za mene, kriterijumi ne postoje. Zato to sam bio s tako
mnogo obrazaca, ja mogu biti udobno svuda. Niko nije tu meni i ja nikome nisam stranac.
Ali ovo stvara problem. Ja nisam stranac nikome, ali svako postaje stranac meni - mora da
bude tako.
Ako ne pripadate nekoj odreenoj sekti, onda svako misli kao da ste neprijatelj.
Hindusi e biti protiv mene, hriani e biti protiv mene, Jevreji e biti protiv mene, aini e
biti protiv mene, a ja nisam ni protiv koga. Zato to oni ne mogu nai svoj obrazac u meni,
bie protiv mene.
A ja ne govorim o obrascu, nego o dubljem uzorku koji obuhvata sve obrasce. Postoji
jedan obrazac, drugi obrazac, pa opet drugi obrazac, milioni uzoraka. Ali svi obrasci poivaju
na neemu skrivenom ispod, koje je obrazac obrazaca - skrivena harmonija. Oni ne mogu
izgledati kao to, ali takoe nisu pogreni. Kada ivite s odreenom tradicijom, odreenom
filozofijom, odreenim nainom gledanja na stvari, postajete usklaeni s tim.
Na taj nain ja nisam bio usklaen ni sa kim - bar ne toliko da bih mogao postati deo
njih. U izvesnom smislu to je nesrea, ali u drugom smislu to se pokazalo kao blagoslov.
Mnogi koji su radili sa mnom postigli su osloboenje pre mene. To je bila nesrea za mene. Ja
sam oklevao i oklevao u pozadini, jer nikada nisam delovao potpuno ni sa im, kretao sam se
od jednog do drugog.
Mnogi su uspeli (postigli ostvarenje) koji su zapoeli sa mnom. ak i nekoliko (njih)
koji su poeli posle mene uspeli su pre mene. To je bila nesrea, ali u drugom smislu je to bio
blagoslov jer sam upoznao svaku kuu. Moda ne pripadam nijednoj kui, ali sam kod kue
svuda. Zbog toga nisam dobio (prvobitnog) majstora majstora - nikada nisam bio sledbenik
odreenog majstora. Onda ste vi kola; bivate usmereni. Onda znate jezik. Tako ja nisam bio
usmeravan ni od koga nego pomagan od mnogih. Treba shvatiti razliku; nisam usmeravan, ne
primam nikakve zapovesti: Uradi ovo ili nemoj uraditi ono, nego sam pomagan od mnogih.
aini moda ne oseaju da im pripadam, ali Mahavira osea, jer svakako on moe
videti obrazac obrazaca. Sledbenici Isusa moda nee moi da me razumeju, ali Isus moe.
Dakle meni pomau mnogi. Zbog toga mi dolaze mnogi ljudi razliitog porekla. U ovo vreme
nigde na zemlji ne moete nai takav skup. Ima Jevreja, hriana, muslimana, hindusa, aina,
budista, iz celog sveta. A vie i vie e ubrzo dolaziti.
To je pomo od mnogih majstora. Oni znaju da ja mogu biti koristan njihovim
sledbenicima; oni e slati mnogo vie - ali ne instrukcije, jer ja nikada nisam primao
instrukcije ni od kog majstora kao sledbenik. Sada takoe nema potrebe za to. Samo pomo, a
to je bolje - oseam veu slobodu. Niko ne moe biti tako slobodan kao to sam ja.
Jer ako primate uputstva od Mahavire, ne moete biti slobodni kao to sam ja. ain
mora da ostane ain. On mora nastaviti da govori protiv budizma. On mora to, jer je to borba
mnogih obrazaca i tradicija. A tradicije mora da se bore ako ele da preive. Radi sledbenika
one moraju biti sklone raspravljanju; moraju rei: To je pogreno, jer samo onda sledbenik
moe oseati: Ovo je ispravno. Naspram pogrenog, sledbenik osea da je ispravan.
Sa mnom vi ete biti na gubitku. Ako ste upravo ovde sa svojim intelektom, vi ete
biti zbunjeni. Poludeete jer ovog momenta ja kaem neto, a sledeeg momenta to poriem;
jer ovog momenta sam govorio o jednoj tradiciji, a drugog momenta o drugoj. Ponekad ne
govorim ni o jednoj tradiciji; govorim o meni. Onda vi to ne moete nai nigde u nekom
spisu.
Inae meni je pomognuto, a pomo je lepa jer po svoj prilici ja je neu slediti. Ja
nisam prisiljen da je sledim. To zavisi od mene. Pomo je data neuslovljeno. Ako oseam da
elim da je koristim, ja u je koristiti; ako ne oseam potrebu ja je neu koristiti. Nemam
obavezu ni prema kome.
Ali ako postanete jednog dana prosvetljeni, onda je moete primati. Ako nisam u telu,
onda moete primati instrukcije od mene. Ovo se uvek deava prvoj osobi, kada tradicija
zapone. To je poetak, roenje, a vi nikada niste proces raanja. Najlepe je kada se neto
rodi, jer je to najivlje. Ubrzo, kako dete poraste, ono dolazi blie i blie smrti. Tradicija je
najsveija kada se rodi. Ona ima svoju vlastitu neuporedivu, jedinstvenu lepotu.
Ljudi koji su sluali Riaba, prvog ainskog tirthankaru, imali su razliite kvalitete.
232

Kada su sluali Mahaviru, tradicija je bila hiljadama godina stara. Bila je na ivici umiranja. Sa
Mahavirom, ona je umrla.
Kada se u tradiciji vie ne raaju majstori, ona je mrtva. To znai da tradicija vie ne
raste. aini su je zatvorili. Kod dvadeset etvrtog oni su rekli, Sada, nema vie majstora,
nema vie tirthankara. Da se bude sa Nanakom bilo je lepo jer neto novo je dolazilo iz
materice - iz materice univerzuma. Ba kao to posmatrate raanje deteta - misterija nepoznato prodire u poznato, bestelesno postaje otelovljeno. To je svee kao kapi rose. Ubrzo
sve e biti prekriveno prainom. Ubrzo, kako vreme prolazi, stvari e postati stare.
Ali vremenom do desetog gurua sikha, desetog majstora, stvari su postale mrtve.
Onda su oni zatvorili lozu, i rekli: Sada, nema vie majstora, nema vie tirthankara. Zbog
toga su nazvali svoje spise Guru-granth - majstorovi spisi. Sada vie nee postojati osobe;
samo mrtvi spisi e biti sada majstor. A kada je spis mrtav to je besplodno, uzaludno - ne
samo nekorisno; to je otrovno. Ne doputajte nita mrtvo u vaem telu. To e stvoriti otrov; to
e unititi ceo va sistem.
Ovde je neto novo roeno, poetak. To je svee, ali je zbog toga to takoe vrlo teko
videti. Kada odete do izvora reke Gang, ona je tamo tako mala - ivahna, svea naravno;
nikada opet nee biti tako svea, jer kada se kree sakuplja mnoge stvari, akumulira, postaje
sve prljavija. U Kashiju je najprljavija, ali je onda zovete Sveta Ganga jer je sada tako
iroka. Akumulirala je tako mnogo, sada je ak i slep ovek moe videti. U Gangotriu - na
poetku, na izvoru - treba paljivo da motrite. Samo tada moete videti: inae to je samo
kapanje kapi. Ne moete ak ni verovati da e ovo kapanje kapi postati Gang - neverovatno.
Teko je upravo sada shvatiti ta se deava, jer to je vrlo, vrlo mala struja, ba kao
dete. Ljudi ne primeuju Riaba, prvog ainskog tirthankaru, ali mogu li oni prepoznati
Mahavira - videti ga? aini ne misle mnogo o prvom - Riabu. U stvari, oni iskazuju svo
svoje potovanje Mahaviru. Zapravo u zapadnom umu, Mahavir je tvorac ainizma. Zato to
iskazuju tako mnogo potovanja Mahaviru u Indiji, kako onda drugi mogu misliti da je neko
drugi bio zaetnik? Riab je postao legendaran, zaboravljen; moda je postojao, moda nije
postojao, izgleda da nije istorijski - drevna prolost - i vi ne znate mnogo o njemu. Mahavira
je istorijski, i on je Gang pored Benaresa, Kashia - tako iroka.
Zapamtite da je poetak mali, ali nikada misterija nee biti tako duboka kao na
poetku. Poetak je ivot, a kraj je smrt. Sa Mahavirom, smrt ulazi u ainsku tradiciju. Sa
Riabom, ivot je uao, silazei odozgo s Himalaja na zemlju.
Nikoga nisam imao da mu budem odgovoran, nikoga da od njega dobijem instrukcije,
ali mnogo pomoi je dostupno. Ako uzmete to sve zajedno, to je vie nego to neki majstor
moe poduiti. Kada govorim o Patanjaliju, Patanjali je od pomoi. Mogu govoriti ba kao
da on govori ovde. Ja zapravo ne govorim; ovo nisu komentari. On sam koristi mene kao
vozilo. Kada govorim o Heraklitu, on je ovde, kao pomo. Ovo treba da shvatite, i da imate
veu mo opaanja, tako da moete videti poetak.
Da biste se kretali u tradiciji, kada je ona postala velika sila, nije potrebna velika mo
opaanja, ni mnogo senzitivnosti. Da doete kada stvari zapoinju, ba ujutru, teko je. Ali
uvee mnogi dou jer stvar je postala tako rairena i mona. Ujutru samo nekoliko izabranih
doe, koji imaju senzitivnosti da osete kako se neto veliko raa. Vi to odmah sada ne moete
dokazati. Vreme e dokazati to. Bie potrebne hiljade godina da se dokae ta je roeno, ali vi
ste sreni da budete ovde. Ne propustite priliku, jer ovo je najsveija taka i najtajanstvenija.
Ako moete to da osetite, da dozvolite da to ue duboko u vas, mnoge stvari e postati
mogue u vrlo kratkom vremenskom periodu. To jo ne prilii da bude sa mnom - to nije
prestino da bude sa mnom - to nije dobrog glasa. Zapravo, samo kockari mogu biti sa mnom
koji ne mare i ne brinu ta drugi kau. Ljudi koji su cenjeni ne mogu doi. Posle nekoliko
godina, kada uskoro tradicija postane mrtva, ona postane cenjena. Oni e doi zbog ega.
Vi niste ovde zbog ega, jer sa mnom nema ta da se dobije ni za ego. Vi ete izgubiti.
Sa Riabom, samo ljudi koji su bili okretni, hrabri i odvani, avanturisti, oni su se pokrenuli;
sa Mahavirom, mrtvi biznismeni - ne kockari. Zbog toga su aini postali poslovna zajednica.
itava zajednica je poslovna; ne bave se ni sa im osim biznisom. Biznis je najmanje hrabra
stvar u svetu. Zbog toga biznismeni postaju kukavice. Na prvom mestu oni su bili kukavice;
233

zbog toga su postali biznismeni.

Farmer je hrabriji jer on ivi s nepoznatim, ne zna ta e se dogoditi, da li e biti kie
ili ne - niko ne zna. Kako moete verovati oblacima? Moete verovati bankama, ali ne moete
verovati oblacima. Ne - niko ne zna ta e se dogoditi; kai se sa nepoznatim. Ali on ivi
mnogo hrabriji ivot - kao ratnik.
Sam Mahavira je bio ratnik; svih dvadeset etiri tirthakara kod aina bili su ratnici.
Koja se onda nesrea dogodila? ta se dogodilo da su svi sledbenici postali biznismeni? Oni
su postali biznismeni s Mahavirom jer su oni doli samo s Mahavirom - kada je tradicija bila
slavna, imala legendarnu prolost, postala je ve mit i bilo je cenjeno da se bude s njom.
Mrtvi ljudi dolaze samo kada neto postane mrtvo; ivi ljudi dolaze samo kada je
neto ivo. Mladi ljudi e dolaziti vie meni. ak i ako mi doe neko star, obavezno je mlai
u srcu. Stari ljudi trae ugled, potovanje. Oni e odlaziti u mrtve crkve i hramove gde niega
nema osim praznine i prolosti. ta je prolost? Praznina. Sve ivo je sada ovde, sve ivo ima
budunost, jer budunost raste iz toga. Onog momenta kada zaponete da gledate u prolost,
ne moe biti rasta.
Da li primate instrukcije od nekog majstora majstora?
Ne. Ali ja primam pomo koja je mnogo lepa. Ja sam bio osamljenik, vagabund bez
kue, prolazio sam, uio, kretao se, ne ostajui nigde. Stoga nemam nikoga na koga bi se
ugledao. Ako sam morao neto otkriti, morao sam to otkriti sam. Mnogo pomoi je dostupno,
ali sam morao to da odradim. Na neki nain to e biti velika pomo jer ne zavisim ni od
kakvog kodeksa, morala. Ja pazim, posmatram sledbenika. Nema nikog kao to je majstor
koji bi mene posmatrao. Ja moram da posmatram sledbenika mnogo dublje da bih naao
putokaz. Moram da sagledam u vama ta e vam pomoi. Zbog toga su moje uenje, moje
metode, razliite kod razliitog sledbenika. Nemam univerzalnu formulu, ne mogu imati;
nema fiksnih pravila na koja moram odgovoriti. Nemam ve nainjenu gotovu disciplinu. To
je pre fenomen rasta. Svaki sledbenik dopunjava to. Kada zaponem da radim s novim
sledbenikom, moram da ga pogledam, istraim. Naem ta e mu pomoi, kako on moe da
raste. I svaki put, sa svakim sledbenikom, raa se novi kod.
Vi ete zaista doi u neprijatnost kada ja odem - jer e biti toliko mnogo pria od
svakog sledbenika, i neete moi da uhvatite nikakav cilj, glavu ili rep toga - jer ja govorim
svakoj individui kao pojedinac. Sistem raste kroz njega, i on raste u mnogim, mnogim
pravcima. To je iroko drvo, mnogo grana, mnogo pod-grana, pruajui se u svim pravcima.
Ja ne primam nikakve instrukcije od majstora. Ja primam instrukcije od vas. Kada
pogledam u vas, u vae nesvesno, u vau dubinu, ja primam instrukcije odatle i izraujem ih
za vas. To je uvek novi odgovor.
Drugo pitanje:
Zato majstorima trebaju uputstva od majstora majstora? Nisu li oni dovoljni u sebi
kada su dostigli prosvetljenje? Ili postoje takoe stupnjevi prosvetljenja?
Ne, zapravo nema stupnjeva, ali kada je majstor u telu, i kada majstor napusti telo i
postane bestelesan, postoji razlika - ne ba stupnjevi. To je ba kao kada stojite pored puta
ispod drveta; moete videti deo puta; izvan tog dela ne moete videti. Onda se popnete na
drvo. Vi ostajete isti; nita se ne dogaa vama ili vaoj svesti. Ali popevi se na drvo moete
videti miljama na ovu i onu stranu.
Onda letite avionom. Nita se vama nije dogodilo; vaa svest ostaje ista. Ali sada
moete videti hiljade milja. U telu vi ste na putu - sa strane pokraj puta - spakovani, okrueni
u telu. Telo je najnia taka u egzistenciji jer ona oznaava preputanje materiji, bivanje s
materijom. Materija je najnia taka, a Bog je najvia taka.
Kada majstor postigne prosvetljenje u telu, telo mora da ispuni svoje karme, prole
samskare, prola uslovljavanja. Svaki raun mora da bude namiren; samo onda telo moe biti
234

naputeno. To je slino ovome: va avion je prispeo, ali imate mnogo poslova da zavrite. Svi
kreditori su tu, trae da namire raune pre nego to odete. A ima mnogo kredita, jer mnogo
ivota ste obeavali, radili stvari, delovali, ponaali se, ponekad dobro, ponekad loe, ponekad
ste bili grenik, ponekad svetac. Akumulirali ste mnogo. Pre nego to odete, cela egzistencija
od vas zahteva sve da zavrite.
Kada ste postali prosvetljeni, sada znate da niste telo, ali dugujete mnoge stvari telu i
materijalnom svetu. Vreme je potrebno - Buddha je iveo etrdeset godina posle svog
prosvetljenja, Mahavira je takoe iveo oko etrdeset godina - da plate, da plate sve to su
dugovali, da zavre svaki ciklus koji su zapoeli. Nema novih akcija, ali stare stvari koje vise
moraju se zavriti, stare stvari koje vise nad glavom moraju se okonati. Kada su svi rauni
namireni, onda moete poleteti.
Do sada, sa materijom, vi ste se kretali horizontalno - upravo kao volovska kola. Sada
se moete kretati vertikalno. Sada moete ii navie. Pre ovoga, vi ste uvek ili napred ili
nazad; nije bilo vertikalnog kretanja. to se vie uzdiete - a Bog je najvia taka, majstor
majstora - odatle je percepcija potpunija. Vaa svest je ista; nita se nije promenilo; jedan
prosvetljen ovek ima istu svest kao vrhovno stanje svesti, Bog - nema razlike u svesti. Ali
percepcija, polje opaanja, je razliito; sada moe gledati svuda.
Bilo je velikih rasprava u vremenima Bude i Mahavire. Bie korisno razumeti ovo
pitanje. Postojala je rasprava: sledbenici Mahavire su obino govorili da je Mahavira
svemoan, sveznajui, sveprisutan, sarvagya. Na neki nain oni su bili u pravu, jer kada ste
jednom osloboeni od materije i tela vi ste Bog. Meutim na neki nain su greili, jer vi
moete biti osloboeni tela, ali ga jo niste napustili. Identifikacija je prekinuta; vi znate da
niste telo; ali ste jo u njemu.
To je kao da ivite u kui; onda iznenada saznate da ova kua ne pripada vama - kua
je neija i vi ivite u njoj. Ali onda takoe, da biste napustili kuu moraete da nainite
dogovore, moraete da preselite stvari. A za to e trebati vreme. Vi znate da ova kua nije
vaa, vae dranje se promenilo. Sada niste zabrinuti za ovu kuu, ta e se njoj dogoditi. Ako
se sledeeg dana srui i postane razvalina, za vas to nije nita. Ako se sledeeg dana po vaem
odlasku ona zapali, to za vas nije nita; ona pripada nekome drugom. Upravo pre jednog
trenutka bili ste identifikovani sa kuom. Da se zapalila, da se sruila, mnogo biste se brinuli.
Sada je identifikacija prekinuta.
U pravu su Mahavirini sledbenici u jednom smislu, jer kada ste spoznali sebe, vi ste
postali sveznajui. Ali Budini sledbenici su obino govorili da to nije ispravno - Buddha moe
znati ako eli da zna neto, ali on nije sveznajui. Oni su obino govorili da ako Buddha eli,
on moe usredsrediti svoju panju u bilo kom pravcu, a kad god usredsredi svoju panju, bie
sposoban da zna. Sposoban je za sveznanje, ali nije svaznajui. Razlika je suptilna, delikatna,
ali lepa. Jer oni su rekli da ako on zna sve i sve stvari neprekidno, poludee. Ovo telo toliko
ne moe podneti.
Oni su takoe u pravu. Buddha u telu moe znati sve ako eli da zna. Njegova svest,
zbog tela, slina je lampi. Vi ulazite u mrak sa lampom. Moete znati sve ako se usredsredite;
svetlo je s vama. Ali lampa je kao baterijska lampa; ona nije plamen. Plamen baklje e dati
svetlo u svim pravcima; a lampa se usredsreuje u odreenom pravcu - gde god elite. Lampa
nema izbor, moete pogledati prema severu, i ona e onda pokazati sever. Moete gledati na
jug, i ona e onda otkriti jug. Ali sve etiri strane se ne otkrivaju zajedno. Ako pokreete
lampu prema jugu, onda je sever zatvoren. To je uzan tok svetla.
Ovo je bilo gledite Budinih sledbenika. Mahavirovi sledbenici su obino govorili da
on nije kao lampa, on ja kao baklja; svi pravci su otkriveni. Ali ja vie volim gledite Budinih
sledbenika. Kada je telo prisutno, vi ste sueni, ogranieni. Telo je ograniavanje. Vi postajete
kao lampa - jer ne moete videti iz ruku, samo moete videti iz oiju. Ako moete videti samo
iz oiju, ne moete videti iz svojih lea jer tamo nemate nikakvih oiju. Morate okrenuti svoju
glavu.
Sa telom sve je fokusirano i sueno. Svest je nefokusirana i tekua, tee u svim
pravcima, ali vozilo, telo, nije u svim pravcima - ono je uvek fokusirano, tako da vaa svet
takoe postaje suena na njega. Ali kada telo vie nije tu, a Buddha je napustio telo, onda
235

nema problema. Svi pravci se otkrivaju zajedno.

Ovo je stvar koju treba razumeti. Zbog toga ak i prosvetljena osoba moe biti voena,
jer prosvetljena osoba je jo privezana za telo, usidrena u telu, u skuenom telu, a Bog je
neogranien, lebdi u najviem nebu. Odatle on moe videti u svim pravcima. Odatle on moe
videti prolost, budunost, sadanjost. Odatle njegov pogled je vedar. Zbog toga on moe
pomoi.
Va pogled, ak i ako postanete prosvetljeni u telu, je zamagljen. Telo je svuda oko
vas. Status svesti je isti, unutarnja realnost svesti je ista, kvalitet svetlosti je isti. Ali jedno
svetlo je ogranieno na telo i postalo je usko; drugo svetlo uopte ni na ta nije ogranieno samo je lebdee svetlo. U najviim nebima, voenje je mogue.
Zato su majstorima potrebna uputstva od majstora majstora?
To je razlog.
Nisu li oni dovoljni u sebi kada su postigli prosvetljenje, ili su ovo stupnjevi
prosvetljenja takoe?
Oni su dovoljni. Oni su dovoljni da vode sledbenike; oni su dovoljni da pomau
poklonike. Nita nije potrebno. Ali ipak su ogranieni, a onaj ko je neogranien uvek je dobra
pomo. Vi ne moete gledati u svim pravcima; on moe gledati.
Vi se takoe kreete i posmatrate, ali to treba da bude uraeno. To je ono ta ja radim;
nemajui instrukcije odozgo, nikoga da me vodi, moram uvek da budem u pokretu osmatrajui iz tog pravca i onog pravca, gledajui u vas kroz mnogo stanovita tako da
potpuno moete biti sagledani. Moram da gledam kroz, ali se moram kretati oko vas. Samo
letimino sagledavanje nee pomoi jer kratak pogled e biti suen kroz telo. Ja imam baklju i
kreem se svuda okolo vas, posmatrajui sa svakog mogueg stanovita.
Na neki nain je to teko jer moram raditi vie. Ali je na neki nain vrlo lepo jer
moram raditi vie i moram posmatrati sa svakog mogueg stanovita. Saznao sam mnoge
stvari koje gotove instrukcije ne mogu uraditi. A kada majstor majstora, u Patanjalijevoj
ideologiji - Bog - daje instrukcije, on ne daje objanjenja; od daje jednostavno uputstva. On
jednostavno kae: Uradite ovo; ne radite ono.
Oni koji slede ove instrukcije, takoe e eleti gotovo, pripremljeno. Nuno je da bude
tako jer e rei: Uradi ovo. Oni nee imati objanjenje. I vrlo kodirane instrukcije e biti
date. Objanjenja su vrlo teka - a za njih takoe nema potrebe, jer kada su data s vieg
stanovita to je u redu. ovek samo treba da bude posluan.
Majstor je posluan majstoru majstora, a vi morate biti posluni majstoru. Neka
poslunost, pokornost sledi. To je kao vojna hijerarhija; nema mnogo slobode. Nije mnogo
dozvoljeno. Naredba je naredba. Ako traite objanjenje, vi ste neposluni. A to je problem,
jedan od najveih problema oveanstva s kojim sada mora da se suoi; sada ovek ne moe
biti posluan kao u prolosti. Vi ne moete jednostavno rei: Ne radi ovo; objanjenje je
potrebno. A nijedno obino objanjenje nee delovati. Vrlo autentino objanjenje je
potrebno, jer sama priroda uma oveanstva vie nije posluna. Sada je unutra ugraena
buntovnost; dete se sada raa neposluno.
Bilo je potpuno razliito u vreme Bude i Mahavire. Svako je uen da bude individua,
da stoji na svom vlastitom, da veruje u sebe. Poverenje je postalo teko. Poslunost nije
mogua. Ako neko sledi bez pitanja, mislite da je slepi sledbenik. On se kudi. Sada vam moe
pomoi samo majstor koji ima sva objanjenja - vie nego to traite, koji vas moe potpuno
isprazniti. Vi nastavljate da pitate, a on moe nastaviti da vam odgovara. Dolazi momenat
kada ste umorni od pitanja, i kaete, U redu, slediu.
Nikada ranije ovo nije bilo tako. To je bilo jednostavno; kada Mahavira kae: Uradi
ovo, vi uradite to. Ali to nije mogue, jednostavno zato to je ovek tako razliit. Moderan
um je neposluan um, a vi ga ne moete promeniti. Na taj nain evolucija ga je postavila, nita
u tome nije pogreno. Zbog toga su stari majstori otpadali s puta; niko ih nije sluao. Vi idete
kod njih. Oni imaju instrukcije, lepe instrukcije, ali ne daju nikakvo objanjenje. Instrukcije
236

treba da slede kao logiki zakljuak. Sva objanjenja prvo treba da budu data, a onda majstor
treba da kae: Prema tome, uradi ovo.
To je dugaak proces, ali tako je kako jeste. Nita se ne moe uraditi. U nekom smislu
to je lep rast, jer kada jednostavno imate poverenje, vae poverenje nema u sebi obazrivosti,
nema napetosti u sebi. Vae poverenje nema otrine u sebi. Ono je bezlino, nema tonaliteta u
sebi, nema boje u sebi. To je samo sivo. Ali kada moete sumnjati, moete raspravljati,
moete rasuivati i majstor moe zadovoljiti sve vae razloge, argumente i sumnje, onda se
javlja poverenje koje ima svoju vlastitu lepotu jer je postignuto naspram pozadine sumnje.
Nasuprot svih sumnji to je postignuto, protiv svih izazova to je postignuto. To je bila
borba. To nije bilo jednostavno i jeftino; to je bilo skupo. Kada postignete neto posle duge
borbe, to ima svoju vlastitu vrednost. Ako jednostavno dobijete, naete to kako lei na putu i
odnesete kui, to nema lepotu. Ako bi imalo kohinoora svuda na zemlji, ko bi mario da ih
odnese kui? Ako bi kohinoor bio samo obian belutak koji lei svuda, ko bi onda mario (za
njega)?
U davnim danima, vera je bila slina oblucima svuda po zemlji. Sada ona mora da
bude kohinoor. Sada treba da bude dragoceno postignue. Instrukcije nee pomoi. Majstor
mora da bude tako dubok u svojim objanjenjima da vas iscrpi. Ja vam nikada ne kaem da ne
pitate. Zapravo, ba je drugaiji sluaj. Ja vam kaem pitajte, a vi ne nalazite pitanja.
Ja u izneti na povrinu sva mogua pitanja iz vaeg nesvesnog, i objasniu ih. Niko
vam ne moe rei da ste slepi sledbenik. Neu vam dati ni jednu jedinu instrukciju bez
potpunog zadovoljenja vaeg zdravog razuma - ne, jer vam to nee pomoi ni na koji nain.
Instrukcije su date od majstora majstora, ali one su samo citirane rei - sutre: Uradi
ovo; nemoj uraditi ono. U novom dobu, to nee pomoi. ovek je tako racionalan, da sada,
ak i ako poduavate iracionalnost morate da prosuujete o tome. To je ono to ja radim: uim
vas apsurdnosti, iracionalnom, uim vas misterioznom - a kroz razum. Va razum tako mnogo
treba da bude iskorien da vi sami postanete svesni da je to besplodno - odbacite to. Toliko
vam se mora govoriti o vaem razumu da budete nahranjeni, snabdeveni s njim; vi ete ga
odbaciti sami, ne kroz poduavanje.
Jer pouka vam moe biti data, ali vi ete prianjati. To nee pomoi. Ja vam neu rei:
Samo verujte meni. Ja kreiram celu situaciju u kojoj vi ne moete initi drugaije, moraete
da imate poverenje. Za to e trebati vreme - malo due - nego za jednostavnu poslunost. Ali
to vredi.
Tree pitanje:
Mi, u naoj nesvesnosti i egoistinom stanju, nismo uvek u dodiru sa majstorom. Ali,
da li je majstor uvek u dodiru s nama?
Da, jer majstor je u dodiru sa sva vaa etiri sloja. Va svesni sloj je samo jedan od
etiri sloja. Ali to je mogue samo kada ste se predali i prihvatili njega kao vaeg majstora ne pre toga. Ako ste upravo uenik, koji ui, onda kada ste u dodiru, majstor je u dodiru; kada
niste u dodiru, on takoe nije u dodiru.
Mora da se razume, ovaj fenomen... Vi imate etiri uma; nad um koji je najverovatnije
iz budunosti, od koga nosite samo seme - nita nije isklijalo - samo seme, samo
potencijalnost. Onda svesni um - samo mali fragmenat s kojim vi razumete, razmiljate,
odluujete, prosuujete, sumnjate, verujete - ovaj svesni um je u dodiru sa majstorom kome se
niste predali. Dakle, kad je on u dodiru, majstor je u dodiru. Ako on nije u dodiru, onda
majstor nije u dodiru. Vi ste uenik, a niste uzeli majstora kao majstora. Jo mislite o njemu
kao o uitelju.
Uitelj i uenik postoje u svesnom umu. Nita ne moe biti uinjeno jer vi niste
otvoreni; zatvorena su sva vaa troja vrata. Nadsvest je samo seme; ne moete otvoriti njena
vrata.
Podsvesno je upravo ispod svesnog. To je mogue ako volite. Ako ste ovde sa mnom
samo zbog vaeg miljenja i rasuivanja, vaa svesna vrata su otvorena. Kada ih otvorite, ja
237

sam prisutan. Ako ih ne otvorite, ja sam spolja; ne mogu ui. Upravo ispod svesnog je
nesvesno. Ako ste u ljubavi sa mnom - ne samo u odnosu uitelja i uenika ve mnogo
prisnije, u fenomenu slinom ljubavi - onda su podsvesna vrata otvorena. Mnogo puta svesna
vrata ete zatvoriti. Vi ete raspravljati protiv mene; biete ponekad negativni; ponekad ete
biti protiv mene. Ali to ne mari. Nesvesna vrata ljubavi su otvorena i ja mogu ostati u dodiru s
vama.
Ali to takoe nisu savrena vrata, jer ponekad vi me moete mrzeti. Ako me mrzite,
zatvorili ste ta vrata takoe. Ljubav postoji, ali nasuprot tome, mrnja takoe postoji - ona je
uvek s ljubavlju. Druga vrata e biti vie otvorena nego prva - jer prva menjaju svoja
raspoloenja tako brzo da vi ne znate... Svakog momenta se to menja. Maloas jednog
momenta je to bilo ovde, sledeeg trenutka nije tu; to je trenutna pojava.
Ljubav je malo dua. Ona takoe menja svoja raspoloenja, ali njena raspoloenja
imaju due periode. Ponekad ete me mrzeti. U trideset dana gotovo e biti osam dana - jednu
sedmicu i etiri dana vi ete me mrzeti. Ali tri sedmice je otvoreno. S razumom, sedmica je
predugaka; ona je venost. S razumom je jedan momenat za, drugi momenat protiv; na taj
nain on se kree. Ako su druga vrata otvorena i vi ste u ljubavi sa mnom, ak i ako su vrata s
razumom zatvorena, ja mogu ostati u kontaktu.
Trea vrata su ispod podsvesti; to je nesvesno. Razum otvara prva vrata - ako se
oseate ubeeni sa mnom. Ljubav otvara druga vrata koja su vea od prvih - ako ste u ljubavi
sa mnom; ne ubeeni, nego u ljubavi - oseajui privlanost, bliskost, harmoniju, naklonost.
Trea vrata otvaraju predanost, ako sam vas ja inicirao, ako ste uskoili u sanyasu, ako
ste skoili i rekli mi: Sada - sada ti budi moj um. Sada preuzmi uzde moje. Sada me vodi a ja
u te slediti. Neete uvek biti sposobni da radite to, ali upravo sam gest da ste se predali
otvara trea vrata.
Trea vrata ostaju otvorena. Vi moete biti protiv mene racionalno. To nije vano; ja
sam u dodiru - jer trea vrata uvek ostaju otvorena. Vi ste se predali. Vrlo je teko zatvoriti
trea vrata - vrlo, vrlo teko. Teko ih je otvoriti, teko ih je zatvoriti. Teko ih je otvoriti, ali
nije toliko teko kao zatvoriti ih. Ali ona takoe moraju biti zatvorena jer ste ih otvorili. To
takoe moe biti zatvoreno. Moete odluiti jednog dana da uzmete svoju predanost natrag.
Ili, moete otii i predati sebe nekome drugom. Ali to se nikada - gotovo nikada - ne dogaa,
jer s ovo troje vrata majstor radi da otvori etvrta vrata.
Stoga je vrlo... gotovo da je nemogue da ete uzeti svoju predanost natrag. Pre nego
to je uzmete, on mora da je otvorio etvrta vrata koja su iznad vas. Vi ih ne moete otvoriti,
ne moete ih zatvoriti. Za vrata koja otvorite, vi postajete majstor da ih takoe zatvorite. Ali
etvrta nema nita da ine s vama. To je nadsvest. Sva ova troje vrata potrebno je otvoriti tako
da majstor moe iskovati, krivotvoriti klju za etvrta vrata, jer vi nemate klju, inae vi sami
ih ne moete otvoriti. Majstor mora da izmisli, krivotvori; to je krivotvorenje jer sam vlasnik
nema klju.
Ceo napor majstora je da ima dovoljno vremena od ovih troja vrata da bi proao
etvrta, iskovao klju i otvorio ih. Jednom kada su otvorena, vas vie nema. Ne moete uraditi
nita. Moete izgubiti sva troja vrata - on ima klju za etvrta i uvek je u kontaktu. Onda ak i
kada umrete, to nije vano. Vi idete do samog kraja zemlje, odlazite na mesec, nema nikakve
razlike; on ima klju za etvrta vrata. Zapravo, pravi majstor nikada ne dri klju. On
jednostavno otvara etvrta i baca klju u okean. Dakle, ne postoji mogunost da se ukrade i da
se ita uradi. Nita se ne moe uraditi!
Ja imam iskovan klju od etvrtih vrata od mnogih vas, i bacio sam ga, stoga, ne
uznemiravajte se nepotrebno; to je beskorisno, sada nita ne moe da se uradi. Jednom kada
su etvrta vrata otvorena, onda nema problema. Svi problemi postoje pre toga, jer u samom
zadnjem momentu majstor je spremio klju, jer klju je teak...
Za milione ivota vrata su bila zatvorena; sakupila su sve vrste re. To izgleda kao zid,
ne kao vrata. Teko je nai gde je brava, a svako ima posebnu bravu, tako da ne postoji kalauz
za sve. Nijedan klju nee pomoi jer svako je individualan, kao va otisak palca. Niko nema
nigde taj otisak - ni u prolosti niti u budunosti. Va otisak prsta e jednostavno biti va,
jedinstveni fenomen. Nikada se ne ponavlja.
238

Vaa unutranja brava je takoe kao va otisak palca - apsolutno individualna; nikakav
kalauz ne moe pomoi. Zbog toga je majstor potreban, jer glavni klju (kalauz) ne moe da
se kupi. Inae, jednom kada se klju naini, svaka vrata bi mogla da se otvore. Ne, svako ima
poseban tip vrata, odvojen tip vrata - svoj vlastiti sistem za zakljuavanje - a vi morate traiti i
nai, i iskovati klju, specijalan klju za sebe.
Jednom kada su otvorena vaa etvrta vrata, onda je majstor u stalnom dodiru s vama.
Moete potpuno da ga zaboravite; to ne ini razliku. Moete da ga ne zaboravite; to ne ini
nikakvu razliku. Ako je majstor napustio telo; to ne ini razliku. Gde god on jeste, gde god ste
vi, vrata su otvorena. A ova vrata postoje izvan vremena i prostora. Zbog toga je to nad-um, to
je nadsvest.
Mi u svojoj nesvesnosti i u svom egoistinom stanju nismo uvek u dodiru sa
majstorom, ali da li je majstor uvek u dodiru s nama?
Da, ali samo kada su etvrta vrata otvorena. Inae, s treim vratima, on je vie ili
manje u kontaktu. S drugim vratima, pola vremena je gotovo u kontaktu. S prvim vratima,
samo je trenutno u kontaktu.
Stoga dozvolite mi da otvorim vaa etvrta vrata - a etvrta vrata se otvaraju u
odreenom trenutku. To je trenutak kada su sva vaa troja vrata otvorena. Ako su samo jedna
vrata zatvorena, etvrta se ne mogu otvoriti. To je matematika zagonetka. A ovaj uslov je
potreban; vaa prva, svesna vrata su otvorena; vaa druga vrata su otvorena - vaa podsvest,
vaa ljubav - vi ste se predali, naini ste korak u inicijaciji, vaa trea, nesvesna vrata su
otvorena.
Kada su svo troje vrata otvorena, kada su u odreenom momentu svo troje vrata
otvorena, etvrta se mogu otvoriti. Dakle, dogaa se da dok ste budni, etvrta vrata je teko
otvoriti. Samo onda dok ste uspavani. Stoga moj pravi rad nije tokom dana. On je tokom noi
kada vrsto uspavani hrete, jer onda ne stvarate nikakvu nevolju. vrsto ste uspavani. Ne
pametujete niti rasuujete protiv. Vi ste zaboravili za rasuivanje.
U dubokom snu vae srce funkcionie dobro. Vie ste ljubazni nego kada ste budni, jer
kada ste budni mnogi strahovi vas okruuju. A zbog straha ljubav nije mogua. Kada ste
vrsto uspavani, strah iezava, ljubav cveta. Ljubav je nono cvee. Mora da ste gledali
nonu kraljicu - cvet koji cveta nou. Ljubav je nona kraljica. Ona cveta nou - zbog vas;
nema drugog razloga. Ona moe cvetati danju, ali onda vi morate promeniti sebe. Ogromna
promena je potrebna, pre nego to ljubav moe da procveta danju. Zbog toga vidite da kada su
ljudi opijeni vie su zaljubljeni, puni ljubavi. Idite u krmu gde su ljudi previe popili; oni su
gotovo uvek puni ljubavi. Pogledajte dvojicu pijanaca koji se kreu ulicom kako vise jedan
drugom o rame; tako odano - kao da su jedno! Uni su uspavani.
Kada se ne bojite, ljubav cveta. Strah je otrov. A kada uronite duboko u spavanje, vi
ste ve predani jer spavanje je predanost. Ako ste se predali majstoru, on moe ui u vae
spavanje. Neete moi ak ni da ujete njegove korake. Moe ui mirno i delovati. To je
krivotvorenje, upravo kao kada lopovi uu nou dok spavate. Majstor je lopov. Kada ste
vrsto uspavani i ne znate ta se dogaa, on ulazi u vas i otvara etvrto stanje, (ili etvrta
vrata).
Jednom kada je etvrti um otvoren, onda nema problema. Svaki napor i svaka nevolja
koju moete stvoriti, moete stvoriti samo pre otvaranja etvrtog uma. etvrto je taka bez
povratka. Jednom kada je etvrto otvoreno, majstor moe dvadeset i etiri sata biti s vama nema problema.
Pitanje etvrto:
Kada ovek moe odsei elje bez njihovog potiskivanja?
elje su snovi; one nisu realnost. Vi ih ne moete ispuniti, ne moete ih potisnuti, jer
da bi se ispunila neka stvar ona mora biti realna; da bi se potisnula odreena stvar takoe
239

treba da bude realna. Realne potrebe mogu biti ispunjene i mogu biti potisnute. elje niti
mogu biti ispunjene niti mogu biti potisnute. Pokuajte da razumete ovo, jer je ovo vrlo
sloeno.
elja je san. Ako razumete ovo, to iezava. Nije potrebno potiskivati to. Zato bi bilo
nuno potiskivati elju? Vi elite da postanete vrlo poznati; to je san, elja, jer telo ne mari da
bude uveno. Zapravo, telo veoma pati kada postanete slavni. Onda nema mira. Onda ste
neprekidno zabrinuti, uznemiravani od drugih, jer ste tako slavni.
Volter je negde zapisao: Kada nisam bio uven, imao sam obiaj da se molim Bogu
svakog dana da me uini poznatim, ovako: Uini me slavnim. Ja sam niko, stoga uini mi da
budem neko. A onda kada sam postao slavan, poeo sam da molim: Dovoljno je, dovoljno;
uini da opet budem niko - jer sam ranije obino iao ulicama Pariza i niko me nije gledao, a
ja sam se oseao tako tunim. Niko nije obraao nikakvu panju na mene - kao da uopte
nisam postojao. Ulazio bih u restorane i izlazio van; niko, ak ni kelneri nisu obraali panju
na mene.
ta je sa kraljevima? Oni ne znaju da je Volter postojao. Onda sam ja postao slavan,
pisao je on. Onda je bilo teko kretati se ulicom, jer ljudi bi se sakupili. Bilo je teko ii bilo
kuda. Bilo je teko otii u restoran i uzeti hranu na miru. Gomila bi se okupila.
Doao je trenutak kada mu je gotovo bilo nemogue da izae iz kue, jer u to vreme
vladalo je praznoverje u Parizu, u Francuskoj, da ako moete dobaviti komadi platna od vrlo
slavnog oveka i od toga nainite medaljon, to je srea. Gde god da je iao, vraao se go, jer
ljudi bi raskidali njegovu odeu - takoe bi mu povreivali i telo. Kada bi dolazio iz nekog
drugog grada u Pariz ili odlazio iz njega, bila je nuna policija da ga dovede kui.
Stoga je on imao obiaj da moli: Nisam bio u pravu. Uini da jednostavno opet
budem niko, jer ne mogu otii da posmatram reku. Ne mogu izai van da posmatram raanje
sunca, ne mogu se popeti na brdo, ne mogu se kretati. Postao sam zatvorenik.
Oni koji su slavni uvek su zatvorenici. Telu ne treba da bude slavno; telo je tako
apsolutno u redu; njemu ne treba nita slino takvim besmislenim stvarima. Ono trai
jednostavne stvari - hranu; treba mu voda da pije; treba mu sklonite kada je previe toplo, da
se skloni ispod; njegove potrebe su vrlo, vrlo jednostavne. Svet je lud zbog svojih elja, ne
zbog potreba. I ljudi polude. Nastavljaju da reu svoje potrebe, a rastu i uveavaju se njihove
elje. Ima ljudi koji su sveli svoju ishranu na jedan obrok dnevno, ali ne mogu ostaviti svoje
novine, ne mogu prestati da idu u bioskop, ne mogu prestati da pue. Mogu ostaviti hranu potrebe se mogu ostaviti - elje ne mogu. Um je postao despot.
Telo je uvek lepo; zapamtite to. Ovo je jedno od osnovnih pravila koje vam dajem
neuslovljeno, istinito pravilo, apsolutno istinito, kategorino istinito: telo je uvek lepo, um je
ruan. Nije telo to koje treba da se menja. Nema niega da se menja u njemu. To je um. A um
stvara elje. Telo ima potrebe, ali telesne potrebe su stvarne potrebe.
Ako elite da ivite, vama treba hrana. Slava nije potrebna za ivot, potovanje nije
nuno da se bude iv. Vama ne treba da budete vrlo velik ovek, ili vrlo veliki slikar - slavan,
poznat celom svetu. Vama ne treba da budete dobitnik Nobelove nagrade, jer Nobelova
nagrada ne ispunjava nijednu potrebu u telu. Ako elite da odbacite potrebe, moraete da ih
suzbijete - jer one su realne. Ako postite moraete da potisnete glad. Onda postoji
potiskivanje, svako potiskivanje je borba unutra, vi elite da ubijete telo, a telo je vae sidro,
va brod koji e vas odvesti do druge obale. Telo dri blago, seme boanskog u vama,
zatieno. Hrana je potrebna za zatitu, voda je potrebna, sklonite je potrebno, udobnost je
potrebna - za telo, jer um ne eli nikakvu udobnost.
Pogledajte moderan nametaj, on uopte nije udoban, ali um kae: Ovo je moderno, a
ta vi radite sedei u staroj stolici? Svet se promenio i moderan nametaj je doao. Moderan
nametaj je zaista udan. Oseate se neudobno u njemu, ne moete sedeti dugo u njemu. Ali je
moderan. Um kae moderno mora biti tu, jer kako moete biti izvan vremena. Budite dorasli
vremenu.
Moderna odea je neudobna, ali je savremena, i um kae da morate pratiti modu. Ljudi
su nainili toliko mnogo runih stvari zbog mode. Telu ne treba nita; ovo su potrebe uma, a
vi ih ne moete ispuniti - nikada, jer su nerealne. Samo nerealno ne moe biti ispunjeno. Kako
240

moete ispuniti nerealnu potrebu koja zapravo ne postoji? Od kakve je potrebe slava? Samo
meditirajte na tome. Zatvorite svoje oi i pogledajte. Gde je potreba u telu? Kako e vam
pomoi ako ste poznati? Hoete li biti zdraviji ako ste uveni? Hoete li biti tii, smireniji,
ako ste slavni? ta ete iz toga dobiti?
Uvek telo stvara kriterijum. Kad god um kae neto, pitajte telo: ta ti kae? Ako
telo kae: Besmisleno je, odbacite to. U njemu nema potiskivanja jer je to je jedna nerealna
stvar. Kako moete potisnuti jednu nerealnu stvar? Ujutru ustanete iz kreveta i seate se sna.
Morate li da ga potisnete, ili morate da ga ispunite? A u tom snu ste sanjali da ste postali
vladar celoga sveta. Dakle ta da se radi? Treba li da pokuate? Inae javlja se pitanje: Ako
ne pokuamo, onda je to potiskivanje. Meutim, san je san. Kako moete potisnuti san? San
iezava sam. Treba da budete samo svesni. Morate samo znati da je to san. Kada je san samo
san i spoznat je kao takav, on iezava.
Pokuajte da otkrijete ta je elja, a ta potreba. Potreba je orijentisana na telo, elja
nema orjentaciju na telo. Ona nema korenje. Ona samo lebdi u umu. Gotovo uvek potrebe
vaeg tela dolaze iz vaeg tela, a potrebe vaeg uma dolaze od drugih. Neko kupuje lepa kola.
Neko drugi je kupio lepa kola, jedna strana kola, i sada vaem umu treba poticaj. Kako to
moete dopustiti?
Mula Nasrudin je vozio kola, a ja sam sedeo s njim. Onog momenta kada smo uli u
susedstvo - bio je vrlo topao letnji dan - odmah je zatvorio prozore na kolima. Pitao sam: ta
radi? On je odgovorio: ta misli? Treba li da dozvolim mojim susedima da saznaju da
nemam klimu u autu?
Znojio se, ja sam se znojio takoe s njim. Bilo je kao u penici, vrelo, ali kako moete
dopustiti da susedi znaju da nemate kola sa klimom? To je potreba uma. Telo kae: Odbaci
to, jesi li lud? To je znojenje. On kae: Ne. Sluajte telo; nemojte sluati um. Potrebe uma
su stvorili drugi svuda oko vas; oni su nepromiljeni, tupi, blesavi.
Potrebe tela su lepe, jednostavne. Zadovoljite potrebe tela; nemojte ih suzbijati. Ako
ih suzbijate, postaete sve vie i vie bolesni, oboleli. Nikada se ne brinite o potrebama uma;
jednom kada saznate da je ovo potreba uma... a ima li ikakvih tekoe da se to zna? U emu je
tekoa? Tako je jednostavno saznati da je ovo potreba uma. Jednostavno pitajte telo;
istraujte u telu; naite koren. Postoji li ikakav koren u tome?
Izgledaete luckasto. Svi vai kraljevi i carevi su budalasti. Oni su klovnovi; samo
pogledajte. Odeveni sa hiljadu medalja, izgledaju luckasto. ta oni rade? A za to su patili
dugo. Da postignu to, proli su kroz tako mnogo bede i jo uvek su jadni. Moraju biti jadni.
Um predstavlja vrata za pakao, a vrata nisu nita drugo do elja. Ubijte elju. Neete poiniti
krvoprolie jer elje su beskrvne. Ali ako ubijete potrebe, poiniete krvoprolie. Ubijanjem
potreba postepeno ete umirati. Ubijanjem elje neete umreti. Upravo, naprotiv, postaete
slobodniji. Vie slobode e doi iz odbacivanja elja. Ako moete postati ovek potreba, a ne
elja, vi ste ve na stazi i nebo nije daleko.

241

Poglavlje 7

PREPREKE ZA MEDITACIJU
Izlaganje 7. januara 1975. u dvorani Buda.
Bolest, enja, iznemoglost, sumnja, nemarnost, lenjost, senzualnost, obmana, nemo i
nestabilnost su prepreke koje remete um. (I, 30)91
Muka, tuga, beznadenost, nervoza i nepravilno disanje jesu simptomi poremeenog
uma. (I, 31)92
Da biste uklonili ove, meditirajte na jednom naelu. (I, 32)93
Patanjali veruje - i ne samo da veruje, on takoe zna - da je zvuk osnovni element
egzistencije. Ba kao to fiziari kau da je elektricitet osnovni elemenat, yogini kau da je
zvuk osnovni elemenat. Oni se slau jedni s drugima na suptilan nain.
Fiziari kau da zvuk nije nita do modifikacija elektriciteta a yogini kau da
elektricitet nije nita drugo do modifikacija zvuka. Onda su i jedni i drugi u pravu. Zvuk i
elektricitet su dve forme jedne pojave, i za mene taj fenomen jo nije poznat i nee ikada biti
poznat. Bilo ta da mi znamo to e biti samo modifikacija toga. To moete nazvati
elektricitetom, moete to zvati zvukom, moete to nazvati vatrom kao Heraklit, moete to
nazvati vodom kao Lao Ce; to zavisi od vas. Ovo su sve modifikacije - oblici bezoblinog. To
bezoblino e uvek ostati nepoznato.
Kako moete znati bezoblino? Znanje je mogue samo kada postoji forma. Kada
neto postane vidljivo, onda to moete znati. Kako moete nevidljivo nainiti objektom
saznanja? Sama priroda nevidljivosti je da on ne moe biti opredmeen. Ne moete ga
oznaiti, ni gde je, ni ta je. Samo neto vidljivo moe postati objekt saznanja.
Dakle, kad god je neto znano, to e biti samo modifikacija nepoznatog. Nepoznato
ostaje nepoznato. To je nesaznatljivo. Dakle, od vas zavisi ta nazivate time, i zavisi od
namene koju ete tome dati. Za yogina elektricitet nije relevantan. On deluje u unutranjoj
laboratoriji bia. Tamo je zvuk mnogo vaniji, jer kroz zvuk on moe promeniti unutra mnoge
pojave i, kroz zvuk, moe takoe promeniti unutranji elektricitet. Yogini to nazivaju pranom
- unutranjom bioenergijom ili bio-elektricitetom. Kroz zvuk to moe odmah biti promenjeno.
Zbog toga, kada sluate klasinu muziku oseate da vas izvesna tiina okruuje;
unutranja energija vaeg tela je promenjena. Sluajte ludog oveka i vi ete osetiti da takoe
postajete ludi; jer je telesni elektricitet ludog oveka u haosu a njegove rei i zvukovi prenose
taj elektricitet. Ako sedite sa prosvetljenim ovekom, odjednom ete osetiti da se unutra u
vama sve dogaa u ritmu. Iznenada ete osetiti kako se javlja u vama drugaiji kvalitet
energije.
Zbog toga Patanjali kae da ponavljanje Aum i meditacija na Aum unitava sve
prepreke. ta su prepreke? Sada on opisuje svaku prepreku, i kako se one mogu unititi
ponavljanjem zvuka Aum i meditirajui na njemu; to emo mi morati da prouimo.
91

I, 30: Humoralni poremeaji (vyadhi), malodunost, sumnjiavost, nehaj, tromost, nezajaljivost, pomuenost
uvianja (bhrantidarana), nemo da se napreduje [na putu ka konanom cilju], nesposobnost da se [ono
dostignuto] odri - [sve to] su [oblici] duevne neusredsreenosti (cittavikepa). To su te smetnje [o kojima je
re u prethodnom aforizmu].
92
I, 31: Opta nelagodnost (duhkha), nezadovoljstvo, uznemirenost, neuravnoteenost udaha i izdaha prate
pomenutu neusredsreenost.
93
I, 32: Da bi otklonio ove [prepreke joginu se preporuuje] praktikovanje [unutranjeg] objedinjavanja
(ekatattvabhyasa).
242

Bolest, malaksalost, sumnja, nemar, lenjost, senzualnost, obmana, nemo i

nestabilnost, prepreke su koje remete um.
Uzeemo svaku od njih; na primer bolest. Za Patanjalija bolest (disease) znai disease. To je ne-ritmiki tok vae unutranje bio-energije. Oseate se neudobno. Ako se ova
neudobnost, ova bolest nastavi, pre ili docnije obuzee vae telo. Patanjali se sasvim slae sa
akupunkturom, a u Sovjetskoj Rusiji ovek po imenu Kirlian apsolutno bi se sloio sa
Patanjalijem. Sva tri pravca... Akupunktura nije zainteresovana za prosvetljenje, ali joj je
vano kako telo postaje bolesno, kako dolazi do bolesti. Ona je ustanovila sedam stotina
taaka na telu, gde unutranja bioenergija dodiruje fiziko telo - te dodirne take - njih sedam
stotina svuda su po telu.
Kad god elektricitet ne krui u ovih sedam stotina taaka - ima nekih prekida, nekoliko
taaka vie ne funkcionie, kroz nekoliko taaka elektricitet se vie ne kree, postoje blokade,
elektricitet je preseen, ne krui - onda dolazi do bolesti. Tako akupunktura veruje da bez
ikakvih lekova, bez ikakvog tretmana, ako dozvolite bioenergiji da tee u krugu, bolest
iezava. A za pet hiljada godina... akupunktura je roena kada je Patanjali bio iv.
Kao to sam vam rekao, pre dve hiljade i pet stotina godina nastupio je vrhunac
ljudske svesti. To se dogodilo u vreme Bude: u Kini Lao Ce, uang Ce, Konfuije; u Indiji
Buda, Mahavira i drugi; u Grkoj Heraklit; u Iranu Zaratustra; tada se desilo najvie udo. Sve
religije koje sada vidite u svetu potiu iz tog momenta ljudske svesti. Iz tog vrha Himalaja
reke svih religija su potekle za ove dve hiljade petsto godina.
Upravo, dve hiljade petsto godina pre Bude, desilo se isto udo. Patanjali, Riab zaetnik ainizma - Vede, Upanishade, akupunktura u Kini, yoga u Indiji i tantra; sve se to
dogodilo. Oni su dostigli vrhunac. Nikada taj vrhunac nije ponovo prevazien. Iz te davne
prolosti, pet hiljada godina unatrag, yoga, tantra, akupunktura su potekli kao reke.
Postoji odreena pojava koju Jung zove sinhronicitet. Kada odreeni princip
nastane, ne postaje samo jedna osoba svesna toga - ve mnogi na zemlji, kao da je cela zemlja
spremna to da primi. Pria se da je Ajntajn rekao: Da ja nisam otkrio teoriju relativiteta, za
jednu godinu neko drugi bi je otkrio. Zato? Jer mnogi su ljudi u svetu radili u istom pravcu.
Kada je Darvin otkrio teoriju evolucije da se ovek razvio od majmuna, da postoji
neprekidna borba za preivljavanje jaeg, drugi ovek - Wallace Russell - isto je to otkrio. On
je bio na Filipinima, i bili su takoe prijatelji, ali za mnogo godina nisu znali na emu drugi
radi. Darvin je radio dvadeset godina neprekidno, ali je on bio lenj ovek. Imao je mnoge
fragmente i sve je bilo spremno, ali od toga nije nainio knjigu koju bi predstavio naunom
drutvu tog vremena.
Prijatelji su govorili: Uradi to. Inae neko drugi e to uraditi. Onda je jednog dana
primio pismo sa Filipina u kome je Rasel izloio celu teoriju. On mu je bio prijatelj, ali su
obojica radili odvojeno. Nikada nisu znali da obojica rade na istom istraivanju. Tada se
uplaio, ta da radi! Zato to moe postati pronalaza, a ve dvadeset godina zna princip
istraivanja. Pourio je, na neki nain rukovoen tom situacijom da napie izvetaj, da
predstavi istraivanje naunom drutvu.
Posle tri meseca, svi su postali svesni da je Rasel to takoe otkrio. Rasel je takoe bio
veoma divna osoba. Objavio je da otkrie pripada Darvinu, budui da je dvadeset godina
istraivao, bez obzira da li to prezentirao ili ne... Ipak on je pronalaza.
A to se deava mnogo puta. Iznenada misao postaje vrlo ugledna, kao da misao
pokuava da se ukoreni negde u materici. A obiaj je prirode, da nikada ne preuzima rizik.
Jedan ovek moe da ne uspe, da ne postigne cilj; onda mnogi ljudi moraju pokuati. Priroda
nikada ne preuzima rizik. Drvo e baciti milione semenki. Jedna semenka moe da ne uspe,
moda nee pasti na pravo tle, moe biti unitena, ali milioni semenki - ne postoji mogunost
da sve semenke budu unitene.
Kada vodite ljubav, u jednoj ejakulaciji milioni semenki ovek izbaci - jedno od njih
e stii do jajeta ene - ali od miliona. Gotovo u svakoj ejakulaciji ovek ispusti onoliko
semena koliko je upravo sada ljudi na zemlji. Jedan ovek iz jedne ejakulacije moe dovesti
243

do roenja cele zemlje, populaciju cele zemlje. Priroda ne rizikuje. Ona pokuava na mnogo
naina. Jedan moe da ne uspe, dvoje mogu da ne uspeju, milioni mogu da ne postignu cilj;
ali sa milionima, barem jedan e stici i ostati u ivotu.
Jung je otkrio princip koji se zove sinhronicitet. To je retka stvar. Mi znamo jedan
princip uzroka i posledice; uzrok proizvodi posledicu. Sinhronicitet kae da kad god se neto
dogodi, paralelno s tim mnoge sline stvari se dogode. Ali mi ne znamo zato se to deava, jer
to nije pojava uzroka i posledice. Oni nisu povezani jedan s drugim kao uzrok i posledica.
Kako moete povezati Buddhu i Heraklita? Ako ne po istom principu. Buddha nikada
nije uo o Heraklitu; ne moemo ak ni zamisliti da je Heraklit znao o Budi. Oni su iveli u
odvojenim svetovima. Nije bilo komunikacije. Ali isti tok principa, egzistencija slina reci,
trenutna egzistencija obojicu je dala svetu. Oni nisu prouzrokovali jedno drugo. Oni su
paralelni. Sinhronicitet postoji kao da cela egzistencija u tom momentu eli da proizvede
odreen princip i eli da ga manifestuje, a to nee zavisiti samo od Bude ili samo od
Heraklita; mnogi e to pokuati. Bilo je takoe i drugih koji su otili u zaborav; nisu bili tako
poznati. Buddha i Heraklit postali su najistaknutiji. Oni su bili najmoniji majstori.
U danima Patanjalija, nastao je princip. Moete ga nazvati principom prane bioenergije. U Kini to je uzelo formu akupunkture, u Indiji je uzelo oblik itavog sistema
yoge. Kako se to deava, kada telesna energija ne tee ispravno, da se vi oseate neudobno?
Jer procep postoji u vama, odsustvo, oseate da neto nedostaje. Ovo je zapoinjanje bolesti.
Prvo e se osetiti u umu. Kao to sam vam rekao, osetie se prvo u svesti.
Ne morate biti svesni toga; to e prvo doi u vaim snovima, u vaim snovima
videete bolest, bolesno stanje, neko umire, neto je nepovoljno. None more e se javiti u
vaem nesvesnom, jer nesvesno je najblie telu i najblie prirodi. Iz nesvesnog, to e doi do
podsvesnog; onda ete biti razdraeni. Osetiete da zvezde gree, sve to inite odvija se
pogreno. eleli bi da volite osobu, i pokuavate voleti ali ne moete. eleli biste da
pomognete nekome, ali samo smetate. Sve ide pogreno.
Vi mislite o nekom loem uticaju, od neke zvezde na nebu - ne - neto u podsvesnom,
neto neudobno, i vi postajete iritirani, ljuti, a uzrok je negde u nesvesnom. Vi nalazite uzrok
negde drugde. Onda uzrok dolazi do svesnog. Onda poinjete da oseate da ste bolesni, onda
se to pobudi, prenese i pokrene u telu. To se uvek prenese na telo, i odjednom osetite da ste
bolesni.
U Rusiji je neobian naunik, fotograf Kirlian, otkrio da pre nego to osoba postane
bolesna, est meseci pre, bolest moe da se fotografie. To e biti jedno od najveih otkria u
svetu dvadesetog veka. To e preobraziti itav koncept o oveku, bolesti, medicini, svemu. To
je revolucionaran koncept. On je radio na tome trideset godina i gotovo je sve nauno
dokazao, da kada bolest doe u telo, prvo doe u elektrinu auru oko tela. Procep dolazi do...
Vi ete moda imati tumor u stomaku posle est meseci. Sada odmah ne postoji
osnova. Nijedan naunik ne moe nai nita pogreno u vaem stomaku; sve je u redu, nema
problema. Moete biti paljivo ispitani i vi ste u redu. Ali Kirlian je fotografisao telo na vrlo
osetljivoj fotografskoj ploi; on je razvio najosetljivije foto ploe. Na toj fotografskoj ploi ne
fotografie se samo vae telo, nego i aura svetla koju uvek nosite oko tela. A u toj auri, pored
stomaka postoji upljina u auri - ne tano u fizikom telu, ali neto je poremeeno.
Onda se na osnovu toga moe predvideti da e za oko est meseci nastati tumor. A
posle est meseci kada se tumor pojavi u telu, x-zraci pokazuju istu sliku kao to je on nainio
pre est meseci. Dakle Kirlian kae da se bolest moe predvideti a da se ne bude bolestan - i
da se moe izleiti pre nego to se pojavi u telu, ako je aura tela u veem opticaju, kruenju.
On ne zna kako se to moe izleiti; akupunktura zna, Patanjali zna kako se to moe izleiti.
Za Patanjalija bolest u telu jeste smetnja u auri tela, u prani, u bioenergiji, u
elektricitetu vaeg tela. Zbog toga kroz Aum moe da se izlei. Ponekad sedite usamljeni u
hramu. Idite u neki stari hram gde niko ne odlazi, ispod kupole - kupola je kruna ba da bi
odraavala zvuk - dakle sednite ispod nje, pevajte glasno Aum i meditirajte na njemu. Pustite
da se zvuk odbija natrag i pada na vas kao kia, i odjednom ete posle nekoliko minuta osetiti
da vam telo postaje smireno, mirno, utiano; telesna energija se smirila, staloila.
Prva stvar je bolest. Ako ste vi bolesni u svojoj prana energiji, ne moete otii daleko.
244

Kako moete otii daleko sa boleu koja visi oko vas kao oblak? Ne moete ui u dublja
podruja. Potrebno je odreeno zdravlje. Indijska re za zdravlje vrlo je sadrajna, znaajna;
to je swasthya. Sama re znai biti svoje sopstvo.94 Re zdravlje na sanskritu znai biti sam,
biti usredsreen. Engleska re za zdravlje takoe je lepa. Dolazi od iste rei, istog korena,
odakle dolazi sveto i celina. (Health - holy +whole). Kada ste celoviti onda ste zdravi, a kada
ste potpuni vi ste takoe sveti.
Uvek je dobro doi do korenja rei jer ono budi dugo iskustvo oveanstva. Rei nisu
dole sluajno. Kada osoba osea celo svoje telo energija tee u krugu. Krug je najsavrenija
stvar u svetu. Savreni krug je simbol Boga. Energija ne biva izgubljena, neiskoriena. Ona
stalno krui; nastavlja da se okree kao toak; ona neprekidno odrava sebe.
Kada ste celoviti vi ste zdravi, a kada ste zdravi vi ste takoe sveti, jer ta sveta re
takoe dolazi iz celine. Savreno zdrava osoba je sveta, ali onda e biti problema. Ako odete u
manastire nai ete tamo sve tipove bolesnih ljudi. Zapravo, bolesni ljudi samo tamo idu.
Pitaete ta bi zdrava osoba radila u manastiru. Bolesni ljudi odlaze tamo, nenormalni ljudi
idu tamo. Kod njih je neto pogreno u osnovi. Zbog toga oni bee iz sveta i odlaze tamo.
Patanjalijevo prvo pravilo je da morate biti zdravi, jer ako niste zdravi ne moete
dospeti daleko. Vae bolesti, vaa neudobnost, va prekinuti krug unutranje energije, bie
kamen o vaem vratu. Kada biste hteli da meditirate oseali biste muku ili teinu umesto mira
i spokojstvu. Kada biste eleli da molite, ne moete moliti, eleli bi da se odmarate. Postojao
bi nizak nivo energije. A sa niskom energijom kako moete otii daleko? I da dostignete
Boga? A za Patanjalija Bog je najudaljenija taka; mnogo energije je potrebno. Potrebno je
zdravo telo, zdrav um, zdravo bie. Bolest je bolesno stanje - oboljenje u telesnoj energiji.
Aum e pomoi, a i druge stvari emo takoe razmatrati. Inae ovde Patanjali govori o tome
kako vam Aum, sam zvuk, pomae unutra da postanete celoviti.
Za Patanjalija i za mnoge druge, koji su duboko istraivali ljudsku energiju, jedna
injenica je postala vrlo sigurna - vi morate znati o tome - a to je, to ste vie bolesni, vie ste
senzualni. Kada ste savreno zdravi vi niste senzualni. Obino mislimo upravo suprotno - da
zdrav ovek mora biti senzualan, seksualan, to je tako; on mora da uiva u svetu i u telu. To
nije sluaj. Kada ste bolesni, onda vas spopada vie senzualnosti, vie seksa. Kada ste
savreno zdravi, seks i senzualnost iezava.
ta se to deava? Jer kada ste savreno zdravi vi ste tako sreni sa sobom da vam drugi
ne treba. Kada ste bolesni, tako ste nesreni sa sobom da vam treba drugi. A to je paradoks;
kada ste bolesni treba vam drugi, a drugima ste takoe potrebni vi kada su bolesni. A kada se
dve bolesne osobe sastanu, bolest se ne udvostruava, ona se umnoava.
To je ono to se deava u braku; susretom dve bolesne osobe umnoavaju bolest i
onda cela stvar postaje runa i pakao. Bolesnoj osobi trebaju drugi, a oni su ba osobe koje e
stvoriti nevolju kada se povee s njima. Zdravoj osobi to ne treba. Inae ako zdrava osoba
voli, to nije potreba, to je deljenje. Cela pojava se menja. Njoj niko ne treba. Ona ima toliko
mnogo da moe deliti.
Jednoj bolesnoj osobi treba seks, zdrava osoba voli, a ljubav je totalno razliita stvar.
A kada se dve zdrave osobe sretnu, zdravlje se umnoava. Onda one mogu postati pomagai
jedna drugoj za najvie. One mogu ii zajedno prema najviem, pomaui jedna drugu.
Meutim potreba iezava. Nema vie potrebe, nema vie zavisnosti.
Kad god imate neudobno oseanje sa sobom, ne pokuavajte da to utopite u seks i
senzualnosti. Bolje pokuajte da postanete zdraviji. Yoga asane e pomoi. Istraivaemo njih
kasnije kada Patanjali bude govorio o njima. Upravo sada, on kae, ako pevate Aum i
meditirate na tome, bolest e ieznuti. I on je u pravu. Ne samo da e ieznuti prisutna
bolest, nego i bolest koja bi dola u budunosti, takoe e ieznuti.
Ako ovek moe postati savren pojui tako da je pojac potpuno izgubljen - samo ista
svest, plamen svetla svuda okolo, pojui - energija se smiruje u krugu, postaje krug. A onda
imate jedan od najeuforinijih trenutaka u ivotu. Kada se energija smiruje u krugu, postaje
harmonija, nema nesklada, nema konflikta, vi ste postaji jedno. Inae obino, bolest bi takoe
94

To be oneself; biti sam u svom vlastitom izvornom biu, iskusiti svoje vlastito Sopstvo.
245

bila nesklad. Ako ste bolesni, vama je potrebno leenje.

Patanjalijev yoga sistem i sistem hindu medicine, ayurveda, razvili su se
istovremeno, zajedno. Ayurveda je totalno razliita od alopatije. Alopatija je suzbijanje
bolesti. Alopatija se razvila uporedo sa hrianstvom; to je uzgredni proizvod. Zato to je
hrianstvo sklono suzbijanju, alopatija je sklona suzbijanju. Ako ste bolesni, alopatija odmah
suzbija bolest. Tada bolest pokuava da se pojavi na nekoj drugoj slaboj taki. Onda s nekog
drugog mesta bukne. Tada je vi suzbijate odatle, da ona odnekud drugde bukne. Na taj nain
sa alopatijom, idete od jedne bolesti do druge, od jedne do druge, to je proces koji se nikada
ne zavrava.
Ayurveda ima totalno razliit koncept. Bolest ne treba da bude suzbijana; ona treba da
bude iskljuena. Katarza je potrebna. Dakle, ayurvedski lek se daje osobi, tako da se bolest
ispolji i bude izbaena; katarza. Dakle ayurvedska medicina vas u poetku moe uiniti vie
bolesnim, i trai due vreme, jer ona nije suzbijanje. Ona ne moe delovati odmah sada; ona
je dug proces. Bolest mora da bude odbaena, a vaa unutranja energija mora biti u harmoniji
tako da zdravlje doe iznutra. Lek e izbaciti bolest van, a sila isceljenja e je zameniti iz
vaeg vlastitog bia.
Oni su razvili ayurvedu i yogu zajedno. Ako radite yoga asane, ako sledite
Patanjalija, nemojte nikada ii kod alopatskog doktora. Ako ne sledite Patanjalija, onda
nema problema. Ali ako sledite yoga sistem i radite mnoge stvari u svom telu, onda nikada ne
ulazite u alopatiju, jer oni su opreni. Onda traite ayurvedskog doktora ili homeopatu ili
naturopatu; (lekara koji lei primenom prirodne medicine) - sve to pomae katarzu.
Inae ako postoji bolest; prvo je napadnite. Ne kreite s njom. S mnogim metodama
vrlo je lako osloboditi se bolesti. Patanjalijeva metoda Aum-a, pojanja i meditiranja vrlo je
blaga. Ali u njegovo vreme, bila je dovoljno jaka, jer ljudi su bili jednostavni, iveli su sa
prirodom. Bolest je bila retka; zdravlje je bilo opte. Sada je sasvim suprotan sluaj; zdravlje
je retko, bolest je uobiajena, a ljudi su vrlo kompleksni, ne ive blisko s prirodom.
U Londonu je sprovedeno ispitivanje. Milion deaka i devojica nisu videli kravu.
Videli su samo sliku krave. Ubrzo, mi smo se prepustili svetu koji je nainio ovek;
betonskim zgradama, asfaltnim putevima, ljudskoj tehnologiji, velikoj maineriji,
automobilima. Priroda je odbaena negde u tamu, a priroda je isceljujua sila. A onda je
ovek postao sve kompleksniji. On ne slua svoju prirodu; on slua zahteve civilizacije,
potrebe drutva. Njegova sloenost je izvan kontakta sa njegovim vlastitim unutranjim
biem.
Onda Patanjalijeve blage metode ne pomau mnogo. Otuda, moje dinamike,
haotine metode - jer vi ste gotovo ludi, pa vam trebaju lude metode koje mogu izneti sve to
je potisnuto u vama i izbaciti to napolje. Meutim zdravlje je nuno. ovek koji odlazi na
dugo putovanje mora pripaziti da bude zdrav. Bolesnom, prikovanom za krevet, teko je da se
kree.
Druga prepreka je mlitavost, iznemoglost koja oznaava da ovek ima istraivanje
vrlo male snage. On eli da traga i istrauje - ali vrlo niskom energijom potrage - bez poleta,
mlako. On eli da oisti uvstva, ali to nije mogue. Takav ovek uvek govori o Bogu,
mokshi, yogi, ovo i ono, ali samo govori. Sa niskim nivoom energije moete govoriti; to je sve
to moete uiniti. Ako elite neto da uinite, nuna je delatnost jake energije.
Jednom se dogodilo da je Mula otiao sa svojim konjem i koijom u neki grad. Bio je
vreo letnji dan; Mula se znojio. Iznenada se na putu konj zaustavio, pogledao natrag u Mulu i
rekao: Sveca mu, ba je pretoplo! Mula nije mogao da veruje. Mislio je da je poludeo usled
toplote, jer kako konj moe govoriti?
Pogledao je okolo da li je neko jo uo, ali nije bilo nikog izuzev njegovog psa koji je
sedeo u koiji. Ne naavi nikoga, da bi se samo oslobodio ideje, pitao je psa: Jesi li uo ta
je on rekao? Pas je odgovorio: Ma on je ba kao svaki drugi - uvek govori o vremenu i ne
radi nita.
To je mlitav ovek, uvek govori o Bogu, ne radei nita. On uvek govori o velikim
stvarima, a to ini samo da bi sakrio svoju ranjivost. Govori tako da bi mogao zaboraviti da ne
ini nita u vezi s tim. Kroz oblak govora on mugne, pobegne. Govorei stalno o tome, on
246

misli da ini neto, ali govorenje nije delovanje. Moete nastaviti da govorite o vremenu,
moete nastaviti da govorite o Bogu. Ako ne znate nita, jednostavno traite svoju energiju.
Ovaj tip osobe moe postati ministar, svetenik, pandit. Ovo su ljudi niske energije.
Oni su postali vrlo umeni u govorenju - tako veti da mogu obmanuti, jer uvek govore o
velikim i lepim stvarima. Drugi sluaju i bivaju zavedeni; filozofi - to su mlitavi ljudi.
Patanjali nije filozof. On sam jeste naunik, i on trai od drugih da budu naunici. Mnogo
napora je potrebno.
Kroz pevanje Aum-a i meditiranje na njemu, nizak nivo vae energije e se podii.
Kako se to dogaa? Zato ste uvek na nivou niske energije, oseajui uvek iscrpljenost, umor?
ak i ujutru kada ustanete vi ste umorni. ta vam se deava? Negde u vaem sistemu postoji
curenje; vama istie energija. Vi niste svesni, ali ste kao vedro sa rupama. Svakog dana punite
vedro, ali uvek vidite da je prazno, postaje prazno. Ovo oticanje treba da se zaustavi.
Koliko energije iscuri iz tela? Ovo su ozbiljni problemi za bioenergetiku. Iz tela istie
energija kroz prste ruku, nogu, kroz oi. Energija ne moe istei kroz glavu; ona je okrugla.
Sve to je okruglo pomae telu da se uva i odri. Zbog toga su yoga poloaji - siddhasana,
padmasana - oni ine itavo telo okruglim.
Osoba koja sedi u siddhasani stavlja obe svoje noge zajedno jer telesna energija istie
kroz prste. Kada su obe ruke spojene zajedno na vrhu jedna s drugom, energija se kree iz
jedne ruke u drugu. To postaje krug. Stopala, noge, takoe su poloeni jedno na drugo tako da
se energija kree u vaem telu i ne istie.
Oi su zatvorene, jer one isputaju gotovo osamdeset posto vae bioenergije. Zbog
toga, kada putujete, ako neprekidno gledate iz voza ili kola, oseate se tako umorni. Ako
putujete sa zatvorenim oima, neete se oseati tako umorni. A vi nastavljate da gledate u
nepotrebne stvari, ak itate reklame na zidovima. Previe koristite svoje oi, a kada su oi
umorne itavo telo je umorno. Oi daju znak da je sada dovoljno.
Yogin pokuava da ostane sa zatvorenim oima koliko je vie mogue, s prekrtenim
rukama i nogama. On sedi sa uspravnom kimom. Ako sedite s uspravnom kimom,
gravitacija zemlje ne moe iznuditi mnogo energije iz vas, jer ona dosee samo jednu taku
kime. Zbog toga, kada sedite u kakvom naslonjenom poloaju, nakrivljeno, mislite da se
odmarate. Ali Patanjali kae da vam istie energija, jer je vei deo vaeg tela pod uticajem
gravitacije.
Ovo nee pomoi. Uspravna kima, sa zatvorenim rukama i nogama, sa zatvorenim
oima, ini krug; taj krug je predstavljen pomou shivalinge. Mora da ste videli shivalingu falusni simbol, kao to je poznat na Zapadu. Zapravo, to je unutranji krug bioenergije, ba
pravilno oblikovano jaje.
Kada vaa telesna energija tee pravilno, to postaje kao jaje; oblik je slian jajetu,
tano kao jaje. A to je simbolizovano u shivalingi. Vi postajete iva. Kada energija nadolazi
u vama stalno, ne izlazei napolje, onda mlitavost iezava. Mlitavost nee ieznuti
govorenjem; nee ieznuti itanjem spisa, niti filozofiranjem. Ona e ieznuti samo kada
vaa energija ne istie.
Pokuajte da je ouvate. to vie je ouvate, bolje je. Ali na Zapadu se ui ba neto
suprotno - da je dobro otpustiti energiju kroz seks, kroz ovo i ono - izbaciti energiju. Dobro je
ako je ne koristite ni na koji drugi nain; inae ete poludeti. Kad god ima previe energije,
bolje je otpustiti je kroz seks. Seks je najjednostavnija metoda da se ona izbaci.
Ali ona moe da se iskoristi, moe biti uinjena kreativnom. Ona vam moe dati
ponovno roenje, uskrsnue. Moete upoznati milione euforinih stadijuma kroz nju; moete
se uzdizati vie i vie kroz nju. Ona predstavlja lestve za dostizanje Boga. Ako je izbacujete
svakog dana, nikada neete imati tako izgraenu energiju da biste makar preduzeli prvi korak
prema boanskom. Sauvajte je.
Patanjali je protiv seksa, a to je razlika izmeu Patanjalija i tantre. Tantra koristi
seks kao metodu; Patanjali eli da ga mimoiete. Ima osoba, gotovo pedeset procenata,
kojima e tantra odgovarati; a pedeset posto kojima e yoga odgovarati. ovek mora da
otkrije ta e mu odgovarati. Obe metode se mogu koristiti, i kroz obe ljudi stiu. A nisu ni
pogrene, ni ispravne. To zavisi od vas. Jedna e biti ispravna za vas, a pogrena za drugog,
247

ali zapamtite, za vas to nije jedna apsolutna kategorina instrukcija, niti naredba.
Neto moe biti ispravno za vas, a pogreno za nekog drugog. A oba sistema su
nastala zajedno, tantra i yoga - blizanaki slini sistemi, tano u isto vreme - to je
sinhronicitet. Kao to ovek i ena trebaju jedno drugo, tantra i yoga trebaju jedno drugo; oni
postaju kompletna stvar. Ako postoji samo yoga, onda je samo pedest posto ljudi moe
postii; pedeset posto ljudi e biti u nevolji. Ako ima samo tantre, onda je pedeset posto ljudi
moe postii; drugih pedeset posto e biti u nevolji. A to dogodilo.
Ponekad ne znajui gde se kreete, ta radite, ako nastavite bez majstora, ne znajui ko
ste i ta e vam odgovarati... Moete biti ena odevena kao mukarac, a mislite da ste
mukarac - onda ete biti u nevolji. Moete biti mukarac odeven kao ena, pa mislite da ste
ena - i vi ete biti u nevolji.
Nevolja uvek nastaje kad god ne shvatate ko ste. Majstor je potreban da vam jasno
ukae na preicu koja je za vas. Dakle zapamtite: kad god neto kaem, da je ovo za vas, ne
irite to drugima, jer je to izriito reeno vama. Ljudi su radoznali. Ako im kaete, oni e
probati. Moda to nije za njih. Moe biti ak tetno. Zapamtite, to nije korisno, to e biti
tetno. Nema izmeu, neto je ili korisno ili tetno.
Malaksalost ili mlitavost najvea je od prepreka, ali ona iezava kroz pojanje Aum-a.
Aum stvara u vama shivalingu, jajoliko oblikovani krug energije. Kada postanete sposobni da
imate veu mo opaanja, to ak moete i videti. Ako sa zatvorenim oima pevate Aum za
nekoliko meseci meditirajui, moete videti unutar sebe, vae telo iezne. Tamo e biti samo
bioenergija, elektrini fenomen, a oblik e biti u formi shivalinge.
Onog momenta kada vam se to dogodi, malaksalost iezava. Sada sve vi jaka,
uzviena energija. Sada moete pomerati planine. Osetitiete da govor nije dovoljan - neto
mora da se uradi. Nivo energije je tako visok, da sada neto moe da se uradi. Ljudi mi dolaze
i pitaju ta da rade, ali ja ih pogledam i vidim da im curi energija; ne mogu uiniti nita. Prva
stvar je da se obustavi ovo isticanje. Samo kada imate energiju, onda pitajte ta moe da se
uradi.
Sumnja - sanskrit ima mnogo rei za sumnju, engleski ima samo jednu re. Prema
tome pokuajte da razumete, ja u vam objasniti. Postoji sumnja nasuprot poverenju. U
sanskritu to se naziva shanka - sumnja prema, ili nasuprot poverenju, jedan par. Onda postoji
sumnja zvana sanshaya - Patanjali sada govori o sanhayi - sumnja prema sigurnosti, protiv
odlunosti. Nesiguran ovek, ovek koji nije odluan, on je u sanshayi - u sumnji. Ovo je
protiv poverenja jer poverenje je poverenje u nekoga. Ovo je protiv samo-poverenja; vi ne
verujete sebi. To je razliita stvar.
Dakle ta god da radite, niste sigurni da li elite da radite ili ne elite to da radite, da li
e to biti dobro raditi ili ne - jedna neodlunost. S neodlunim umom, ne moete ii stazom ne stazom Patanjalija. Morate biti odluni. Morate doneti odluku. To je teko jer uvek jedan
deo vas nastavlja da govori ne. Onda kako da donesete odluku? Razmiljajte koliko moete,
dajte tome onoliko vremena koliko moete. Razmislite o svim mogunostima, o svim
alternativama i onda odluite. A jednom kada odluite, onda odbacite svo sumnjanje.
Pre toga, koristite to; uradite sve to moete uraditi sa sumnjom. Razmislite o svim
mogunostima a onda izaberite. Naravno to nee biti totalna odluka; u poetku to nije
mogue. To e biti znaajna odluka, preteni deo vaeg uma e rei 'da'. Jednom kada
odluite, onda nikada ne sumnjajte. Sumnja e podii svoju glavu. Vi jednostavno kaite: Ja
sam odluio - zavreno. To nije totalna odluka; sve sumnje nisu odbaene. Ali ta god je
moglo da se uradi, ja sam uradio. Razmislio sam potpuno, koliko je bilo mogue, i odluio
sam.
Jednom kada izaberete onda ne pruajte sumnji opet nikakvu saradnju, jer sumnja
postoji u vama kroz vau saradnju. Nastavljate da joj dajete energiju i stalno poinjete da
mislite o tome. Onda se stvara neodlunost. Neodlunost je vrlo loe stanje stvari - vi ste u
vrlo loem stanju. Ako ne moete nita odluiti, kako moete raditi? Kako moete delovati?
Kako e Aum - zvuk i meditacija - pomoi? Oni pomau, jer kada jednom postanete
tihi, smireni, odluivanje postaje lake. Onda vie niste natrpani, niste haos; mnogi glasovi
govore zajedno, a vi ne znate koji je glas va. Aum, pevanje, meditacija na njemu - glasovi
248

postaju smireni. Mnogi glasovi - kako moete znati da nisu vai. Vaa majka govori, va otac
govori, vaa braa, vai uitelji, oni nisu vai. Moete ih odbaciti lako jer njima ne treba
nikakva panja.
Kada postanete smireni po pevanju Aum-a, vi ste zatieni, smireni, tihi, sabrani. U toj
sabranosti, moete uvideti koji je stvarni glas koji dolazi od vas, koji je autentian. To je kao
da stojite na pijaci, i mnogi ljudi razgovaraju, mnoge stvari se odvijaju, a vi ne moete
odluiti ta se deava. To je trite akcija, ljudi viu - oni znaju njihov jezik - vi ne moete
razumeti ta se dogaa, da li su poludeli ili ne.
Onda se prenesete u himalajsko utoite. Sedite u peini, jednostavno pevate.
Jednostavno se smirite, sva nervoza iezava, postanete jedinstveni, sabrani. U tom momentu,
odlunost je mogua. I onda odluujete, a ne gledate unatrag. Onda zaboravite - to je reeno
jasno i nedvosmisleno. Sada nema povratka natrag; onda idite napred.
Ponekad e uslediti sumnja, ona laje na vas ba kao pas. Ali ako ne sluate, ne
obraate panju, ubrzo se zaustavlja. Dajte joj priliku, razmislite o svemu to je mogue, a
jednom kada odluite, odbacite je, a aumkar (pevanje Aum-a) e vam pomoi da doete do
odlunosti. Ovde sumnja oznaava neodlunost, nemar. Sanskritska re je pramad. Pramad
znai kao da ovek hoda u snu. Nemar je deo toga; taan prevod e biti: Ne budite zombi; ne
hodajte kao hipnotisani.
Ali ivite u hipnozi, uopte ne znajui to. Celo drutvo pokuava da vas hipnotie za
odreene stvari, a to stvara pramad; to stvara pospanost u vama. ta se deava? Vi niste
svesni, inae iznenadili biste se ta se deava. To je tako obino. Zbog toga ne postajete
svesni. Vueni ste od miliona manipulatora, a njihove metode manipulisanja vama, u vama
stvaraju hipnozu.
Na primer na svakom radiju, na svakom TV ekranu, u svakom filmu, u svakim
novinama, magazinima, oni nastavljaju da oglaavaju odreene stvari - Toaletni sapun Lux.
Vi mislite da to ne utie na vas, ali svakog dana sluate: Lux, toaletni sapun; lux, toaletni
sapun; lux, toaletni sapun. To je pojanje. Tokom noi, na ulici neonska svetla oglaavaju
lux, toaletni sapun. Sada su otkrili da je svetlucanje svetlosti mnogo upeatljivije.
Neprekidno se nastavlja s tim, pali se i gasi; onda to ostavlja jo vei utisak, jer opet morate
itati: Lux, toaletni sapun. Onda se svetlost nastavlja, dolazi ponovo, pa opet morate itati:
Lux, toaletni sapun.
Vi pevate Aum. To sve dublje ulazi u vau podsvest. Mislite da niste uznemireni ni
zabrinuti, mislite da niste obmanuti od ovih ljudi - sve ove lepe nage ene koje stoje pored
toaletnog lux sapuna i govore: Zato sam ja lepa? Zato je moje lice lepo? Zbog toaletnog
sapuna Lux. Vi mislite da niste, ali ste dirnuti time. Iznenada, jednog dana odete u
prodavnicu, odete da kupujete, i traite toaletni sapun. Prodavac pita: Koji sapun? Onda
iznenada iz vas izbije: Toaletni sapun lux.
Vas su hipnotisali biznismeni, politiki lideri, uitelji, svetenici, jer svako je neto
investirao u vama ako ste hipnotisani. Onda moete biti korieni. Politiari stalno govore:
Ovo je vaa majka zemlja, a ako je majka zemlja u nevolji, idite u rat; postanite muenici.
Kakva besmislica. Cela zemlja je vaa majka. Je li zemlja podeljena na Indiju,
Pakistan, Nemaku, Englesku, ili je jedna? Ali politiari neprekidno kuju va um da je samo
ovaj deo zemlje vaa majka; morate da je spasete. ak i ako izgubite ivot, to je vrlo dobro. I
oni nastavljaju sa oboavanjem zemlje, nacionalizmom, patriotizmom - svim besmislenim
izrazima, jer ako vas neprekidno obasipaju time, vi postajete hipnotisani. Onda moete
rtvovati sebe.
Vi rtvujete svoj ivot u hipnotisanom stanju zbog slogana, parola. Zastava, iako
obian komad platna, postaje vana kroz hipnozu. Ovo je naa nacionalna zastava - milioni
mogu umreti za nju. Ako ima bia na drugim planetama i pogledaju ponekad zemlju, mislie:
Ovi ljudi su jednostavno ludi. Zbog platna - zbog komada krpe - jer su naruili nau
zastavu, a to se ne moe tolerisati...
Religije nastavljaju da propovedaju; vi ste hrianin, hindu, musliman, ovo i ono, i one
ine da oseate da ste hrianin, a onda ste u krstakom ratu: Ubijte druge koji nisu hriani.
To je vaa dunost. Ue vas takvim apsurdnim stvarima, ali vi jo verujete, jer oni
249

nastavljaju da vam to govore. Adolf Hitler kae u svojoj autobiografiji Moja borba da ako
neprekidno ponavljate la ona postaje istina. A on zna. Niko ne zna tako dobro kao on jer je to
ponavljao sam i stvorio udo.
Pramad znai stanje hipnoze, manipulisano, pospano kretanje. Onda nemar nuno
dolazi jer vi niste sami. Onda inite sve bez ikakve brige. Kreete se i spotiete; ne idete
nikuda, vi ste ba kao pijanica. Meutim i svi drugi su kao vi, tako da nemate mogunosti da
osetite da ste pijanica.
Budite paljivi. Kako e vam Aum pomoi da budete paljivi? Odbacie hipnozu.
Zapravo, ako vi jednostavno pevate Aum bez meditiranja, to e takoe postati hipnoza; to je
razlika izmeu obinog pevanja mantre i Patanjalijevog naina. Pevajte je i ostanite svesni.
Ako pevate Aum i ostanete svesni, ovaj Aum i njegovo pevanje e postati sila koja
uklanja hipnotisanost. Unitie sve hipnoze koje postoje oko vas, i stvorene su u vama od
strane drutva, manipulacija, politiara. To e biti oduzimanje hipnotisanosti.
Neko je u Americi pitao Vivekanandu: Kakva je razlika izmeu obine hipnoze i
vaeg pojanja Aum-a? On je rekao: Pevanje Aum-a je uklanjanje hipnotisanosti; to je
kretanje suprotnom brzinom, u rikverc. Proces izgleda da je isti ali je brzina suprotna. Kako
postaje obrnuta? Ako meditirate takoe, onda ubrzo postajete tako smireni i svesni, tako
paljivi, da vas niko ne moe hipnotisati. Sada ste izvan dohvata svetenika i politiara zatvorenika. Sada po prvi put vi ste individua, a onda postajete paljivi. Onda se kreete s
panjom, svaki korak inite paljivo, jer oko vas su milioni zamki.
Lenjost - alasya; u vama ima mnogo akumulirane lenjosti. Ona dolazi iz odreenog
razloga - jer vi ne vidite poentu u injenju iega. Ako i radite, nita ne postiete. Ako ne
radite, nita se ne gubi. Onda se lenjost nastanjuje u srcu. Lenjost jednostavno oznaava da ste
izgubili udnju za ivotom.
Deca nisu lenja. Ona kipte s energijom. Morate ih prisiliti da odu na spavanje; morate
ih prinuditi da budu tiha; morate ih prisiliti da sednu na nekoliko minuta kako bi se opustila.
Ona nisu napeta; to je vaa ideja. Deca su puna energije - tako nena bia s toliko mnogo
energije. Odakle ta energija dolazi? Oni jo nisu frustrirani. Ne znaju da se u ovom ivotu, ta
god inili, nita ne postie. Oni su nesvesni, neobaveteni - blaeno nesvesni; zbog toga su s
tako mnogo energije.
Vi ste radili mnoge stvari i nita niste postigli - lenjost se naseljava. To je kao praina
koja se nastanjuje u vama - od svih neuspeha, frustracija, svaki san postaje mrzovoljan, gorak.
To se naseljava. Onda vi postajete lenji. Ujutru mislite: Zato da ustajem? Zbog ega?
Nema odgovora. Morate ustati jer hleb nekako treba da se zaradi. Imate enu, imate decu i
uhvaeni ste u klopku. Odlazite na neki nain u kancelariju, vraate se nekako natrag. Nema
zadovoljstva. Vuete se, niste sreni radei bilo ta.
Kako e pomoi pojanje Aum-a i meditiranje na njemu? To pomae - sigurno pomae,
jer kada prvi put pevate Aum, posmatrate i meditirate, prvi napor u vaem ivotu izgleda da
donosi ispunjenje. Oseate se tako sreni pojui Aum, oseate se blaeno, to je prvi napor koji
je uspeo.
Sada se budi novi polet. Praina je odbaena. Nova hrabrost, novo poverenje se
postie. Sada mislite da moete uraditi neto, takoe moete postii neto. Nije sve neuspeh.
Moda je spoljanje putovanje neuspeno, ali unutranje putovanje nije neuspeno. ak i prvi
korak donosi tako mnogo cvetova. Sada se javlja nada, poverenje se opet nastanjuje. Vi ste
opet dete - iz unutranjeg sveta... novo roenje. Ponovo se moete smejati, trati, igrati. Opet
ste roeni.
To je ono ta hindusi nazivaju drugim roenjem. Ovo je sledee roenje, drugo
roenje. Prvo roenje je bilo u spoljanjem svetu. Ono se pokazalo neuspenim; zbog toga se
oseate tako letargino. Vremenom kada bude u etrdesetoj, ovek poinje da misli o smrti kako da umre, kako da bude dokrajen.
Ako ljudi ne poine samoubistvo, ne znai da su sreni. To je stoga to ne vide
nikakvu nadu ak ni u smrti. ak i smrt izgleda da je beznadena. Nije da ne izvravaju
samoubistvo zato to vole ivot - ne oni su tako frustrirani jer znaju da ak ni smrt nee dati
nita. Stoga zato nepotrebno poiniti samoubistvo? Zato praviti nevolju? Stoga neka idu
250

dalje stvari kakve jesu.

Senzualnost: Zato se oseate senzualno, seksualno? Oseate se seksualno jer
akumulirate energiju, neiskorienu energiju, a ne znate ta da radite s njom. Dakle, prirodno
ona se akumulira u prvom sreditu seksa. A vi ne znate nijedan drugi centar, ne znate kako
ona moe da tee navie.
To je kao kada dobijete avion, ali ne znate ta je to tako da ga istraujete, a onda
mislite: Ima tokove, dakle mora da je neka vrsta vozila. Onda upregnete konje u njega i
koristite ga kao volovska kola. On se moe iskoristiti. Onda jednog dana, sluajno, otkrijete
da volovi nisu potrebni. On u sebi ima izvestan motor, pa ga moete koristiti kao motorno
vozilo. Onda ga istraujete sve dublje i ozbiljnije. Zatim se zapitate emu ova krila? Posle
toga, jednog dana ga koristite kao to bi trebalo da se koristi - kao avion.
Kada se kreete unutra u sebi, otkrivate mnoge stvari. Ali ako se ne kreete, tada
postoji samo seksualnost. Vi sakupite energiju, ta onda da radite s njom? Ne znate nita o
tome, da moete poleteti navie. Postajete volovska kola; seks je ponaati se kao volovska
kola. Vi skupite energiju. Jedete hranu, pijete vodu, energija se time stvara, energija je tu; ako
je ne koristite, vi ete poludeti. Onda energija krui okolo unutar vas. Ona vas ini ludim.
Treba neto da uradite. Ako neto ne uradite, poludeete; eksplodiraete. Seks je najlaki
sigurnosni ventil - energija se vraa natrag u prirodu.
Ovo je besmisleno jer energija dolazi iz prirode. Vi jedete hranu; ona jede prirodu. Vi
pijete vodu; ona pije prirodu. Vi se sunate; ona jede sunce. Neprekidno vi jedete prirodu, a
onda je izbacujete natrag prirodi. Cela stvar izgleda bez osnove, beskorisna, bez znaenja.
Kakva je korist od toga? Onda postajete letargini, ravnoduni.
Energija mora biti via, na viem stupnju. Morate postati preobraavalac; kroz vas
priroda mora postati nadpriroda; samo onda ima smisao, znaaj. Kroz vas materija mora
postati um; um mora postati nad-um. Kroz vas priroda mora dostii nadprirodu; najnie mora
postati najvie. Samo onda postoji svrha - osea se smisao.
Onda va ivot ima dublje, ozbiljno znaenje. Vi niste bezvredni; niste kao zemlja,
blato. Vi ste Bog. Kada ste preobrazili kroz sebe prirodu do nadprirode, postali ste Bog.
Patanjali je Bog. Vi postajete majstor majstora.
Inae obino senzualnost znai da se energija skupila; a vi morate da je izbacite van.
Ne znate ta da radite s njom. Prvo je skupite; prvo odlazite da traite hranu, ulaui veliki
napor da zaradite hranu. Onda apsorbujete hranu, jer seksualna energija je najfinija energija u
vaem telu, najplemenitija. A onda je izbacite van, i dalje opet kreete se u krugu.
To je nepravilan, neispravan, neist krug, blud. Kada je izbacite van, telu treba
energija. Vi jedete, skupite je, onda je izbacite; kako moete oseati da to ima neki smisao?!
Izgleda da ste u koloteini koja ne vodi nigde. Kako e pomoi Aum? Kako e pomoi
meditiranje na njemu? Jednom kada zaponete da meditirate na Aum-u, drugi centri poinju
da funkcioniu.
Kada energija tee, unutar vas nastaje krug. Onda seksualni centar nije jedini centar
koji funkcionie. itavo vae telo postaje krug. Iz seks centra on raste do drugog, do treeg,
etvrtog, petog; onda iznova dalje do estog, petog, etvrtog, treeg, drugog, prvog. Energija
postaje jedan unutranji krug i prolazi kroz druge centre.
Ba zato to je energija akumulirana, ona se penje visoko; nivo energije ide visoko,
ba kao bedem; a voda nastavlja da pritie iz reke, a nasip joj ne dozvoljava da izae van.
Voda se uzdie visoko, i drugi centri, druge akre u telu poinju da se otvaraju - jer kada
energija tee, one postaju dinamike sile, generatori. One zapoinju da funkcioniu.
To je kao kada vodopad i generator zaponu da funkcioniu; vodopad presahne i
dinamo se ne moe pokrenuti. Kada energija tee navie, vae najvie akre zaponu da rade,
da funkcioniu. Na taj nain Aum pomae. ini vas smirenim, sabranim, jedinstvenim.
Energija se uzdie visoko; senzualnost iezava. Seks postaje beznaajan, detinjast, jo nije
nestao, ali postaje detinjast. Vi se ne oseate senzualno; nemate podsticaj za tim.
Seks je jo tu. Ako niste paljivi, opet e vas epati. Moete popustiti, jer to nije
konano zbivanje. Vi jo niste kristalisani, ali letimian uvid je nastupio, tako da vam
energija moe dati unutranja ekstatina stanja. A seks je najnia ekstaza. Mogue su vie
251

ekstaze. Kada vie postaje mogue, nie automatski iezava. Ne treba vam da se odriete
toga. Ako se odreknete, onda se vaa energija ne kree visoko. Ako se energija kree visoko,
nije potrebno da se odriete. To jednostavno postaje beskorisno. Jednostavno samo otpada.
Ako ne funkcionie to se pokazuje kao opsena.
Psihoanalitiari kau da, ovakvi kakvi jeste, ako prestanete da sanjate, vi ete poludeti.
Snovi su potrebni jer su vaem stanju uma potrebne obmane. Opsene, varke, iluzije, snovi,
potrebni su jer ste uspavani, a u spavanju, snovi su neminovnost.
U Americi su vreni eksperimenti koji su pokazali da ako vam se ne dozvoli sedam
dana da sanjate, odmah zapoinjete obmanljivo putovanje: s otvorenim oima poinjete da
vidite stvari kojih nema. Poinjete da govorite s osobama kojih nema, poinjete da vidite
vizije. Vi ste ludi. Samo sedam dana bez sanjanja i postajete samoobmanuti. Poinju da se
dogaaju halucinacije. Vai snovi su proiavajui - unutra ugraena katarza, tako svake
noi vi zavaravate sebe. Do jutra ste malo otrenjeni - ali do veeri opet sakupite mnogo
energije. Tokom noi morate sanjati i izbaciti je napolje.
Ovo se deava vozaima, i mnoge nesree se dogaaju zbog ovoga. Nou, nesree se
deavaju oko etiri sata ujutru, jer voza je vozio celu no. Nije sanjao; dakle energija sna se
akumulira. On vozi otvorenih oiju i poinje da vidi varke. Put je prav kae on. Nema
nikoga nijedan kamion ne dolazi. I s otvorenim oima on ide u kamion. Ili vidi da kamion
dolazi, a da bi ga izbegao on tresne u drvo - a nije bilo kamiona.
Mnoga istraivanja su izvrena zato se toliko nesrea deava oko etiri. Zapravo oko
etiri vi sanjate previe. Od etiri do pet, do est vi previe sanjate. To je stanje sanjanja.
Spavali ste dobro; vie nema potrebe za spavanjem, moete sanjati. Ujutru sanjate, a u to
vreme ako ne sanjate, ako vam nije doputeno da sanjate vi stvarate privienja. Sanjaete sa
otvorenim oima.
Privienje znai sanjanje sa otvorenim oima, inae svako sanja na taj nain. Vidite
enu i mislite ona je sasvim lepa. To moda nee biti sluaj. Vi moda na nju projektujete
obmanu. Moda ste seksualno izgladneli. Onda postoji energija i vi ste zavedeni. Posle dva
dana, tri dana, ena izgleda obino. Vi mislite da ste bili zavedeni, obmanuti. Niko vas ne
obmanjuje; vi sebe... Ali zavedeni ste. Ljubavnici zavode jedno drugo. Oni sanjaju sa
otvorenim oima, a onda su izigrani. Niko se ne vara, samo je to vae stanje.
Patanjali kae, obmana e ieznuti ako s obazrivou pevate Aum. Kako e se to
dogoditi? Zato to obmana oznaava stanje sanjanja, kada ste izgubljeni. Vie niste tu; samo
san je tu. Ako meditirate na Aum i svedok ste, vi ste tu. Vae prisustvo ne moe dopustiti
nikakvom snu da se dogodi. Kad god vi jeste, nema sanjanja. Kad god postoji san, vi niste. Vi
oboje ne moete biti zajedno. Ako ste vi tu, san e ieznuti. Ili ete vi morati da ieznete.
Oboje zajedno ne moete biti. San i svest nikada se ne susreu. Zbog toga obmana iezava
svedoenjem zvuka Aum.
Nemo je takoe tu prisutna, neprekidno se osea. Vi se sami oseate bespomono;
to je nemo. Oseate da ne moete uiniti nita, bezvredni ste, beskorisni. Moete se
pretvarati da ste neko, ali vaa potencija takoe pokazuje da duboko ispod oseate nitavnost.
Moete se pretvarati da ste vrlo moni, ali vae pretvaranje nije nita do skrivanje. Kad god
uete u okraj, poinjete oseati nemonost i bespomonost. ovek je nemoan jer samo
celina moe biti snana - ne ovek. Deo ne moe biti jak. Samo Bog je jak, ovek je nemoan.
Kada pevate aumkar, Aum, po prvi put oseate da vie niste neko ostrvo. Postajete deo
itavog univerzalnog zvuka. Po prvi put se oseate snanim, ali sada ova snaga ne treba da
bude nasilna, ne treba da bude agresivna. Zapravo, moan ovek nikada nije agresivan. Samo
nemoni ljudi postaju agresivni da dokau sebi da su moni.
...nestabilnosti su prepreke koje ometaju um: Vi poinjete jednu stvar i onda stajete - s
vremena na vreme krenete napred i stanete - ponovo ponete i onda stanete. Nita nije
mogue s ovom nestabilnou. ovek mora da istraje, mora nastaviti da kopa jamu, na istom
mestu neprekidno. Ako ostavite svoj trud, va um je takav da ete posle nekoliko dana morati
opet da zaponete od ABC (od poetka); on ponovo navija (premotava) sebe, on odmotava
(odvija) sebe. Radite neto za nekoliko dana, onda ostavite. Biete baeni natrag u va prvi
252

dan rada - opet ABC. Tako moete raditi mnogo, ali bez postizanja rezultata. Aum e vam dati
okus.
Zato poinjete i stajete? Ljudi mi dolaze i kau da su meditirali jednu godinu, onda su
prestali. A ja ih pitam: Kako ste se oseali? Oni kau: Vrlo, vrlo dobro smo se oseali ali zato ste onda prestali? Niko ne prekida kada se osea istinski vrlo dobro. A oni kau:
Bili smo vrlo sreni a onda smo prestali. To nije mogue. Ako ste sreni, kako moete
prekinuti? Onda su oni rekli: Ne sasvim sreni.
Inae oni su u nevolji. Oni se prave ak i da su sreni. Ako ste sreni u odreenoj
stvari, vi ne prekidate. Zaustavljate se samo kada je to dosadna stvar, gnjavaa,
nezadovoljstvo. Sa Aum-om, Patanjali kae, osetiete prvi ukus upadanja u univerzalno. Taj
ukus e postati vae zadovoljstvo i nestabilnost e nestati. Zbog toga on kae da e pevanjem
Aum-a i njegovim svedoenjem sve prepreke otpasti.
Muka, tuga, beznadenost, nervoza i nepravilno disanje su simptomi poremeenog
uma.
Ovo su simptomi: muka, tuga: Uvek kretanje uznemirenosti, uvek rascep, uvek
nespokojan um, uvek tuan, u oajanju, suptilni drhtaji u telu, jer kada se telesna energija ne
kree u krugu vi imate tanane drhtaje, ustreptalost, strah i nepravilno disanje. Onda vae
disanje ne moe biti ritmiko. Ne moe biti pesma; ne moe biti harmonija. Nepravilno
disanje...
Ovo su simptomi poremeenog uma, a naspram ovoga su simptomi uma koji je
usredsreen. Pojanje Aum-a e uiniti um usredsreenim. Vae disanje e postati ritmiko.
Vai drhtaji u telu e ieznuti; neete biti nervozni. Tuga e biti zamenjena oseanjem sree,
radosti, suptilnim blaenstvom na vaem licu, bez ikakvog razloga. Jednostavno ste sreni;
samo zato to ste ovde, vi ste sreni; jednostavno diui vi ste sreni. Ne traite mnogo, a
umesto jada bie srea.
Da biste uklonili ove, meditirajte ne jednom naelu.
Ovi simptomi rastrojenog uma mogu biti uklonjeni meditiranjem na jednom principu.
Taj jedan princip je pranava - Aum, univerzalni zvuk.

Poglavlje 8

OD HAOSA DO HAOSA SA AUM

Izlaganje 8. januara 1975. u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Put izgleda da je ka miru i svesti. Zato je onda svako i sve oko nas u takvom haosu?
Jer ja jesam haos! Jedino iz haosa je kosmos roen; nema drugog puta. Vi ste kao
stara, vrlo stara, drevna graevina; ne moete biti potpuno obnovljeni. Milionima ivota ste
bili ovde. Prvo morate biti potpuno razvaljeni, i samo onda oporavljeni.
Rekonstrukcija je mogua, ali to nee dugo pomoi. Bie to samo povrinska
dekoracija. Duboko u vaim temeljima vi ete ostati stari, a cela konstrukcija e uvek ostati
klimava. Moe pasti svakog dana. Novi temelji su potrebni - sve novo. Morate biti sasvim
ponovo roeni, inae e to biti prepravka. Moete biti obojeni spolja, ali ne postoji nain da
obojite unutranje. Unutranje e ostati isto - ista stara propala stvar.
253

Potreban je diskontinuitet. Ne treba vam se dozvoliti da trajete. Procep... Staro

jednostavno umire, a novo izlazi iz njega - iz smrti. Postoji procep izmeu starog i novog;
inae na drugi nain staro bi moglo da traje. Zaista sve prepravke se ine samo da spasu staro,
a ja ne prepravljam. Ako se opirete tome, haos e se za vas nastaviti. Onda to traje due
vreme.
Ako dozvolite to da se dogodi, to se takoe moe desiti i za jedan trenutak. Ako
dozvolite da se to dogodi, staro iezava, a novo nastaje. To novo e biti boansko jer nee
doi iz prolosti, nee doi iz vremena. To e biti bezvremeno - izvan vremena. Nee doi iz
vas; neete biti otac i majka toga. To e doi iznenada iz plavetnila.
Zbog toga Buddha uporno tvrdi da to uvek dolazi iz niega. Vi ste neto; to je patnja.
ta ste vi zapravo? Samo prolost. Nastavljate da akumulirate prolost; zato ste postali kao
razvaline - vrlo drevne razvaline. Samo shvatite poentu i ne pokuavajte da nastavite staro.
Ostavite to.
Otuda, oko mene e uvek biti haos, jer ja neprekidno razvaljujem. Ja sam destruktivan,
jer je to jedini nain da se bude kreativan. Ja sam kao smrt jer samo onda moete biti roeni
kroz mene. To je tano; postoji haos. Neprekidno e trajati jer novi ljudi e dolaziti. Nikada
oko mene neete nai utvrenu odreenu ustanovu. Novi ljudi e dolaziti i ja u ih ruiti,
razvaljivati.
To se moe zaustaviti za vas individualno; ako dopustite meni da vas unitim potpuno,
jer za vas e haos ieznuti. Vi ete postati kosmos, skrivena harmonija; ozbiljan red. Za vas
e haos ieznuti, ali oko mene e se nastaviti jer novi haosi e dolaziti. Ovo mora da bude
tako; uvek je bilo tako. Niste me vi to pitali prvi put. Isto su pitali Budu; isto su pitali Lao Cea; isto e se opet pitati, jer gde god ima majstora, to znai da on koristi smrt kao sredstvo za
uskrsnue. Morate umreti; samo onda se ponovo moete roditi.
Haos je lep jer je to materica, a va takozvani red je ruan jer titi samo izumrlo,
mrtvilo. Smrt je lepa; mrtvilo nije lepo - zapamtite razliku. Smrt je lepa, ponavljam, jer smrt
je ivotna slila. Izumrlo nije lepo, jer mrtvo je ono mesto odakle je ivot ve premeten. To je
samo razvalina. Ne budite mrtav ovek; ne nosite prolost. Odbacite je, i proite kroz smrt.
Isus je pozvao dva ribara da ga slede, i onog momenta kada su izlazili iz grada jedan
ovek je dotrao i pitao ribara: Kuda ide? Tvoj otac je umro. Vrati se natrag. Oni su pitali
Isusa: Dozvoli nam nekoliko dana, onda emo poi i uiniti to je potrebno. Na otac je umro
i pogrebni ritual treba obaviti. Isus je odgovorio: Pustite da mrtvi sahranjuju svoje mrtve. Vi
ne brinite. Sledite mene. ta je Isus time rekao? Rekao je da je ceo grad mrtav - oni e se
pobrinuti: Pusti mrtve da sahranjuju svoje mrtve. Vi sledite mene.
Ako ivite u prolosti vi ste mrtva stvar. Vi niste iva sila. Postoji samo jedan nain da
postanete ivi, a to je umreti za prolost, umreti za smrt. To se nee dogoditi jednom za uvek.
Jednom kada saznate tajnu, svakog trenutka morate biti mrtvi za prolost, tako da se praina
ne sakuplja na vama. Onda smrt postaje stalna preorijentacija, neprekidno ponovno raanje.
Uvek imajte na umu: Smrt za prolost. ta god da je prolo, prolo je. Toga nema vie;
to nije nigde. To se samo zadrava u seanju. To je samo u vaem umu. Um je skladite svega
to je mrtvo. Zbog toga um samo koi ivot u njegovom toku. Mrtva tela se sakupljaju oko
toka; ona postaju blokada, konica.
Sve to ja inim ovde jeste da vam pomognem da nauite kako da umrete, jer je to prvi
korak kako da budete ponovno roeni. Smrt je lepa jer nov ivot izlazi iz nje kao kapi rose.
Dakle, haos je iskorien, i vi ete ga oseati oko mene; a to e uvek biti tako, jer negde ja
nekog drugog ruim. Na hiljadu naina - vama poznatim ili nepoznatim - ja vas razvaljujem.
Prodrmam vas iz vae smrti, prodrmam vas iz vae prolosti, pokuavam da vas uinim
svesnijim i ivahnijim.
U drevnim hindu spisima reeno je da je majstor smrt. Oni su znali da majstor mora
biti smrt, jer iz te smrti nastaje preokret, mutacija, transformacija, transcendencija. Smrt je
jedna alhemija; to je najsuptilnija alhemija. Priroda koristi to. Kada neko postane vrlo star,
priroda ga ubija.
Vi se bojite jer se vrsto drite prolosti. Inae bili biste sreni, dobrodoli i zahvalni
prirodi jer uvek priroda ubija staro, prolo i mrtvo; a va ivot se seli u novo telo.
254

Jedan star ovek postaje mlada beba potpuno oiena od prolosti. Zato vam priroda
pomae da se ne seate prolosti. Priroda koristi naine da vam ne dozvoli da se seate
prolosti, inae biste istog momenta bili stari kada ste roeni. Zato to star ovek umire i raa
se kao mlada beba, dakle, ako bi se ona seala prolosti ve bi bila stara: itava svrha bila bi
izgubljena.
Priroda zatvara prolost za vas, tako da svako roenje izgleda da je novo. Ali vi opet
zapoinjete da akumulirate. Kada je toga previe, priroda e vas opet ubiti. ovek postaje
sposoban da spozna svoje prole ivote samo kada je mrtav za prolost. Onda priroda otvara
vrata. Onda priroda zna da nema potrebe da se skriva od vas. Vi ste stigli do stalne sveine
ivota. Sada znate kako da umrete; priroda ne treba da vas ubija.
Jednom kada znate da niste prolost, vi niste budunost ve ste suta prisutnost bia,
onda cela priroda otvara svoja vrata i misterije. itava vaa prolost - milioni ivota ivljeni
na mnogo, mnogo naina - svi se otkrivaju. Sada to moe biti pokazano jer vi neete biti
optereeni time. Sada nikakva prolost ne moe da vas optereti. Ako ste upoznali alhemiju
kako da postajete neprekidno novi ili mladi, ovo e biti va zadnji ivot, jer onda nema
potrebe da budete ubijeni niti da vam se pomae da budete ponovo roeni. Nema potrebe. Vi
to inite sami svakog trenutka.
Ovo je objanjenje zato Buddha iezava i nikada se ne vraa natrag, zato se
prosvetljena osoba nikada ne raa opet; to je tajna; jer ona sada zna smrt, i koristi je
neprekidno. Svakog trena, kakva god da je prolost, prola je i mrtva, a osoba je osloboena
od nje. Svakog trena ona umire za prolost i ponovo se raa. To postaje tok, tok zadobijanja
novog ivota svakog trena nalik reci. Onda nema potrebe da priroda sakuplja kojeta
sedamdeset godina; smee, besmislice, a onda da ubije ovu razvalinu od oveka, i pomogne
mu da opet bude roen, i da ga stavi u isti krug, jer e on opet skupljati.
Ovo je izopaen krug. Hindus ga je nazvao samsara. Samsara oznaava toak; toak
nastavlja da se okree stalno na istom putu. Prosvetljena osoba je ona koja je stigla na cilj,
iskrcana iz tog obrtanja, kretanja. Ona kae: Vie priroda ne treba da me ubija, jer ja sada
ubijam sebe svakog trena.
A ako ste vi novi, priroda vie za vas ne treba da koristi smrt, ali onda takoe nema ni
potrebe za raanjem, jer neprekidno koristite raanje. Svakog trenutka vi umirete za prolost i
raate se za sadanjost. Zato vi oseate suptilnu sveinu i ivahnost oko Bude, kao da se
upravo okupao. Vi mu se pribliite i oseate miris - miris sveine i krepkosti. Nikada opet ne
moete sresti istog Budu. Svakog trena on je nov.
Hindusi su vrlo mudri jer hiljadama godina se susreu s Budama, inama - koji su
pobednici ivota95, prosvetljeni, probueni ljudi, oni su shvatili mnoge istine. Jednu od istina
vi ete videti svuda okolo. Nikada Buddha nije opisan kao star, nikada Mahavira nije opisan
kao star. Nikakva statua ne postoji, nikakva slika Krine, Rame, Bude, Mahavire; niko nije
opisan kao star.
Nije da oni nikada nisu postali stari; oni su postali stari. Buddha je postao star kada je
imao osamdeset godina. On je bio tako star kao to e svako postati kada ima osamdeset, ali
nije prikazan kao star. Razlog je unutranji; jer kad god bi mu se pribliili, nali biste ga
mladog, sveeg i ivahnog. Dakle, starost je bila samo u telu, ne u njemu. A ja moram
razvaliti vas, jer vae telo moe biti mlado, ali vae unutranje bie je vrlo staro i drevno;
ruevina, ba kao grke ruevine iz Persepolisa i druge.
U sebi imate ruinu bia, postojanja; to mora da bude razvaljeno, a ja za vas moram biti
topionica, penica, vatra, smrt. To je jedini nain kako vam mogu pomoi da zadobijete
kosmos unutar sebe, jedan red. A ja ne elim da vam nametnem neki red jer to nee pomoi.
Svaki red nametnut spolja bie samo podrka za staru drevnu ruinu; to nee pomoi.
Ja verujem u unutranji red. To se deava sa vaom unutarnjom sveu i ponovnim
roenjem. To dolazi iznutra i iri se napolje. Ba kao cvet, on se otvara, i latice se kreu
napolje iz centra prema periferiji. Samo je taj red pravi i lep koji se otvara unutar vas i iri na
95

Jinnah pobednik nad uslovljavanjima prirode, prakrti, po uenju aina, pripadnika najstarije religije.
Asketskim iskuenjima dua (iva) je postigla potpunu nezavisnost i postala pobednik (jinnah) nad prirodom
koja je vezuje u samsaru, ciklus preporaanja.
255

sve oko vas. Ako je red sproveden spolja, data vam je disciplina - Uradi ovo, nemoj uraditi
ono - i vi ste prinueni da budete zatvorenik, to vam nee pomoi jer vas nee promeniti.
Nita vas ne moe promeniti spolja. Postoji samo jedan obrt, a to je onaj koji dolazi
iznutra. Ali pre nego to se taj obrt dogodi, morate biti potpuno uniteni. Samo na vaem
grobu novo e se roditi. Zbog toga postoji haos oko mene: jer ja sam haos. Ja koristim haos
kao metod.
Drugo pitanje:
U vrenju sadhane sa Aum, da li je bolje ponavljati (Aum) kao mantru ili pokuati da
se uje kao unutranji zvuk?
Mantra Aum mora da se radi u tri stadijuma. U prvom, treba da je ponavljate vrlo
glasno. To znai da ona treba da doe iz tela - prvo iz tela jer ono predstavlja glavna vrata.
Dopustite prvo da telo bude proeto s tim.
Dakle, ponavljate je glasno. Idite u hram, u svoju sobu ili negde gde je moete
ponavljati tako glasno kako elite. Koristite celo telo da je ponavljate, kao da vas sluaju
hiljade ljudi bez mikrofona; treba da budete vrlo glasni tako da celo telo drhti, trese se s njom.
A za nekoliko meseci, gotovo tri meseca, ne treba da brinete ni o emu drugom. Prvi stadijum
je vrlo vaan jer on daje temelj. Glasno, kao da je svaka elija tela uzvikuje, peva...
Posle tri meseca, kada osetite svoje telo kao potpuno zasieno, ona je duboko ula dole
u elije tela. A kada je kaete glasno, to ne ine samo usta; od glave do prstiju na nogama,
celo telo je ponavlja. To dolazi ako je za tri meseca ponavljate neprekidno barem jedan sat
dnevno, za tri meseca ete osetiti da to ne ine samo usta, to ini celo telo. To se deava - to
se dogodilo mnogo puta.
Ako to radite zaista iskreno, autentino, i ne obmanjujete sebe, to nije mlaka,
ravnoduna, ve stoprocentna pojava, onda ak i drugi mogu sluati. Mogu poloiti svoje ui
na vaa stopala, i kada uzviknete glasno oni mogu to uti da dolazi iz vaih kostiju jer celo
telo moe apsorbovati zvuk i celo telo moe kreirati zvuk. Oko toga nema problema. Vaa
usta su samo deo tela - specijalizovani deo, to je sve. Ako pokuate, celo vae telo moe
ponoviti to.
Dogodilo se da je jedan hindu sanyasin Svami Ram radio to mnogo godina, pevajui
naglas Ram. Jednom je boravio u himalajskom selu s prijateljem. Prijatelj je bio poznati
sikh pisac Sardar Purnasingh. Usred noi Purnasingh je iznenada uo pojanje Ram, Ram,
Ram, Nije bio niko drugi - samo Ram, Svami Ram i on sam. Spavali su obojica na svojim
krevetima, a selo je bilo daleko udaljeno - udaljeno gotovo dve, tri milje. Nije bilo nikoga.
Stoga je Purnasingh ustao, obiao oko kolibe; nije bilo nikoga. to se vie udaljavao
od Rama, zvuk je bio sve slabiji i slabiji. Kada se vratio natrag zvuk je opet bio jai. Onda je
priao Ramu koji je vrsto spavao. Onog momenta kada je pristupio blie, zvuk je postao ak
glasniji. Onda je stavio svoje uvo na Ramovo telo. Celo telo je vibriralo sa zvukom Ram.
To se deava. Celo vae telo postaje proeto. Ovo je prvi korak - tri meseca, est
meseci - ali vi se morate osetiti proetim. Proetost se osea ba kao kada ste gladni i uzmete
hranu - oseate kada je stomak zadovoljan. Telo mora biti zadovoljeno prvo, ako nastavite, to
se moe dogoditi za tri meseca ili est meseci. Tri meseca je srednja granica; za mali broj ljudi
to se deava ak i pre; za neke to potraje i due.
Ako to prome celo telo, seks e potpuno ieznuti. Celo telo je tako blaeno, postaje
tako mirno s vibriranjem zvuka, da nije potrebno izbacivati energiju, nije potrebno da se
izbacuje, a vi se oseate vrlo, vrlo snano. Ali nemojte da koristite ovu snagu - jer moete je
koristiti, ali sva upotreba e biti zloupotreba - jer to je samo prvi korak.
Energija mora da bude sakupljena tako da moete preduzeti drugi korak. Ako je
koristite Vi je moete koristiti - jer snage e biti tako mnogo da moete raditi mnoge stvari
- moete jednostavno neto rei i to e postati istinito. Na ovom stupnju zabranjeno je da
budete aktivni, i ne treba da govorite nita. Ne treba da kaete nekome u ljutnji: Idi i umri,
jer to se moe dogoditi. Va zvuk postaje tako moan da je zasien sa celom energijom vaeg
tela, tako da na ovom stupnju ne treba rei nita negativno - ak ni nesvesno. Nikakvu
256

negativnu stvar ne treba govoriti.

Moete biti iznenaeni, ali dobro je da vam kaem; mi smo gradili krov u pozadini
ove kue, a on je pao. Pao je zbog mnogih od vas. Vi ste uloili ogroman napor u meditaciji, a
bilo je barem dvadeset osoba koje su mislile da e on pasti. Oni su to pomogli; pomogli su taj
pad. Barem dvadeset osoba je mislilo neprekidno... Kada su bili tamo, gledali bi krov i mislili
da e pasti, jer oblik je bio takav da je njihovim umovima bio neizvestan njegov opstanak.
On je pao. A kada je pao, mislili su: Naravno, bili smo u pravu. To je neispravan
delokrug. Vi ste uzrok, a mislite da ste bili u pravu. A svi ste ulagali veliki napor u meditaciji.
Bilo ta da mislite, moe se dogoditi. Nikada ne mislite negativne misli kada meditirate. To je
mogue jer zadobijate neku snagu. Ali mene ne zanima krov koji je pao. Usled tog pada
mnogi od vas su izgubili izvestan kvalitet snage; a to me vie brine jer nita se ne dogaa bez
vae snage koja je u tome iskoriena.
Oni koji su govorili da e pasti... krov je pao. Oni su mogli da se pogledaju. Za
nekoliko dana ostali su vrlo nemoni, tuni, potiteni. Izgubili su svoju mo. Moda su mislili
da su tuni jer je pao krov - ne. Bili su tuni jer su izgubili izvesnu koliinu snage, a ivot je
energetski fenomen.
Kada ne meditirate, nema mnogo problema. Moete rei ta god elite jer ste nemoni.
Ali kada meditirate, treba da pazite na svaku pojedinu re koju izgovorite, jer svaka vaa
pojedina re moe kreirati neto okolo.
Prvi korak je da promete celo telo, tako da celo telo postane pevajua sila. Kada se
oseate zadovoljni, onda preduzmite drugi korak. I nikada ne koristite ovu mo jer ova snaga
treba da bude akumulirana i da bude koriena za drugi korak.
Drugi korak je da zatvorite svoja usta i pevate re Aum mentalno - prvo telesno, drugo
mentalno. Sada telo uopte ne treba da se koristi. Grlo, jezik, usne, sve je zatvoreno, celo telo
je zakljuano, a pojanje je samo u umu - ali to je mogue glasnije; istom glasnoom kao to
ste koristili telo. Sada pustite da um s tim bude proet. Opet tri meseca, neka um bude proet
time.
Isto vreme e uzeti um kao to je uzelo telo. Ako moete postii proetost u okviru
jednog meseca s telom, postii ete je za jedan mesec takoe u umu. Ako je postignete za
sedam meseci u telu, sedam meseci e trebati i umu, jer um i telo nisu sasvim odvojeni. Oni
su pre telo-um, psihosomatska pojava. Jedan deo je telo, drugi deo je um; telo je vidljivi um,
um je nevidljivo telo.
Dozvolite da drugi deo, suptilni deo vae linosti, bude proet; ponavljajte unutra
naglas. Kada je um ispunjen, ak i vea snaga je osloboena u vama. S prvim seks e
ieznuti; s drugim, ljubav e ieznuti - ljubav koju znate, ne ljubav koju Buddha zna, ve
vaa ljubav e ieznuti, vae line elje, naklonosti i strasti.
Zato to je seks telesni deo ljubavi, a ljubav je mentalni deo seksa. Kada ljubav
iezne, onda postoji ak i vea opasnost. Moete biti vrlo, vrlo fatalni za druge. Ako kaete
neto, to e se odmah dogoditi. Zbog toga se za drugo stanje predlae totalna tiina. Kada ste
u drugom stanju, budite potpuno tihi.
Bie tendencije da se koristi snaga, jer ete biti vrlo radoznali oko toga, detinjasti.
Imaete tako mnogo energije da ete eleti da vidite ta moe da se dogodi. Ali ne koristite to
i ne budite detinjasti, jer se mora jo preduzeti trei korak i energija je potrebna. Zbog toga
seks iezava - jer energija mora da bude akumulirana; ljubav iezava - jer suptilna energija
mora da bude akumulirana.
A trei korak je kada se um osea zasien, proet. Vi ete saznati to kada se dogodi;
nije potrebno pitati kako e ovek to oseati. To je upravo kao jedenje; oseate: Sada je
dovoljno. Um e osetiti kada je to dovoljno. Onda zapoinjete trei korak. Trei korak je: ni
telo ne treba da se koristi, niti um. Poto ste zabravili telo, sada moete zakljuati um.
A to je lako. Kada ste vrili pojanje za tri meseca, to je bilo vrlo lako; jednostavno ste
zakljuali telo, sada jednostavno zabravite um. Samo sluajte, i uete samo zvuk koji vam
dolazi iz jezgra vaeg vlastitog srca. Aum e biti tu kao da neko drugi peva; vi ste samo
slualac. To je trei korak, koji e sasvim promeniti vae bie. Sve prepreke e otpasti i sve
tekoe e ieznuti. Dakle, za to e trebati gotovo devet meseci, u proseku, ako uloite svoju
257

totalnu energiju u to.

U vrenju sadhane sa Aum, da li je bolje ponavljati (Aum) kao mantru ili pokuati da
se uje kao unutranji zvuk?
Ba sada vi je ne moete uti kao jedan unutranji zvuk. Unutranji zvuk postoji, ali je
on tako tih, tako suptilan, a vi nemate to uho da biste ga uli. Uho mora biti razvijeno. Telo
proeto, um proet, samo ete vi imati to uho - tree uho, da tako kaemo - da moete uti
zvuk koji je uvek tu.
To je kosmiki zvuk; on je unutra i spolja. Usmerite svoje uho na drvo i on postoji,
usmeri svoje uho na stenu i on je tu. Ali prvo treba da bude transcendirano vae telo-um, a vi
da zadobijete vie i vie energije. Da bi se ulo suptilno, trai se ogromna energija.
S prvim seks iezava, s drugim korakom ljubav iezava, a s treim sve to ste znali
iezava, kao da vas vie nema - mrtvi ste, iezli, rastopljeni. To je fenomen smrti, ako je ne
izbegnete i postanete preplaeni - jer sve tendencije u vama su da to izbegnete, poto izgleda
kao ambis, a vi padate u njega, ambis je bez dna... Izgleda da tome nema kraja. Postajete kao
perce koje pada u ambis bez dna - padate, padate i padate - i izgleda da tome nema kraja.
Biete uplaeni. eleete da pobegnete od toga. Ako pobegnete od toga, itav napor je
bio uzaludan gubitak. A beanje e biti to to zapoinjete pevanje mantre Aum; to e biti prva
stvar koju treba uiniti ako ponete da beite, jer ako pevate vi ste natrag u umu. Ako pevate
glasno, vi ste natrag u telu.
Dakle, kada ovek pone sluati ne treba da peva, jer pojanje e biti beanje. Mantra
treba da bude pevana, a onda naputena. Mantra je zavrena samo kada je moete odbaciti.
Ako nastavljate pojanje, lepiete se uz nju kao utoite, a kad god budete uplaeni, vratiete
se opet i pevati je.
Zbog toga mogu da je pevam tako duboko da je telo zasieno, nema potrebe da se
ponovo peva u telu. Um je zasien, nema potrebe da se peva u njemu; buja i preliva se; nema
prostora da se smesti vie pevanja u njega. Tako ne moete pobei, nestati. Samo onda postaje
mogue sluanje bezvunog zvuka.
Drugi prijatelj je postavio tree pitanje:
Ranije ste vi obino govorili o mantri Hoo. Zato onda sada naglaavate mantru
Aum?
Ne naglaavam. Ja vama jednostavno objanjavam Patanjalija. Moje naglaavanje
ostaje za Hoo (hu). A ta god da kaem o Aum-u, isto je primenljivo i na Hoo. Ali moje
naglaavanje ostaje na Hoo.
Kao to sam vam rekao, Patanjali je iveo pre pet hiljada godina. Ljudi su bili
jednostavni - vrlo jednostavni, bezazleni. Oni su mogli lako da imaju poverenje; nisu imali
mnogo od uma. Nisu bili orijentisani na glavu; bili su orijentisani na srce. Aum je blag, mekan
zvuk - prijatan, nije silovit, nije agresivan. Ako pevate Aum, on ide od grla do srca, nikada
ispod njega. To su bili ljudi srca - Aum je bio dovoljan za njih; slaba, blaga doza,
homeopatska doza je za njih bila dovoljna.
Za vas, on nee biti od velike pomoi, Hoo e biti korisniji. Hoo je sufi mantra. Ba
kao to je Aum hindu mantra, Hoo je sufi mantra. Sufiji su razvili Hoo za vrlo agresivnu
zemlju i rasu, strasnu i silovitu - za ljude koji nisu jednostavni, nisu bezazleni - za lukave i
pametne, za borce. Za njih je Hoo bio pronaen, izmiljen.
Hoo je poslednji deo od (imena) Allah. Ako neprekidno ponavljate Allah-AllahAllah-Allah, ubrzo, ono preuzima oblik Allahoo-Allahoo-Allahoo. Onda uskoro se prvi deo
odbacuje. Ono postaje Lahoo,-Lahoo-Lahoo. Onda ak i Lah mora da se odbaci. Ono
postaje Hoo-Hoo-Hoo. Ono je vrlo mono i direktno pogaa va centar seksa. Ne pogaa
vae srce; pogaa va centar seksa.
Za vas e Hoo biti od koristi jer sada vae srce gotovo ne funkcionie. Ljubav je
iezla; samo je ostao seks. Va centar seksa funkcionie, ne centar ljubavi, tako Aum nee
258

mnogo pomoi. Hoo e biti dublja pomo jer vaa energija sada nije blizu srca. Vaa energija
je pored seks centra, a seks centar mora da bude pogoen direktno tako da se energija uzdie
navie.
Posle izvesnog vremena rada sa Hoo, moete osetiti da sada ne oseate veliku potrebu
za tom dozom. Onda se moete okrenuti na Aum. Kada ponete oseati da sada postojite blizu
srca, ne blizu centra seksa, samo onda moete koristiti Aum - ne pre. Inae nema potrebe; Hoo
se moe raditi celim putem.
Ali ako osetite sklonost, moete promeniti. Ako osetite da sada nema potrebe - ne
oseate naklonost seksualnom, seks vas ne brine, ne mislite o tome; to nije cerebralna
imaginacija; niste fascinirani s tim; lepa ena prolazi, a vi samo primetite: Da, ena je
prola, ali nita se u vama ne budi; va centar seksa nije pogoen, nikakva energija se ne
kree u vama - onda moete zapoeti s Aum.
Inae, nije potrebno; moete nastaviti sa Hoo. Hoo je jaa doza. Kada radite Hoo,
moete odmah osetiti da ide u stomak - do centra hara, a onda do centra seksa. Odmah
prisiljava kretanje seksualne energije navie. To pokree centar seksa.
A vi ste vie orijentisani na glavu. Ovo se uvek deava; ljudi, zemlje, civilizacije koje
su orijentisane na glavu postaju seksualni - vie seksualni nego na srce orijentisani ljudi. Na
srce orijentisani ljudi su puni ljubavi. Seks dolazi kao senka ljubavi; on nije vaan sam po
sebi. Na srce orijentisani ljudi ne razmiljaju mnogo jer, zaista, ako posmatrate dvadeset etiri
sata, dvadeset tri sata mislite o seksu.
Na srce orijentisani ljudi uopte ne misle o seksu. Kada se to dogodi, dogodi se. To je
ba kao telesna potreba. I to sledi ljubav kao senka; nikada se ne dogaa direktno. Oni ive u
sredini - srce je sredina izmeu glave i seksualnih centara - vi ivite u glavi i seksu. Kreete se
iz ove dve krajnosti, nikada niste u sredini. Kada je seks ispunjen, selite se u glavu. Kada se
seksualna elja probudi, kreete se prema seksu, ali nikada ne ostajete u sredini. Klatno se
kree desno i levo - nikada se ne zaustavlja u sredini.
Patanjali je razvio ovu metodu pevanja Aum-a za vrlo jednostavne ljude - za
bezazlene seljane koji ive s prirodom. Za vas vi moete probati to; ako to pomae, dobro
je. Ali moje razumevanje o vama je da to nee pomoi vie od jedan posto vas. Devedeset
devet posto e pomoi mantra Hoo. Ona vam je blia.
I zapamtite, kada mantra Hoo uspe, im dostignete taku sluanja, sluaete aumkar,
ne Hoo. Vi ete sluati Aum! Zavrna pojava e biti ista. To je upravo na stazi vi ste
razliiti ljudi. Jae doze su nune, to je sve. Ali na kraju, vi ete iskusiti isti fenomen.
Moj naglasak ostaje na Hoo, jer moj akcenat ne zavisi od hindusa ili muslimana; moj
naglasak zavisi od vas, od vae potrebe. Ja nisam ni hindu ni musliman. Ja nisam niko, tako
da sam slobodan. Mogu koristiti sve od svuda. Hindu e oseati krivicu koristei Alaha;
muhamedanac e oseati krivicu koristei Aum; ali ja nisam sitniarski zabrinut oko takvih
stvari. Ako Alah pomae to, je lepo; ako aumkar pomae i to je lepo. Donosim i dajem vam
svaku metodu prema vaoj potrebi.
Za mene, sve religije vode do istog; cilj je jedan. Sve religije su kao staze koje vode do
istog vrha. Na vrhu sve postaje jedno. Sada to zavisi od vas - gde ste vi - i koja staza e biti
blia.. Aum e biti vrlo daleko od vas; Hoo je vrlo blizu. To je vaa potreba. Moj naglasak
zavisi od vae potrebe. Moj naglasak nije teorijski; nije sektaki. Moj naglasak je apsolutno
lian. Pogledam u vas i odluim.
etvrto pitanje:
Rekli ste da su potrebe da se bave telom; a elje su da se bave umom. Koja od njih je
nas dovela vama?
Pre nego to odgovorim na ovo, jedna stvar se mora razumeti; onda e biti mogue da
dobijete odgovor na ovo pitanje. Vi niste samo telo i um; vi ste neto drugo takoe - dua,
Sopstvo - atman. Telo ima potrebe, atman takoe ima potrebe, upravo izmeu to dvoje je um
koji ima elje. Telo ima potrebe - da se zadovolje glad i e. Sklonite je potrebno, hrana je
potrebna, voda je nuna. Telo ima potrebe, um ima elje. Nita nije potrebno, ali um stvara
lane potrebe.
259

elja je lana potreba. Ako je negujete, oseate se frustrirano, slabo. Ako je negujete,
nita se ne postie jer na prvom mestu, to nikada nije bila potreba; nikada nije postojala kao
potreba.
Vi moete ispuniti potrebu; a ne moete ispuniti elju. elja je san - san se ne moe
ostvariti; ona nema korenje, ni na zemlji ni na nebu. Ona nema korenje. Um je sanjajui
fenomen. Vi traite slavu, ugled, presti; ak i ako ih postignete neete dostii nita jer slava
nee zadovoljiti nijednu potrebu. To i nije potreba. Vi moete postati uveni. Ako vas cela
zemlja zna, ta - ta onda? ta e vam se desiti? ta moete s tim uiniti? To nije ni hrana ni
pie. Kada vas ceo svet zna, oseate se frustrirano. ta da se radi s tim? To je beskorisno.
Dua opet ima potrebe. Upravo kao to telo ima potrebu za hranom. Naravno hrana je
onda Bog. Setite se da je Isus mnogo puta rekao svojim uenicima: Jedite mene. Ja sam vaa
hrana. Dozvolite mi da budem vae pie. ta on misli? Razliita potreba. Dok ona ne bude
zadovoljena, dok ne budete mogli jesti boga, dok ne postanete Bog jedui njega, apsorbujui
ga - dok on ne tee u vaoj dui kao krv, dok ne postane vaa svest - ostaete nezadovoljni.
Dua ima potrebe; religija ispunjava te potrebe. Telo ima potrebe; nauka ispunjava ove
potrebe. Um ima elje ili pokuava da ih ostvari, ali ih ne moe ostvariti. To je upravo
ogranien prostor gde se telo i dua susreu. Kada su telo i dua razdvojeni, um jednostavno
iezava. On nema svoju vlastitu egzistenciju.
Sada uzmimo ovo pitanje:
Rekli ste da su potrebe povezane s telom a elje s umom? Koja od njih je nas dovela
vama?
Ovde oko mene postoje tri tipa linosti; jedan tip je onaj koji je doao zbog svojih
telesnih potreba. Oni su frustrirani seksom, frustrirani ljubavlju, jadni u telu. Oni su doli,
njima se moe pomoi: njihov problem je otvoren i iskren, a jednom kada potrebe njihovog
tela ieznu, probudie se potrebe njihove due.
Onda postoji druga grupa koja je dola zbog potreba due. Njima se moe pomoi jer
oni imaju stvarne potrebe. Oni nisu doli zbog svojih seksualnih problema, ljubavnih
problema ili telesnih bolova i bolesti. Oni nisu doli radi toga. Oni su doli da trae istinu,
doli su da uu u misteriju ivota; doli da saznaju ta je egzistencija.
Onda postoji tree grupa, koja je vea od ove dve. Ovi ljudi su doli zbog bolesti svog
uma. Njima se ne moe pomoi. Oni e visiti oko mene za dui period, pa ih ja mogu svesti
bilo na telesne potrebe ili na potrebe due, ali potrebe njihovog uma se ne mogu ispuniti jer
one ne prvom mestu nisu potrebe.
Ima nekoliko osoba koje su ovde iz egoistinih razloga. Sannyas je za njih korak na
putu ega. One postaju posebne, izuzetne. One nisu uspele u ivotu; nisu mogle postii
politiku mo, one ne mogu dostii svetovnu slavu, ne mogu stei bogatstvo, ni materijalne
stvari. Oseaju da su niko i nita. Sada im ja dajem sannyas, i bez iega sa svoje strane, oni
postaju neko vaan, poseban. Preobukavi se samo u narandasto, misle da nisu obini ljudi oni su nekolicina odabranih, razliitih od svih drugih. Oni e nastaviti u svetu i korie
svakoga, ovako: Vi ste samo svetovna bia, apsolutno nemoralna. Mi smo izbavljeni, mali
broj izabranih.
Ovo su elje uma. Zapamtite da ne budete ovde ni za kakvu elju uma. Inae
jednostavno gubite svoje vreme, one se ne mogu ostvariti. Ja sam ovde da vas izvedem iz
snova, nisam ovde da ispunim vae snove. Ovi ljudi e ovde doneti sve vrste politika, oni su
na putu ega. Donee sve vrste konflikata; stvorie klike, druine. Stvorie minijaturni svet
ovde, i stvorie hijerarhiju: Ja sam vii nego vi, svetiji nego to ste vi.
Ali oni su budale. Na prvom mestu oni ne treba da budu ovde. Izabrali su pogreno
mesto za skakutanja svog ega, jer ja sam ovde da kod njih potpuno ubijem njihov ego, da ga
zdrobim. Zbog toga oko mene oseate mnogo haosa. Zapamtite, vi moete biti na pravom
mestu iz pogrenih razloga. Onda proputate, gubite, jer nije u pitanju mesto, pitanje je zato
ste ovde. Ako ste zbog potreba svog tela, neto moe da se uradi, a kada su potrebe tela
namirene, potrebe vae due e se pojaviti.
260

Ako ste ovde zbog potreba uma, odbacite te potrebe. One nisu potrebe; one su snovi.
Ukoliko je mogue odbacite ih potpuno. Ne pitajte kako da ih odbacite, jer se nita ne moe
uiniti da bi se odbacile. Upravo samo razumevanje da su one elje uma, dovoljno je; one
otpadaju automatski.
Peto pitanje:
Da li je mogue nai sintezu izmeu joge i tantre? Da li jedna vodi do druge?
Ne, to nije mogue. Nemogue je, kao da pokuavate da naete sintezu izmeu oveka
i ene. ta e onda biti sinteza? Trei pol, impotentna osoba, bie sinteza; a to nee biti ni
ovek ni ena. Bez korena, taj ovek nigde nee biti...
Tantra je apsolutno protivna, dijametralno suprotna jogi. Ne moete nainiti nikakvu
sintezu. Nikada ne inite takve stvari jer ete biti sve vie i vie zbunjeni. Jedno je dovoljno
da vas zbuni, a oboje e biti previe. One vode u razliite pravce. Stiu do istog cilja; stiu do
istog vrha. Sinteza je tamo na vrhu, na vrhuncu, ali u podnoju, gde putovanje zapoinje, one
su apsolutno razliite. Jedna ide na istok, a druga na zapad. One jedna drugoj govore
dovienja; okreu lea jedna drugoj. One su kao mukarac i ena - razliite psihologije, lepe u
razliitosti.
Ako nainite sintezu, to postaje runo. ena mora da bude ena - toliko mnogo ena,
da postane polaritet mukarcu. U njihovoj polarnosti oni su lepi, jer u svom polaritetu privlae
jedno drugo. U njihovom polaritetu oni su komplementarni, ali ne moete ih sintetizovati.
Sinteza e biti upravo siromana, bie samo nemona. U njoj nee biti napetosti.
Na vrhuncu se susreu, a taj susret je orgazam. Gde se ovek i ena sastaju, kada se
njihova tela rastvore, kada nisu dve stvari, kada su jin i jang jedno, to postaje krug energije.
Za momenat, na vrhuncu bioenergije, sretnu se i onda padnu ponovo.
Isto je s tantrom i jogom. Tantra je enska, joga je muka. Tantra je predanost, joga je
volja. Tantra je nenapornost, joga je trud - ogroman napor. Tantra je pasivna, joga je aktivna.
Tantra je kao zemlja, joga je kao nebo. Oni se susreu, ali ne postoji sinteza. Oni se susreu
na vrhu, ali u podnoju gde putovanje zapoinje, gde svi vi stojite, morate izabrati stazu.
Staze se ne mogu sintentizovati. Ljudi koji to pokuaju zbunjuju oveanstvo. Oni
zbunjuju vrlo mnogo i nisu od pomoi; vrlo su tetni. Staze ne mogu biti sintetizovane - samo
cilj. Staza mora biti odvojena jedna od druge - savreno odvojena, razliita u svom vlastitom
prizvuku, bivanju, biu. Kada sledite tantru, vi se kreete kroz seks. To je tantrin put;
dozvoljavate prirodi potpunu predanost. To je preputanje, vi se ne borite, to nije staza
ratnika. Vi se ne borite; predajete se gde god vas priroda vodi. Priroda vas vodi u seks, vi se
predajete seksu. Potpuno se kreete u njemu bez krivice, bez ikakvog koncepta greha.
Tantra nema koncept greha, nema krivice. Kreite se u seksu. Samo ostanite budni,
posmatrajui ta se dogaa. Budite budni, paljivo posmatrajui ta se deava okolo. Ali ne
pokuavajte da kontroliete, ne pokuavajte da kontroliete sebe; dopustite proticanje.
Pokreite se u eni, neka se ena pokree u vama. Dopustite im da postanu krug i ostanite
posmatra. Kroz ovo posmatranje i preputane, tantra postie transcendenciju. Seks iezava.
Ovo je jedan nain da se ode izvan prirode, jer odlazak izvan seksa jeste odlazak izvan
prirode.
itava priroda je seksualna. Cvetovi postoje zato to su seksualni. Sva lepota postoji
zbog nekog seksualnog fenomena. Neprekidna igra se odvija. Priroda je seks, a da bi se stiglo
do prvorazrednog seksa treba otii izvan seksa. Meutim, tantra kae da koristite seks kao
postupak. Ne borite se s njim, koristei ga, idite iznad njega. Kreite se kroz seks, proite kroz
to i postignite transcendenciju kroz iskustvo. Budno iskustvo postaje transcendencija.
Joga kae ne gubite energiju; mimoiite seks potpuno. Nije potrebno da ulazite u to:
jednostavno moete to zaobii. Konzervirajte energiju, i ne budite obmanuti, nainjeni ludim
od prirode. Borite se s prirodom, izgradite snagu volje, postanite kontrolisano bie ne lutajui
nigde. itave joga metode postoje da vas uine sposobnim tako da ne bude potrebe da se
preputate prirodi, nije nuno dozvoljavati prirodi da ima svoj vlastiti put. Vi postajete
gospodar i kreete se, na svoj vlastiti nain, protiv prirode. To je put ratnika - nepogreivog
261

ratnika koji se neprekidno bori, i kroz borbu transcendira.

Ove metode su potpuno razliite. Obe vode do istog cilja; odaberite jednu, ne
pokuavajte da ih sastavljate. Kako moete sintetizovati? Ako idete kroz seks, joga je
odbaena. Kako moete spajati? Ako napustite seks, tantra je naputena. Kako moete
spajati? Ali zapamtite, oboje vode do istog cilja; transcendencija je cilj. To zavisi od vas - od
vaeg tipa. Jeste li ratniki tip, ovek koji se neprekidno bori? Onda je joga va put. Ako niste
tip ratnika, ako ste pasivni - na suptilan nain enstveni, neete eleti da se borite ni sa kim,
zaista nenasilni - onda je tantra put; a zato to oboje vode do istog cilja, nije ih potrebno
spajati.
Spajanje je za mene uvek pogreno. Svi Gandiji su pogreni; ko god spaja grei, jer to
je kao spajanje alopatije sa ajurvedom; to je kao sintetizovanje homeopatije sa alopatijom;
hinduizma i islama. Nije nuno spajati. Svaka staza je u sebi savrena; nita joj se ne treba
dodati; a svaki dodatak moe biti opasan, jer deo koji funkcionie u jednoj maini, moe da
postane barijera u drugoj.
Moete uzeti deo iz auta Impala koji je dobro radio u njemu, i staviti ga u Forda,
u kome e stvoriti probleme. Deo funkcionie po odreenom obrascu. Deo zavisi od tog
obrasca, od celine. Ne moete ga jednostavno upotrebiti svuda. A ta ove sinteze rade? One
uzimaju jedan deo iz jednog sistema, drugi deo iz drugog sistema; prave bukuri, a ako to
sledite postaete papazjanija. Nije potrebno spajati. Samo pokuajte da otkrijete svoj tip,
osetite svoj tip, i nema potrebe za urbom; posmatrajte i oseajte svoj tip.
Moete li se predati, prepustiti prirodi? Onda se prepustite. Ako oseate da je to
nemogue: Ja se ne mogu predati, onda nemojte biti potiteni jer postoji druga staza za koju
nije nuno predavanje na ovaj nain, koja vam daje svu priliku za borbu. Obe staze vode do
istog vrha, kada ste dostigli Gourishankar. Uskoro, kako prilazite blie i blie vrhu, vidite da
drugi, koji su putovali razliitim stazama, takoe stiu.
Ramakrina je pokuao s jednim od najveih eksperimenata u istoriji oveanstva.
Kada je postao prosvetljen, posle prosvetljenja, probao je mnoge staze. Niko to nije nikada
uradio jer za tim nema potrebe. Postigli ste vrh; zato brinuti da li druge staze vode tamo ili
ne? Meutim, Ramakrina je pruio veliku pomo oveanstvu. Vratio se opet natrag u
podnoje brda i pokuao drugom stazom - da vidi da li ona vodi do vrha ili ne. Mnoge je
probao i svaki put je stizao do iste take.
Ovo je njegovo poreenje - da su u podnoju staze razliite. Kreu se u razliitim
pravcima, ak i izgledaju suprotne, protivrene. Meutim, susreu se na vrhu - spajaju se na
vrhu. Na poetku, razliitost, mnotvo; na kraju jedinstvo, istovetnost.
Ne marite za sintezu. Jednostavno izaberite svoju stazu i drite se nje. Ne budite
zavedeni od drugih koji e vas zvati da doete na njihovu stazu jer ona prednjai. Hindusi su
dostigli, muhamedanci su dostigli, Jevreji su dostigli, hriani su dostigli, a krajnja istina ne
uslovljava da ete je dostii samo ako ste hindu.
Jedina stvar za koju se treba brinuti je da osetite svoj tip i da izaberete. Ja nisam ni
protiv ega; ja sam za sve. ta god da izaberete, mogu vam pomoi na tom putu. Ali nema
sinteza. Nemojte pokuavati da spajate.
esto pitanje:
esto, kada nam govorite, talasi energije nam dolaze otvarajui naa srca i donosei
suze zahvalnosti. Rekli ste da nas ispunjavate kad god smo otvoreni, ali esto se ova pojava
deava mnogim ljudima u isto vreme, kao shaktipat, zato nam ee ne dajete ovo divno
iskustvo?
To zavisi od vas. Nije da vam ja dajem neko iskustvo. To je do vas; vi ga moete
uzeti. To nije davanje jer ja dajem sve vreme. Na vama je da budete otvoreni i to primite. A to
je u redu, to se dogaa mnogo puta mnogim ljudima zajedno. Onda logini um kae da ja
mora da sam neto uinio; inae, zato se tolikim ljudima to deava neprekidno?
Ne, ja ne radim nita. Ali kada se neko otvori, njegovo otvaranje je zarazno. Drugi
odmah poinju da se otvaraju. To je kao kada jedan pone da kalje i drugi poinju da kalju;
262

to je infekcija. Neko se otvori i iznenada oseate da se neto deava oko vas; vi takoe
postajete otvoreni.
Ja sam dostupan neprekidno. Kad god se otvorite, moete sudelovati s mnom. Kad ste
zatvoreni, ne moete deliti. A to nije zbog mog udela, to zavisi od vas da neto uinite.
Naravno, to se dogaa neprekidno, jer jedan otvara drugog, a onda se to nastavlja. To moe
postati pojava slina poplavi.
U Indoneziji postoji posebna metoda poznata kao latihan. Oni koriste re otvaranje;
ovek koji je otvoren moe otvoriti druge. Majstor po imenu Bapak Sabud, jedan od vrlo
znaajnih ljudi danas na zemlji, majstor je latihan-a. Otvorio je nekoliko ljudi, a onda im je
naloio da idu okolo po zemlji i otvaraju druge.
ta oni ine? Oni imaju vrlo jednostavnu metodu. Vi moete to shvatiti jer radite
mnoge sline metode. ovek koga je otvorio Bapak Sabud kree se sa novopridolim - s
ovekom koga treba otvoriti - sa sledbenikom. Oni ostaju u zatvorenoj sobi. Onaj koji je ve
otvoren podie svoju ruku prema nebu. Otvara sebe, a drugi tu jednostavno stoji. Za nekoliko
minuta drugi poinje da podrhtava. Neto se deava, a kada je otvoren, otvoren ka
beskonanom nebu, beskonanoj energiji s one strane, onda mu se doputa da otvara druge.
Niko ne zna ta oni rade, ak ni akter nikada ne zna ta radi. On jednostavno stoji tamo
a drugi jednostavno stoji u blizini - novokrteni ili iskuenik. A oni ne znaju - oni pitaju
Bapaka Sabuda: ta je ovo? Oni to rade - to se deava - ali Bapak Sabud nikada ne daje
objanjenje. On nije taj tip oveka. On kae: Jednostavno radite to. Ne brinite se zato se to
deava. To se deava.
Isto se dogaa ovde. ovek se otvara. Iznenada, energija se kree okolo: on kreira
atmosferu, ivotnu sredinu. Vi ste pored njega; iznenada oseate jak talas, suze poinju da
liju, vae srce je puno. Vi otvarate; pomaete drugog... To postaje lanana reakcija. Ceo svet
moe biti otvoren; a jednom kada ste otvoreni, vi znate tu vetinu. Onda jednostavno stavite
svoj um u odreenu situaciju, na odreeni put vae bie; to je ono ta ja nazivam molitvom.
Za mene, molitva nije verbalna komunikacija sa boanskim. Jer kako vi jezikom
moete komunicirati sa boanskim? Boansko nema jezik i sve to kaete nee biti shvaeno.
Vi ne moete biti shvaeni uz pomo jezika, nego pomou vaeg unutranjeg bia ili bivanja.
Bie ili postojanje je jedini jezik.
Probajte malu metodu molitve. Tokom noi, kada odlazite u krevet, kleknite pored
kreveta. Ugasite svetlo, podignite svoje ruke, zatvorite oi i samo oseajte kao da ste ispod
vodopada - vodopada energije s neba. U poetku, to je jedna zamisao. U poetku to mora da
bude mata. Tokom dva, tri dana poinjete da oseate da je to stvarna pojava - vi ste ispod
vodopada - vae telo zapoinje da se trese, kao list na jakom vetru. A to padanje je tako jako i
ogromno da ga ne moete obuhvatiti - ono vas ispunjava od pore do pore, od nonih prstiju do
glave. Postali ste prazna posuda i ono vas ispunjava.
Kada osetite da vam nailazi drhtanje, saraujte s njim. Pomaite to drhtanje da raste
sve vie, jer to se vie tresete, vie je mogunosti za beskonanu energiju da se spusti u vas,
jer vaa vlastita energija postaje dinamika. Kada ste dinamiki, moete susresti dinamiku
silu; kada ste statiki, ne moete susresti dinamiku silu.
Kada drhtite, energija se stvara u vama. Energija privlai vie energije. Postanite
posuda - prazna, ispunjena, prepunjena. Kada oseate kako je to previe, nepodnoljivo,
punjenje je preveliko i vie ga ne moete podneti, kleknite na zemlju, poljubite zemlju i
ostanite tihi tamo kao da izlivate energiju u zemlju.
Uzmite od neba; dajte natrag zemlji. Postajete medijum izmeu neba i zemlje.
Poklonite se duboko; postanite opet prazni. Kada osetite da ste prazni, osetiete smirenost,
tiinu, sabranost. Onda uzdignite svoje ruke opet. Oseajte energiju. Spustite se dole,
poljubite zemlju; vratite energiju natrag zemlji.
Energija je nebo, energija je zemlja. Postoje dva tipa energije. Nebo se uvek naziva
mukim jer daje, a zemlja se uvek naziva enskom jer prima, ona je kao materica. Stoga
uzmite od neba i dajte zemlji. To treba uraditi sedam puta - ne manje - jer svaki put energija
e prodreti u jednu akru vaeg tela, a ima sedam akri.
Svaki put energija e ui dublje u vas; ona e pokrenuti dublju sr u vama. Mora se
263

uiniti sedam puta. Manje ne treba raditi, jer ako uradite manje neete moi da spavate.
Energija e biti unutra, i vi ete se oseati nemirno. Uradite to sedam puta. to vie puta
uradite, manje e biti tete, ali ne manje - uradite sedam puta ili vie.
A kada se osetite sasvim ispranjeno, idite da spavate. Cela vaa no e postati
dogaaj. U spavanju vi ete postati sve tii i tii. Snovi e se zaustaviti. Osetiete ujutru kako
se novo bie budi - uskrsava. Vie niste onaj stari. Prolost je odbaena; vi ste svei i mladi.
Radite to svake noi. Za tri meseca mnoge stvari e postati mogue. Biete otvoreni, a
onda moete otvarati druge. Posle tri meseca ovog fenomena otvaranja, moete jednostavno
stajati pored nekog i otvoriti sebe, i odmah ete osetiti da se drugi trese, drhti. ak i ako vas
on ne zna, ak i ako ga ne poznajete, moete otvoriti nekoga. Ali ne radite to jer drugi e biti
jednostavno preplaeni. On e misliti da se dogaa neto neprirodno.
Jednom otvoreni, vi moete otvarati druge. To je jedno duhovno stanje, jedno
oseanje; to je lepa infekcija; infekcija savrenog zdravlja, ne od neke bolesti - infekcija
celovitosti, infekcija svetosti, infekcija od duhovnog, svetog.

Poglavlje 9

NEGOVANJE ISPRAVNOG GLEDITA

Izlaganje ujutro 4. januara 1975. u Buddha dvorani.
Um postaje smiren negovanjem prijateljskog dranja prema srenom, saoseanja
prema jadnom, radosti prema estitom i ravnodunosti prema zlom. (I, 33)96
Um takoe postaje smiren naizmeninim izdisanjem i zadravanjem daha. (I, 34)97
Kada meditacija proizvodi izuzetan organ percepcije, um stie poverenje, a to pomae
istrajnosti. (I, 35)98
Takoe, meditirajte na unutarnju svetlost koja je jasna, ista i spokojna i izvan svake
alosti. (I, 36)99
Takoe meditirajte o oveku ko je dostigao beeljnost. (I, 37)100
Um postaje smiren uz pomo kultivisanja stanovita prijateljstva prema srenom,
sauee prema jadnom, radosti prema estitom i nezainteresovanosti prema zlu.
Mnoge stvari treba da se shvate pre nego to budete mogli da razumete ovu sutru.
Prvo, prirodno dranje; kad god ugledate nekog srenog, oseate ljubomoru - ne sreu, nikada
sreu. Oseate bedu, jad. To je prirodno dranje, gledite koje ste ve dobili. A Patanjali
kae da um postaje smiren negovanjem prijateljskog dranja prema srenom - vrlo teko. Da
bi se bio prijateljski sa nekim ko je srean jedno je od najteih stvari u ivotu.
Obino mislite da je to vrlo lako. Nije! Ba je suprotan sluaj. Oseate ljubomoru,
96

I, 33: Duevna proienost (cittaprasadana) javlja se uspostavljanjem (bhavana) [odnosa] simpatije za ono
to je u dobru (sukha), sauea za ono to je u patnji (duhkha), radovanja za ono to je valjano (punya) i
ravnodunosti za ono to takvo nije (apunya).
97
I, 34: [Pomenuta proienost javlja se] takoer [kao posledica kontrolisanog] otputanja i zadravanja daha.
98
I, 35: Ono dostignue (pravrtti) uma (manas) u kome se [kroz istotu senzacije] dogaa poistoveenost sa
predmetom [senzacije] (viayavati) privodi [duu] miru.
99
I, 36: - ili [se pomenuta duevna vedrina i proienost javlja u ostvarenosti stanja] ispunjenog blaenom
rastereenou i rasvetljenou (jyotimati).
100
I, 37: - ili, pak [u poistoveenosti] sa domenima eljom-nepomuenih (vitaraga) s-vesti.
264

oseate jad. Moete pokazivati sreu, ali to je samo fasada, ou, maska. A kako moete biti
sreni? Kako moete biti smireni, tihi, ako imate takvo dranje?
Poto je itav ivot proslavljanje, milioni srea se deavaju po univerzumu, ali ako
imate dranje ljubomornosti, biete jadni, stalno ete biti u paklu. Biete ba u paklu jer svuda
ovde preko je nebo (blaenstvo). Stvoriete pakao za sebe - privatni pakao - lini pakao - jer
itava egzistencija je slavljenje.
Ako je neko srean, ta prvo dolazi u va um? Kao da je ta srea vama oduzeta, kao da
je on pobedio a vi ste pobeeni, kao da vas je on obmanuo... Srea nije nadmetanje, stoga ne
budite zabrinuti. Ako je neko srean, to ne znai da vi ne moete biti sreni, da je on uzeo
sreu - sada kako vi moete biti sreni. Srea nije neto to negde postoji, to mogu iscrpeti
sreni ljudi.
Zato oseate ljubomoru? Ako je neko bogat, moda je vama teko da budete bogati,
jer bogatstvo postoji u kvantitetu. Ako je neko snaan na materijalni nain, moe vam biti
teko da budete moni jer snaga je nadmetanje. Ali srea nije nadmetanje. Srea postoji u
beskonanoj koliini. Nikada niko nije mogao da je iscrpi; uopte ne postoji nadmetanje. Ako
je neko srean, zato vi oseate ljubomoru? S ljubomorom u vas ulazi pakao.
Patanjali kae, kada je neko srean, oseajte sreu, oseajte prijateljstvo. Onda vi
takoe otvarate vrata prema srei. Na suptilan nain, ako se moete oseati prijateljski s
nekim ko je srean, odmah zapoinjete da delite njegovu sreu; postala je takoe vaa odmah! Srea nije neka stvar; ona nije materijalna. Ona nije neto uz ta neko moe da se
vee. Vi to moete podeliti. Kada cvet cveta, moete ga podeliti; kada ptica peva, moete to
podeliti; kada je neko srean to moete podeliti. A lepota je da to ne zavisi od njegovog
deljenja. To zavisi od vaeg uestvovanja.
Ako bi to zavisilo od njegovog deljenja, da li on deli ili ne, onda bi to bila totalno
razliita stvar. On moda ne eli da deli. Ali to uopte nije pitanje, to ne zavisi od njegovog
deljenja. Kada se sunce podigne ujutru vi moete biti sreni, a sunce nita ne moe uiniti u
vezi s tim. Ono vas ne moe spreiti da budete sreni. Neko je srean; vi moete biti
prijateljski. To je totalno vae vlastito dranje, on vas ne moe spreiti da delite tu sreu. im
otvorite vrata, njegova srea tee prema vama.
Ovo je tajna kreiranja neba oko vas, a samo s nebom moete biti smireni. Kako
moete biti smireni u ognjenom paklu? Niko to ne stvara; vi to stvarate. Osnovna stvar koju
treba razumeti je da kad god postoji patnja, pakao, vi ste uzrok toga. Nikada ne prebacujte
odgovornost na drugoga, jer to prebacivanje odgovornosti je beanje od osnovne istine.
Ako ste jadni, samo vi - apsolutno samo vi - ste odgovorni. Pogledajte unutra i naite
uzrok toga. A niko ne eli da bude jadan. Ako moete nai uzrok u sebi, moete ga izbaciti
van. Niko ne stoji na vaem putu da vas sprei. Ne postoji ni jedna jedina prepreka da budete
sreni.
Stoga, bivajui prijateljski prema srenim ljudima, vi postajete usklaeni sa sreom.
Oni cvetaju; vi postajete prijateljski. Oni moda nisu prijateljski; ali to se vas ne tie. Oni vas
moda ak ne znaju - to nije vano. Inae, kad god ima cvetanja, kad god ima blaenstva, kad
god se neko rascvetava, kad god neko plee, srean je i smeje se, kad god ima slavljenja,
postanite prijatelji, uestvujte u tome. To zapoinje da tee u vama, niko to ne moe spreiti.
A kada je srea okolo vas, vi se oseate smireno.
Um postaje smiren negovanjem stanovita prijateljstva prema srenom...
Sa srenim, vi oseate ljubomoru - u suptilnom nadmetanju. Sa srenim ljudima, vi se
oseate inferiorni. Vi uvek birate ljude oko sebe koji su nesreni. Postajete prijateljski prema
nesrenim ljudima, jer se oseate superiorno. Uvek traite nekoga ko je ispod vas. Uvek se
bojite vieg; uvek traite nie, a to vie traite nie, nie padate. Onda su jo nii ljudi
potrebni.
Traite drutvo onih koji su vii nego to ste vi - vii u mudrosti, vii u srei, vii u
smirenosti, hladnokrvnosti, sabranosti; uvek traite drutvo viih jer je to nain kako moete
postati vii, kako da transcendirate doline i dosegnete vrhove. Oni postaju lestve. Uvek traite
265

drutvo vieg, lepog, srenog - vi ete postati lepi, postaete sreniji.

A jednom kada se upozna tajna, jednom kada znate kako ovek postaje sreniji, kako
sa sreom drugih vi stvarate situaciju za sebe da budete takoe sreni, onda nema prepreke;
onda moete otii onoliko daleko koliko elite. Moete postati Bog gde nikakva nesrea ne
postoji.
Ko je Bog? Bog je onaj ko je nauio tajnu da bude srean sa celim univerzumom, sa
svakim cvetom, sa svakom rekom i sa svakom stenom i svakom zvezdom, koji je postao
jedno sa ovim neprestanim venim slavljenjem, koji slavi, ko ne mari ija je ovo proslava.
Gde god je proslava, on uestvuje. Ova umetnost uestvovanja u srei jedan je od temelja ako
elite da budete sreni. To mora da se sledi.
Upravo suprotno ste radili; ako je neko srean smesta ste se sablaznili. Kako je to
mogue? Kako vi niste postali sreni, a on je srean? Za vas je to nepravda. Ceo ovaj svet vas
obmanjuje, i Bog ne postoji. Ako Boga ima, kako onda vi niste sreni, a drugi su sreni? A
oni ljudi koji su sreni, iskoriavaju druge. Oni su lukavi, podmukli, oni ive od vae krvi.
Oni sisaju sreu od drugih.
Niko ne isisava niiju sreu. Srea je takva pojava da nema potrebe da se isisava. To je
samo unutranje cvetanje; ne dolazi spolja. Samo bivajui sa srenim ljudima vi stvarate
situaciju u kojoj va unutranji cvet poinje da cveta:
Um postaje smiren negovanjem stanovita prijateljstva...
Vi stvarate stav neprijateljstva. Moete oseati prijateljstvo prema tunoj osobi, a
mislite da ste vrlo estiti. Moete se oseati prijateljski prema nekome ko je potiten, u nevolji
i misliti da je to neto religiozno, da inite neto moralno, ali ne znate ta inite.
Kad god oseate prijateljstvo prema nekome ko je tuan, potiten, jadan, stvarate sebi
nevolju. To Patanjalijevo stanovite izgleda vrlo nereligiozno. To nije tako, jer kada biste
razumeli itavo njegovo gledite, znali biste ta on misli. On je vrlo nauan. On nije
sentimentalna osoba, a sentimentalnost vam nee pomoi.
ovek treba da bude vrlo, vrlo jasan:
...sauee prema jadnom...
Ne prijateljstvo - sauee. Sauee je razliit kvalitet; prijateljstvo je razliit.
Prijateljstvo znai da vi stvarate situaciju u kojoj biste eleli da budete isti kao to je druga
osoba, eleete da budete isti kao va prijatelj. Sauee znai da je neko pao iz tog stanja. Vi
biste eleli njemu da pomognete, ali ne biste eleli da budete kao on. eleli biste da mu
pruite ruku; eleli biste da ga uzdignete, ohrabrite. eleli biste da mu pomognete na svaki
nain; ali ne biste eleli da budete kao on, jer to onda nije pomo.
Neko zapomae i plae, a vi sedite sa strane i poinjete da zapomaete i plaete; da li
mu pomaete? Na koji nain? Neko je jadan i vi postajete alosni; da li mu pomaete? Moete
udvostruiti njegovu bedu. Samo je on bio jadan; sada su dve osobe jadne. Ali u pokazivanju
sauea prema jadnom vi se opet poigravate lukavstvom. Duboko dole, kada pokazujete
simpatiju prema jadnom - a zapamtite simpatija nije sauee; simpatija je prijateljstvo. Kada
pokazujete simpatiju i prijateljstvo prema potitenoj, tunoj, jadnoj osobi, duboko dole
oseate sreu. Uvek postoji podzemna struja sree. To mora biti tako, jer je to jednostavna
aritmetika; kada je neko srean vi se oseate jadno, onda kako je mogue kada je neko
nesrean da se oseate nesreni? Ako je neko srean vi se oseate jadno; a onda, ako je neko
nesrean, duboko dole vi se oseate vrlo srenim.
Ali vi to ne pokazujete. Ili zapravo, ako ste primetili da pokazujete to - ak i u vaoj
simpatiji postoji suptilan tok sree. Vi se oseate dobro, oseate se zaista razveseljeni, da vi
niste taj koji je nesrean, a u poloaju ste da pokazujete simpatiju - vi ste vii, superiorniji.
Ljudi se uvek dobro oseaju kada pokazuju simpatiju prema drugima; oni su uvek
ohrabreni, uveseljeni. Duboko dole ljudi oseaju da nisu toliko jadni, hvala Bogu. Kada neko
umre, odmah se u vama pojavi jedna podzemna struja da ste jo ivi, hvala Bogu. I moete
pokazati simpatiju i ona nita ne kota. Pokazivanje simpatije ne kota nita, ali sauee je
drugaija stvar. Sauee znai da vi elite da pomognete drugoj osobi; eleli biste uiniti sve
266

to se moe uiniti; eleli biste da joj pomognete da izae is svoje bede. Niste sreni s tim, ali
niste takoe ni u alosti.
A upravo izmeu to dvoje stoji sauee; Buddha je u saueu. On se nee oseati
jadno s vama jer nikome to nee pomoi, a nee oseati ni sreu jer nema mesta za oseanje
sree. Kako moete oseati sreu kada je neko bedan? Ali on takoe ne moe oseati nesreu,
jer to nee pomoi. On e oseati sauee. Sauee ba postoji izmeu ovo dvoje. Sauee
oznaava da bi on eleo da vam pomogne da izaete iz toga. On je za vas, sauee znai,
samo da je protiv vae nevolje; on voli vas, ali ne vau bedu. eleo bi da vas uzdigne iz toga,
ali ne s vama i vau patnju.
Kada ste saoseajni vi poinjete voleti bedu, ne oveka koji pati. Ako je ovek
iznenada obodren, uveseljen i kae: "Ne brinite," vi ete biti okirani, jer vam nikada nije dao
priliku da budete saoseajni i pokaete mu kako ste vi vie, superiornije i sreno bie.
Ne budite jadni s nekim ko je bedan. Pomognite mu da izae iz toga. Nikada ne inite
jadnim jedan objekat ljubavi; ne iskazujte nikakvu privrenost patnji, jer ako iskaete
naklonost i uinite je jednim objektom ljubavi, otvarate vrata za to. Pre ili kasnije vi ete
postati jadni. Ostanite ravnoduni, hladni. Sauee znai ostati ravnoduan. Pruite svoju
ruku, ostanite udaljeni, pomognite, ne oseajte se srenim, jer oboje su isto. Kada se oseate
bedno na povrini s neijom patnjom, duboko dole protie struja sree. Oboje treba odbaciti.
Sauee e vam doneti smirenost uma.
Mnogi ljudi mi dolaze; oni su drutveni reformatori, revolucionari, politiari i kau:
"Kako moete nauiti ljude meditaciji i tiini kada ima tako mnogo bede u svetu?" Oni mi
kau: "Vi ste sebini." Oni bi eleli od mene da nauim ljude da budu jadni s drugima koji su
jadni. Oni ne znaju ta govore ali se oseaju vrlo dobro - radei drutveni posao, vrei
drutvenu slubu, oni se oseaju vrlo dobro. A ako iznenada svest postane nebo, i Bog kae,
"Sada e sve biti u redu," vi ete nai drutvene reformatore i revolucionare u apsolutnoj bedi,
jer oni nee imati nita da rade.
Khalil Gibran je napisao malu alegoriju. U gradu, u velikom gradu postojao je pas koji
je bio propovednik i misionar, i on je propovedao drugim psima: "Prestanite da lajete.
Gubimo oko devedeset devet posto svoje energije u nepotrebnom lajanju. Zbog toga se ne
razvijamo. Prestanite nepotrebno da lajete."
Ali psima je teko da prestanu lajati. To je jedan unutra ugraeni proces. Oni se zaista
oseaju sreni samo kada laju. To je katarza. Oseaju se tiho samo kada su lajali. Dakle, oni
su sluali vou - revolucionara, utopistu, koji je razmiljao o carstvu boijem, carstvu pasa,
negde u dolazeoj budunosti, gde e svaki pas postati reformisan i postati religiozan - nema
lajanja, nema borbe, sve je tiho... taj misionar mora da je bio pacifista.
Ali psi su psi. Sluate njega i onda e rei: "Vi ste veliki ovek, i ta god vi kaete to
je istina. Ali mi smo bespomoi, siroti psi. Ne razumemo takve velike stvari." Dakle svi su psi
osetili kvalitet jer nisu mogli da se zaustave. Oni su poverovali u poruku voe, a on je bio u
pravu; racionalno, oni nisu mogli to da slede. Ali ta da ine s telima? Tela su iracionalna.
Kad god ima promene - sannyasin naie - oni e lajati; policajac naie, potar... jer oni su
protiv uniformi.
To je gotovo nemogue za njih, oni su se utvrdili u tome: "Taj pas je veliko bie, i mi
ga ne moemo slediti. On je kao avatar - neto s druge obale. Dakle, mi emo ga oboavati,
ali kako ga moemo slediti? A voa je bio uvek istinit u svojim reima; nikada nije lajao. Ali
jednog dana sve je propalo. Jedne noi, mrane noi, psi su odluili: "Ovaj veliki voa uvek
pokuava da nas preobrati, a mi ga nikada ne sluamo. Barem jednom godinje, na roendan
lidera, treba potpuno da postimo, bez lajanja - u apsolutnoj tiini - bez obzira koliko je teko.
Barem jednom godinje moemo to uraditi," odluili su oni.
Te noi nijedan pas nije lajao. Lider je iao od jednog ugla do drugog, od ove ulice do
one, da posmatra, jer kad god bi psi zalajali on bi propovedao. Poeo je da se osea vrlo jadno
jer niko nije lajao; itave noi je bilo sasvim tiho kao da nije postojao nijedan pas... Obiao je
mnoga mesta, posmatrao, i do ponoi bilo mu je tako nepodnoljivo da je zaao u mraan
ugao i zalajao!
Onog momenta kada su drugi psi uli da je jedan pas zalajao, rekli su: "Sada nema
267

problema." Nisu znali da je lider to uinio. Mislili su da je jedan od njih prekrio zavet. Sada
im nije bilo mogue da se uzdre; ceo grad je zalajao. Voa je izaao i poeo da propoveda!
To e biti stanje vae drutvene revolucije - ovnovi predvodnici, reformatori,
gandijevci, marksisti i drugi - svih vrsta. Oni e biti u takvoj tekoi ako se svet zaista
promeni. Ako svet zaista ispuni utopiju iz njihovih umova i mate, oni e poiniti
samoubistvo ili e poludeti. Ili e zapoeti da propovedaju ba suprotno, kontradiktorno;
upravo suprotno od onoga ta propovedaju sada.
Oni mi dolaze i kau: "Kako moete govoriti ljudima da budu smireni kada je svet u
takvoj bedi?" Oni prvo misle da beda treba da bude uklonjena, onda hoe li ljudi biti smireni?
Ne, ako su ljudi smireni, jad se moe ukloniti, jer samo smirenost moe ukloniti bedu. Beda je
jedno stanovite. To je manje stvar materijalnih uslova, a vie unutranjeg uma, unutranje
svesnosti. ak i siromaan ovek moe biti srean, a jednom kada je srean, mnoge stvari
zapoinju da padaju na put.
Ubrzo on moda nee biti siromaan ovek, jer kako moete biti siromani kada ste
sreni? Kada ste sreni, itav svet uestvuje s vama. Kada ste nesreni, sve ide pogreno.
Kreirate svuda oko sebe situaciju koja pomae vaoj nesrei da bude tu. Ovo je dinamika
uma. To je sistem samoodbrane. Vi se oseate bedno, onda se vie jada privlai prema vama.
Kada jo vie jada privuete onda kaete: "Kako sada da budem smiren? Suvie je patnje
ovde" Tako privlaite jo vie patnje na sebe. Onda kaete: "Sada je to nemogue. A oni koji
kau da su sreni mora da govore lai; ove Bude, Krine mora da govore lai. Ovi Patanjaliji
mora da su laovi, jer kako je to mogue, tako je mnogo patnje?"
Onda ste vi u samoodbrambenom sistemu. Vi privlaite, a ne samo da privlaite sebi;
kada je neka osoba jadna, pomae takoe drugima da budu jadni, jer su takoe budale kao vi.
Videvi vas u patnji, oni saoseaju. Kada saoseaju, postaju povredljivi. Dakle, to je slino
ovome; jedna bolesna osoba zarazi celo drutvo.
Mula Nasrudinov doktor mu je poslao raun. Bio je preveliki. Njegovo dete je bilo
bolesno; Nasrudinov mali sin je bio bolestan. Telefonirao je doktoru i rekao: "Ovo je previe."
Doktor je odgovorio: "Ali morao sam dolaziti devet puta da vidim vaeg sina, tako da to mora
biti zaraunato." Nasrudin je rekao: Nemojte zaboraviti da je moj sin zarazio celo selo, pa ste
vi zaradili mnogo. Zapravo vi treba meni da platite neto."
Kada je osoba jadna, ona zarazi. Beda je zarazna ba kao to je i srea zarazna. A ako
ste ranjivi prema bedi - kao to jeste, jer uvek tragate nesvesno - va um trai patnju, jer sa
bedom vi oseate simpatiju; sa sreom oseate ljubomoru.
Mula Nasrudinova ena mi je jednom rekla: "Ako idete u Nju Delhi - zima dolazi donesite mi zavidan kaput." Nisam je mogao slediti ta misli, pa sam joj rekao: "Ne znam
puno o kaputima, ali nikada nisam o tome uo. ta je 'zavidan' kaput?" Rekla je: "Nikad niste
uli?". Poela je da se smeje pa je rekla: "Zavidan kaput je onaj kaput, koji kada obuete,
susedi vam zavide!"
Dok vam drugi ne zavide, vi se ne oseate ivi. Dok drugi nisu u bedi, vi ne oseate
sreu. Ali kako moete oseati sreu kada su drugi nesreni; kako se moete oseati zaista
ivi kada su drugi mrtvi? Mi postojimo zajedno. Ponekad moete biti uzrok bede mnogih
ljudi. Onda zaraujete karmu. Vi ih moda niste direktno pogodili, moda niste bili nasilni
prema njima. Suptilan je zakon. Vi ne treba da budete ubica, ali ako jednostavno zarazite
ljude vaom bedom, vi uestvujete u tome; vi kreirate bedu. Vi ste odgovorni za to, i moraete
da platite za to. Mehanizam je vrlo suptilan!
Upravo pre dva-tri dana se dogodilo da je sannyasin je napao Lakmi. Moda niste
zapazili da ste vi odgovorni za to, jer mnogi od vas oseali ste otpor prema Lakmi. Taj
sannyasin je ba rtva, upravo najslabija veza meu vama. On je izrazio va otpor, to je sve, a
on je bio najslabiji; on je postao rtva, i zato biste oseali da je on odgovoran? To nije istina.
Vi ste uestvovali. Suptilan je zakon!
Kako ste uestvovali? Duboko dole, kad god neko nadgleda - a Lakmi ovde okolo
nadgleda stvari... Ima mnogo situacija u kojima ete oseati protivljenje, u kojima e vam ona
morati rei ne, u kojima ete se osetiti povreeni - to se ne moe izbei - u kojima oseate da
268

vam nije ukazana dovoljna panja, u kojima oseate da ste tretirani kao da niste niko. Va ego
osea da je povreen i vi oseate protivljenje.
Ako mnogi ljudi oseaju protivljenje prema osobi, onda najslabiji meu njima e
postati rtva; on e uraditi neto. On je bio najlui meu vama, to je u tano. Ali nije samo on
odgovoran. Ako ste ikada oseali neprijateljstvo prema Lakmi, to je delimino i vi ste nauili
karmu, a dok ne postanete tako suptilno svesni ne moete postati prosvetljeni. Stvari su vrlo
komplikovane.
Sada su na Zapadu takoe otkrili psihoanalitiari da je cela porodica odgovorna ako
jedna osoba poludi - cela porodica! Oni sada misle da se celom porodicom treba baviti, ne
jednom osobom, jer kada osoba poludi to samo pokazuje da cela porodica ima unutranje
napetosti. Ona je najslabija od svih njih, tako da odmah pokazuje celu stvar, ona postaje izraz
cele porodice, a ako se bavite samo njom to nee pomoi. U bolnici osoba moe biti u redu;
vrativi se kui opet e pasti jer cela porodica ima unutranje napetosti, a ona je najslabija.
Deca pate previe zbog roditelja. Oni se meusobno bore ili tuku; uvek stvaraju nemir
i napetost u kui. itava kua postoji ne kao mirna zajednica, nego kao unutranji rat ili
konflikt. Dete je vie ranjivo; ono poinje da se ponaa na ekscentrian nain - sada imate
izgovor da ste napeti i zabrinuti zbog deteta. Onda otac i majka, oboje mogu biti zabrinuti
zbog deteta, odvee ga kod psihoanalitiara i doktora, i mogu zaboraviti svoj vlastiti konflikt.
Ovo dete postaje vezivna sila, ako je ono bolesno, onda mu oni moraju posvetiti vie
panje. Sada oni imaju izgovor i zato su zabrinuti, napeti i u patnji - jer dete je bolesno - a
oni ne znaju da je upravo obrnut sluaj... dete je bolesno zato to su oni zabrinuti, napeti i u
konfliktu. Dete je nevino, neno; ono se odmah moe povrediti, ono jo nema zatitu oko
sebe. A ako dete zaista ozdravi, roditelji e biti u veoj tekoi - jer onda nema izgovora.
Ovo je zajedniko, vi ivite ovde kao porodica. Nuno je da postoje mnoge napetosti,
budite toga svesni. Budite oprezni s ovim napetostima, jer vae napetosti mogu stvoriti silu.
One se mogu akumulirati i iznenada onaj ko je slab, ranjiv, jednostavan, moe postati utoite
akumulirane sile, onda on reaguje na takav nain. Onda moete baciti odgovornost na njega.
Ali to nije istina, ako ste ikada osetili ikakvo neprijateljstvo, vi ste deo toga. Isto je istinito u
veem svetu takoe.
Kada je Goda ubio Gandija, ja nikada nisam rekao da je on odgovoran. On je bio
najslabija karika; to je istina. Ceo hindu um bio odgovoran, duboke struje hindu antagonizma
protiv Gandija. Akumuliralo se oseanje da je on za muslimane. Ovo je jedna stvarna pojava;
neprijateljstvo postaje akumulirano. Ba kao oblak, ono se koleba, krui, a onda negde slabo
srce, vrlo nezatien ovek, postaje rtva. Oblak se nakupi i u njemu onda nastupa eksplozija.
Svako je tako osloboen; Goda je odgovoran - ubijajui Gandija - tako da moete ubiti Godu i
bie sve zavreno. Onda se cela zemlja kree na isti nain, a hindu um ostaje isti; bez
promene. Suptilan je zakon!
Uvek otkrijte dinamiku uma. Samo onda ete biti preobraeni; na drugi nain ne.
Um postaje smiren negovanjem prijateljskog dranja prema srenom, saoseanja
prema jadnom, radosti prema estitom...
Gledajte! Patanjali gradi korake - lepo i vrlo suptilno, ali sasvim nauno.
...radosti prema estitom i ravnodunosti prema zlom...
Kada oseate da je neko estit ovek, radostan, obino dranje je da on mora da
obmanjuje. Kako iko moe biti vie estit nego vi? Otuda ima tako mnogo kriticizma.
Kad god ima nekoga ko je estit, vi odmah zapoinjete da kritikujete, poinjete da
traite greke u njemu. Na ovaj ili onaj nain morate da ga dovuete dole. On ne moe biti
estit. Ne moete verovati u to. Patanjali kae 'radost', jer ako kritikujete estitog oveka, u
dubini dole vi kritikujete vrlinu. Ako kritikujete estitog oveka, dolazite do take da
poverujete da vrlina nije moguna u ovom svetu. Onda ete se oseati oputeno. Onda se lako
moete kretati na svojim zlim putevima jer: Niko nije estit; svako je ba kao ja - ak i gori
nego ja. Zbog toga ima tako mnogo osuda - kriticizma, neodobravanja.
Ako neko kae: Ova osoba je vrlo lepa, vi odmah nalazite neto da kritikujete. Ne
moete tolerisati - jer ako je neko estit, a vi niste, va ego je razbijen, i onda poinjete
oseati: Ja moram promeniti sebe, to je preteak napor. Jednostavnije je da se osuuje;
269

jednostavnije je kritikovati, rei: Ne! Dokaite! ta kaete? Prvo, dokaite kako je on estit!
Teko je dokazati vrlinu; vrlo lako je ne dokazati ita. Vrlo je teko dokazati!
Jedan od najveih ruskih pripovedaa je Turgenjev. On je napisao priu. Pria kae da
je u jednom malom selu ovek mislio da je glup, i bio je. Ceo grad mu se smejao. Bio je ba
kao budala, i svako je u gradu uivao u njegovoj ludosti. Meutim, on je bio umoran od svoje
ludosti, pa je pitao mudrog oveka: ta da radim?
Mudar ovek je rekao: Nita! Jednostavno, kad god neko hvali nekoga ti kudi. Kad
neko kae da je taj i taj ovek svetac, odmah kai: Ne, ja znam da je grenik! Kada neko
kae: Ova knjiga je vrlo vana, odmah kai: itao sam je i izuavao. Ne brini da li si je
itao ili ne; jednostavno kai: To je smee. Ako neko kae: Ova slika je jedno od najveih
umetnikih dela, jednostavno kai: Inae ta je ona? - samo platno i boje. Dete to moe da
naini! Kritikuj, kai ne, trai dokaze, a posle sedam dana doi kod mene.
Tokom sedam dana grad je poeo da osea da je taj ovek genije: Nikada nismo znali
o ovim talentima, on je genije za sve. Pokaete mu sliku a on vam pokazuje njene greke.
Pokaete mu vanu knjigu, a on pokazuje u njoj greke. On je tako veliki kritiki um!
Analitiar! Genije!
Sedmog dana on je doao kod mudrog oveka i rekao: Sada nema potrebe da uzimam
bilo kakav savet od tebe. Ti si budala! itav grad je imao obiaj da veruje tom mudracu, i svi
su rekli: Na genije je rekao da je on budala, mora da jeste.
Ljudi uvek lake veruju u negativno, jer vrlo je teko da se opovrgne 'ne' - kako
moete dokazati? Kako moete dokazati da je Isus sin Boiji? Kako ete dokazati? Dve
hiljade godina je hrianska teologija dokazivala bez dokaza. A za sekundu je dokazano da je
on grenik, vagabund, i ubili su ga - za nekoliko sekundi! Neko je rekao: "Ja sam video ovog
oveka kako izlazi iz prostitutkine kue" - i gotovo! Niko ne mari da li je taj ovek koji je
rekao: "Video sam ga!", pouzdan ili ne - nikoga to nije briga. U negativno se uvek lako
verovalo, jer to takoe pomae va ego. U pozitivno se nije verovalo.
Vi moete rei 'ne', kad god postoji vrlina. Ali ne moete nauditi estitom oveku,
povreujete sebe. Vi ste samodestruktivni. Zapravo sprovodite samoubistvo lagano trujui
sebe. Kada kaete: "Ovaj ovek nije estit," ta vi zapravo kreirate? Kreirate osnovu na kojoj
ete poeti da verujete da je vrlina nemogua; a kada je vrlina nemogua, nije potrebno ni
pokuati. Onda padate dole. Onda se smetate gde jeste. Rast postaje nemogu. Vi biste eleli
da se namirite, utvrdite, onda se utvrdite u patnji jer ste jadni.
Vi ste sve utvrdili potpuno. Ovo utvrivanje treba da se prekine; treba da budete
neutvreni. Gde god da ste, treba da budete iupani i presaeni na viu ravan, a to je mogue
samo ako ste radosni prema estitom.
...radosti prema estitom i ravnodunosti prema zlom...
Nemojte ak ni da osuujete zlo.
Iskuenje postoji; vi biste eleli da osudite ak i vrlinu. Patanjali kae nemojte
osuivati zlo. Zato? On zna unutranju dinamiku uma: ako previe osuujete zlo, posveujete
previe panje zlu, i ubrzo postajete usklaeni s njim. Ako kaete: Ovo je pogreno, ono je
pogreno, posveujete preveliku panju pogrenom. Postaete naviknuti na zlo. Ako
posveujete preveliku panju bilo emu, postajete opinjeni time. A ta god da osuujete vi
ete se obavezati, jer e to postati jedna privlanost, duboka privlanost prema dole. Inae,
zato biste brinuli? Oni su grenici, ali ko ste vi da brinete za njih?
Isus je rekao: Ne sudite... To je ono ta Patanjali ovde podrazumeva pod izrazom
ravnodunosti; ne sudite na ovaj ili onaj nain, budite ravnoduni. Ne kaite da ili ne; ne
osuujte, nemojte procenjivati. Jednostavno ostavite to boanskom; to nije nimalo va posao.
ovek je lopov; to je njegov posao. Njegov i Boji. Neka oni to srede sami; ne ulazite u to.
Ko trai od vas da se uputate u to? Isus kae: Ne sudite... Patanjali kae: Budite
ravnoduni.
Jedan od najveih hipnotizera u svetu, Emil Kue, otkrio je zakon - zakon hipnoze.
Nazvao ga je zakonom obrnutog ili suprotnog efekta. Ako ste previe protiv neega, postaete
270

rtva. Pogledajte osobu koja je tek obuena da vozi bicikl na putu. Put je irok ezdeset stopa,
a postoje i miljokazi pokraj puta. ak i ako ste iskusni biciklista i od kamena nainite metu:
Ja u otii i tresnuti u kamen, nekada moete promaiti. Ali nikada novo naueni - nikada!
On nikada ne promauje ugaoni kamen. Na dobrom putu, njegov toak se kree prema
kamenu, a ezdeset stopa je irok put! ak i sa zavezanim oima moete se kretati na njemu ak i ako nikoga nema na putu, on je sasvim tih, niko se ne kree...
ta se deava poetniku? Zakon deluje. Emil Kue ga naziva zakonom suprotnog
efekta. U poetku, zato to je poetnik koji ui, on se boji, pa tako gleda okolo, gde je taka
koje se plai - gde moe pogreiti? itav put je u redu, ali ovaj kamen, ovaj crveni kamen
pored ugla, to je opasnost: Mogu tresnuti u njega. Dakle sada je stvorena jedna naklonost,
afinitet. Sada je njegova panja usmerena prema kamenu; zaboravlja se ceo put. A on je
poetnik koji ui! Njegove ruke drhte, gleda u kamen i ubrzo osea da se bicikla pokree.
Odjednom oseti da bicikl...
Bicikl mora da sledi vau panju; bicikl nema svoju vlastitu volju. On vas sledi gde
god da vi idete, a vi sledite vae oi, a oi slede suptilnu hipnozu, izvesnu paljivost. Vi
gledate u kamen, ruke se kreu tim putem. Vi postaje sve vie i vie uplaeni. to ste vie
uplaeni, vie ste uhvaeni, jer sada kamen izgleda da je jedna zla sila, kao da vas kamen
privlai. itav put se zaboravlja, bicikl se zaboravlja, poetnik koji ui je zaboravljen. Samo
kamen postoji; vi ste hipnotisani. Vi ete ii i tresnuti u kamen. Kada ste ispunili svoj um,
sledei put ete se plaiti jo vie. Dakle, gde se to moe prekinuti?
Kada kaete da je neto pogreno, idite u manastir - monasi osuuju seks. Seks je
postao miljokaz. Dvadeset etiri sata oni misle o tome; pokuavanje da se izbegne jeste
razmiljanje o tome. to vie pokuavate da izbegnete to, vie ste hipnotisani. Zbog toga je u
starim spisima reeno da kad god svetac meditira, lepe devojke s neba dolaze i pokuavaju da
ometaju njegov um. Zato bi lepe devojke bile zainteresovane? Neko sedi ispod drveta sa
zatvorenim oima, zato bi lepe devojke bile zainteresovane za njega?
Niko ne dolazi ni od kuda, ali on je toliko protiv seksa da je to postalo hipnoza. On je
tako mnogo hipnotisan da sada snovi postaju realni. Otvara svoje oi i vidi lepe nage devojke
kako stoje tamo. Vama treba pornografski asopis da vidite nagu enu. Ako odete u manastir,
nee vam trebati pornografski asopis; vi sami stvarate svoju pornografiju oko sebe. A onda
onaj koji tako meditira, postaje vie uplaen; zatvara oi, stee svoju pesnicu. Odmah se
unutra ena uspravlja.
Ne moete nai tako lepe ene na ovoj zemlji jer one su tvorevine sna - sporedni
proizvod hipnoze - a to se vie plaite, vie njih je tu. One e trljati njegovo telo, dodirivati
njegovu glavu, lepie se uz njega i grlie ga. On je potpuno lud, ali to se deava. Takoe se to
deava i vama. Opasnost moe da se razlikuje, ali to je ono to se dogaa. Protiv ega da ste
vi, s tim ete duboko dole biti spojeni.
Nikada nemojte biti protiv neega. Da se bude protiv zla znai pasti kao rtva. Onda
padate u ruke zla. Ravnodunost; ako sledite ravnodunost, to znai da to nije vaa briga.
Neko krade; to je njegova karma. On e je spoznati i morae da pati. To uopte nije va
posao; ne razmiljajte o tome, ne poklanjajte nikakvu panju tome. Postoji bludnica; ona
prodaje svoje telo - to je njen posao. Vi nemate neodobravanje u sebi, inae bili biste
privueni prema njoj.
To se deavalo - to je vrlo stara pria - da su svetac i bludnica iveli zajedno. Bili su
susedi, a onda su umrli. Svetac je bio vrlo poznat. Smrt je dola i poela da vodi sveca u
pakao. Umro je tog istog zlokobnog dana kada i bludnica.
Onda je svetac bio iznenaen, jer ona je odneena na put prema nebu. Stoga je pitao:
"ta je ovo? Izgleda da je dolo do nesporazuma. Ja sam onaj koji treba da ide prema nebu, a
ona je bludnica!"
Smrt je rekla: "Znamo, ali sada ako elite moemo vam objasniti; nije dolo do
nesporazuma. Date su naredbe - da bludnica mora da se odvede na nebo, a mudrac baci u
pakao." Svetac je pitao: "Ali zato?" ak i bludnica nije mogla da veruje. Ona je rekla: "Neto
mora da je pogreno. Zar ja moram biti odvedena na nebo? A on je svetac - veliki svetac. Mi
smo ga oboavali. Odvedite njega na nebo!"
271

Smrt je rekla: "Ne, to nije mogue jer je on bio svetac samo na povrini a mislio je
neprekidno o tebi; sanjao je o tebi milion puta. Na usnama mu je bilo ime Boga; u srcu tvoj
lik."
U isto vreme, s druge strane, tano je da je bludnica prodavala svoje telo, ali uvek je
mislila da bi elela da ima ivot kao ovaj svetac koji je iveo u hramu: "Kako je on ist!"
Sanjala je o svecu, istoti, svetosti, vrlini koja joj je nedostajala. A kada bi muterije otile,
ona bi se molila Bogu: "Sledei put nemoj me uiniti opet bludnicom. Uini me vernikom;
naini me meditantom. elela bih da sluim u hramu."
Mnogo puta je razmiljala da ode u hram, ali mislei da je previe u grehu, odluila je
da nije dobro da ulazi u hram: "To mesto je tako sveto a ja sam takva grenica." Mnogo puta
je elela da dotakne mudraeva stopala, ali je mislila da to nee biti dobro: "Nisam dovoljno
vredna da dodirnem njegova stopala." Odluila je da kada mudrac umre, sakupi prainu sa
staze kojim je prolazio, i da je oboava.
Nije pitanje ta ste vi spolja. Ono to je vaa unutranja hipnoza odluie budui tok
vaeg ivota. Budite ravnoduni prema zlu. Ravnodunost ne oznaava apatiju - zapamtite.
Postoji suptilna razlika. Ravnodunost ne oznaava apatiju. To ne znai da zatvorite svoje oi,
jer ak i kada ste ih zatvorili vi ste zauzeli stanovite, dranje. To ne znai da ne brinete, jer
tamo takoe postoji suptilno neodobravanje, osuivanje. Ravnodunost jednostavno znai kao
da to ne postoji, kao da to nije tu. Ravnodunost ne oznaava nikakvo stanovite. Vi prolazite
kao da se to ne dogaa.
Re upeksha, koju Patanjali koristi, jeste vrlo lepa. Nije ni apatija ni protivljenje, niti
bekstvo. To je jednostavno ravnodunost bez ikakvog naelnog stava - zapamtite, bez ikakvog
stanovita, jer vi moete biti indiferentni sa nekim naelnim stavom. Moete misliti da to nije
vredno - nije vredno mene da mislim o tome. Ne, onda imate izvestan naelan stav, a suptilno
neodobravanje je skriveno u tome. Ravnodunost jednostavno znai: "Ko ste vi da odluujete,
da sudite?" Mislite o sebi: "Ko ste vi? Kako moete rei ta je zlo a ta je dobro? Ko zna?"
Zato to je ivot takva kompleksnost zlo postaje dobro, dobro postaje zlo - oni se
menjaju. Poznati su grenici koji su dosegli najvie, i sveci koji su bacani u pakao. Stoga, ko
zna? A ko ste vi? Ko vas pita? Vi se brinite o sebi. ak i ako moete initi to, dovoljno ste
uradili. Budite vie obazrivi i svesni, onda vam ravnodunost dolazi bez ikakvog naelnog
stava.
To se dogodilo. Vivekananda, pre nego to je otiao u Ameriku postao je uvena
svetska figura, boravio je u Maharadinoj palati u Daipuru. Maharada je bio prijatelj
Vivekanande i Ramakrine. Kao to se maharadama svia, kada je Vivekananda doao u
palatu da tu boravi nainio je veliku sveanost od toga, pozvao je prostitutke da igraju i
pevaju na prijemu... kao to se maharadama svia; oni imaju svoje vlastite poglede. On je
sasvim zaboravio da primanje sannyasina s pevanjem i plesom prostitutki ne dolikuje. Ali nije
mogao znati sve to. Znao je da kad nekoga prima mora da se pije i plee.
A Vivekananda je jo bio nezreo; jo nije bio savreni sannyasin, onda postoji
ravnodunost - ali on jo nije bio ravnoduan. Nije dovoljno duboko uao ak ni u
Patanjalija. Bio je mlad ovek i vrlo sklon uzdravanju kojim je suzbijao svoj seks i sve.
Kada je video prostitutke, jednostavno se zakljuao u svojoj sobi i nije izlazio iz nje.
Maharada je doao i zatraio oprotaj. Rekao je: "Nismo znali. Nikada nismo primali
sannyasina. Uvek smo primali kraljeve, otuda znamo takve naine primanja. Dakle, ao nam
je, ali sada je ovo postalo jako uvredljivo, jer ovo je najvea prostitutka u zemlji - i vrlo je
skupa. Mi smo je platili, a sada rei joj da ode, bila bi velika uvreda za nju; ako vi ne doete
ona e se oseati vrlo povreena. Stoga izaite van."
Ali Vivekananda se plaio da izae van; zbog toga kaem da je bio jo nezreo, jo
neosposobljen sannyasin. Jo ne postoji ravnodunost - ve osuda: "Bludnica!" Bio je vrlo
ljut, pa je rekao: "Ne." Onda je prostitutka poela da peva bez njega, a pevala je pesmu o
svecu. Pesma je bila vrlo lepa. Pesma je kazivala: "Ja znam da te nisam vredna, ali si mogao
biti malo samilosniji. Ja sam blato, ubre na putu; to ja znam. Ali ti ne treba da bude
neprijateljski prema meni. Ja nisam niko - neznalica, grenik. Ali ti si svetac - zato se plai
mene?"
272

Kae se da je Vivekananda sluao iz svoje sobe. Prostitutka je plakala i pevala, i on je

osetio - osetio je celu situaciju i ta je uradio. To je nezrelo, detinjasto. Zato se boji? Strah
postoji samo ako ste privueni. Bojaete se ene ako ste privueni od nje. Ako vas ne privlai,
strah iezava. ta je strah? Ravnodunost dolazi bez ikakvog otpora.
Otvorio je vrata; nije mogao obuzdati sebe, pobedila ga je prostitutka. Ona je postala
pobednik; morao je da izae van. Izaao je, seo i napisao u dnevniku: "Novo otkrovenje sam
dobio od boanskog. Plaio sam se... mora da je bilo neke poude u meni. Zbog toga sam se
plaio. Inae ena me je potpuno pobedila, i nikada nisam video tako istu duu. Suze su bile
tako nevine a pevanje i igranje tako sveto da bih ja bio neprimeen. A sedei pored nje, po
prvi put sam postao svestan da nije pitanje ko je tu spolja; pitanje je ta je."
Te noi je napisao u svom dnevniku: "Sada bih uvek mogao spavati s tom enom u
krevetu i ne bi bilo straha." On je transcendirao. Ta prostitutka mu je pomogla da
transcendira. Ovo je udo. Ramakrina nije mogao da pomogne, a prostitutka mu je pomogla.
Dakle, niko ne zna odakle e pomo doi. Niko ne zna ta je zlo, a ta je dobro. Ko moe
odluiti? Um je nemoan i bespomoan. Stoga ne uzimajte nikakvo stanovite; to je znaenje
da se bude ravnoduan.
Um takoe postaje smiren naizmeninim izdisanjem i zadravanjem daha.
Patanjali takoe daje druge alternative. Ako moete uraditi ovo - bivajui sreni sa
srenim ljudima, prijateljski; saoseajui s jadnim, radosni s estitim, ravnoduni sa zlim
ljudima - ako to moete uraditi, onda ulazite iz transformacije uma prema nad-umu. Ako ne
moete uiniti - jer je to teko, nije lako - onda postoje druga dva puta. Ne oseajte se
potiteni.
Patanjali kae:
Um takoe postaje smiren naizmeninim izdisanjem i zadravanjem daha.
Onda uite kroz fiziologiju. Prvo je ulazak kroz um, drugo je ulaenje kroz fiziologiju.
Disanje i miljenje su duboko povezani, kao da su dva pola jedne stvari. Vi takoe
ponekad postajete svesni, ako ste malo paljivi; kad god se um promeni, disanje se promeni.
Na primer, vi ste ljuti; odmah se disanje menja, ritam se gubi. Disanje ima razliit kvalitet.
Ono nije ritmiko.
Kada imate strast, poudu, kada seks nadvlada, disanje se menja; ono postaje
grozniavo, ludo. Kada ste smireni, ne radei ba nita, samo se oseate vrlo oputeno, disanje
ima razliit ritam. Dakle, ili promenite um i disanje e se promeniti, ili moete uiniti
obrnuto: promenite disanje i um e se promeniti. Promenite ritam disanja, i um e se odmah
promeniti.
Kada se oseate sreni, smireni, ljubomorni, zapamtite ritam disanja. Sledei put kada
nastupi ljutnja, nemojte dozvoliti disanju da se promeni; zadrite ritam disanja kao da ste
sreni. Onda nije mogua ljutnja, jer disanje stvara situaciju za to. Sile disanja iz unutranjih
lezda u telu oslobaaju hemikalije u krvi.
Zbog toga postajete crveni kada ste ljuti; odreene hemikalije su ule u vau krv i
postali ste grozniavi. Vaa temperatura raste. Telo je spremno da se bori ili preduzme borbu:
telo je u krizi, u vanrednom stanju. Kroz ritam disanja ova promena nastaje.
Ne menjajte disanje. Upravo ga zadrite kao da ste smireni, ba disanje mora da sledi
obrazac smirenosti - i osetiete da je nemogue da postanete ljuti. Samo pokuajte da budete
smireni u disanju, i osetiete da seks iezava.
Ovde on predlae metodu:
Um takoe postaje smiren naizmeninim izdisanjem i zadravanjem daha.
Moete uraditi dve stvari; kad god osetite da um nije smiren - da je napet, zabrinut,
brbljajui, uznemiren, konstantno sanjiv - uradite jednu stvar: prvo duboko izdahnite. Uvek
zaponite sa izdisanjem. Izdahnite duboko, onoliko koliko moete, izbacite sav vazduh van.
Sa izbacivanjem vazduha to raspoloenje e biti izbaeno van, jer disanje je sve.
A kada izdahnite koliko je mogue, uvucite stomak unutra i zadrite za nekoliko
sekundi - ne udiite. Tada pustite telo da samo udahne. Udahnite duboko - onoliko koliko
273

moete. Opet stanite za nekoliko sekundi sa punim pluima. Ali vazduh mora kompletno biti
izbaen napolje. Izdahnite potpuno i udahnite potpuno; u istom ritmu. Ako ste zadrali vazduh
tri sekunde, onda i bez vazduha treba da budete tri sekunde. Zadrite udahnuti dah unutra,
zadrite izdahnuti dah. Odmah ete osetiti promenu koja nastupa u vaem telu. Raspoloenje
je nestalo. Nova klima je ula u vas.
ta se deava? Zato je to tako? Iz mnogo razloga, od kojih je jedan taj da kada
zaponete stvarati ovo disanje, va um je potpuno odvraen. Vi ne moete biti ljuti, jer je
zapoela nova stvar, um ne moe imati dve stvari zajedno. Va um je sada ispunjen
izdisanjem, udisanjem, zaustavljanjem, stvaranjem ritma. Vi ste potpuno apsorbovani u tome,
saradnja sa ljutnjom je prekinuta; to je jedna stvar.
Ovo izdisanje i udisanje isti celo telo. Kada izdahnete i zadrite (bez daha) za tri
sekunde, ili pet sekundi - onoliko koliko elite, onoliko koliko moete - ta se iznutra deava?
Celo telo izbacuje u krv sve to je otrovno. Vazduh je izvan, a telo zadobija prazninu. U toj
praznini svi otrovi se izbacuju napolje. Oni dolaze do srca, akumuliraju se tamo - otrovni
gasovi, azot, ugljen dioksid, svi se zajedno tamo sakupljaju.
Ne dajte im priliku da se sakupljaju zajedno. Nastavite da udiete i izdiete. Nema
praznine, nema pauze. U toj pauzi, rascep se stvara, neka praznina. U toj praznini, sve tee i
ispunjava je. Dakle, uzmete duboki udah, a onda zaustavite (dah). Svi ovi otrovni gasovi s
disanjem postaju pomeani; onda opet izdahnete i izbacite ih van. Opet pauza. Pustite da se
otrovi sakupe. To je nain izbacivanja stvari napolje.
Um i disanje su veoma povezani - moraju biti, jer disanje je ivot. ovek moe
postojati bez uma, ali ne moe postojati bez disanja. Disanje je dublje nego um. Va mozak
moe biti kompletno operisan; biete ivi ako moete disati. Ako se disanje nastavi, vi ete
biti ivi. Mozak moe biti sasvim izvaen napolje. Vi ete vegetirati, ali ete biti ivi. Neete
moi da otvorite oi i govorite, da inite ita, ali na krevetu moete biti ivi, vegetirajui za
mnogo godina. Ali um ne moe opstati; ako se disanje zaustavi, um iezava.
Vi ste otkrili ovu osnovnu stvar - da je disanje dublje od miljenja. Ako promenite
disanje moete promeniti miljenje. Jednom kada znate klju, da disanje ima klju, moete
kreirati svaku klimu koju elite; to zavisi od vas. Nain disanja zavisi od vas. Vi samo radite
jednu stvar; za sedam dana, samo nainite zabeleke o razliitim tipovima disanja koji se
deavaju s razliitim raspoloenjima. Vi ste ljuti; uzmite belenicu i evidentirajte disanje - za
koliko udiete i za koliko izdiete. Brojei do pet vi udiete, brojei do tri izdiete - zabeleite
to.
Ponekad se oseate vrlo, vrlo lepo - zapiite to, onda koja je proporcija udisanja i
izdisanja, koja je duina, ima li ikakve pauze - zabeleite to. Za sedam dana nainite svoj
dnevnik da biste osetili svoje vlastito disanje, kako je povezano s vaim raspoloenjima. Onda
ga moete probati. Kad god elite odbaciti raspoloenje, samo koristite suprotan obrazac. Ili,
naravno, ako elite da donesete odreeno raspoloenje, samo koristite odreeni obrazac.
Glumci svesno ili nesvesno dolaze do toga jer ponekad moraju biti ljuti a da nisu ljuti.
ta e oni stoga uiniti? Morae da kreiraju obrazac disanja. Moda nee biti svesni, ali e
zapoeti da diu kao da su ljuti, ubrzo krv jurne unutra i otrovi su osloboeni. Iako bez ljutnje
njihove oi su crvene, oni su u suptilnom stanju ljutnje bez da su ljuti. Oni moraju iskazivati
ili voditi ljubav a da nisu u ljubavi, moraju pokazivati ljubav a da nisu zaljubljeni. Kako to
rade? Oni znaju odreenu tajnu joge.
Zbog toga ja uvek kaem da jogin moe postati najsavreniji glumac. On to i jeste!
Njegova predstava je iroka, to je sve. On deluje, glumi - ne glumi na podijumu pozorita, ve
na pozornici sveta. On je samo glumac, nije pravi inilac. Razlika je to uzima uee u
velikoj drami, a moe ostati svedok toga i moe ostati udaljen i izdvojen.
Kada meditacija proizvodi izuzetne ulne percepcije, um stie poverenje a ovo pomae
istrajnosti.
Ako odradite svoj obrazac disanja, i otkrijete tajne kljueve kako da promenite klimu
uma, kako da promenite raspoloenja... I ako delujete s oba pola, to e biti bolje. Pokuajte da
budete prijateljski prema srenom, ravnoduni prema zlom, i takoe da menjate i
274

preobraavate obrazac svog disanja. Onda e biti neobian oseaj opaanja.

Ako ste uzeli LSD, marihuanu, hai onda se deava neobian oseaj percepcije. Vi
gledate obine stvari, a one postaju neobine, retke. Haksli (Aldous Nuxley) se sea da kada
je prvi put uzeo LSD sedeo je pred jednom obinom stolicom, a kada je bio sve dublje i
dublje sa drogom, kada je bio u tome ukljuen, stolica je odmah poela da menja boju. Postala
je blistava; jedna obina stolica - on nije nikada posveivao njoj nikakvu panju - postala je
tako lepa, iz nje su izlazile mnoge boje, kao da je bila nainjena od dijamanata. Takvi lepi
oblici i nijanse da nije mogao poverovati svojim oima ta se deava. Docnije se priseao da
se to moda dogodilo Van Gogu, poto je on gotovo sasvim isto naslikao stolicu.
Pesniku nije potrebno da koristi LSD. On ima jedan unutra ugraen sistem ubacivanja
LSD u telo. To je razlika izmeu pesnika i obinog oveka. Zbog toga oni kau da se pesnik
raa, a ne stvara se; jer on ima izuzetnu telesnu strukturu. Hemikalije u njegovom telu imaju
razliit kvantitet i kvalitet za njih. Zbog toga gde vi ne vidite nita on vidi uda. Vi vidite
obino drvo, a on vidi neto neverovatno. Vi vidite obine oblake; a pesnik, ako je zaista
pesnik, nikada ne vidi nita obino; sve je izuzetno lepo.
Isto se dogaa joginu; jer kada promenite svoje disanje i dranje, vaa telesna hemija
menja svoj obrazac, prolazite kroz hemijsku transformaciju, a onda vae oko postaje jasno,
nova mo opaanja se deava. Isto staro drvo postaje apsolutno novo. Nikada niste upoznali
senku njegovog zelenila; postala je sjajna. itav svet svuda oko vas uzeo je nov oblik. Sada je
to raj - nije obina stara kvarna zemlja.
Ljudi oko vas vie nisu isti. Vaa obina ena postaje najlepa ena. Sve se menja s
jasnoom vae percepcije. Kada se vae oi promene, sve se menja. Patanjali kae:
Kada meditacija proizvodi izuzetne ulne percepcije, um stie poverenje a ovo pomae
istrajnosti.
Onda postajete sigurni da ste na pravom putu. Svet postaje sve lepi i lepi, a runoa
iezava. Sve postaje sve vie i vie harmonija; nesloga iezava. Svet postaje sve vie i vie
dom, oseate se sve vie i vie lagodno u njemu. On je prijateljski. To je ljubavni dogaaj
izmeu vas i univerzuma. Stiete sve vie poverenja, i vie istrajnosti ima u vaem pregnuu.
Takoe meditirajte na unutranju svetlost koja je uzviena, izvan svakog bola.
Ovo se moe uraditi samo kada ste zadobili odreen kvalitet moi opaanja. Onda
moete zatvoriti oi i nai plamen - lep plamen pokraj srca, plavu svetlost. Ali odmah sada je
ne moete videti. Ona je tu, uvek je bila tu. Kada umrete, odlazi napolje iz vaeg tela. Ali ne
moete je videti jer kada ste bili ivi niste mogli da je vidite.
A drugi takoe to nee moi da vide, da neto izlazi van; ali je Kirlian iz Sovjetske
Rusije nainio fotografije sa vrlo osetljivim filmovima. Kada osoba umire neto se okolo
deava. Neka telesna energija, neka stvar slina svetlosti, naputa, odlazi i iezava u
kosmosu. Ta svetlost je uvek tu; to je sredite vaeg bia. Ona je pored srca - sa plavim
plamenom.
Kada imate istu percepciju, moete videti lep svet, svet svuda oko vas - kada su vae
oi jasne. Zatvorite ih i premestite se blie srcu; pokuajte da naete ta je tamo. Prvo ete
osetiti tamu. To je upravo kao da ste toplog sunanog dana uli spolja u sobu, i osetite da je
sve tamno. Ali saekajte, da oi budu usklaene s tamom, i ubrzo ete poeti da vidite stvari u
kui. Vi ste bili napolju milionima ivota. Kada po prvi put uete unutra, niega nema izuzev
tame, praznine. Ali priekajte, potrajae nekoliko dana - ak i nekoliko meseci, ali samo
priekajte, zatvorite oi i gledajte dole u srce. Iznenada, jednog dana to se dogodi; vidite
svetlost, plamen. Onda se usredsredite na plamen.
Nita nije blaenije od toga. Nita nije razigranije, raspevanije, muzikalnije,
harmoninije od te prave unutarnje svetlost u vaem srcu. A to se vie usredsreujete, vie
postajete smireni, tihi, hladnokrvni, sabrani. Onda za vas nema tame. Kada je vae srce
ispunjeno svetlou, itav univerzum je ispunjen svetlou.
Takoe meditirajte na unutranju svetlost koja je uzviena, izvan svakog bola.
275

Takoe, meditirajte na onome ko je postigao beeljnost.

Taj alat, sve alternative, daje vam Patanjali. Vitarga, onaj ko je otiao izvan svih
elja - takoe meditirajte na njemu. Mahavira, Buda, Patanjali - vai oboavani - Zaratustra,
Muhamed, Hrist ili bilo ko, prema kome oseate naklonost i ljubav... Meditirajte na onome ko
je otiao izvan elja. Meditirajte na vaem uitelju, na vaem guruu, koji je otiao izvan elja.
Kako e to pomoi? To pomae jer kada meditirate na nekome ko je otiao s one strane elja,
on u vama postaje magnetska sila. Dozvoljavate mu da ue u vas; on vas izvlai iz vas samih.
Ovo postaje vaa dostupnost, raspoloivost za njega.
Ako meditirate na nekome ko je otiao izvan elja, postaete pre ili kasnije kao on, jer
meditacija vas ini slinim samom objektu meditacije. Ako meditirate na novcu, postaete ba
kao novac. Idite i pogledajte u tvrdicu; on vie nema duu. On ima samo bankovni bilans;
nema nita unutra. Ako sluate uete samo primedbe, rupiji; tamo neete nai nikakvo srce.
emu god posvetite svoju panju, postajete slini tome. Dakle budite svesni. Ne posveujte
panju neemu to ne biste eleli da postanete, jer je to poetak. Seme se sadi s panjom, i
ubrzo e ono postati drvo.
Vi sadite seme pakla, a kada ono postane drvo kaete: "Zato sam tako bedan?" Uvek
posveujete panju pogrenom; uvek gledate u ono to je negativno. Uvek poklanjate panju
mani; onda postajete manjkavi.
Ne poklanjajte panju mani, nedostatku. Posvetite panju lepom. Zato brojati trnje.
Zato ne gledati cvet? Zato ceniti trnje? Zato ceniti noi? Zato ne ceniti dane? Ako brojite i
cenite noi, onda ima dve noi a samo jedan dan izmeu njih. Ako brojite dane, onda su dva
dana a samo jedna no izmeu. A to ini veliku razliku. Gledajte u svetlu stranu ako elite da
postanete svetlost; gledajte u mrak ako elite da postanete tama.
Patanjali kae:
Takoe, meditirajte na onome ko je postigao beeljnost.
Traite majstora, predajte se majstoru. Budite predusretljivi prema njemu. Sluajte,
posmatrajte, jedite i pijte njega. Pustite ga da ue u vas; dozvolite svom srcu da bude
ispunjeno s njim. Ubrzo ete biti na putovanju, jer objekat panje na kraju postaje cilj vaeg
ivota. A ljubaznost, paljivost je tajna uzajamnog odnosa. Kroz paljivost vi postajete
objekat svoje panje.
Krinamurti nastavlja da govori: Posmatra postaje posmatrano. On je u pravu: ta
god posmatrate, vi ete postati. Stoga budite budni, uvajte se, ne posmatrajte neto to ne
biste eleli da postanete, jer to je va cilj; vi sejete seme.
ivite pokraj vitarge - pored oveka koji je izvan elja. ivite pored oveka koji nema
nita da ostvaruje ovde, koji je ostvaren. Sama njegova ostvarenost e vas preplaviti, i on e
postati katalizator.
On nee raditi nita, jer ovek koji je iznad elja ne moe raditi nita. ak vam ne
moe ni pomoi jer pomo je takoe elja. Mnogo pomoi dolazi kroz njega, ali vam on ne
pomae. On postaje katalizator ne inei nita, ako mu dopustite; on se sputa u vae srce i
samo njegovo prisustvo vas kristalie.

276

Poglavlje 10

ALFA JE OMEGA
Izlaganje 10. januara 1975. u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Da li pozitivne misli donose sreu, kao, na primer, elja za prosvetljenjem?
To je preveliko traenje od pozitivnih misli jer prosvetljenje je izvan dualnosti; ono
nije ni negativno niti pozitivno. Kada se oba polariteta napuste, ono se deava. S pozitivnim
mislima mnoge stvari su mogue - ne prosvetljenje.
Moete biti sreni, ali ne blaeni. Srea dolazi i odlazi; suprotno uvek postoji s njom.
Kada ste sreni, upravo pored sree nesrea eka svoje vlastito vreme. Po pravilu eka na red.
Kada ste ljubazni ili puni ljubavi, to je pozitivno; mrnja eka svoje vlastito vreme.
Pozitivno ne moe otii izvan dualnosti. To je dobro sve dotle dok ide, ali previe je
traiti prosvetljenje od toga. Nikada ne oekujte to. Negativno mora da bude ostavljeno da bi
se dostiglo pozitivno. Pozitivno mora takoe da bude ostavljeno da bi postiglo ono izvan.
Prvo ostavite negativno, onda odbacite pozitivno; tada nita ne preostaje. To nepostojanje je
prosvetljenje; onda vie ne postoji um.
Um je ili pozitivan ili negativan; srean ili nesrean; ljubazan ili gnusan; ljut ili
saoseajan; dan i no; roenje i smrt - sve pripada umu. Ali vi ne pripadate umu. Vi ste izvan
njega - okrueni ste umom, ali izvan njega.
Prosvetljenje ne nastaje od uma. Ono nastaje od vas. Realizacija da "ja nisam um"
jeste prosvetljenje. Ako ostajete negativni, ostajete u delu doline uma. Ako ste pozitivni vi
dostiete deo vrha uma. Ali nijedno ne transcendira mentalnu ravan vaeg bia, sam um;
odbacite oboje.
Teko je ostaviti pozitivno. Lako je odbaciti negativno jer negativno vam daje patnju.
To je pakao; vi to moete ostaviti. Ali pogledajte u nesreu; niste ak ni nju ostavili. Prianjate
uz negativno takoe. vrsto se drite uz bedu kao da je blago. Lepite se uz nesreu samo zato
jer je postala stara navika, a vama treba neto da se priveete. Ne nalazei nita, vi se drite
vaeg pakla. Ali zapamtite, da se ostavi negativno lako je, ma koliko da izgleda teko. U
poreenju s pozitivnim to je vrlo lako, jer je to patnja.
Da se ostavi pozitivno znai da se odbaci srea; da se odbaci pozitivno znai da se
odbaci sve to izgleda kao cvee, sve to je lepo. Negativno je runo, pozitivno je lepo.
Negativno je smrt, pozitivno je ivot. Ali ako moete ostaviti negativno... dakle nainite prvi
korak. Prvo osetite patnju, koliko patnje vam je dalo negativno. Samo posmatrajte kako patnja
nastaje iz toga; posmatrajte samo i oseajte. Samo oseanje da negativno stvara patnju postae
odbacivanje.
Ali um ima vrlo lukav trik. Kad god patite, uvek kae da je neko drugi odgovoran.
Budite oprezni, jer ako ste rtva ovog trika onda negativno se nikada ne moe odbaciti. Na taj
nain negativno sebe skriva. Vi ste ljuti. Um kae neko vas je uvredio i zbog toga ste ljuti - to
nije ispravno. Neko vas je moda uvredio, ali to je samo jedan izgovor. Vi ve oekujete da
budete ljuti. Ljutnja se akumulirala u vama, inae neko bi bio uvreen - ne bi bilo ljutnje.
Uvreda moe da postane vidljivi uzrok toga, ali to stvarno nije uzrok. Vi kljuate
unutra. Zapravo, osoba koja vas grdi pomae vam. Pomae vam da iznesete svoj nemir van i
da se okona s tim. Vi ste u tako looj formi da vam ak i uvreda pomae. Neprijatelj vam
pomae jer pomae da iznesete sve negativnosti van. Barem ste rastereeni za sada.
Um uvek ima ovaj trik da skrene vau svest prema drugom. im neto ide pogreno vi
zapoinjete da traite ko je to uradio. U tom traenju ne uspevate, a stvarni krivac se skriva u
pozadini.
Nainite to apsolutnim zakonom da kad god je neto pogreno, odmah zatvorite oi i
277

potraite pravog krivca. A moi ete to da vidite jer je to istina. To je realnost. Istina je da vi
akumulirate ljutnju; zbog toga postajete srditi. Istina je da vi akumulirate mrnju; zbog toga
oseate neprijateljstvo. Drugi nije pravi uzrok. Na sanskritu oni imaju dva izraza. Jedan izraz
je karan - pravi uzrok, a drugi izraz je nimitta - nestvarni uzrok. A nimitta, nestvarni uzrok
koji izgleda kao uzrok, ali nije uzrok, obmanjuje vas. Obmanjivao vas je za mnogo, mnogo
ivota.
Odmah zatvorite oi i idite gde god oseate da se neto jadno deava, jer to je pravi
momenat da uhvatite krivca na samom delu. Inae neete moi da ga uhvatite. Kada ljutnja
iezne, vi ete zatvoriti svoje oi. Niega neete nai tamo. U uarenoj, plahovitoj situaciji,
ne propustite glavnu stvar. Nainite to meditacijom.
Ako ponete oseati da nije potrebna nikakva metoda za odbacivanje negativnog...
Negativno je tako gadno, to je takva bolest - neverovatno je kako to nosite. Odbacivanje nije
nita; noenje je zapanjujue. To je zbunilo sve Bude - kako nosite i zato nosite sve svoje
bolesti tako ljubazno? Tako ste paljivi s njima; titite sve to je pogreno. Zatiene, putaju
sve dublje i dublje korenje u vama.
Shvativi jednom da je to moja vlastita negativnost koja stvara problem, to otpada
samo od sebe. A onda ima lepote, kada negativan um otpadne sam od sebe. Ako pokuavate
da ga odbacite, on e prianjati; jer sam napor da se to odbaci pokazuje da vae razumevanje
nije sazrelo. Svako odricanje je nezrelost; niste zreli za to. Zbog toga je potreban napor da se
to odbaci. Ja nosim smee; treba li mi ikakav napor da ga odbacim, izuzev razumevanja da je
to smee? Ako mi treba neki napor da to odbacim, to znai da dodajem mom razumevanju
napor. Samo razumevanje nije dovoljno - zbog toga je potreban napor.
Svi oni koji su znali kau da je napor potreban jer vi nemate razumevanje. To moe
biti neko intelektualno znanje, ali zaista niste osetili situaciju, inae jednostavno biste je
odbacili. Ako zmija gmie stazom, vi jednostavno skoite. Nema napora u skoku. Vi ne
odluujete da skoite; ne stvarate u sebi logian zakljuak: "Evo zmije, a kad god ima zmije
postoji opasnost; stoga moram skoiti." Vi ne stvarate logian zakljuak korak po korak. ak i
Aristotel bi skoio. Kasnije on moe nainiti logian zakljuak, ali ba sada, kada je tu zmija,
zmija ne mari za vau logiku, a itava situacija je tako opasna... samo razumevanje te situacije
dovoljno je opasno.
Da se odbaci negativno nije potreban napor - samo razumevanje. Onda se javlja pravi
problem; kako odbaciti pozitivno - jer je tako lepo. A za vas koji niste upoznali onostrano,
transcendenciju, to je najvia srea - tako ste sreni. Pogledajte par u ljubavi; pogledajte u
njihove oi, nain na koji hodaju s rukom u ruci; oni su sreni. Recite im da odbace taj
pozitivan um, i oni e pomisliti: "jeste li ludi?" Oni su to ekali i sada se to dogodilo. A onda
doe Buddha i kae: "Ostavite to."
Kada neko uspeva da postie sve vie i vie na lestvici uspeha, recite mu da odbaci to.
U njegovim oima to je jedina njegova svrha. ak i ako pomisli da ostavi to, zna da e pasti u
nevolju.
Jer gde ete se kretati od pozitivnog - znate samo dve mogunosti: pozitivnu ili
negativnu. Ako odbacite pozitivno, kreete se prema negativnom. Zbog toga negativno mora
biti ostavljeno prvo, tako da nema niega da se kree prema negativnom. Inae, ako odbacite
pozitivno, odmah negativno ulazi. Ako niste sreni, onda kakvi ete biti - nesreni? Ako niste
smireni, kakvi ete biti - brbljivi? Stoga, odbacite negativno prvo, tako je alternativa
zatvorena - ne moete se kretati tim putem. Inae energija ima uobiajeni tok kretanja od
pozitivnog prema negativnom, od negativnog prema pozitivnom. Ako postoji negativno, onda
postoji svaka mogunost da onog momenta kada odbacite pozitivno vi postanete negativni.
Kada niste sreni, biete nesreni. Vi ne znate da takoe postoji i trea mogunost.
Trea mogunost se samo otvara kada je negativno ostavljeno, a onda odbaeno i pozitivno.
Za momenat e biti zastoj. Energija se ne moe kretati nigde, ne znajui gde da se kree.
Negativna vrata su zatvorena, pozitivna su zatvorena. Vi ete biti za momenat... a taj
momenat e izgledati kao venost. Izgledae vrlo, vrlo dug - bez kraja.
Za momenat vi ete biti ba u sredini, ne znajui ta da radite, gde da idete. Ovaj
momenat e izgledati kao ludilo. Niste ni pozitivni niti negativni, onda gde ste? Kakav je va
278

identitet? Va identitet, reputacija i forma odbacuju se s pozitivnim i negativnim. Iznenada

niste niko koga moete prepoznati - samo energija, fenomen. I ne moete rei kako se oseate.
Nema oseanja. Ako to moete tolerisati, podneti ovaj momenat, to je najvee rtvovanje,
najvea tapascharya, a itava joga vas priprema za taj momenat. Inae tendencija e biti da
odete negde, ali nemojte ostati u ovom vakumu. Budite pozitivni, budite negativni, ali ne
ostajte o ovom vakumu. Vi ste nita, kao da iezavate. Ambis se otvorio, a vi padate u njega.
U tom momentu potreban je majstor koji e rei: "ekaj! Ne plai se, ja sam ovde." To
je samo la, ali vam je potrebna. Nikoga nema. ak ni majstor ne moe biti tu jer majstor
nestaje kada se va um okona. Sada ste apsolutno sami, ali da se bude sam tako je strano,
tako slino smrti, da je potreban neko ko e vam uliti hrabrost. Jer je to pitanje samo jednog
momenta i la pomae.
A ja u vam rei, sve Bude su bili laovi ba zbog saoseanja prema vama. Majstor
kae: "Ja sam ovde. Ne brini; idi napred." Vi zadobijate poverenje, nainite skok. U pitanju je
samo momenat, i sve zavisi od toga. itava egzistencija zavisi od toga; taka ukrtanja, taka
kljuanja. Ako nainite korak, zauvek ste izgubljeni za um. Nee biti pozitivnog, nema opet
negativnog.
Moete biti zaplaeni. Moete se vratiti natrag i ui u negativno ili u pozitivno koje je
prijatno, udobno, blisko. Vi ste ulazili u nepoznato; to je problem. Prvo problem je kako
odbaciti negativno - nuno je zrelo razumevanje - a koje je najlake, a vi niste uinili ak ni
to.
Onda je problem kako ostaviti pozitivno koje je tako lepo i prua vam takvu sreu. Ali
ako odbacite negativno, ako postanete toliko zreli, imaete drugo razumevanje, drugi
preobraaj, u kome se moe uvideti da ako ne odbacite pozitivno, negativno e se vratiti
natrag.
Pozitivno onda gubi svu svoju pozitivnost. Bilo je pozitivno samo u poreenju s
negativnim. Jednom kada se negativno odbaci, ak i pozitivno postaje negativno jer sada
moete videti da je sva srea trenutna. A kada se taj trenutak izgubi, gde ete biti? Negativno
e ui opet.
Pre nego to negativno ue, odbacite ga. Pakao uvek dolazi kroz nebo ili raj. Nebo je
samo kapija; pakao je stvarnost iza nje. Kroz nebo i obeanje raja vi ulazite u pakao. Pakao je
stvarno mesto; nebo je samo kapija. Pre ili kasnije - kako moete zauvek ostati na kapiji?
Morate ui. Gde ete otii od pozitivnog?
Jednom kada se negativno ostavi, moete videti da je pozitivno samo drugi aspekt
negativnog - nije zaista suprotan, nije protivan, ve zavera. Oni su oboje u zaveri; oni su
zajedno. Kada doe do ovog razumevanja, pozitivno postaje negativno, vi to moete odbaciti.
Zapravo, nije dobro da se kae da vi to moete ostaviti. To se takoe odbacuje. To je
takoe postalo negativno. Onda vi znate da u ovom ivotu nema niega slinog srei. Srea je
trik nesree, da bi takoe ula unutra. To je ba kao odnos jajeta i kokoke. ta je koka? To
je put jajeta da se vrati natrag. A ta je jaje? To je put kokoke da se vrati natrag.
Pozitivno i negativno nisu prave suprotnosti. Oni su kao kokoka i jaje, majka i dete.
Oni pomau jedno drugo i dolaze jedno od drugog. Ali ovo razumevanje je mogue samo
kada se negativno odbaci. Onda odbacujete pozitivno takoe. Tada moete ostati u tom
prolaznom momentu, koji je najvei trenutak u egzistenciji. Nikada neete oseati da je drugi
trenutak tako dug - kao da prolaze godine, jer vakuum... Vi gubite svaku vezu, itava prolost
i budunost iznenada se prazne, ne znajui gde ste, ni ta se dogaa.
Ovo je trenutak ludosti. Ako pokuate da se vratite iz ovog trenutka, ostaete uvek
ludi. Mnogi ljudi polude kroz meditaciju. Od tog momenta oni padaju natrag, a sada ne
postoji nita u ta bi se nazad palo jer negativno i pozitivno su odbaeni. Oni vie ne postoje;
kua vie nije tu. Jednom kada ostavite kuu ona iezava. To zavisi od vas; to nije odvojen
entitet.
Um nije odvojen entitet. On zavisi od vas. Jednom kada ga ostavite, vie nije tu. Ne
moete se vratiti natrag, pasti nazad na to. To je stanje ludosti. Niste postigli transcendentno, a
vratili ste se natrag i traite um - on vie nije tu; kua je iezla.
Da se bude u tom stanju jeste vrlo, vrlo bolno. Prava patnja se po prvi put deava.
279

Otuda, majstor - potreba za majstorem, koji vam nee dozvoliti da se vratite natrag, ko e vas
prisiliti da idete napred, jer jednom kada se okrenete natrag, ko e vas prinuditi da idete
napred, jer kada se jednom okrenete natrag bie potreban veliki napor da se opet vratite na to
mesto. Moda ete propustiti to za mnogo ivota jer sada nema uma da bi to ak razumeo.
U sufizmu to stanje se naziva stanje masti - stanje ludog oveka, boanskog ludaka. To
stanje je zaista teko razumeti jer ovek jeste i nije - oboje. On se i smeje i plae, izgubio je
svaku orijentaciju. Ne zna ta je plakanje, a ta je smejanje. Imali li u tome ikakve
kontradikcije? On udara sebe i uiva, slavi udarajui sebe. On ne zna ta radi, da li je to tetno
ili nije. Postaje potpuno zavisan, postaje kao malo dete; o njemu se mora starati.
Ako neko ue u meditaciju bez majstora, rezultat moe da bude takav. S majstorem,
majstor e biti barijera. On e stajati iza vas i nee vam dopustiti da idete natrag. On e postati
stena. I ne nalazei nain da idete natrag, moraete da skoite. Niko ne moe to preduzeti za
vas. Niko u tom momentu ne moe biti s vama. Ali jednom kada nainite taj skok morate
transcendirati sve dualnosti. Negativno, pozitivno, oboje nestaju - a to je prosvetljenje.
Ja govorim o pozitivnom tako da moete odbaciti negativno. Jednom kada ostavite
negativno vi ste uhvaeni u klopku. Onda pozitivno mora da bude odbaeno. Svaki korak
dovodi do drugog, na takav nain da, ako nainite prvi korak, drugi e nuno doi. To je
lanac. Zapravo, samo prvi treba preduzeti. Onda sve drugo sledi. Prvi je poslednji, ako
razumete. Poetak je kraj, alfa je omega.
Drugo pitanje:
Molimo vas opiite razvojni jaz izmeu oveka sa duhovnim iskustvom koji je ve
dostigao odreen stepen vie svesti, ak i odreene psihike vetine i sposobnosti, i potpuno
razvijenog bia - ivog Bude.
Ovo je razlika: ovek koji je postao apsolutno pozitivan jeste ovek duhovnog
postignua. Osoba koja je postala apsolutno negativna... Kada ja kaem apsolutno negativna,
mislim devedeset devet posto negativna, jer apsolutna negativnost nije mogua. Nije mogua
ni apsolutna pozitivnost. Drugo je potrebno. Kvantitet moe da se promeni; stepeni se
razlikuju.
ovek koji je devedeset devet posto negativan, a jedan posto pozitivan jeste najnii
ovek, koga hriani nazivaju grenikom - pozitivnim jedan posto! To je potrebno samo da
pomogne njegovih devedeset devet posto negativnosti. Ali u svemu negativnom, ta god da vi
kaete, samo 'ne' je odgovor. ta god da trai egzistencija, odgovor je samo 'ne'. Ateista koji
niemu ne moe rei 'da', koji je postao nesposoban da kae 'da', koji ne moe verovati - taj
ovek pati u paklu. Zato to on kae svemu 'ne', on postaje 'ne', zevajue 'ne'; ljutnja, nasilje,
uguivanje i ugnjetavanje, alost, sve skupa - on postaje personifikovani pakao.
Teko je nai takvog oveka, jer teko je biti takav ovek. Da se ivi u devedeset devet
posto pakla vrlo je teko. Meutim, govorim vam ovo, samo da bih vam objasnio. Ovo je
matematika mogunost. ovek to moe postati ako pokua. Takvog oveka neete nigde
nai. ak ni Hitler nije tako destruktivan. itava energija postaje destruktivna - ne samo za
druge, ve takoe i za sebe. itavo dranje je samoubilako. Kada osoba poini samoubistvo,
ta kae? Kae 'ne' celom ivotu kroz svoju smrt. Ona kae 'ne' Bogu, ovako: "Ti me ne
moe stvoriti. Ja u unititi sebe."
Sartr, jedan od najveih mislilaca ovog veka, kae da je samoubistvo jedina sloboda sloboda od Boga. Zato osloboenje od Boga? Jer ne postoji sloboda. Nemate nikakvu
slobodu da stvarate sebe. Gde god da ste, vi nalazite da ste ve stvoreni. Roenje vi ne moete
preuzeti; to nije vaa sloboda. Sartr kae da ako smrt sami moete odrediti, u tome je vaa
sloboda. Time definitivno moete rei jednu stvar Bogu: "ja sam slobodan". Takav ovek koji
uvek ivi pored ambisa samoubistva jeste zadnji, najvei grenik.
U egzistencijalizmu koji propoveda Sartr, ove rei su postale vrlo znaajne - muka,
dosada, alost. One su morale postati znaajne, jer ovaj ovek e iveti u muci, dosadi. Jedan
posto pozitivnog je potrebno. On e rei 'da' dosadi, samoubistvu, muci, samo tek toliko da
ima potrebu da kae 'da'. Ovo je moderan ovek koji se pribliava sve blie i blie poslednjoj
280

obali. Na drugom vrhu stoji duhovni ovek. Ovo je grenik, pali ovek. Na drugom vrhu devedeset devet procenata pozitivnom, jedan posto negativnom - je duhovni ovek. On kae
'da' svemu. On ima samo jedno 'ne' a to je protiv samog 'ne', to je sve. Inae on je 'da'. Ali zato
to totalno 'da' ne moe postojati, on ima potrebu i da kae 'ne'.
Ovaj ovek postie mnoge stvari jer pozitivan um vam moe dati milione stvari; ovaj
ovek e biti srean, smiren, sabran, staloen i spokojan. A zbog ovoga um e cvetati i dati
njemu sve svoje pozitivne kvalitete. On e imati odreene moi. Moe itati vae misli, moe
vas isceliti. Njegov blagoslov e postati sila. Samo da budete pokraj njega imaete koristi. Na
suptilne naine on je blagoslov.
Svi siddhi - sve moi o kojima joga govori, a Patanjali e docnije govoriti o tome - za
njega e biti laki; on e biti ovek udesa, njegov dodir e biti magian. Sve je mogue jer on
ima devedeset devet posto pozitivan um. Pozitivnost je snaga, mo. On e biti vrlo snaan.
Ali jo nije prosvetljen. Vama e biti lake da mislite da je ovaj ovek prosvetljen nego da
mislite da je prosvetljen ovek prosvetljen, jer prosvetljen ovek jednostavno ide izvan vas.
Vi njega ne moete razumeti; on postaje neshvatljiv.
Zapravo prosvetljen ovek nema mo, jer on nema um. On nije udotvoran. On nema
um; ne moe uraditi nita. On je najvie u ne-delovanju. uda se mogu dogaati oko njega.
Ali ona se deavaju zbog vaeg uma, ne zbog njega, a to je razlika. Duhovan ovek moe
initi uda; a prosvetljeni ovek ne. uda su mogua, ali ona e se dogoditi zbog vas, ne zbog
njega. Vae poverenje, vaa vera, stvarae udo, jer vi u tom trenutku postajete pozitivan um.
Sa Isusom se dogodilo da je jedna ena dodirnula njegovu haljinu dok se kretao kroz
svetinu; a bila je siromana i tako stara da nije mogla verovati da e je Isus blagosloviti. Stoga
je mislila da je dobro biti u gomili, a kada Isus prolazi, samo da dodirne njegovu haljinu. "To
je njegova haljina, i sam dodir je dovoljan. A ja sam siromana i stara, ko e se mariti za
mene, koga je briga? Bie mnogo ljudi, a Isus e se biti zainteresovan za njih." Stoga je
jednostavno dotakla njegovu haljinu.
Isus je osetio njen dodir, okrenuo se i pogledao je, a ena je rekla: "Ja sam izleena."
Isus je rekao: "To je zbog tvoje vere. Ja nisam uradio nita; to si ti sama uradila."
Mnoga udesa se mogu dogoditi, ali ovek koji je prosvetljen ne moe uiniti nita.
Um je inilac, inilac svega. Kada um vie nije tu, dogaanja su tu ali ne delovanja.
Prosvetljenog oveka zapravo vie nema. On postoji kao ne-entitet, kao jedna praznina. On je
hram, (svetinja) - prazan. Vi moete ui u njega, ali ga neete susresti. On je otiao izvan
polariteta; on je veliko izvan, s one strane. Biete izgubljeni u njemu, ali njega ne moete
nai.
ovek duhovne moi je jo u svetu. On je vaa polarna suprotnost. Vi se oseate
bespomonim; on se osea mono. Vi se oseate nezdravo; on moe da vas izlei. Nuno je
da bude tako. Vi ste devedeset devet posto negativni; on je devedeset devet posto pozitivan.
Sam susret je izmeu nemoi i snage. Pozitivnost je snaga, negativnost je nemo. Vi ete biti
jako impresionirani takvim ovekom, a to postaje opasnost za njega. to ste vie
impresionirani njime, vie se jaa ego. S negativnim ovekom, ega ne moe biti vrlo mnogo
jer egu treba pozitivna snaga.
Zbog toga u grenicima moete nai vrlo, vrlo ponizne ljude, ali nikada svece. Sveci
su uvek egoistini. Oni su neko, moni, izabrani, elita, glasnici Boga, proroci. Oni su neko.
Grenik je ponizan - boji se sebe, kree se paljivo; on zna ko je. To se dogodilo mnogo puta
da je grenik nainio direktan skok i postao prosvetljen, ali nikada nije to bilo tako lako za
oveka duhovne snage, jer sama snaga postaje prepreka.
Patanjali e govoriti mnogo o tome. On ima kompletan odeljak ovih sutri posveenih
vibhuti padi - ovoj dimenziji moi. Napisao je itav odeljak samo da vas uini opreznim, da
ne postanete rtva toga, jer ego je vrlo suptilan. To je tako suptilna pojava i tako varljiva sila, i
gde god ima moi, on to usisava. To je usisavajui fenomen, taj ego. Tako u svetu ego nalazi
politiku, ugled, mo, bogatstvo. Onda on osea nekoga - vi ste predsednik zemlje ili premijer;
onda ste neko. Ili imate milione rupija - onda ste neko; ego je ojaan.
Igra ostaje ista jer pozitivno nije izvan sveta. Pozitivno je unutar sveta - bolje nego
negativno, ali onda je opasnost takoe vea, jer ovek koji osea da je velik jer je premijer,
281

predsednik ili vrlo bogat ovek, zna da ne moe preneti ta bogatstva izvan smrti. Ali ovek
koji se osea monim zbog psihikih moi - posebno, itanja misli, vidovitosti, sposobnosti da
se uje (no to je izvan polja ula sluha), astralnog putovanja, isceljenja - on osea vie
samoljublja, vie egoizma. On zna da moe preneti ove moi s one strane smrti. Da, one se
mogu preneti, jer je um taj koji se ponovo raa, a ove sile pripadaju umu, a um se kree od
jednog tela do drugog. On se prenosi. Vi ete biti roeni u sledeem ivotu od samog poetka
kao harizmatino dete, imaete u sebi magnetsku silu. Otuda, vie privlanosti; otuda vie
opasnosti.
Zapamtite, ne pokuavajte da postanete duhovni. Duhovno je protiv materijalnog ba
kao negativno protiv pozitivnog. Zapravo, oni nisu suprotnosti. Kvalitet oboje je isti. Jedno je
superiornije i suptilno; drugo je grubo i inferiorno, ali oboje su isti. Ne budite prevareni
duhovnim moima. Kad god zaponu da se bude u vama duhovne moi, morate biti budniji
nego ikada. A one e se javiti! to vie meditirate, um e postati profinjeniji. A kada je um
profinjen, seme koje ste nosili zapoinje da klija. Sada je zemlja spremna i sezona je dola. I
lepi su ovi cvetovi...
Kada moete dotaknuti nekoga i odmah ga izleiti, teko je odupreti se iskuenju.
Kada moete uiniti ljudima mnoge dobrobiti, moete postati veliki sluga; vrlo je teko
odupreti se iskuenju, odmah se iskuenja bude i vi racionalizujete jer to inite samo za
sluenje ljudima. Ali pogledajte unutra; kroz sluenje ljudima ego se uzdie, a onda e tu
nastati najvea barijera.
Materijalizam je tako velika barijera. To je ba kao negativan um - nije velika barijera
za odbacivanje. To je patnja. Pozitivno je teko odbaciti, duhovnost je teko odbaciti. Moete
lako odbaciti telo; pravi je problem odbaciti um. Inae dok ne odbacite oboje, materijalno i
duhovno - ni ovo ni ono - dok ne odete izvan oboje, niste prosvetljeni.
ovek koji je prosvetljen zapravo postaje vrlo jednostavan, sasvim obian. On nema
nita specijalno, a to je specijalnost. On je tako obian da ga vi moete zaobii na ulici. Vi ne
moete zaobii duhovnog oveka. On e doneti talas oko sebe; on e biti energija. Biete
jednostavno zapljusnuti i okupani njime ako na ulici proe pored vas - privueni kao magnet.
Ali vi moete mimoii Budu. Ako ne znate da on jeste Buda, vi neete znati. Ali ne
moete mimoii Raspuina. A Raspuin nije lo ovek; Raspuin je duhovan ovek. Ne
moete mimoii Raspuina. Onog momenta kada ga vidite vi ste namagnetisani. Slediete
njega za ceo ivot. To se dogodilo Csar-u. Jednom kada je video ovog oveka postao je
njegov rob. Imao je ogromnu mo. Dolazio bi kao jak vetar, teko je bilo ne biti njime
privuen.
Teko je biti privuen Budi. Mnogo puta ga moete mimoii. On je tako jednostavan i
tako obian, a to je izuzetnost, jer sada su oboje, i pozitivno i negativno izgubljeni. On vie
nije u elektrinom okviru. On postoji! On postoji kao stena, kao drvo. On postoji kao nebo.
Ako mu dopustite, moe ui u vas; nee ak ni pokucati na vaa vrata - ne! Nee ak ni toliko
biti agresivan. On je vrlo, vrlo tih fenomen; on je nitavilo.
Inae ovo je najvea stvar za postizanje jer samo on zna ta je egzistencija, samo on
zna ta je bie. Sa negativnim i pozitivnim vi znate um; negativno je nemono, pozitivno je
snano. Nikada ne pokuavajte da budete duhovni - to e se dogoditi automatski, ne treba to
da pokuavate. A kada se to dogodi, ostanite nevezani.
Ima mnogo, mnogo pria iz prolosti. Buddha je imao brata od strica, zvao se
Devadata. Buddha ga je inicirao. On je bio brat od strica i naravno, duboko ispod, podozriv,
ljubomoran - i vrlo moan ovek kao Raspuin. Ubrzo je poeo da skuplja svoje vlastite
sledbenike i poeo je da govori ljudima: "Ja mogu uiniti mnoge stvari, a ovaj Buddha ne
moe uraditi nita."
Sledbenici su esto dolazili Buddhi i govorili: "Ovaj Devadata pokuava da stvori
posebnu sektu, i on kae da je snaniji." On je bio u pravu, ali njegova snaga je pripadala
pozitivnom umu. Vie puta je pokuao da ubije Budu. Doveo je jednog slona do ludila. Kada
sam video da je doveo slona do ludila, mislio sam da koristi svoju pozitivnu mo, ali to je bila
tako jaka pojava da je slon bio opijen. Besno je pojurio obarajui mnogo drvea. Devadata je
bio vrlo srean jer je ba iza drvea sedeo Buda, a slon je pobesneo - upravo s mahnitom
282

energijom. Ali kada je slon doao do Bude - seo je smiren u dubokoj meditaciji, taj slon...
Devadata je bio zbunjen.
ta se dogodilo? Kada postoji praznina, sve se apsorbuje. Praznina nema granica za to.
Mahnitost je apsorbovana. Ne da je Buddha neto uinio - on nije nita uinio - on je upravo
vakuum. Slon je doao i izgubio svoju energiju, postao je smiren. Postao je tako smiren, da je
reeno kako Devadata u vie pokuaja nije uspeo da uiti slona opet mahnitim.
Prosvetljen ovek uopte nije ovek - to je jedna stvar. On uopte nije - to je druga
stvar. On izgleda da je tu, ali nije. Vi vidite njegovo telo, ali ne njega. to ga vie traite,
manje je mogunosti da ete ga nai. U samom traganju vi ete se izgubiti. On je postao
univerzalan. Duhovan ovek je jo uvek jedna individua.
Dakle zapamtite, va um e pokuati da bude duhovan. Va um ima silnu elju da
postane moniji, da bude neko u ovom svetu nikoga. Budite svesni toga. ak i ako se mnogo
dobrobiti moe iz toga stei, to je opasno, dobrobit je samo na povrini. Duboko dole vi
ubijate sebe, i ubrzo e to biti izgubljeno i opet ete pasti u negativno. To je izvesna energija.
Vi moete da je izgubite; moete da je koristite; onda se ona gubi.
Hindus ima vrlo naunu kategoriju; nigde ne postoji takva kategorizacija. Na Zapadu
oni misle u terminima pakla i raja (ili neba) - samo dve stvari. Hindus misli u tri kategorije pakao, nebo i moksha. Treu je teko prevesti na zapadne jezike jer to ne postoji kao nekakva
kategorija. Mi nazivamo to 'osloboenjem', ali to nije. To daje oseanje, samo miris toga, ali
nije sasvim isto.
Nebo i pakao, oni su tamo. Tree nije tamo. Pakao je negativan um u svom
savrenstvu; nebo je pozitivan um u svom savrenstvu. Ali gde je izvan, s one strane? U Indiji
oni kau ako ste duhovni, kada umrete biete roeni na nebu. iveete tamo za milione
godina sreno, apsolutno uivajui sve - onda ete morati ponovo da padnete natrag na
zemlju. Energija je izgubljena, moraete se vratiti natrag. Vi ste zaradili odreenu energiju,
onda ste je iskoristili. Paete opet natrag u istu situaciju.
Stoga oni kau ne traite nebo u Indiji. ak i ako biste bili sreni za milione godina, ta
srea nee trajati zauvek. Vi ete je izgubiti, paete natrag; to nije vredno napora. Ono to
hindusi nazivaju devatama - onima koji ive na nebu, ljudima koji borave na nebu...
Oni nisu mukte; oni nisu prosvetljeni. Ali su pozitivni; dostigli su vrhunac svoje
pozitivne energije, energije uma. Oni mogu leteti nebom, mogu se premetati iz jedne take u
prostoru do druge bez vremenskog jaza. Onog momenta kada neto ele, odmah se to
ispunjava bez vremenskog odlaganja ili jaza. Ovde vi elite, tamo je ispunjeno. Oni imaju
lepa, uvek mlada tela. Nikada ne postaju stari. Njihova tela su zlatna. Oni ive u zlatnim
gradovima s mladim enama, s vinom, enama i plesom, i neprekidno su sreni. Zapravo
tamo postoji samo jedna nevolja - to je dosada, oni se dosauju. To je jedino negativno jedan procenat negativnog, devedeset devet posto oni su sreni - jednostavno im postaje
dosadno i ponekad ak pokuavaju da dou na zemlju. Mogu doi; oni dou i pokuaju da se
pomeaju sa ljudskim biima samo da bi izali iz dosade.
Na kraju, oni padaju natrag... kao to na kraju vi izlazite iz sna, lepog sna, to je sve.
Nebo je san prema hindusima - divan san. Pakao je takoe san - nona mora. Oba su snovi jer
oba pripadaju umu. Zapamtite ovu definiciju: sve to pripada umu jeste san. Pozitivan,
negativan, kakav god bio; um je san. Otii izvan sna, probuditi se, znai postati prosvetljen.
Teko je rei bilo ta o prosvetljenom oveku, jer se on ne moe definisati. Definicija
je mogua ako postoji neko ogranienje. On je prostran kao nebo; definicija nije mogua.
Jedini nain da se zna prosvetljeni ovek je da se postane prosvetljen. Duhovan ovek moe
biti definisan; on ima svoja ogranienja. Unutar uma nema potekoa u njegovom definisanju.
Kada doemo do vibhuti pade - do Patanjalijeve sutre o siddhijima, o moima,
videemo da on moe biti potpuno definisan. A na Zapadu, nauno istraivanje koje se odvija,
oni nazivaju psihikim istraivanjem. Psihika drutva postoje svuda u svetu; sada mnogi
univerziteti imaju laboratorije za psihika istraivanja. Pre ili kasnije, ono to Patanjali kae
bie nauno kategorizovano i dokazano.
Na neki nain to je dobro. To je dobro jer ete onda moi da znate da je to neto iz
uma, to moe biti ak ispitano mehanikim spravama, kategorizovano i zavreno. Vi
283

prosvetljenje ne moete ni letimino sagledati kroz neku mehaniku spravu. To nije fenomen
tela ili uma. To je vrlo lukavo, misteriozno.
Zapamtite jednu stvar: nikada ne pokuavajte da steknete nikakve duhovne moi. ak
i ako one same dou na vau stazu, ako je mogue odbacite ih odmah. Ne kreite se u
njihovom drutvu i ne sluajte njihove trikove. Oni e rei: "ta je pogreno u tome? Moete
pomoi drugima; moete postati veliki dobrotvor." Ali nemojte postati to. Jednostavno kaite:
"Ja ne traim moi i niko ne moe pomoi nikome." Moete postati prosvetljeni, ali nikome
ne moete pomoi.
Kako ikome moete pomoi? Svako se kree prema svojoj vlastitoj karmi. U stvari,
ako vas ovek duhovne snage dotakne i vaa bolest iezne, ta se deava? Duboko ispod vaa
bolest je bila za nestajanje, iezavanje; vae karme su bile ispunjene. Samo je to jedan
izgovor da je (bolest) iezla dodirom tog duhovnog oveka. Ona je bila za nestajanje; jer ste
uinili neto, zbog toga je bila tu. Vreme je dolo...
Vi nikome ne moete pomoi ni na koji nain. Postoji samo jedna pomo, a to je da
postanete ono to biste eleli da svako postane. Vi jednostavno postajete to. Bie korisno
samo vae prisustvo, ne vae delovanje.
ta Buddha radi? On je jednostavno tu, dostupan, kao reka. Dolaze oni koji su edni.
ak i ako reka pokuava da zadovolji vau e, to je nemogue ako vi niste spremni. Ako ne
otvorite usta, ako se ne sagnete dole da primite vodu, ak i ako reka protie, moete ostati
edni. To je ono to se deava; reka tee a vi sedite na obali edni. Ego e uvek ostati edan,
ta god da on postigne. Ego je edan. Zasienost je od due, ne od ega.
Tree pitanje:
U emu je tajna da vi moete raditi s mnogima od nas u isto vreme?
Zato to ja uopte nita ne radim Ja sam jednostavno prisutan; nikakve razlike nema
koliko je vas oko mene. Ako bih radio, onda naravno, kako bih mogao raditi s tako mnogo vas
u isto vreme? Moj rad je drugaijeg kvaliteta. To zapravo nije rad. Ja moram koristiti ove rei
zbog vas. Jednostavno sam ovde, stvari e se dogoditi ako ste vi takoe ovde, ne treba nita da
se radi. Ja sam dostupan; ako ste vi takoe dostupni, stvari e se dogoditi same; nita nije
potrebno da se radi.
Potreban je spoj dve korisnosti, dva prisustva; onda se stvari dogaaju same od sebe.
ta radite kada polaete seme u zemlju? ta radite? Postoji samo susret semena i zemlje, a
stvari se deavaju same od sebe, ba slino tome.
Ja sam ovde. Ako ste vi takoe ovde... a to je problem, moe izgledati da ste ovde, a
da niste ovde. Onda se nita ne dogaa. Ja sam ovde. Ako ste vi takoe ovde, stvari se
dogaaju same od sebe - ba tako; ja ne radim nita, inae umorio bih se od vas. Ja nikada
nisam umoran, jer ne radim nita. Vi me ne moete umoriti; meni nije dosadno - inae, bilo bi
mi dosadno. ak i vama je dosadno sa samim sobom - a tako je mnogo vas.
Ovo se dogodilo u jevrejskoj zajednici; uitelj je pretio da e otii, a pribliavali su se
sveti dani pa su vernici bili zabrinuti ta da rade. Teko je bilo u tom momentu nai uitelja,
novog uitelja, a on je bio nepopustljiv - stari ovek. Pokuali su da ga nagovore; poslali su
delegaciju od tri poverenika, i rekli im da ga nekako nagovore. Ako eli veu platu, kaite mu
da je u redu, ili mu kaite: "Budite tu barem jo nekoliko sedmica, a onda moete otii; dotle
emo nekoga nai." Tako su oni otili, pokuali su da ga nagovore na svaki nain. Rekli su:
"Volimo vas i potujemo vas. Zato odlazite?" Uitelj je odgovorio: "Da je bilo ovde barem
pet osoba kao to ste vi, ja bih ostao!"
Oni su se osetili polaskani, jer je rekao: "Da je bilo ovde barem pet osoba kao to ste
vi, ja bih ostao!" Osetili su se vrlo dobro pa su rekli: "Ali to nee biti teko; ovde smo nas
trojica; jo dvojica se mogu nai." Uitelj je na to rekao: "To nije teko; u tome je problem. Vi
ste takvi da ovde ima dvesta osoba, a to je previe!"
Vi se dosaujete sa samim sobom. Pogledajte u ogledalo; dosadno vam je vae vlastito
lice. A toliko vas mnogo ima ovde, morao bih se dosaivati do smrti! A isti problem mi vi
donosite svakog dana. Ali ja se ne dosaujem jer ja ne radim. Ovo nije uopte rad. Moete to
284

nazvati ljubavlju, ali ne radom - ljubavi nikada nije dosadno. Hiljadu puta moete mi izneti
isti problem - opet i opet... ali nema problema.
Posmatrao sam hiljade ljudi. Isti problemi se stalno ponavljaju. Vai problemi su ba
kao sedam dana u nedelji - ne vie od toga. Opet dolazi ponedeljak, opet dolazi utorak; to se
tako odvija stalno. Ali meni ni malo nije dosadno jer ja ne radim. Ako vi radite, onda je
naravno vrlo teko. Zbog toga ja mogu da dejstvujem - zato to ne radim.
Kod mnogih od vas jedina stvar se zahteva od vas, ne od mene. Stoga nekog dana se
moete umoriti od mene; to je mogue. Moete pokuati da pobegnete od mene; to je mogue.
Samo jedna stvar se zahteva od vas. Ako moete to uraditi, onda nije potrebno nita da se ini,
bilo s moje strane ili s vae. A ta stvar je vaa dostupnost; da budete ovde i sada, a onda nema
razlike da li ste ovde u gradu, u ovom aramu, ili u drugom kraju sveta.
Ako ste dostupni, pristupani, seme e proklijati. Ja sam dostupan svuda; nije u tome
poenta. ak i kada ne budem u ovom telu, ja u biti dostupan. Ali za vas e biti sve tee, jer
niste pristupani; ak ni kada sam u telu ovde i upravo vam sada govorim - ali vi ne sluate.
Svakako ujete, ali ne sluate. Gledate kroz mene, ali ne u mene. Gledajte u mene! To nije
rad. To je samo dostupna ljubav, kroz ljubav sve je mogue - svaka transformacija.
etvrto pitanje:
Spomenuli ste da je potrebna ljubav. Zato je veini ljudi tako teko da ispune ovu
sutinsku potrebu?
Mnoge stvari su upletene. Jedna stvar: drutvo je protiv ljubavi jer ljubav je najvea
obaveza, i ljubav vas odvaja od drutva. Dvoje ljubavnika postaju svet za sebe, odvojen. Vi ne
brinete ta se deava u svetu drugih; jednostavno ih zaboravite. Stvarate svoj vlastiti privatni
svet.
Ljubav je takva kreativna sila, ona postaje univerzum. Onda vi zapoinjete da se
kreete oko svog vlastitog centra - a to drutvo ne moe da tolerie. Vai roditelji ne mogu
tolerisati vau ljubav jer ako ste u ljubavi vi ih potpuno zaboravljate, kao da nikada nisu
postojali. Onda oni postoje na margini, negde vrlo udaljeno. Kako vam mogu dopustiti da
volite? Oni e nainiti sporazum za va brak. To e biti njihov sporazum. Vi ete postojati...
kao deo porodice.
Mula Nasrudin se zaljubio u devojku. Vratio se kui vrlo srean i dok su veerali
rekao je svojoj porodici: "Odluio sam." Otac je odmah odgovorio: "To nije mogue.
Nemogue - ne mogu dozvoliti to, jer porodica devojke nije ostavila ni jedan jedini paisa za
nju. Ona je bankrot. Bolje devojke su dostupne sa boljim mirazem. Ne budi lud."
Majka je rekla: "Ta devojka? Nikada nismo mogli zamisliti da moe biti tako glup.
Ona nita ne radi osim to ita besmislene romane. Ona je beskorisna. Ne moe da kuva; ne
moe da isti kuu. Pogledaj prljavu kuu u kojoj ivi."
I tako dalje. Svaki lan porodice je odbacivao prema svojoj vlastitoj koncepciji. Mlai
brat je rekao: "Ja se ne slaem zbog njenog nosa. Nos joj je tako ruan." Svako ima svoje
miljenje.
Onda je Nasrudin rekao: "Ali ta devojka ima neto to mi nemamo." Oni su pitali u
horu: "ta je to?" On je rekao: "Porodicu, ona nema porodicu. To je jedna lepa stvar to se
tie nje."
Roditelji e biti protiv ljubavi. Trenirae vas od samog poetka - trenirae vas na takav
nain da se ne zaljubite, jer ljubav e ii protiv porodice, a drutvo nije nita drugo do vea
porodica. Ljubav ide protiv drutva, civilizacije, religije, svetenika. Ljubav je takvo jedno
angaovanje, takvo potpuno obavezivanje, ona ide protiv svakoga. Svako je imao neki ulog u
njoj.
Ne, ona se ne moe dopustiti. Vi ste trenirani da ne volite - u tome je tekoa. Ova
tekoa dolazi iz drutva, kulture, civilizacije, svega to je oko vas, ali to nije najvea
potekoa. Postoji jo jedna, koja dolazi od vas a koja je ak vea, a to je: ljubavi treba
predanost; ljubav trai da odbacite ego.
I vi ste takoe protiv ljubavi. Vi biste voleli da ljubav postane slavljenje vaeg ega;
285

voleli biste da postane ukras za va ego. eleli biste da vas ljubav sledi kao pas, ali ona ne
sledi nikoga kao pas. Ljubav treba vas u potpunoj predanosti. Ne da se ena predaje mukarcu
ili da se mukarac predaje eni - ne! Oboje se predaju ljubavi. Ljubav je Bog; ljubav je zaista
jedini Bog, ona zahteva vas, oboje ljubavnika, da budete potpuno predani tome.
A ljubavnici - ta oni rade? Mu pokuava da se ena preda njemu, a ena isprobava
da se mu preda njoj. Kako e biti mogua ljubav? Ljubav je neto drugo - oboje treba da se
predaju tome, i oboje treba da ieznu u tome.
Ovo postaje najvea prepreka; ne moete voleti zbog sebe. Ove dve stvari zajedno i
ljubav postaje nemogua; a ako ljubav postane nemogua, ivot postaje nemogu. Ako ljubav
postaje nemogua, molitva postaje nemogua. Ako ljubav postaje nemogua, Bog postaje
nemogu. Sve to je lepo raste iz ljubavi. Tlo ljubavi jeste obaveza; inae ostaete obogaljeni.
A onda pokuavate da upotpunite, snabdete i dopunite to na druge naine, ali nita ne moe da
dopuni to. Ne postoji zamena.
Moete nastaviti da vrite molitvu, ali vaoj molitvi e nedostajati milost koja dolazi
kada je ovek voljen. Kako moete vriti molitvu? Vaa molitva e biti ba glupost - verbalna
pojava. Rei ete neto Bogu, govoriti mu i otii na spavanje, ali e joj nedostajati sutinski
kvalitet. Kako moete moliti ako niste voljeni? Molitva dolazi iz srca - a vae srce je ostalo
zatvoreno, stoga molitva dolazi iz glave, a glava ne moe postati srce.
Tako svuda u svetu ljudi nastavljaju da se mole. Ovakve molitve samo su gestovi; u
njima nema sutine. Molitva je bez korenja. Ljubav priprema tle. Priprema osnovu za dolazak
molitve. Molitva nije nita drugo do via ljubav - ljubav koja transcendira pojedince, ljubav
koja ide do celine, ne do dela. Ali vi treba da uite s delom.
Vi ne moete skoiti u okean. Nauite da plivate u bazenu. Ljubav je bazen za
plivanje, gde ste zatieni i moete uiti, onda moete ii na more, do irokih mora.
Ne moete skoiti u divlje more direktno - ako to uradite, biete u velikoj opasnosti to nije mogue. Ljubav je mali bazen - samo za dve osobe; itav taj svet je vrlo mali... dvoje
mogu ui jedno u drugo.
ak i tamo ste uplaeni. U bazenu za plivanje se uplaite. "Mogu nestati, utopiti se."
ta onda da se kae o okeanu? Ljubav je prvo uzemljenje, prva spremnost da se naini vei
skok. Ja vas uim ljubavi, i kaem vam da ta god da je u pitanju, ne brinite; rtvujte to, ta
god da je - ugled, bogatstvo, porodica, drutvo, kultura - ta god da je u pitanju, ne brinite.
Budite kockar, jer nema niega slinog ljubavi. Ako izgubite sve, ne gubite nita ako
zadobijete ljubav. Ako izgubite ljubav, ta god da ste zadobili nije nita. Budite svesni ove
dve stvari.
Drutvo vam nee pomoi; ono je protiv. Ljubav je anti-drutvena sila. A drutvo
pokuava da ugui ljubav - onda moete biti korieni na mnogo naina. Na primer, ako ste
zaista u ljubavi ne moete biti nainjeni vojnikom; ne moete biti poslati u rat. Nemogue je,
jer vi ne marite... Kaete: "ta je zemlja? ta je ovaj patriotizam? Besmislica!" Ljubav je tako
lep cvet; onaj ko ju je upoznao - na patriotizam, nacionalizam, dravnu zastavu - na sve to
gleda kao na besmislicu. Vi ste okusili pravu stvar.
Drutvo pokuava da vas odvrati. Spreava vas da pravu stvar, ljubav, iskusite. Onda
vi arko udite za ljubavlju, i tada vaa udnja moe biti skrenuta u bilo kom pravcu. Moe da
postane patriotizam; onda moete otii i postati muenik. Vi ste budala, jer gubite sebe!
Moete otii i umreti, vaa udnja za ljubavlju je odvraena. Ako nemate pravu ljubav, vaa
ljubav moe postati ljubav prema novcu. Onda postajete gramzivac, zgrta zaliha. Onda je
vaa porodica srena - vi radite dobro!
Vi jednostavno poinite samoubistvo. Porodica je srena jer akumulirate tako veliko
bogatstvo. Oni su promaili svoj ivot, sada se usredsreuju da promae va ivot. A oni to
ine na takav dopadljiv nain, da ne moete rei 'ne'. ine da se oseate krivim. Ako gomilate
novac oni su sreni. Ali kako ovek koji voli moe gomilati? Teko; ljubavnik nije nikada
zgrta zaliha. Ljubavnik deli, razdeljuje, nastavlja da daje; ljubavnik ne moe zgrtati.
Kada ne postoji ljubav, vi postajete jadni jer se bojite. Nemate sklonite ljubavi, stoga
vam treba neko utoite. Bogatstvo postaje zamena. Drutvo takoe eli od vas da zgrete, jer
kako e bogatstvo biti stvoreno ako svako postaje ljubavnik? Drutvo e viti vrlo, vrlo bogato,
286

ali bogato na potpuno razliit nain. Moe biti siromano materijalno, ali e biti bogato
duhovno.
Ali to bogatstvo nije vidljivo. Drutvu treba vidljivo bogatstvo, tako i celom svetu,
religiji, drutvu, kulturi: oni su u zaveri jer vi imate samo jednu energiju; to je energija
ljubavi. Ako se ona pravilno kree u ljubavi, onda ne moe biti prinuena da se kree drugde.
Ako ne volite, smo vae proputanje ljubavi moe postati istraivanje u nauci.
Frojd i mnogi imali su na mahove vienje istine. On je bio zaista redak ovek; tako
mnogo uvida je imao. Rekao je da kad god ulazite u neto, prodirete u enu, a ako vam ena
nije doputena, pokuaete da prodrete u neto drugo. Moete ii prema tome da budete
premijer zemlje.
Nikada neete nai da su politiari ljubavnici; oni e uvek rtvovati ljubav radi moi.
Naunici nikada nee biti ljubavnici, jer ako postanu ljubavnici oni se olabave. Potrebna im je
napetost, konstantna opsednutost. Ljubav oputa, neprekidna, opsednutost nije mogua. Oni
polude za svojom laboratorijom. Zaokupljeni su i opsednuti. Rade danju i nou.
Istorija zna da kad god je u dravi potreba za ljubavlju ispunjena, drava postaje slaba.
Onda ona moe biti poraena. Stoga potreba za ljubavlju ne treba da bude zadovoljena. Onda
je zemlja opasna, jer svako je manijak i spreman da se bori. Za najmanju provokaciju, svako
je spreman da se bori. Ako je potreba za ljubavlju ispunjena, onda koga je briga! Samo
zamislite, ako bi zaista cela drava bila u ljubavi, a neko je napadne... rekli bismo im: "U
redu, doite i vi takoe i budite ovde. emu briga? Mi smo tako sreni - doite takoe i vi, a
zemlja je prostrana, budite i vi takoe ovde i budite sreni. A ako elite da budete vladari nita nije nepodesno; eto to je tako dobro. Vi preuzimate odgovornost - dobro!"
Ali kada potreba za ljubavlju nije zadovoljena, uvek ste spremni da se borite. Samo se
setite; pokuajte da posmatrate svoj vlastiti um. Ako niste voleli svoju enu za nekoliko dana,
neprekidno ste razdraeni. Vi volite i oputeni ste. Nadraenost proe i vi se oseate tako
dobro - moete opratati. Ljubavnik moe oprostiti sve. Ljubav je bila takav blagoslov, ona
moe oprostiti sve to je pogreno.
Ne, lideri vam nee dozvoliti da volite jer onda ne mogu da se stvaraju vojnici. Gde
ete onda nai ratne hukae, manijake i ljude koji bi eleli da unitavaju? Ljubav je
kreativnost. Ako je potreba ljubavi ispunjena, vi ete eleti da kreirate, ne da unitavate.
Onda e itava politika struktura da padne. Ako volite, onda e itava porodina struktura da
bude razliita. Ako volite onda e ekonomija i ekonomisti biti drugaiji. U stvari, ako bi
ljubav bila dozvoljena, itav svet bi uzeo sasvim razliit oblik. To se ne moe dozvoliti, jer
ova struktura ima svoje uloge. Svaka struktura sebe gura napred, a ako vi budete slomljeni, to
ne mari.
itavo oveanstvo se slama, a koije civilizacije idu stalno napred. Shvatite ovo,
posmatrajte ovo, budite svesni ovoga - a onda ljubav je tako jednostavna; nita nije
jednostavnije od toga. Odbacite sve to drutvo treba; imajte na umu svoje unutranje potrebe.
To ne ide protiv drutva. Vi jednostavno pokuavate da obogatite svoj vlastiti ivot. Niste
ovde da ispunite niija oekivanja. Ovde ste za vau stvar - za svoje vlastito ispunjenje.
Nainite to primarnim, osnovom, i ne brinite za druge stvari. Zato to su svuda oko
vas ludi ljudi, gurae vas prema ludosti. Nije potrebno da se ide protiv drutva, samo da se
odbace njegova ulaganja, i to je sve.
Vi treba da postanete buntovnici, revolucionari, jer to je takoe zaodenuta destrukcija.
A onda dolazi stvarni problem: odbaciti svoj vlastiti ego. Ljubav trai potpunu predanost.

Kraj druge knjige

287

Osho

JOGA: ALFA I OMEGA

Knjiga 3
Trea od deset knjiga predavanja o Patanjalijevim Joga sutrama,
odrana od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine

Lektura, korektura i napomene:

Ivan Anti

288

SADRAJ
3
ODBACIVANJE KRUENJA
24
PRIVLANOST EGA
53
PERIFERIJA I SREDITE
76
NEOBAZIRANJE NA BIE
100
ISTO POSMATRANJE
121
UM U URBI
145
MISAO O NE-MISLI
166
MAJSTOR SE POJAVLJUJE
189
PAD IDIOTA
213
STABILNOST POSTOJANJA

289

Poglavlje 1
ODBACIVANJE KRUENJA
1. mart 1975. pre podne u dvorani Buddha
Takoe, meditirajte na znanje koje dolazi tokom spavanja. (I, 38)101
Isto tako, meditirajte na svemu to vam se dopada. (I, 39)102
Tako, jogin postaje majstor svega, od beskonano malog do neogranienog. (I, 40)103
ovek spava gotovo jednu treinu svog ivota, otprilike dvadeset godina. Meutim
spavanje je zanemarivano, uasno zanemarivano. Niko ne razmilja o tome, niko ne meditira
o tome. Ovo se dogodilo jer je ovek posvetio preveliku panju svesnom umu.
Um ima tri dimenzije. Ba kao to i materija ima tri dimenzije, um takoe ima tri
dimenzije. Samo jedna dimenzija je svesno, druga dimenzija je nesvesno, a jo jedna
dimenzija koja postoji je nadsvesno. Ove tri dimenzije uma su kao i (dimenzije) materije, jer
um je duboko dole takoe materija. Ili, moete rei i drugaije, da je materija takoe um. To
mora da bude tako jer samo jedno postoji.
Um je suptilna materija; materija je grub um. Inae obian ovek ivi samo u jednoj
dimenziji, svesnoj (na javi). Spavanje pripada nesvesnom; sanjanje pripada nesvesnom.
Meditacija, ekstaza, pripada nadsvesnom, ba kao to budnost (java) i razmiljanje pripadaju
svesnom. Stoga, moramo ulaziti polako u fenomen uma.
Prva stvar u vezi uma koju treba zapamtiti je da je on kao ledena santa - najvii deo je
na povrini; moete ga videti, ali je to samo jedna desetina od celine. Devet desetina je
sakriveno ispod. Ne moete ih videti dok se ne spustite u dubinu. Meutim ovo su samo dve
dimenzije. Postoji trea dimenzija - kao da je deo ledene sante ispario i postao mali oblak na
nebu. Teko je stii do nesvesnog; gotovo je nemogue stii do tog oblaka - naravno, dela iste
sante leda, ali isparenog.
Zbog toga je meditacija tako teka, a samadhi tako nepristupaan. To oduzima svu
ovekovu energiju. To zahteva ovekovu potpunu predanost. Samo onda postaje mogue
vertikalno kretanje u oblaku slinoj pojavi nadsvesnog. Svesnost je prisutna, vi sluate mene
iz svesnog. Ako razmiljate o tome ta ja govorim, ako unutra stvarate neku vrstu dijaloga s
svim onim ta ja govorim, unutra se odvija neka vrsta komentara; to je svestan um.
Inae vi me moete sluati bez razmiljanja - u dubokoj ljubavi, od srca srcu, ne
verbalizujui ni na koji nain ta ja govorim, ne sudei ta ja govorim, da li je ispravno ili
pogreno, ne. Nema vrednovanja - jednostavno sluate u dubokoj ljubavi, kao da je um
predan, a srce slua i kuca s radou. Onda nesvesno slua. Onda ta god ja kaem ide duboko
do vaeg korena.
Meutim postoji trea mogunost da moete sluati kroz nadsvesno. Onda je ak i
ljubav smetnja - vrlo suptilno, ali ak i ljubav je ometanje. Onda nema niega, nema misli,
nema oseanja. Vi jednostavno postajete prazni, jedna praznina od poetka do kraja. A u tu
prazninu pada sve to ja kaem, i sve to ja jesam. Onda vi sluate iz nadsvesti.
101

I, 38: - ili [se pak taj mir javlja] iz spoznaja to se raaju potpomognute bilo snovima ili [smirujuim
iskustvom] spavanja bez snova.
102
I, 39: - ili [se pak mir o kome je re javlja] kroz kontemplaciju (dhyana) predmeta koji nam je drag.
103
I, 40: Tako proien um u stanju je da dominira i najsuptilnijim [tj. onim to nadilazi mo obinog ulnog
opaanja] (paramanu) kao i onim beskrajno velikim (paarmamahattva).
290

Ovo su tri dimenzije. Dok ste budni, ivite u svesnom - radite, mislite, radite ovo i
ono. Kada se uspavate, svesno vie ne funkcionie, ono se odmara, a druga dimenzija
zapoinje da deluje, nesvesno. Onda ne moete da mislite, ali moete sanjati. Tokom cele noi
postoji gotovo osam ciklusa neprekidnog sanjanja. Samo za nekoliko trenutaka vi ne sanjate,
inae sanjate.
Patanjali kae:
Takoe, meditirajte na znanje koje dolazi tokom spavanja.
Vi jednostavno padate u san kao da je to neka vrsta odsustva. Nije - to ima svoje
vlastito prisustvo. Spavanje nije samo negacija budnosti. Da jeste, onda ne bi bilo niega da se
meditira. Spavanje nije kao tama, odsustvo svetla, ne. Spavanje ima svoju vlastitu pozitivnost.
Ono postoji, a postoji isto onoliko kao vae budno vreme. A kada budete meditirali i misterija
spavanja vam se otkrije, videete da ne postoji razlika izmeu budnosti i spavanja. Oboje
postoje u svom vlastitom pravcu. Spavanje nije samo odmor od budnosti, to je razliita vrsta
aktivnosti; otuda snovi.
San je ogromna aktivnost, mnogo snanija od vaeg miljenja, mnogo sadrajnija i
znaajnija takoe, jer on pripada dubljem delu vaeg bia nego to je miljenje. Kada se
uspavate, um koji je funkcionisao celog dana umoran je, iscrpljen. To je vrlo siuan um,
jedna desetina u poreenju s nesvesnim, koje je devet puta vee, vee i monije. A ako to
uporedimo sa nadsvesnim, poreenje nije mogue, jer nadsvesnost je beskonana,
nadsvesnost je svemona, sveprisutna, sveznajua. Nadsvesnost je ono ta je Bog. ak i
uporeena s nesvesnim, svesnost je vrlo mala. Ona se umori, potreban joj je odmor da ponovo
osnai. Svesnost odlazi; ogromna aktivnost zapoinje u spavanju, to je sanjanje.
A zato je ona zanemarena? Zato to je um treniran da bude identifikovan sa svesnim,
tako da mislite da vie niste u spavanju. Zbog toga spavanje izgleda ba kao mala smrt. Vi
jednostavno nikada ne mislite o tome ta se deava. Patanjali kae: Meditirajte na tome i
mnoge stvari e biti otkrivene u vaem biu.
Malo vremena e uzeti da se preselite u spavanje jer vi niste ak ni svesni kada ste
budni. Vi se kreete, zapravo, u vaoj budnosti takoe kao da ste u dubokom spavanju, kao
mesear; onaj ko se kree u snu zaista nije sasvim budan. Samo zato to su oi otvorene,
nemojte misliti da ste budni. Buenje oznaava da ta god radite ili ta god se dogaa iz
trenutka u trenutak, radite u potpunoj paljivosti i promiljenosti. ak i kada podignem ruku
da vam mahnem, inim to u potpunoj svesnosti. To se moe uiniti na robotu slian nain,
mehaniki; vi niste svesni ta se deava u ruci. Zapravo, uopte je niste pomerili; sama se od
sebe pomerila, to je nesvesno. Zbog toga je tako teko prodreti u svoje vlastito spavanje.
Ali ako ovek pokua... Prvi napor koji treba uiniti jeste: Dok ste budni budite vie
budni, jer odatle nastojanje treba da zapone. Hodajui na ulici, hodajte paljivo i
promiljeno, kao da radite neto veoma vano. Svaki korak treba da bude nainjen u potpunoj
svesnosti. Ako to moete uiniti, samo onda moete svesno ui u spavanje. Sada vi imate vrlo
nejasnu svesnost. Onog momenta kada se va svesni um udalji, ta nejasna svesnost iezava
kao mali talasi. Ona nema energiju; ona je vrlo nejasna i slaba, samo treperenje, ba kao
fenomen nultog napona. Treba da unesete vie energije u nju, toliko energije da kada se svesni
um udalji, svesnost se nastavlja sama od sebe - a vi se uspavate sa svesnou. Ovo se moe
dogoditi ako radite druge aktivnosti sa sveu - hodanje, jedenje, spavanje, kupanje. Celog
dana, ta god da radite, to postaje jedan izgovor za unutranje treniranje paljivosti i
promiljenosti. Stoga aktivnost postaje sekundarna; svesnost kroz tu aktivnost postaje
primarna. Kada tokom noi odbacite svu aktivnost i odete da spavate, ta svesnost se nastavlja.
ak i dok se uspavljujete svest postaje posmatra toga, da se telo uspavljuje. Uskoro, telo se
oputa. Vi to ne verbalizujete, vi jednostavno posmatrate. Ubrzo, misli iezavaju. Posmatrate
procepe, praznine. Uskoro, svet je vrlo, vrlo udaljen. Vi se premetate u temelj vaeg bia, u
nesvesno. Ako se moete uspavati sa svesnou, samo onda e postojati kontinuitet tokom
noi. To je ono to Patanjali misli: Meditirajte na znanje koje spavanje daje.
Spavanje moe dati mnogo znanja jer je to vaa riznica, va temelj mnogih, mnogih
291

ivota. Tamo ste nagomilali mnoge stvari. Prvo pokuajte da budete svesni dok ste budni, dok
ste u budnom stanju, a onda, sama od sebe, svest postaje tako mona da nije vano ta
zapravo radite - da li stvarno hodate, ili hodate u snu, nema razlike. A kada se po prvi put
uspavate sa svesnou, videete kako se brzine menjaju. ak ete oseati kljocanje kada
budnost iezava, um se udaljio, drugo podruje zapoinje. Brzine postojanja su se promenile.
A izmeu ove dve brzine postoji mali procep neutralne brzine. Jer kad god se brzina menja,
mora da poe iz neutralnog prolaza. Ubrzo ete postati svesni ne samo promene brzine, nego i
procepa izmeu dve, a u tom procepu imaete svoje prvo letimino sagledavanje nadsvesti.
Kada se svesni um promeni u nesvesni, upravo za vrlo siuan deo trenutka, moi ete
da vidite nadsvesnost. Ali to je docnije poglavlje u prii; spomenuo sam to samo usput. Prvo,
postaete svesni nesvesnog, a onda ete uneti ogromnu promenu u svoj ivot.
Kada ponete da posmatrate svoje snove, otkriete da se pet tipa snova deavaju. Prvi
tip sna je ba otpad. Mnogo hiljada psihoanalitiara ba rade na tom smeu. To je jednostavno
beskorisno. To se deava jer tokom celog dana, radei celog dana, vi sakupite mnogo utisaka
koji su otpad. Upravo kao to telo sakupi prainu i treba vam kupanje, tako i umu treba
automatski mehanizam da odbaci svu prainu, smee. San nije nita drugo do dizanje praine
koju baca um - prvi tip sna - a ovo je najvei deo snova, gotovo devedeset procenata. Gotovo
devedeset procenata snova su jednostavno prljavtina koja se odbacuje; ne posveujte im
mnogo panje. A ubrzo, kada vaa svesnost poraste, vi ete moi da vidite ta je prljavtina.
Drugi tip sna je neka vrsta ispunjenja elje. Ima mnogo potreba, prirodnih potreba, ali
svetenici i takozvani religijski uitelji su otrovali va um. Oni vam nee dozvoliti da
zadovoljite ni svoje osnovne potrebe. Oni su ih osudili potpuno i krivica je ula u vas, tako da
vi udite za mnogim vaim potrebama. Ove uene potrebe zahtevaju ispunjenje. Drugi tip
sanjanja nije nita drugo do ispunjenje elja. Bilo ta - zbog svetenika i trovaa - to ste
uskraivali vaem biu, u snovima um pokuava to na ovaj ili onaj nain da ispuni.
Jednog dana je ba doao mladi - vrlo senzitivan vrlo osetljiv - i pitao me: Doao
sam da vam postavim vrlo znaajno pitanje - jer itav moj ivot zavisi od toga. Moji roditelji
me prisiljavaju da se oenim, a ja u tome ne vidim nikakvo znaenje, stoga sam doao da vas
pitam da li je brak znaajan ili ne? Treba li da se oenim ili ne? Odgovorio sam mu: Kada
oseate e, pitate li da li je znaajno pijenje vode ili ne? Treba li da pijem vodu ili ne?
Pitanje znaenja se ne postavlja. Pitanje je da li ste edni ili niste. Moda nema znaenja u
vodi i nema znaenja u pijenju, ali to je irelevantno. Znaajna stvar je da li ste edni ili ne. A
ja znam da ak i ako pijete esto, postaete edni. Dakle, um moe rei kakvo je znaenje u
tome, kakva je svrha toga - pijui stalno, opet postajete edni - izgleda da je to samo navika.
Izgleda da u tome nema znaenja.
Ovo pokazuje kako je svesni um pokuavao da dominira celim vaim biem, jer
znaenje pripada svesnom umu. Nesvesno ne zna znaenje. Ono zna glad, ono zna e, ono
zna potrebe; ne zna znaenje. Zapravo, ivot nema znaenje. Ako pitate, vi pitate za
samoubistvo. ivot nema znaenje; on jednostavno postoji, a postoji tako lepo bez znaenja
da nema potrebe. Koje je znaenje postojanja drveta, ili uzdizanja sunca svaki dan ujutru, ili
meseca u noi? Koje je znaenje kada drvo doe do cvetanja? Koje je znaenje kada ptica
peva ujutro, a rene struje nastave da teku, i talasi, ogromni talasi na okeanu nastavljaju da se
razbijaju o stene opet i opet, stalno? Koje je znaenje?
Znaenje nije o celini. Celina postoji tako lepo bez znaenja. Zapravo, ako bi bilo
ikakvog znaenja, celina ne bi bila tako lepa. Jer sa znaenjem dolazi kalkulacija, sa
znaenjem dolazi lukavost, sa znaenjem dolazi rasuivanje, razum, razboritost, sa znaenjem
dolazi podela; ovo je znaajno, ovo je beznaajno, ovo je vie znaajno, ovo je manje
znaajno. Celina postoji bez ikakvih odlika i obeleja. Sve je apsolutno lepo ne zbog ikakvog
znaenja, ve samo zato to je tu, to postoji. Ne postoji svrha.
Stoga sam ja rekao mladom oveku: Ako pitate o znaenju, postavljate pogreno
pitanje, i biete odvedeni na pogrean put. Na taj nain su svetenici postali tako moni; vi
ste postavljali pogrena pitanja, a oni su davali pogrene odgovore. Rekao sam mu: samo
posmatrajte svoje vlastito bie. Da li vam je potrebna ena da vas ispuni, zadovolji? Da li celo
vae bie udi za ljubavlju? Jer ljubav je glad, e. Kada vidite lepu enu kako prolazi u
292

blizini, da li se neto iznenada deava u vama - talas, neto nevidljivo, neka promena? Ili se ne
deava nita? Nastavljate da se kreete na isti nain kako bi ste se kretali ako ena ne bi
prolazila. Ako se kreete putem i lepa ena prolazi, a vi nastavljate da se kreete na isti nain
kao to ste se kretali pre nego to je ona dola, nita se nije dogodilo, nema talasa u vaem
biu, nema ak ni talasia, onda nema potrebe za enidbom. Meutim, nemojte pitati za
znaenje. Ako se neto dogodi, vi zapoinjete da hodate malo bre, ili zapoinjete da pevuite
melodiju, ili zaponete da gledate u lepu enu, ili zapoinjete da je izbegavate... ako se neto
deava na ovaj nain ili onaj nain - za mene nije vano da li poinjete da se kreete u istom
pravcu za njom, ili poinjete hodati u suprotnom pravcu, da je izbegnete, to nije relevantno ako se neto dogodi onda imate potrebu, i ta potreba treba da se zadovolji. Jer potreba postoji
da bi se ispunila. Moda e doi neki dan kada ete prolaziti putem i ena nee initi nikakvu
razliku. To je takoe dobro, ba je ovo takoe dobro. Sve je pobono i sveto. Postoji vreme da
se bude u ljubavi a postoji vreme i da se bude iznad nje. Postoji vreme da se bude u odnosu i
uiva u uzajamnom odnosu, i postoji vreme da se bude sam i uiva u lepoti da se bude sam. I
sve je lepo.
Inae ovek treba da gleda potrebe, a ne znaenje. Znaenje je od svesnog uma,
potreba je od nesvesnog, a to je nain kako drugi tip sna nastaje; vi nastavljate da uskraujete,
naputate svoje potrebe, onda ih um ispunjava u snu. Moda se neete oeniti, jer ste itali
izvanredne knjige i otrovani ste od mislilaca, i oni su oblikovali va um na odreenim
obrascima. Pa vie niste otvoreni samoj egzistenciji; filozofi su vas oslepeli. Onda ete
zapoeti da reete svoje potrebe. Onda e ove potrebe zauboriti, izai na povrinu u snu, jer
nesvesno ne zna filozofe; nesvesno ne zna znaenje, ne zna svrhu. Nesvesno zna samo jednu
stvar: ta je potrebno vaem biu da bude zadovoljeno.
Onda nesvesno prisiljava njegovo vlastito sanjanje. Ovo je drugi tip sna; vrlo je
znaajno razumeti to i meditirati na tome. Zato nesvesno pokuava da komunicira s vama:
Ne budite budala! Patiete zbog toga. Ne izgladnjujte vae bie. Ne budite samoubilaki, ne
nastavljajte da izvravate sporo samoubistvo ubijajui svoje potrebe.
Zapamtite: elje su od svesnog uma, potrebe od nesvesnog. Razlika je vrlo, vrlo
znaajna; vrlo je znaajno razumeti to.
elje su iz svesnog uma. Nesvesno ne zna za elje, nesvesno se ne brine za elje. ta
je elja? elja dolazi iz vaeg miljenja, treniranja, uslovljavanja. Vi ete eleti da budete
predsednik zemlje; nesvesno ne brine za to. Nesvesno nije zainteresovano da bude predsednik
zemlje, nesvesno je zainteresovano samo da bude ispunjeno organsko jedinstvo. Inae svesni
um kae: Postani predsednik, a ako postajui predsednik morate rtvovati svoju enu, onda
rtvujte. Ako morate rtvovati svoje telo - rtvujte. Ako morate rtvovati odmor - rtvujte.
Prvo postanite predsednik zemlje. Ili sakupljanje prevelikog bogatstva; to je od svesnog
uma. Nesvesno ne zna za bogatstvo. Nesvesno zna samo prirodno. Ono je nedirnuto
drutvom. Ono je kao ivotinje ili ptice, ili kao drvee. Nesvesno nije uslovljeno drutvom, od
politiara. Ono ostaje jo isto.
Sluajte drugi tip sna i meditirajte na tome, i to e vas obavestiti koja je vaa potreba.
Ispunite potrebe i ne brinite o eljama. Ako zaista elite da budete blaeni, zadovoljite potrebe
i ne brinite o eljama. Ako elite da budete jadni, odbacite potrebe i sledite elje.
Tako ste vi postali jadni. To je jednostavan fenomen, bilo da ste jadni ili blaeni; vrlo
je jednostavan fenomen. ovek koji slua svoje potrebe i sledi ih, ba kao to reka tee u
okean... Reka ne pita da li da tee prema okeanu ili prema zapadu, ona jednostavno trai put.
Istok ili zapad ne ine razliku. Reka tekui u okean ne zna za elje; zna samo svoje potrebe.
Zbog toga ivotinje izgledaju tako sreno - nemajui nita, tako su srene; a vi imate tako
mnogo stvari, a tako ste jadni. ak i ivotinje vas nadmauju u svojoj lepoti, u svom
blaenstvu. ta se deava? ivotinje nemaju svestan um da kontroliu i manipuliu
nesvesnim, one ostaju nepodeljene.
Drugi tip sna ima mnogo da vam otkrije. S drugim tipom zapoinjete da menjate svoju
svest, poinjete da menjate svoje ponaanje, poinjete da menjate obrazac svog ivota.
Sluajte svoje potrebe, ta god da nesvesno govori. Uvek zapamtite: nesvesno je u pravu, jer
ono ima mudrost vekova. Milionima ivota ste vi postojali. Svesno pripada ovom ivotu; ono
293

je trenirano u kolama i univerzitetima; a porodica i drutvo u kojima ste roeni, sluajno ste
roeni. Meutim, nesvesno nosi sva iskustva iz svih vaih ivota. Ono nosi iskustvo kada ste
bili stena, ono nosi iskustvo kada ste bili drvo, nosi iskustvo kada ste bili ivotinja - ono nosi
sve, itavu prolost. Nesvesno je strahovito mudro, a svesnost je iznenaujue glupa - mora to
biti tako, jer svesno je samo ovaj ivot, vrlo mali, bez iskustva; ono je vrlo detinjasto.
Nesvesno je vena mudrost. Sluajte ga.
Sada itava psihoanaliza na Zapadu radi samo ovo i nita vie: slua drugi tip snova i
shodno tome menja obrazac vaeg ivota. Psihoanaliza je pomogla mnogim ljudima. Ona ima
svoja vlastita ogranienja, ali je pomogla jer barem ovaj deo, sluanje drugog tipa snova, ini
va ivot mnogo oputenijim, manje napetim.
Onda postoji trei tip sna. Ovaj trei tip sna je komunikacija iz nadsvesti. Drugi tip sna
je komunikacija s nesvesnim. Trei tip sna je vrlo redak, jer smo izgubili svaki kontakt sa
nadsvesnim. Ali ipak to dolazi jer nadsvesno je vae. Moda je to postalo oblak i preselilo se
na nebo, isparilo, moda je rastojanje vrlo udaljeno, ali ono je jo usidreno u vama.
Komunikacija iz nadsvesnog vrlo je retka. Kada postanete vrlo, vrlo budni, samo tada
ete poeti da oseate to. Inae, bie izgubljena u praini koju um baca u snovima, i
ispunjenju elje o emu um nastavlja da sanja - stvarima nepotpunim, potisnutim. To e biti
izgubljeno. Ali kada postanete svesni, to je ba kao sijanje dijamanta - sasvim razliito od
sveg okolnog kamenja.
Kada moete osetiti i nai san koji dolazi iz nadsvesnog, pogledajte to, meditirajte na
tome, jer to e postati vae uputstvo, to e vas voditi do vaeg majstora, to e vas voditi do
naina ivota koji vam odgovara, to e vas voditi do prave discipline. San e postati ozbiljno
voenje iznutra. Sa svesnim vi moete nai majstora, ali majstor nee biti nita vie od
uitelja. S nesvesnim vi moete nai majstora, ali majstor nee biti vie od ljubavnika zaljubiete se u odreenu linost, u odreen tip. Meutim, samo nadsvesnost vas moe
odvesti do pravog majstora. Onda on nije uitelj; vi niste zalueni onim ta on kae, vi niste
zavedeni onim ta on jeste. Pre, nasuprot tome, vi ste upueni od svoje nadsvesti da e vam taj
ovek odgovarati, da e taj ovek biti prava mogunost da s njim rastete, da taj ovek moe
postati vaa zemlja.
Onda postoji etvrti tip sna koji dolazi iz prolih ivota. Ne vrlo retko - mnogo puta on
dolazi, ali sve je zbrkani i zamreni nered u vama; ne moete nainiti nikakvo raspoznavanje.
Vi niste tu da pravite razlike.
Na Istoku smo vrlo naporno radili na ovom etvrtom tipu sna. Zbog ovog sna mi smo
se spotakli na fenomenu reinkarnacije. Od ovog sna vi postajete uskoro svesni svojih prolih
ivota. Vi se kreete unatrag, nazad u vremenu. Onda mnoge stvari poinju da se menjaju u
vama, jer se moete setiti, ak i u snu, ko ste bili u prolom ivotu, mnoge stvari e postati
beznaajne, a mnoge stvari e postati znaajne. itav obrazac e se promeniti, vas getalt104
e se promeniti.
Zato to ste akumulirali previe bogatstva u prolom ivotu, umrli ste kao najbogatiji
ovek u zemlji, a duboko dole ste prosjak, i opet radite isto u ovom ivotu... Iznenada getalt
e se promeniti. Ako se setite ta ste uradili i kako sve to nije dovelo do niega, ako se moete
setiti mnogih ivota, mnogo puta ste opet radili istu stvar - vi ste kao pokvarena gramofonska
ploa, neistog ili neispravnog kruga; opet poinjete isto i zavravate isto - ako se moete
seati nekoliko svojih ivota biete odjednom iznenaeni da niste ni jednu jedinu novu stvar
uradili. Opet i opet akumulirate bogatstvo, opet i opet pokuavate da bude politiki moni;
opet i opet postajete previe obrazovani; opet i opet vi se zaljubite, opet i opet ista patnja koju
ljubav donosi. Kada vidite ovo ponavljanje, kako moete ostati isti? Onda se odjednom ovaj
ivot iznenada preobrazi. Ne moe nikad vie ostati u istoj koloteini.
Zbog toga na Istoku opet i opet ljudi pitaju, milenijumima: Kako da se izae iz kruga
ivota i smrti? To izgleda isti krug. Izgleda da se ista pria stalno ponavlja. Ako ne znate to,
onda mislite da radite nove stvari, i tako ste mnogo uzbueni. A ja mogu videti da esto radite
ove iste stvari.
104

Gestalt - izraz iz psihologije koji ukazuje na formu (ili konfiguraciju) svojstava, koja se ne moe izvesti
sumiranjem njenih sastavnih delova. Ukazuje na poleinu ili iri kontekst neke pojave.
294

Nita nije novo u ivotu; to je toak (krug); on se kree na istoj putanji. Zato to
nastavljate da zaboravljate prolost, zbog toga oseate tako veliko uzbuenje. Jednom kada se
setite, svo uzbuenje otpada. U tom seanju deava se sannyas.
Sannyas je jedan napor da se izae iz koloteine sansare. To je jedan napor da se
iskoi iz kruga. To je da se kae sebi: Dovoljno je, dovoljno! Uopte vie neu uestvovati u
istoj staroj besmislici. Izlazim iz toga. Sannyas je savreno ispadanje iz kruga - ne iz drutva,
nego iz vaeg vlastitog kruga ivota i smrti. Ovo je etvrti tip sna.
Onda postoji peti tip sna, ili poslednja vrsta. etvrta vrsta odlazi natrag u vau
prolost, a peta ide napred u budunost. Retko, vrlo retko - to se deava samo ponekad; kada
ste vrlo, vrlo ranjivi, otvoreni, fleksibilni, prolost daje nagovetaj i budunost daje
nagovetaj, reflektuje se u vama. Ako moete postati svesni svojih snova, jednog dana ete
postati svesni ove mogunosti takoe: da budunost gleda u vas. Onda se iznenada otvaraju
vrata i budunost ima komunikaciju s vama.
Ovo su pet vrsta snova. Moderna psihologija razume samo drugi tip. Ruska
psihologija razume samo prvi tip. Tri tipa, druga tri tipa su gotovo nepoznata, ali joga ih
razume sve.
Ako meditirate i postanete svesni svog unutranjeg bia u snovima, mnoge vie stvari
e se dogoditi. Prvo, ubrzo, to vie postanete svesni svojih snova, biete manje i manje
ubeeni u realnost svojih budnih asova. Otuda hindus kae da je svet kao san. Sada je ba
suprotan sluaj; zato to ste tako mnogo ubeeni u realnost sveta u svojim budnim satima, vi
mislite dok sanjate da su ti snovi takoe realni.105 Niko ne osea dok sanja da je san
nestvaran. Dok sanjate to izgleda savreno, to izgleda sasvim realno. Ujutru naravno, moete
rei da je to bio samo san, ali to nije stvar jer sada drugi um funkcionie. Ovaj um uopte nije
bio svedok; ovaj um je samo uo amor. Ovaj svesni um, koji se ujutru budi i kae da sve to
bilo sanjanje, ovaj um uopte nije svedok (i na javi i u snu). Stoga kako ita ovaj um moe
rei? Jednostavno je uo amor, glas. Kao kada ste uspavani a dve osobe razgovaraju, a vi
upravo - u svom spavanju, jer govore tako glasno - ujete neke rei odavde ili odande i samo
preostaju zbrkani utisci.
Ovo se deava: dok nesvesno kreira snove i ogromna se aktivnost odvija unutra,
svesno je uspavano i samo uje amor, a ujutru kae: Sve je to lano. To je bio samo san.
Odmah sada, kad god sanjate vi oseate da je to apsolutno stvarno, nelogine stvari izgledaju
realno, jer nesvesno ne zna za logiku. Hodate putem u snu, vidite da dolazi konj, i iznenada
konj vie nije konj, konj je postao vaa ena. A nita se ne dogaa vaem umu, kao: Kako je
to mogue? Konj je postao moja ena? Nikakav problem se ne pojavljuje, nikakva sumnja ne
nastaje. Nesvesno ne zna za sumnju. Ako se veruje i u jednu tako apsurdnu pojavu, ubeeni
ste u realnost.
Ba suprotna stvar se deava kada postanete svesni snova i osetite da su snovi samo
snovi - nita nije stvarno, samo drama uma, psihodrama. Vi ste na pozornici, vi ste glumci, i
pisac ste prie, a i reiser, i vi ste producent, a i gledalac - niko drugi nije tu, samo kreacija
uma. Kada postanete svesni ovoga, onda ceo ovaj svet dok hodate promenie svoj kvalitet.
Onda ete videti tako i ovde, na javi, isti je sluaj na veoj pozornici, ali san je isti.
Hindusi ovaj svet takoe zovu mayom, iluzijom, jednakom snu, graenom od strane
uma. ta oni misle? Da li misle da je svet nestvaran? Ne, on nije nestvaran. Ali kada se va
um pomea u njemu, vi stvarate svoj vlastiti nerealan svet. Mi ne ivimo u istom svetu; svako
ivi u svom vlastitom svetu. Ima toliko svetova koliko ima umova. Kada hindusi kau da su
ovi svetovi maya, oni misle da realnost plus um jeste maya. Realnost, kakva jeste, mi ne
znamo. Realnost plus um jeste iluzija, maya. Kada neko postane potpuno probuen, Buddha,
onda zna realnost minus um. Onda je to istina, brahman, najvie. Plus um, i sve postaje san,
jer um je graa koja stvara snove. Minus um, nita ne moe biti san, samo realnost ostaje u
svojoj kristalnoj istoi. Um je ba kao ogledalo. U ogledalu se svet reflektuje. Refleksija ne
moe biti realna, ta refleksija je samo odsjaj, odraz. Kada vie nema ogledala, releksija
105

Koliko pridajemo vanost i realnost zbivanjima na javi, toliko pridajemo vanost i realnost zbivanjima za
vreme sanjanja i upravo zato ne moemo da se oslobodimo iluzije sna. I na javi i u snu mi dajemo realnost
zbivanjima.
295

iezava. Sada moete videti realno.

U noi punog meseca dok je jezero mirno, mesec se reflektuje u jezeru i vi pokuavate
da ga uhvatite. To je sve to je svako radio za mnogo ivota - pokuavajui da uhvati mesec u
ogledalu jezera. Naravno da nikada niste uspeli - ne moete uspeti - to nije mogue. ovek
treba da zaboravi na jezero i da gleda u sasvim suprotnom pravcu, u sam Mesec. Ne u njegov
odraz.
Um je jezero u kome svet postaje varljiv. Bilo da spavate sa zatvorenim oima, ili
sanjate sa otvorenim oima, nema razlike. Ako um postoji, sve to se deava jeste san. Ovo e
biti prva realizacija ako meditirate na snove.
Druga realizacija e biti da ste vi svedok; san postoji ali vi niste deo toga. Vi niste deo
vaeg uma, vi ste transcendentalni. Vi ste u umu, ali niste um. Vi gledate kroz um, ali niste
um. Vi koristite um, ali niste um. Odjednom ste svedok - vie niste um. Ovo svedoenje je
konana, najvia realizacija. Onda, bilo da sanjate dok ste uspavani, ili bilo da sanjate dok ste
na javi ne ini razliku, ostajete svedok. Ostajete u svetu, ali svet nikad vie ne moe ui u vas.
Stvari postoje ali um nije u stvarima, i stvari nisu u umu. Iznenada svedok ulazi unutra i sve
se menja.
To je vrlo, vrlo jednostavno jednom kada znate vetinu toga. Inae, to izgleda vrlo
teko, gotovo nemogue - kako da se probudite u isto vreme dok sanjate? Izgleda nemogue
ali nije; tri do devet meseci e trebati, ako svake noi odete da spavate - dok se uspavljujete,
pokuavajte da budete budni i da posmatrate to. Ali zapamtite, ne pokuavajte da budete
budni u aktivnom smislu, inae neete biti u stanju da se uspavate. Pasivna budnost;
nevezanost, prirodna oputenost, samo posmatranje sa strane, ne aktivirati se previe oko
toga, samo pasivna svesnost, ne previe zainteresovana. Sedite sa strane, reka protie pored, a
vi je jednostavno nepristrasno posmatrate.
Ovo traje tri do devet meseci. Onda jednog dana, odjednom se san sputa kao tamni
pokrov, kao tamna zavesa, kao da je sunce zalo i no se sputa. To nastaje svuda oko vas, ali
duboko unutra plamen nastavlja da gori. Vi posmatrate - smireno, pasivno. Onda svet sna
zapoinje. Onda naiu mnoge predstave, mnoge psihodrame, a vi nastavljate da posmatrate.
Ubrzo nastaje razlikovanje - sada moete videti koji je tip sna. Onda odjednom, jednog dana
shvatate da je to isto kao dok ste budni. Nema razlike u kvalitetu. itav svet je postao
iluzoran. A kada je svet iluzija, samo svedok jeste realan.
To je ono to Patanjali misli kada kae, takoe meditirajte na znanju koje dolazi
tokom spavanja - i to e vas uiniti ostvarenim ovekom.
Takoe, meditirajte na svemu to vam se dopada.
Meditirajte na izgledu svoje omiljene zamisli. Ako volite cvee, meditirajte na rui.
Meditirajte o mesecu, ili bilo emu to vam se dopada. Ako volite hranu, meditirajte o hrani.
Zato Patanjali kae ... svemu to vam se dopada? Jer meditacija uopte ne treba da bude
prinudno nastojanje. Ako je prinudna, ona je od samog poetka osuena na neuspeh. Prinudna
stvar nikada vas nee uiniti prirodnim. Dakle, od samog poetka, otkrijte nato to vam je
privlano. Nije potrebno da stvarate nepotreban konflikt. Ovo treba razumeti, jer um ima
prirodnu sposobnost da meditira ako mu date objekte koji su mu privlani.
U koli dete slua, ptice cvrkuu na drveu i ono slua, ono slua ushieno - ono je u
odnosu, u vezi. Zaboravilo je na uitelja, zaboravilo je razred. Ono vie nije tu; ono ima
zanesenu panju. Meditacija se dogodila. Onda uitelj kae: ta radi? Da li spava?
Usredsredi se ovde na kolsku tablu! Onda dete mora da pokua, da uloi napor. One ptice
nisu detetu nikada rekle: Vidi, mi pevamo ovde. Budi usredsreen! Jednostavno se to
dogodilo jer je detetu bilo veoma privlano. Ova kolska tabla izgleda vrlo runo i ovaj uitelj
izgleda tako strano, a cela stvar je prisilna. Ono e pokuati, ali uz pomo nastojanja niko ne
moe meditirati. esto e um mugnuti. Toliko mnogo stvari deavaju se izvan sobe;
odjednom pas poinje da laje ili prosjak prolazi pevajui, ili neko svira na gitari. Tako mnogo
miliona stvari se deavaju spolja, a ono mora da vodi svoju panju stalno na tablu, na runu
kolsku uionicu.
296

Mi smo nainili kole slinim zatvorima. U Indiji, kolske zgrade i zatvori imaju istu
boju, crvenu. kolske uionice su rune. Nita tamo nije privlano, nema igraaka, nema
muzike, nema drvea, nema ptica, niega. kolska uionica je namenjena da prinudi vau
panju. Morate nauiti da se koncentriete.
Ovo je razlika izmeu koncentracije i meditacije: koncentracija je prisilna stvar,
meditacija je prirodna. Patanjali kae:
Takoe, meditirajte na svemu to vam se dopada.
Onda itavo vae bie spontano zapoinje da napreduje. Samo pogledajte u lice vae
voljene osobe. Na njenim oima, meditirajte.
Obini religijski uitelji e rei: ta radi? Je li to meditacija? Oni ue da ne mislite
o svom voljenom dok meditirate. Oni misle to je poremeaj, skretanje. Ovo je suptilno mesto
koje treba razumeti; u svetu ne postoje poremeaji. Ako vrite neprirodne napore, onda
postoje poremeaji, vi ih stvarate. itavo vae bie e eleti da posmatra lice vae ene,
supruga, vaeg deteta, a religijski uitelj kae: To su iskuenja, to su poremeaji, skretanja.
Idite u hram, u crkvu, meditirajte na krst. Dok meditirate na krst, stalno se seate svog
voljenog. Sada lice voljenog postaje skretanje, poremeaj. Nije to skretanje - nema niega
posebnog u meditiranju na krst; vi ste jednostavno glupi. Od kakve je koristi da se ide i
meditira na krst? Ako vas to privlai to je dobro, ali to nije nuno. Nema specijalnog kvaliteta
u krstu. U stvari, kad god se meditacija dogodi, postoji poseban kvalitet. Meditacija daje
poseban kvalitet. To nije u objektima, to je u vama. Kada meditirate na neemu, dajete tome
svoje unutranje bie. Odjednom to postaje duhovno, sveto. Stvari nisu svete; meditacija ih
ini svetim. Vi moete meditirati o steni, i odjednom stena postaje hram. Nijedan Buddha nije
tako lep kao ta stena kada vi meditirate na njoj. ta je meditacija? To je obasipanje stene s
vaom sveu. To je kretanje oko stene, tako apsorbovano, tako duboko u odnosu, da most
postoji izmeu vas i stene. Jaz iezava vi ste premoeni. U stvari, vi ne znate sada ko je
posmatra, a ko je posmatrano. Posmatra postaje posmatrano, posmatrano postaje posmatra.
Sada vi ne znate ko je kamen a ko je meditant. Odjednom, energije se sreu i meaju, i eto
hrama. Nemojte nepotrebno stvarati poremeaje - onda postajete jadni.
Neko je bio ovde i koristio odreen tip mantre za mnogo godina, pa je rekao: Stalno
nastaju poremeaji. Ja sam pitao: ta je smetnja? Njegova ena je umrla a on ju je veoma
mnogo voleo. Ja sam tu enu znao; bila je zaista divna osoba. Nikada se nije ponovo enio.
Zaista ju je voleo. Nijedna druga ena nije ga nikada privlaila. Dakle ona je umrla i nastupio
je vakuum, on je oseao usamljenost. Zbog te usamljenosti otiao je kod nekog uitelja i
pitao: Kako da se oslobodim seanja na moju enu? Tako mu je on dao mantru. Dakle, on
je pevao mantru najmanje tri godine, ali odjednom, dok je stalno pevao mantru kao robot,
ena bi dolazila, njeno lice se pojavljivalo. Nije mogao da je zaboravi. Mantra se nije
pokazala dovoljno jakom, stoga se on naao ovde, vrlo jadan. Rekao je: Prole su tri godine i
uvek me lovi seanje na nju, izgleda da se ne mogu toga osloboditi. ak mi ni ova mantra nije
pomogla. Tri godine, zaista sam radio s njom. Rekao sam: Ti si budala. Nije potrebno da
koristi tu mantru. Ponavljaj ime svoje ene, naini ga mantrom. Dri njenu sliku ispred sebe;
gledaj u nju i naini je likom boanstva. On je rekao: ta kaete? Ona skree moju panju.
Onda sam ja rekao: Naini to skretanje panje ili ometanje svojom meditacijom. Zato
stvarati konflikt? Skretanje panje ili poremeaj moe da se naini samim objektom
meditacije. Skretanje postoji zbog postojanja neke privlanosti duboko ispod, neke harmonije.
Zbog toga se mantra pokazala nemonom, jalovom jer ona je ba nametnuta. Neko kae neku
re i vi je ponavljate, a re vam nije po ukusu. Nikada ranije za vas nije postojala, nema
korena u vama. ena je vrlo duboko. Ljubav je dublja nego mantra, stoga zato gubite svoje
vreme? On je rekao: Pokuau. Odmah posle nekoliko dana napisao mi je pismo: Ovo je
silno. Oseam se tako spokojno i mirno. Zaista, moja ena je lepa. Ne treba da mislim da me
ona remeti.
Zapamtite ovo, jer vi moda radite mnoge stvari sline tome. Kad god oseate da neto
smeta, to jednostavno pokazuje da ste prirodno privueni prema tome, nita drugo. Stoga,
297

zato biste kreirali konflikt? - kreite se u istom pravcu: nainite to objektom meditacije.
Budite prirodni, nemojte guiti i ne stvarajte sukob, i dobiete, imaete postignue.
Niko ne moe imati postignue kroz konflikt. Konflikt e stvoriti rascep linosti.
Kreite se prema prirodnoj privlanosti; onda ste jedno, onda ste celina, onda ste zajedno.
Onda ste jedna celina, ne kua podeljena protiv sebe. A kada se kreete kao celina ima plesa u
vaem koraku i nema niega to nije boansko.
Moete biti iznenaeni - to se dogodilo: jedan veliki budistiki monah, Nagaruna,
boravio je u malom selu. Neko je doao... neko je bio veoma privuen njim. Ali ovek je
rekao: Va stil ivota, nain kako se kreete kao car u odei prosjaka, jako mi se dopada. Ja
bih takoe eleo da postanem religiozan ovek, ali postoji nevolja. Ja imam kravu, i volim je
previe. Ona je tako lepa. Ne mogu da je ostavim. Ba kravu... on nije imao enu, nije imao
decu, nikada se nije enio, ali je voleo kravu. Oseao se malo glupavo dok je to govorio.
Rekao je: Zato to znam da ete me razumeti, zato vam to govorim. Inae to je sva moja
nevolja; tako velika vezanost za ovu kravu. Ja sam je odgajio, postala je veoma sjedinjena sa
mnom i voli me. Dakle, ta da radim? Nagaruna je odgovorio: Nije potrebno nigde da
ide. Ako neko nekoga tako duboko voli, nije potrebno nigde da se seli. Naini ovu ljubav
svojom meditacijom. Meditiraj o kravi.
Nemojte stvarati nikakav konflikt. Zapamtite, ako su ljubav i meditacija u konfliktu,
meditacija e biti osujeena. Ljubav e biti pobedonosna, jer ljubav je tako lepa. Meditacija
moe biti pobedonosna samo na krilima ljubavi. Koristite ljubav kao vozilo.
To je ono to Patanjali misli kada kae:
Takoe, meditirajte na svemu to vam se dopada.
ta god da je to; ja ne pravim razliku. Nema potrebe da se vezujete uz jedan predmet,
jer objekti se mogu promeniti. Ovog jutra moete oseati kao da volite svoje dete; sutra
moda to neete oseati. Onda ne stvarajte nikakav konflikt. Uvek otkrijte kuda vaa ljubav
tee; plivajte na svojoj ljubavi. Danas je to cvet, sutra dete, prekosutra mesec - to nije
problem; svaki objekat je lep - gde god da vas privlai, tecite prirodno, plivajte na tome,
meditirajte na tome. Akcenat je da se bude celovit, nepodeljen. U vaem nepodeljenom biu,
meditacija cveta.
Tako, jogin postaje majstor svega, od beskonano malog do neogranienog.
Od najmanjeg do najveeg, on postaje majstor svega. Meditacija je kapija za
beskonanu snagu. Meditacija je kapija do nadsvesnosti.
Svesni - vi jeste; uite u dubine nesvesnog. To je ulazak u temelj vaeg bia. Sakupite
vie i vie svesnosti tako da moete ui u spavanje, u san. Zaponite sakupljati svesnost u
svojim budnim satima; to e vam pomoi da uete u nesvesno. Onda sakupite vie svesti u
nesvesnom; to e vam pomoi da se premestite u nadsvesnost. Energija e biti potrebna. Ba
sada je vaa energija kao treperenje, svetlucanje - nije dovoljna. Stvorite vie energije kroz
svesnost.
To je upravo kao grejanje vode, ili kada grejete led. Ako grejete led se topi. Na
odreenom stepenu toplote on postaje voda. Onda morate grejati vie ako elite da ispari. Ako
nastavite da grejete - onda na odreenom stepenu, na sto stepeni, odjednom provri i isparava.
Kvantitet se menja u kvalitet. Kvantitativnost postaje kvalitativnost. Ispod odreenog stepena
postoji kao led, a iznad odreenog stepena on postaje voda. Do odreenog stepena, opet on
postoji kao voda, a iznad tog stepena ispari, postaje para. Kada je led, voda je gotovo mrtva,
zatvorena je i mrtva, nije dovoljno topla da bude iva. Kada je (led) voda, teniji je, vie iv,
nije zatvoren. Led se otopio, topliji je. Inae voda tee nanie. Kada ona ispari, dimenzija se
promenila; vie nije horizontalna, postaje vertikalna; ide navie.
Prvo postanite sve vie i vie ili i budni u budnim satima. To e vas dovesti do
odreenih stepena toplote. To je zaista odreeni stepen unutranje toplote, odreena
temperatura vae svesnosti. To e vam pomoi da se premestite u nesvesno. Onda postanite
298

sve vie i vie svesni u nesvesnom. Vie nastojanja e biti potrebno, vie energije e biti
stvoreno. Onda odjednom jednog dana nai ete da se kreete navie; postali ste bez teine.
Sada gravitacija ne utie na vas. Postajete nadsvesnost.
Nadsvesnost ima svu snagu; ona je svemona, sveznajua, sveprisutna. Nadsvesnost je
svuda. Nadsvesnost ima svaku mo koja je mogua, nadsvesnost vidi sve - ona ima apsolutnu
jasnou vizije.
To je ono to Patanjali kae:
Tako, jogin postaje majstor svega, od beskonano malog do neogranienog.

Poglavlje 2
PRIVLANOST EGA
2. mart 1975. u Buddha dvorani
Prvo pitanje:
Oseam konflikt izmeu biti nevezan i prirodan, i biti svestan.
Ne postoji konflikt, ali ga vi moete stvoriti. ak i kada ne postoji konflikt um stvara
konflikt, jer um ne moe postojati a da ne bude u konfliktu.
Bivanje nevezanim i prirodnim daje vam spontanu svesnost. Nije potrebno da vrite
nikakav napor za svesnost; to e slediti kao senka. Ako ste nevezani i prirodni, ona e doi.
Nije potrebno da inite nikakav napor za to, jer bivajui nevezanim i prirodnim automatski
procveta u bivanje svesnim. Ili, ako ste svesni, onda ete postati nevezani i prirodni. Oni
oboje idu zajedno. Ali ako nastojite i pokuate oboje, onda ete stvoriti konflikt. Nije
potrebno da nastojite za oboje zajedno.
ta znai kada kaem: budite nevezani i prirodni? To znai: ne ulaite napor. Upravo
budite ta god jeste. Ako ste nesvesni, onda budite nesvesni, onda budite nesvesni jer to je
ono ta vi jeste u vaem nevezanom i prirodnom stanju. Budite nesvesni. Ako ulaete neki
napor, onda kako moete biti nevezani i prirodni? Jednostavno se opustite, i prihvatite kakav
god da je sluaj, i prihvatite takoe svoje prihvatanje. Ne pomerajte se odatle. Vreme e proi
pre nego to se stvari srede, zasnuju. U tom prelaznom periodu, moda neete biti svesni da se
stvari nametaju. Jednom kada su stvari nametene, sreene i tok je prirodan, odjednom ete
se iznenaditi. Neoekivano, jednog jutra nai ete da ste svesni - nije potrebno da ulaete
ikakav napor.
Ili, ako radite kroz svesnost - a obe metode su razliite, one zapoinju s razliitih
stanovita - onda ne mislite o tome da budete nevezani i prirodni. Vi jednostavno odraujete
to kroz svoj napor da budete svesni... To trai dugo vreme... da svest postane prirodna i da
nikakav napor nije potreban. Dok ne doe do ove take, gde nikakav napor nije potreban,
svest jo nije dostignuta. Kada moete zaboraviti na sve napore i jednostavno biti svesni,
samo onda se to dostie. Onda uporedo, otkriete pojavu nevezanosti i prirodnosti. Ove
(pojave) dolaze zajedno. Uvek se deavaju zajedno. One su dva aspekta iste pojave, ali ih vi
ne moete ostvariti zajedno.
To je ba kao da se ovek penje na planinu. Ima mnogo staza; sve doseu do vrha, sve
se zavravaju na vrhu. Ali vi ne moete hodati na dve staze istovremeno. Ako pokuate,
poludeete i nikada neete stii do vrha. Kako moete hodati na dve staze istovremeno, a
znajui dobro da obe vode do istog vrha? ovek treba da hoda samo na jednoj. Konano, kada
stigne do vrha, nai e da se sve staze zavravaju na vrhu. Za hodanje birajte samo jednu
stazu. Naravno, kada stignete, sve staze e stii do iste take, na isti vrh.
299

Da se bude svestan, razliit je tip procesa. Buddha je sledio to. On je to zvao

samopriseanjem, ili postojanom panjom106. U ovom stoleu drugi Buddha, Georg Gurijev
je sledio to; nazvao je to samoseanjem. Drugi Buddha Krinamurti, nastavlja da govori o
svesti, budnosti. Ovo je jedna staza. Tilopa pripada drugoj stazi, stazi da se bude nevezan i
prirodan - ak i da se ne mari za svesnost - samo da se bude ta god vi jeste, da se ne ine
napori ni za kakvim poboljanjem, unapreenjem. Ja vam kaem, Tilopino gledite je vie
nego Budino, Gurijeva i Krinamurtija, jer on ne stvara konflikt. On jednostavno kae:
Budi ono to jesi. Ne, ak ni duhovni napor... jer to je takoe deo ega. Ko pokuava da
pobolja, unapredi? Ko pokuava da postigne prosvetljenje? Ko je to u vama? Opet je to isti
ego. Isti ego koji je pokuavao da postane predsednik zemlje ili premijer, sada pokuava da
postigne budinstvo.
Sam Buddha je prosvetljenje nazivao poslednja nona mora. Prosvetljenje,
poslednja nona mora, jer je to opet san... Ne samo da je san nego je i nona mora, jer patite
kroz to. Tilopino gledite je najvie gledite. Ako moete razumeti to, onda nije potrebna
nikakva vrsta napora. Jednostavno se opustite i budite, a sve sledi samo od sebe. ovek
jednostavno mora da bude ne-delujui, da sedi smireno, a prolee dolazi i trava raste sama
od sebe.
Pitanje drugo:
Zna se da su u prolosti, mnoge kole joge uile uglavnom kroz uzdranost. Sasvim
mali broj je postigao kroz to. Zar nije mogue da ak i danas, tehnika uzdravanja moe
odgovarati odreenom tipu osobe?
Prva stvar: nikada! Niko ko zna, nikada nije poduavao uzdranost, uguivanje.
Drugo: nikada niko nije postigao (jogu ili prosvetljenje) kroz to.
Ali svuda lani novii postoje. Put da se bude prirodan vrlo je jednostavan, ali vama
izgleda teak jer ego eli neto teko da se bori, da bude izazvan, da pobedi to. Ego postoji
kroz konstantno divljenje, izazivanje, osporavanje. Ako je neto apsolutno jednostavno, ego
pada dole. Ako nemate ta da radite izuzev da sedite smireno i pustite stvari da postoje, i
pustite stvari da se kreu gde se one kreu, nema aktivnosti s vae strane, kada i kako e onda
ego postojati? Ne postoji mogunost. U bivanju nevezanim i prirodnim, itav ego se rui. On
iezava jer njemu treba neprekidna aktivnost. Ego je ba slian voenju bicikle; morate
stalno okretati pedale. Ako prestanete da okreete, moe ii nekoliko stopa ili jardi zbog
ranijeg zamaha, ali ona mora pasti. Bicikla i voza e pasti. Bicikla trai neprekidno okretanje
pedala. ak i ako okreete pedale vrlo lagano, vi ete pasti. Ona trai odreeno neprekidno
napajanje energijom.
Ego je ba slian vonji bicikla - morate ga neprekidno 'hraniti'; ovaj izazov, onaj
izazov, ova aktivnost, ona aktivnost - neto mora da se postigne. Everest mora biti osvojen,
morate stii na mesec - uvek neto u budunosti. Morate okretati pedale, i onda ego postoji.
Ego postoji u aktivnosti... u neaktivnosti bicikla jednostavno pada, a biciklista takoe. Odmah
itava aktivnost iezava, a s njom i ego.
Zbog toga jednostavna stvar za ego izgleda teka, a teka stvar izgleda jednostavna.
Ako vam kaem da je staza vrlo, vrlo naporna, odmah ete biti spremni da sledite. Ako kaem
da je vrlo jednostavna, tako je jednostavna da ne treba da nainite ni jedan jedini korak, tako
jednostavna da ne treba nigde da idete, samo da sedite u svojoj kui i to e imati svrhu.
Jednostavno ete zaboraviti na mene i ta sam govorio. Jednostavno ete se udaljiti od mene
kao da me uopte niste sluali. Otii ete kod nekog ko govori neke besmislice i kreira neke
tekoe za vas. Zbog toga je nastalo uzdravanje, jer to je najtea stvar u svetu da se potisne,
suzbije - gotovo nemogua, jer nikada to nije uspelo, to je uvek promaaj, neuspeh.
Kako moete potisnuti deo vaeg bia pomou drugog dela? To je upravo kao
pokuavanje vae desne ruke da pobedi levu ruku. Moete se pretvarati. Tokom male
aktivnosti moete se pretvarati da je desna odozgo a leva je savladana. Da li mislite da je
106

Satipatthana
300

savladana ili je poraena? Kako moete poraziti deo svog vlastitog bia pomou drugog dela?
Samo pretvaranje. Ako vi suzbijate seks, brahmacharya e biti pretvaranje, licemerje. To je
ba kao desna ruka. Lei i eka tamo, pomaui vam da se pretvarate. Svakog momenta to se
moe sve opet osujetiti - i to e osujetiti. Ono to ste osvojili treba da se osvaja stalno, jer to
nije stvarna pobeda. Na kraju, nalazite da ste se borili celog ivota i nita nije postignuto.
Zapravo, samo ete biti poraeni, nita drugo. itav va ivot e biti poraen.
Nijedan majstor koji zna, nijedan majstor koji je prosvetljen nikada nije propovedao
guenje, uzdravanje. Meutim oni su propovedali neto to moe izgledati kao uzdravanje
ljudima koji ne znaju, stoga dopustite mi da objasnim razliku. Na primer - razlika je vrlo
suptilna - Buddha i Mahavira su obojica uili o postu, obojica su uili o brahmacharyi,
celibatu. Jesu li oni poduavali guenje, uzdranost. Nisu mogli i nisu poduavali.
Kada Buddha kae: Nastavi da posti, ta on misli? Ugui svoju glad? Ne. On kae:
Posmatraj svoju glad. Telo e rei, Ja sam gladan. Jednostavno sedite u svom biu i
posmatrajte. Ne inite nita, bilo da hranite telo ili da guite glad. Jednostavno posmatrajte
glad. Nikakva aktivnost nije potrebna s vae strane, a guenje je jedna aktivnost. Kada vi
guite glad, ta ete raditi? Neete moi da je posmatrate. U stvari, to je jedina stvar koju ete
izbei.
Osobe koje ele da ugue glad i koje su krenule da poste, kao to aini ine svake
godine, ta e one raditi? Pokuae da odvrate um na neto drugo tako da se glad ne oseti. Oni
e pevati mantre, ili e ii u hram i recitovati sutre, ili e odlaziti kod svog religijskog lidera
da ga sluaju, tako da um bude angaovan, a da ne posveuju panju gladi koja je prisutna. To
je guenje. Guenje oznaava da je neto ovde, a vi ne gledate u to i pretvarate se kao da nije
ovde. Ako ste zauzeti duboko u umu, onda glad ne moe prodreti i ne moe privui vau
panju sebi. Glad e nastaviti da kuca na vrata ali vi recitujete mantru tako glasno da ne ujete
kucanje. Guenje oznaava skretanje vaeg uma od realnosti vaeg postojanja.
Vi ste dali zavet celibata ili ste preuzeli ivot brahmacharia; ta ete onda uraditi kada
se probudi seksualna elja i lepa ena proe pored vas? Poeete da pevate mantru Ram, Ram,
Ram. Vi izbegavate, klonite se. Navlaite zavesu preko svojih oiju. Pretvarate se kao da ena
nije tu. Ali ona je tu i zbog toga vi pevate ime Rame, i to tako glasno.
U Indiji ljudi moraju preduzeti jutarnje kupanje. U mom selu postoji vrlo lepo jezero,
reka, i ljudi odlaze tamo na svoje jutarnje kupanje. Tamo, u mom detinjstvu, po prvi put sam
bio svestan trika guenja. Reka je hladna - naroito zimi - a ljudi dolaze da se kupaju...
Posmatrao sam ih i leti kako se kupaju, i oni ne bi pevali : Rama, Hari Krina, Hari Krina.
Ali zimi, zato to je reka tako hladna, a oni pevaju glasno, zaborave reku. Urone i izrone.
Njihov um je angaovan u pevanju. to je hladnije jutro, vee e biti pevanje o Bogu.
U detinjstvu, posmatrajui tamo ljude, po prvi put sam postao svestan ovog trika - ta
oni rade. Video sam iste ljude koji se kupaju leti i ne mare za Ramu, Hari Krinu ili ikoga. Ali
zimi odjednom postaju religiozni. Oni su nauili trik - kako da izbegnu injenicu - a injenica
je tu, kuca, udara i ivi.
Okrenite svoj um negde drugde; jeste li videli ljude koji hodaju kroz naputenu ulicu u
noi kada je mrak? Oni zapoinju da pevaju pesme, zvide, ili mrmljaju. ta oni rade? Isti
trik. Mrmljajui oni zaboravljaju tamu. Glasno pevajui pesmu sluaju svoj vlastiti glas i
oseaju da nisu sami. Glas im daje oseanje da nisu sami. Predani svom vlastitom glasu, za
njih tama iezava. Inae, ako se kreu tiho naputenom ulicom, njihovi koraci proizvode
strah, kao da ih neko sledi. Ovo je jednostavan trik.
Mahavira i Buddha ne mogu govoriti i ne mogu uiti takve obmane. Oni ue o postu,
ali njihov post je totalno, kvalitativno razliit. Na povrini oba isposnika e biti ista, ali u
dubini dole postoji razlika. Duboko ispod, osoba koja sledi Mahavira ili Budu postie i nee
vriti nikakvu aktivnost u umu. Ona e posmatrati i posvetie svu panju gladi. Onda se javlja
vrlo, vrlo lepa pojava; ako ukazujete panju gladi, ona iezava. Bez ikakve hrane, ona
iezava. Zato? ta se dogaa u ukazivanju panje gladi?
Kada se seksualna elja probudi, ovek jednostavno ukazuje potpunu panju njoj, ne
kazujui ovo je dobro ili loe, ne kazujui ovo je zlo, ne kazujui da je provokacija od avola.
Ne - bez ikakvog vrednovanja; sva vrednovanja pripadaju umu, a svedoenje nije od uma.
301

Dobro, loe - sve razlike pripadaju umu, a svedoenje je nepodeljeno, jedno. Ono nije ni
dobro ni loe, ono jednostavno jeste. ovek ukazuje panju gladi, ili seksualnoj elji, totalnu
panju - a totalna panja je jedna takva energija, to je vatra - glad jednostavno izgori. ta se
deava? Kakav je mehanizam unutra?
Vi oseate glad. U stvari, nikada niste bili gladni. Telo je bilo gladno, vi nikada niste
bili gladni, ali ste se identifikovali s telom: Ja sam telo. Zbog toga oseate kao da ste vi
gladni. Kada ukaete panju gladi distanca se stvara, identitet, linost se slama. Identifikacija
vie ne postoji. Vie niste telo; telo je gladno, a vi ste posmatra. Odjednom nastaje u vama
blaena sloboda: Ja nisam telo, nikada nisam bio telo. Telo je gladno; ja nisam gladan.
Most je sruen - vi ste odvojeni.
Telo ima elju za seksom jer telo je nastalo iz seksa. Telo ima elju za seksom jer je
svaka elija u telu seksualna. Vaa majka i va otac, u snanoj seksualnoj aktivnosti, stvorili
su vae telo. Prve elije vaeg tela dole su iz jake seksualne strasti; one nose kvalitet toga. A
ove elije su umnoavale sebe; na taj nain je stvoreno itavo vae telo. itavo vae telo je
seksualna udnja, strast. elja se pojavljuje. Prirodno je za telo, nita nije greno u tome. Telo
je seksualna energija i nita drugo.
Brahmacharya nije mogua za telo. Seksualnost je prirodna za telo. Seksualnost je
prirodna za telo, a za vas, samo brahmacharya je prirodna; seks je za vas neprirodan,
apsolutno neprirodan. Zbog toga celibat mi zovemo brahmacharya. Re brahmacharya je
izvedena iz korena brahma. Re brahmacharya oznaava da ste vi uspeli da postignete, doli
ste do saznanja da ste brahma, najvee, Boansko - vi ste sam Bog.
Kada ovek pone da osea ovo, da je on sam Bog onda postoji pravi celibat. Jer onda
nema problema. A ta se deava, ta je udesno... kada ste vi razdvojeni, kada je most sruen,
niste identifikovani s telom, vi ne kaete: Ja sam telo. Vi kaete: Ja sam u telu, ali nisam
telo. Ja ivim u ovoj kui, ali nisam kua. Ja sam u ovoj odei, ali odea nije ja. Kada ste
doli do ovog postignua - ja kaem postignua, jer intelektualno vi ve to znate, to nije
poenta; vi niste realizovali to. Kada budete svesni u dubokoj panji prema gladi, ili seksu, ili
bilo emu - vi shvatite, odjednom most iezava izmeu tela i otelovljene due. Kada procep
postoji i vi ste postali svedok, onda telo ivi i traje kroz vau saradnju.
Telo ne moe iveti bez vae saradnje. To je ono to se deava kada telo umre: telo je
apsolutno isto, samo vaa saradnja vie ne postoji. Vi ste otili van kue, zbog toga je telo
mrtvo. Inae, telo je svagda ve mrtvo. Telo je isto, ali telo zavisi od vae energije.
Neprekidno, telo morate hraniti energijom. Ono ivi s vaom saradnjom, ono nema svoju
vlastitu egzistenciju. Ono je prolazi kroz vas, ono je zajedno. Inae oronulo bi i raspalo se. Vi
ste centar i kristaliui faktor u njemu.
Kada u gladi, ovek posmatra glad, saradnja ne postoji. To je privremena smrt. Vi ne
podravate telo. Kada ne podravate telo, kako telo moe oseati glad, jer telo ne moe
oseati nita: oseanje je od vaeg bia. Glad moe postojati u telu, ali telo ne moe oseati,
ono nema onoga koji osea.
Dakle, ba tokom ove dekade, neurolozi su postali svesni odreenih vrlo misterioznih
pojava; da u mozgu, koji osea sve, da nema oseaj o svom vlastitom nervnom sistemu.
Moete leati potpuno svesni i budni na hirurkom stolu, glava vam moe biti otvorena i on
moe rezati modano tkivo - a da vi to neete osetiti. Nije potrebna nikakva anestezija. Moe
vam nainiti prozor u glavi, moe izbuiti rupu u glavi; osetiete buenje samo na lobanji, ali
jednom kada dopre unutra tamo uopte nema oseanja. Ako kompletno isee va mozak, ne
biste znali, a savreno ste svesni.
Mnogi ljudi na zapadu se kreu s mnogim iseenim delovima - oni ne znaju. Mnogi
ljudi se kreu s izvesnim elektrodama privrenim u njihovom mozgu - ne znaju i ne mogu
osetiti... Kamen moe biti stavljen unutra u vau glavu, a vi nikada neete osetiti da je on
tamo, jer u mozgu ne postoji oseaj. Odakle onda dolazi oseaj?
Mozak je najsuptilniji deo tela, najdelikatniji; a on ak nema oseaje, Oseaj dolazi iz
vaeg bia. Njega telo pozajmljuje. Telo nema svoje vlastito oseanje. Jednom kada
posmatrate glad - ako je realna, autentina, ne izbegavate je - glad iezava.
Post Mahavira i Bude potpuno je razliit od posta aina i budista. Mahavirin
302

brahmacharya je potpuno drugaiji od brahmacharye ainskih svetenika. Mahavira nije

izbegavao to, on je to jednostavno posmatrao. Posmatranjem, to iezava. Svedoenjem, to se
tu ne nalazi. Izbegavanjem, to sledi vas. U stvari, ne samo da vas sledi, to vas lovi. Nijedna
joga ne ui potiskivanje, ni guenje - ne moe uiti - ali uvek ima jogina koji ue. Oni su
uitelji; oni nisu realizovali svoje unutarnje (najskrivenije) bie. Dakle, ne postoji ak nijedna
osoba koja moe postii budhinstvo kroz guenje. To nije mogue, to jednostavno nije
mogue. Kroz svest ovek to postie, ne kroz potiskivanje ili suzbijanje.
Tree pitanje:
U meditaciji poremeaj je esto fizika bol. Hoete li govoriti o meditiranju na bolu u
isto vreme dok se bol deava?
To je ono o emu sam govorio. Ako oseate bol, budite paljivi prema njoj, ne radite
nita. Panja je sjajan ma - ona see sve. Vi jednostavno iskaete panju bolu.
Na primer, vi sedite u poslednjem delu meditacije smireno, nepokretno, i oseate
mnoge probleme u telu. Oseate da je noga utrnula, ima nekog svraba u ruci, oseate da mravi
gmiu po telu; mnogo puta ste pogledali - a mrava nema. Taj oseaj je iznutra, nije spolja. ta
ete uiniti? Oseate da je noga utrnula - budite paljivi samo predajte svoju potpunu panju
tome. Ako oseate svrab - ne eite se. To nee pomoi. Samo iskaite svoju panju. ak i ne
otvarajte svoje oi. Samo iskaite svoju panju unutranjem, samo ekajte i posmatrajte, i za
nekoliko sekundi svrab iezava. ta god da se dogodi - ak i ako oseate bol, ljuti bol u
stomaku ili glavi, to je mogue jer u meditaciji itavo telo se menja. Ono menja svoju hemiju.
Nove stvari poinju da se dogaaju; telo je u haosu. Ponekad e stomak biti spopadnut, jer u
stomaku ste potisnuli mnoge emocije, i one se sve pokreu. Ponekad ete oseati kao
povraanje, gaenje. Ponekad ete osetiti otar bol u glavi, jer meditacija menja unutranju
strukturu vaeg mozga. Vi ste zaista u haosu prolazei kroz meditaciju. Ubrzo, stvari e se
srediti. Ali zasada, sve e biti nemirno i nestalno.
Dakle ta treba da radite? Jednostavno kad osetite bol u glavi, posmatrajte to. Budite
posmatra. Ba zaboravite da ste akter, i uskoro, sve se stia tako lepo i tako milo da ne
moete verovati dok to ne upoznate. Ne samo da bol iezava iz glave - jer energija koja ja
kreirala bol, ako se posmatra ... bol iezava i ista energija postaje uivanje. Energija je ista.
Bol ili uivanje, dve su dimenzije iste energije. A ako moete ostati smireno sedei i
obraati panju na poremeaje, poremeaji iezavaju. Kada svi poremeaji ieznu,
odjednom ete postati svesni da je celo telo iezlo.
U stvari ta se dogodilo? Zato su se te stvari dogaale? Kada ne meditirate one se ne
dogaaju. Celog dana ste tu i nema svraba, nema bolova u glavi, stomak je savren, noge su u
redu. ta se zapravo dogaa? Zato odjednom zapoinju te stvari u meditaciji?
Telo je bilo dugo gospodar, a u meditaciji vi svrgavate telo s njegovog gospodarenja.
Ono se dri vrsto; pokuava na svaki nain da ostane gospodar. Ono e stvoriti mnoge stvari
da vas omete, tako da meditacija ne uspe, da se napusti. Biete izbaeni iz ravnotee i telo je
opet na tronu. Do sada je bilo gospodar, a vi ste bili rob. Kroz meditaciju, vi menjate celu
stvar; to je veliki prevrat. I naravno, vladar eli da budete zbaeni s njegove vlasti. Telo se
bavi politikom - to je ono to se deava. Kada ono stvara imaginarni bol, svrab, gmienje
mrava, telo pokuava da vas poremeti. To je prirodno, jer telo je vladalo toliko dugo; za
mnogo ivota ono je bilo car, a vi ste bili rob. Sada sve menjate naopake. Vi vraate svoj
tron, i prirodno je da e telo pokuati sve to moe da vas uznemiri. Ako postanete
uznemireni, izgubljeni ste. Obino ljudi potiskuju ove stvari. Poee da pevaju mantru; nee
paziti na telo.
Ja vas ne uim nikakvoj vrsti potiskivanja. Samo poduavam svesnost. Samo
posmatrajte, obratite panju, i ono to je lano, to e ieznuti. Kada ieznu svi bolovi, sav
svrab i gmienje mrava u telu, telo se smestilo na pravom mestu da bude rob, odjednom
nastupa tako mnogo blaenstva da ga ne moete suzbiti. Iznenada se budi toliko slavlja u
postojanju i biu da ne moete to izraziti; preplavljeni ste mirom koji prevazilazi
razumevanje, blaenstvom koje nije od ovoga sveta.
303

etvrto pitanje:
Govorei jue o ljubavi, vi ste rekli da je to osnovna potreba koju trebamo pokuati da
zadovoljimo. Takoe ste rekli da to ponovo donosi bol. Kako onda ovek moe iveti
sadrajno ako se nai pokuaji da zadovoljimo elju za ljubavlju uvek zavravaju u bolu?
Svi vai poduhvati uvek se zavravaju u bolu. Ne samo pokuaji nainjeni prema
ljubavi - sva vaa nastojanja, bez obzira koja, zavravaju se u bolu, jer sva nastojanja
proizilaze iz ega. Nikakvo nastojanje nee uspeti jer initelj je uzrok sveg bola. Ako moete
biti u ljubavi a da ljubavnik ne bude tu, onda nee biti bola.
To izgleda vrlo teko; kako da se bude u ljubavi a da ljubavnik ne bude tu? Ljubavnik
prouzrokuje bol, ne ljubav. Ljubavnik zapoinje stvari koje se zavravaju u paklu. Svi
ljubavnici podbace, a ja ne pravim nikakav izuzetak, ali ljubav nikada ne izdaje. Stoga morate
razumeti; ne treba da budete tu u vaoj ljubavi. Ljubav treba da postoji, ali bez ikakvog ega u
njoj. Vi treba da jedete, ali subjekt ne treba da bude tu. Treba da budete sve to se zahteva, ali
poinilac ne treba da bude tu.
Ovo je itava disciplina. Ovo je jedina disciplina u religiji. Religiozan ovek nije
ovek koji pripada nekoj religiji. U stvari, religiozan ovek nikada ne pripada nijednoj religiji.
Religiozan ovek je onaj ko je odbacio poinioca i ivi prirodno, i jeste upravo tu.
Onda ljubav ima razliit kvalitet - ona nije posesivna, ona nije ljubomorna. Ona
jednostavno daje. Ona nije cenjkanje; vi ne trgujete u njoj. To nije proizvod ili roba - ona je
bujanje, prelivanje vaeg bia. Vi delite to. U stvari, u tom stanju postojanja gde ljubav
postoji a ne ljubavnik, nije da ste vi u ljubavi s nekim, a niste u ljubavi s nekim drugim; vi ste
jednostavno u ljubavi. To nije pitanje objekata.
To je ba kao disanje. Ma s kim da ste, vi jednostavno diete. Ko god je s vama nije
razlog; upravo slino tome, s kim ste u ljubavi postaje nevano, vi ste jednostavno u ljubavi ko god da je s vama! Ili, moe da ne bude nikog. Moda sedite u praznoj sobi, ali ljubav
nastavlja da tee. Sada ljubav nije jedna aktivnost, to je vae bie. Vi ga ne moete zaodenuti i
odloiti - to ste vi. Ovo je paradoks.
Kada ieznete, onda ste vi ljubav; kada vi niste, onda samo ljubav jeste. Na kraju,
potpuno zaboravite o ljubavi, jer ko je tu da se sea nje? Onda je ljubav ba kao cvetanje
cveta, uzdizanje sunca, zvezde ispunjavaju nono nebo - upravo se to deava. tavie, ak i
ako dodirnete stenu, vi je dotiete s puno ljubavi. To je postalo vae bie.
To je znaenje Isusove izreke: Volite neprijatelje svoje. To nije pitanje voljenja
neprijatelja, ve da se postane ljubav. Onda ne moete initi nita drugo. ak i ako neprijatelj
naie, morate voleti. Nita drugo nema da se ini. Mrnja je tako besmislena jer povreujete
drugog, i tetite sebi vie nego drugom. To je besmisleno zato to e vam se svo povreivanje
vratiti natrag. Vratie se vama natrag mnogo puta vie. Biete smrvljeni padom. To je
jednostavno besmisleno, idiotski. Svi gresi ili prestupi besmisleni su i idiotski.
Zbog toga na Istoku mi znamo samo jedan greh, a to je neznanje. Sve drugo je samo
uzgredni proizvod. Kada govorim o ljubavi, govorim o ljubavi gde ljubavnik nije. A ako vam
vaa ljubav donosi bol, znajte dobro da to nije ljubav. To je va ego koji donosi bol. Ego truje
sve, ta god da dodirnete. To je kao kralj Mida;107 sve to je on dotakao postalo je zlato. Ego
je ba kao kralj Mida - ta god on dotakne postaje otrovano. A vi znate u koje tekoe i
nevolje je Mida pao! Stvari su se pretvarale u zlato, i ak onda je on bio jadan, toliko bedan
kao to nijedan ovek nije nikada bio na ovoj zemlji. On je dodirnuo svoju erku koju je
voleo, ona je postala zlato. Dotakao je svoju enu i ona je postala zlato. Nije mogao piti, nije
mogao jesti, nije mogao spavati, nije mogao voleti, nije se mogao kretati. Njegovi vlastiti
roaci su pobegli. Sluge su stajale daleko, jer ako bi mu prile i sluajno ga dotakle, bili bi
zlato. Kralj Mida mora da je sasvim poludeo.
Dakle, ta je sa vama? Sve to dodirnete postaje otrovano. ivite u bedi, ali morate
pronai uzrok. Uzrok je u vama; inilac, ego, ja. Ali vi ete morati da proete kroz to. Ne
107

Po helenskom mitu, kralj u Frigiji; bogovi su mu ispunili ludu elju, da sve to dodirne pretvori u zlato.
304

moete nauiti iz mog iskustva.

U zenu kau bilo da moete znati da li je voda hladna ili ne, samo ako pijete. Moje
kazivanje da ego preobraava sve u otrov nee biti od velike pomoi. Vi morate posmatrati.
Morate biti na osmatranju. Morate oseati i razumeti svoj vlastiti ego - ta je on vama uradio.
Inae ego je vrlo lukav. On uvek kae... kad god si u bedi on uvek kae: 'neko drugi je
prouzrokovao to'. To je podvala kojom ego titi sebe. Ako ste u patnji, nikada ne mislite da ste
vi uzrok - uvek je to neko drugi. Mu pati zato to mu ena to stvara; ena je u nevolji jer joj
mu stvara bol - ego uvek baca odgovornost na nekog drugog - otac pati zbog sina.
Video sam ljude koji pate zato to imaju decu, a video sam i ljude koji pate zato to
nemaju decu. Video sam ljude u bedi zbog ljubavi - njihov odnos im je prouzrokovao mnogo
bola, nemira, tuge - a video sam i ljude u bedi jer nisu u ljubavi, bez ljubavi su nesreni.
Izgleda da ste apsolutno predodreeni da budete u bedi. Kakav god da je sluaj, vi stvarate
bedu. Meutim, nikada ne pogledate unutra. Mora neto postojati unutra ta prouzrokuje to taj ego koji mislite da vi jeste, ideja o sebi. to je vea ideja o sebi, vea e biti beda.
Deca su manje u bedi jer njihov ego jo nije razvijen, a onda, itavog svog ivota ljudi
nastavljaju da misle da je ivot bio raj u detinjstvu. Jedini razlog je jednostavan: egu treba
vreme da se razvije. Deca nemaju mnogo ega. Ako pokuate da se setite svoje prolosti negde
ete nai prepreku. U dobu od oko etvrte ili tree godine, iznenada se pamenje tamo
zaustavlja. Zato?
Psihoanalitiari su istraivali tu misteriju i sada su doli do zakljuka. Oni kau da ega
nije bilo. Ko bi, dakle, prikupio seanja? Sakuplja nije bio tu. Svari su se dogodile, iskustvo
se dogodilo, jer do tree godine dete nije prazan list hartije. Milioni stvari su se dogodile.
Detetu se mnogo vie stvari dogaaju nego starom oveku, jer ono je radoznalije, i svaka mala
stvar je za njega velika stvar. Milioni stvari su se dogodile u ove tri godine, ali zato to nije
bilo ega, nikakav trag nije ostao. Ako se ovek hipnotie, moe se setiti. Moe ii izvan
prepreke.
U mnogim eksperimentima hipnotisana osoba se setila ne samo stvari koje su se
dogodile posle raanja, nego i stvari koje su se desile pre roenja, kada je bila u materici
majke. Majka je bila bolesna, ili je imala jake stomane bolove, a dete je patilo. Ili, kada je
dete bilo u majinoj utrobi, u sedmom ili osmom mesecu a majka je vodila ljubav, dete se
toga sea. Jer kada majka vodi ljubav dete se unutra gui.
Tako je na Istoku to potpuno zabranjeno. Kada je majka trudna ne treba da se vodi
ljubav - svaka seksualna aktivnost je opasna za dete, jer disanje deteta zavisi od majke.
Kiseonikom ga snabdeva majka, a kada je majka u seksualnoj aktivnosti, gubi se ritam
disanja. Ne postoji vie neprekidni ritam disanja; dete se gui, neznajui ta se dogaa. Dok se
ima seks, majka apsorbuje vie kiseonika - sada su to naune injenice - a kada majka
apsorbuje vie kiseonika, dete ne moe dobiti kiseonik. Ponekad je ak mogua smrt; dete
moe umreti. Dete se sea svih ovih stvari. Vi se takoe seate svih ovih stvari; one su tu, ali
zato to ego nije bio tu, one vam nisu postale breme.
Prosvetljena osoba se sea stvari ba ovako. Ona nema centar za pamenje. Ona ima
akumulirano pamenje, ali to nije breme, nije teret. Ako eli, moe pogledati u pamenje i
nai stvar iz njega, ali nije optereena. Seanja njoj ne dolaze sama. Ona ih moe nadzirati,
moe nai, ali normalno ostaje slina praznom nebu. Nita ne dolazi od sebe.
Vi ete se drati svog vlastitog iskustva, ne onoga ta ja kaem. Sagledajte nevolju i
uvek pokuajte da naete uzrok; otkriete da je uzrok uvek u vama. Jednom kada otkrijete da
je uzrok u vama, pitanje preobraaja je sazrelo. Sada se moete preokrenuti, sada se moete
promeniti - vi ste spremni. Dok nastavljate da prebacujete odgovornost na druge nikakva
promena nije mogua. Jednom kada ostvarite da ste vi odgovorni za svu patnju koju ste
stvorili - vi ste svoj vlastiti pakao - onda se svakog trenutka deava veliki preokret. Odmah
postajete svoje vlastito nebo (raj).
Zbog toga vam kaem da se kreete u uzajamnom odnosu u svetu; da iskusite, da
postanete zreli, da sazrite, da postanete prilagoeni. Samo onda, ta god ja kaem bie za vas
sadrajno i znaajno. Inae, intelektualno vi ete razumeti, ali egzistencijalno neete shvatiti.
305

Peto pitanje:
Ja ne mogu izgleda oseati za vas kao da ste ljubavnik. To je oseanje da ste vi ba
pravi za mene. Da li je to zbog mojih vezivanja sa mukarcima? Da li neko mora biti u ljubavi
s vama kao preduslov za sledeu vrstu odnosa?
Vi uopte ne razumete mene. Od vas se ne zahteva da budete moja ljubavnica. Od
mene se ne trai da budem va ljubavnik. Inae ja razumem vau tekou. Ne moete razumeti
da je ljubav mogua a da se ne bude ljubavnik. Moete me voleti a da mi ne budete
ljubavnica; to je najvia vrsta ljubavi, najistija ljubav.
Ovo se mora razumeti, jer odnos izmeu majstora i sledbenika nije od ovoga sveta. On
nije ni va otac ni va brat, niti mu, ni vaa ena, niti vae dete. Ne, svi odnosi koji postoje u
svetu su neprimenljivi izmeu majstora i sledbenika. U nekom smislu on je sve, a u nekom
smislu niko. U izvesnom smislu on moe biti oinski. U odreenom smislu on moe biti za
vas ba kao dete. Kada kaem u izvesnom smisli on e biti oinski za vas, on ne mora biti
stariji od vas; on moe biti vrlo mlad, ali u odreenom smisli e biti oinski za vas jer daje i
prima. Zato to on ivi na vrhu brda, a vi u dolini, on ne mora biti stariji od vas u vremenu, ali
je beskonano stariji nego vi u venosti. U odreenom smislu on e biti ba kao dete za vas,
jer je opet postao dete. Odnos je vrlo komplikovan, vrlo sloen. On ne moe biti vama suprug
jer vas ne moe posedovati i ne moete ga posedovati. Ali u odreenom smislu, on je kao
suprug. Bez posedovanja vas, vi ste posedovani. Bez ikakvog nastojanja s njegove strane,
vae dranje prema njemu nuno e biti slino dranju voljene. Zato to je nuno da odnos
izmeu majstora i sledbenika bude na takav nain da sledbenik mora biti ensko, jer on je
primalac i mora da bude otvoren. U stvari, mora da zatrudni s majstorom. Samo onda e biti
mogue ponovno roenje.
U izvesnom drugom smislu, majstor je kao supruga jer je vrlo nean. Svi otri uglovi
su iezli u njegovom ivotu. Postao je sve vie i vie okrugao. ak i u svom telu, u svom
biu, on je vie ensko. Zbog toga Buddha izgleda nean, kao ensko.
Nie je kritikovao Buddhu samo zbog ovoga; da je on enstveni mukarac. Nie je
rekao da je on stvorio celu porodicu u Indiji, jer za njega, mukarac je snaan elemenat - a
enski znai slab. U izvesnom smislu on je u pravu, jer Buddha je enski, ali nije slab. Ili,
slabost ima svoju vlastitu snagu koju nikakva mo ne moe ikada imati. Dete je slabo, ali ono
ima snagu koju nijedan stari ovek ne moe imati.
Kamen je vrlo jak, a ba pored njega je cvet - vrlo slab. Ali cvet ima snagu koju
nijedan kamen ne moe nikada imati. Cvet je sigurno slab; ujutru se on rascveta, a uvee
nestane. On je tako prolazan, on je tako privremen, tako trenutan. Meutim cvet ima snagu
drugaijeg znaenja, razliitog kvaliteta jer je on tako osetljiv. U stvari, on umire tako brzo jer
ivi tako intenzivno. Sama estina ivota u cvetu iscrpljuje ga do uvee. Stena nastavlja da
ivi jer ona ivi tako ravnoduno. ivot nije intenzivan; vrlo je inertan, lenj, pospan. Kamen
spava, cvet ivi.
Majstor je slab u odreenom smislu, jer njegova slabost je njegova vlastita snaga. On
je enstven u odreenom smislu jer sva agresija je nestala, svako nasilje je iezlo. On je vie
kao majka nego kao otac. Stvar je vrlo kompleksna i od nikoga se ne zahteva da bude
ljubavnik, od svakog se trai da bude u ljubavi.
Izgleda da ja ne mogu oseati da ste vi kao ljubavnik. To je upravo oseanje da ste
ba pravi za mene.
Kako hladno! Ba pravi! Ba pravi nije dovoljno. Dok nisam vie nego pravi za vas,
nita se nee dogoditi. Ba pravi je previe proraunato; ba pravi je manje nego dovoljno.
Ba pravi znai samo na periferiji se ja susreem s vama, ne u sreditu. Kada kaete: Vi ste
ba pravi za mene, uporedo, ovo ne moe biti od srca. To je ba od uma - proraunato,
mudro, otroumno, uporedo, ne uputajui se u opasnosti odnosa srca, ostajui na periferiji
uvek spremna da nestane. To znai: ba pravi - a upravo pravi nema u sebi energije, to je
hladno.
306

Dakle, ako ne moete rasti izvan, bez ovoga, bolje je da me napustite, jer nita se nee
dogoditi. Nemate dovoljno energije. Ako se ne kreete brzo prema meni ja se ne mogu kretati
prema vama. To nije mogue, morate se kretati. Odnos izmeu sledbenika i majstora nije
proraunat odnos. Kada majstor postane jedini majstor za vas - ne da je on jedini majstor, ima
ih mnogo, ali u tome nije poenta - kada za uenika majstor postane jedini majstor, kada itava
istorija, prolost i budunost, postanu bledi pred tim ovekom; sve izbledi i samo taj ovek
ostaje u vaem srcu, samo onda je neto mogue.
Zbog ovoga se javljaju mnogi problemi. Neko se zaljubi u Budu. Onda on govori da je
Buddha jedini prosvetljen ovek. Onda on kae: Okej - Isus je tu, Krina je tu, ali ne kao
Buddha. Onda se Isus i Krina odbacuju na periferiju. U centru, u samom srcu oltara, ili u
oltaru srca, samo Buddha postoji. Za sledbenika je to savreno istinito. Kada se neko zaljubi u
Isusa, Isus postaje centar; Buddha, Mahavira i Muhamed su svi periferija. Kada majstor
postane kao sunce, vi se kreete oko njega kao zemlja, kao planeta; on postaje va centar, ba
centar vaeg ivota. Samo onda je neto mogue, nikada pre toga.
Ba pravi nije uopte pravo. Ba pravi znai skoro pogrean. Pokuajte da se
izbavite iz zamke ba pravi. Bujajui, ako doete kod mene, samo onda ete me nai.
Jurei, ako doete k meni, trei brzo koliko moete, samo onda ete me nai. Previe je
poslovno kada kaete, upravo pravi. Ili izrastite izvan toga ili idite od mene. Moda negde
drugde s nekim drugim, moete se zaljubiti. Jer nije pitanje da li se zaljubite u majstora A ili
majstora B - nije to u pitanju. Pitanje da li se zaljubite. Gde god se to dogodi, idite tamo. Ako
je odnos ba pravi, onda ja nisam va majstor, onda vi niste moj sledbenik.
Da li je to zbog mojih kaenja za mukarce i zavisnosti od mukaraca?
Ne, nije to zbog vaih vezivanja, vae zavisnosti od mukaraca. To je zbog vas, vaeg
ega, a vaa vezivanja za mukarce su takoe zbog vaeg ega; ta vezivanja ili zavisnosti su
takoe zbog toga. Ako se ena ne moe podati, ili predati mukarcu, nije to zbog nedostataka
mukaraca ili to mukarac nije tu. To je samo zato to ena nije sazrela, jer samo sazrela ena
se moe predati, samo odrasla ena moe biti hrabra dovoljno da se preda. Ako je ena ostala
detinjasta, retardirana, sa svakim ovekom e onda postojati problem.
Ako se ne moete predati u ljubavi, bie vam teko da se uopte predate. Uz majstora
takoe ima predanosti, vee predanosti nego to je ikada neki mukarac moe traiti ili je
ikada neka ena trai. ovek zahteva predavanje vaeg tela, ako je povezan s vama zbog
seksa. Ako vas takoe voli, onda trai predavanje vaeg uma. Meutim, majstor trai od vas um, telo, duu - totalno vae bie. Manje od toga nee biti dovoljno.
Postoje tri mogunosti. Kad god doete kod majstora, prva mogunost je da budete
povezani s njim intelektualno, kroz glavu. To nije mnogo. Moete voleti njegove ideje ali to
ne znai da volite njega. Naklonost prema idejama, njegovom ponaanju, nije naklonost
prema njemu. Moete uzeti ideje odvojeno. Nije potrebno da ulazite u neki odnos s
majstorom. To je ono ta se deava pitaocu; odnos je intelektualan; zbog toga je to ba
pravi.
Postoji druga mogunost; vi se zaljubite srcem. Onda nema pitanja ta on kae, ta
trai; pitanje je on sam. Ako ste intelektualno povezani sa mnom, pre ili docnije vi ete morati
da odete. Jer u ja nastaviti da protivreim sebi - jedna ideja vam odgovara, druga moda ne
odgovara. Ovu ideju volite, onu ideju ne volite - a ja u nastaviti da budem nedosledan. Ja
sam nedosledan iz posebnog razloga: jer elim samo one ljude oko mene koji su u ljubavi, ne
one koje sam intelektualno ubedio. Da bi ih udaljio moram ostati neprekidno paradoksalan.
To je zatita, vrlo suptilna zatita. Nikada vam ne kaem da odlazite. Vi obino
nastavite po svom vlastitom; ne oseate se dobro jer, ovaj ovek je protivrean, tako da
odlazite. Samo oni koji su povezani sa mnom svojim srcem nee mariti za protivrenosti.
Nee brinuti ta ja kaem; oni gledaju direktno u mene. Oni me znaju, tako ih ja ne mogu
obmanuti, zavesti. Oni me znaju direktno, ne kroz ono ta ja kaem - govorenje nije mnogo
vano.
Pogledajte razliku: osoba koja je ubeena u moje ideje, povezana je sa mnom kroz
307

moje ideje; osoba koja je u ljubavi sa mnom bie povezana s mojim idejama, ali kroz mene, a
to ini veliku razliku.
Onda postoji trei tip uzajamnog odnosa koji je mogu samo posle dogaanja drugog
tipa odnosa. Kada ste zaista u ljubavi, ljubav postaje tako prirodna da iezava. Kada kaem
iezava ja ne mislim da iezava, samo mislim da niste vie svesni da je tu. Jeste li svesni
svog disanja? Kada neto krene pogreno, da - kada jurite brzo, disanje je teko i ostajete bez
daha, da. Ali kada se odmarate u svojoj stolici i sve je dobro, jeste li svesni disanja? Ne, nema
potrebe. Samo kada imate glavobolju postajete svesni glave; neto ide nepravilno. Kada je
glava savreno zdrava, vi ste bezglavi. Ovo je definicija zdravlja; kada je telo savreno
zdravo, vi ga ne znate... kao da ne postoji; postajete bestelesni. To je takoe definicija
savrene ljubavi. Ljubav je krajnje, najvie zdravlje, jer ona ini oveka celim. Kada volite
majstora, uskoro sasvim zaboravite o ljubavi. To je postalo tako prirodno, kao disanje.
Kada nastane trei tip odnosa, on nije ni iz glave ni iz srca, nego iz samog vaeg bia.
Srce i glava su dva sloja: skriveno iza njih je vae bie, bivstvo. Moete ga nazvati atman,
Sopstvo, dua ili kako god elite. Jer tamo nije od znaaja vie nikakva razlika rei. Moete
ga nazvati ne-sopstvo, anatma - to e takoe biti dovoljno, odgovarae. Glava je poetak;
nemojte se prilepiti tamo. Srce je prolaz - proite kroz njega, ali takoe ne gradite ni tamo
dom. Bivajui u bitku - tamo onda nema granica. Onda zapravo, sledbenik i majstor nisu
dvoje. Oni postoje kao dvoje, ali jedna svest tee od jedne obale do druge.
Peto pitanje:
Rekli ste da kada kolarac gleda kroz prozor, on je u meditaciji. Kada sam to inio
uvek sam mislio da sam sanjar, a daleko od meditacije. Jesam li bio u meditaciji sve to vreme
i neznajui?
Da, dete je u meditaciji. Ali ova meditacija je zbog neznanja; ona e morati da ode.
Ono to niste zaradili ne moe ostati kod vas. Samo ono to ste zaradili postaje vae. Dete je
meditativno jer je neuko, neupueno. Ono nema mnogo misli da mu skreu panju. Dete je
meditativno, jer prirodno, kad god um nae uivanje, ono dozvoljava umu da se pokree.
U stvari, jo nije deo drutva. Dete je jo primitivno, slino ivotinji. Ali seme raste.
Pre ili kasnije ono e biti u drutvu. A onda, sva meditacija e biti izgubljena, nevinost
detinjstva e biti izgubljena. Dete je u rajskom vrtu ba kao Adam i Eva. Oni e morati da
padnu. Oni e morati da poine greh. Morae biti baeni u svet, jer samo iz iskustva sveta
javlja se meditacija koja je dozrela, koja se ne moe izgubiti.
Dakle, postoje dva tipa nevinosti: jedna usled neznanja, druga zbog svesti. Buddha je
slian detetu, a sva deca su slina Budi, ali ogromna razlika postoji. Sva deca e biti
izgubljena u svetu. Njima treba iskustvo, treba im da budu baena u svet. A kroz njihovo
iskustvo ako dou do meditacije, opet do nevinosti i detinjstva, onda ih niko ne moe baciti.
Dakle nauila su to iz iskustva. To nije vie kroz neukost, ve kroz njihovo vlastito
doivljavanje. Sada je to njihovo vlastito blago.
Ako sve ide u redu, onda ete opet postati deca na kraju vaeg ivota. To je cilj svih
religija. To je znaenje ponovnog roenja; to je znaenje hrianskog uskrsnua. Uskrsnue
nije tela, to je uskrsnue due. Opet ovek postaje kao dete; opet je nevin, ali ta nevinost je
utemeljena u iskustvu. Ako umrete a opet ne postanete dete, proiveli ste svoj ivot na
besplodan nain; iveli ste beskorisno. Niste iskoristili mogunost, i moraete opet da se
vratite natrag - sve ete nastaviti da odbacujete opet i opet...
Ovo je itavo uenje reinkarnacije; jer dok ne nauite to sami, celina nije zadovoljna s
vama. Dok ne postanete dete u svojoj vlastitoj ispravnosti - ne zbog svog tela, ve usled svog
bitka (Sopstva, Bia, Jastva); ako postignete bezazlenost, a bezazlenost se postie uprkos svim
poremeajima, uprkos svemu to je bilo tu da je uniti - moraete esto da budete baeni
natrag.
ivot je uenje, to je disciplina. Dakle, ne samo vi, nego svako dete je bilo
meditativno, a onda je to izgubljeno. A dete nije izgubljeno zbog drugih, ali postoji jedna
sutinska unutranja nunost; ono mora izgubiti tu nevinost. To nije dovoljno duboko. To ne
308

moe proi kroz poremeaje. To je plitko, povrno.

Samo mislite o tome; dete je nevino, ali vrlo plitko. Ono nema dubinu. Sve njegove
emocije su plitke. Ovog momenta ono voli, sledeeg momenta ono mrzi. Ovog trenutka je
ljuto, sledeeg momenta oprata, potpuno je zaboravilo. Ono ivi vrlo plitak ivot, iupan iz
korena - ono nema dubinu. Dubina dolazi kroz iskustvo.
Buddha ima dubinu, beskonanu dubinu. Na povrini je ba kao dete, ali u dubini svog
bia uopte nije slian detetu. Sva iskustva iz mnogih ivota osposobila su ga, sazrela. Nita
njega ne moe poremetiti, nita ne moe unititi njegovu bezazlenost - nita, apsolutno nita.
Sada je njegova nevinost tako duboko ukorenjena da oluje mogu doi - u stvari, one su
dobrodole, i drvo nee biti iupano iz korena. Uivae u nailasku oluje. Uivae u samom
nastojanju oluje da ga iupa iz korena, a kada oluja proe, bie jae zbog toga, ne slabije.
Ovo je razlika: bezazlenost detinjstva dar je prirode; nevinost koju postiete kroz svoj
vlastiti napor, nije dar prirode, vi ste je zaradili. Uvek zapamtite da sve to ste zaradili jeste
vae. Nije lopovluk mogu u egzistenciji, nema pljake, nema krae. I vi to ne moete
pozajmiti od nekog drugog.
Sedmo pitanje:
Mnogo pitanja je postavljeno o snovima: Neko je pitao:
Jesu li vizije takoe snovi? Kako biti budan u spavanju i sanjanju? Ponekad oseam
da dolazite u moje snove, ta treba da mislim o takvim snovima?
Da, vizije su snovi, nisu od ovoga sveta, ve iz drugog sveta. Ponekad imate vizije, a
ako meditirate, imaete ih vie i vie. One e doi; vrlo uobiajena pojava.
Onda je neko postavio osmo pitanje:
Jesu li vizije takoe snovi?
Da, one su snovi, ne iz ovog sveta nego iz drugog sveta, one su vii snovi. Ne bave se
stvarima, nego unutranjim pojavama. Meutim, jo su snovi, stoga ne prianjajte uz njih.
ovek mora da ode izvan njih takoe. Ako vidite Buddhu u svojoj viziji, zapamtite da je taj
Buddha takoe deo sna - naravno, lep, spiritualan, vrlo, vrlo koristan u vaem traganju - ali ne
lepite se uz njega.
Zen majstori su vekovima govorili: ako sretnete Budu, odmah ga ubijte! Ne ekajte ni
za jedan trenutak. Ako ga ne ubijete, on e ubiti vas. I oni su u pravu. Vizije su lepe, ali ako
ponete da uivate u njima previe, one mogu biti opasne. Onda ste opet prionuli uz neko
iskustvo. A kada vidite Buddhu to je zaista lepo i izgleda mnogo realnije, i ima takvu lepotu.
Ba videvi viziju oseate se unutra tako mirni i tihi. Kada vidite Krinu s njegovom flautom,
kako peva pesmu, ko ne bi eleo da prione uz to? ovek bi eleo da se vee uz to. Voleo bi da
se ova vizija stalno ponavlja. Onda Buddha ubija vas.
Zapamtite, ovo je kriterijum: ko god da se vidi u viziji treba da se tretira kao san; samo
fiziki vien ovek je realan. Sve to se vidi u viziji jeste san - dobar, lo, religiozan,
nereligiozan, seksualan, duhovan - nema razlike. Postoji seksualna pornografija u snovima, a
takoe postoji i duhovna pornografija u snovima, ali obe su pornografske. ovek mora da
odbaci sve. Svako iskustvo je san; samo onaj ko ima iskustvo je stvaran. Morate doi do take
gde se nita ne vidi, nita se ne uje, nita de se omirie, nita da se dodirne - samo iroki
prostor, i samo vi. Samo preostaje vidilac. Svi posetioci su otili; gosti su otili, samo je
domain ostao. Kada ovaj trenutak doe, samo onda se realno dogaa. Pre toga, sve drugo je
san.
Postavljeno je jo jedno, deveto, pitanje:
Kako biti budan u spavanju i sanjanju?
Osoba koja je postavila ovo pitanje kae da, kad god pokua da bude svesna, ne moe
spavati. Ili, ako spava dolazi i odjednom se sea da mora biti budna, spavanje se prekida, a
309

onda ne moe da se uspava - to je teko.

Svesnost istovremeno sa spavanjem se ne moe izdejstvovati direktno. Prvo morate
raditi sa budnou. Ne pokuavajte to direktno, inae vae spavanje e biti poremeeno i celog
dana ete biti uznemiravani i oseate se utueno, lenjo, pospano. Ne inite to.
Zapamtite, uvek postoji red, i ovek mora da se kree korak po korak. Prvi korak je da
se bude svestan dok ste budni. Ne mislite uopte o spavanju. Prvo morate biti svesni dok ste
budni tokom dana. Kada sakupite dovoljno energije od svesnosti, onda se samo moe
preduzeti drugi korak. Onda zaista nee biti napora. Sama energija koju ste sakupili tokom
dana, ostae budna unutra. Onda nee biti potreban trud. Ako je trud potreban, onda e
spavanje biti poremeeno jer napor je protiv spavanja.
Ovo se dogaa svuda u svetu; milioni ljudi pate od nesanice. Od sto, devedeset devet
sluajeva su takvi, da oni pate jer ulau neki trud da se uspavaju. Trud, nastojanje je protiv
spavanja. Oni pokuavaju na mnogo naina da se uspavaju, a samo nastojanje je protiv
spavanja. Napor vas ini budnim, nastojanje vas ini napetim, a spavanje je nenaporan
fenomen. Jednostavno se uspavate. Ne treba da inite nita. Ako neto inite, spavanje nee
biti mogue. Jednostavno stavite svoju glavu na jastuk i ba ne inite nita, nemojte ak ni
ekati spavanje, jer ako oekujete da se uspavate vi inite neto - ekate. Jednostavno legnite
na krevet, ugasite svetlo, zatvorite oi i san dolazi. Ne moete dovesti san, to se dogaa; to
nije neka akcija.
Da bi se razumela priroda spavanja treba razumeti mnogo stvari. Samadhi je ba slian
tome. Zbog toga e Patanjali kasnije rei da spavanje i samadhi imaju neto zajedniko. Ovo
im zajedniki pripada: spavanje dolazi, satori takoe; samadhi takoe dolazi, ne moete
uiniti nita da to privuete, dobijete. Ako pokuate, nee vam poi za rukom. Ako ne elite
da to izgubite, jednostavno budite to, i to dolazi.
Dakle, ne ulaite nikakav napor da budete svesni dok odlazite u san. Naruiete
spavanje i neete zadobiti svesnost. Samo odradite tokom dana. Kada ste danju sve vie
budni, sama struja budnosti prelazi u spavanje svojom vlastitom energijom. Uspavate se a jo
oseate centar u sebi, posmatrajui. Svetlost - malo svetlo u poetku - gori unutra, i vi moete
posmatrati. Ali ne zapoinjite to kad padate u san. Radite dok ste budni, i to e se desiti samo
dok ulazite u spavanje.
Poslednje, deseto pitanje:
Mnogi ljudi oseaju ponekad da dolazite u njihove snove, ta da se misli o takvim
snovima?
Oni nisu iste vrste. To zavisi od vas. Ponekad to moe biti prva vrsta sna koju ja
nazivam smeem. Jer me sluate paljivo, izvestan utisak preostane u umu. A vi me sluate
neprekidno svakog dana i meditirate, pa jedan utisak ostane u umu. Mogu postati teak.
Ponekad um mora da izbaci to, kao smee.
Mogu biti takoe druge vrste; da biste eleli da mi budete blii. A ja sam stvorio tako
mnogo prepreka; nije vam dozvoljeno da mi budete mnogo blii. Ujutru me moete videti; i to
takoe iz daljine. Uvee moete doi, i to takoe s tekoom. Stoga morate to da potisnete. To
potiskivanje moe prouzrokovati drugi tip sna. Moete sanjati da vam dolazim, ili da ste doli
kod mene i razgovarate sa mnom.
Snovi mogu biti i tree vrste; to moe biti komunikacija iz nesvesnog. Ako su treeg
tipa, to je znaajno. To vam jednostavno pokazuje da pokuavate da pobegnete od mene.
Doite blie. Nesvesno jednostavno kae: Ne pokuavaj da pobegne, i ne pokuavaj da
ostane na periferiji; doi blie.
Mogu biti i etvrte vrste; neto iz vaeg prolog ivota, jer mnogi od vas su iveli sa
mnom; san moe biti fragmenat iz prolosti. Va um se kree na koloseku prolosti.
San moe biti i pete vrste; mogunost iz budunosti. Svi tipovi su mogui. Postoji pet
tipova snova. To takoe moe biti vizija, koja je takoe vrsta sna. Ja ne govorim o tome jer
ima drugaiji kvalitet. Ona ima kvalitet budnog ivota; to je takoe san. Budni ivot je takoe
ogroman san. Inae vizija ima kvalitet budnog ivota. Ponekad vam ja i doem, ali retko, jer
310

morate zaraditi to. Ako me vidite sto puta, devedeset devet puta to e biti neto od pet vrsta
snova. Ali stoti put, ja vam dolazim kada ste to zasluili. Onda je to vizija.
Meutim, ubrzo vi treba da budete svesni ta je ta. Odmah sada ja vam ne mogu dati
kriterijum kako da sudite ta je ta. Moraete da ih okusite sami.
Dakle, prvo postanite svesni dok ste budni, danju. Sakupite vie i vie energije
svesnosti. Nainite je jednom nabujalom strujom da kada se uspavate, uspava se vae telo,
uspava se va um, ali energija, stalan tok svesti je tako snaan da se nastavlja. Onda ete moi
da izvrite razlikovanje. A kada ovek postaje sposoban da vri razlikovanje u snovima, to je
veliko postignue.
A onda ubrzo, smee otpada, izostaje. Prvi tip sna iezava, jer ovek svesnosti ivi
tako kompletno danju da ne sakuplja besmislice, triarije. Triarije su nepotpuna iskustva. Vi
jedete; hrana je bila ukusna, ali ne moete pojesti previe jer ste bili gost - ta e ljudi misliti?
Nepotpuno iskustvo je sada postalo otpad, triarija. Stoga, sanjaete da ponovo jedete.
Moraete da upotpunite iskustvo, inae um e ii dalje i dalje.
Neto nepotpuno um ne voli. Um je perfekcionista; sve to je nepotpuno on ne voli.
Ispadne vam jedan zub, a onda jezik stalno ide tamo jer neto je nepotpuno. Dakle um
konstantno... apsurd, jer dodirivanjem jezika nita se nee dogoditi, ali um stalno... nikada
nije pokuavao to ranije kada je zub bio tu. Sada je neto nepotpuno.
Psiholozi kau da majmuni - jer oni takoe imaju um kao vi - ako nacrtate pola kruga i
ostavite kredu tamo, oni e ga dovriti. Majmuni! - jer oni ne mogu tolerisati nedovren krug,
odmah e ga upotpuniti.
Um uvek pokuava da kompletira stvari... Prvi tip sna iezava kada postanete svesni.
ivite li ivot tako kompletno potreba ne postoji. A onda, drugi tip sna ubrzo iezava, jer ne
ivite u eljama. ovek koji je svestan ivi kroz potrebe, ne kroz elje; tako da nema potrebe
eleti ispunjavanje iega. On nema nita, tako da nikada ne postaje predsednik zemlje u snu.
On nema elja, nema ambicija. On ivi vrlo obino. Prirodan tok ivota je dovoljan. Jedenje
hrane, zasienje oseanja, dobro spavanje - to je dovoljno. Vie se ne trai.
Onda trei tip sna iezava. Sa iezavanjem prva dva tipa, svesno i nesvesno su
postali blii, nema potrebe da prenose ita snu. U stvari, nesvesno zapoinje da saoptava dok
ste potpuno budni. Onda stvari postaju jednostavne, komunikacija postaje egzaktna. Onda
etvrti tip sna iezava. Kada ste tako spokojni s vaim ivotom, svesni savrene zasienosti,
prolost potpuno otpada. Nije potrebno da se za to ide u prolost. Vi ivite u trenutku, tako
svesni, tako potpuno svesni, za vas ne postoji budunost.
A kada svih pet tipova sna ieznu - sve nestvarno iezava, iluzije iezavaju. Sada
po prvi put stiete do realizacije stvarnog, do brahmana.

311

Poglavlje 3
PERIFERIJA I SREDITE
3. mart 1975. u dvorani Buddha
Kada je aktivnost uma pod kontrolom, um postaje kao ist kristal, reflektujui
podjednako, bez izobliavanja, opaaoca, opaanje i opaano. (I, 41)108
Savitarka samadhi je samadhi u kome jogin jo ne moe da razlikuje izmeu pravog
znanja, znanja zasnovanog na reima i znanja zasnovanog na rezonovanju ili ulnim
opaanjima, koje ostaje svo u umu u pomeanom stanju. (I, 42)109
ta je um? Um nije stvar, on je jedan dogaaj, zbivanje. Stvar u sebi ima supstancu, a
dogaaj je samo proces. Stvar je slina steni, a dogaaj je slian talasu, on postoji ali nije
supstancijalan. On je ba kao dogaaj izmeu vetra i okeana; proces, fenomen.
Ovo je prva stvar koju treba razumeti: da je um proces, zbivanje, slian talasu ili kao
reka, ali nema supstancijalnost u sebi. Ako bi bio supstancijalan, onda ne bi mogao biti
rastvoren, poniten. Ako nema vrstu supstancu moe ieznuti, ne ostavljajui za sobom
nikakav trag. Kada talas iezne u okeanu, ta ostaje iza? Nita, ak ni trag. Dakle oni koji su
saznali, oni kau da je um kao ptica koja leti nebom - ne ostavlja za sobom otiske stopala,
nema ak ni traga. Ptica leti ali ne ostavlja stazu, ne ostavlja otiske stopala.
Um je upravo proces. U stvari, ne postoji um, ve samo misli; misli se kreu tako brzo
da mislite i oseate da tu neto postoji u kontinuitetu. Jedna misao doe, druga misao doe,
drukija, i one se nastavljaju.
Procep je tako mali da ne moete videti jaz izmeu jedne misli i druge. Dakle, dve
misli postaju spojene, one postaju kontinuitet, a zbog tog kontinuiteta vi mislite da postoji um.
Postoje misli - ne um - ba kao to postoje elektroni, nema materije. Misao je elektron uma.
Ba kao skupina, mnotvo... mnotvo postoji u jednom smislu, ne postoji u drugom; samo
individue postoje. Inae mnogo individua zajedno daju oseanje kao da su oni jedno. Nacija
postoji i ne postoji. Samo individue postoje. Individue su elektroni nacije, zajednice, mnotva.
Misli postoje, um ne postoji. Um je samo pojava, privid. Kada pogledate dublje u um,
on iezava. Onda ima misli, ali kada um iezne a individualna misao postoji, mnoge stvari
se odmah reavaju. Prva stvar; odmah saznajete da su misli kao oblaci - one dolaze i odlaze a vi ste nebo. Kada nema uma, odmah dolazi opaanje da vi vie niste angaovani u mislima.
Misli postoje, prolaze kroz vas kao to oblaci prelaze preko neba, ili kao to vetar prolazi kroz
drvee. Misli prolaze kroz vas, a one mogu proi jer ste iroka praznina. Ne postoji prepreka,
nema smetnje. Nijedan zid ne postoji da ih sprei.
Vi niste obzidani, niste opasani zidom. Vae nebo je beskonano otvoreno; misli
dolaze i odlaze. Kada jednom ponete oseati da misli dolaze i odlaze, a da ste vi posmatra,
svedok, um je pod kontrolom.
Inae um ne moe biti kontrolisan. Na prvom mestu, zato to nije, (jer ne postoji) kako
ga moete kontrolisati? Na drugom mestu, ko e kontrolisati um? Zato to niko ne postoji
izvan uma. Kada kaem da niko ne postoji, mislim da niko ne postoji izvan uma - (to je)
nepostojanje. Ko e kontrolisati um? Ako neko kontrolie um, onda e to biti da samo jedan
deo uma kontrolie drugi deo uma. To je ono to je ego.
Um ne moe biti kontrolisan na taj nain. On nije, i nema nikog da ga kontrolie.
108

I, 41: Gde su uzmuvanosti (vriti) nestale, tamo, kao u sluaju prozirnog kristala [gde svetlost, svetlucanje i
on sam postaju jedno isto, i u mudracvoj dui] dolazi do [jedne izuzetno homogene] sjedinjenosti (samapatti)
u kojoj se izjednauje onaj koji s-hvata (grahitr) shvatanje samo (grahana) i ono shvaeno (grahya).
109
I, 42: Ova sjedinjenost (samapatti) gde dominiraju afektivna povoenja (vikalpa) bilo [da je re o onom
koje polazi] za verbalnim znakom (abda), bilo pak za oznaenim (artha), bilo za spoznajom (jnana), [naziva se]
- diskurzivna [ili pojmovna] (savitarka).
312

Unutranja praznina moe videti, ali ne moe kontrolisati. Ja mogu posmatrati, ali ne mogu
kontrolisati. Inae samo gledanje je kontrola, sama pojava posmatranja, svedoenja, postaje
kontrola jer um iezava. To je ba kao tamna no, vi trite brzo zato to ste se uplaili nekog
ko vas sledi, a taj neko nije niko drugi do vaa vlastita senka. to vie trite, senka vam je
blia. Koliko god brzo da trite nema razlike, senka je tu. Kad god pogledate unatrag, senka je
tu. To nije nain da se pobegne od nje, i nije nain da se ona kontrolie. Moraete da se
zagledate dublje u senku. Ostanite mirni i pogledajte duboko u senku; senka iezava jer
senka nije, to je samo odsustvo svetla. Um nije nita do odsustvo vaeg prisustva. Kada
sedite smireno, kada se zagledate duboko u um, um jednostavno iezava. Misli e ostati, one
su egzistencijalne, ali um nee biti naen.
Kada um ode onda druga percepcija postaje mogua; moete videti da misli nisu vae.
Naravno one dolaze, ponekad one poivaju na kratko u vama, a onda odu. Moete biti njihovo
prebivalite, ali one ne nastaju u vama. Jeste li ikada zapazili da ak nijedna misao nije nastala
iz vas? Nijedna misao nije dola kroz vae bie. One uvek dolaze spolja. One ne pripadaju
vama. Nestabilne, bez korena, beskune one lebde. Ponekad poivaju u vama, to je sve; oblak
poiva na vrhu brda. Onda se kreu same po svome; ne treba da inite nita. Ako jednostavno
posmatrate, kontrola je postignuta.
Re kontrola nije dovoljno dobra, jer rei ne mogu biti dovoljno dobre. Rei pripadaju
umu, svetu misli. Rei ne mogu biti vrlo, vrlo prodorne; one su senka. Re 'kontrola' nije
dobra jer nema nikoga da kontrolie i nema nikoga da bude kontrolisan. Ali eksperimentalno
to pomae da se razume odreena stvar koja se dogaa. Kada gledate duboko, um je
kontrolisan. Odjednom ste postali gospodar. Misli su tu ali vie nisu vai gospodari, ne mogu
vam uiniti nita; jednostavno dou i odu. Ostajete netaknuti ba kao lotosov cvet usred kie;
kapi vode padaju na latice ali nastavljaju da klize, ak i ne dotiu. Lotos ostaje netaknut.
Zbog toga je na Istoku lotos postao toliko vaan, postao je tako mnogo simbolian.
Najvei simbol koji je doao sa Istoka jeste lotos. On nosi svo znaenje istone svesti. On
kae: Budite kao lotos, to je sve. Ostanite netaknuti, i vi ste pod kontrolom. Ostanite
netaknuti i vi ste gospodar.
Jo nekoliko stvari o umu pre nego to uemo u Patanjalijeve sutre. S jednog
stanovita, um je slian talasima - uzburkanost. Kada je okean miran i tih, neuzburkan, talasi
ne postoje. Kada je okean uzburkan u oluji, ili na jakom vetru onda se ogromni talasi podiu i
cela povrina je u haosu, um s jedne take gledita... Ovo su sve metafore samo da bi vam se
pomoglo da razumete odreene unutarnje kvalitete koje se ne mogu iskazati reima. Ove
metafore su poetske. Ako pokuate da ih shvatite sa oseajem, doi ete do razumevanja. Ali
ako pokuate da ih razumete logino, propustiete sutinu. One su metafore.
Um je uzburkanost svesti, ba kao to je okean sa talasima uzburkan. Neto strano je
ulo - vetar. Neto spolja je pomoglo okeanu - vetar, ili svesti - misli, i eto haosa, zbrke. Ali
haos je uvek na povrini. Talasi su uvek na povrini. Nema talasa u dubini, ne moe ih biti, jer
vetar ne moe ui. Dakle sve je samo na povrini. Ako se kreete unutra, postie se kontrola.
Ako se kreete unutra s povrine, idete u centar; odjednom, povrina moe biti jo
uznemirena, ali vi niste uznemireni.
itava joga nije nita drugo do usredsreivanje, kretanje prema sreditu, biti
ukorenjen tamo, boraviti tamo. Odatle se itava perspektiva menja. Sada jo talasi mogu biti
tamo, ali oni ne stiu do vas. Moete dakle videti da oni ne pripadaju vama, sukob je samo na
povrini sa neim stranim. A iz centra, kada gledate, ubrzo konflikt prestaje. Uskoro, vi se
oputate. Ubrzo, prihvatate da, naravno, postoji jak vetar i talasi e se podii; niste zabrinuti; a
kada niste zabrinuti ak i u talasima se moe uivati. Nita nije pogreno u njima. Problem
nastaje ako ste vi takoe na povrini. Vi ste u malom amcu na povrini, a jak vetar dolazi i to
je oluja; ceo okean poludi. Naravno, vi ste zabrinuti; smrtno ste uplaeni. Vi ste u opasnosti.
Svakog momenta talas moe baciti va mali amac; svakog momenta se smrt moe pojaviti.
ta moete uiniti s malim amcem? Kako ga moete kontrolisati? Ako ponete da se borite s
talasima biete pobeeni. Borba nee pomoi. Moraete prihvatiti talase. U stvari, ako moete
da prihvatite talase i pustite svoj amac, ma koliko mali, kreete se s njima ne protiv njih,
onda nema opasnosti.
313

To je znaenje Tilope: nevezan i prirodan. Talasi su tu; vi ih jednostavno

odobravate. Vi jednostavno doputate sebi da se kreete s njima, ne protiv njih. Onda se
deava ogromna srea. To je itava umetnost surfovanja; kretanje s talasima - ne protiv, s
njima - toliko da niste razliiti od njih. Surfovanje moe postati odlina meditacija. Moe vam
dati letimino sagledavanje unutranjeg jer to nije borba, to je preputanje. Jednom kada znate
da se ak i u talasima moe uivati - i to se moe znati tek kada itav fenomen gledate iz
centra.
Ba kao da ste putnik a oblaci su se sakupili, ima i mnogo munja, a vi ste zaboravili
gde ste krenuli; zaboravili ste stazu i urite prema kui. To je ono ta se deava na povrini;
putnik je izgubljen; mnogo oblaka, mnogo munja... Uskoro e zapoeti strana kia. Traite
kuu, sigurnost doma. Onda iznenada stiete do kue. Onda sedite unutra, ekate za vreme
kie, sada moete uivati. Sada munja ima svoju sopstvenu lepotu. Nije bila takva kada ste
bili napolju, izgubljeni u umi. Ali sada sedei u kui itava pojava je veoma lepa. Sada kia
pada i vi uivate. Sada su munje tu i vi uivate, velika grmljavina u oblacima i vi uivate, jer
ste unutra sigurni. Jednom kada doete do sredita, ponete da uivate ta god da se
dogaa na povrini. Stoga itava stvar nije u tome da se borite na povrini, nego bolje da
kliznete u centar. Onda postoji kontrola, kontrola koja nije prisilna, kontrola koja se deava
spontano kada ste usredsreeni.
Usredsreivanje u svesti jeste kontrola uma. Stoga, ne pokuavajte da kontroliete um.
Jezik moe da vas zavede. Niko ne moe kontrolisati, a oni koji pokuaju da kontroliu,
poludee; jednostavno e postati neurotini, jer pokuavanje da se kontrolie um nije nita
drugo nego da jedan deo uma pokuava da kontrolie drugi deo uma.
Ko ste vi da pokuavate da kontroliete? Vi ste takoe talas, religijski talas naravno,
koji pokuava da kontrolie. Postoje i nereligijski talasi. Postoji seks, postoji ljutnja,
ljubomora, posesivnost i mrnja, i milioni nereligijskih talasa. Onda postoje religijski talasi;
meditacija, ljubav, saoseanje. Ali oni su svi na povrini, sa povrine. A na povrini, religijski
i nereligijski talasi ne ine nikakvu razliku.110
Religija je centar i u perspektivi, to se deava kroz centar. Sedei unutar vaeg Sopstva
gledate na svoju vlastitu povrinu. Sve se menja jer vaa perspektiva je nova. Odjednom vi ste
kontrola. U stvari, tako ste mnogo u kontroli da ne ostavljate nekontrolisanu povrinu. Ovo je
suptilno. Vi ste toliko ukorenjeni da niste zabrinuti o povrini... Zapravo voleli biste talase i
plimu i oluju - to je lepo, daje energiju, to je snaga - nema ta da se brine o tome; na
slabanima je da brinu o mislima. Samo slabani brinu o umu. Jai ljudi jednostavno
apsorbuju, celovito i potpuno, i oni su bogatiji za to. Jai ljudi obino ne odbacuju nita.
Odbacivanje je iz slabosti - vi se bojite. Jai ljudi bi eleli da apsorbuju sve to ivot daje.
Religijski, nereligijski moral, nemoral, boansko, avolje - nema razlike; jaka osoba
apsorbuje sve, i ona je zbog toga bogatija. Ona ima totalno razliitu dubinu. Obini religiozni
ljudi ne mogu to imati; oni su siromani i plitki.
Pogledajte obine religiozne ljude koji odlaze u hram, u damiju i u crkvu. Uvek ete
nai vrlo, vrlo plitke ljude, bez dubine. Zato to su odbacili delove sebe samih, oni su postali
obogaljeni, sa smanjenim kapacitetom. Na odreen nain su paralizovani.
Nita nije pogreno u umu, nita nije nepravilno u mislima. Ako je ita pogreno, to
ostaje na povrini, jer onda ne znate celinu i nepotrebno patite zbog deljenja i deliminog
opaanja. itava percepcija je potrebna, a to je mogue samo iz centra, jer iz sredita moete
gledati svuda okolo u svim dimenzijama, svim pravcima na itavoj periferiji vaeg bia. A
ono je iroko. Zapravo, isto je kao periferija same egzistencije. Jednom kada ste usredsreeni,
ubrzo postajete iri i obuhvatniji, vei i vei, i zavravate postajui brahman, ne manje od
toga.
S druge take gledita um je kao praina koju putnik sakupi na svojoj odei. A vi ste
110

Sva kultura, svetovna i religiozna, koja ne sadri praksu meditativne discipline dolaenja do Sopstva ili
sredita ovde opisanog, je talasanje na povrini; podela uma u lanoj kontroli. To su svi etiki kodeksi i moralni
zahtevi i "zapovesti" kojih se niko ne pridrava - jer talase izazvane spoljanjim uticajima niko ne moe da
kontrolie. Zapravo, odravanjem takve podele uma u lanoj kontroli, neko drugi kontrolie ovekov um. Zato
sve religije slue i za kontrolu uma.
314

putovali, putovali i putovali milionima ivota, a nikada se niste kupali. Mnogo praine se
sakupilo, prirodno - niega nema pogrenog u tome; mora biti tako - to su slojevi praine a vi
mislite da su oni vaa linost. Postali ste tako mnogo poistoveeni s njima, iveli ste s tim
slojevima praine toliko dugo da oni izgledaju kao vaa koa. Postali ste identifikovani.
Um je prolost, seanje, pamenje, praina. Svako mora da je sakupi. Ako putujete vi
ete sakupiti prainu. Ali ne treba da se identifikujete s njom, nije potrebno da postanete jedno
s njom, jer ako postanete jedno, onda ete biti u nevolji jer niste praina, vi ste svesnost. Omar
Kajam kae: Um je isto to i praina. Kada ovek umre, ta se dogaa? - prah se vraa
prahu. Ako ste samo prah, onda e se sve vratiti u prah, nita nee preostati iza. Ali jeste li vi
samo praina, slojevi praine, ili je neto u vama to uopte nije praina, to uopte nije od
zemlje? To je vaa svesnost, vaa svest.
Svest je va bitak, svesnost je vae postojanje, a praina koju svest sakupi okolo to je
va um. Postoje dva naina da se bavite s tom prainom. Obian religijski put je da se isti
odea, da se snano istrlja vae telo. Meutim ove metode ne mogu mnogo pomoi. Kako god
istili svoju odeu, odea je postala tako prljava da joj nema spasa; ne moete je oistiti.
Nasuprot tome, ta god da uradite, moete je uiniti jo neistijom.
To se dogodilo. Mula Nasrudin je jednom doao kod mene pijan. Ruke su mu se tresle,
pijui aj sve se prolilo po njegovoj odei, tako da je njegovo odelo bilo umrljano ajem i
sadrajem iz tave. Rekao sam mu: Zato ne ode na hemijsko ienje odee? Imaju rastvore
kojima se te mrlje mogu oprati?
Otiao je tamo. Posle sedam dana se vratio, a njegova odea je bila u jo loijem
stanju, gorem nego ranije. Pitao sam: U emu je stvar? Jesi li iao na hemijsko ienje? On
je odgovorio: Iao sam. Da, tada je rastvor divno delovao. Sve mrlje od aja su uklonjene.
Sada mi treba drugi rastvor, jer je onaj rastvor ostavio svoje vlastite mrlje.
Religiozni ljudi vas snabdevaju sapunima i hemijskim rastvorima kako da oistite,
kako da obriete neistou, ali onda ti rastvori ostavljaju svoje vlastite mrlje. Zbog toga jedna
nemoralna osoba moe postati moralna, ali ostaje prljava, sada na moralan nain, ali ostaje
prljava. Ponekad je ak situacija loija nego pre.
Nemoralan ovek je na mnogo naina nevin, manje egoistian. Moralan ovek ima sve
nemoralnosti unutar uma. Samo je nove stvari sakupio: to su moralistika, puritanska,
egoistina stanovita. On se osea superiorniji. Osea da je izabran, a svaki drugi je osuen na
pakao. Samo on odlazi u raj. Sva nemoralnost ostaje unutra, jer ne moete kontrolisati um sa
povrine - ne postoji nain. To se jednostavno ne dogaa na taj nain. Samo jedna kontrola
postoji, a to je kontrola iz centra.
Um je kao praina sakupljena kroz milione putovanja. Pravo religijsko stanovite,
radikalno religijsko gledite nasuprot obinog, jeste da se jednostavno baci odea. Ne brinite o
njenom pranju, ne moe se oprati. Jednostavno izaite kao zmija iz svoje stare koe, i ak se
ne osvrite nazad. To je ono to jeste tano joga; kako se osloboditi vaih linosti. Te linosti
su odea.
Re linost je vrlo interesantna. Ona dolazi iz grkog korena persona. To oznaava
masku koju je glumac koristio u drevnoj grkoj drami da sakrije lice. Ta maska se zvala
persona, a vi odatle imate personalnost, identitet ili linost. Personalnost je maska, a ne vi.
Personalnost je lano lice, da se pokae drugima. Posredstvom ljudi i mnogih svojih iskustava
vi ste kreirali mnoge personalnosti, mnoga odela; sva ona su postala prljava. Koristili ste ih
toliko mnogo, i zbog njih, prvobitno izvorno lice je potpuno izgubljeno.
Vi ne znate kakvo je vae izvorno lice. Obmanjujete druge i postali ste rtva vaih
vlastitih prevara. Odbacite sve linosti, jer ako prionete uz linost ostaete na povrini.
Odbacite sve linosti i budite ba prirodni, onda moete tei prema centru. Jednom kada
gledate iz centra onda nema uma. U poetku misli se nastavljaju, ali ubrzo, bez vae
saradnje, one dolaze manje i manje. Kada se vaa kooperacija izgubi, kada jednostavno ne
saraujete s njima, one prestaju da vam dolaze. Ne da ih vie nema; one su tu, ali vam ne
dolaze.111
111

Misli nisu nae, ali nae je njihovo stalno ponavljanje i kombinovanje sadraja. To je mehanika ili
formativna funkcija uma. Mi smo identifikovani sa mislima i zato ih ponavljamo i kombinujemo. Misli su deo
315

Misli dolaze samo kao pozvani gosti. One nikada ne dolaze nepozvane, zapamtite to.
Ponekad mislite: ovu misao nikada nisam pozvao, ali mora da niste u pravu. Na neki nain,
ponekad - moda ste potpuno zaboravili to - mora da ste je pozvali. Misli nikada ne dolaze
nepozvane. Prvo ih pozovete; samo onda dolaze. Kada ih ne pozovete, ponekad upravo zbog
stare navike, zato to ste bili stari prijatelj, one mogu pokucati na vaa vrata. Ako ne
saraujete, ubrzo one zaboravljaju na vas, one vam ne dolaze. A kada misli prestanu same od
sebe da dolaze, to je kontrola. Ne da vi kontroliete misli - jednostavno stiete do unutranjeg
oltara vaeg bitka, i misli su pod kontrolom same od sebe.
S drugog gledita, um je i prolost, pamenje, svo akumulirano iskustvo, u smislu: sve
to ste uradili, sve to ste mislili, sve to ste eleli, sve to ste sanjali - sve, celokupna vaa
prolost, vae pamenje. Pamenje je um. Dok se ne oslobodite seanja, neete moi da
kontroliete um.
Kako se osloboditi pamenja? Ono je uvek tu, sledi vas. U stvari, vi ste pamenje,
dakle kako se osloboditi njega? Ko ste vi izuzev vaeg pamenja? Kada pitam: Ko ste vi?
Vi mi kaete svoje ime. To je vae pamenje. Vai roditelji su vam nekada ranije dali to ime.
Ako vas pitam: Ko ste vi? Vi govorite o svojoj porodici; o svom ocu, majci. To je
memorija. A ja vas pitam: Ko ste vi? A vi mi govorite o obrazovanju, vaoj diplomi,
poloaju; da te stekli diplomu na umetnikoj akademiji, da ste doktorirali, ili ste inenjer, ili
arhitekta. To je pamenje.
Kada vas pitam: Ko ste vi? ako zaista pogledate unutra, jedini va odgovor moe
biti: Ne znam. ta god da kaete bie seanje, ne vi. Jedini pravi autentini odgovor moe
biti: ne znam, jer da neko zna sebe, poslednja je stvar. Mogu odgovoriti ko sam ja, ali ja
neu odgovoriti. Vi ne moete odgovoriti, ko ste vi, ali ste spremni, pripravni s odgovorom.
Oni koji znaju, ute o tome. Jer ako se svo pamenje odbaci, i sam jezik se odbaci,
onda ko sam ja se ne moe rei. Mogu gledati u to, mogu vam dati gest, mogu biti s vama, s
vaim totalnim biem - to je moj odgovor. Ali odgovor se ne moe dati reima jer sve to je
dato reima bie deo pamenja, deo uma, ne svesti.
Kako se osloboditi pamenja? Posmatrajte pamenja, svedoite ih. Uvek imajte na
umu: Ovo se dogodilo meni, ali to nisam ja. Naravno, vi ste roeni u odreenoj porodici, ali
to niste vi; to vam se dogodilo, jedan dogaaj izvan vas. Naravno, neko vam je dao ime. Ono
je od koristi, ali ime niste vi. Razume se, vi imate oblik, ali oblik nije vi. Oblik je samo kua u
kojoj se desilo da jeste. Oblik je ba telo u kome se desilo da ste. Telo je vama dato od vaih
roditelja. To je dar, ali ne vi.
Posmatrajte i razlikujte. To je ono to na Istoku zovu viveka, razlikovanje ili
diskriminacija; neprekidno vrite diskriminaciju. Nastavite s otroumnim razlikovanjem i doi
e momenat kada ete eliminisati sve to niste: porodica, telo, um. U toj praznini, kada sve to
nije bilo vi bude odbaeno, va bitak odjednom izlazi na povrinu. Po prvi put susreete sebe,
a taj susret postaje kontrola.
Re kontrola je vrlo runa. Ja ne bih eleo da je koristim, ali nita ne mogu uiniti
jer ju je Patanjali koristio - jer u samoj rei izgleda da neko kontrolie nekog drugog.
Patanjali to zna, i docnije e rei da postiete pravi samadhi samo kada nema kontrole i
neme kontrolora. Sada emo ui u sutre.
Kada je aktivnost uma pod kontrolom, um postaje kao ist kristal, reflektujui
podjednako, bez izobliavanja, opaaoca, opaanje i opaanog.
Kada je aktivnost uma pod kontrolom... Sada razumete ta ja smatram pod
prirode, to je kategorija manas u teoriji sankhye, priroda sama sebe osmiljava pomou svojih najfinijih
vibracija, a to su informacije, koje se u mozgu, manasu, aktuelizuju kao misli. Na je mozak samo najfiniji organ
koji moe da reflektuje te vibracije. One se reflektuju u naoj glavi i samo zato nam izgleda kao da su nae.
Priroda se aktuelizuje tako to se oblikuje (rupa) u svom zbivanju, a krajnji ishod njenog zbivanja je stvaranje
uslova za pojavu svesnog subjekta kao ishoda sveg zbivanja. U svesnom subjektu ishod sveg oblikovanja se
odraava tako to se daju imena (nama) oblicima, ustanovljavaju se. Tako mozak ne proizvodi misli nego ih
samo odraava, upija kao utiske (samskara i vasana) i ponavlja usled nesvesne navike. Samo zbog tog
ponavljanja misli koje nisu nae izgledaju kao nae.
316

kontrolom: da ste u sreditu i pazite na um odatle; da sedite u kui i odatle gledate u oblake,
grom, munju i kiu; da ste odbacili svu svoju odeu - pranjavu i prljavu odeu; jer zapravo
nema odee, samo slojevi neistoe, tako da ih ne moete oistiti. Odbacili ste je van, odbacili
je odmah bez ustezanja. Jednostavno ste nagi i ogoljeni u svom bitku, ili postojanju. Ili ste
eliminisali sve ono sa im ste se identifikovali. Sada ne kaete ko ste vi; oblik, ime, telo, um;
sve je eliminisano. Samo je ono tu to ne moe biti odstranjeno.
To je metoda iz Upanada. One to nazivaju neti-neti. One kau: Ja nisam to, ja nisam
ni to, i nastavljaju s tim dalje i dalje... Nastupa momenat kada samo svedok ostaje, a svedok
se ne moe porei. To je poslednji sloj vaeg bia, sama njegova sr. Ne moete ga osporiti,
jer sada dvoje ne postoje, samo jedan. Onda nema kontrole. Onda je aktivnost uma pod
kontrolom. To nije kao kada je malo dete prinueno od roditelja da bude u oku i kada mu je
reeno: sedi tamo tiho - da izgleda da je pod kontrolom, ali ono nije. Ono izgleda da je pod
kontrolom, ali je besno, nespokojno, izvetaeno, unutra je veliki nemir, komeanje.
Malo dete je prisilila majka. Tralo je svuda okolo, a onda mu je ona tri puta rekla da
sedi tiho. Onda etvrti put - poslednji put - ona je rekla: Sada sedi mirno ili u doi i prebiu
te! Tada je dete razumelo ta majka stvarno misli. Tako je ono shvatilo. Selo je tamo, ali
misli: Spolja izgleda da sedim u oku, ali unutra jo trim.
Moete prisiliti svoj um spolja da sedi; iznutra e on nastaviti da juri. U stvari,
jurie bre jer se opire kontroli. Svako se opire kontroli. Ne, to nije nain. Moete ubiti sebe
na taj nain, ali ne moete postii veni ivot. To je vrsta sakaenja. Kada je Buddha sedeo
tiho nije bilo unutranjeg tranja, ne. U stvari, unutra je postao tih, a ta smirena tiina se
izlila u njegovu spoljanost, ne obrnuto.
Vi pokuavate prisiliti sebe da budete tihi u spoljanjosti, i mislite da e smirivanjem
spolja, unutranjost postati mirna. Ako ste iznutra mirni, spoljanost e biti preplavljena time.
Ona jednostavno sledi unutranje. Periferija sledi centar, ali ne moete uiniti da centar sledi
periferiju - to je nemogue. Stoga uvek zapamtite da je itavo religijsko traganje iz
unutranjeg prema spoljanjem, a ne obratno.
Kada je aktivnost uma pod kontrolom, um postaje kao ist kristal.
Kada postoji savrena tiina, vi ste unutra ukorenjeni i usredsreeni, sada posmatrate
sve to se dogaa. Ptice pevaju, uje se buka; prisutan je saobraaj na putu, galama se uje. A
ba isto, va unutranji saobraaj je tu iz uma - rei, misli, izvestan unutranji govor.
Saobraaj e se uti, ali vi sedite mirno ne radei nita - suptilna ravnodunost. Samo
posmatrate ravnoduno. Ne brinete se na ovaj ili onaj nain da li misli dolaze ili ne, za vas je
to isto. Niste ni zainteresovani za njih, niti ste protiv njih. Jednostavno sedite, a saobraaj uma
se odvija. Ako moete sedeti ravnoduno... bie teko, trebae vreme - ali jednom kada znate
umenost da budete ravnoduni... To nije tehnika, to je majstorija. Tehnika se moe nauiti,
majstorija se ne moe nauiti. Jednostavno treba da sedite i oseate. Jednog dana u pravom
trenutku kada ste mirni, odjednom znate kako se to dogodilo, kako ste postali ravnoduni.
Barem za jedan trenutak saobraaj je bio prisutan, a vi ste bili ravnoduni, i odjednom je
nastupila velika udaljenost izmeu vas i vaeg uma. Um je bio na drugom kraju sveta. Ova
udaljenost pokazuje da ste bili u sreditu tog momenta. Ako ste doli do oseaja ove vetine,
onda u svako vreme, moete jednostavno skliznuti u sredite. Moete navratiti i odmah
nastupa ravnodunost, neizmerna oputenost vas okruuje. U toj ravnodunosti vi ostajete
nedirnuti umom. Postajete majstor.
Ravnodunost je put da se postane majstor, i um je kontrolisan. ta se onda dogaa?
Kada ste u sreditu, pometnja uma iezava. Pometnja je zato to ste na periferiji. Um nije
stvarna pometnja; um plus vi na periferiji jeste pometnja. Kada se kreete prema unutra,
ubrzo, vidite da um gubi svoju pometnju. Stvari se podeavaju, stvari dospevaju u red. Javlja
se odreen red.
Um postaje kao ist kristal.
317

Svi poremeaji, pometnje, svi prolasci kroz zamrene struje misli, staloe se. Vrlo je
teko razumeti ovo da je itava zbrka zbog vas to ste na periferiji. A vi, u vaoj 'mudrosti',
pokuavate da izravnate pometnje ostajui tamo na periferiji.
Mnogo puta sam priao jednu kratku priu. Buddha je iao putem u podne kada je bilo
vrlo toplo i oseao je e. Rekao je svom sledbeniku Anandi: Vrati se natrag. Upravo smo
preli malu reicu na dve do tri milje. Donesi mi malo vode. Tako se Buddha odmarao ispod
drveta a Ananda je otiao na reicu po vodu. Ali tada je nastupila tekoa, jer upravo kada je
priao vodi, nekoliko volovskih kola je prelazilo preko nje. Reica je bila vrlo plitka i mala.
Usled prolaska volovskih kola, bila je vrlo prljava. Sva prljavtina koja je bila na dnu izala je
na povrinu - staro prljavo lie, i sva druga prljavtina. Voda nije bila za pie. Ananda je
probao isto to biste vi probali - uao je u reicu i pokuao da je smiri kako bi voda opet
postala bistra. Uprljao je jo vie. ta da radi? Vratio se natrag i rekao: Ta voda nije za pie,
ali ja znam jednu reku napred. Otii u i zahvatiti vodu iz nje. Ali Buddha je insistirao, rekao
je: Vrati se natrag, elim vodu iz te reice. Kada je insistirao, ta je Ananda mogao uiniti?
Preko volje se vratio natrag. Odjednom je shvatio stvar, jer dok je stigao do reice pola mulja
se opet sleglo. Bez ikakvog pokuavanja da je izbistri, sama od sebe se izbistrila. Razumeo je
stvar.
Tada je seo ispod drveta i posmatrao proticanje reice, jer je jo bila pola zamuena,
nekoliko suvih listova je bilo jo na povrini. ekao je. ekao je, posmatrao i nita nije inio.
Ubrzo je voda postala kristalno bistra, suvo lie je nestalo i prljavtina se slegla na dno.
Vratio se trei i pleui. Pao je pred Budinim stopalima i rekao: Razumeo sam, to je ono to
sam radio s mojim umom itavog ivota. Upravo u sada razborito sesti ispod drveta i pustiti
struju uma da prolazi pored, neka se namiri sam od sebe. Sada neu skakati u struju i
pokuavati da nainim stvari... neu pokuavati da ih dovedem u red.
Niko ne moe uvesti red u um. Samo uvoenje reda stvara haos. Ako moete
posmatrati, ekati i gledati ravnoduno, stvari se ureuju same. Postoji odreen zakon: stvari
ne mogu ostati neureene za dugo vreme. Ovaj zakon morate zapamtiti. To je jedan od
temelja, vrlo bitan, da stvari ne mogu ostati u neureenom stanju, jer neureeno stanje nije
prirodno. To je neprirodno. Ureeno stanje stvari je prirodno; a neureeno stanje stvari nije
prirodno. Dakle neprirodno se moe dogoditi privremeno, ali ne moe ostati zauvek. U vaoj
urbi, u vaem nestrpljenju, stvari moete uiniti gorim.
U Japanu imaju odreenu metodu, u zen manastirima, za leenje poremeenih ljudi.
Na Zapadnu nisu jo mogli da otkriju nita. Jo uvek pipaju u mraku. ak i obinim ludacima
izgleda da se ne moe pomoi. Psihoanaliza traje tri godine, pet godina, sedam godina. A
onda takoe, iz toga se nita mnogo ne postigne. Prekopate itave Himalaje i nita ne naete,
nita iz toga ne proizae. Samo vrlo bogati ljudi mogu to sebi priutiti, kao luksuz.
Psihoanaliza je luksuz. Ljudi se hvale time da su bili na psihoanalizi kod sjajnog
psihoanalitiara - neprekidno pet godina, kao da je to neko postignue - a nita se nije
dogodilo. Ljudi idu od jednog psihoanalitiara do drugog.
U Japanu imaju vrlo jednostavnu metodu. Ako neko poludi dovode ga u manastir.
Imaju vrlo malu kolibu odvojenu od manastira, u uglu. Onda oveka ostavljaju tamo. Niko
nije mnogo zainteresovan za njega - nikada se mnogo ne interesujte za mahnitog, jer
interesovanje postaje hrana, ludak eli panju itavog sveta; zbog toga je lud. Na prvom
mestu, on je lud jer zahteva panju. To ga je dovelo do ludosti.
Dakle, niko ne ini mnogo... Oni se brinu, ali ne iskazuju panju. Daju mu hranu i
obezbeuju mu udobnost, ali niko ne ide kod njega da razgovara. ak i ljudi koji se staraju za
hranu i druge potrebe ne govore s njim. Nije dozvoljen razgovor, jer lud ovek voli razgovor.
U stvari, previe razgovora ga je i dovelo do tog stanja.
To je ba suprotno od psihoanalize; psihoanalitiar nastavlja da govori i dozvoljava
pacijentu da govori satima, a ludi mnogo u tome uivaju - a neki tako paljivo sluaju - to je
lepo!
U zen manastiru niko ne govori ludom. Niko ne obraa nikakvu panju, nikakvu
posebnu panju. U suptilnoj ravnodunosti, oni se staraju, to je sve. Za tri sedmice niko ne
razgovara s njim, a zato to niko ne govori s njim on moe razgovarati sa sobom, to je sve. On
318

se oputa, sedi ili lei tiho dole na krevetu, i ne radi nita - u stvari nema leenja - a u roku od
tri sedmice sasvim je u redu.
Sada su zapadni psihoanalitiari postali za to zainteresovani, jer je to nemogue samo prepustiti ludaka sebi. Meutim, to je budistiki odnos, stanovite jogina; da ostave
stvari, jer nita ne moe ostati nesreeno za dugo ako ga ostavite sebi. Ako to ne ostavite,
moe ostati za dugo poremeeno jer ete ga neprekidno opet i opet remetiti.
Priroda se uasava haosa. Priroda voli red. Sva priroda je red, tako da haos moe biti
samo povremeno, prolazno stanje. Ako moete razumeti ovo, onda ne inite nita s umom.
Neka ovaj ludi um bude preputen sebi. Vi jednostavno posmatrajte. Ne obraajte nikakvu
panju. Zapamtite: u posmatranju i obraanju panje postoji razlika. Kada obraate panju, vi
ste previe zainteresovani. Kada jednostavno posmatrate, vi ste ravnoduni.
Buddha zove ravnodunost - apsolutnu potpunu ravnodunost - upekkha. Samo
sedenje sa strane, a reka tee pored i stvari se sreuju, prljavtina se vraa natrag na dno, a
suvo lie odlazi. Odjednom, reica je kristalno bistra.
To je ono to Patanjali kae:
Kada je aktivnost uma pod kontrolom, um postaje kao ist kristal...
A kada um postane kao ist kristal, tri stvari se reflektuju na njemu.
...reflektujui podjednako, bez izobliavanja, opaaoca, opaanje i opaanog.
...objekat, subjekat, i odnos izmeu to dvoje.
Kada je um savreno jasan, ist, on postaje uredan, nije vie u pometnji, stvari su
sreene, tri stvari se reflektuju na njemu. On postaje ogledalo, trodimenzionalno ogledalo.
Spoljanji svet, svet objekata se reflektuje. Unutarnji svet, svet subjektivnosti, svest, reflektuje
se. Usto i uzajamni odnos izmeu to dvoje, percepcija... takoe bez izobliavanja.
Zbog prevelikog meanja u umu, nastupa izobliavanje. ta je izobliavanje? Um je
jednostavan mehanizam, ba kao oi; gledate kroz oi i svet se reflektuje. Ali oi imaju samo
jednu dimenziju; one mogu reflektovati samo svet, ne mogu reflektovati vas. Um je ba
trodimenzionalan fenomen, vrlo dubok. On reflektuje sve, i to bez izobliavanja. Obino on
izobliava. Kad god vidite stvar, ako ne razlikujete sebe od uma, stvar e biti izobliena.
Videete neto drugo. U tome ete pomeati svoju percepciju, svoje ideje. Neete gledati u to
istim vienjem. Gledaete s idejama, a vaa ideje e biti projektovane na to. Ako ste roeni u
afrikom plemenu, mislite da tanke usne nisu lepe; debele... U mnogim afrikim plemenima
pokuavaju da naine usne debljim i debljim. Nainili su razne izume da naprave usne debljim
i debljim, posebno ene, jer ideja je da su debele usne lepe. To su odrali tokom itave istorije
rase. Ako je devojka roena sa tankim usnama, osea se inferiorno.
U Indiji vole tanke usne. Ako su one malo deblje, misli se da su rune. Lepo i runo su
zapravo izoblienja. To su vae ideje, a onda ih meate u realnosti.
Postojala su plemena koja uopte nisu cenila zlato, nisu bila opsednuta zlatom.
Docnije itav svet je bio opsednut zlatom; jednostavno idejom zlato je postalo vrlo vredno.
U svetu stvari, u stvar-nosti, nita nema veu ili manju vrednosti. Vrednovanje donosi
um, donosite ga vi. Nita nije lepo, nita nije runo. Stvari su kakve jesu. U njihovoj takvosti
one postoje. A kada ste na povrini, postanete opijeni idejama i zaponete kazivati: Ovo je
moja ideja o lepoti, ovo je moja ideja o istini - onda se sve izoblii.
Kada se premestite u sredite i um je ostavljen sam, a vi iz sredita gledate u um, vie
niste identifikovani s njim. Ubrzo sve ideje iezavaju. Um postaje kristalno ist. A u odrazu
trodimenzionalnog ogledala uma, celina se reflektuje; i objekat, subjekat i percepcija;
opaalac, opaanje i opaano.
Savitarka samadhi je samadhi u kome jogin jo uvek ne moe da razlikuje izmeu
pravog znanja; znanja zasnovanog na reima, i znanja zasnovanog na razumevanju ili
ulnom opaanju; koja sva ostaju u umu u pomeanom stanju.
319

Postoje dva tipa samadhija; jedan Patanjali naziva savitarka, drugi naziva nirvikalpa,
ili nirvitarka. Ovo su dva stanja. Prvo ovek postie savitarka samadhi, a to je kada logini
um jo funkcionie - samadhi zasnovan na racionalnom gleditu - razum jo funkcionie, vi
vrite diskriminaciju. Ovo nije najvii samadhi, samo prvi korak. Ali je to vrlo, vrlo teko jer
za to je takoe potrebno da se ide malo prema sreditu.
Na primer: periferija postoji, gde ste ba vi sada, a i centar postoji, gde sam upravo ja
sada; a izmeu to dvoje, ba u sredini je savitarka samadhi. To znai da ste se udaljili od
povrine, ali jo niste dostigli sredite. Udaljili ste se od povrine, ali centar je jo daleko. Ba
ste u sredini; jo neto od starog deluje, neto novo je ulo - na pola puta. Kakva e biti
situacija sa tim stanjem svesti na polu puta?
Savitarka samadhi je samadhi u kome jogin jo uvek ne moe da razlikuje izmeu
pravog znanja...
On nee moi jo da razlikuje ta je realno, jer realno moe da se zna samo iz sredita.
Ne postoji drugi nain da se to zna. On ne moe znati ta je pravo znanje. Neto od pravog se
uliva unutra, jer se pomerio sa povrine, doao je blie do centra; jo nije usredsreen, tek e
doi blie. Neto od sredita se uliva unutra - neka opaanja, neka letimina sagledavanja
sredita, ali stari um je jo tu, nije sasvim otiao. Distanca postoji ali stari um jo nastavlja da
funkcionie. Jogin je jo nemoan da pravi razliku izmeu realnog znanja...
Pravo znanje je znanje kada ga um uopte ne izobliuje, kada je um u nekom smislu
potpuno iezao. On je postao tako transparentan da, bilo da je tu ili ne, ne ini razliku. U
srednjem stanju, jogin je u vrlo velikoj zabuni. Pometnja dolazi; neto iz realnog, neto iz
njegovog znanja koje je sakupio u prolosti od rei, spisa, uitelja - onih koji su takoe tu.
Neto od njegovog vlastitog razmiljanja, ta je ispravno a ta pogreno, ta je istina a ta la,
neega iz ulnih percepcija - oiju, uiju, nosa - sve je tu, pomeano.
Ovo je stanje kada jogin moe da poludi. Ako nema nikog da se pobrine o ovom
stanju, jogin moe poludeti jer se tako mnogo dimenzija sastaje u tako velikoj pometnji i
haosu... U veem je haosu nego to je on ikada bio na povrini, jer je neto novo ulo unutra.
Iz sredita sada nadolaze neka sagledavanja ka njemu, a on ne moe znati da li dolaze
iz znanja koje je sakupljeno iz spisa. Ponekad iznenada osea aham brahamasmi ja sam
Bog. Sada je nemoan da razlikuje da li to dolazi iz Upaniade koju je itao, ili je on sam to
smislio. To je racionalan zakljuak: ja sam deo celine, a celina je Bog, stoga, naravno, ja sam
Bog... bilo da je to logian zakljuak ili to dolazi iz ulnih opaanja...
Zato to se ponekad, kada ste vrlo smireni i vrata ula su ista, ovo oseanje javlja iz
bia i traje. Sluanjem muzike, odjednom ste sve vie i vie ljudsko bie. Ako su vae ui
spremne i ako imate muziku percepciju, odjednom se uzdiete na drugaiju ravan. Vodei
ljubav sa enom vi volite - odjednom, na vrhuncu orgazma, oseate da ste postali bog. To se
moe dogoditi kroz ulna opaanja, to se moe dogoditi kroz razumevanje. To moda dolazi
iz Upaniada, iz spisa koje ste itali, ili moda dolazi iz sredita. A ovek koji je na polovini
ne zna odakle to dolazi. Iz svih pravaca milioni stvari se deavaju - neobine, nepoznate,
poznate. ovek moe biti u pravom neredu.
Zbog toga su nune kole gde mnogo ljudi radi. Jer ovo nisu samo tri take, tri
pojedinosti. Izmeu periferije i sredita ima ih mnogo. kola podrazumeva da mnogo ljudi
mnogih vrsta ive zajedno. Jednostavna kola; ljudi iz prvog razreda su tu, ljudi iz drugog
razreda su tu, iz treeg razreda su tu; osnovne kole, srednje kole, visoke kole, docnije
univerziteta. Savrena kola je od vrtia do univerziteta. Neko postoji tamo na samom cilju, u
sreditu, koji je postao centar kole.
A onda mnogi ljudi, jer oni mogu biti korisni... vi moete pomoi nekome ko je
upravo iza vas. Osoba iz srednje kole moe doi u osnovnu kolu i poduavati. Mali deak iz
osnovne kole moe otii u vrti i pomagati. kola se podrazumeva; od periferije do centra,
postoje mnogi stupnjevi, mnoge pojedinosti. kola znai da mnogo tipova ljudi postoje
zajedno u jakoj harmoniji, kao porodica ba od prvog do poslednjeg, od poetka do samog
kraja, od alfa do omega. Mnogo pomoi je mogue na taj nain, jer vi moete pomoi nekome
320

ko je iza vas. Moete mu rei: Ne budi zabrinut, samo nastavi. To dolazi i ureuje se samo
od sebe. Ne budi previe ukljuen niti upleten u to. Ostani ravnoduan. To dolazi i odlazi neko iskljuivo prua ruku da ti pomogne. Majstor je potreban, koji te moe posmatrati kroz
sve stupnjeve, ba od vrha do same doline, koji ima potpuno opaanje svih mogunosti.
Inae, u ovom stadijumu savitarka samadhia, mnogi polude. Ili, mnogi postanu tako
preplaeni da pobegnu iz centra i ponu da se lepe uz periferiju, jer tamo je barem neka vrsta
reda. Barem nepoznato tamo ne ulazi, strano ne ulazi tamo. Vi ste obaveteni, familijarni;
stranci ne kucaju na vaa vrata.
Inae onaj ko je postigao savitarka samadhi ako se vrati natrag na periferiju, nita
nee razreiti, nikada nee biti opet isti, sada nikada ne moe pripadati periferiji, tako da nije
od velike pomoi. On nikada nee biti deo periferije i bie tamo sve vie i vie pometen,
zbunjen; jer jednom kada ste neto saznali, vi ste saznali. Moete izbegavati, moete zatvarati
svoje oi, ali to je jo tu i lovie vas itavog vaeg ivota.
Ako kole nema i ako tu nema majstora; postaete vrlo problematian sluaj. Svetu vi
ne moete pripadati, trnica za vas nema nikakav smisao; a izvan sveta bojite se da krenete.
Savitarka samadhi je samadhi u kome jogin jo uvek ne moe da razlikuje izmeu
pravog znanja; znanja zasnovanog na reima, i znanja zasnovanog na razumevanju ili
ulnom opaanju; koja sva ostaju u umu u pomeanom stanju.
Nirvitarka samadhi je dosezanje do centra; logika iezava, spisi vie nisu od znaaja,
ulna percepcija vas ne moe zavesti. Kada ste u sreditu, odjednom je sve samooigledno,
istinito. Ovu re treba razumeti - samooigledno. Istine postoje na periferiji, ali one nikada
nisu samooigledne. Neki dokaz je potreban, neko razumevanje je nuno. Ako kaete
neto, morate to dokazati. Ako na periferiji kaete Bog jeste, moraete dokazati to sebi i
drugima. U sreditu Bog samooigledno jeste. Ne treba vam nikakav dokaz. Koji dokaz je
potreban, kada otvorite svoje oi i vidite da se sunce raa? Ali oveku koji je slep potreban je
dokaz. Kakav dokaz vam treba kada ste u ljubavi? Vi znate da to postoji, to je
samooigledno. Drugi mogu zahtevati dokaz. Kako im moete dati ikakav dokaz? ovek u
sreditu postaje dokaz; on ne daje nikakav dokaz. Sve to on zna postaje samooigledno.
To je tako. On nije dospeo do toga kroz zakljuak i razumevanje. To nije logiki zakljuak, on
nije zakljuio, jednostavno to je tako. On je spoznao.
Zbog toga u Upaniadama ne postoje dokazi, kod Patanjalija nema dokaza.
Patanjali jednostavno opisuje, ne daje dokaz. Ovo je razlika: kada ovek zna, on jednostavno
opisuje, a kada ne zna, prvo dokazuje ta je to tako. Oni koji znaju to, jednostavno daju opis
tog nepoznatog. Oni ne daju nikakve dokaze.
Na Zapadu, hrianski sveci su dali dokaze za Boga. Na Istoku, mi se smejemo tome
jer je to smeno. Smeno je da ovek pokuava dokazati Boga. Kako moete dokazati? I kada
dokaete neto kao to je Bog, pozivate ljude da opovrgnu to. Zbog ovih pokuaja hrianskih
svetaca da dokau Boga, itav Zapad je ubrzo stao protiv Boga, jer ljudi uvek mogu
opovrgnuti. Logika je ma sa dve otrice, see na obe strane. Ako ita dokaete, to moe biti
opovrgnuto, moe se dokazivati protiv. Zbog hrianskih svetaca koji su dokazivali Boga,
itav Zapad je postao ateistiki. Na Istoku, nikada nismo pokuavali, nikada nismo davali neki
dokaz. Pogledajte Upaniade, ne postoji nijedan dokaz. One jednostavno kau: Bog postoji.
Ako elite da znate, moete znati. Ako ne elite da znate, to je va izbor. Ali za to ne postoji
dokaz.
To stanje je nirvitarka samadhi, samadhi bez ikakvog rasuivanja. Taj samadhi po
prvi put postaje egzistencijalan. Ali to nije poslednje, krajnje. Jo jedan zavrni korak postoji.
O njemu emo govoriti kasnije.

321

Poglavlje 4
NEOBAZIRANJE NA BIE
4. mart 1975. pre podne u dvorani Buddha
Prvo pitanje:
Rekli ste da se priroda uasava nereda, a nered se u pravo vreme ureuje sam
automatski.
Zato je onda svet uvek bio u haosu i neredu?
Svet nikada nije bio u haosu i neredu, samo um. Svet je sasvim uredan. To nije haos,
to je kosmos. Samo je um uvek u haosu, i uvek e biti u haosu.
Neto treba razumeti: sama priroda uma treba da bude u haosu jer to je prelazna faza.
Od prirode do natprirodnog uma to je samo prelazak, promena. Nijedna prelazna faza ne
moe biti u redu. Kako moe biti u redu, u doslednosti? Kada se kreete od jedne faze do
druge, meufaza e nuno biti u haosu.
Ne postoji nain da se um dovede u red. Kada transcendirate prirodu i kreete se u
natprirodu, promena iz spoljanjeg u unutarnje, promena od materijalnog do duhovnog, nuno
je da bude procep izmeu dvoje kada niste nigde, kada ne pripadate ovom svetu a jo ne
pripadate drugom. To je haos - to treba da bude ostavljeno, a smrt jo nije dostignuta. U
sredini je sve u neredu. A ako ostanete u sredini, uvek ete biti u haosu. Um mora da bude
transcendiran. To nije neto s im treba da se ivi.
To je kao most; mora da se pree, druga obala mora da se dostigne. A vi ste nainili
kuu na mostu. Poeli ste da ivite na mostu. Postali ste vezani za um. Vi ste uhvaeni u
zamku, jer niste nigde. A kako se moete nastaniti na zemlji nedoiji?
Prolost e nastavljati da vas poziva: Vrati se natrag, vrati se natrag do obale koju si
ostavio. Nema povratka natrag jer se ne moete kretati u vremenu unatrag. Postoji samo
jedan put, a to je dalje, napred. Prolost nastavlja da vri jak uticaj na vas, jer ste na mostu, a
ak i prolost izgleda bolja nego biti na mostu. ak i najmanja koliba je bolja nego biti na
mostu. Barem je to kua; niste na putu.
Neprekidno prolost ljudskih bia, animalnost, ima izvesnu privlanost. To kae:
Vraaj se natrag. To kae: Nema odlaska odatle. ivotinja u vama nastavlja da vas
poziva: Doi nazad. A to ima privlanost, jer je to bolje u poreenju s mostom. Inae, ne
moete ii natrag. Svaki korak koji se naini, mora da se poniti. Jednom kada krenete napred,
ne moete ii natrag. Moete negovati snove i traiti svoju energiju, istu energiju koja bi vas
vodila napred.
Inae povratak natrag nije mogu. Kako mladi moe opet postati dete? Kako starac
moe ponovo postati mladi? To nije mogue, ak i ako bioloki jednog dana postane
izvodljivo kada nauka pomogne vaem telu da opet postane mlado. To je mogue, jer ovek je
vrlo otrouman i sposoban, i to moe obmanuti elije tela. Moe im dati novi program i one se
mogu vratiti natrag, ali va um e ostati star. Vae telo moe ostati mlado, ali kako vi moete
postati mladi? Sve to ste iskusili bie s vama. Ne moe se odbaciti natrag. ovek ne moe
nazad. Obala koja je ostavljena naputena je zauvek. Ne moete opet postati ivotinja. Bolje
je napustiti takvu sklonost i zaluenost za povratkom natrag. to pre to ostavite, bolje je.
ovek uiva u stvarima koje mu pruaju oseanje prolosti, animalnosti. Zbog toga seks ima
tako veliku privlanost. Zbog toga se ljudi predaju hrani, nastavljaju da jedu, opsednuti su
hranom. Zbog toga zavist, ljutnja, ljubomora, mrnja imaju privlanost; oni pripadaju
animalnom kraljevstvu. Postoji obala koju ste napustili, obala animalnog kraljevstva, a postoji
druga obala do koje jo niste stigli, ak ni u svojim snovima - kraljevstvo boje. Izmeu ova
dva, vi stojite u umu. Ne moete se vratiti natrag. Teko je kretati se i napred, jer prolost vas
vue a budunost ostaje nepoznata, nejasna, slina izmaglici. Drugu obalu ne moete videti,
nije vidljiva, ali ne zato to je mnogo daleko. Obala koju ste ostavili jeste vidljiva. Druga
obala kojoj se pribliavate je nevidljiva po samoj svojoj prirodi - ne to je vrlo daleko; zbog
322

toga to je nevidljiva. ak i kada dospete do nje, ostae nevidljiva. Takva je njena priroda.
ivotinja je previe vidljiva. Gde je Bog? Da li je neko ikada video Boga? Niko. Nije
u pitanju vae vienje ili nevienje. Bog je nevidljivost, ba nesaznatljivost, sama
neshvatljivost. Oni koji su ga dostigli takoe ga nisu videli, a postigli su!
Zato to Bog ne moe biti jedan objekat. On je najdublji ponor vaeg vlastitog bia.
Kako vi to moete videti? Obala koju ste ostavili je u spoljanjem svetu, a obala kojoj se
pribliavate je u unutarnjem svetu. Obala koju ste ostavili bila je objektivna; obala kojoj se
pribliavate je subjektivna. To je ba subjektivnost vaeg bia. Ne moete ga opredmetiti. Ne
moete ga videti. To nije nita to se moe svesti na jedan objekat i to se moe videti. To je
vidilac, ne vieno. To je saznavalac, ne znano. To ste vi u najdubljoj sri vaeg bia i
postojanja.
Um me moe ii natrag, a ne moe ni shvatiti gde da ide napred. On ostaje u haosu,
uvek iupan iz korena, uvek se kreui, neznajui gde, uvek napredujui. Um je u potrazi.
Samo onda kada se cilj postigne, traganje iezava.
Zapamtite: pogledajte svet; on je kosmos. Sunce se raa svakog jutra, bez prekida,
nepogreivo. No sledi dan, a dan sledi no. A na nonom nebu, milioni i milioni zvezda
kreu se na svojim stazama. Sezone slede jedna drugu. Ako ovek nije tu, biva li haos? Sve
ide kako treba; okean e nastaviti da hui a nebo e nastavljati da se puni oblacima. Kie e
padati, zima, leto sve e se kretati u savrenom kruenju. Nema nigde haosa izuzev u vama,
jer priroda je ureena svuda, gde god jeste. Priroda ne napreduje nigde. U prirodi ne postoji
evolucija. U Bogu takoe nema evolucije. Priroda je srena u svojoj nesvesnosti, a Bog je
blaen u svojoj svesnosti.
Vi ste u nevolji izmeu to dvoje. Napeti ste. Niti ste nesvesni, niti ste svesni - ba
lebdite kao avet. Nigde niste usidreni. Bez ikakvog korenja, bez ikakvog doma, kako um
moe biti spokojan? On traga, pipa - ne nalazi nita. Onda postajete vie i vie izigrani, vie i
vie frustrirani, vie i vie razdraeni. ta vam se dogaa? Vi ste uspaljeni. Ovo e se
produiti dok ne nauite neto to vas moe osloboditi uma, to moe isprazniti um.
Zato postoji meditacija. Meditacija je nain oslobaanja vaeg bia od uma,
odbacivanja uma, premetanja s mosta, kretanja u nepoznato, preduzimanje skoka u
nepoznato. Zbog toga ja kaem ne raunajte, jer prorauni su od uma. Zbog toga kaem da
duhovno traganje ne ide korak po korak, duhovna potraga je iznenadan skok. To je hrabrost,
nije proraun. To nije intelekt, jer intelekt je deo uma. To je vie iz srca.
to dublje idete, vie ete oseati da je to ak izvan srca. Nije to ni od miljenja niti od
oseanja. To je dublje i potpunije, egzistencijalnije od oboje. Kada jednom ponete delovati
da biste postigli ne-um, samo onda e se ubrzo mir nastaniti u vama. Uskoro mir e se
spustiti, i muzika e se uti - muzika nepoznatog, muzika neiskazanog. Onda je sve opet u
redu. To je prolaz kroz um, i mora tako biti jer vi odbacujete prolost gde ste bili nastanjeni i
ukorenjeni, i kreete se u novu budunost gde ete opet biti nastanjeni i ukorenjeni.
Inae ovek je u sredini. ovek nije bivanje, ovek je kretanje, prolaenje. ovek nije
neto; ovek je samo putovanje; ue razapeto izmeu prirode i natprirode. Zbog toga je on
napet. Ako ostanete ljudsko bie, ostaete napeti. Ili morate pasti na nivo ispod ljudskog, ili
morate uzdignuti sebe do nivoa iznad ljudskog.
Samo oveanstvo je u haosu. Pogledajte prirodu - vrane graku, vrapci cvrkuu, i sve
je savreno. U prirodi ne postoji problem. Problem nastaje s ljudskim umom, i problemi se
reavaju kada se ljudski um rastvori. Stoga ne pokuavajte da reite problem ivota pomou
samog uma. To se ne moe uraditi. To je najbesmislenija stvar koju ovek moe uiniti.
Shvatite da je um most - obratite panju na to. On nije vean, on je trenutan.
To je ba kao kada promenite kuu; nastanjeni ste bili u staroj kui, sve je bilo na
svom mestu. Onda ste promenili kuu, docnije nametaj, zatim tkanine, posle toga stvari...
Sve to je bilo ureeno preureeno je, i selite se u novu kuu. Sve je u haosu. Morate
organizovati to opet. Kada menjate kuu, kuu u kojoj ste uvek iveli, a do druge kue jo
niste stigli, vi ste upravo na putu u kamionu sa svim vaim prtljagom.
To je ono ta je um; on nije kua. On je samo put koji treba proi. A jednom kada
razumete ovo, neto izvan je prodrlo u vas. Razumevanje je s one strane; nije iz uma. Znanje
323

je od uma. Razumevanje nije iz uma. Posmatrajte zato ste u haosu i izvesno razumevanje e
zapoeti da se javlja u vama.
Drugo pitanje:
Posle nekoliko godina rada sa proiavajuim tehnikama, oseam da mi dolazi vea
unutranja harmonija, ravnotea i usredsreenost. Ali vi ste rekli da se pre ulaska u zavrni
stepen samadhia prolazi kroz veliki haos.
Kako u znati da sam zavrio sa haotinom etapom?
Prvo, stotinama ivota vi ste iveli u haosu. To nije nita novo. To je vrlo staro.
Drugo, dinamine metode meditacije, koje imaju katarzu kao svoju osnovu, doputaju da se
sav haos izbaci iz vas. U tome je lepota tih tehnika. Ne moete sedeti mirno, ve moete vrlo
lako raditi dinaminu ili haotinu meditaciju. Jednom kada se haos izbaci, mir zapoinje da
vam se dogaa. Onda moete sedeti smireno. Ako se ispravno radi, neprekidno radi, onda e
katarzike tehnike meditacije jednostavno rastvoriti sav va haos u spoljanjem svetu. Neete
morati da proete kroz ludi stadijum. U tome je lepota ovih tehnika. Ludost je ve odbaena.
To je ugraeno unutra u tehnici.
Ali ako budete sedeli smireno Patanjali e preporuiti... Patanjali nema
proiavajue metode; izgleda da u njegovo vreme nisu bile potrebne. Ljudi su prirodno bili
vrlo tihi, smireni, primitivni. Um jo nije delovao previe. Ljudi su spavali dobro, iveli su
kao ivotinje. Nisu mnogo razmiljali, logino, racionalno... vie usredsreeni u srcu, kao to
su ak i danas primitivni ljudi. A ivot je bio takav da je automatski dozvoljavao mnoge
katarze.
Na primer, drvosea ne mora da ima nikakve metode katarze; jer ba seenjem drvea
se izbacuju svi njegovi ubilaki instinkti. Seenje drveta je ubijanje stabala. Kamenorescu nije
potrebna proiavajua meditacija. Celog dana on to radi. Ali kod modernog oveka stvari su
se promenile. Sada ivite u takvoj udobnosti da ne postoji mogunost bilo kakve katarze u
vaem ivotu, izuzev da ludaki vozite.
Zbog toga na Zapadu vie ljudi umire svake godine kroz saobraajne nesree nego od
iega drugog. To je najvea bolest. Ni od raka niti od tuberkuloze... nijedna druga bolest ne
uzima takav danak od ivota kao vonja kola. U drugom svetskom ratu, u jednoj godini umrli
su milioni ljudi. Vie ljudi umire u svetu upravo od ludih vozaa.
Moda ste primetili, ako ste voza, da kad god ste ljuti vozite brzo. Nastavljate da
dajete gas, jednostavno zaboravljate na konicu. Kada ste vrlo pakosni, razdraeni, kola
postaju sredstvo izraavanja. Inae ivite u takvoj udobnosti, pre svega radei sve manje i
manje telom, ivei vie i vie umom.
Oni koji znaju o dubljim centrima mozga, kau da ljudi koji rade svojim rukama imaju
manje briga, uznemirenosti, manje napetosti; oni spavaju dobro. Zato to su vae ruke
povezane s najdubljim umom, s najdubljim centrima u mozgu... vaa desna ruka s levim
(delom) mozga, a leva ruka s desnim. Kada radite rukama, energija tee iz glave u ruke i
izbacuje se. Ljudima koji rade svojim rukama ne treba proienje. Meutim, ljudima koji
rade svojim glavama treba mnogo proienja jer akumuliraju mnogo energije, a ne postoji
put u njihovom telu, nema otvora da ona izae napolje. Ona nastavlja da se kree u umu; um
poludi.
Inae u naoj kulturi i drutvu - u kancelariji, u fabrici, na trnici - ljudi koji rade s
glavama poznati su kao glavni, glavni slubenik, glavni nadzornik; a ljudi koji rade rukama
poznati su kao ruke (posluga),112 osueni. Sama re ruke postala je za osudu.
Kada je Patanjali radio na ovim sutrama, svet je bio potpuno drugaiji. Ljudi su bili
ruke. Nije bilo naroite potrebe za proienjem. Sam ivot je bio proiavajui. Onda su oni
mogli sedeti vrlo lako. Ali vi ne moete sedeti. Otuda sam ja izumeo proiavajue metode.
Samo posle njih moete sedeti mirno, ne pre.

112

Hands znai ljudstvo od rei hand, ruka.

324

Posle nekoliko godina rada s proiavajuim tehnikama, oseam dubok unutranji

sklad, ravnoteu, deava mi se usredsreenost.
Dakle ne stvarajte nevolju; pustite da se to dogodi. Sada um eprka svoj vlastiti nos.
Um kae: Kako to moe da se desi? Prvo moram proi kroz haos. Ova ideja moe stvoriti
haos. Ovo je bilo moje zapaanje: ljudi eznu za mirom, a kada pone da se deava, ne mogu
verovati to. Dobro je biti iskren. To je previe dobro da bi bilo istinito. Naroito ljudi koji su
uvek krivili osuivali sebe ne mogu verovati da se to njima deava: Nemogue! To se moda
deavalo Buddhi ili Isusu, ali meni? Ne, to nije mogue. Oni mi dolaze; tako su mnogo
uznemireni mirom, da se deava: Da li je to istina, ili ja to zamiljam? ak i ako je to
mata, to je bolje nego zamiljanje ljutnje, to je bolje nego zamiljanje seksa, poude.
Ja vam kaem, niko ne moe zamisliti tiinu. Imaginaciji treba neka forma; tiina
nema formu. Imaginacija oznaava razmiljanje u slikama, a mir nema lik. Vi to ne moete
zamisliti. Ne postoji mogunost. Ne moete zamisliti prosvetljenje, ne moete zamisliti satori,
samadhi, mir, ne. Imaginaciji treba neka osnova, neka forma, a tiina je bezoblina, neopisiva.
Niko nikada nije naslikao sliku toga; niko to ne moe naslikati. Niko nije odredio lik toga;
niko ne moe to uiniti.
Ne moete zamisliti tiinu. Um se igra trikovima. Um e rei: To mora biti
imaginacija. Kako to vama moe biti mogue, tako glupi kakvi ste, a tiina da vam se desi?! mora biti da zamiljate. Ili, Ovaj momak Osho vas je hipnotisao. Mora da ste negde
obmanuti. Ne stvarajte takve probleme. ivot ima dovoljno problema. Kada se tiina dogaa,
uivajte u njoj, slavite je. To znai da su haotine sile izbaene van. Um igra svoju poslednju
igru. On igra do samog kraja, na samom kraju on nastavlja da se igra. U zadnjem momentu
prosvetljenja, koje e se upravo dogoditi, um onda takoe igra zadnji, jer to je poslednja bitka.
Ne brinite oko toga, da li je to realno ili nerealno, ili, da li e haos nastupiti posle toga
ili ne. Jer razmiljajui na ovaj nain vi ste ve dovedeni u haos, a to je vaa ideja koja stvara
haos. A kada je on stvoren, um e rei: Dakle uj, govorio sam ti ranije.
To je vrlo samoispunjavajue. Prvo vam daje seme, a kada ono proklija um kae,
Gledaj, govorio sam ti blagovremeno da si obmanut. Onda je haos nastupio, a njega je
donela ideja. Stoga zato brinuti o budunosti, bilo da e haos tek doi ili ne, ili bilo da je
proao ili ne? Upravo ovog momenta vi ste smireni - zato ne biste to slavili? A ja u vam
rei: ako slavite, to raste.
U ovom svetu svesnosti, nita nije tako korisno kao proslavljanje. Proslavljanje je
slino zalivanju biljke. Briga je upravo suprotna od slavljenja; to je kao seenje korenja.
Oseajte sreu! Pleite u vaem miru - ovog momenta je prisutan - to je dovoljno. Zato traiti
vie? Sutra e se brinuti o sebi. Ovog momenta je previe; zato ne iveti to, slaviti to, deliti
to, uivati to? Neka to postane pesma, ples, poezija; neka to bude kreativno. Neka vaa tiina
bude kreativna; uinite neto s njom.
Milioni stvari su mogue jer nita nije kreativnije od tiine. Nije potrebno da postanete
veliki slikar, svetski poznati, Pikaso. Nije potrebno da postanete Henri Mur; nije nuno da
postanete veliki pesnik. Ove ambicije da se bude veliki su iz uma, nisu iz tiine. Na va
vlastiti nain, ma koliko beznaajan, slikajte. Na va vlastiti nain, ma koliko neznatan,
stvarajte haiku. Na va vlastiti nain, ma koliko mali, pevajte pesmu, pleite malo,
proslavljajte i nai ete da sledei momenat donosi vie mira. Jednom kada znate da to vie
slavite, vie vam se daje, vie delite - vie postajete sposobni da primate tiinu. Svakog
momenta ona nastavlja da raste, postaje sve vea. Sledei trenutak se uvek raa iz ovog
trenutka, stoga zato brinuti o njemu? Ako je ovaj trenutak smiren, kako sledei moe biti
haos? Odakle e on doi? On e biti roen iz ovog trenutka. Ako sam srean ovog trenutka,
kako sledeeg trenutka mogu biti nesrean?
Ako elite sledeeg trenutka da budete nesreni, moraete da postanete nesreni u
ovom trenutku, jer iz ove nesrenosti, nesrenost se raa. ta god elite da anjete u sledeem
trenutku, moraete da posadite odmah sada. Jednom kada se briga dozvoli i ponete da mislite
da e haos doi, to e doi; vi ste ga ve privukli. Sada ete morati to da uberete; to je ve
dolo. Nije potrebno da ekate sledei trenutak; ono je ve tu.
325

Zapamtite ovo, ovo je zaista neto neobino: kada ste tuni nikada ne mislite da to
moe biti imaginarno. Nikada nisam naiao na oveka koji je tuan, i koji mi je rekao da je to
potpuno imaginarno, uobraeno. Tuga je savreno realna. A srea? Odmah neto krene
nepravilno i ponete misliti: Moda je to uobraeno. Kad god ste napeti, nikada ne mislite
da je to uobraeno. Ako biste mogli misliti da su vae napetosti i muke imaginarne, one bi
iezle. A ako mislite da je vaa tiina i srea imaginarna, ona e ieznuti.
Sve to se uzme kao realno, postaje realno. Sve to se uzme kao nerealno, postaje
nerealno. Vi ste tvorac itavog svog sveta oko vas; zapamtite to. Tako je retko postizanje
trenutka sree, blaenstva - ne gubite ga u miljenju. Ali ako ne radite nita, mogunost za
brigu je tu. Ako ne radite nita... ako ne pleete, ako ne pevate, ako ne delite, mogunost
postoji. Ista energija koja bi bila kreativna stvorie brigu. Poee unutra da stvara napetosti.
Energija mora da bude kreativna. Ako je ne koristite za sreu, ista energija e biti
koriena za nesreu. A za nesreu imate tako duboko ukorenjene navike, tok energije je vrlo
labav i prirodan. Za nesreu je to jedan teak zadatak. Dakle za nekoliko dana moraete biti
konstantno svesni, a kad god postoji trenutak, pustite da vas zahvati, da vas zaposedne, i
uivajte u takvoj totalnosti... kako sledei trenutak moe biti drugaiji? Odakle e biti razliit?
Odakle e to doi?
Vae vreme se stvara unutar vas. Vae vreme nije moje vreme. Postoje toliko mnogo
vremena paralelno koliko ima umova. Ne postoji jedno vreme. Ako bi postojalo jedno vreme,
onda bi bilo tekoe. Onda usred itave ljudske vrste u patnji, niko ne bi postao Buddha, jer
mi pripadamo istom vremenu. Ne, ono nije isto. Moje vreme dolazi od mene - to je moj
kriterijum. Ako je ovaj trenutak lep, sledei trenutak e se roditi lepi - to je moje vreme. Ako
je ovaj trenutak tuan za vas, onda tuniji trenutak se raa iz vas - to je vae vreme. Milioni
linija vremena postoje paralelno. Ima samo nekoliko ljudi koji postoje bez vremena - oni koji
su postigli stanje ne-uma. Oni nemaju vreme, jer ne razmiljaju o prolosti; ona je nestala;
dakle samo budale misle o tome. Kada neto proe, prolo je.
Postoji budistika mantra, gate, gate paragate - swaha, koja znai: otiao, otiao,
sasvim otiao; neka ode u vatru. Prolost je otila, budunost jo nije dola. Zato brinuti o
tome? Kada ona doe, mi emo znati. Biete ovde da je sretnete, stoga zato brinuti o tome.
to je otilo, otilo je, to nije dolo, jo nije dolo. Samo ovaj trenutak je preostao, ist, jake
energije. ivite ga. Ako je on tiina, mir; budite zahvalni. Ako je on blaenstvo, zahvalite
Bogu, imajte poverenje u to. Ako moete imati poverenje on e rasti. Ako sumnjate, ve ste
ga otrovali.
Tree pitanje:
Rekli ste da e sva injenja s nae strane kreirati vie problema, a mi treba da
posmatramo, ekamo, opustimo se i pustimo da se stvari ree same.
Onda kako je joga prepuna stotinama tehnika i vebi?
Zbog vas! To nije zbog Patanjalija, to je zbog vas. Ne moete verovati da vam se
najvie moe dogoditi bez ikakvog rada s vae strane - ne moete verovati! Vama treba da
neto radite. Ba kao to detetu trebaju igrake da se igra s njima. A zato to ne moete
verovati da je Bog tako lagan i da je zaista neposredno mogu, tehnike su morale biti
izmiljene. Ove tehnike vas nee voditi do Boga. Ove tehnike vam nee pomoi da dostignete
najvie. ta e onda uiniti? Jednostavno e vam pokazati vau nerazumnost i jednog dana,
iznenada shvativi ta radite, tehnike otpadaju i Bog je tu. Bog je uvek bio tu. To je zbog vas;
vi zahtevate.
Ljudi mi dolaze, i ako im ja kaem da nije potrebno nita da ine, oni kau: Ipak...
jo neto. Barem neku mantru mi moete dati, tako da je moemo pevati. Kau: Nemogue
je samo sedeti mirno - moramo neto raditi. Dakle, ta da se ini s takvim ljudima? Ako im
ja kaem: Sedite smireno, oni ne mogu sedeti. Onda neto proizvoljno mora da se izmisli.
Ja im dam neto da rade. Radei to barem e biti zauzeti nekoliko sati. Sedee radei Ram,
Ram, Ram. Barem uz pomo te mantre nee nikome naneti neko zlo. Sedee; nee moi da
ine neku tetu. Vrei ovo Ram, Ram, Ram neprekidno, jednog dana e shvatiti ta rade.
326

Jedan zen majstor je otiao kod svog sledbenika. Sledbenik je zaista bio istinski
tragalac, neprekidno je radio meditaciju i dostigao je poslednju taku gde meditacija mora da
se napusti. Sve tehnike mora da se ostave. One su samo igrake, jer ne moete biti bez
igraaka. One su vam dodate u nadi da ete jednog dana shvatiti da su ba igrake. Sami ete
ih odbaciti i sedeete smireno.
Majstor je otiao zato to je nastupio pravi trenutak, a sledbenik je sedeo nastavljajui
svoje pevanje mantre. Postao je obuzet time. Nije mogao to da ostavi. To je ba kao kada
odnekuda naie odreeni stih pesme koji nastavlja de se odvija u umu. ak i ako elite da ga
ostavite, ne moete ga izbaciti. On prebiva unutra; izlazi opet i opet. To nije nita to ne znate.
Kada osoba koristi mantru godinama, gotovo je nemogue odbaciti je - to postaje sama
njegova sr - ne moe to uiniti ak ni u spavanju. Dok spava moete videti kako njene usne
rade Ram, Ram, Ram. To je kao struja ispod povrine. Naravno to je igraka, meca, ali postaje
tako mnogo bliska da se dete ne moe uspavati bez nje.
Majstor je priao i seo ispred uenika, koji je sedeo slino Budi, radei svoju mantru.
Majstor je uzeo ciglu i poeo da je trlja po kamenu: grrr, grrr, grrr. Nastavljao je da radi s tim
kao s mantrom. Uenik se prvo opirao iskuenju da pogleda ko mu pravi smetnju, ali to se
nastavilo dalje i dalje; sati su prolazili. Uenik je otvorio oi i rekao: ta radite? Majstor je
odgovorio: Pokuavam da izglaam ovu ciglu, da napravim ogledalo od nje. Uenik je
rekao: Vi ste glupi. Nikada nisam pomislio da vi, ovek koji ima reputaciju prosvetljenog,
treba da radi takvu besmislenu stvar. Cigla nikada nee postati ogledalo, koliko god da je
marljivo trljate na kamenu. Ona moe potpuno da iezne, ali nee postati ogledalo. Prestanite
s tom besmislicom! Majstor se nasmejao i rekao: Takoe ti prestani, jer koliko god da trlja
ciglu uma, nikada nee postati unutarnje Sopstvo. Ono moe da se polira i polira i polira, ali
jo uvek nee postati tvoja unutarnja realnost.
Um mora da bude ostavljen. Meditacije i tehnike su trikovi za to ostavljanje, a onda
meditacija takoe mora da se ostavi. Inae, ona postaje va um. To je ba kao da postoji trn u
vaoj nozi, a vi uzimate drugi trn da izvadi prvi trn iz noge. Drugi trn pomae, ali je isto toliko
trn kao prvi. Drugi nije cvet. A kada prvi treba da se izvadi uz pomo drugog, ta ete uraditi?
Kad stavite drugi (trn) u ranu, jer to toliko pomae, da li je taj trn tako sjajan da ga morate
oboavati? Hoete li oboavati drugi trn? Ne, baciete oba zajedno.
Ovo treba da se zapamti: um je trn; sve tehnike su trnovi koji treba da izvade prvi trn.
Meditacija je takoe trn. Kada je prvi trn izvaen, onda oba treba da se bace. tavie, ako za
jedan trenutak to ne uradite, drugi trn e biti na mesto prvog, i vi ete biti u istoj nevolji.
Zbog toga je nuan majstor koji vam moe rei: Sada je pravi trenutak. Ostavite ovu
meditaciju i ovaj besmisleni posao. Dok meditacija ne iezne, meditacija nije dostignuta.
Kada meditacija postane beskorisna, samo onda ste po prvi put postali meditant. Tehnike su
bile izmiljene za vas jer ste ve imali trn. Ve je trn tu. Neki izum je potreban da ga izvadi
van. Ali uvek zapamtite, nikada ne zaboravite, drugi trn je isto toliko trn kao i prvi, oba treba
da se odbace.
Zbog toga je tolika vanost data majstoru i da se ivi s majstorom, jer neete moi da
znate. Kada se um ostavi meditacijom, odmah meditacija postaje um i vi ste opet opsednuti. U
neopsednutom stanju, kada nema ni uma ni meditacije, u tom stanju totalno nezauzetom od
uma, najvie se deava - nikada ranije.
Dogodilo se da je veliki zen majstor, pre nego to je postao prosvetljen i nije postao
zen majstor traei i istraujui, otiao kod svog majstora, a majstor je uvek govorio ljudima:
Meditirajte vie, meditirajte vie. Ko god da doe dobie isti savet: Meditiraj vie, unesi
vie energije u to. Tako je taj uenik uradio sve to je mogao uraditi. On je zaista sprovodio
meditaciju onoliko potpuno koliko ljudsko bie moe initi. Otiao je da vidi majstora;
majstor je slegnuo ramenima videvi ga, njegovo lice nije bilo sreno. Uenik je pitao: U
emu je stvar? Ako kaete da radim vie, ja u pokuati. Meutim, zato tako tuno gledate u
mene? Da li oseate da sam beznadean sluaj? Majstor je odgovorio: Ne, ba obrnuto - ti
radi previe. Radi malo manje. Ti si u celini previe ispunjen meditacijom i zenom. Ba malo
manje (meditacije) e delovati.
ovek moe biti opsednut meditacijom, a opsesija je problem. Vi ste bili opsednuti
327

novcem, sada ste opsednuti meditacijom. Novac nije problem, opsesija je problem. Bili ste
opsednuti tritem, sada ste opsednuti Bogom. Trite nije problem... ve opsesija. ovek
treba da bude nevezan i prirodan, neopsednut ni sa im, ni s umom niti s meditacijom. Samo
onda, nevezan, neopsednut, kada jednostavno teete, najvie vam se deava.
etvrto pitanje:
Vi govorite o ljubavi i kako je dobro meditirati na njoj, ali strah je mnogo blii mojoj
realnosti. Hoete li nam govoriti o strahu i kakav odnos treba da imamo prema njemu?
Prva stvar: strah je druga strana ljubavi. Ako ste u ljubavi, strah iezava. Ako niste u
ljubavi, strah se javlja, ogroman strah. Samo su ljubavnici neustraivi. Samo u trenutku
duboke ljubavi nema straha. U trenutku duboke ljubavi, egzistencija postaje dom - vie niste
stranac, niste autsajder, vi ste prihvaeni. Ako ste makar prihvaeni od jednog ljudskog bia,
neto se u dubini otvara - pojava slina cvetu u najdubljem biu. Prihvaeni ste od nekog,
vrednovani ste; niste besplodni, nekorisni. Vi imate znaaj, znaenje. Ako u vaem ivotu ne
postoji ljubav, onda ete postati uplaeni. Onda e biti svuda straha, jer svuda ima neprijatelja,
nema prijatelja, a itava egzistencija izgleda da je daleka, strana; izgleda da ste sluajni,
neukorenjeni, niste kod kue. ak i jedno ljudsko bie moe vam dati tako dubok oseaj
pripadanja u ljubavi, ta tek da mislite o tome kada osoba stigne do molitve?
Molitva je najvia ljubav; ljubav sa totalnou, sa celinom. Oni koji nisu voleli ne
mogu stii do molitve. Ljubav je prvi korak, a molitva poslednji. Molitva oznaava da volite
celinu i celina voli vas. Kada se od jedne individue vama moe dogoditi tako veliki procvat,
ta da se misli o tome kada se oseti da vas voli celina? Molitva je kad vi volite Boga, i Bog
voli vas. Ako ljubav i molitva nisu u vaem ivotu, onda samo strah...
Stoga strah je u stvari odsustvo ljubavi. Ako je za vas strah problem, to mi pokazuje
da traite na pogrenoj strani. Ljubav treba da bude problem, ne strah. Ako je strah problem,
to znai da treba da traite ljubav. Ako je strah problem, problem ste zapravo vi; treba da
budete s vie ljubavi, tako da neko moe biti s vie ljubavi prema vama. Treba da budete vie
otvoreni prema ljubavi.
Meutim to je nevolja; kada ste u strahu vi ste zatvoreni. Zapoinjete da se oseate
tako bojaljivo da prestajete da se kreete prema ljudskom biu. Vi biste eleli da budete
sami. Kad god ima nekoga vi se oseate nervozno, jer drugi izgleda kao neprijatelj. Ako ste
tako mnogo opsednuti strahom, to je izopaeni krug. Odsustvo ljubavi stvara u vama strah, a
sada, zbog straha postajete zatvoreni. Postajete kao zatvorena elija bez prozora, jer se bojite
da neko moe doi kroz prozor, a ima svuda neprijatelja... bojite se da otvorite vrata, jer kada
otvorite vrata sve je mogue. Dakle kada kucate i na vlastita vrata, vi nemate poverenje.
Onaj ko je duboko ukorenjen u strahu uvek se plai da se zaljubi, jer onda vrata srca e
biti otvorena i drugi e ui u vas, a drugi je neprijatelj. Sartr kae: Drugi je pakao.
Ljubavnici su upoznali drugu realnost; drugi je nebo, sam raj. Sartr mora da je iveo u
duboko ukorenjenom strahu, bolu, uznemirenosti. On je postao jako uticajan na Zapadu. U
stvari on se treba izbegavati kao bolest, opasna bolest. Ali on privlai jer ta god da kae,
mnogi ljudi oseaju isto u svom vlastitom ivotu. To je privlano. Depresija, alost, muka,
strah; to su njegove teme, teme celog pokreta egzistencijalizma. Ljudi oseaju da su to njihovi
problemi. A kada ja govorim o ljubavi, naravno vi oseate da to nije va problem; strah je va
problem. Ali ja bih eleo da vam kaem da je ljubav va problem, ne strah.
To je ba ovako: kua je mrana i govorim o svetlu, a vi kaete: Vi nastavljate da
govorite o svetlu. Bolje bi bilo ako biste govorili o mraku, jer mrak je na problem. Kua je
ispunjena mrakom. Svetlo nije na problem. Razumete li ta govorite? Ako je mrak va
problem, govorenje o tami nee pomoi. Ako je mrak va problem, nita se ne moe uraditi s
mrakom direktno. Ne moete ga izbaciti, ne moete ga izgurati, ne moete ga odstraniti. Tama
je izvesno odsustvo. Nita se ne moe uraditi s njom direktno. Ako morate uiniti neto,
morate uiniti neto sa svetlom, ne s tamom.
Dajte vie panje svetlu - kako da naete svetlo, kako da stvorite svetlo, kako da
zapalite sveu u kui. A onda odjednom nema tame.
328

Zapamtite, ljubav je problem, nikada strah. Vi gledate na pogrenu stranu. Moete

gledati na pogrenu stranu za mnogo ivota i neete moi da reite. Uvek se setite da odsustvo
nee napraviti problem, jer nita se s tim ne moe uiniti. Samo prisustvo e napraviti
problem, jer onda neto moe da se uini i to moe da se rei.
Ako se oseti strah, onda je ljubav problem. Postanite vie zaljubljeni, postanite
ljubazniji. Nainite nekoliko koraka prema drugom. Zato to je svako u strahu, ne samo vi. Vi
oekujete nekoga da vam doe i da vas voli. Moete ekati zauvek, jer drugi se takoe plai.
A ljudi koji su uplaeni postaju apsolutno uplaeni jedne stvari, a to je strah da budu odbaeni.
Ako nastavim da kucam na vaa vrata, mogunost je da moete odbiti. Odbijanje e postati
rana, stoga je bolje ne ii. Bolje je ostati sam. Bolje je kretati se sam, a ne uplitati se s drugim,
jer drugi vas moe odbiti. Onog momenta kada vi pristupite i uzmete inicijativu prema
ljubavi, prvi strah dolazi da li e vas drugi prihvatiti ili odbiti. Mogunost postoji, on moe da
odbije, ili da ona odbije.
Zbog toga ene nikada ne preduzimaju korak; one su vie plaljive. One uvek ekaju
na mukarca - on treba da prie. One uvek kod sebe dre mogunost odbijanja ili prihvatanja.
Nikada ne daju mogunost drugom jer se vie plae nego mukarci. Da, mnoge ene
jednostavno ekaju itavog svog ivota. Niko ne dolazi da pokuca na njihova vrata, jer osoba
koja se boji, na izvestan nain postaje tako zatvorena da odbija ljude. Upravo s pristupanjem
blie, uplaena osoba iri takve vibracije svuda okolo, da svako ko joj se priblii bude
odbijen. Uplaena osoba poinje da se kree; ak i u pokretima...
Vi govorite eni - ako na izvestan nain oseate ljubav i naklonost prema njoj, vi biste
eleli ba budete blii i blii. Vi biste eleli da stojite blizu i razgovarate. Meutim pogledajte
telo, zato to telo ima svoj vlastiti jezik; ena e se naginjati natrag, neznajui, ili e se
jednostavno udaljavati natrag. Vi se pribliavate, a ona se povlai natrag. Ili, ako ne postoji
mogunost, postoji zid, ona e se nagnuti prema zidu. Ne naginjui se napred ona pokazuje
Odlazi. Ona kae: Ne pribliavaj mi se. Ljudi sede, ljudi hodaju - vi posmatrate. Ima
ljudi koji jednostavno odbijaju svakoga; ko god doe blie, oni se plae. A strah je energija
ista kao ljubav, ali negativna energija. ovek koji osea ljubav iskri, ubori pozitivnom
energijom. Kada pristupite blie, kao da vas magnet privlai, eleli biste da budete s tom
osobom.
Ako je strah va problem, onda mislite o vaoj linosti, posmatrajte je. Mora da ste
zatvorili svoja vrata za ljubav, to je sve. Otvorite ova vrata. Naravno, postoji mogunost da
budete odbijeni. Ali zato biste se bojali? Drugi moe samo rei 'ne'. Pedeset posto postoji
mogunost za 'ne', ali samo zbog pedeset procenata 'ne', vi birate sto posto ivota bez ljubavi.
Mogunost postoji, ali zato brinuti? Ima tako mnogo ljudi. Ako jedan kae ne, ne
primajte to kao povredu, ne primajte to kao bol. Jednostavno uzmite to - kao da se nije
dogodilo. Jednostavno primite to - drugoj osobi se nije dopadalo da ide s vama. Niste
odgovarali drugoj osobi. Vi ste razliiti tipovi. On ili ona nije zaista kazala vama 'ne'; to nije
lino. Vi niste odgovarali, krenite dalje. To je dobro to je osoba rekla 'ne', jer ako ne
odgovarate osobi a ona kae 'da', onda biste bili u pravoj nevolji. Vi ne znate - drugi je zatitio
itav va ivot od problema! Zahvalite se njemu ili njoj i krenite napred, jer svako ne moe
odgovarati svakome.
Svaka individua je tako jedinstvena da je zapravo vrlo teko nai pravu osobu da vam
odgovara. U boljem svetu, nekad u budunosti, ljudi e imati vie pokretljivosti, tako da e
moi da se bore za pravu enu i pravog oveka za sebe. Ne bojte se injenja greaka, jer ako
se bojite da pravite greke neete se kretati uopte, propustiete itav ivot. Bolje je pogreiti
nego ne raditi. Bolje je biti odbijen nego jednostavno da ostanete sami sa sobom, uplaeni i ne
preduzimajui nikakvu inicijativu - jer odbijanje donosi pozitivnost i prihvatanje; to je druga
strana prihvatanja.
Ako neko odbije, neko e prihvatiti. ovek mora da nastavi da se kree i trai pravu
osobu. Kada se prava osoba sretne, neto klikne. Oni su stvoreni jedno za drugo. Oni
odgovaraju jedno drugom. Ne da tu nee biti konflikta, ne da nee bi momenata mrnje i
borbe, ne. Ako je ljubav iva, takoe nee biti konflikta. Ponekad e takoe biti momenata
ljutnje. Ovo jednostavno pokazuje da je ljubav jedan ivi fenomen. Nekada tuga ... jer kad
329

god srea postoji, nuno je da tuga bude tu.

Samo u braku nema alosti, jer takoe nema ni sree. ovek jednostavno tolerie - to
je sporazum, to je rukovoena pojava. Kada se stvarno kreete u ivotu, onda je takoe ljutnja
tu. Ali kada volite osobu vi prihvatate ljutnju. Kada volite osobu vi takoe prihvatanje njenu
ili njegovu tugu. Ponekad se udaljite upravo da biste opet prili blie. U stvari, postoji duboki
mehanizam; ljubavnici se bore da se zaljube opet i opet, tako da stalno mogu imati male
medene mesece. Ne plaite se ljubavi. Postoji samo jedna stvar koje ovek treba da se plai, a
to je strah. Plaite se straha i niega drugog jer strah osakati. To je otrovno, to je
samoubistveno. Pokrenite se! Iskoite iz toga! Uinite ta god elite, ali nemojte se izmiriti sa
strahom jer to je negativna situacija. A ako vam nedostaje ljubav...
Za mene, ljubav nije veliki problem jer ja unapred gledam dalje nego vi. Ako vam
nedostaje ljubav nee vam poi za rukom molitva, a to je za mene pravi problem. Za vas to
moda jo nije problem, jer ako je strah problem, onda za vas ljubav jo nije problem, kako
moete misliti o molitvi? Ali ja vidim itav redosled ivota, kako se on kree. Ako ljubav
nedostaje nikada ne moete moliti, jer molitva je kosmika ljubav. Ne moete mimoii ljubav
i postii molitvu. Mnogi ljudi su pokuali, oni su mrtvi u manastirima. Svuda u svetu mnogi
ljudi su pokuali. Zbog straha, oni su pokuali potpuno da izbegnu ljubav, i pokuavali su da
nau preicu direktno iz svog straha do molitve.
To su monasi radili tokom svih vekova. Hriani, hindu, budisti - svi monasi su radili
to. Oni su pokuavali da potpuno mimoiu ljubav. Njihova molitva e biti lana. Njihova
molitva nee imati ivot. Njihova molitva se nigde nee uti, i kosmos nee odgovoriti na
njihovu molitvu. Oni pokuavaju da obmanu itav kosmos.
Ne, ovek mora da proe kroz ljubav. Iz straha premestite se u ljubav. Iz ljubavi vi
ete se pomeriti u molitvu, a iz molitve nastaje neustraivost. Bez ljubavi strah; s ljubavlju
neustraivost, a konana neustraivost je molitva, jer onda ak i smrt uopte nije strahovanje,
onda ne postoji smrt. Vi ste tako jako duboko usaglaeni sa egzistencijom - kako moe
postojati strah?
Stoga molim vas, ne budite opsednuti strahom. Razborito iskoite van, i kreite se
prema ljubavi. I ne ekajte zato to niko nije zainteresovan za vas; ako ekate, moete
nastaviti da ekate. Ovo je moje iskustvo: ne moete mimoii ljubav; inae poiniete
samoubistvo. Ali ljubav vas moe mimoii ako jednostavno ekate. Pokrenite se! Ljubav
treba da bude strast. Ona treba da bude strasna, iva, vitalna. Samo onda moete privui
nekoga da jurne prema vama. Mrtvi, ko mari za vas? Mrtvi, ljudi e eleti da se oslobode vas.
Mrtvi, vi postajete dosadna pojava, amotinja. Svuda okolo vas, vi nosite prljavtinu
amotinje, zbog toga svako ko vam prie osetie da je to nesrea.
Budite zaljubljeni, ivotni, neustraivi - i napredujte. ivot ima mnogo da vam d ako
ste neustraivi. A ljubav vam moe dati vie nego to vam ivot moe dati, jer ljubav je sam
centar ovog ivota, a ba iz tog centra moete prei na drugu obalu.
Ova tri koraka zovem: ivot, ljubav i svetlost. ivot je ve tu. Ljubav morate
postignuti. Moete je propustiti jer ona nije data; ovek mora da je stvori. ivot je data
pojava; vi ste ve ivi. Tamo se zaustavlja prirodna evolucija. Ljubav morate nai. Naravno
postoje opasnosti, rizici, ali je oni ine lepom.
Morate nai ljubav. A kada naete ljubav, samo onda moete nai svetlost. Onda
nastaje molitva. U stvari, duboko u ljubavi, osobe, ljubavnici, ubrzo ponu da se kreu
nesvesno prema molitvi. Jer najvii momenti ljubavi su najnii momenti molitve. Ba blizu
granice je molitva.
To se deavalo mnogim ljubavnicima. Inae, retki su ljubavnici koji dok su u dubokoj
ljubavi, odjednom poinju da se mole. Upravo sedei jedno pored drugog u tiini, drei se za
ruke, ili leei zajedno na plai, oni bi odjednom osetili podsticaj da idu dalje.
Stoga ne obraajte mnogo panje strahu, jer to je opasno. Ako dajete mnogo panje
tome, on e rasti. Okrenite se od straha i kreite se prema ljubavi.
Peto pitanje:
Ako treba da stanemo i pustimo da se vode izbistre same od sebe, emu sve aktivnosti
330

oko meditacija?
Ako moete sedeti nema potrebe za meditacijama. U Japanu, za meditaciju oni imaju
re zazen. To znai upravo sedeti, ne raditi nita. Ako moete sedeti, ne radei nita, to je
najvie u meditacijama. Nema potrebe ni za kakvom drugom stvari.
Meutim, moete li sedeti? Postoji tekoa u celom problemu. Moete li sedeti?
Moete li ba sedeti ne radei nita? Ako je to mogue - ba sedenjem, ne radei nita - sve se
odluuje samo od sebe, sve jednostavno tee samo. Ne treba da radite nita. Ali problem je moete li sedeti?
Dogodilo se da je na malom breuljku pokraj sela, stajao jedan ovek. Bilo je jutro i
sunce je izalo, a tri osobe su pole u jutarnju etnju i posmatrale su ga. Poeli su razgovarati
iznosei svoje miljenje; ta taj ovek tamo radi. Jedan ovek je mislio da mora da trai svoju
kravu. Ponekad kada izgubi kravu on odlazi na vrh breuljka i trai je. Odatle moe da vidi
na sve strane. Drugi ovek je rekao: Ali on ne gleda na sve strane. On jednostavno stoji,
tako da to moe biti cilj. Imam oseaj da je poao u jutarnju etnju s prijateljem, a prijatelj je
ostao pozadi, tako da ga on eka. Trei ovek je rekao: To nije ispravno. Jer ako ekate
nekoga, ponekad pogledate unatrag. On uopte ne gleda nazad. Rekao je: Ja mislim da on
meditira. Pogledajte njegovu odeu; on je sannyasin. Mora da meditira. Njihova rasprava je
postala tako estoka da su rekli: Sada emo otii na breuljak i pitati ga ta tamo radi?
Hodali su miljama da bi stigli do vrha. Prvi ovek je pitao: ta radite ovde. Mislim da
ste izgubili kravu i da je traite? ovek je otvorio oi i rekao: Ne. Drugi ovek je priao i
pitao: Onda mora da sam u pravu, ekate nekog ko je ostao pozadi? On je odgovorio: Ne.
Onda je trei ovek bio srean. Rekao je: Onda sam ja apsolutno u pravu. Da li meditirate?
ovek je rekao: Ne. Sva trojica su pogreila, pa su svi pitali: ta ste rekli. Za sve ste rekli
ne! Onda ta radite? ovek je odgovorio: Samo stojim ovde ne radei nita.
Ako je to mogue, ovo je najvie u meditaciji. Ako nije mogue, onda ete morati da
koristite tehnike jer e samo kroz tehnike ovo postati mogue. Kroz tehnike, jednog dana ete
shvatiti svu apsurdnost. Sve tehnike meditacije su ba kao da pokuavate da se podignete
navie uz pomo svojih vlastitih potisaka. Meditacija je apsurdna, ali ovek mora to da shvati.
To je velika realizacija. Kada ovek shvati da je takva meditacija apsurdna, onda ona
jednostavno otpada.
Postoji Maharii Mahe Jogi, orijentisan na tehniku, kao da je tehnika sve. Postoji
Krinamurti, koji je apsolutno protiv tehnika. A ovde sam ja - za tehnike, a takoe i protiv.
Tehnika vas vodi do take gde je moete odbaciti. Maharii Mahe Jogi je opasan. On e
pokrenuti mnoge ljude na stazi, ali oni nikada nee dostii cilj, jer ui da je staza tako vana.
On je uveo milione ljudi u tehniku, a onda je tehnika postala tako vana, i nema naina da se
ostavi. Onda postoji Krinamurti - bezopasan, ali beskoristan takoe. On nikada nikome ne
moe koditi. Jer kako moe koditi? - nikada ne pokree nikoga na stazi; on govori samo o
cilju, a vi ste, u sutini, vrlo daleko od cilja. Paete u zamku Maharii Mahe Jogija.
Krinamurti moe da vam se dopadne intelektualno, ali nee biti ni od kakve pomoi. On ne
moe koditi. On je najbezopasniji ovek na svetu.
A onda sam ja ovde. Ja vam dajem stazu, upravo da je proete. Dajem vam tehniku ne jednu tehniku, mnogo tehnika - kao igrake da se igrate s njima. I oekujem trenutak kada
ete rei svim tehnikama: swaha, idite u vatru!

331

Poglavlje 5
ISTO POSMATRANJE
Nirvitarka samadhi se postie kada se proisti memorija, a um je sposoban da vidi
pravu prirodu stvari bez prepreka. (I, 43)113
Objanjenja data za savitarka i nirvitarka samahi, takoe objanjavaju via stanja
samadhia, ali u ovim viim stanjima saviara i nirviara samadhia, objekti meditacije su
mnogo suptilniji. (I, 44)114
Oblast samadhia koji je povezan sa ovim finijim objektima prua se do bezoblinog
stupnja suptilnih energija. (I, 45)115
Um je memorija, pamenje; on je kao kompjuter. Da budemo tani, to je
biokompjuter. On akumulira sve to je doivljeno, znano. Kroz mnogo ivota, kroz milione
iskustava um sakuplja pamenje. To je iroka pojava. Milioni i milioni uspomena su
uskladitene u njemu. To je veliko skladite.
Svi vai proli ivoti su uskladiteni u njemu. Naunici kau da ak u jednom trenutku
hiljade uspomena (memorija) se neprekidno skupljaju - bez vaeg znanja, um nastavlja da
funkcionie. ak i dok ste uspavani memorija biva oblikovana. ak i dok ste uspavani... neko
plae i jadikuje, vaa ula funkcioniu u sakupljaju iskustvo. Moda ne moete toga da se
setite ujutru, jer niste bili svesni, ali u dubokoj hipnozi se moete setiti. U dubokoj hipnozi,
sve to ste ikada iskusili svesno ili nesvesno - sve se moe prizvati natrag - vai proli ivoti
takoe. Jednostavno irenje uma je zaista ogromno. Ova seanja su dobra ako ih moete
koristiti, ali su opasna ako zaponu da koriste vas.
ist um je onaj um koji je gospodar svog vlastitog pamenja. Neist um je onaj um
koji je neprekidno pod pritiskom pamenja. Kada posmatrate injenicu, moete je gledati bez
njenog tumaenja. Onda je svest direktno dodirnuta realnou. Ili, moete posmatrati kroz um,
kroz tumaenja. Onda niste u dodiru s realnou. Um je dobar kao instrumenat, ali ako um
postane opsesija i svesnost je potisnuta umom, onda e realnost takoe biti potisnuta od uma.
Onda ivite u mayi, u iluziji.
Kad god vidite injenicu, ako je vidite direktno, ulazi odmah, bez uma i pamenja ili
seanja, onda je to samo injenica. S druge strane to postaje jedna interpretacija. A sve
interpretacije su lane, jer su optereene vaim prolim iskustvom. Ne moete videti stvari
koje nisu usaglaene s vaim prolim iskustvom, a vae prolo iskustvo nije sve. ivot je vei
nego vae prolo iskustvo. Koliko god da je um velik, to je samo mali deo, ako imate u obzir
itavu egzistenciju - tako mali. Znano je vrlo malo; nepoznato je ogromno i beskonano. Kada
pokuate da saznate nepoznato kroz poznato, onda proputate stvar. Ovo je neistoa. Kada
pokuavate da upoznate nepoznato uz pomo nepoznatog unutar vas, onda postoji otkrivenje.
113

(I, 43): Osloboen [ometajueg] prisustva asociranja (smrti) kao u sluaju onoga koji [vie] ne poseduje svoju
vlastitost (svarupa) [oko koje bi se asociranje vrilo] i jedino jo sama stvar (artha) zrai [znaenjem - u
pitanju je tada tzv.] nediskurzivna sjedinjenost (nirvitarkasamapatti).
114
(I, 44): U sluaju ove [nediskurzivne sjedinjenosti] bilo da je ova karakterisana prisustvom odluujueg
pokreta due (savicara)*; bilo da je [ak] i ovaj ve umiren (nirvicara) - [u pitanju je] tzv. u-suptilnompoivajua (sukmaviaya) [sjedinjenost].
* U YS I, 17, preveo sam vicara kao razgonetnutost. Na ovom mestu prevod sa odluujui pokret
due insistira na aspektu znaaja koji razgonetanje ima za onoga koji ga vri. Naime, ono je neodeljivo od
odluujueg, odluku-donoseeg uvida. U obliku nekog unutranjeg, rastereujueg Aha! ono je odgovor na
problem i angamana i pravca akcije i utoita.
115
(I, 45): Suptilnost dostie svoj najvii domet u Nesvodljivom (alinga).
332

Dogodilo se da je Mula Nasrudin uhvatio vrlo, vrlo veliku ribu u reci. Skupila se
gomila, jer nikada niko nije video tako veliku ribu. Mula Nasrudin je gledao ribu, nije
verovao da je to mogue - tako velika riba! S rairenim oima kretao se oko ribe, ali jo uvek
nije mogao da veruje. Dodirnuo bi ribu ali nije mogao verovati, jer je sluao o tako velikoj
ribi samo u ribarskim priama. Gomila je takoe stajala tu s nevericom u oima. Onda je
Mula Nasrudin rekao: Molim vas pomognite mi da vratim ovu ribu natrag u reku. To nije
riba, to je izmiljotina.
Sve je za vas istinito samo ako je to usklaeno s vaim prolim iskustvom. Ako nije
usklaeno, onda je to za vas la. Ne moete verovati u meditaciju jer ste uvek iveli na trnici,
i samo znate realnost trga, proraunatog uma, poslovnog uma. Nita ne znate o slavljenju istom, jednostavnom, uopte bez ikakvog razloga, neprouzrokovanom. Ako ste iveli u
naunom svetu, ne moete verovati da moe biti iega spontanog, jer naunik ivi u svetu
uzroka i posledice. Sve je prouzrokovano, nita nije spontano. Stoga kada naunik uje da je
mogue neto spontano - kada mi kaemo spontano, mislimo da nema uzroka; iznenada iz
plavetnila neba - naunik ne moe verovati. On e rei: To uopte nije riba, to je
izmiljotina. Bacite to natrag u reku.
Ali oni koji su radili u unutranjem svetu znaju da postoji fenomen koji je
neprouzrokovan. Ne samo da oni to znaju, oni znaju da je itava egzistencija
neprouzrokovana. To je drugaiji, totalno razliit svet od naunog uma.
Bilo ta da vidite, ak i pre nego to ste to videli, interpretacija je ula. Neprekidno
posmatram ljude; govorim im - ako im to odgovara, oni ne govore nita, daju mi jedan
unutranji mig, odobravanje, da. Kau: Ispravno. Ako ne odgovara njihovim gleditima,
ne kazuju nita, ne je ispisano na njihovim licima. Duboko dole poeli su da govore: Ne, to
nije istina.
Ba sam jedne noi razgovarao s prijateljem, koji je doao pre nekoliko dana. On je
verovao u post, i kada sam mu rekao: Post je vrlo opasan i ne treba da nastavljate s tim sami,
treba da pitate eksperta. I ako me sluate, ja uopte ne postim, jer post je vrsta potiskivanja.
Telo je realno. Telesna glad je realna; telesna potreba je realna. Ne jedite previe, jer to je
takoe protiv vaeg tela i neka vrsta savladavanja. To takoe nije u skladu s prirodom. Zbog
toga to nazivam nerealnim.
Neko je opsednut jedenjem hrane - on je lud; i onaj ko je opsednut ne jedenjem hrane on je takoe lud. Oboje unitavaju svoje telo - klistiranje - i post su se koristili kao trik.
Kad god nastavite da postite vaa energija se smanji; mora, jer hrana je potrebna da
odrava neprekidan tok. Posle tri, etiri dana posta, vaa energija je tako niska da um ne moe
dobiti nita od preostale energije, jer um je obilje, luksuz. Kada telo ima previe, onda to daje
umu. Um je docniji, napredniji; vrlo kasno je doao u svet. Telo je osnovno i primarno. Prvo,
telesne potrebe treba da budu ispunjene - samo onda um.
To je ba kao kada ste gladni; ne moete podrati filozofa u gradu. Kada ste gladni
filozof mora da se makne odatle; on ne moe iveti tu. Filozofija dolazi samo kada je drutvo
u obilju, bogato. Religija dolazi samo kada je drutvo bogato, kada su osnovne potrebe
zadovoljene. Ista je ekonomija u telu; prvo telo, zatim dolazi um. Ako je telo u nevolji i ne
dobije nuan obrok za sebe, onda e obrok za um odmah biti ukinut.
Ovo je trik koji su ljudi izvodili u svojim vlastitim telima; kada je udeo za um ukinut,
um ne moe misliti, jer za razmiljanje je nuna energija. Ljudi misle da su postali
meditativni, jer um vie nema misli. To nije istina. Dajte im hranu i misli e se povratiti. Kada
energija ne tee, um postaje kao letnje korito reke - reka ne tee ali obale su tu, sve je
spremno. Kad god padne kia, reka e opet potei. Kad god bude energije, opet e zmija
podii svoju glavu. Zmija nije mrtva - jednostavno je u komi jer nije snabdevena energijom.
Post je trik za stvaranje lanog meditativnog stanja. Post je takoe trik za stvaranje
prividnog brahmacharye, celibata - jer kada postite, energija nije visoka, i seksualni centar ne
moe dobiti energiju.
Postoji opet pitanje ekonomije; individua ivi kroz hranu; drutvo ivi kroz seks, rasa
ivi kroz seks. Vi ste ovde jer roditelji su se voleli, upustili su se u seks. Deca e biti ovde, vi
ete otii, ako se upustite u seks. Ako se ne upustite u seks, onda vie nee postojati
333

budunost. Ne pomaete postojanje rase. Ako svako postane brahmachari, ili neoenjen, onda
e drutvo ieznuti.
Kroz hranu individualno telo preivljava; a kroz seks telo nacije. Ali prva je individua,
jer ako individue nema, kako onda moe preiveti rasa? Dakle individua je primarna, rasa je
sekundarna. Kada ste puni energije i telo se osea dobro, onda se odmah seksualni centar
snabdeva energijom. Sada imate dovoljno energije i moete je podeliti s rasom. Kada je slab
protok energije, seks iezava. Samo nastavite da postite deset dana i osetiete desetog dana
da niste zainteresovani za ene. Ako nastavite s duim postom od petnaest dana, petnaestog
dana ak i ako bi vrlo lepi Playboy i Playgirl magazini bili tu, neete moi ak ni da ih
otvorite. Leae tu i praina e se skupljati na njima. Neete biti dovedeni u iskuenje. Dalje
od dvadeset prvog dana, ako nastavite da postite, ak i naga ena moe plesati ovde, a vi ete
sedeti kao Buddha. Niste vi postali kao Buddha... samo dobra hrana za jedan dan, i sledeeg
dana biete zainteresovani za Playboy i Pleygirl. Posle tri dana energija opet tee; vi ste
zainteresovani za ene.
U stvari psiholozi su to nainili kriterijumom; ako ovek nije zainteresovan za ene,
neto nije u redu; slabo tee energija. Od sto sluajeva, devedeset devet sluajeva - tano je,
oni su u pravu. Samo u stotom sluaju oni ne bi bili u pravu, jer on e biti Buddha - ne da
energija slabo tee; energija je najvia, na svom vrhu, na svom maksimumu. Ali sada je on
drugaiji ovek koji se kree u razliitoj dimenziji, gde on nije zainteresovan za druge, jer je
postao ispunjen sobom. Nema pokretanja za drugim - ne da nedostaje energija.
Kada sam govorio tom novopridolom poetniku, video sam na njegovom licu da
odmahuje glavom ne. 116 Nije rekao nijednu jedinu re, ali sam znao da kazuje: Ne mogu
verovati ovo. A onda je rekao: Ja verujem u post, i doao sam ovde jer verujem u post. ta
god da vi kaete, ne oseam da mogu biti saglasan s tim.
Vi ne moete sluati zbog seanja; ne moete videti zbog seanja, uspomena, ne
moete posmatrati injenino stanje sveta zbog pamenja. Memorija ulazi unutra - vaa
prolost, vae znanje, vae uenje, vaa iskustva - oni boje realnost. Svet nije iluzoran, ali
kada ga tumaite, vi ivite u iluzornom svetu. Zapamtite to.
Hindusi kau svet je maya, iluzija. Kada oni to kau ne misle da svet ne postoji,
jednostavno misle na svet koji je u vama, svet vaih interpretacija. Svet je injenino stanje,
nije nestvaran; to je sam brahman. To je vrhovna stvarnost. Ali ne i svet koji ste kreirali kroz
svoj um i memoriju, i u kome ivite, koji vas okruuje, kao atmosfera oko vas... a vi se
kreete s njom i u njoj. Gde god da idete nosite je oko sebe. To je vaa aura i kroz nju gledate
na svet. Onda u ta god da gledate nije stvarnost, to je samo jedna interpretacija.
Patanjali kae:
Nirvitarka samadhi se postie kada se proisti pamenje, i um je sposoban da razume
istinsku prirodu stvari bez smetnje.
Interpretacija je smetnja. Vi tumaite i realnost se gubi. Posmatrajte bez interpretacije
i realnost postoji, uvek je bila tu. Realnost je svakog trenutka tu. Kako to moe biti drugaije?
Realnost oznaava ono to je stvarno. Ona se ne pomera sa svog mesta ak ni za jedan tren.
Vi upravo sada ivite u svojim interpretacijama i stvarate svoj vlastiti svet. Realnost je opta,
iluzija je privatna.
Mora da ste uli priu, vrlo staru, drevnu indijsku priu. Pet slepih ljudi su doli da
vide jednog slona. Nikada ga nisu videli, on je bio potpuna novost u gradu. Nije bilo slonova
u tom delu zemlje. Svi su ga dodirivali, svi su osetili slona, i tumaili su ono to su osetili.
Jedan ovek je rekao: Slon je kao stub, jer je dodirivao noge slona i bio je u pravu. Dotakao
je noge, sam, svojim vlastitim rukama, i onda se setio stubova - i sasvim je isti kao stubovi.
Tako su redom oni tumaili zavisno od dela slona kojeg su dodirnuli.
Ovo se dogodilo u jednoj amerikoj osnovnoj koli; uiteljica je deci ispriala ovu
priu, ne rekavi im da su osobe bile slepe. Pria je toliko poznata, pa je oekivala da e deca
116

Nodding; klimanje glavom. Indijci kada kau ne klimaju glavom. Za razliku od nas; mi odmahujemo
glavom kada iskazujemo neslaganje.
334

razumeti. Onda je pitala: Kaite mi sada, ko su ovih pet osoba, koje su dole da vide slona?
Jedan mali deak je podigao ruku i rekao: Eksperti.
Eksperti su uvek slepi. Taj deak je bio pravi pronalaza. Ovo je sutina cele prie. U
stvari, oni su bili eksperti, jer ekspert zna previe o odvie malom. Samo u odreenom pravcu
on je sa oima; inae je slep. Njegovo vienje postaje ue, ue i ue. to je vei ekspert, ue
je vienje. Savreni ekspert mora biti potpuno slep. Oni kau da je ekspert ovek koji zna sve
vie i vie o beznaajnom i sitnom.
Pre nekoliko vekova bili su lekari, doktori koji su znali sve o telu. Nije bilo eksperata.
Sada, ako neto nije u redu s vaim srcem, onda odlazite kod eksperta; ako neto nije u redu s
vaim zubima, odlazite kod drugog strunjaka. uo sam priu da je ovek otiao kod doktora
i rekao: U velikoj sam nevolji. Ne mogu dobro videti. Sve izgleda da je zamagljeno. Doktor
je rekao: Prvo, kao prva stvar, kaite mi s kojim okom imate tekoe, jer ja sam ekspert
samo za desno oko, ako je vae levo oko u nevolji, idite kod drugog eksperta koji je ba ispred
mene. Uskoro, eksperti za levo oko i eksperti za desno oko e se odvojiti. To mora biti tako,
jer ekspertize postaju ue i ue. Svi eksperti su slepi, a iskustvo vas ini ekspertom.
Da biste znali realnost, ne treba da budete ekspert. Da biste znali realnost, ne treba da
budete uski, iskljuivi. Da biste bili usaglaeni s realnou, morate da smanjite svo vae
znanje, da ga stavite na stranu i gledate u njega oima deteta, ne s oima eksperta - jer ove oi
su uvek slepe. Samo dete ima oi irokog pogleda, gledajui svuda, svuda okolo u svim
pravcima - jer ono ne zna nita. Ono se sve vreme kree u svim pravcima. Onog momenta
kada znate, vi ste negde upecani. Ako ponovo moete postati dete i moete gledati u realnost
bez ikakve prepreke, interpretacije, iskustva, znanja, ekspertize, onda Patanjali kae,
postignut je nirvikalpa samadhi. Jer onda nema interpretacije, pamenje je proieno i um je
sposoban da vidi istinsku prirodu stvari.
Patanjali deli samadhi u mnogo slojeva. Prvo govori o saviratka samadhiju. To znai
samadhi sa rasuivanjem. Vi ste jo mislea osoba, logina. Onda on naziva drugi samadhi
nirvitarka, samadhi bez umovanja. Dakle, vi ne raspravljate o realnosti. ak i ne gledate u
realnost sa svojim znanjem. Jednostavno posmatrate realnost.
ovek koji gleda na realnost s logikom, nikada umovanjem ne vidi realnost. On
projektuje svoj vlastiti um na realnost. Realnost deluje kao ekran na koji on projektuje svoj
um. ta god projektujete nai ete tamo. Prvo ete staviti to tamo, a onda ete tamo to i nai.
To je obmana, jer prvo ste to sami tamo stavili, a onda ga nalazite tamo. To nije realno.
Nasrudin mi je jednom rekao: Moja ena je najlepa na svetu. Ja sam ga pitao:
Mula, kako moe znati to? On je odgovorio: Kako? - jednostavno. Rekla mi je moja
ena. Tako se to odvija u umu; vi projektujete to u realnosti, a onda to naete tamo. To je
dranje savitarka uma. Nirvikalpa um, nirvitarka um, ne stavlja nita; on jednostavno gleda u
ono kakav god je sluaj.
Zato nastavljate da unosite u realnost neto iz svog uma? Jer se bojite realnosti.
Postoji veliki strah od realnosti. Moda to nije iz vae elje ili naklonosti. Moda je to protiv
vas, vaeg uma. Zato to je realnost prirodna; ona ne mari ko ste vi. Vi se bojite, realnost
moda nije ispunjenje vaih elja, prema tome bolje je ne videti je; nastavljate da gledate ono
to elite. Tako ste izgubili mnoge ivote - zaluujui se. A vi ne zaluujete nikoga drugog,
zaluujete sebe, jer vaim interpretacijama i projekcijama realnost se ne moe promeniti.
Samo nepotrebno patite. Mislite da postoje vrata, a vrata ne postoje; to je zid i vi pokuavate
proi kroz njega. Onda patite, onda ste uznemireni.
Dok ne vidite realnost, nikada neete moi da naete vrata koja su izlaz iz zatvora u
kome ste. Vrata postoje; ako ostavite elje moi ete da ih vidite. A u tome je nevolja:
nastavljate da ispunjavate elje; upravo nastavljate da verujete i projektujete, stalno, i kada se
vera razbije i projekcija padne. Zato e se to dogoditi mnogo puta jer vaa matanja se ne
mogu ispuniti u realnosti. Kad god se san razbije, duga iezava, elja umire, vi patite. Ali
odmah zapoinjete da stvarate drugu elju, drugu dugu svojih elja. Odmah zapoinjete da
stvarate dugin most izmeu sebe i realnosti.
Niko ne moe da hoda duginim mostom. Ona izgleda kao most, ali nije most. Zapravo
duga ne postoji; samo izgleda da postoji. Ako odete tamo nikakvu dugu neete nai. To je
335

pojava slina snu. Zrelost se sastoji u tome da se doe do ostvarenja: Sada nema vie
projekcija, nema interpretacija. Sada sam spreman da vidim kakvo god da je stanje.
Vitgentajn (Wittgenstein), jedan od vrlo otrih intelekta ovog doba, zapoinje svoju
veoma vrednu knjigu Traktati (Tractatus) sa reenicom: Svet je sve to je sluaj, stanje.
Moete nastaviti da sanjate okolo njega, to nee pomoi. Prestanite da sanjate i vidite. Svet je
sve ta jeste stanje. Ne traite nepotrebno svoje vreme i energiju u pokuavanju da vidite
neto ega tu nema. Prestanite da sanjate i pogledajte u realnost.
To je znaenje nirvitarka samadhija, samadhija bez ikakvog razmiljanja. To je ba
ist pogled. Vi ne razmiljate o tome, jednostavno gledate u to. Ne inite nita oko toga,
jednostavno dozvolite tome da bude tu i da dospe u vas. U savitarka samadhiju vi pokuavate
da prodrete u realnost. U nirvitarka samadhiju vi doputate realnosti da prodre u vas U
savitarka samadhiju pokuavate da realnost bude u skladu s vama. U nirvitarka samadhiju
sami pokuavate da budete saobrazni realnosti.
Objanjenje koje je dato za samadhije savitarka i nirvitarka takoe objanjava via
stanja samadhija, ali u viim stanjima saviara i nirviara samadnija, objekti meditacije su
mnogo suptilniji.
Onda Patanjali uvodi dve nove rei: saviara i nirviara. Saviara znai sa
kontemplacijom, a nirviara znai bez kontemplacije. To su via stanja istog fenomena koje
on naziva savitarka i nirvitarka. Savitarka samadhi, ako se sledi, postae saviara.
Ako razmiljate o neemu logino i nastavljate da razmiljate, dalje razmiljate, logika
tome daje ogranienje. To nije bezgranino. Logika ne moe bit bezgranina. U svojoj sutini,
logika porie svaku bezgraninost. Logika je uvek u granicama. Samo u njima moemo ostati
logini, jer sa beskonanim ulazi nelogino; sa neogranienim ulazi tajanstveno, sa
beskonanim ulazi udesno. S ulaskom, Pandorina kutija se otvara. Stoga logika nikada ne
govori o beskonanom. Logika kazuje sve o ogranienom, konanom, koje moe biti
definisano. Sve to je unutar granica moe da se razume. Logika se uvek boji beskonanog.
Ono izgleda kao neizmerna tama; logika se ustee da ue u to. Logika se dri glavnog puta,
nikada ne zalazi u divljinu. Na autoputu je sve sigurno i znate kuda idete. Jednom kada
iskoraite u stranu i krenete u divljinu, ne znate kuda idete. Logika je vrlo veliki strah.
Ako mene pitate, logika je najvea kukavica. Ljudi koji su hrabri uvek idu izvan
logike. Ljudi koji su kukavice, uvek ostaju unutar ogranienja logike. Logika je zatvor, lepo
dekorisan, ali nije kao prostrano nebo. Nebo je dovoljno samo sebi. Njemu ne treba slikar da
ga oslika, ne treba mu dekorater da ga ukrasi. Samo prostranstvo je njegova lepota. Ali
prostranstvo je strano takoe, jer je tako ogromno. Um se jednostavno ustee i neodluan je
pred tim, on izgleda tako mali. Ego se poljulja, smrvi se pred njim, tako da ego stvara lep
zatvor od logike, definicija - sve je jasno uokvireno, sve je poznato, iz iskustva - i zatvara
svoja vrata nepoznatom, stvara svet za sebe, odvojeni svet, privatni svet. Njegov svet ne
pripada celini; on je odseen. Svi odnosi sa celinom su odseeni.
Zbog toga logika nikada nikoga ne vodi do boanskog, jer logika je ljudska, i rui sve
mostove sa boanskim. Boansko je divljina; ono je misterija i ogromnost. Ono je velika
misterija i ne moe se objasniti. Ne moe se odgonetnuti jer je neobjanjivo. Ono je tajna.
Njegova priroda je takva da se ono ne moe objasniti. Inae ako nastavite neprekidno da
mislite logiki, nastupa trenutak kada stiete do granice logike. Ako nastavite da mislite sve
vie i vie, logino razmiljanje se menja u kontemplativno ispitivanje, u vicharu.
Prvi korak je logiko miljenje i, ako nastavite, poslednji korak e biti kontemplacija.
Ako filozof nastavi, nastavi da se kree, ako se negde ne spotakne ili nabode, prinuen je da
postane pesnik jednog dana, jer kada se granica pree, odjednom nastaje poezija. Poezija je
kontemplacija; ona je vichara.
Mislite o tome na ovaj nain; filozof logiar sedi u vrtu i posmatra ruin cvet. On ga
objanjava. On ga klasifikuje - zna koja je to vrsta rue, odakle potie, fiziologiju rue, hemiju
rue; o svemu logiki razmilja. On je klasifikuje, definie, radi okolo i okolo, okolo i okolo u stvari, uopte nikada ne dotiui ruu. Logika je samo stvar glave. Glava ne moe dodirnuti
336

ruu. Rua nee dati svoju misteriju glavi, jer glava je ba kao siledija. Rua se otvara samo
na ljubav, a ne na silovanje.
Nauka je silovanje, poezija je ljubav. Ako neko tako nastavi, kao Ajntajn, onda
filozof, naunik ili logiar postaje pesnik. Ajntajn je postao pesnik u svojim poslednjim
danima. Edington je postao pesnik u svojim poslednjim danima. Poeli su da razmiljaju o
misterioznom. Doli su do granice logike. Ljudi koji uvek ostaju logiari, to su oni koji nisu
dospeli do pravog opsega, do istinitog cilja svog logikog razumevanja. Oni nisu zaista
logini. Ako zaista budu dosledno logini, onda e nuno doi momenat gde se logika
zavrava i poezija poinje.
Vichara je kontemplacija. ta pesnik ini? On kontemplira. On upravo gleda u cvet, ne
misli o njemu. To je razlika, vrlo suptilna; logiar razmilja o cvetu, pesnik misli sam cvet, ne
o njemu. A o njemu nije cvet. Moete govoriti i govoriti o njemu, ali to nije cvet. Za
pesnika, rua je rua, je rua, je rua - ne o (rui). On se kree unutra, u cvet. Dakle,
pamenje se ne unosi unutra. Um je ostavljen po strani; to je direktan kontakt.
Ovo je vie stanje istog fenomena. Kvalitet je postao profinjen, ali pojava je ista.
Zbog toga Patanjali kae:
Objanjenje koje je dato za samadhije savitarka i nirvitarka takoe objanjava via
stanja samadhija, ali u viim stanjima saviara i nirviara samadnija, objekti meditacije su
mnogo suptilniji.
U savichari, pesnik - a svako ko ue u savicaru postaje pesnik - misli cvet, ne o
njemu, nego odmah i direktno, ali jo postoji podela. Pesnik je odvojen od cveta. Pesnik je
subjekat, a cvet je objekat. Postoji dualnost. Dualnost nije transcendirana; pesnik nije postao
cvet, cvet nije postao pesnik. Posmatra je posmatra, a posmatrano je jo uvek posmatrano.
Posmatra nije postao posmatrano; posmatrano nije postalo posmatra. Postoji dualnost.
U saviara samadhiu logika je ostavljena, ali ne dualnost. U nirviara samadhiju ak
je i dualnost naputena. ovek jednostavno gleda u cvet, ne razmiljajui o sebi i ne
razmiljajui o cvetu; uopte ne razmiljajui. To je nirviara; bez kontempliranja, izvan
kontemplacije. ovek jednostavno postoji sa cvetom, ne razmiljajui o (njemu), ne
razmiljajui - ni kao logiar niti kao pesnik.
Sada dolazi mistik, mudrac, koji je potpuno sa cvetom. Ne moete rei da on misli o
(cvetu), ili misli sam cvet. Ne, on je jednostavno s njim. On dozvoljava cvetu da bude tu i
doputa sebi da bude tu. U tom trenutku doputanja, odjednom neoekivano dolazi jedinstvo.
Cvet vie nije cvet, a posmatra vie nije posmatra. Odjednom se neoekivano energije
susreu, meaju i postaju jedno. Onda je dualnost transcendirana. Mudrac ne zna ko je cvet, a
ko ga posmatra. Ako pitate mudraca, mistika, on e rei: Ne znam. Moda cvet posmatra
mene. Moda ja posmatram cvet. To se menja, on bi rekao To zavisi. A ponekad nema ni
mene ni cveta. Oboje iezavamo. Ostaje samo ujedinjena energija. Ja postajem cvet, a cvet
postaje ja. Ovo je stanje nirvicara, ili bez kontemplacije ali sa postojanjem.
Savitarka je prvi korak, nirvitarka je poslednji stupanj u istom pravcu. Saviara je
prvi korak, nirviara je poslednji korak u istom pravcu, na dve ravni. Meutim, Patanjali
kae da se primenjuje isto objanjenje. Najvii, bar do sada, je nirviara.
Patanjali e takoe doi do viih stanja, jer jo nekoliko stvari treba da se objasni, a
on se kree vrlo lagano - jer ukoliko bi se kretao vrlo brzo, ne bi vam bilo mogue da
razumete. On ulazi sve dublje i dublje svakog momenta. Vodi vas, ubrzo, do beskonanog
okeana, korak po korak. On ne veruje u brzo prosvetljenje - ve postepeno, zbog toga je tako
velika njegova privlanost.
Postojali su mnogi ljudi koji su govorili o brzom prosvetljenju, ali se nisu dopali
masama, jer je naprosto neverovatno da se brzo prosvetljenje moe dogoditi. Tilopa moe to
da kae, ali to nije stvar - da Tilopa kae. Stvar je, da li iko to razume. Zbog toga je mnogo
Tilopa iezlo. Patanjalijeva privlanost traje, jer niko ne moe razumeti one divlje cvetove
kao to je Tilopa. Oni se iznenada pojavljuju kao da su pali s neba i kau: Odjednom moete
postati kao mi. Ovo je neshvatljivo. Pred njihovom magnetskom linou, vi ih moete
337

sluati, ali im ne moete verovati. Onog momenta kada ih ostavite rei ete: Ovaj ovek kae
neto to je izvan mene. To van moje pameti.
Tilope su iveli, govorili, nastojali, ali nisu bili sposobni da pomognu mnogim
ljudima. Retko je neko mogao da ih razume. Zbog toga je Tilopa morao da ode na Tibet da
nae sledbenike, ova zemlja je prostrana, a on nije mogao nai nijednog sledbenika - i
Bodidarma je morao da ode u Kinu da nae sledbenika. Ova drevna zemlja, hiljadama godina
je radila na religijskim dimenzijama, a nije mogla nai nijednog jedinog uenika. Da... teko
je to bilo Tilopi, teko Bodidarmi da nae jednog sledbenika.
Teko je nai nekoga ko moe razumeti Tilopu, jer on govori o cilju i kae: Ne
postoji staza i nema metode. On stoji na vrhu brda i kae: Ne postoji put, a vi stojite u
dolini, tamnoj, vlanoj, u svojoj bedi. Gledate u Tilopu i kaete: Moda... ali kako, kako
ovek to dostie? Nastavljate da pitate kako?
Krinamurti nastavlja da govori ljudima da ne postoji metod, i posle svakog govora
ljudi pitaju: Onda kako? Kako onda dostii? On jednostavno slegne ramenima i razljuti se:
Rekao sam vam da ne postoji metod, stoga ne pitajte kako, jer kako je opet pitanje za
metod. A to su novi ljudi koji pitaju. Krinamurti ima ljude koji su ga sluali trideset,
etrdeset godina. Vrlo stare, drevne ljude vi ete nai na njegovim razgovorima. Sluali su ga
neprekidno; sluali su ga religiozno. Uvek su dolazili uvek kada je on tu, uvek su dolazili i
sluali. Godinama, godinama i godinama su se mogla nai ista lica, opet su ga pitali iz svojih
dolina, ali kako? Krinamurti je jednostavno slegao svojim ramenima i govorio: Ne
postoji kako. Jednostavno razumete i dostignete. Ne postoji staza.
Tilopa, Bodidarma, Krinamurti, oni dolaze i odlaze; oni nisu velika pomo. Ljudi koji
ih sluaju - iako dolaze do odreenog intelektualnog razumevanja - oni ostaju u dolini. Ja sam
sreo mnoge ljude koji su sluali Krinamurtija, ali nisam video nijednu osobu koja je sluajui
njega otila izvan svoje doline. Ona ostaje u dolini, poinje da govori kao Krinamurti, to je
sve; poinje da govori drugim ljudima da ne postoji put i da nema staze, a ostaje u dolini.
Patanjali je bio od ogromne pomoi, neuoporedive. Milioni su proli kroz ovaj svet
uz pomo Patanjalija, jer on ne govori prema svom razumevanju, on se kree s vama. A kako
vae razumevanje raste, on ide sve dublje i dublje. Patanjali sledi sledbenika; Tilopa bi eleo
da sledbenik sledi njega. Patanjali dolazi vama; Tilopa bi eleo da vi doete njemu.
Patanjali uzima vau ruku i, ubrzo, odvodi vas na najvii mogui vrh, o kome Tilopa govori
ali vas ne moe odvesti, jer nikada nee doi u vau dolinu. Ostae na vrhu svog brega i
nastavljae odatle da doziva. Zapravo on e iritirati mnoge ljude, jer nee da prestane;
nastavljae da vie s vrha Ovo je mogue. Ne postoji put, i ne postoji metod. Moete
jednostavno doi. To se dogaa; ne morate nita initi. On nervira.
Kada ne postoji metod ljudi se nerviraju i eleli bi da ga zaustave, da ne vie. Jer ako
nema puta, kako se kretati iz doline prema vrhu? Vi govorite besmislice! Ali Patanjali je vrlo
pametan, vrlo razborit, on se kree korak po korak, uzima vas tamo gde jeste, dolazi u dolinu,
uzima vau ruku i kae: Nainite korake, jedan po jedan.
Patanjali kae: Postoji staza. Postoje metode. On je zaista vrlo, vrlo mudar. Uskoro
e vas nagovoriti na kraju da odbacite metod i ostavite stazu - ne postoji nita - ve na samom
cilju, na samom vrhu, ba kada treba da ga dostignete, tada e vas ak i Patanjali napustiti, i
nee biti problema; vi ete dostii sami. U poslednjem trenutku on postaje besmislen. Inae,
on je razborit. On je ostao tako razborit celim putem, da kada postane apsurdan, onda takoe
privlai, onda izgleda vrlo pametan. Jer ovek kao Patanjali ne moe govoriti besmisleno.
On je pouzdan.
Objanjenje dato za samadhie savitarka i nirvitarka, takoe objanjavaju via stanja
samadhia, ali u viim stanjima saviara i nirviara, objekti meditacije su suptilniji.
Ubrzo, objekat meditacije mora da bude uinjen vie i vie suptilnim. Na primer, vi
moete meditirati na steni, ili moete meditirati na cvetu, ili moete meditirati na mirisu cveta,
ili moete meditirati na meditantu. Onda stvari postaju tako suptilne, istanane i rafinirane. Na
primer, moete meditirati na zvuku aum. Prva meditacija, da kaemo, jeste glasna tako da
338

odjekuje svuda oko vas. To postaje hram zvuka svuda oko vas; aum, aum, aum. Stvarate
vibracije svuda oko sebe - grube, u prvom koraku. Onda zatvarate svoja usta. Sada ne
izgovarate glasno, nego u sebi; aum, aum, aum. Usnama nije dozvoljeno pokretanje, ak ni
jeziku. Bez jezika i bez usana vi kaete aum. Sada stvarate unutranju atmosferu, unutranju
klimu za to. Menjate poloaj - od poinioca kreete se prema pasivnosti sluaoca. Na treem
stupnju, takoe unutra ne izgovarate aum. Jednostavno sedite i sluate zvuk. On dolazi jer je
tu. Niste tihi; zbog toga ne moete da ga ujete.
Aum nije re iz nekog ljudskog jezika. To ne znai nita. Zbog toga ga hindusi ne piu
u uobiajenom azbunom redu. Ne, nainili su posebnu formu za njega da bi ga razlikovali,
da on nije deo azbuke. Postoji sam za sebe, odvojeno, a ne znai nita. To nije re iz ljudskog
jezika. To je zvuk same egzistencije; zvuk bezvunog, zvuk tiine. Kada je sve utiano, onda
se on uje. Prema tome vi postajete slualac. On se nastavlja dalje i dalje, sve suptilniji. A u
etvrtom stupnju jednostavno zaboravljate na sve; poinioca i sluaoca, i zvuk - sve. U
etvrtom stanju ne postoji nita.
Mora da ste videli grupu od deset slika iz zena. Na prvoj slici ovek trai svog bika bik je otiao negde u divlju umu, nema znakova, nema tragova - gledajui, svuda okolo je
samo drvee i drvee. Na drugoj slici on izgleda sreniji - naao je tragove. Na treoj slici
izgleda malo zbunjen - ba je ugledao lea bika pokraj drveta, ali teko ga je razlikovati.
uma je divlja, gusta. Moda je to halucinacija da vidi lea bika; moda je to samo deo
drveta, a on moda to zamilja. Onda na etvrtoj, ugledao je rep. Na petoj, bik je kontrolisan
uz pomo bia; sada je bik u njegovoj vlasti. U estoj, on jae na biku. U sedmoj, vraa se
natrag prema kui s flautom, pevajui pesmu, jaui na biku. U sedmoj bik je u tali, on je u
kui srean; naao je bika. U osmoj nema niega; bik je pronaen, pa su bik i tragalac,
tragalac i traeno, oboje iezli. Traganje je okonano.
U drevnim danima bilo je osam slika. To je bila kompletna celina. Praznina je zadnja.
Ali onda je veliki majstor dodao jo dve slike. Devetu - ovek se vratio natrag, opet je ovde. A
u desetoj, ne samo da se ovek vratio natrag, otiao je na trnicu da kupi neke stvari, a ne
samo stvari, on nosi i bocu vina. Ovo je zaista lepo. Ovo je kompletno. Ako se to zavri u
praznini, neto je nepotpuno. ovek se ponovo vratio, ne samo da se vratio, on je na trnici.
Ne samo na trnici, on kupuje bocu vina.
Sve postaje mnogo, mnogo suptilnije, mnogo istananije. Dolazi trenutak kada ete
osetiti da je to savreno, najsuptilnije. Kada sve postaje prazno i nema slike, tragalac i traeno
su oboje iezli. Ali to zaista nije kraj, nije cilj. Postoji jo istananosti. ovek se vraa u svet,
totalno preobraen. On nije vie staro bie - ponovo je roen, a kada ste ponovo roeni, svet
takoe nije isti. To vino vie nije vino, otrov vie nije otrov, trnica vie nije trnica. Sada je
sve prihvaeno. To je lepo. Sada on slavi. Simbol toga je vino.
Sve suptilnije i suptilnije postaje traganje, sve jaa i jaa postaje svesnost. Dolazi
trenutak kada je svesnost tako jaka da ivite kao obino bie u svetu, bez straha. Ali idui sa
Patanjalijem, korak po korak. Objekti za meditaciju su sve vie istanani.
Oblast samadhia koja je povezana sa finijim objektima prua se do bezoblinog
stadijuma suptilnih energija.
Ovo je osma slika. Delokrug samadhija koji je povezan sa ovim finijim unutranjim
objektima postaje sve finiji i finiji, i dolazi momenat kada oblik iezava i on je bezoblian.
... prua se do bezoblinog stadijuma suptilnih energija.
Energije su tako suptilne da ne moete nainiti njihovu sliku, ne moete ih oblikovati;
samo praznina ih moe pokazati; nula - osma slika. Ubrzo ete razumeti kako ove dve druge
preostale slike ulaze unutra.
Patanjali - ja njega zovem naunikom religijskog sveta, matematiarem misticizma,
logiarem neloginog. Dve suprotnosti se susreu u njemu. Ako naunik ita Patanjalijeve
Joga Sutre on e ih odmah razumeti. Vitgentajn, logini um, odmah e osetiti naklonost
339

prema Patanjaliju. On je apsolutno logian. A ako vas vodi prema neloginom, on vas vodi
tako loginim koracima da nikada neete saznati kada je napustio logiku i odveo vas izvan
nje. On se kree kao filozof, mislilac, i gradi tako suptilne razlike, da onog momenta kada vas
uvede u nirviara stanje ne-kontemplacije, neete biti sposobni da vidite kada je skok
nainjen. On je isekao skok u mnogo malih koraka. Sa Patanjalijem nikada neete oseati
strah, jer on zna gde ete oseati strah. On odseca korake u sve manje i manje, gotovo kao da
se kreete na ravnom tlu. On vas obuzima tako lagano da ne moete primetiti kada se skok
dogodio, kada ste preli granicu. On je takoe i pesnik, mistik - vrlo retka kombinacija.
Mistici postoje, kao Tilopa; veliki pesnici postoje kao riiji iz Upaniada, veliki logiari
postoje kao Aristotel, ali ne moete nai Patanjalija. On je takva kombinacija da pre njega
nije bilo nikoga ko se moe uporediti s njim. Vrlo je lako biti pesnik, jer vi ste iz jednog dela.
Vrlo je lako biti logiar - nainjeni ste od jednog dela. Gotovo je nemogue biti Patanjali jer
obuhvatate tako mnogo suprotnosti, a on spaja njih sve u tako lepom skladu. Zbog toga je
postao alfa i omega joga tradicije.
Zapravo, nije on bio taj koji je izumeo jogu; joga je daleko drevnija. Joga je postojala
mnogo vekova pre Patanjalija. On nije pronalaza, ali je gotovo postao pronalaza i osniva
ba zbog ove retke kombinacije njegove linosti. Mnogi ljudi su radili pre njega i gotovo je
sve bilo poznato, ali je joga ekala na Patanjalija. I odjednom, kada je Patanjali progovorio
o tome, sve se dovelo u red i on je postao osniva. On nije bio osniva, ali njegova linost je
takav spoj suprotnosti, on je obuhvatao u sebi takve neuhvatljive elemente, da je postao je
osniva - gotovo osniva. Sada e se joga uvek znati posredstvom Patanjalija. Pre
Patanjalija, mnogi su radili i mnogi su dosegli nove oblasti sveta joge, ali Patanjali ih
nadvisuje kao Everest. Skoro je nemogue da bi iko mogao da nadvisi Patanjalija - gotovo
nemogue. Ova izuzetna kombinacija je nemogua. Da se bude logiar i da se bude pesnik i
mistik, i to ne obinih talenata... To je nemogue; moete biti logiar, veliki logiar, i sasvim
prosean pesnik. Moete biti veliki pesnik i sasvim prosean logiar, treeg reda - to je
mogue, to nije mnogo teko. Patanjali je genije logiar, genije pesnik, i genije mistik;
Aristotel, Kalidasa i Tilopa, svi spakovani u jedno - otuda privlanost.
Pokuajte da razumete Patanjalija to je dublje mogue, jer e vam on pomoi. Zen
majstori nee biti od velike pomoi. Moete uivati u njima - jer je to lep fenomen. Moete
biti puni strahopotovanja, moete biti ispunjeni divljenjem, ali vam oni nee pomoi. Retko
e neko biti sposoban meu vama da smogne hrabrosti i skoi u ambis. Patanjali e biti od
velike pomoi. On moe postati sama osnova vaeg bia, i ubrzo vas moe voditi. On vas
razume vie od bilo koga drugog. Gleda u vas i pokuava da vam govori jezikom koji bi i
poslednji meu vama mogao razumeti. On nije samo majstor, on je takoe i veliki uitelj.
Pedagozi znaju da veliki uitelj nije ovek koga moe razumeti samo mali broj
najviih uenika u razredu, samo prvi veslai u timu. To nije veliki uitelj. Veliki je uitelj
onaj koga razumeju i zadnji veslai u timu. Patanjali nije samo majstor, on je takoe i veliki
uitelj. Krinamurti je majstor; Tilopa je majstor - ali oni nisu uitelji. Njih mogu razumeti
samo najvii. Ovo je problem - najviima oni nisu potrebni. Oni mogu ii sami. ak i bez
Kriamurtija svako ko krene ka okeanu stii e do obale; nekoliko dana pre ili kasnije, to je
sve. Poslednji veslai koji se ne mogu kretati sami, Patanjali je za njih. On zapoinje od
najnieg i dosee do najvieg. Njegova pomo je za sve. On nije za nekolicinu izabranih.

340

Poglavlje 6
UM U URBI
6. marta 1975. popodne u Buddha dvorani
Prvo pitanje:
Kada govorite o Patanjaliju, oseam da je to staza za mene. Kada govorite o zenu,
onda je zen staza za mene. Kada govorite o tantri, onda je tantra za mene. Kako u znati koja
je staza za mene?
To je vrlo jednostavno - ako govorim o Patanjaliju i vi oseate da je to staza za vas, a
kada govorim o zenu, oseate da je zen staza za vas, i kada govorim o tantri, oseate: Tantra
je staza za mene, onda problem ne postoji - ja sam staza za vas!
Drugo pitanje:
Da li je bitno za tragaoca da proe kroz sve stupnjeve samadhia? Moe li prisustvo
majstora pomoi da ga odbaci kroz te stupnjeve?
Ne, to nije bitno. Patanjali je opisao sve stupnjeve jer su svi mogui, ali nisu bitni.
Moete zaobii mnoge. Moete ak ii od prvog koraka do poslednjeg, cela staza izmeu
jednostavno moe biti zaobiena. To zavisi od vas, vae snage, vaeg vatrenog traganja, vaeg
potpunog angaovanja. Brzina zavisi od vas.
Zbog toga je mogue postii iznenadno prosvetljenje. Ceo postepen proces moe biti
odbaen. Upravo ba ovog trenutka moete postati prosvetljeni. To je mogue, ali to zavisi od
toga koliko je intenzivno vae traganje, koliko ste u tome. Ako je samo deo vas u tome, onda
ete i dosei samo deo, jedan korak. Ako je polovina vas u tome, onda ete odmah dostii
pola puta, i tamo ete se zaglaviti. Ali ako je vae totalno bie u tome, a vi ne uskraujete
nita, jednostavno dozvoljavate da se itava ta stvar dogodi upravo sada, odmah se to moe
dogoditi. Vreme nije potrebno.
Vreme je potrebno jer je va napor delimian, fragmentaran; vi radite to polovino.
Radite to, a takoe i ne radite. Kreete se jedan korak napred, a istovremeno jedan korak
nazad. Desnom rukom neto uradite, a levom rukom ponitite. Onda e biti mnogo, mnogo
stupnjeva, vie nego to Patanjali moe da opie. On je opisao sve mogue stupnjeve. Mnogi
mogu biti odbaeni, sve moe biti odbaeno - cela staza moe da se odbaci ako unesete
itavo svoje bie u svoj napor.
Moe biti od ogromne pomoi da se bude blizu majstora, ali to takoe zavisi od vas.
Moete iveti fiziki pored majstora, a moete da ne budete uopte blizu njega, jer da se bude
s majstorom nije pitanje fizike blizine; to je pitanje koliko ste otvoreni prema njemu, koliko
imate poverenja, kolika je vaa ljubav prema njemu. Ako ste zaista bliski, to znai da imate
poverenje i ljubav, onda nema druge bliskosti. To nije pitanje prostora, to je pitanje ljubavi.
Ako ste zaista bliski majstoru, sve staze, sve metode mogu da se odbace jer bivajui bliski
majstoru to je najvia metoda. Nita ne postoji slino tome. Nita se s tim ne moe uporediti.
Onda jednostavno moete zaboraviti sve metode, sve Patanjalije; jednostavno moete
zaboraviti na njih sve. Bivajui ba blizak majstoru i dozvoljavajui mu da ue u vae bie,
postajete upravo prijemljivi, ne birate sa svoje strane, ve ste otvoreni; onda je u tom trenutku
mogu fenomen.
eleo bih da vas podsetim da sve metode koje postoje u svetu, mnogi ljudi nisu
dostigli. Veliki broj ljudi ih je dostigao kroz prisustvo pored majstora - to je najvea tehnika.
Ali na kraju, sve zavisi od vas.
To je problem, to je sr problema; to ne zavisi od mene. Inae vi biste se ve predali;
onda ne bi bilo problema. Jedan Buddha bi bio dovoljan, i on bi vam dao sve, jer on ima
beskonano u svojim rukama; to ne moete iscrpsti. On moe nastavljati da daje i daje, i uvek
je spreman da daje, jer to vie daje vie dobija. to vie deli, vie se nepoznatih izvora
341

otvara, nepoznate struje zapoinju da teku prema njemu. Jedan Buddha bi dao prosvetljenje
svim biima, ako bi to zavisilo od majstora. To ne zavisi. U vaem neznanju, u vaem
egoistinom stanju uma, u vaem iskljuivom, utamnienom biu, vi ete odbaciti to ak i ako
bi Buddha eleo da vam d. Dok ne elite to, odbacivaete; ne moe vam se dati protiv vas.
Morate primiti to, to morate primiti vrlo svesno; budno i svesno. Samo u dubokoj svesti i
dubokoj prijemivosti to se moe primiti.
Bivajui blizak sa majstorom, blizak u ljubavi i poverenju, i dozvoljavajui majstoru
da ini sve to bi on poeleo da uini, bez vaeg vlastitog izbora, onda nema potrebe da inite
nita. Ali onda, ne oekujte; onda nemojte ak ni u najdubljem delu svog uma zahtevati ni
traiti, jer e samo oekivanje i traenje biti barijera. Onda vi jednostavno ekajte. ak i ako
e se to dogoditi posle mnogo, mnogo ivota, ak i ako morate ekati veno, ekajte. Ovo
ekanje ne treba da bude tuno, potiteno ekanje. Treba da bude slavljeniko ekanje; treba
da bude veselo; to treba da bude ispunjeno radou.
Dakle, tako stoje stvari; onda moete postati blii i blii, i iznenada dolazi dan kada
plamen majstora i plamen vaeg bia postaju jedno. Odjednom nastaje skok; vie nema vas, a
nema ni majstora. U tom jedinstvu, sve to vam majstor moe dati, on vam je dao. Izlio je
sebe u vas.
Stoga tragaocu nije vano da proe kroz sve stadijume samadhia. To postaje bitno
samo zato to niste dovoljno tragalac... Onda ima mnogo stadijuma. Ako ste zaista jaki,
iskreni, autentini, ako ste spremni da umrete ba ovog momenta, to se moe dogoditi.
Tree pitanje:
Rekli ste da je Patanjali savrena kombinacija poezije, misticizma i logike. Nemate li
vi tu savrenu ravnoteu?
Ne, ja sam ba suprotan Patanjaliju. Patanjali ima savrenu kombinaciju poezije,
misticizma i logike. Ja sam upravo neti, neti - ni ovo, niti ono. Ja nemam savrenu ravnoteu
poezije, misticizma i logike. U stvari, nemam ni ravnoteu niti neravnoteu, jer savreno
uravnoteen ovek takoe ima pored, sa strane, neuravnoteenost. Jer ravnotea moe
postojati samo kada neuravnoteenost postoji. Harmonija moe postojati samo kada sa strane
postoji nered. Ja sam ba kao neizmerna praznina bez harmonije, bez nesklada, bez ravnotee,
bez neuravnoteenosti, bez savrenstva i nesavrenstva - upravo jedna praznina. Ako doete
kod mene, uopte me tamo neete nai. Ja sebe nisam naao, kako ete vi nai?
To se dogodilo u kui sufijskog mistika Bajazida, kada je uao lopov. Bila je nona
tama i Bajazidova kua je bila u potpunom mraku, jer je bio tako siromaan da nije mogao
sebi priutiti nijednu sveu. Tada to nije bilo ni potrebno, jer on nikada nije nita radio nou,
jednostavno je spavao. Kada je lopov uao - a to nije bilo teko, jer vrata su bila otvorena...
Lopov je uao, a Bajazid je, osetivi neije prisustvo, rekao: Prijatelju, ta trai ovde?
Upravo usled blizine majstora kakav je bio Bajazid, ak ni lopov nije mogao lagati - samo
prisustvo je bilo takvo; on je osetio ljubav. A kada je Bajazid rekao: Prijatelju, ta trai
ovde? ovek je odgovorio: ao mi je to u rei, ali moram rei - ne mogu te lagati - ja sam
lopov i doao sam da naem neto. Bajazit je rekao: Napor ti je beskoristan jer ja ivim u
ovoj kui trideset godina, i nisam naao nita. Ali ako ti neto nae, javi mi.
Ako doete kod mene, uopte me tamo neete nai, jer sam iveo u ovoj kui mnogo,
mnogo godina i nikoga ovde nisam naao. To je moje otkrie; to je ono ta sam ja naao - da
nikoga nema unutra. Unutranje bie je ne-bie. to dublje idete, manje ete nai ita slino
sebi. A kada dosegnete do najdublje sri toga, to je ba praznina, ista praznina, upravo iroko
nebo niega. Dakle, kako tamo moe postojati ravnotea, i kako moe postojati
neuravnoteenost?
Patanjali je jedan od najizuzetnijih ljudi; ja nisam. Patanjali je ba suprotno. Ako
kaete Patanjaliju da govori o meni, on nee moi, on je previe pun sebe. Ali ako traite od
mene da govorim o Patanjaliju, o Tilopi, o Budi, o Mahaviri, Isusu Hristu - jednostavno je,
vrlo jednostavno. Jer ja sam apsolutno prazan, mogu postati dostupan svakome; mogu
dopustiti svakome da govori kroz mene. Ba kao izdubljeni bambus - svako moe svirati
342

melodiju kroz njega; on moe biti flauta. Dakle ja nisam spoj poezije, misticizma, logike ili
bilo ega. Ja nisam ravnotea svega. Ali zapamtite, ja nisam ni neuravnoteenost; ja sam neti,
neti - kako Upaniade nazivaju ni ovo niti ono. Zbog toga sam dostupan svakome. Ako
Patanjali insistira, on moe govoriti kroz mene; nema problema, nema protivljenja.
Zbog toga ste vi uvek u nedoumici kada ja govorim o Patanjaliju. On je postao ba
vrhunac sve egzistencije. Onda ja zaboravljam Budu, Mahavira, Isusa i Muhameda, kao da
nikada nisu postojali, kao da je samo Patanjali postojao, jer u tom momentu sam dostupan
Patanjaliju u mojoj totalnosti. Samo praznina to moe uiniti. Dakle, ovo se po prvi put
deava. Inae, neete nai Isusa da govori o Krini, ili Krinu da govori o Budi.
Mahavira i Buddha su iveli u isto vreme, u istoj zemlji, u istom delu zemlje.
etrdeset godina su se neprekidno kretali po maloj teritoriji u Biharu. Savremenici, ponekad
su bili zajedno u istom selu. Jednom su stajali u istoj dharmasali, ali nikada nisu govorili
jedan s drugim. Imali su neto u sebi. Morali su da kau neto na svoj vlastiti nain; oni nisu
pristupani drugima.
Ja nemam nita da kazujem moje vlastito, ba kao uplji bambus. Ako ikada elite da
nainite moje statue, postoji vrlo jednostavan nain: postavite samo upalj bambus. To e biti
moja statua, moete se seati mene kroz to. Nije potrebno da nainite nita od toga - upravo
jedna praznina, ba iroko nebo. Svaka ptica moe da leti, a nebo nee uslovljavati: samo
labudovima sa Manasarovara e biti dozvoljeno, a vranama? - Ne, njima nee biti
dozvoljeno. Nebo je dostupno svakome, galebu ili vrani. Lepa ptica ili runa ptica - nebo ne
pravi uslovljavanja.
Patanjali ima poruku; ja nemam nijednu. Ili moete rei nepostojanje je moja poruka,
i bivajui nita vi ete moi da mi se pribliite. Bivajui nita vi ete moi da me dosegnete. I
bivajui nita vi ete moi da me razumete.
etvrto pitanje
Mnogi ljudi se oseaju sasvim beznadeno oko ljubavi, postoji li neki drugi nain da
se dostigne molitva?
Ne, ako se oseate sasvim beznadeno u pogledu ljubavi, treba da se oseate apsolutno
beznadeno oko molitve, jer molitva nije nita drugo nego sama sutina ljubavi. Ljubav je kao
cvet, a molitva je kao miris. Ako ne moete dobiti cvet, kako moete dospeti do mirisa? Niko
ne moe mimoii ljubav. I niko ne treba da pokua, jer ga tu eka neuspeh i nita drugo.
Zato ste beznadeni to se tie ljubavi? Isti problem e doi s molitvom jer molitva
znai ljubav s celinom, kosmosom. Stoga uite dublje u problem ljubavi, i reite ga pre nego
to mislite o molitvi. Inae vaa molitva e biti lana; to e biti obmana. Naravno, samo ste vi
obmanuti, niko drugi. Nema Boga koji slua vau molitvu. Dok vaa molitva nije ljubav,
celina e ostati gluva. Ona se ne moe otvoriti ni na koji drugi nain - ljubav je klju.
Dakle, u emu je problem? Zato se ovek osea tako beznadeno u vezi ljubavi?
Previe ega vam nee dozvoliti da volite nikoga. Previe egocentrinosti, previe sebinosti,
zaokupljenosti samim sobom - onda ljubav nee biti mogua, jer ovek mora malo da se
savije, mora malo da izgubi svoju teritoriju. ovek mora malo da se preda u ljubavi. Koliko
god malo, ali ovek mora delom da se preda. A u nekim momentima mora da se preda
potpuno.
Problem je predati se drugom. eleli biste da se drugi preda vama, ali drugi je takoe
u istom poloaju. Dva ega koja se sretnu, nastoje da se drugi preda, i oba pokuavaju isto.
Ljubav postaje beznadena stvar.
Ljubav nije prisiljavati drugog da se preda vama. Mrnja je ono to prisiljava drugog
da se preda vama; to je priroda mrnje, jer prisiljavanje drugog da se preda vama je da bi se
drugi unitio. To je vrsta ubistva. Ljubav je predavati sebe drugom ne zato to ste vi prinueni
da se predate, ne; to je voljna stvar - jednostavno uivate u tome - a ne da ste prisiljeni.
Nikada se ne predajte nikome koji vas primorava da se predate, jer e to biti samoubistvo.
Nikada se ne predajte nikome ko manipulie s vama, jer to e biti ropstvo, ne ljubav. Predajte
se sami svojevoljno, i kvalitet se odmah menja.
343

Postoji nekoliko rei kao: molitva, ljubav, Bog, meditacija. Ove rei moete
koristiti, ali ne znate koje je njihovo znaenje, jer njihovo znaenje nije u reniku. Inae
moete konsultovati renik; to nije teko. Njihovo znaenje je u odreenom nainu ivota.
Njihovo znaenje je odreena transformacija u vama. Njihovo znaenje nije lingvistiko;
njihovo znaenje je egzistencijalno. Dok ne saznate uz pomo iskustva, vi ne znate - i ne
postoji drugi nain da se to zna. Kada se predate sami svojevoljno, neuslovljeno... jer ako
postoji neki uslov to uopte nije predanost; to je nagodba, cenjkanje. ak i ako ovaj uslov
postoji, predau se ja tebi ako se ti preda meni, onda to takoe nije predanost. To moe biti
biznis, nagodba, ali ne predanost.
Predanost ne pripada tritu. To uopte nije deo ekonomije. Predanost oznaava
neuslovljeno: Predajem se jer uivam; predajem se jer je to lepo, predajem se jer u
predavanju odjednom moja patnja iezava. Kada se predajete, patnja nestaje jer patnja je
senka ega. Kada ste predani, ega nema. Kako patnja moe postojati? Zbog toga je ljubav tako
srena.
Kad god je neko u ljubavi, odjednom kao da je prolee ulo u srce, ptice su poele da
pevaju koje su bile tihe i vi ih nikada niste uli. Odjednom je sve u vama procvetalo i puni ste
mirisa koji ne pripada ovoj zemlji. Ljubav je jedini zrak na ovoj zemlji koji dolazi s one
strane.
Dakle, ne moete izbei ljubav i stii do molitve, jer ljubav je poetak molitve. To je
kao da pitate: mogu li izbei poetak, a doi do kraja? To nije mogue. To se nikada nije
desilo i nikada se nee desiti.
ta je problem u ljubavi? Prvo, ne moete se predati. Ako se ne moete predati u
ljubavi, kako se moete predati u molitvi, jer molitva zahteva totalnu predanost? Ljubav nije
zahtevanje, traenje. Ljubav trai, ali ak i delimina predanost e delovati. Makar ako se
moete predati delom, makar ako se moete predati ponekad, to e takoe delovati. tavie,
za nekoliko sekundi se moete predati - u tih nekoliko sekundi vrata e se otvoriti i vi ete na
kratko sagledati drugi svet. Ljubav nije tako zahtevna. A ako ne moete ispuniti zahteve
ljubavi, kako moete ispuniti zahteve molitve? Molitva je apsolutno zahtevna. Ona vas nee
prihvatiti ako se predate delom. Ona vas nee prihvatiti ako se ponekad predate, a ponekad ne.
Molitva je vrlo zahtevna. ovek mora da proe kroz ljubav. Ako mene pitate, ljubav je kola
za molitvu - trening, disciplina, postati spreman za vii skok. Ja sam apsolutno za ljubav.
Ljudi su pokuavali; to to pitate ljudi su pokuavali kroz vekove. Ljudi koji nisu
mogli da vole, pokuavali su da mole. Svi manastiri su puni ovih ljudi - neuspenih u ljubavi,
oseajui beznadenost u ljubavi, mislili su da mogu barem pokuati sa molitvom. Ali ako
niste uspeli u ljubavi, kako moete moliti? U manastirima, hiljade ljudi svuda u svetu vre
svoje molitve, ali oni ne znaju ta je ljubav. Onda molitva postaje samo verbalno brbljanje.
Oni onda jednostavno iz glave nastavljaju da govore Bogu. S Bogom, komunikacija je srcem.
S Bogom ne moete govoriti kroz glavu, jer Bog ne zna nijedan jezik koji vaa glava zna. On
zna samo jedan jezik, a to je ljubav.
Zbog toga Isus kae Bog je ljubav jer ljubav je jedini nain da se stigne do njega,
ljubav je jedini jezik koji on razume. Ako govorite engleski, nee vas razumeti. Ako govorite
nemaki, apsolutno ne... nijedan jezik na zemlji.
Zato ja kaem ako govorite nemaki, apsolutno ne jer nemaki je jezik namenjen
mukarcima. Germani nazivaju svoju zemlju fatherland. itav svet naziva njihovu zemlju
motherland.117 to je vie muki orijentisan jezik, manje Bog moe da ga razume. U stvari,
Bog razume vie enski um, jer enski um je blii srcu od mukog uma. Poeziju on razume
vie nego prozu. Zapravo, on razume emocije vie nego misli. On vie razume suze, osmehe
vie nego koncepte. Ako moete plakati iskreno, on e razumeti. Ako moete plesati, on e
razumeti. Ali ako nastavite da govorite reima, one bivaju samo baene u prazninu - niko ih
ne razume.
Bog razume tiinu, a ljubav je vrlo tiha. U stvari, kad god su dve osobe u ljubavi,
elele bi da sede utke zajedno. Kada ljubav iezne, onda samo jezik ulazi. Muevi i ene
117

Fatherland i motherland oznaavaju domovinu, otadbinu, ali prva re je u mukom rodu, a druga u
enskom.
344

neprekidno govore, jer ljubav je iezla; vie ne postoji most. Na neki nain oni stvaraju most
jezikom. Govore o bilo emu - glasinama, ogovaranju - jer ne mogu podneti tiinu. Kad god
su tihi, odjednom su sami. ena nije tu, mu nije tu - postoji samo ogromna praznina. Kroz
jezik se oni obmanjuju da nema praznine. U dubokoj ljubavi, ljudi su tihi. Nije potrebno da
govore. Oni razumeju jedno drugo bez govorenja. Mogu drati jedno drugo za ruku i sedeti
tiho. Molitva je takoe tiha, ali ako niste nikada bili tihi u ljubavi, kako moete biti tihi u
molitvi? To je tiina izmeu vas i celine.
Ljubav je tiina izmeu dve osobe; molitva je tiina izmeu jedne osobe i celine. Ta
celina je Bog. Ljubav je trening; to je kola. Nikada vam neu predloiti da je izbegavate. Ako
je izbegavate, nikada neete dostii molitvu. A dok molite govoriete previe, ali srce nee
biti sposobno da komunicira, da prisno opti. Dakle, koliko god teka bila lekcija, koliko god
da je teko slomiti led... nemojte pokuavati da izbegnete ljubav. Molitva nije beanje od
ljubavi; ne inite je bekstvom - mnogi su uinili to i pogreili su. Moete otii u manastire
svuda u svetu i videti budale koji nisu uspeli, nisu uspeli jer su pokuali da izbegnu ljubav.
ovek mora da proe kroz ljubav, inae ostaete besni na ivot. Kako ete moi da
molite? Ostaete u dubokom odbacivanju ivota. Kako ete prihvatati i moliti? Ostaete
poricatelj; prihvatanje nee biti mogue. U ljubavi, po prvi put razumete da znaenje postoji i
da je ivot svrsishodan. U ljubavi, po prvi put oseate da ste kod kue u svetu, ne stranac, ne
autsajder. U ljubavi, po prvi put stvorena je mala kua. U ljubavi, po prvi put oseate mir i da
vas neko voli i osea se srean s vama; po prvi put vi prihvatate sebe takoe. Inae, kako biste
prihvatili sebe na drugi nain? U ivotu, od samog detinjstva vi ste naviknuti da osuujete
sebe, da odbacujete. Ne ini ovo, ne budi takav - svako vam pridikuje i svako se ljuti da
apsolutno greite i da sebe morate popraviti.
Dogodilo se da je Mula Nasrudinova ena bila vrlo bolesna. Bila je u bolnici. Mula je
obino odlazio svakog dana i pitao bi doktore i sestre, a oni bi odgovarali ona se oporavlja.
Njeno stanje se pogoravalo svakog dana, ali doktori i sestre su nastavljali ona se oporavlja,
ona se oporavlja. Ja sam imao obiaj da pitam Mula Nasrudina, kako je tvoja ena? On bi
rekao: doktori kau, savreno - ona se oporavlja. Sestre kau ona se oporavlja, stoga mora
biti da e ubrzo doi natrag kui. Onda je jednog dana ona iznenada umrla. Tada sam ga ja
pitao, ta se desilo Nasrudine? Slegao je ramenima i rekao: mislim da nije mogla da
podnese sva ona poboljavanja. To je bilo previe.
Svako vas popravlja; roditelji, svetenici, drutvo, civilizacija. Svako popravlja, niko
ne moe izdrati toliko poboljavanja. Ukupan rezultat je da vi nikada ne uspevate da budete
idealan ovek, jednostavno postajete osuditelj sebe. Idealno je nemogue, ideal je zamiljen.
Idealno jednostavno nije mogue, apstraktno je, nije prirodno. Svako je prisiljen, vuen i
guran iz svakog pravca da se popravi. Sa svih strana stie poruka da ta god da ste, vi ste
greni - popravite se. To stvara samoosuivanje; vi odbacujete sebe, niste vredni - bezvredni
ste, smee, trule. To je u umu.
Samo ljubav nikako ne pokuava da vas popravi, prihvata vas kakvi jeste. Kada vas
neko voli, jednostavno ste savreni, idealni, kakvi jeste. A ako ljubavnici takoe pokuavaju
da poprave jedno drugo, oni nisu ljubavnici. Opet postoji itava igra. Ljubav vas prihvata
kakvi jeste, a kroz ovo prihvatanje dogaa se transformacija. Po prvi put ste spokojni i moete
se opustiti, i to e na kraju postati molitva.
Samo onda kada ste mirni i oputeni, zahvalnost se javlja. Upravo zahvalnost da se
postoji, tako je lepa i ekstatina. Vi ne zahtevate nita u molitvi, jednostavno ste zahvalni.
Molitva je iskazivanje zahvalnosti, blagodarenje; nije to proenje neega od Boga. Prosjaci
nikada nisu ljudi koji mogu moliti. Blagodarenje, duboka zahvalnost: ta god da si mi dao
previe je, ja to zapravo nikada nisam zasluio. Ceo ivot, kroz ljubav, postaje dar
boanskog, i onda se oseate zahvalni. A iz zahvalnosti nastaje miris molitve.
To je vrlo suptilan proces; iz ljubavi prihvatanje vas samih i drugog; kroz prihvatanje
ljubavi, transformacija i vizija da ko god, ta god vi jeste, vi ste savreni i celina vas prihvata.
Onda zahvalnost; onda se javlja molitva. To nije verbalno; jednostavno itavo srce je
ispunjeno zahvalnou. Molitva nije in, molitva je nain postojanja. Kada postoji stvarna
molitva, vi ne molite, vi ste molitva. Sedite u molitvi, stojite u molitvi, kreete se u molitvi,
345

diete u molitvi.
Svetlucanje ili letimino sagledavanje e doi iz ljubavi. Jeste li ikada bili u ljubavi?
Onda diete u ljubavi, onda hodate u ljubavi. Onda va korak ima kvalitet plesa koji ak drugi
mogu videti. Onda vae oi imaju svetlost, razliitu svetlost za njih. Onda vae lice ima sjaj.
Onda va glas u sebi ima pesmu.
ovek koji nikada nije voleo hoda kao da se vue. ovek koji je voljen leti kao na
krilima vetra. ovek koji nikada nije voleo, ne moe plesati, jer ne zna u svom unutranjem
biu ta je ples. On gotovo nikada ne moe biti ekstatian - tuan, zatvoren, skoro mrtav,
gotovo ivei u grobu. Ljubav vam dozvoljava da se kreete prema drugom, a kada se
energija kree prema drugom, vi postajete dinamini. Kada se energija kree prema drugom, i
od drugog prema vama, odjednom stvarate most izmeu sebe i drugog. A taj most e vam dati
prvo letimino sagledavanje, prvu skicu ta je molitva. To je most izmeu vas i celine.
Ne mogu shvatiti kako je ikome mogue da doe do molitve bez prolaska kroz ljubav,
stoga ne budite preplaeni od ljubavi. Umrite u ljubavi kako biste se mogli ponovo roditi.
Izgubite sebe u ljubavi, tako da biste postali opet svei i mladi. Inae ne postoji mogunost za
molitvu. Ne oseajte se beznadeno to se tie ljubavi, jer to je jedina nada. Isus kae: Ako
so izgubi svoju slanost, kako onda moe ponovo posoliti? A ja vam kaem, ako ljubav
postane beznadena, onda nema nade, jer ljubav je jedina nada. Odakle ete onda ponovo
zadobiti nadu?
Ne odbacujte napor, ne prihvatajte neuspeh. Neko postoji za vas; vi postojite za
nekoga. Ako e postoji, mora biti vode. Ako glad postoji, mora biti hrane. Ako elja postoji,
mora biti nain da se ispuni. Ne oseajte beznadenost. Oivite svoju nadu ponovo, jer samo
beznadena osoba je nereligiozna; samo beznadena osoba je ateista. Ljubav je jedina nada.
Kroz ljubav mnoge nove nade e se javiti, jer ljubav je seme najvie nade - one koja je Bog.
Uloite svaki napor; ne smetajte se u toj beznadenosti. To moe biti naporno ali je vredno,
jer bez toga ste nasukani i stalno ete se vraati natrag u ivot dok ne nauite lekciju ljubavi.
A jednom kada se ljubav naui, molitva je tako laka. Zapravo, nije potrebno da uite molitvu;
ona dolazi sama u ljubavi.
Peto pitanje:
Na koji nain bi Patanjali radio sa neverovatnim neurozama modernog uma?
Ba kao ja! ta ja ovde radim? Borim se s vaim neurozama. Ego je izvor svih
neuroza, jer je ego sredite svih lanosti, svih perverzija. itav problem je s egom. Ako ivite
s egom, pre ili kasnije postaete neurotini. Moraete da postanete, jer ego je osnovna
neuroza. Ego kae: Ja sam centar sveta, to je neistina, ludost. Samo Bog moe rei: Ja.
Mi smo samo delovi, mi ne moemo rei Ja. Sama tvrdnja Ja je neurotina. Odbacite Ja i
sve neuroze iezavaju.
Izmeu vas i ludih ljudi u ludnici ne postoji velika razlika - samo je razlika u stepenu,
ne u nekom kvalitetu ili kvantitetu. Vi moete biti devedeset osam procenata, a oni su otili
izvan sto. Uvek moete i vi takoe otii preko sto, razlika nije velika.
Idite ponekad u ludnice i posmatrajte, jer to moe takoe postati vaa budunost.
Posmatrajte ludaka. ta se njemu dogodilo? To se dogaa i tebi delimino. ta se
dogodilo ludaku? Njegov ego je postao tako stvaran, a sve drugo je postalo lano. itav svet
je obmanljiv; samo njegov unutranji svet, ego i njegov svet je pravi. Vi moete ii da vidite
prijatelja u ludnici, a on vas moda nee ni pogledati; nee vas ak ni prepoznati, ali govori
svom nevidljivom prijatelju - koji stoji sa strane pored njega. Vi niste prepoznati, ali
izmiljotina njegovog uma je prepoznata kao prijatelj, i on mu govori i on odgovara.
Lud ovek je onaj iji ga je ego potpuno zaposeo. Upravo je suprotan sluaj sa
prosvetljenim ovekom, koji je potpuno odbacio ego. Onda je on prirodan. Bez ega vi ste
prirodni, kao to reka tee prema okeanu, ili vetar prolazi kroz borove, ili oblak plovi po nebu.
Bez ega vi ste opet deo ove ogromne prirode, oputeni i prirodni. S egom postoji napetost. Sa
egom vi ste odvojeni. S egom ste odsekli sebe od svih odnosa. ak i ako se upustite u veze, vi
to inite vrlo obazrivo. Ego vam nee dopustiti da se kreete ni u emu potpuno. On uvek
346

zadrava sebe.
Ako mislite da ste sredite egzistencije, onda ste ludi. Ako mislite da ste samo talas u
okeanu, deo celine, neko sa celinom, onda nikada ne moete poludeti. Da je Patanjali ovde,
uinio bi istu stvar koju ja inim. Zapamtite dobro da se situacija razlikuje, ali ovek je skoro
isti.
Sada postoji nova tehnologija. Toga nije bilo u Patanjalijevim danima - nove kue,
nove sprave. Sve se promenilo oko oveka, ali ovek je ostao isti. U danima Patanjalija
ovek je takoe bio isti, gotovo isti. Nita se mnogo nije promenilo u oveku. Ovo treba
zapamtiti, inae ovek poinje da osea da je moderan ovek na neki nain osuen, odbaen ne. Moe biti da ste ludi za kolima; vi biste eleli sportska kola i vrlo ste napeti i eljni toga.
Naravno, nije bilo automobila u Patanjalijevim danima, ali ljudi su bili ludi za volovskim
kolima. ak i sada, ako odete u indijsko selo, ovek koji ima volovska kola upravo je kao
ovek koji ima rols rojs u Londonu; zaprena dvokolica ili rols rojs nema razlike; ego je
ispunjen na isti nain. U selu, volovska kola e initi isto. Objekti ne ine veliku razliku. Um
oveka, ako je egocentrian, uvek e nai neto, stoga to nije problem.
Moderan ovek nije moderan. Samo moderan svet jeste moderan. ovek ostaje vrlo
drevan i star. Mislite li da ste moderni? Kada pogledam u vaa lica ja prepoznajem drevna
lica. Bili ste ovde mnogo, mnogo ivota i ostali ste skoro isti. Niste nauili nita jer opet radite
isto - opet i opet ista navika. Objekti su se promenili ali ovek je ostao ba isti. Nita se
mnogo nije promenilo. Nita se mnogo ne moe promeniti dok vi ne preduzmete korake da to
promenite. Dok transformacija ne postane vae srce, dok preobraaj sasvim ne postane
pulsiranje vaeg srca i dok ne razumete glupost uma, i ne razumete bedu njegovu... i onda
nainite skok izvan njega.
Um je vrlo star. Um je vrlo, vrlo drevan. U stvari, um nikada ne moe biti nov, nikada
ne moe biti moderan. Samo ne-um moe biti nov i moderan jer samo ne-um118 moe biti
sve, svakog momenta nov. Ne-um se nikada ne akumulira. Ogledalo je uvek isto; nikakva
praina se ne sakuplja na njemu. Um je jedan akumulator; nastavlja da akumulira. Um je uvek
star; um nikada ne moe biti nov. Um nikada nije iskonski; samo ne-um je izvoran, iskonski.
Zbog toga ak i naunici oseaju da kada je nainjeno odreeno otkrie, to nije
nainjeno umom, ve samo u procepima gde um ne postoji - ponekad u spavanju.
Ba kao Arhimed koji je pokuavao i pokuavao da rei odreeni matematiki problem
i nije ga mogao reiti - pokuavao je i pokuavao, naravno s umom, ali um vam moe dati
samo odgovore koje on ve zna. Ne moe dati nita nepoznato. To je kompjuter; ime god ste
ga nahranili, on moe odgovoriti. Ne moete pitati nita novo. Kako se od sirotog uma
oekuje da kae neto novo? To je jednostavno nemogue! Ako znam vae ime, mogu ga
zapamtiti, jer um je pamenje i seanje. Ali ako ne znam vae ime i pokuavam i pokuavam,
kako se mogu setiti onoga to nije tu?
Onda se odjednom to dogodilo. Arhimed je radio i radio, i to naporno, jer kralj je
ekao na njega. A jednog jutra se kupao, nag, oputen u vodi, i odjednom je zaiskrilo, izbilo
na povrinu niotkuda. Iskoio je iz kupatila. Bio je u stanju ne-uma. Nije ak ni pomislio da je
nag, jer je to deo njegovog uma. Nije mogao ni da pomisli da e sa izlaskom na ulicu bez
odee ljudi pomisliti da je lud. Taj um, koje mu je dalo drutvo, nije postojao, nije
funkcionisao. On je bio u stanju bez-uma, u vrsti satoria. Istrao je na ulicu izvikujui
Eureka, eureka! - uzvikujui otkrio sam, a ljudi koji su naravno pomislili da je poludeo,
pitali su: ta si otkrio, go, trei po ulici? Zadran je na kapiji, jer je pokuavao da ue u
kraljevu palatu, viui Eureka! Bio bi uhapen da ga prijatelji nisu izbavili i odveli kui,
pitajui: ta radi? ak i ako si pronaao neto, onda idi u prikladnoj odei, inae bie u
nevolji.
Izmeu dva trenutka uma uvek postoji procep bez uma. Izmeu dve misli postoji
praznina, interval bez misli. Izmeu dva oblaka moete videti plavo nebo. Vaa priroda je neum (bez-uma); tamo nema misli, niega... ogromna praznina, plavetnilo neba. Um upravo
plovi na povrini.
118

Odsustvo uma, stanje bez prisustva uma.

347

To se dogaalo mnogim ljudima; to se dogodilo gospoi Kiri (Curie); ona je dobila

Nobelovu nagradu za trenutak bez uma. Ona je radila, opet na matematikom problemu naporno je radila. Nita nije iz toga dolazilo; meseci su prolazili. Onda jedne noi, odjednom
je ustala u snu, otila do stola, napisala odgovor i vratila se natrag u krevet, i zaboravila sve o
tome. Ujutru kada je prila stolu nije mogla ni da poveruje; odgovor je bio tu. Ko ga je
napisao? Onda se ubrzo setila, kao u snu: Dogodilo se tokom noi... Ona je prila i rukopis
je bio njen.
U dubokom spavanju um odstupa; ne-um funkcionie. Um je uvek star; ne-um je uvek
sve, mlad, izvoran. Ne-um je uvek kao kap rose ujutru apsolutno sve, jasan. Um je uvek
prljav. On to mora biti, on sakuplja neistou. Neistoa je pamenje.
Kada ja gledam u vas, vidim da je va um vrlo star, mnogi proli ivoti su se sakupili
tu. Ali ja takoe mogu videti dublje. Postoji i va ne-um, koji uopte ne pripada vremenu,
dakle niti je on star niti moderan. ovek je uvek star, ali neto postoji u oveku - svesnost koja nije ni stara niti nova, ili, ona je uvek apsolutno nova.
esto pitanje - i to veoma vano:
Mnogi od nas esto se uspavamo tokom vaih predavanja ili ulazimo u pospano
stanje. Vi ste sigurno videli da se to deava. Da li je ta pospanost deo nekog kreativnog
pozitivnog procesa? Treba li da dopustimo da se to dogaa bez oseanja krivice, ili treba da
uloimo veliki napor da ostanemo svesni?
To je malo komplikovano. Prvo, ima mnogo tipova. Postoji vrsta pospanosti koja
dolazi ako me sluate vrlo paljivo. Onda to nije kao spavanje, to je vie slino hipnozi. Vi ste
u tako dubokoj usklaenosti sa mnom da va um prestaje da funkcionie. Jednostavno sluate
mene, a upravo sluanje mene postaje kao uspavanka. Odreena pospanost postoji ako je to
sluaj, ali to e doi samo kada me sluate vrlo paljivo. Onda to nije spavanje. To je lepo, i
ne treba da se oseate krivi zbog toga. Ako to nastane sluanjem mene onda nema problema.
U stvari, ovo treba da je sluaj, jer onda sluate sve dublje i dublje. Onda prodirem u vas vrlo,
vrlo duboko a vi oseate neto slino dremeu jer um ne funkcionie. Vi ste oputeni. To je
stanje preputanja. Dozvoljavate mi da prodirem u vas dublje i dublje. To je dobro, niega
nema pogrenog u tome. Oseate dreme jer je to pasivnost; niste aktivni; a nije ni potrebno
da budete.
Dok me sluate, nema potrebe da budete aktivni, jer ako ste aktivni va um e nastaviti
da tumai. Ovo je lepo i ne treba da oseate krivicu - dopustite to - i nije potrebno da ulaete
nikakav napor da to ometate. Ja u biti usaen duboko u vama. To je lepo.
U Indiji mi imamo specijalan izraz za to. Patanjali to zove joga tandra - spavanje
koje dolazi uz pomo joge. Ako ikako uopte to radite na pravi nain, biete potpuno
oputeni, a ta oputenost se osea kao spavanje. To nije spavanje, to je vie nalik hipnozi. Re
hipnoza takoe znai spavanje, ali razliita vrsta spavanja, u kome su dve osobe u tako
dubokoj usklaenosti... Ako vas ja hipnotiem, biete sposobni da me sluate, i nita drugo.
Hipnotisana osoba slua samo hipnotizera, nikoga drugog. Iskljuivo je na njega
usredsreena. U ovoj iskljuivoj usredsreenosti, svesnost otpada a nesvesnost deluje. Vaa
dubina slua moju dubinu; to je komunikacija iz dubine prema dubini. Um nije potreban. Ali
stvar koju treba zapamtiti je da treba mene sluati vrlo paljivo; samo tada e se to dogoditi.
Onda postoji drugi tip spavanja; vi me ne sluate, samo sedite ovde toliko dugo da
oseate pospanost, ne sluate me, ili ta god da ja govorim previe je za vas; oseate malo
dosadu. ta god da ja kaem, oseate tako monotono - to i jeste, jer sve to ja kaem jeste
jedna melodija, melodina pesma. Ja pevam jednu melodiju na milion naina; Patanjali,
Buddha, Isus, samo su izgovori. Ja pevam jednu melodiju. To je monotono. Ako oseate da je
to monotono i malo oseate dosadu, ili to ne moete razumeti; to je previe za vas, ili to ide
iznad vae glave, onda takoe moete spavati, ali to spavanje nije dobro. Onda ne treba da
dolazite da me sluate, jer u stvari vi ne sluate, vi spavate. Stoga, zato biste bili fiziki ovde?
Nema potrebe.
Postoji takoe trei tip. U drugom tipu vi morate zaista oseati kvalitet i uiniti vei
348

napor da budete svesni i da me sluate. Onda je mogue prvi tip da se dogodi. Onda postoji
trei tip koji nije povezan bilo sa sluanjem ili vaim bivanjem u stanju monotonije. To dolazi
iz vae fiziologije. Moda niste spavali dobro nou. Mali broj ljudi spava dobro, stoga kada
niste dobro spavali nou malo ste umorni. Gladni ste spavanja, sedite ovde u jednom poloaju
stalno s istim ovekom, sluate stalno isti glas, vae telo poinje da osea pospanost. To
dolazi iz vaeg tela.
U tom sluaju uradite neto sa svojim spavanjem. Ono mora da se uini dubljim. Nije
mnogo u pitanju vreme - moete spavati za osam sati, ali ako to nije duboko osetiete glad za
spavanjem, izgladnelost - u pitanju je dubina.
Svake noi pre nego to odete na spavanje uradite malu tehniku, a to e vam strahovito
pomoi. Iskljuite svetlo, sednite u svoj krevet spremni za spavanje, ali sedite za petnaest
minuta. Zatvorite oi, i onda ponite s bilo kojim monotonim besmislenim zvukom, na
primer; la, la, la - i ekajte da um doda nove zvukove. Jedina stvar koju treba zapamtiti je da
ovi zvukovi, ili rei, ne treba da budu ni iz jednog jezika koji znate. Ako znate nemaki,
engleski, italijanski, onda ne treba da budu italijanski, nemaki, engleski. Svaki drugi jezik je
dozvoljen koji ne znate - tibetanski, kineski, japanski. Ali ako znate japanski, onda on nije
dozvoljen, onda je italijanski izvanredan. Govorite neki jezik koji ne znate. Biete u tekoi za
nekoliko sekundi, samo prvog dana, jer kako da govorite jezik koji ne znate? On se moe
govoriti, a jednom kada to zapone, besmislenim reima, samo da se odstrani svest i dozvoli
nesvesnom da govori...
Kada nesvesno govori, nesvesno ne zna nijedan jezik. To je vrlo, vrlo stara metoda.
Dolazi iz Starog Zaveta. U tim danima se zvala glossolalia, a nekoliko crkava u Americi je
jo koriste. Oni to nazivaju govorenje jezicima. To je divna metoda, jedna od najdubljih i
prodire u nesvesno. Zapoinjete sa la, la, la, a onda sve to doe vi nastavite. Samo ete prvog
dana oseati malo tekoe. Jednom kada to doe, vi znate majstoriju toga. Onda za petnaest
minuta, koristite jezik koji vam dolazi, a koristite ga kao jezik; zapravo vi govorite s njim.
Ovo e opustiti svesnost tako duboko; petnaest minuta i onda ete jednostavno lei i uspavati
se. Vae spavanje e biti dublje. Za nekoliko sedmica osetiete dubinu u svom spavanju, a
ujutru ete se oseati potpuno svei. Onda, ak i ako pokuam, ja vas ne mogu uspavati.
Prvi tip je lep; trei tip je jedna vrsta fiziolokog gladovanja - to je bolesno. Trei tip
mora da bude razmatran; prvi tip mora da bude doputen. Zbog drugog tipa, vi se moete
oseati krivim i uiniti svaki napor da izaete iz toga.
Poslednje, sedmo pitanje:
Poto je moderan ovek u takvoj urbi, a Patanjalijeve metode izgleda da uzimaju
tako mnogo vremena, kome se vi obraate ovim predavanjima?
Da, moderan ovek je u urbi, a ba suprotno e biti korisno. Ako ste u urbi, onda e
Patanjali biti koristan jer on nije u urbi. On je lek. Vaem umu treba protivotrov. Pogledajte
to na ovaj nain; jer zapadni um naroito - a sada nijedan drugi um ne postoji, samo zapadni
um je manje ili vie svuda, ak i na Istoku - jeste u urbi. Zbog toga je postao zainteresovan
za zen, jer zen daje obeanje iznenadnog prosvetljenja. Zen izgleda kao instant kafa, i ima
izvesnu privlanost. Ali ja znam da zen nee pomoi, jer privlanost nije od zena, privlanost
je zbog urbe. A onda vi ne razumete zen.
Na Zapadu, ta god da se govori o zenu gotovo je neistina; to ispunjava potrebu uma
koji je u urbi, ali to nije pravi zen. Ako odete u Japan i pitate zen ljude, oni ekaju trideset
godina, etrdeset godina da se dogodi prvi satori. ak i za iznenadno prosvetljenje ovek
mora naporno da radi. Prosvetljenje je iznenadno, ali priprema je vrlo duga. To je ba kao
kljuanje vode, grejete vodu; na odreenom stepenu, na sto stepeni, voda naglo isparava.
Upravo isparavanje je iznenadno, ali grejanje morate da podignete do sto stepeni. Grejanje e
trajati, i ono zavisi od vaeg intenziteta.
Ako ste u urbi vi nemate nikakvo zagrevanje, jer u urbi ete morati da imate zen
satori, ili prosvetljenje, upravo usput, ako moe da se dobije, ako moe da se kupi. Jurei, vi
biste eleli da ga zgrabite iz neijih ruku. To se ne moe uraditi na taj nain. Postoji cvee,
349

sezonsko cvee; zasadite seme i za tri sedmice biljka postaje spremna, a za tri meseca
procveta, nestane, iezne. Ako ste u urbi, bie bolje da se interesujete za droge nego za
meditaciju, jogu, zen, jer droge vam mogu dati snove - trenutne snove - ponekad o paklu,
ponekad o raju. Onda je marihuana bolja nego meditacija. Ako se urite, onda nita veno ne
moe da vam se dogodi, jer venost trai veno ekanje. Ako traite da vam se venost
dogodi, morate biti spremni za nju. urba nee pomoi.
Ovo su zen izreke: Ako ste u urbi, nikada neete stii. Moete stii ak i sedei, ali u
urbi nikada neete stii. Smo nestrpljenje je prepreka.
Ako ste u urbi onda je Patanjali protivotrov. Ako niste ni u kakvoj urbi onda je zen
takoe mogu. Ova tvrdnja e izgledati kontradiktorna, ali to je tako. Takva je realnost,
kontradiktorna. Ako ste u urbi, onda ete morati da ekate mnogo ivota pre nego to vam se
prosvetljenje dogodi. Ako niste u urbi, onda se to odmah sada moe dogoditi.
Ispriau vam jednu priu koju veoma volim. To je jedna stara indijska pria. Narada,
glasnik izmeu neba i zemlje, mitoloka figura, iao je na nebo. On je ba kao potar;
neprekidno ide gore i dole, donosei poruke odozgo, nosei poruke odozdo. On radi svoj
posao. Iao je na nebo i ba je prolazio pored jednog vrlo, vrlo starog monaha koji je sedeo
ispod drveta sa svojom malom, svojim brojanicama, pevajui Ramino ime. Pogledao je u
Naradu i rekao: Kuda ide? Ide li na nebo? Uini mi onda jednu uslugu. Pitaj Boga koliko
jo moram ekati - ak i u samom pitanju, postojalo je nestrpljenje - podseti ga takoe,
rekao je monah, da sam za tri ivota sprovodio meditaciju i uzdravanje, i sve to se moglo
uraditi, ima granice za sve. Zahtev, oekivanje, nestrpljenje... Narada je rekao: Idem i
pitau.
Ba pored starog monaha, pod drugim drvetom mlad ovek je plesao i pevao ime
Boga. alei se Narada ga je pitao: Da li bi ti takoe eleo da pitam za tebe, koliko vremena
e ti trebati? Ali mladi je bio toliko u ekstazi da nije mario, nije ni odgovorio.
Posle nekoliko dana Narada se vratio natrag. Rekao je starcu: Pitao sam Boga, on se
nasmejao i rekao, najmanje jo tri ivota. Stari ovek je bacio svoju malu i rekao: To je
nepravda! Sve to kae Bog ba je pogreno! Bio je jako ljut. Onda je Narada priao mladiu
koji je jo plesao i rekao: ak i ako ti nisi traio, ja sam pitao, ali bojim se da ti sada kaem,
jer se ovaj starac toliko naljutio, ak bi me i udario. Mladi je i dalje igrao, nezainteresovan.
Narada mu je rekao: Pitao sam njega, i Bog mi je rekao da kaem mladiu da izbroji lie na
drvetu ispod koga plee, isti broj puta e se roditi ponovo dok ne dostigne... Mladi je
sluao, uao u ekstazu, smejao se, skakao i slavio. Rekao je: Tako brzo? Jer zemlja je puna
drvea, miliona i miliona. A samo koliko je ovih ovde listova, toliko puta u se ponovo roditi?
Tako brzo? Bog je beskonano saoseajan, a ja nisam vredan toga! im je to rekao odmah je
postigao... Tano tog momenta telo je otpalo. Ba tog trenutka on je postao prosvetljen.
Ako ste u urbi, za to e trebati vie vremena. Ako niste u urbi, mogue je ba ovog
trenutka.
Patanjali je protivotrov za one koji su u urbi, a zen je za one koji nisu u urbi. A ba
se obrnuto dogaa; ljudi koji su u urbi postaju zainteresovani za zen, a ljudi koji nisu u urbi
zainteresovani su za Patanjalija. To je pogreno. Ako ste u urbi onda Patanjali... jer on e
vas povui dole i dovesti do vaih ula, a govorie vam o stazi toliko dugo da e to biti ok za
vas. A ako mu dozvolite da ue u vas, vaa urba e ieznuti.
Zbog toga ja govorim; govorim o Patanjaliju zbog vas. Patanjali e sniziti vae
nestrpljenje; povui e vas dole, natrag u realnost. Dovee vas do vaih ula.

350

Poglavlje 7
MILJENJE O NE-MILJENJU
7. marta 1975. pre podne u Buddha dvorani
Ovi samadiji koji rezultiraju iz meditacije na nekom objektu su samadhiji sa semenom,
i ne daju osloboenje od kruga ponovnog raanja. (I, 46)119
Za vreme postizanja najvie istote nirviara stadijuma samadhia, postoji svitanje
duhovne svetlosti. (I, 47)120
U nirviara samadhiu, svest je ispunjena istinom. (I, 48)121
Kontemplacija nije meditacija. Postoji velika razlika, ne samo u kvantitetu nego i u
kvalitetu. One egzistiraju na razliitim ravnima. Njihove dimenzije su potpuno razliite; ne
samo razliite, nego dijametralno suprotne.
Ovo je prva stvar koju treba razumeti. Kontemplacija se bavi s nekim objektom; to je
kretanje svesti prema (neem) drugom. Kontemplacija je izlaenje panje, kretanje prema
periferiji, odlaenje daleko od centra. Meditacija je kretanje prema centru, daleko od
periferije, daleko od drugog, svega ostalog. Kontemplacija je uperena prema drugome, a
meditacija prema sebi. U kontemplaciji postoji dualnost. Postoje dvoje: kontemplator i
kontemplirano. U meditaciji postoji samo jedno.
Engleska re meditacija nije sasvim dobra, ne daje pravi smisao dhyane ili
samadhia, jer sama re meditacija daje izgled kao da meditirate o neemu. Dakle pokuajte
da razumete, kontemplacija je meditiranje na neemu; meditacija nije meditiranje na neemu,
nema kretanja dalje od centra, uopte nema kretanja... upravo postojite samo vi, tako totalno
da nema ak ni treperenja, unutranji plamen ostaje nepomian. Drugi je iezao; samo vi
jeste. Ni jedna jedina misao ne postoji. itav svet je iezao. Samo vi jeste, u svojoj
apsolutnoj istoti. Kontemplacija je ba kao ogledalo koje odraava neto; meditacija je
jednostavno samo odraavanje, ne odraavanje neega - samo ista sposobnost, mogunost da
odrazi, ali ne stvarno odraavanje neega.
Sa kontemplacijom moete dostii do nirviara samadhia - do samadhia bez misli ali u nirvichari jedna misao ostaje, a to je misao o nemanju misli. To je takoe misao, zadnja,
sasvim poslednja, ali ona ostaje. ovek je svestan da nema misli, zna da nema misli. Meutim
ta je to znanje o nemanju misli? Ogromna promena se dogodila, misli su iezle, ali sada,
nijedna misao nije sama postala objekat. Ako kaete ja znam prazninu, onda to nije
dovoljno praznina; misao o praznini postoji. Um jo funkcionie, funkcionie na vrlo, vrlo
pasivan, negativan nain - ali jo funkcionie. Vi ste svesni da postoji praznina. Dakle, ta je
ta praznina koje ste svesni? To je vrlo suptilna misao, najsuptilnija, poslednja izvan koje
objekat potpuno iezava.
Dakle, kad god sledbenik doe kod zen majstora vrlo srean sa svojim postignuem i
kae postigao sam prazninu, majstor kae, idi i zbaci tu prazninu odmah, ne donosi je
ponovo meni. Ako si zaista prazan, onda takoe ne postoji misao o praznini.
To je ono to se dogodilo u uvenoj prii o Subhutiu. On je sedeo ispod drveta bez
misli, ak i bez misli o ne-misli. Odjednom je cvee poelo da pada. On je bio zapanjen ta
119

I, 46: Ove [gore navedene sjedinjenosti (samapatti)] jo predstavljaju [takozvane] usredsreenosti s

klicom [nesavrenstva].
120
I, 47: [Tek] kroz vedrinu (vaisaradya) proisteklu iz duevne nepomuenosti (nirvicara) javlja se najdublji
unutranji mir (adhyatmaprasada).
121
I, 48: Tek tada [u tom miru] Spoznaja (prajna) je istinosna (rtambhara).
351

se dogaa? pogledao je okolo; cvee i cvee je pljutalo s neba. Videvi da je zauen,

bogovi su mu rekli: Ne budi zaprepaen. uli smo danas najveu propoved o praznini. Ti si
je odrao. Pravimo slavlje, i bacamo ovo cvee na tebe kao simbol, cenei i slavei tvoju
besedu o praznini. Subhuti mora da je slegao svojim ramenima i rekao: Ali ja je nisam
izgovorio. Bogovi su rekli: Da, nisi je izgovorio, niti smo je mi uli - to je najvea beseda o
praznini.
Ako govorite, ako kaete ja sam prazan, propustili ste stvar. Do miljenja o nemanju
misli jeste nirviara samadhi, bez kontemplacije. Ali jo zadnji deo... slon je proao, ali rep je
preostao - poslednji deo - a ponekad se rep pokazuje veim nego slon jer je tako tanan. Lako
je da se odbace po strani misli. Kako da se odbaci praznina? Kako da se odbaci nemanje
misli? To je vrlo, vrlo suptilno; kako shvatiti to? To je ono to se desilo kada je zen majstor
rekao sledbeniku: Idi i odbaci tu prazninu! Sledbenik je pitao: Ali kako da odbacim
prazninu? Onda je majstor odgovorio: Onda je odnesi odavde; idi odbaci je, ali nemoj
stajati ispred mene sa prazninom u svojoj glavi; uradi neto!
To je vrlo suptilno. ovek se moe lepiti uz to, ali onda vas um obmanjuje na
poslednjoj stvari. 99.9% stvari vi ste postigli; jo zadnji korak, sto stepeni se kompletira i vi
isparite.
Do ovog mesta, Patanjali kae to je samadhi bez kontemplacije - nirviara samadhi.
Ako postignete ovaj samadhi, vi ete postati vrlo, vrlo sreni, smireni, bezbrini. Biete
unutra uvek sabrani, bez prekida. Imaete kristalizaciju; neete biti obian ovek. Izgledaete
gotovo kao natovek, ali ete morati stalno da se vraate natrag. Biete roeni, umreete.
Toak reinkarnacije se nee zaustaviti jer nemanje misli je ba kao fino seme; mnogo
ivota e proizai iz njega. Seme je vrlo suptilno, drvo je veliko, ali celo drvo je skriveno u
semenu. Seme moe biti seme goruice, tako malo, ali ga ono nosi u sebi. Ono je nabijeno,
ono ima nacrt; ono stalno moe donositi itavo drvo. A iz semena mogu nastati milioni
semenki. Jedno malo seme goruice moe ispuniti itavu zemlju vegetacijom.
Nemanje misli je najsuptilnije seme. Ako ga vi imate, Patanjali to naziva samadhi
sa semenom, sabia samadhi. Vi ete nastaviti da dolazite, toak e nastaviti da se okree raanja i umiranja, raanja i umiranja. To e biti ponavljano. Jo niste spalili seme.
Ako moete spriti ovu misao o nemanju misli, ako moete spaliti ovu misao o nesebi, ako moete izgoreti ovu misao o ne-egu, samo onda se deava nirbia samadhi, samadhi
bez semena. Onda nema raanja, nema smrti. Vi ste transcendirali itavo kruenje, otili ste
izvan. Sada ste ista svesnost. Dualnost je odbaena, vi ste postali jedno. Ovo jedinstvo, ovo
otpadanje od dualnosti je otpadanje od ivota-i-smrti. Ceo toak odjednom staje - vi ste izvan
none more.
Sada emo ui u sutre. One su vrlo, vrlo lepe. Pokuajte da ih razumete. Duboko je
njihovo znaenje. Morate biti vrlo, vrlo svesni da razumete suptilne nijanse.
Ovi samadhiji koji rezultiraju iz meditacije na objektu jesu samadniji sa semenom, i ne
daju osloboenje od kruga ponovnog raanja.
Ovi samadhiji koji rezultiraju iz meditacije na objektu... Moete meditirati na bilo
kom objektu, bilo materijalnom ili svetom. Predmet moe da bude novac, ili predmet moe da
bude moksha, krajnje postignue osloboenja. Predmet moe da bude kamen ili kohinor
dijamant; nema razlike. Ako objekat postoji, um postoji; s objektom, um se nastavlja. Um
ima kontinuitet kroz objekat. Um se neprekidno hrani kroz drugo. A kada drugo postoji, vi ne
moete znati sebe; itav um je usredsreen na drugo. Drugo treba ukloniti, sasvim ukloniti,
tako da ne postoji nita za vas da mislite, da ne postoji nita emu biste dali svoju panju, da
nikuda ne moete da se kreete.
Sa objektom, Patanjali kae da ima mnogo mogunosti; moete biti u odnosu sa
objektom kao to razmiljanje biva; moete misliti logino o objektu - tome Patanjali daje
ime savitarka samadhi. To se dogaa mnogo puta; kada naunik posmatra objekat on postaje
potpuno smiren; nijedna misao se ne kree na nebu njegovog bia; on je tako mnogo
apsorbovan objektom. Ili ponekad je dete koje se igra svojom igrakom tako apsorbovano da
352

se um potpuno, gotovo potpuno zaustavio. Postoji vrlo duboka smirenost. Objekat uzima svu
vau panju, nita ne ostaje iza. Nije mogua uznemirenost, nikakva napetost nije mogua,
nikakva muka nije mogua, jer ste potpuno apsorbovani u objektu, uli ste u objekat.
Naunik, veliki filozof... to se dogodilo Sokratu; on je stajao jedne noi; bila je no
punog meseca, i posmatrao mesec, postao je apsorbovan... Mora da je bio u onome to
Patanjali naziva savitarka samadhi, jer je bio jedan od najloginijih ikada roenih ljudi,
jedan od najracionalnijih umova, sam vrhunac racionalnosti. Razmiljao je o mesecu, o
zvezdama, noi i nebu, zaboravio je sebe potpuno. Sneg je poeo da pada, ujutru je naen
gotovo mrtav, pola tela mu je bilo pokriveno snegom, smrznut, jo je gledao u nebo. Bio je
iv, ali smrznut. Ljudi su doli da saznaju gde je bio, a onda su ga nali kako stoji; itave noi
je stajao ispod drveta. Onda su pitali: Zato se niste vratili natrag kui? Sneg je padao i
ovek moe umreti. On je odgovorio: Potpuno sam zaboravio na to. Za mene, on nije
padao. Za mene vreme nije prolazilo. Bio sam toliko apsorbovan u lepoti noi, zvezdama,
poretku egzistencije i kosmosa.
Logika je uvek apsorbovana s drugim, sa harmonijom koja postoji u univerzumu.
Logika se kree oko jednog objekta - nastavlja da se kree okolo, okolo i okolo - i itavu
energiju uzima objekat. To je samadhi sa razumom, savitarka, ali objekat je tu. Nauni,
racionalni, filozofski um dospeva dotle.
Onda Patanjali kae da postoji drugi samadhi, nirvitarka, estetski um - pesnik, slikar,
muziar doseu do njega. Pesnik ulazi direktno u objekat, ne okolo i okolo, ali jo je objekat
tu. On moda ne razmilja o tome, ali njegova panja je usredsreena na to. Moda to nije
delovanje glave, to moe biti srce, ali objekat jo postoji, drugo je tu. Pesnik moe postii ta
vrlo duboka, blaena stanja, ali krug ponovnog raanja se nee zaustaviti, ni za naunika ni za
pesnika.
Onda Patanjali dolazi do saviara samadhia; logika je otpala, ostala je samo ista
kontemplacija - ne o tome - ve samo gledanje u to, posmatranje toga, svedoenje toga.
Dublja podruja se otvaraju ali objekat ostaje tu, a vi ostajete opsednuti s objektom. Vi jo
niste u svom vlastitom Sopstvu - drugo je tu. Tada Patanjali dolazi do nirviare.
U nirviari ubrzo objekat biva nainjen suptilnim. To je najvanija stvar koju treba
razumeti; u nirviari, objekat je nainjen vie i vie profinjenim. Od grubih objekata vi se
kreete do suptilnih objekata - od stene do cveta, od cveta do mirisa. Kreete se prema
profinjenom. Ubrzo dolazi trenutak kada objekat postaje tako nean, gotovo kao da ga nema.
Na primer, ako kontemplirate na praznini, objekta skoro nema, ako meditirate na
nepostojanju. ovek mora da misli, mora da meditira, mora da primi u sebe ideju da nita ne
postoji. Neprekidno meditirajui na nepostojanju, dolazi trenutak kada objekat postaje tako
suptilan da ne moe zadrati vau panju; tako je suptilan da ne postoji nita na ta bi se
kontempliralo, a ovek nastavlja dalje i dalje. Iznenada jednog dana svest odskoi sama od
sebe. Ne nalazei nikakvu redovnu osnovu tamo u objektu, ne nalazei nikakvo vrsto
uporite, ne nalazei nita da prione, svest se odbija i odskae sama od sebe. Vraa se, ona se
vraa natrag u svoj vlastiti centar. Onda ona postaje najvia, najistija, nirviara.
Najvie, nirviara, je kada se svest odbija sama od sebe. 122 Ako ponete misliti: Ja
sam postigao nemanje misli, i postigao sam nepostojanje, opet ste stvorili jedan objekat i
svest se udaljila. Ovo se dogaa tragaocu mnogo puta. Neznajui unutranje misterije, mnogo
puta se bacate na samog sebe. Ponekada dodirnete svoj centar, i opet izlazite iz njega.
Odjednom se javlja ideja: Da, ja sam postigao. Oseate se tako blaeni, prirodno je da se ta
ideja pojavi. Inae ako se ideja pojavi, opet ete postati rtva neega to je objektivno. ist
subjekt se gubi; jedinstvo postaje dvoje. Opet ima dualnosti.
ovek mora biti svestan da ne dozvoli ideju o nemanju misli. Nemojte pokuavati kad god se neto slino ovome dogodi, ostanite u tome. Ne pokuavajte da mislite o tome, ne
pokuavajte da pravite ikakvu pretstavu o tome; uivajte u tome. Moete plesati, nee biti
nevolje, ali ne dozvoljavajte verbalizaciju, ne dozvoljavajte jezik. Plesanje vam nee smetati,
jer u plesu vi ostajete jedinstveni.
122

Postigavi zrelost da se odbija od svih objekata, u niim oblicima samadhija, svest se odbija i od same sebe,
ne vezuje se ni za samu sebe.
353

U sufi tradiciji, ples se koristi da se izbegne um. Na poslednjem stupnju, sufi majstori
kau: Kad god doete do take da je objekat iezao, odmah zaponite da pleete tako da se
energija pomeri u telo, a ne u um. Odmah uradite neto, ma ta, i bie od pomoi.
Zen majstori kada to dostignu poinju da se smeju pravim trbunim smehom, slinim
rikanju, lavovskom rikanju. ta oni rade? Energija je tu i po prvi put je jedinstvena. Ako
dopustite bilo ta drugo u umu, odmah tu postoji podela, podela u vaim starim navikama. To
e potrajati za nekoliko dana. Skoite, trite, pleite, izvrite koristan trbuni smeh, uinite
neto tako da se energija uputi u telo, a ne u glavu. Zato to energija je tu, i stari mentalni
obrazac je tu, on moe opet da se pokrene...
Mnogi ljudi mi dolaze, a kad god se to dogodi, nastaje najvei problem - kaem
najvei, jer to nije obian problem. Um odmah zgrabi to i kae: Da, postigao si. Ego je
uao, um je uao, sve se gubi. Jedna ideja i odmah postoji ogromna podela. Plesanje je dobro.
Moete plesati - nee biti problema oko toga. Moete biti ekstatini, moete proslavljati.
Otuda ja stavljam naglasak na slavlju.
Posle svake meditacije slavite, tako slavljenje postaje deo vas, a kada se krajnje
dogodi, moi ete da slavite.
Ovi samadhiji koji nastaju iz meditacije na nekom objektu jesu samadhiji sa semenom,
i ne daju vam slobodu od kruga raanja i umiranja.
Ceo problem je kako da se bude osloboen od drugog, od objekta. Objekat je ceo
svet. Vi ete stalno iznova dolaziti ako objekat postoji, jer sa objektom postoji elja, s
objektom postoji miljenje, sa objektom postoji ego, sa objektom vi postojite. Ako objekat
otpadne, vi ete odjednom otpasti, jer objekat i subjekat mogu postojati samo zajedno. Oni su
delovi jedan drugog; samo jedan ne moe postojati. To je ba kao novi; glava i pismo
postoje zajedno. Ne moete sauvati jedno, a baciti drugo. Ne moete sauvati glavu, a
odbaciti rep - oni su zajedno. Ili ih sauvate zajedno, ili ih oboje odbacite. Ako odbacite
jedno, drugo je isto odbaeno. Subjekat i objekat su zajedno; oni su jedno, aspekti jedne
stvari. Ako objekat otpadne, itava konstrukcija subjekta se odmah rui; onda vie niste stara
osoba. Onda ste izvan, a jedino izvan je ono to je izvan ivota i smrti.
Moraete da umrete, moraete da budete ponovo roeni. Dok umirete, ba kao drvo,
sakupljate sve svoje elje ponovo u semenu. Ne idete vi u naredno roenje; seme leti i odlazi
u drugo roenje. Sve eljeno to ste iveli - vae frustracije, vai neuspesi, vai uspesi, vae
ljubavi, vae mrnje - dok umirete, sva energija se sakuplja u seme. To seme je od energije, to
seme iskae iz vas, pomera se u matericu. Opet to seme ponovo vas stvara, ba kao seme u
drvetu. Kada e drvo umreti, ono sauva sebe u semenu. Kroz seme drvo nastavlja da postoji;
kroz seme vi nastavljate da postojite. Zbog toga Patanjali to zove sabia samadhi. Ako
objekat postoji vi ete morati stalno da se raate, moraete da prolazite kroz istu bedu, isti
pakao koji je ivot, dok ne postanete bez semena.
A ta znai bez semena? Ako objekat vie ne postoji, nema semena. Onda sve vae
prole karme jednostavno ieznu, jer u stvari nita niste uinili. Sve je uinio um - ali vi ste
bili identifikovani, mislili ste da ste vi um. Sve je uinilo telo - ali vi ste bili identifikovani,
mislili ste da ste telo.
U samahiju bez semena, kada samo svest postoji u svojoj potpunoj istoti, po prvi
put razumete celu stvar; da nikada niste bili inilac. Nikada niste eleli ni jednu jedinu
stvar. Nije potrebno da elite, jer sve je u vama. Vi ste glavni. Bilo je smeno s vae strane
da elite, a zato to ste eleli postali ste prosjak.
Obino mislite drugaije - mislite da zato to ste prosjak, zbog toga elite. Ali u
samadhiju bez semena nastaje ovo razumevanje, da je to ba suprotno: zato to elite vi ste
prosjak. Okrenuti ste potpuno naopako. Ako elja iezne, jednostavno odjednom postajete
car. Prosjak nikada nije postojao. To je bilo zato to ste eleli, zato to ste previe mislili o
objektu, tako ste bili mnogo opsednuti objektom i objektima, da niste imali vremena ni
mogunosti, a ni prostora da gledate unutra. Potpuno ste zaboravili ono to je iznutra.
Unutra je boansko, unutra je sam Bog.
354

Zbog toga hindusi nastavljaju da govore: Aham brahmasmi. Oni kau: Ja sam
najvie. Ali samo kazivanjem toga, to se ne moe postii. ovek mora da dostigne nirviara
samadhi. Samo onda upaniade postaju istinite, samo onda Bude postaju prave. Vi postajete
svedok. Kaete: Da, oni su u pravu, jer sada je to postalo vae vlastito iskustvo.
Pri postizanju najvie faze istoe samadhija, nastaje duhovna svetlost.
Nirviara vaisharadye adhyatma prasadah. Ova re prasad je vrlo, vrlo lepa. Ona
oznaava milost. Kada je ovek u svom vlastitom biu namiren, doao kui, odjednom
blagoslov... sve to je ikada eleo sada je ispunjeno. Sve to ste eleli da budete, odjednom vi
jeste, a niste za to uinili nita, niste uloili nikakav napor. U nirviara samadhiju ovek
dolazi do znanja da u samoj svojoj prirodi, najdubljoj prirodi, on je uvek ispunjen - ostvarenje
plee!
Pri postizanju najvee istote...
Kakva je ta najvia istota? Ona gde ak ni misao ni nemanje misli ne postoje. To je
najvea istota; gde je ogledalo jednostavno ogledalo, nita se ne reflektuje na njemu - jer ak
i refleksija je jedna vrsta neistote. To zapravo ne ini ogledalu nita, ali jo uvek ogledalo
nije isto. Refleksija ne moe uiniti nita ogledalu. Nee ostaviti nikakve otiske, to nee
ostaviti nikakve tragove na ogledalu, ali dok to postoji ogledalo je time ispunjeno, neim
drugim. Neto strano je ulo; ogledalo nije u svojoj najveoj istoti; ogledalo nije bezazleno neto je tu.
Kada je um potpuno nestao i kad nema ni ne-uma, nema ni jedne jedine misli ni o
emu, ak ni o stanju bivanja u takvom blaenom trenutku - vi ste jednostavno u toj najveoj
istoti nirviara stanja samadhija - postoji svitanje duhovne svetlosti; mnoge stvari se
dogaaju.
To se dogodilo Subutiju; odjednom se cvee pojavilo bez ikakvog poznatog razloga, a
on nije uinio nita. Da jeste, onda ga cvee ne bi obasulo. On jednostavno nije bio svestan
niega, bio je toliko u sebi - ak bez talasia na povrini svesnosti, nije ak bilo ni odraza u
ogledalu, nije bilo ak ni oblaka na nebu - niega.
Obasulo ga cvee... to je ono to Patanjali kae: Nirviara vaisharadye adhyatma
prasadah - odjednom se spustila milost. U stvari, ona se uvek sputala.
Vi niste svesni; upravo sada cvee nebeske milosti vas obasipa, ali niste prazni tako da
ga ne moete videti. Samo oima praznine cvetovi nebeski se mogu videti, jer oni nisu cvetovi
iz ovog sveta, to su cvetovi iz drugog sveta.
Svi oni koji su to postigli slau se u jednoj stvari: da u tom konanom postignuu
ovek osea da je bez ikakvog razloga sve ve ispunjeno. ovek se osea blaenim, a da nita
nije uinio za to. Vi ste uradili neto oko meditacije, uradili ste neto oko kontemplacije,
uinili ste neto oko toga kako da se ne veete za objekat, uinili ste neto u tom pravcu, ali
niste nita uinili da vas iznenadno blaenstvo zapljusne. Niste uinili nita da ispunite svoje
tenje.
Sa objektom, beda postoji; sa eljom - jadan um; sa zahtevajuim, sa jadikujuim
umom - pakao. Iznenada kada objekat nestane, pakao takoe iezava i nebo vas jednostavno
zapljuskuje. To je trenutak milosti. Ne moete rei da ste postigli to. Jednostavno moete rei
da nita niste uinili. To je znaenje milosti: prasadah. To se deava bez injenja iega s vae
strane. Zapravo to se uvek dogaalo, ali vi ste to nekako proputali. Tako ste mnogo zauzeti
objektima da zbog toga ne moete gledati unutra, ta se tamo dogaa. Vae oi nisu okrenute
prema unutra, vae oi se kreu spolja. Vi ste roeni ve ispunjeni. Ne treba vam nita, ne
treba da se pomerite nijedan korak. To je znaenje prasada.
Postoji svitanje duhovne svetlosti.
Uvek ste bili okrueni tamom. Sa sveu koja se kree prema unutra dolazi svetlost, i
355

u toj svetlosti saznajete da nije ni bilo tame. Samo niste bili usaglaeni sa sobom; to je bila
jedina tama.
Ako razumete ovo, samo sedei smireno sve je mogue. Ne vrite putovanje i stiete
do cilja. Ne radite nita, a sve se deava. Teko je razumeti to, jer um kae: Kako je to
mogue? A ja sam inio tako mnogo. ak ni onda blaenstvo se nije dogodilo, stoga kako se
moe dogoditi ako se ne radi nita? Svako je u potrazi za sreom, i niko je ne nalazi. I tada
um kae, sasvim logino, ako tako mnogo traganja nije pomoglo, kako moe pomoi da se ne
trai uopte? Ljudi koji govore o ovim stvarima mora da su poludeli: ovek mora naporno
da trai, samo onda je to mogue. A um nastavlja da kazuje: Naporno trai, uloi vie
napora, tri brzo, jer cilj je tako dalek.
Cilj je u vama. Nema potrebe ni za kakvom brzinom i nije potrebno nigde ii. Uopte
nije potrebno nita initi. Jedina potrebna stvar je da se sedi tiho u stanju nedelovanja, bez
ikakvog objekta, ba da se tako potpuno bude sam sa sobom, tako potpuno usrediten, da se
ak ni talasi ne pojavi na povrini. A onda se dogaa prasad, milost se sputa na vas,
blagoslovi vas obasipaju, celo vae bie je ispunjeno s nepoznatim blagoslovom. Onda sm
ovaj svet postaje nebo. Onda sm ovaj ivot postaje boanski. Onda niega nema pogrenog.
Onda je sve savreno, kako treba da bude. S vaim unutranjim blaenstvom, oseate
blaenstvo svuda. S novom percepcijom, s novom jasnoom, ne postoji drugi svet, ne postoji
drugi ivot, ne postoji drugo vreme. Ovaj trenutak, sama ova egzistencija je jedino to Jeste.
Dok ne osetite Sebe (kao Sopstvo), nastavie da izostaju svi blagoslovi koje
egzistencija daje samo kao dar.
Prasad znai da je to dar od egzistencije. Vi niste to zaradili, ne moete polagati
pravo na to. Zapravo, kada trailac ode, odjednom to je tu.
Za vreme postizanja stadijuma najvie istote nirviara samadhija, nastaje duhovna
svetlost.
...a vae unutarnje bie je od prirode svetlosti. Svest je svetlost, svest je jedina svetlost.
Vi postojite vrlo nesvesno, radei stvari, neznajui zato; elei stvari, neznajui zato; traei
stvari, neznajui zato; besciljno u nesvesnom spavanju. Somnabulizam123 je jedina duhovna
bolest - hodanje i ivljenje u spavanju.
Postanite vie svesni. Ponite biti svesni s objektima. Gledajte u stvari s vie budnosti.
Prolazite pored drveta; pogledajte ga s vie budnosti. Zaustavite se za asak, pogledajte u
drvo; protrljajte svoje oi, pogledajte u drvo s vie budnosti. Saberite svoju svest, pogledajte u
drvo i vidite razliku. Odjednom kada ste budni, drvo je drugaije; vie je zeleno, vie je ivo,
lepe je. Drvo je isto, samo ste se vi promenili. Pogledajte u cvet kao da itava vaa
egzistencija zavisi od tog pogleda. Dovedite itavu svoju svest na cvet, i odjednom, cvet se
preobraava - on je sjajniji, on je blistaviji. On ima neto od sjaja venog, kao da je veno
ulo u prolazno u obliku cveta.
Pogledajte u lice vaeg supruga, vae ene, vaeg prijatelja, vaeg voljenog, s
budnou; meditirajte na tome, i odjednom ete videti ne samo telo, nego ono to je izvan tela,
to dolazi iz tela. Postoji aura oko tela, od duhovnog. Lice voljenog nije vie lice vaeg
voljenog; lice voljenog je postalo lice boanskog. Pogledajte u svoje dete. Pogledajte ga kako
se igra s potpunom budnou, svesnou, i odjednom objekat je preobraen.
Prvo zaponite da radite s objektima. Zbog toga Patanjali govori o drugim
samadhijima pre nego to govori o nirviara samadiju, samadhiju bez semena. Zaponite sa
objektima i kreite se prema sve suptilnijim objektima.
Na primer, ptica peva na drvetu; budite budni, kao da u tom momentu vi postojite i
pesma ptice - svet ne postoji, nije od vanosti. Usredsredite svoje bie prema pesmi ptice i
videete razliku. Saobraajna buka vie ne postoji, ili postoji na samoj periferiji egzistencije,
daleka, udaljena, a mala ptica i njena pesma ispunjavaju potpuno vae bie - samo vi i ptica
postojite. A onda kada pesma prestane, sluajte odsustvo pesme. Onda objekat postaje
123

Mesearstvo.
356

suptilan, jer...
Pamtite uvek: kada pesma prestane ona ostavlja odreen kvalitet u atmosferi - u
odsustvu. To vie nije isto. Atmosfera se potpuno promenila jer pesma je postojala i onda je
pesma iezla... sada je odsustvo pesme. Posmatrajte to - itava egzistencija je ispunjena
odsustvom pesme. A to je lepe nego pesma, jer je to pesma tiine. Pesma je koristila zvuk, a
kada zvuk iezne, odsustvo koristi tiinu. Nakon to je ptica pevala, tiina je dublja. Ako
moete posmatrati to, ako moete biti budni, vi sada meditirate na vrlo suptilnom objektu,
vrlo suptilnom objektu. Osoba se kree, divna osoba se kree - posmatrajte osobu. A kada ona
ode, sada posmatrajte odsustvo; ona je ostavila neto. Njena energija je promenila sobu; to
vie nije ista soba.
Kada je Buddha umirao, Ananda ga je pitao... jecao je, lio suze i rekao: ta e sada
biti s nama? Bili ste ovde a mi nismo mogli postii.124 Sada vie neete biti ovde, ta emo mi
raditi? Kae se da je Buddha odgovorio: Sada volite moje odsustvo, budite paljivi prema
mom odsustvu. Za pet stotina godina nikakve statue nisu pravljene, tako da se odsustvo
moglo oseati. A umesto statua samo bodhi drvo je bilo naslikano. Hramovi su postojali, ali
ne sa Budinom statuom; samo bodhi drvo, kameno bodhi drvo, u njegovom podnoju je
odsustvo Bude, a ljudi bi dolazili i sedeli, posmatrali drvo, i pokuali da opaze odsustvo
Buddhe ispod drveta. Mnogi su dostigli vrlo duboku tiinu i meditaciju. Onda, ubrzo je
suptilni oblik bio izgubljen i ljudi su poeli da govore: O emu meditiramo? Samo drvo
postoji, ali gde je Buddha? Jer da bi se osetio Buddha u njegovom odsustvu potrebna je vrlo,
vrlo duboka bistrina i paljivost. Onda, oseajui da vie ljudi ne mogu meditirati na
suptilnom odsustvu, stvorene su statue.
Ovo moete initi sa svakim svojim ulom, jer ljudi imaju razliite sposobnosti i
senzibilnosti. Na primer, ako imate muziko uho, onda je dobro da posmatrate i da budete
paljivi sa pesmom ptice. Za nekoliko sekundi ona postoji, a onda nestaje. Onda posmatrajte
odsustvo. I biete ushieni, ako budete mogli posmatrati odsustvo. Odjednom je objekat
postao vrlo suptilan. On e zahtevati vie panje i vie svesnosti nego stvarna pesma ptice.
Ako imate dobar njuh... vrlo mali broj ljudi to ima; oveanstvo je gotovo potpuno
izgubilo njuh. ivotinje su bolje, njihovo ulo mirisa je daleko osetljivije, sposobnije od
oveijeg. Neto se dogodilo ovekovom nosu, neto je krenulo loe; mali broj ljudi ima
prijemljiv nos; inae, ako vi imate - onda budite blizu cveta, pustite da vas miris ispuni.
Ubrzo, kada se udaljite daleko od cveta, vrlo polako, ipak nastavite da budete paljivi prema
mirisu, aromi. Kako se udaljavate, miris e postati sve suptilniji i suptilniji, i trebae vam vie
svesnosti da oseate to. Postanite njuh. Zaboravite o celom telu; dovedite svu svoju energiju u
nos, kao da samo nos postoji. A uskoro, ako izgubite trag mirisa, krenite napred nekoliko
koraka blie; opet obuhvatite miris, onda natrag, kreite se unatrag. Ubrzo ete biti sposobni
da miriete sa vrlo, vrlo velike distance - niko nee moi da mirie taj cvet odatle. A onda
nastavite da se kreete. Na vrlo jednostavan nain inite objekat suptilnim. A onda e doi
momenat kada neete biti sposobni da omiriete miris; sada miriete odsustvo. Sada miriete
odsustvo, gde je trenutak ranije bio miris, a vie nije tu. To je drugi deo njegovog postojanja,
odsutan deo, tamni deo. Ako moete mirisati odsustvo mirisa, ako ga moete osetiti, to e
nainiti razliku; to ini razliku, onda je objekat postao vrlo suptilan. Dakle, to je stizanje blizu
nirviara stanja, (do) stanja samadhija bez misli.
Muhamed je koristio - samo jedna prosvetljena osoba - miris kao objekat za
meditaciju. Islam je to nainio objektom meditacije. To je lepo.
Zato je miris iezao od ljudi? Ima mnogo sloenih stvari ukljuenih u to, ali ja vam
ih elim rei samo usput, tako da ih moete zapamtiti. A ako preete ove barijere, odjednom
e se sposobnost mirisa povratiti natrag. Ona je potisnuta.
Morate znati da miris ima jako udela u seksu. Potiskivanje seksa je postalo
potiskivanje mirisa. ivotinje prvo miriu telo pre nego to vode ljubav. Zapravo one miriu
seks centar pre nego to vode ljubav. Ako im seks centar da signal: Da, prihvaen si,
dozvoljeno je - samo onda oni vode ljubav, inae na drugi nain ne.
124

Ostvariti prosvetljenje.
357

Ljudsko telo takoe daje mirise - mamljenja, odbijanja, privlanosti. Telo ima svoj
vlastiti jezik i simbole, ali u drutvu je vrlo teko da ga omiriete. Ako razgovarate sa svojim
prijateljem i njegova ena pone da vas mirie i upuuje vam poziv na seks, ta ete uraditi?
To e biti opasno. Dakle jedini nain da civilizacija izae na kraj s tim je da potpuno uniti
miris, jer je to pojava povezana sa seksom. Idete ulicom i ena prolazi; moda nije svesno
zainteresovana za vas, ali ona odaje miris, mamei miris. ta da se radi? Vi elite da vodite
ljubav sa svojom enom. Ona je vaa ena, stoga naravno kada vi elite da vodite ljubav ona
mora da vodi ljubav, ali vam njeno telo daje signal o nemanju ljubavi, nemanju pozivanja, o
antipatiji - ta ete uraditi? A tela su neobuzdana; ne moete ih kontrolisati potpuno pomou
uma. Miris postaje opasan; on postaje seksualan. On je seksualan.
Zbog toga su na parfemima sva imena seksualna. Otidite u prodavnicu i pogledajte
nalepnice na parfemima - svi su seksualni. Parfem je seksualan, a nos je potpuno zatvoren.
Zato to islam ne zabranjuje seks, prihvata ga, i islam ne porie seks, prihvata ga, i islam se ne
odrie sveta seksa, zbog toga islam moe dati malo slobode osetljivosti mirisa. Nijedna druga
religija u svetu ne moe to uiniti.
Inae miris moe postati vrlo, vrlo lep ako ga nainite objektom meditacije. To je vrlo
suptilna pojava, i ubrzo moete ii do najsuptilnijeg.
Hindusi su takoe koristili odreene vrste mirisa, naroite insense125 u hramovima, ali
njihov insens je drugaiji. Ba kao to postoje seksualni mirisi, postoje i spiritualni, a oba su
povezana zajedno. Posle vrlo dugog traganja hindusi su otkrili naroite mirise koji nisu
seksualni. Upravo suprotno, energija se kree navie, a ne nanie. Insens postaje vrlo, vrlo
vaan. Oni su ga koristili u hramovima; to pomae ba kao to ima muzike koja vas moe
uiniti seksualnim, i postoji muzika koja vas moe uiniti spiritualnim. Naroito je moderna
muzika vrlo seksualna; klasina muzika je vrlo spiritualna. Isto postoji kod svih ula; postoje
slike koje mogu biti spiritualne, seksualne; zvuci, mirisi, koji mogu biti seksualni, spiritualni.
Svako ulo ima dve mogunosti; ako energija pada kroz njega na dole, onda je ono seksualno;
ako se energija uzdie navie, onda je ono spiritualno.
Moete uiniti to sa insensom. Zapalite insens, meditirajte na njemu, oseajte ga,
miriite ga, budite ispunjeni s njim, a onda se udaljite, daleko od njega. I nastavite da
meditirate na njemu; neka postane sve suptilniji i suptilniji. Dolazi trenutak kada moete
oseati odsustvo odreene stvari. Onda ste doli do vrlo duboke svesnosti.
U toku postizanja najvie istote nirviara stanja samadhia, javlja se duhovna
svetlost.
Ali kada objekat potpuno iezne, prisustvo objekta iezne i odsustvo objekta
iezne, misao iezne i nemanje misli iezne, um iezne i ideja o nemanju uma iezne,
samo onda moete dostii najvie. Dakle, to je trenutak kada se odjednom milost sputa na
vas. To je trenutak kada vas obasipa cvee. To je trenutak kada ste povezani sa izvorom
ivota i postojanja. To je trenutak kada vie niste prosjak; postali ste car. To je trenutak kada
ste krunisani. Pre toga bili ste na krstu; ovo je trenutak kada krst iezava a vi ste krunisani.
... u nirviara samadiu svesnost je ispunjena istinom.
Dakle, istina nije zakljuak koji treba biti postignut; istina je iskustvo koje treba da se
postigne. Istina nije neto o emu moete misliti; to je neto to vi moete biti. Istina je
iskustvo sebe kao totalno samog, bez ikakvog objekta. Istina jeste vi u vaoj najvioj istoti.
Istina nije filozofski zakljuak. Nikakav silogizam126 vam ne moe dati istinu. Nikakva
teorija, nikakve hipoteze vam ne mogu dati istinu. Istina vam dolazi kada um iezne. Istina je
ve tu skrivena u umu, a um vam ne dozvoljava da pogledate u nju, jer um uvek izlazi van i
pomae vam da gledate u objekte.
125
126

Kod nas je to odomaen izraz za indijske miriljave tapie od sandalovine ili rue.
Logiki zakljuak, posredni zakljuak.
358

U nirviara samadiu svest je ispunjena istinom.

Ritambhara je vrlo lepa re, to je ba kao Tao. Re istina ne moe je potpuno
objasniti. U Vedama ona se naziva rit. Rit oznaava sam temelj kosmosa. Rit oznaava sam
zakon egzistencije. To nije samo istina; istina je previe suva re i nosi u sebi mnogo od
logikog kvaliteta. Mi kaemo: Ovo je istina, a ono je neistina, i odluujemo koja teorija je
istinita a koja je neistinita. Istina nosi mnogo logike u sebi. To je logina re. Rit oznaava
zakon kosmike harmonije, zakon koji pokree zvezde, zakon kroz koji godinja doba dolaze
i odlaze, sunce se raa i zalazi. No sledi dan, i smrt sledi roenje. Um kreira svet, a nemanje
uma vam omoguava da znate ono to jeste. Ritam oznaava kosmiki zakon, najdublju sr
egzistencije.127
Bolje nego da se naziva istinom je da se zove samom osnovom postojanja ili bia.
Izgleda kao da je istina udaljena stvar, neto to postoji odvojeno od vas. Ritam je vae
najdublje bie, najdublje bie svega, ritambhara. U nirviara samadhiu svest je ispunjena
ritambharom, kosmikom harmonijom. Ne postoji nesklad, nema konflikta; sve se pokazuje
kao savreno. ak i pogreno se apsorbuje, ne odbacuje se; ak i ravo se apsorbuje; ak i
otrov se apsorbuje, ne odbacuje se; nita se ne odbacuje.
U istini, neistina se odbacuje. U ritambhari, celina je prihvaena, a celina je takva
harmonina pojava da ak i otrov u njoj igra svoju ulogu. Ne samo ivot, nego takoe i smrt sve se vidi u novom svetlu. ak i patnja, dukha, uzima u tome novi kvalitet. ak i runo
postaje lepo, jer u momentu svitanja, ili javljanja ritambhare, vi razumete po prvi put zato
suprotnosti postoje. A suprotnosti vie nisu suprotnosti; one su sve postale nadopune,
pomau jedna drugoj.
Sada nemate nikakvu albu, nikakvu albu protiv egzistencije. Sada razumete zato su
stvari kakve jesu, zato smrt postoji. Sada znate da ivot ne moe postojati bez smrti. ta bi
ivot bio bez smrti? ivot bi jednostavno bio nepodnoljiv bez smrti, i ivot bi jednostavno
bio ruan bez smrti - samo zamislite!
Postoji pria o Aleksandru Velikom, koji je tragao da pronae neto to ga moe
uiniti besmrtnim. Svako traga za neim slinim tome, a kada je Aleksandar tragao, on bi to
naao. Bio je tako moan ovek. Traio je, traio i jednom je doao do peine gde mu je jedan
mudar ovek rekao: Ako pije vodu iz te peine - u toj peini je bila reica - postae
besmrtan! Aleksandar mora da je bio nepromiljen. Svi Aleksandri su nepromiljeni, inae
on je trebao da pita mudraca da li je on pio sa reice ili ne. Nije pitao; bio je u tako velikoj
urbi. Ko zna? Moda ne bi mogao ni da stigne do peine pre nego to umre... stoga je
pojurio.
Stigao je do peine. U njoj je bio vrlo srean; kristalno bistra voda se nalazila; nikada
nije video takvu vodu. Upravo je hteo da pije vodu... odjednom je graknuo gavran koja je
sedeo u peini: Stani. Ne ini to. Ja sam uradio to i patim. Aleksandar je pogledao gavrana i
rekao: ta kae? Pio si, i od ega pati? On je odgovorio: Sada ne mogu umreti, a elim
da umrem. Sve je zavreno. Saznao sam sve to ivot moe dati. Upoznao sam ljubav i
izrastao sam izvan nje. Upoznao sam uspeh; bio sam kralj vrana, a sada sam sit svega, saznao
sam sve to se moe saznati. Svako koga sam znao umro je; vratili su se natrag na odmor, a ja
se ne mogu odmoriti. Na sve naine sam pokuavao da se ubijem, ali ni sa im nisam uspeo.
Ne mogu umreti jer sam pio u ovoj prokletoj peini. Bolje je da niko ne zna za to. Pre nego
to bude pio, meditiraj o mom stanju - onda moe piti. Kae se da je Aleksandar po prvi
put razmislio o tome, i vratio se natrag a da nije pio vodu na reici iz te peine.
ivot bi bio jednostavno nepodnoljiv, ako ne bi bilo smrti. Ljubav bi bila
nepodnoljiva, ako ne bi bilo njene suprotnosti. Ako se ne moete odvojiti od svoje voljene, to
bi bilo nepodnoljivo; cela stvar bi bila tako monotona, to bi stvorilo dosadu. ivot postoji sa
suprotnostima - zbog toga je tako interesantan. Sastajanje i udaljavanje, opet prilaenje i
udaljavanje; uzdizanje i padanje. Zamislite samo talas na okeanu koji se podigao i ne moe
pasti, samo zamislite sunce koje se uzdiglo a ne moe zai. Kretanje od jednog polariteta do
127

Sanskritska re rtam znai i poredak, tok ili shema zbivanja. To je kljuna re u Vedama kojom se sve svodi
na implicitni kosmiki poredak kao zakon kome su i bogovi podloni.
359

drugog tajna je ivota, koji nastavlja da bude interesantan. Kada se upozna ritambhara,
osnovni zakon svega, sam temelj svega, sve se popravlja i ovek razume. Onda se ne ali.
ovek prihvata: sve to jeste, lepo je.
Zbog toga svi koji su spoznali kau da je ivot savren; vi ga ne moete popraviti.
U nirviara samadiu svest je ispunjena istinom.
Nazovite to Tao... Tao daje znaenje ritambhare mnogo ispravnije; ali jo uvek
moete ostati s reju ritambhara, to e biti mnogo lepe. Neka ona ostane tu. ak i njen zvuk
- ritambhara ima neki kvalitet harmonije. Istina je previe suva, logiki koncept. Ako moete
nainiti neto iz istine s ljubavlju, to e biti blie ritambhari. To je skrivena harmonija
Heraklitova, ali to se deava samo kada je objekat potpuno iezao. Vi ste samo sa svojom
svesnou i nema nikog drugog. Ogledalo bez odraza...

Poglavlje 8
MAJSTOR SE POJAVLJUJE
8. marta 1975. u Buddha dvorani
Prvo pitanje:
Kako prosvetljena osoba poput Krinamurtija ne moe uvideti da ne pomae ljudima?
Ako je prosvetljen zar ne bi bio u stanju da vidi sve? Vi kaete da ste u stanju da pomognete
svim vrstama ljudi, ali takoe kaete da ste kontradiktorni sa svrhom; tako da e neki ljudi
otii. Ako ste u stanju da pomognete svima, zato neki treba da odu?
Osoba kao Krinamurti moe da vidi, da zna. Nema prepreke, nema smetnje, ona vidi
sve to se deava oko nje. Ali prosvetljena osoba ne moe da uradi sve. Ona treba da bude
kakva jeste, nevezana i prirodna. injenje donosi napetost, i injenje vas ini neprirodnim.
Onda plovite protiv struje. Krinamurti zna ta se dogaa, ali on ne moe uiniti nita. On
mora dopustiti to da se desi. Na taj nain celina to hoe. Nita se s tim ne moe uiniti.
inilac je uvek u neznanju. inilac se nikada ne nalazi kada je ovek probuen. Kada je
ovek probuen, on prihvata apsolutno sve kako jeste.
Stoga ne mislite da Krinamurti ne zna. On savreno zna, ali ovo je nain kako se to
deava. Tako se to dogaa. A nema nikog unutra da sudi, da li to ovako treba da se dogodi ili
drugaije. Nita se ne moe uraditi. Ruin cvet je ruin cvet, a mango drvo je mango drvo.
Mango drvo ne moe dati ruu, biljka rua ne moe dati mango plodove. Ovo je nain kako
to jeste - totalno prihvatanje.
A kada kaem totalno prihvatanje, to je upravo da bih vam objasnio. Inae, u
prosvetljenoj svesti nema prihvatanja jer nema ni odbacivanja. Zbog toga ja to nazivam
totalnim. To je najvia predanost celini. Sve je dobro. Bilo da vam ja mogu pomoi ili ne, to
nije na meni da odluim. Celina odluuje, i celina koristi mene. To zavisi od nje. Ako je
dobro da se ljudi ne pomognu, onda celina nee dozvoliti meni da pomognem ljudima, ali ja
nisam nigde u tome. To je stanje prosvetljenja. Vi ne moete razumeti to jer uvek mislite u
terminima poinilaca. Prosvetljena osoba zapravo ne postoji; ona nije tu.128 To je ogromna
praznina; tako, ta god da se dogodi, dogodi se; ta god da se ne dogodi, ne dogodi se.
128

Ne postoji kao osoba, kao inilac. Prosvetljen ovek je sama celina koja ini sve.
360

Vi me pitate:
Kaete da ste u stanju da pomognete svim vrstama ljudi, ali takoe kaete da ste
kontradiktorni sa svrhom; tako da e neki ljudi otii. Ako ste u stanju da pomognete svima,
zato neki treba da odu?
Da, tako je to. Svima mogu pomoi. Kada kaem da svi mogu dobiti pomo kroz
mene, ne mislim da svi treba da se pomognu, jer to nije do mene. To takoe zavisi od osobe
koja e biti pomognuta. To je pola-pola. Reka tee i ja mogu piti iz nje, ali treba li ja da
pijem? To nije sigurno; nekoliko e otii. Moda za njih nije pravo vreme, a nikome se ne
moe pomoi kada nije pravo vreme. Sve se dogaa u svoje sopstveno vreme.
Nekima se ne moe pomoi jer su zatvoreni. Ne moete ih prisiliti, ne moete biti
nasilni. Duhovna pojava se dogaa u dubokoj pasivnosti, kada je sledbenik pasivan, samo
onda se to dogaa. Ako naem da ste previe aktivni sa svoje strane, ili ako otkrijem da ste
previe zatvoreni, ili ako naem da nije pravo vreme za vas, najbolje to se moe dogoditi je
da odete od mene... jer biste jednostavno gubili svoje vreme - ne moje, jer ja nemam vreme jednostavno ete gubiti svoje vreme.
U meuvremenu, vi ste poremeeni. Trebali ste da budete negde drugde u svetu, na
trnici. Trebali ste biti na nekom drugom mestu, jer tamo bi se vaa zrelost dogodila. Ovde
gubite svoje vreme, ako nije za vas pravo vreme. Bolje je da odete. Treba vam jo vremena da
se kreete po svetu. Jo niste spremni, jo niste zreli, a zrelost je sve, jer majstor ne moe
uiniti nita; on nije poinilac. Ako ste vi zreli i majstor je prisutan, neto od celine tee kroz
majstora i dosee do vas, i zrelo voe pada na zemlju. Ali nezrelo voe nee opasti, i dobro je
da ne opadne.
Dakle, kada kaem da sam kontradiktoran, podrazumevam da je odreena vrsta
situacije uvek stvorena, ne od mene, ve pomou celine kroz mene. Tako da ljudima koji jo
nisu spremni nije dozvoljeno da gube svoje vreme. Moraju otii i nauiti lekciju, proi kroz
patnju u ivotu, postii odreenu zrelost, i onda doi k meni. Ja moda neu biti ovde - onda
e neko drugi biti ovde. Jer to nije pitanje mene ili nekog drugog; sve prosvetljene osobe su
iste. Ako ja nisam ovde, u ovom telu, neko drugo telo moda deluje za celinu, stoga nije
potrebno uriti. Egzistencija moe ekati za venost. Ali ako ste nezreli, vama se ne moe
pomoi.
Postoje uitelji - ja ih ne nazivam majstorima jer oni nisu probueni, oni su uitelji oni nee dopustiti ak ni nezreloj osobi da ode. Oni e stvoriti takvu vrstu situacije u kojoj
osoba ne moe pobei. Oni su opasni, jer ako osoba nije zrela, oni je poremete. Ako osoba
nije zrela, i neto joj se d izvan pravog vremena sazrevanja, ona nee biti kreativna, bie
destruktivna.
To je ba kao kada malo dete ponete uiti o seksu, a ono ne zna ta je to, i njegova
pobuda se jo nije probudila; vi unitavate njegov um. Kada se elja pojavi, kada postoji
pobuda, onda e ono biti otvoreno, spremno da razume.
Duhovnost je ba kao seks. Seks trai odreenu zrelost; oko etrnaeste godine dete e
biti spremno. Njegova vlastita pobuda e postojati. Ono e poeti da pita, trai, i elee da zna
sve vie i vie o tome. Samo onda postoji mogunost da mu se objasne odreene stvari. Isto se
dogaa sa duhovnou; pri odreenoj zrelosti pobuda se javlja; traite Boga. Sa svetom je
gotovo; iveli ste u njemu sasvim, videli ste sve to je bilo potrebno. To je zavreno; to nema
privlanosti; to nema znaaja. Sada se pojavila pobuda da znate znaaj same egzistencije.
Igrali ste sve igre, a sada znate da su one igre. Sada vas nijedna igra ne privlai, svet je
izgubio znaaj - onda ste zreli.
Sada e vam trebati majstor,129 majstori su uvek tu, stoga nema urbe. Majstor moe
da ne bude u ovoj formi, u ovom telu - drugom telu - forme nisu od vanosti, tela su
irelevantna. Unutranji kvalitet majstora uvek je isti, nepromenjen, jednak. Buddha stalno
govori: Okusite morsku vodu bilo gde; ona je uvek slana. Ba slino tome, majstor je uvek
129

Duhovni uitelj, guru.

361

istog okusa. Okus je okus svesti. Uvek postoje majstori; uvek e postojati; stoga nema urbe.
Ali ako niste zavrili s ovim svetom, ako i dalje postoji elja da se upozna seks, da se
sazna ta novac moe doneti, da se zna ta mo moe dati, onda niste spremni. Duhovna
pobuda nije samo jedna pobuda meu drugim pobudama, ne. Kada sve druge pobude izgube
svoj znaaj, onda se ona javlja. Duhovna pobuda ne moe postojati sa drugim pobudama - to
nije mogue. Ona zaposeda kompletno vae bie, do najveeg stepena.
To postaje jedina ovekova elja. Samo vam onda majstor moe biti od neke pomoi.
Inae uitelja ima. Oni bi eleli da se vrsto drite njih i oni e da se prilepe uz vas;
oni e kreirati takvu situaciju u kojoj, ako pobegnete, uvek ete se oseati krivi. Majstor ima
takvu atmosferu oko sebe u kojoj, ako ivite, iveete po svojim vlastitim odlukama. Ako
odustanete, vi ete otii svojom vlastitom odlukom. A kada odete, majstor nee hteti da
oseate krivicu zbog toga, tako da on daje takav ton situaciji da oseate: Ovaj majstor nije
majstor, ili Ovaj majstor nije za nas, ili On je tako kontradiktoran, da je apsurdan. On
preuzima svu odgovornost, tako da se ne oseate krivim. Vi jednostavno odete od njega,
potpuno oieni i oprani od njega.
Zbog toga sam ja kontradiktoran. A kada kaem sa svrhom, to ne znai da ja to
inim; to je upravo kakav jesam. Inae sa svrhom ima znaenje, a znaenje je: Neu hteti
da vi, kad god da me napustite, oseate krivicu zbog toga. Hou da preuzmem svu
odgovornost. eleo bih da oseate: Ovaj ovek je nepodesan, i zbog toga odlazite. Ne da
ste vi nepodesni, jer ako to oseanje ue u vae bie, da ste nepodesni i da nije bilo dobro,
opet e to biti destruktivno, destruktivno seme u vama.
Majstor nikada ne poseduje vas. Moete biti s njim, moete otii, ali u tome nema
posesivnosti. On vam dozvoljava potpunu slobodu da budete s njim ili da odete. To je ono ta
ja podrazumevam da ste vi ovde; slavite sa mnom; ta god da sam ja, delite sa mnom. Inae
ako u odreenom momentu osetite da treba da odete, okrenite svoja lea i nikada ponovo ne
gledajte prema meni, ne mislite o meni, i ne oseajte krivicu.
U tome su obuhvaeni duboki problemi. Ako oseate krivicu, moete otii od mene,
ali da biste se oslobodili krivice govoriete protiv mene. Inae kako ete se osloboditi krivice?
Nastaviete da krivite mene. To znai da ste otili, a da jo niste svrili svoje. Negativno ste sa
mnom, a to je mnogo opasnije. Ako morate biti sa mnom, budite pozitivno sa mnom. Inae,
jednostavno zaboravite me, ovaj ovek vie ne postoji - zato biste nastavljali da me
okrivljujete? Ali ako se oseate krivi, moraete da stvorite ravnoteu. Ako oseate krivicu,
krivica je teka i eleete da me okrivite. Kretaete se sa mojom senkom. To opet trai vae
vreme i ivot, vau energiju. Stoga kada kaem da sa svrhom stvaram situaciju... kad god
osetim da neka osoba nije spremna, odreena osoba nije zrela, odreenoj osobi treba jo malo
sazrevanja u svetu, ili odreena osoba je previe intelektualna i ne moe uliti poverenje, treba
uitelja a ne majstora, ili je odreena osoba dola kod mene bez ikakve namere sa svoje
strane, samo je nabasala kao sluajno...
Vi moete dolutati. Prijatelj dolazi da me vidi, a usput vi ste ga takoe sledili. Onda vi
bivate uhvaeni i zakaeni - a nikada niste nameravali da budete ovde; odlazili ste negde
drugde - sluajno. Kada osetim da ste ovde sluajno, ja bih eleo da odete, jer ovo nije pravo
mesto za vas. Ne bih voleo da niko bude ometan na njegovoj stazi. Ako na svojoj stazi ne
moete sresti mene, dobro. Ako je susret prirodan, on e se dogoditi, on je predodreen, vi ste
postajali spremniji i spremniji i to se dogodilo, onda je to lepo. Inae na drugi nain ne bih
eleo da gubite svoje vreme. U meuvremenu, mogli ste nauiti mnoge stvari.
Ili kada ja oseam da je neko doao kod mene iz nekog razloga, koji nije ispravan
razlog... mnogi ljudi dolaze iz pogrenih razloga. Neko je moda doao samo da oseti rast
novog ega u sebi, ego koji religija moe dati, ego koji sannyas moe dati. Moete se oseati
vrlo posebnim, naroitim, kroz religiju. Ako osetim da je neko doao zbog toga, onda to nije
ispravan razlog da bude u mojoj blizini, jer ego ne moe biti zasnovan na meni.
Neko moe biti privuen mojim idejama - to je takoe pogrean razlog. Moje ideje
mogu biti privlane vaem intelektu, ali intelekt nije nita. On ostaje strani elemenat za vae
celo bie. Dok ne budete privueni prema meni, ne onim ta ja kaem, vi ste ovde iz
pogrenih razloga. Ja nisam filozof, i ja ne poduavam neko uenje. Zbog toga imam takvu
362

slobodu da budem nedosledan, jer ako propovedate uenje vi ne moete podneti da budete
nedosledni. Ja nita ne propovedam. Ja nemam uenje da vas prisiljavam. Moji govori
upueni vama nisu poduavanje. Zbog toga sam slobodan, potpuno slobodan da protivreim
sebi. ta god da sam rekao jue, sutra mogu opovrgnuti. Sve to kaem danas, sutra mogu
opovrgnuti. Ja sam kao pesnik, i ako moete razumeti moju pesmu, onda ste ovde iz pravog
razloga. Ako razumete moj ritam, onda ste iz pravog razloga ovde. Ako razumete mene, ne ta
ja kaem - moje prisustvo - samo onda je dobro da budete ovde.
Inae idite; svet je prostran; zato da budete vezani ovde. Uvek imajte na umu: ako ste
ovde iz pogrenog razloga, na bilo koji nain, uvek ete biti vezani, kao da se neto dogodilo
to nije trebalo da se dogodi. Uvek ete se oseati muno u lagodnosti, lakoi, u miru. Ja vam
neu dolaziti kui. Ja u postati jedna tamnica, a ja ne bih eleo ni za koga da postanem
tamnica. Ako vam ita mogu dati, ita to vredi, to je sloboda; zbog toga kaem (da sam
kontradiktoran) sa svrhom. Nemojte me pogreno razumeti; to nije neto to ja radim, to je
nain na koji ja jesam. Ne mogu to zaustaviti ak i ako bih eleo, ni Krinamurti to ne moe
uraditi, ak i ako eli to. On je, na svoj sopstveni nain, cvetanje - ja sam na svoj sopstveni
nain.
To se jednom dogodilo; prispela je poruka od zajednikog prijatelja, koji je moj
prijatelj, a takoe i Krinamurtijev... Poruka je dola od Krinamurtija, da bi eleo da se sretne
sa mnom. Ja sam rekao glasniku da je to sasvim apsurdno; mi smo odvojeni polovi. Ili
moemo sedeti tiho - to bi bilo u redu - ili moemo nastaviti sa raspravom veno bez
dostizanja ikakvog zakljuka. Mi nismo jedan protiv drugog, mi smo jednostavno razliiti. A
ja kaem Krinamurti je jedan od najveih ikada roenih prosvetljenih ljudi. On ima svoju
sopstvenu jedinstvenost.
Ovo mesto treba dobro da se razume. To e biti malo teko. Neprosvetljeni ljudi su
gotovo uvek isti. Nema velike razlike, ne moe je biti. Tama ih ini istim, neznanje ih ini
gotovo istim. Oni su kopije jedan drugog, a ne moete nai original; svi su grafitne kopije. U
neznanju osobe nisu mnogo razliite, ne mogu biti. Neznanje je kao crni pokrov koji pokriva
sve. Kakva razlika postoji? Moda razlika u stepenu, ali nema razlike u jedinstvenosti. Obino
ljudi neznalice postoje kao obina gomila. Jednom kada neko postane prosvetljen on je
apsolutno jedinstven. Onda ne moete nai drugog slinog njemu, ne u ovom momentu
istorije, nikada. Ni u prolosti, niti u budunosti, nikada opet nee biti oveka kao to je
Krinamurti, nikada ga nije ni bilo. Ja neu biti ponovljen opet. Buddha je Buddha, Mahavira
je Mahavira - jedinstveno cvetanje.
Prosvetljene osobe su sline vrhovima planina. Obine neznalice su sline dolini, sve
je ravno, isto. ak i razlike ako postoje, one su ba sline ovome: da vi imate mala kola a
neko ima velika kola, i vi ste neobrazovani a neko je obrazovan; vi ste siromani a neko je
bogat... Ovo nije nita, ovo nisu zaista razlike. Vi moete biti na vlasti a neko je siromah i
prosjak na ulici, ali ovo nisu razlike, ovo nisu jedinstvenosti. Ako vam se sve stvari oduzmu, i
vae obrazovanje i vaa vlast, onda e vai predsednici i vai prosjaci izgledati ba
podjednako.
Jedan od najveih psihoanalitiara na Zapadu je Viktor Frankl. On je razvio novi
pravac u psihoanalizi; on ga naziva logoterapija. On je bio u koncentracionim logorima
Adolfa Hitlera, i objanjava u jednoj od svojih knjiga, da kada je ulazio u koncentracioni
logor sa stotinama ljudi, sve im je oduzimano na vratima, sve - satovi, sve. Odjednom, bogati
ljudi, siromani ljudi, svi su postali jednaki. Kada se prolo kroz vrata, morali ste da proete
kroz ispitivanje i svako je bio potpuno nag. A ne samo to, glave svih su bile obrijane. Frankl
se sea da su hiljade ljudi bili obrijani, goli - odjednom sve razlike su iezle; to je bila obina
masa. Vaa frizura, vaa kola, skupa odela, naa hipi odea: to su razlike.
Obino oveanstvo postoji kao gomila. U stvari, vi nemate due, vi ste ba deo
gomile, pare nje, tamparska kopija do kopije, imitirate jedno drugo. Vi imitirate suseda, a
sused imitira vas, i to se nastavlja.
Ljudi koji su izuavali drvee, insekte i leptire, kau da se u prirodi dogaa
neprekidno kopiranje. Leptiri kopiraju cvet, a cvet kopira leptira. Insekti kopiraju drvo, a drvo
kopira insekte. Tako postoje insekti koji se mogu sakriti u drveu iste boje, a kada drvo
363

promeni svoju boju oni takoe promene boju. Sada oni kau da u celoj prirodi, jedni druge
neprekidno imitiraju.
ovek koji je postao prosvetljen je kao vrh, kao Everest. Drugi prosvetljeni ovek je
takoe kao vrh, drugi Everest. Duboko u sebi postiu isto, ali su jedinstveni. Nita zajedniko
ne postoji meu prosvetljenim ljudima - to je paradoks. Oni su sprovodnici iste celine, ali
nita zajedniko ne postoji; oni su jedinstveni sprovodnici.
Ovo je stvorilo veliki problem religioznim ljudima, jer Isus je Isus i uopte ne izgleda
kao Buddha, uopte ne izgleda kao Krina. Ljudi koji su impresionirani Krinom e misliti da
Buddhi neto nedostaje. Ljudi koji su dirnuti Budom, uvek e misliti da je Krina neto
pogreno. Zato to imate izvestan ideal i ocenjujete pomou tog ideala, a prosvetljene osobe
su jednostavno pojedinci, individue. Ne moete nainiti nikakav standard; ne moete suditi o
njima na osnovu nekih ideja. Oni imaju zajedniku stvar unutar sebe, a to je boanstvenost, to
je da se bude sredstvo za celinu, i to je sve. Oni pevaju svoje razliite pesme.
Inae ako moete zapamtiti ovo, biete mnogo sposobniji da razumete najvii vrhunac
evolucije koji jedna prosvetljena osoba jeste. I ne oekujte nita od njega; on ne moe uiniti
nita. On je jednostavno taj put. Nevezan i prirodan, on ivi svoje postojanje. Ako oseate
neku naklonost prema njemu, krenite prema njemu i slavite s njegovim postojanjem, budite s
njim. Ako ne oseate nikakvu privlanost, ne stvarajte nikakvo neprijateljstvo; jednostavno
krenite negde drugde. Negde drugde neko mora da postoji za vas. Sa nekim ete se oseati
usklaeno.
Ne brinite onda ako ne oseate usklaenost sa Muhamedom. Zato stvarati nepotrebne
brige? Pustite Muhameda da bude Muhamed i neka radi svoju stvar. Ne brinite se oko toga.
Ako se oseate usaglaeni sa Buddhom, Buddha je za vas; odbacite svako razmiljanje. Ako
se oseate usklaeni sa mnom, onda sam ja jedina prosvetljena osoba za vas. Buddha,
Mahavira, Krina... odbacite ih u korpu za smee. Ako ne oseate usaglaenost sa mnom,
onda mene odbacite u korpu za smee i krenite po svojoj prirodi. Negde, neki majstor mora da
postoji za vas. Kada je ovek edan, voda postoji. Kada je ovek gladan hrana postoji. Kada
ovek ima duboki impuls za ljubavlju, voljena postoji. Kada se duhovna elja probudi - ona se
zaista ne moe javiti da nema onoga ko e je ispuniti.
Ovo je duboka harmonija, rtambhara. Ovo je skrivena harmonija. U stvari - ako mi
dozvolite da kaem, jer e to izgledati apsurdno - ako nema prosvetljenog oveka koji e
ispuniti vau tenju, tenja vam se ne moe ni javiti. Jer celina je jedna: na jednom delu tenja
nastaje, na drugom delu ispunjenje (tenje) eka. Oni nastaju zajedno; istovremen je rast
sledbenika i majstora... ali ovo e biti previe. Kada sam traio svoje prosvetljenje, vi ste
traili svoje sledbenitvo... Nita se ne moe dogoditi a da istovremeno celina ne kreira
situaciju za njeno ispunjenje. Sve je povezano. Tako je duboko povezano da se ovek moe
opustiti, nije potrebno da brine. Ako se zaista va impuls probudio, ne treba ak ni da traite
majstora, majstor e doi vama. Ili sledbenik ide njemu, ili mu majstor dolazi.
Muhamed je rekao: Ako planina ne doe Muhamedu, onda e Muhamed morati da
ode na planinu. Inae susret je nuan; to je predodreeno.
U Kuranu se kae da fakir, sanyasin, ovek koji se odrekao sveta, ne treba da ide u
mesta kraljeva, monih, i bogatih. Meutim, dogodilo se da je jedan od najveih sufija,
Jalaludin Rumi, obino odlazio u carevu palatu. Sumnja se probudila. Ljudi su se okupili i
rekli: Ovo nije dobro, a ti si jedan prosvetljen ovek. Zato odlazi u carsku palatu, dok je u
Kuranu zapisano... ? Muhamedanci su ba zavisnici od Kurana, ne moete nai nijedne
druge ljude koji su tako opsednuti knjigom. Ako tako pie u Kuranu onda je to pogreno. Vi
niste pravi musliman. Kakav je va odgovor? Koji biste odgovor dali? Kuran kae da ovek
koji se odrekao sveta ne treba da ide kod ljudi koji su bogati i moni. Ako imaju nunu
potrebu, oni treba da dou. Jalaludin se smejao i rekao: Ako moete razumeti, onda je ovo
moj odgovor: bilo da idem u palatu kod kralja, ili kralj dolazi meni, ta god da se dogodi,
uvek je kralj taj koji dolazi kod mene. ak i ako odem u palatu, uvek kralj dolazi kod mene.
To je moj odgovor. Ako moete razumeti, vi razumite. Inae zaboravite na to. A ja nisam
ovde da sledim Kuran, ali vam kaem, kakav god da je sluaj, bilo da Rumi ode u palatu ili
kralj doe Rumiju, uvek je kralj onaj koji dolazi Rumiju, jer on je edan, a ja sam voda koja
364

e ugasiti njegovu e. Onda je rekao: Ponekad se dogodi da je pacijent tako bolestan da

doktor mora da ode do njega - a naravno, kralj je vrlo, vrlo bolestan, gotovo je na samrtnoj
postelji.
Ako vi ne doete, ja u doi vama, ali to e se dogoditi. Ja ne mogu biti izbegnut, jer
smo oboje rasli zajedno u suptilnoj skrivenoj harmoniji. Ali kada se to dogodi, kada se
sledbenik i majstor sretnu i oseaju usklaenost, to je jedan od najmuzikalnijih trenutaka u
celoj egzistenciji. Onda njihova srca kucaju u istom ritmu, onda njihove svesti teku u istom
ritmu; oni postaju deo jedan drugoga, lanovi jedan drugoga.
Ako se ovo ne dogodi, ne ostajte. Zaboravite na mene. Mislite o tome kao o snu.
Beite od mene to pre moete. A ja u vam pomoi na svaki nain da pobegnete, jer ja nisam
za vas. Neko drugi vas negde oekuje, i vi treba da odete kod njega, ili e on doi kod vas.
Stara egipatska tradicija kae: Kada je uenik spreman, majstor se pojavljuje.
Jedan od velikih sufi mistika, Zunan, obino je govorio: Kada sam dostigao najvie
ostvarenje, rekao sam boanskom: 'Traio sam te toliko dugo, toliko dugo, itavu venost'. A
boansko je odgovorilo: 'Pre nego to si zapoeo da me trai ve si me imao, jer da me nisi
imao ostvarenog, ne bi mogao da me trai'.
Ove stvari izgledaju paradoksalne, ali ako uete dublje, otkriete vrlo duboku skrivenu
istinu u njima. Upravo je tako: ak i pre nego to ste uli za mene, ja sam stigao do vas - ne da
ja pokuavam da stignem; to se tako deava. Vi ste ovde ne samo zbog sebe, ja sam ovde ne
samo zbog sebe. Odreeno zajednitvo se dogaa. Odreeno zajednitvo postoji. Jednom kada
razumete to zajednitvo, samo tada majstor JESTE majstor. Inae zbog ovoga se stvara
nepotrebno mnogo fanatizma.
Hrianin kae: Isus je jedini roeni sin boji. To je savreno istinito; ako se
usklaenost dogodila, onda je Isus jednorodni boji sin - za vas, ne za svakoga.
Ananda stalno govori o Buddhi, da niko nije nikada postigao tako krajnje, najvie
prosvetljenje kao Buddha - anuttar samyak sambodhi - nikada ranije niko nije to postigao. To
je savreno istinito. Ne da niko to nije ranije dostigao; milioni su to ranije dostigli, ali za
Anandu je savrena istina. Za Anandu ne postoji nijedan drugi majstor, samo ovaj Buddha.
U ljubavi, jedna ena postaje sav enski rod, jedan ovek postaje itavo oveanstvo.
A u predanosti, koja je najvii oblik ljubavi, majstor postaje jedini Bog. Zbog toga sledbenike
ne mogu razumeti oni koji su neupueni. Oni govore razliitim jezicima, oni imaju razliite
jezike. Ako me zovete Bhagavan, to ne mogu razumeti oni koji su neupueni: oni e se
jednostavno smejati. Za njih ja nisam Bhagavan, i oni su savreno u pravu; a i vi ste takoe
savreno u pravu. Ako ste osetili usklaenost sa mnom, u toj usaglaenosti ja sam za vas
postao Bhagavan. To je odnos uzajamne ljubavi, i najdublja unutranja usklaenost.
Drugo pitanje:
Neke bhakti sekte ue meditaciju na viim aspektima ljubavi; prvo da se voli jedna
obina osoba, onda guru, onda Bog, et cetera. Hoete li nam govoriti o ovoj metodi?
Ljubav nije metod. To je razlika izmeu svih drugih tehnika i staze bhakti, staze
predanosti i oboavanja. Staza predanosti nema metode. Joga ima metode; bhakti nema
nijednu. Ljubav nije metod - nazvati je metodom znai nazvati je pogrenim imenom.
Ljubav je prirodna; ona ve postoji u vaem srcu, spremna da plane. Jedina stvar koja
treba da se uradi je da joj se dozvoli. Vi stvarate sve vrste smetnji i prepreka. Vi je ne
dozvoljavate. Ona ve postoji - samo se malo opustite i ona e doi, buknuti, procvetati. A
kada procveta za obinu osobu, odmah obino postaje neobino. Ljubav ini svakog
izuzetnim; to je takva alhemija. Obina ena odmah se preobrazi kada je volite. Ona nije vie
obina, ona je najizvanrednija ena koja je ikada postojala. Niste vi slepi, kao to e drugi
rei. Zapravo, vi ste videli neobino koje je uvek skriveno u svakoj obinosti. Ljubav je
jedino oko, jedino vienje, jedina jasnoa. Vi ste videli u obinoj eni itavu enstvenost prolu, sadanju i buduu - sve ene spojene zajedno. Kada volite enu, vi ste realizovali
samu ensku duu u njoj. Odjednom ona postaje izvanredna, neobina. Ljubav ini svakoga
izuzetnim.
365

Ako uete dublje u svoju ljubav... jer ima tekoa da se ue dublje u ljubav, jer to
idete dublje, vie gubite sebe, javlja se strah, hvata vas drhtavica. Zapoinjete da izbegavate
dubinu ljubavi, jer ponor ljubavi je ba kao smrt. Stvarate prepreke izmeu sebe i voljene, jer
ena izgleda nalik ambisu - i moete biti upijeni u njemu - a ona to jeste. Vi ste nastali iz
ene; ona vas moe i apsorbovati: otuda strah. Ona je materica, ponor, i kada vam moe dati
roenje, zato ne i smrt? U stvari, samo ono to vam daje roenje moe vam dati i smrt, stoga
strah postoji. ena je opasna, vrlo misteriozna. Ne moete iveti bez nje, a ne moete iveti ni
s njom. Ne moete sasvim otii od nje, jer to dalje odlazite, odjednom postajete obiniji. A
ne moete joj doi vrlo blizu, jer to joj blie dolazite... vi iezavate.
Ovakav je konflikt u svakoj ljubavi. Stoga ovek mora da pravi kompromis: da se
previe ne udaljavate, da ne prilazite suvie blizu. Stojite ba negde u sredini, balansirajui,
uravnoteujui sebe. Ali onda ljubav ne moe ii duboko. Dubina se postie samo kada
odbacite sve strahove i skoite naglavake. Opasnost postoji, i opasnost je prava: da e ljubav
ubiti va ego. Ljubav je otrov za va ego - ivot za vas, ali smrt za ego. ovek mora da naini
skok. Ako dopustite intimnosti da raste, ako dolazite sve blie i blie i rastvorite se u biu
ene, sada ona nee biti samo izuzetna, ona e postati boanska, jer e postati kapija za
venost. to blie priete eni, to vie oseate da je ona kapija neega s one strane.
Isto se dogaa eni sa mukarcem. Ona ima svoje sopstvene probleme. Problem je da
ako ona doe blie mukarcu, to prie blie, ovek zapoinje da bei. Jer to blie ena
prie, mukarac postaje sve vie uplaen. Najblie kad ena prie, mukarac poinje da bei
od nje, nalazei hiljadu i jedno opravdanje da bude udaljen. Stoga ena mora da eka; a ako
eka, onda opet postoji problem; ako ne preuzima inicijativu izgleda nezainteresovana, a
ravnodunost moe ubiti ljubav. Nita nije opasnije za ljubav od nezainteresovanosti. ak i
mrnja je dobra, jer bar imate neku vrstu odnosa s osobom koju mrzite. Ljubav moe preiveti
mrnju, ali ne moe preiveti ravnodunost. A ena je uvek u tekoi... ako preuzme
inicijativu, mukarac jednostavno pobegne. Nijedan mukarac ne moe tolerisati enu koja
uzima inicijativu. To znai da ambis od nje same prilazi blizu vas - pre nego to je prekasno,
vi pobegnete.
Tako su stvoreni Don uani. Oni idu od jedne ene do druge. Oni ive u dohvati-ibei inu, ako ste previe tu, onda e vas ambis uvui. Don uani nisu ljubavnici, uopte nisu.
Oni izgledaju kao ljubavnici, jer su neprekidno u pokretu - svakog dana nova ena. Ali oni su
ljudi u dubokom strahu, jer ako ostanu s jednom enom za dugo, intimnost e rasti, rasti, i oni
e dolaziti sve blie, a ko zna ta se moe dogoditi? Stoga oni jednostavno tako ive odreeno
vreme; i pre nego to je prekasno, pobegnu.
Pesnik Bajron je voleo skoro stotine ena u svom kratkom ivotu. On je arhetip Don
uana. On nikada nije upoznao ljubav. Kako moete upoznati ljubav kada se kreete od jedne
do druge, i opet druge, i opet druge? Ljubavi treba sazrevanje; potrebno joj je vreme da se
naseli; ona trai intimnost; ona trai duboko poverenje; njoj treba vera. ena je uvek u nevolji
- ta da radi? Ako ona preduzme inicijativu, mukarac pobegne. Ako ostane, kao da je
nezainteresovana, onda mukarac takoe pobegne jer je nezainteresovana. Stoga ona treba da
izabere srednji put: zajedno, malo inicijative i malo ravnodunosti, meavina. A oboje su u
loim prilikama, jer ovi kompromisi vam nee dozvoliti da rastete.
Kompromis nikada ne dozvoljava nikome da raste. Ustupak je proraun, lukavstvo, to
je poput biznisa, nije kao ljubav. Kada se ljubavnici ne plae jedan drugog, i odbacuju ego,
uskau jedan u drugog naglavake. Uskau tako duboko da postaju jedno drugo. Oni zapravo
postaju jedno, a kada se to jedinstvo dogodi, onda se ljubav preobraava u molitvu. Kada se
ovo jedinstvo dogodi, onda iznenada religijski kvalitet ulazi u ljubav.
Prvo ljubav ima kvalitet seksa. Ako je ona plitka, bie svedena na seks, u stvari to
nee biti ljubav. Ako ljubav postane dublja, onda e ona imati kvalitet duhovnosti, kvalitet
boanstvenosti. Dakle, ljubav je most izmeu ovog sveta i onog, seksa i samadhia. Zbog toga
ja pozivam na putovanje, od seksa do nadsvesnosti. Ljubav je ba most. Ako se ne kreete na
mostu, seks e biti va ivot, itav va ivot, vrlo obian, vrlo ruan. Seks moe biti lep, ali
samo s ljubavlju i kao deo ljubavi. Sam po sebi on je ruan. To ba kao ovo: vae oi su lepe,
ali ako su izvaene iz vaih onih duplji, one e postati rune. Najlepe oi e postati rune
366

ako se izvade iz tela.

To se dogodilo Van Gogu; niko njega nije voleo, jer je imao malo runo telo. Onda
prostitutka, samo da ga oraspoloi, ne nalazei nita drugo kako da ceni njegovo telo, opaa
njegove ui: Ti ima najlepe ui. Ljubavnici nikada ne govore o uima jer ima mnogo
drugih stvari da se opaaju, vrednuju. Ali nije bilo niega, telo je bilo vrlo, vrlo runo i stoga
je prostitutka rekla: Ti ima vrlo lepe ui. Vratio se kui. Niko nikada nije nita cenio na
njegovom telu, niko nije prihvatao njegovo telo; ovo je bilo po prvi put, i on je bio tako
uzbuen da je odsekao svoje vlastito uho, vratio se natrag prostitutki i poklonio joj uho. Sada
je uho bilo sasvim runo.
Seks je deo ljubavi, velike celine. Ljubav mu daje lepotu, inae to je jedan od
najrunijih inova. Zbog toga ljudi ulaze u seks u mraku; ak ni sebe ne vole da vide u tom
inu, koji izvode nou. Vidite da sve ivotinje vode ljubav danju, izuzev oveka. Nijedna
ivotinja se ne dosauje niti sekira nou - no je za odmor. Sve ivotinje se vole danju; samo
ovek voli nou. Izvestan strah da je in ljubavi malo ruan... Nijedna ena ne vodi ljubav sa
otvorenim oima, jer one imaju vei estetski oseaj od mukaraca. One uvek vole sa
zatvorenim oima, nita da ne vide. ene nisu pornografske, samo je mukarac.
Zbog toga ima tako mnogo nagih enskih slika, crtea; samo mukarac je
zainteresovan da vidi telo. ene nisu zainteresovane, one imaju vii estetski oseaj, jer telo je
animalno. Dok ono ne postane boansko, nema ta da se vidi u njemu. Ljubav moe dati
seksu novu duu. Onda se seks preobraava - on postaje lep; to vie nije seks - to je neto vie
od njega. On postaje most. Vi moete voleti osobu, jer vas osoba zadovoljava u seksu. To nije
ljubav, samo dobar posao, nagodba. Moete voditi ljubav s osobom jer volite, onda seks sledi
ba kao senka, deo je ljubavi. Onda je to lepo; onda to vie nije animalni svet. Onda je neto
izvan ve ulo, a ako nastavite duboko da volite osobu, ubrzo seks iezava. Intimnost postaje
tako ispunjavajua, onda nema potrebe za seksom, ljubav je dovoljna u samoj sebi. Kada doe
takav trenutak, onda postoji mogunost da se molitva javi u vama.
Kada su dvoje ljubavnika u tako dubokoj ljubavi onda je ljubav dovoljna, a seks je
jednostavno otpao, ne da je on bio potisnut, ne; on je jednostavno iezao iz vae svesti, ne
ostavljajui ak ni oiljak iza sebe - onda su dvoje ljubavnika u tako potpunom jedinstvu... Jer
seks deli. Sama re seks dolazi iz korena koji oznaava deobu, polarizaciju. Ljubav
ujedinjuje, seks razdvaja. Seks je osnovni uzrok deljenja.
Kada imate seks sa osobom, enom ili mukarcem, vi mislite da vas to ujedinjuje. Za
trenutak vam daje iluziju jedinstva, a onda iznenada nastupa velika podela. Zbog toga posle
svakog seksualnog ina uvlai se frustracija, depresija. ovek osea da je toliko udaljen od
voljene. Seks razdvaja, a kada ljubav ue dublje i dublje, ona ujedinjuje sve vie i vie, i nema
potrebe za seksom. Vae unutranje energije se mogu sresti bez seksa, i vi ivite u takvom
jedinstvu.
Moete videti dvoje ljubavnika kada njihov seks iezava; moete videti sjaj koji
dolazi u dvoje ljubavnika kada seks iezne; oni postoje kao dva tela u jednoj dui. Dua ih
okruuje, ona postaje njihova zajednika svetlost, a spolja su njihova tela. Ali se to retko
deava.
Ljudi zavravaju sa seksom. Uglavnom, ivei zajedno najee zapoinju da budu
srdani, ljubazni jedno prema drugom. Ali ljubav nije jednostavno srdanost; to je jedinstvo
dua - dve energije se susreu i postaju celina. Kada se ovo dogodi, samo onda je mogua
molitva. Onda se oboje ljubavnika u svom jedinstvu oseaju tako ispunjeni, tako savreno, da
se javlja zahvalnost; zapoinju molitvu.
Ljubav je najvea stvar u celoj egzistenciji. U stvari, sve je u ljubavi sa svim drugim.
Kad god doete do vrhunca, vi ete moi da vidite da je sve u ljubavi sa svim drugim. ak i
kada ne moete nai nita slino ljubavi, vi oseate mrnju - mrnja jednostavno oznaava da
je ljubav krenula nepravilno, nita drugo - kada oseate ravnodunost... ravnodunost samo
znai da ljubav nije bila dovoljno hrabra da bukne. Kada oseate zatvorenu osobu, to samo
oznaava mnogo straha, da mnogo nesigurnosti ona osea, da nije sposobna da naini prvi
korak. Inae sve je ljubav.
ak i kada jedna ivotinja skoi na drugu ivotinju i pojede je - tigar skoi na jelena i
367

pojede ga - to je ljubav. To vam izgleda kao nasilje, jer ne znate. To je ljubav. ivotinja, tigar
apsorbuje jelena u sebe... vrlo surovo naravno, vrlo, vrlo surovo i primitivno, ivotinji nalik,
ali jo uvek je ljubav. Ljubavnici jedu jedno drugo, oni apsorbuju jedno drugo. ivotinja to
ini na vrlo okrutan nain, to je sve.
itava egzistencija je u ljubavi: drvee voli zemlju, zemlja voli drvee - inae, kako bi
oni mogli postojati zajedno? Ko e ih spreiti? Mora postojati zajednika veza. Nije to samo
do korenja, jer ako zemlja nije u jakoj ljubavi s drvetom, ak ni korenje nee pomoi. Postoji
duboka nevidljiva ljubav. Cela egzistencija, itav kosmos se okree oko ljubavi. Ljubav je
ritambhara. Zbog toga sam rekao jue: Istina plus ljubav jeste ritambhara. Istina sama je
previe suvoparna.
Ako moete razumeti... Upravo sada to moe da bude intelektualno razumevanje, ali
imajte to u svom pamenju. Jednog dana to e postati egzistencijalno iskustvo. Tako ja
oseam.
Neprijatelji vole jedan drugoga, inae zato bi brinuli jedan za drugoga? ak i ovek
koji kae da nema Boga, voli Boga, jer on neprekidno kazuje da nema Boga. On je opsednut,
fasciniran, inae emu briga? Ateista celog svog ivota pokuava dokazati da nema Boga. On
je u takvoj ljubavi, i tako se mnogo boji Boga, jer ako on postoji bie ogromnog preobraaja u
njegovom biu. Tako uplaen on nastavlja da pokuava: Nema Boga. U njegovom naporu
da dokae da nema Boga, on pokazuje jak strah da ga Bog poziva. Ako Bog postoji, onda on
ne moe ostati isti.
To je ba kao kada se monah kree ulicom sa zatvorenim oima, ili poluzatvorenim
oima, tako da ne bi mogao videti enu. On nastavlja da govori sebi: ena nije ena. To je
maya, iluzija. Ovo je ba kao san. Ali zato nastavljati s pokuavanjem da se dokae da ne
postoji ljubavni objekat kada je to ba kao san? Inae manastir bi nestao, monatvo bi nestalo;
itav njegov obrazac ivota bi bio poljuljan.
Sve je ljubav, i ljubav je sve. On najgrubljeg do najvieg, od stene do Boga, to je
ljubav... mnogo slojeva, mnogo koraka, mnogo stepena, ali to je ljubav. Ako moete voleti
enu biete sposobni da volite majstora. Ako volite majstora biete sposobni da volite Boga.
Voljenje ene je voljenje tela. Telo je lepo - nita nije pogreno u tome - zaista je udo. Inae
ako moete voleti, onda ljubav moe da raste.
Dogodilo se da je jedan od najveih poklonika iz Indije, Ramanua, prolazio kroz
grad. Priao mu je ovek koji mora da je bio od one vrste koju obino privlai religija:
asketski tip, ovek koji pokuava da ivi bez ljubavi. Niko nikada nije uspeo. Niko nikada
nee uspeti, jer ljubav je osnovna energija ivota i egzistencije. Niko ne moe da uspe protiv
nje. ovek je pitao Ramanuu: eleo bih da me inicirate. Kako mogu nai Boga? eleo bih
da budem prihvaen kao uenik. Ramanua je pogledao u oveka; i vi moete videti kada je
ovek protiv ljubavi; on je kao mrtva stena, kompletno sasuen, bez srca. Ramanua je rekao:
Prvo mi kai nekoliko stvari: jesi li ikada voleo ikoga? ovek je bio okiran to osoba kao
Ramanua govori o ljubavi, o tako obinim svetovnim stvarima. On je rekao: ta kaete? Ja
sam religiozan ovek. Ja nikoga nisam voleo. Ramanua je nastavio. Rekao je: Samo
zatvorite svoje oi i razmislite malo. Mora da ste voleli, ak i ako ste protiv. Moda niste
voleli u stvarnosti, ali u mati... ovek je rekao: Ja sam apsolutno protiv ljubavi, jer cela
ljubav je odraz maye, iluzije, a ja elim da izaem iz ovog sveta, a ljubav je uzrok to ljudi ne
mogu izai iz ovog sveta, ljubav prouzrokuje da ne mogu izai iz njega. Ne, ne ak ni u
mati! Ramanua je uporno nastavio: Samo pogledajte unutra. Moda se objekat ljubavi
ponekad pojavio. ovek je rekao: Zbog toga ja ne spavam mnogo! Ali ja nisam ovde da bih
bio nauen ljubavi, ovde sam da bih bio nauen molitvi. Ramanua se rastuio i rekao je:
Ne mogu vam pomoi, jer ovek koji nije upoznao ljubav, kako moe znati molitvu?
Zato to je molitva najprofinjenija ljubav, sutinska ljubav; kao da je telo nestalo,
samo je duh ljubavi ostao; kao kada vie nema lampe, samo svetlost; kao da je cvet nestao u
zemlji, ali miris je rasplinut u vazduhu - to je molitva. Seks je telo ljubavi, ljubav je dua;
onda, ljubav je telo molitve, molitva je dua. Moete nacrtati koncentrine krugove: prvi krug
seks, drugi krug ljubav, a trei krug koji je centar, jeste molitva. Kroz seks vi otkrivate telo
drugog, a kroz otkrivanje tela drugog vi otkrivate svoje sopstveno telo.
368

ovek koji nikada nije bio u seksualnom odnosu sa nekim nema oseaj svog
sopstvenog tela, jer ko e vam dati oseaj? Niko nije dodirnuo vae telo s ljubavnim rukama,
niko nije milovao vae telo s ljubavnim rukama, niko nije grlio vae telo; kako moete oseati
svoje telo? Vi postojite kao avet. Ne znate gde se vae telo zavrava, a telo drugoga zapoinje.
Samo u ljubavnom zagrljaju po prvi put telo uzima oblik; voljena daje oblik vaem
telu. Ona oblikuje vas, ona formira vas, ona vas okruuje svuda okolo i daje vam definiciju
vaeg tela. Bez voljene vi ne znate koju ste vrstu tela dobili, gde su oaze u pustinji vaeg tela,
gde su cvetovi, gde je vae telo najivlje, a gde je mrtvo. Ne znate, ostajete neiskusni. Ko e
vam dati to iskustvo? Zapravo, kada se zaljubite i neko voli vae telo, po prvi put postajete
svesni svog tela, da imate telo.
Ljubavnici pomau jedno drugo da upoznaju svoja tela. Seks vam pomae da razumete
telo drugoga, a preko drugoga da imate oseanje i definiciju svog sopstvenog tela. Seks vas
ini otelovljenim, ukorenjenim u telu, a onda ljubav ini da oseate sebe, duh, duu, atman drugi krug. A onda vam molitva pomae da oseate ne-sebe, brahman, ili Boga.
Ovo su tri koraka: od seksa do ljubavi, od ljubavi do molitve. Postoje mnoge
dimenzije ljubavi, jer ako je itava energija ljubav, onda e biti mnogo dimenzija ljubavi. Vi
volite enu ili mukarca - vi postajete upoznati sa svojim telom. Vi volite majstora - postajete
upoznati sa svojim Jastvom, svojim biem, i kroz to upoznavanje, odjednom upadate u ljubav
sa celinom. ena postaje kapija za majstora, majstor postaje kapija za boansko. Odjednom
upadate u celinu, i upoznajete najdublju sr cele egzistencije.
Isus ispravno kae: Ljubav je Bog, jer ljubav je energija koja pokree zvezde, koja
pokree oblake, koja dozvoljava semenu da klija, koja vama doputa da budete ovde. Ljubav
je najmisterioznija pojava. To je ritambhara.
Tree pitanje:
Da li majstori ikada alapljivo ude za im?
Da, oni alapljivo ude, alapljivo ude za totalnou. To je razlika izmeu prosvetljene
osobe i neprosvetljene osobe. Vi volite - samo deo vas voli; vi spavate - samo deo vas spava;
vi jedete - samo deo vas jede; vi alapljivo udite, samo deo vas alapljivo udi, drugi deo je
protiv toga, kontrolie to. Majstor voli totalno, bilo ta. Ako jede, on totalno jede; nema
nikog drugog da jede. On hoda... on peai; peak ne postoji. Peak ne postoji jer gde e peak
postojati? Hodanje je tako totalno. Kada vi alapljivo udite, vi ste tu. Kada majstor alapljivo
udi, samo alapljiva udnja postoji.
A ako niste ubeeni, moete pitati Vivek; to e biti dokaz. Moete pitati svedoka.

369

Poglavlje 9
PAD IDIOTA
9. mart 1975. pre podne u Buddha dvorani
U stanju nirviara samadia, objekat se doivljava u svojoj punoj perspektivi, jer u tom
stanju znanje se stie direktno, bez upotrebe ula. (I, 49)130
Percepcija postignuta u nirviara samadhiu transcendira sve normalne percepcije
kako u pruanju tako i u intenzitetu. (I, 50)131
Kada se ovo kontrolisanje svih drugih kontrola transcendira, postie se samadhi bez
klice, a s njim osloboenje od ivota i smrti. (I, 51)132
Znanje je indirektno, spoznaja je direktna. Znanje se postie kroz mnoge medijume;
ono nije pouzdano. Spoznaja je neposredna, bez ikakvog medijuma. Samo neposredna
spoznaja moe biti pouzdana.
Ova razlika se mora zapamtiti. Znanje je kao kada glasnik doe i neto vam kae;
glasnik je moda pogreno razumeo poruku; glasnik je moda dodao neto svoje poruci;
glasnik je moda izostavio neto iz poruke; moda je zaboravio neto iz poruke; moda je
preneo svoju vlastitu interpretaciju poruke; ili je glasnik jednostavno lukav i laljiv. A vi
morate da se pouzdate u glasnika. Nemate nijedan direktan pristup izvoru poruke - to je
znanje.
Znanje nije pouzdano, i nije samo jedan glasnik ukljuen u znanju, ve etiri. ovek je
iza mnogih vrata zatvoren. Prvo znanje dolazi ulima; onda ga ula prenose kroz nervni
sistem, ono stie do mozga, a onda ga mozak isporuuje umu, a onda ga um isporuuje vama,
svesti. To je dug proces, a vi nemate nikakav direktan pristup izvoru znanja.
Dogodilo se u drugom svetskom ratu; vojnik je bio teko ranjen u nozi i trpeo je velike
bolove u nonom prstu. Toliko je bol bila jaka da se vojnik onesvestio. Hirurg je odluio da
ukloni celu nogu. Nije se mogla spasiti, toliko je bila smrskana, stoga su je odsekli. Vojnik
nije bio svestan, stoga nije znao ta se dogodilo.
Sledeeg jutra kada mu se vratila svest, opet se alio na bolove u nonom prstu. Dakle
to je smeno; kada noge nije bilo, noni prst je potpuno uklonjen sa celom nogom, kako bol
moe postojati u nonom prstu koji ne postoji? Medicinska sestra se nasmejala i rekla; Vi
uobraavate, ili ste u halucinaciji. Podigla je ebe i pokazala vojniku: Vaa noga je potpuno
uklonjena, stoga u nonom prstu sada bola ne moe biti, jer prst ne postoji. Ali vojnik je bio
uporan: Vidim da noga nije tu i razumem vae gledite, i da sam smean - ali ipak bol je
estok i nepodnoljiv.
Doktori su pozvani, hirurzi su se meusobno savetovali. To je bilo sasvim apsurdno!
Onda je celo telo snimljeno rendgenom, iz ega se dolo do zakljuka da ivac, koji prenosi
poruku o bolu u nonom prstu, jo prenosi tu poruku. On je radio na isti nain kao to je
trebalo da radi kada je postojao noni prst i bolovi su bili u njemu.
A kada ivac prenosi poruku, naravno mozak mora da je dekodira. Mozak nema nain
da proveri da li ivac prenosi ispravnu poruku, pogrenu poruku, realnu, nerealnu. Mozak ne
moe izai van i proveriti ivac. Mozak mora da zavisi od ivca, i mozak ga dekodira umu.
Sada um nema naina da proveri mozak - jednostavno ovek mora verovati njemu - a um
130

I, 49: Ova spoznaja nema isti domen kao slovesnost (ruta) ili [logiko] zakljuivanje (anumana) i
smisao (arthatva) joj je razliit.
131
I, 50: Odatle stvorena predisponiranost (samskara) [tj. ona koja preostaje posle nirvicarasamadhija]
predupreuje [sve] druge tendencije (samskara).
132
I, 51: Kad i ona iezne budui da je sve [iz sveta dualiteta koji raa pokret] obustavljeno - sledi [takozvana]
usredsreenost (samadhi) bez klice [nesavrenstva].
370

isporuuje znanje svesti. Tako svest pati zbog prsta koji ne postoji.
Hindusi to zovu maya. Svet ne postoji, hindusi kau: a vi patite uasno, patite za
neim to ne postoji. To je nain kako funkcionie mehanizam znanja. Vrlo je teko u ovom
procesu bilo ta nadzirati ako ne izaete iz sebe. Um ne moe to initi, jer um ne moe
postojati izvan tela. On mora da zavisi od mozga, on je ukorenjen u mozgu. Mozak ne moe
initi to, jer mozak je ukorenjen u nervnom sistemu, on ne moe izai van. Samo na jednom
mestu postoji mogunost da se kontrolie, a to je svest.
Svest nije ukorenjena u telu; telo je samo prebivalite. Kao to moete izai iz svoje
kue i ui unutra, svest moe izai iz prebivalita i ui unutra. Samo svest moe izai van iz
celog ovog mehanizma i gledati u stvari, ta se dogaa.
U nirviara samadhiju se ovo dogaa - misli prestaju. Veza izmeu uma i svesti je
preseena, jer misao je veza. Bez misli nemate nikakav um, a kada nemate nikakav um, veza
sa mozgom se prekida. A kada nemate nikakav um i veza sa mozgom je prekinuta, veza sa
nervnim sistemom se prekida. Vaa svest sada moe tei unutra i van; sva vrata su otvorena.
U nirviara samadhiju, kada se misli obustave, svest je slobodna da se kree i plovi. Ona
postaje slina oblaku bez ikakvog uporita, bez ikakvog doma. Ona postaje slobodna od
mehanizma s kojim ste iveli. Ona moe izai van, moe ui unutra; nema smetnje na njenom
putu.
Sada je mogue direktno znanje. Direktno znanje je spoznaja. Sada moete videti
odmah, bez ikakvog glasnika izmeu vas i izvora znanja. Silna je pojava kada vaa svest izae
i gleda u cvet. Vi to ne moete zamisliti, jer to nije deo imaginacije; ne moete poverovati ta
se dogaa! Kada svest moe pogledati direktno u cvet, u prvo vreme saznaje se cvet, a zatim
ne samo cvet, ve kroz cvet i cela egzistencija. U tom malom obliku sve je skriveno; u malom
listu koji plee na vetru, celina plee. U malom cvetu pokraj puta, celina se osmehuje.
Kada izaete iz zatvora svojih ula, nervnog sistema, mozga, uma, slojeva i slojeva
zidova, odjednom individue nestaju. Samo neizmerna energija u milionima oblika... a svaki
oblik ukazuje na bezoblino, i svaka forma se rastapa i rastvara u druge forme - neizmeran
okean bezobline lepote, istine, dobrote. Hindusi to nazivaju sat-chit-ananda; ono to jeste,
ono to je lepo, ono to je dobro, ono to je blaeno. Ovo je direktna percepcija,
aparokshanubhuti, neposredna spoznaja.
Inae svo vae saznavanje je indirektno, zavisi od glasnika koji nisu pouzdani - ne
mogu biti. Sama njihova priroda je nepouzdana. Zato? Vae ruke dodiruju neto; dakle ruka
je jedna nesvesna stvar. Od samog poetka jedan nesvesni deo vas preuzima poruku.
Inteligencija je skrivena u pozadini, a na vratima sedi jedan idiot, i on prima poruku. Idiot je
recepcioner. Ruka nije svesna, a ona dodiruje neto i prima poruku. Onda kroz ivce poruka
putuje. ivci nisu svesni; oni nemaju nikakvu inteligenciju - dakle sada se poruka predaje od
jednog idiota do drugog. Od prvog idiota do drugog, mnogo se mora promeniti.
Na prvom mestu, idiot ne moe biti sto posto ispravan, jer on ne moe razumeti;
razumevanje ne postoji. Ruka je tupa, vrlo tupa. Ona obavlja posao na mehaniki nain, poput
robota. Poruka koja se isporuuje ve je mnogo izmenjena. Nervi je prenose do mozga, a
mozak je dekodira. Mozak takoe nije mnogo inteligentan, jer mozak je deo tela, on je drugi
kraj ruke.
Ako znate neto iz psihologije, morate znati da je desna ruka povezana sa levom
hemisferom mozga, a leva sa desnom hemisferom mozga. Vae dve ruke su dva prihvatna
kraja mozga. One deluju za mozak, one su produeni mozak. Vaa desna ruka nosi poruku
levom delu mozga, a leva ruka desnom. Mozak takoe nije budan, mozak je ba slian
kompjuteru - neto mu je dato, i on to dekodira; to je mehanizam. Pre ili kasnije moi emo
da stvorimo plastine mozgove, jer e oni biti jeftini, trajae vie i stvarae manje problema.
A s njima se moe operisati vrlo lako i delovi se mogu menjati; takoe uvek moete imati
rezervne delove kod sebe. Mozak je mehanizam, a otkriem kompjutera, postalo je savreno
jasno da je mozak mehanizam; on nema inteligencije u sebi. Onda mozak akumulira sve
informacije, dekodira ih, daje poruke umu. Va um ima malo inteligencije; vrlo malo da,
takoe... jer va um nije budan. Vaa ruka je mehanika; va mozak je mehaniki; va nervni
sistem je mehaniki, i va um je uspavan kao da je pijan. Tako od jednog idiota do drugog i
371

poruka konano stie do pijanice!

Gurijev je imao obiaj da prireuje svojim sledbenicina obilne rukove, a prva
zdravica je uvek bila za idiote. Ovi su idioti.
A onda su ovi pijanci, poluuspavani, polubudni umovi tumaili to u skladu s
prolou, jer ne postoji drugi nain. Saobrazno prolosti, um tumai sadanjost. Sve ide
pogreno jer sadanjost je uvek nova, a um je uvek star. Ali ne postoji drugi nain; um ne
moe uiniti nita drugo. On je akumulirao mnogo znanja u prolosti kroz ove iste idiote, isto
tako nesigurno kao sve drugo, i ta prolost je donesena u sadanjost, i tako se sadanjost
razume kroz prolost. Sve ide pogreno. Gotovo je nemogue znati ita kroz ovaj proces.
Zbog toga hindusi smatraju da se itav svet zna kroz proces maye, iluzije, slino
sanjanju; to jeste tako. Vi jo niste upoznali realnost. Ova etiri glasnika vam nee dozvoliti, a
vi ne znate kako da izbegnete te glasnike, ili kako da izaete na otvoreno. Situacija je kao da
ste zatvoreni u tamnoj eliji i samo kroz kljuaonicu gledate napolje, a kljuaonica nije
pasivna, kljuaonica je aktivna - ona objanjava, kae: Ne, vi greite; to nije tako, to je
ovako. Vae ruke objanjavaju, va nervni sistem objanjava, va mozak objanjava, na kraju
pijanica objanjava. Ta interpretacija vam se daje, i vi ivite kroz tu interpretaciju. To je
stanje neznalakog uma, stanje neprosvetljenog.
U nirviara samadhiju cela ova situacija je razbijena. Vi najednom izlazite iz celog
tog mehanizma. Vie uopte ne raunate na njega, jednostavno potpuno odbacujete ceo taj
mehanizam. Dolazite direktno do izvora spoznaje; vidite cvet neposredno.
Ovo je mogue. Ovo je mogue samo u najviem stanju meditacije, nirviara, kada
misli prestanu. Misao je veza, spona. Kada misli prestanu, ceo mehanizam se obustavlja, a vi
ste izdvojeni. Odjednom vie niste zatvoreni. Ne gledate kroz kljuaonicu. Izali ste u svet
ispod neba, na otvoreno. Gledate na stvari kakve jesu, i videete da stvari ne postoje; one su
vae interpretacije. Samo bia postoje; nema stvari u svetu. ak i kamen je bie, ma koliko je
vrsto uspavano, hrui; kamen je bie jer najvii izvor svega je bie. Svi njegovi delovi su
bia, due. Drvo je bie i ptica je bie, kamen je bie. Iznenada svet stvari nestaje. Stvar je
interpretacija onih idiota i pijanih umova. Jer u ovom procesu sve postaje tupo. Jer se u ovom
procesu samo povrina dodiruje. Jer u ovom procesu vi proputate realnost; ivite u snu.
Vi na ovaj nain moete kreirati san. Ba probajte jednog dana: dok vaa ena spava,
ili va suprug, ili vae dete - samo protrljajte kockom leda stopala uspavane osobe. Uradite to
samo malo, ne previe, inae osoba e se probuditi - samo malo i uklonite (kocku leda).
Odmah ete uoiti da se oi ispod onih kapaka brzo pokreu, to psiholozi nazivaju, REM
fazom sna,133 brzo kretanje oka. Kada se oi kreu brzo, san je zapoeo. Zato to osoba vidi
neto, zbog toga se oi brzo pokreu. Onda ba usred sna, probudite osobu i pitajte ta je
videla. Ili je videla da prelazi kroz reku koja je vrlo hladna, ledeno hladna, ili hoda po snegu,
ili je stigla do Gourishankara; sanjae neto slino tome. Vi ste kreirali san jer ste obmanuli
prvog idiota, dodirnuli ste spopalo ledom. Odmah idiot poinje da deluje, drugom idiotu je
predata poruka, trei idiot je dekodirao; etvrti, pijanica - koji je takoe uspavan sada - odmah
zapoinje da sanja.
Vi moete kreirati snove; vi kreirate mnoge stvari, ne znajui. Obe vae ruke su na
grudima i leite na krevetu, i oseate da neko sedi na vaim grudima, monstrum. Kada
otvorite svoje oi, nikoga nema tu - vae sopstvene ruke, ili jastuk.
Isto se dogaa kada ste budni. Nema razlike, jer mehanizam je isti; bilo da su oi
otvorene ili zatvorene nema velike razlike, jer proces se ne moe kontrolisati. ak i ako elite
da ga nadzirete, moraete lino da proete kroz ceo proces. Kako moete to ispitati ukoliko ne
moete izai van i videti ta se deava?
Ova mogunost predstavlja itav svet duhovnosti: da krajnja svest moe izai.
Napustite itav mehanizam, pogledajte u stvari direktno: stvari nestaju. Zbog toga hindusi
kau da ovaj svet nije realan, i za pravog saznavaoca on nestaje. To ne znai da stene nee biti
tu i drvee nee postojati, oni e biti tu ak jo prisutniji, ali vie nee biti "drvee", niti
"stene"; oni e biti bia. Va um okree bia u stvari; vaa ena je stvar za korienje; va
133

REM, rapid eye movement; brzo kretanje oka.

372

sluga je stvar da se eksploatie; va poslodavac je stvar da se vara. Um zbog ovog itavog

idiotskog procesa preokree svako bie u stvar. Kada izaete iz uma i pogledate ispod
otvorenog neba, odjednom uopte nema niega. Stvarnost stvari nestaje.
Kada misli nestanu, drugo to treba da se ostavi jesu stvari po sebi. Odjednom itav
svet je pun bia, lepih bia, jer ona uestvuju u najveem krajnjem biu Boga. Definicije
nestaju - ne moete izdvajati. Svo razdvajanje je postojalo zbog mehanizma uma. Odjednom
vidite drvo se kree iz zemlje, ne odvaja se - susree se s nebom, ne razdvaja, sve je spojeno
zajedno; sve je pripadnik svega drugog. itav svet postaje mrea svesti, blistavih bezbrojnih
oblika svesti, osvetljenih iznutra, svaka kua je osvetljena. Tela nestaju jer tela pripadaju
svetu posebnih stvari. Oblici postoje, ali oni nisu materijalni, oni su oblici kretanja energije, i
nastavljaju da se menjaju. To je ono to se deava.
Vi ste bili dete, sada ste mladi, zatim ste stari. ta se deava? Nemate fiksiranu formu.
Oblik neprekidno tee i menja se. Dete postaje mlad ovek, ovek postaje starac, starac kree
u smrt.
Onda iznenada vidite da roenje nije roenje, smrt nije smrt. Postoje promene oblika,
a bezoblino ostaje isto. Moete videti da bezoblina svetlost ivota uvek ostaje ista, kree se
usred miliona oblika, menja, a ipak se ne menja; kree se, a ipak se ne kree; postaje sve
drugo a ipak ostaje ista. A to je lepota i misterija; onda je ivot jedan - neizmeran okean
ivota. Onda vi ne vidite iva bia i mrtva bia, ne, jer smrt ne postoji. To je zbog mehanizma
uma, pogrene interpretacije.
Ne postoji roenje niti postoji smrt. Ono to postoji je neraajue i neumirue, veno.
Ali tako izgleda samo kada izaete iz uma.
Pokuajmo sada duboko da prodremo u Patanjalijeve sutre.
U stanju nirviara samadhija, objekat se doivljava u njegovoj potpunoj perspektivi,
jer u ovom stanju znanje se stie direktno bez upotrebe ula.
Kada se ula ne koriste, kada se kljuaonica ne koristi za gledanje u nebo - jer
kljuaonica e dati svoj deli neba i ponitie sve od neba to je vee od kljuaonice, nee
dozvoliti nita vee. Kako moe vaa perspektiva biti vea nego to su vae oi? Kako dodir
moe biti vei nego to su vae ruke, i kako zvuk moe biti snaniji nego to vae ui
doputaju? Nemogue! Oi, ui, nos jesu kljuaonice; kroz njih moete gledati u realnost. I
odjednom iskoite iz sebe, u nirviari; po prvi put irina, beskonanost se spoznaje. Sada je
dostignuta potpuna perspektiva. Poetak ne postoji, kraj ne postoji. Nema granica u
egzistenciji. Ona je neograniena; ne postoje ogranienja. Ogranienja pripadaju vaim
ulima; njih daju ula. Sama egzistencija je beskonana; u svim pravcima idete sve dalje i
dalje. Tome nema kraja.
Kada se postigne puna perspektiva, onda po prvi put najsuptilniji ego, koji vam je
uvek prianjao, nestaje. Kada je egzistencija tako ogromna - kako moete prionuti uz mali
zakrljali ego?
Dogodilo se da je veliki egoista, vrlo bogat ovek, politiar, doao kod Sokrata. On je
imao najveu, najlepu palatu u Atini, zapravo u celoj Grkoj. A moete videti kada egoista
hoda, moete videti kada egoista kae neto, ego je uvek tu, pomean u svemu. On je hodao
na ohol nain. Sokrat je govorio nekoliko minuta i rekao: ekajte. Dakle postoji preka
potreba koja prvo treba da se rei, onda emo govoriti - i zatraio je od uenika da donese
mapu sveta. Bogat ovek, politiar, egoista, pitao se emu odjednom ta hitnost, i nije razumeo
zahtev da se donese mapa sveta. Ali ubrzo je shvatio kada je stvar bila tu. Sokrat je pitao:
Gde je Grka u ovoj velikoj mapi sveta? - samo malo mesto. Gde je Atina? - samo taka.
Onda je Sokrat pitao: Gde je vae mesto? Atina je taka. Gde je vae mesto i gde ste vi? Ova
mapa predstavlja samo zemlju, a zemlja je nita. Sunce je ezdeset hiljada puta vee, a nae
sunce je osrednje sunce. Milioni puta vea sunca postoje u univerzumu. Gde e biti naa
zemlja, ako nainimo mapu solarnog sistema? U jednoj galaksiji su milioni sunaca i milioni
solarnih sistema. Gde e biti naa zemlja ako izradimo mapu galaksije kojoj mi pripadamo?
Gde e biti na solarni sistem? Gde e biti nae sunce?
373

A sada naunici kau nema kraja - nastavljaju se galaksije za galaksijama. Gde god se
kreemo, izgleda da tome nema kraja. S takvom ogromnou, kako moete da se veete uz
ego? On jednostavno nestaje kao kap jutarnje rose, kada se sunce digne. Kada se irina pojavi
i perspektiva je totalna, va ego jednostavno nestaje poput kapi rose. Nije ak ni toliko velik.
To je pogreno razumevanje koje daju idioti glasnici. Zbog malih otvora ula, vi izgledate
tako veliki u poreenju s njima. Kada doete ispod neba, odjednom ego nestaje. To je bila
tvorevina kljuaonice, jer kljuaonica je bila tako mala, i kroz nju je ceo svet izgledao mali, a
vi ste izgledali tako veliki iza nje. Pod nebom to jednostavno nestaje.
Sokrat je rekao: Gde je vae mesto na ovoj mapi? Gde ste vi? ovek nije mogao
razumeti to, pa je pitao: Zato je to hitno? Sokrat je rekao: Hitno je jer bez razumevanja
ovoga nema mogunosti ni za kakav dijalog; vi traite moje vreme, svoje vreme. Sada, ako ste
shvatili poentu, onda postoji mogunost za dijalog. Moete odloiti na stranu ovaj ego; on nije
od vanosti.
Pod ovim ogromnim nebom va ego jednostavno postaje nevaan. On otpada sam od
sebe. ak i da se on ostavi izgleda besmisleno; nije ak ni vredan toga. Kada je perspektiva
potpuna, vi nestajete; ovo je stvar koju treba razumeti. Vi jeste jer je perspektiva uska. to je
ua perspektiva, vei je ego; to ovek slabije vidi, vei mu je ego... Ako nema perspektive, tu
postoji savreni ego. Kada vidik raste, ego postaje sve manji i manji. Kada je perspektiva
savrena, ego se jednostavno ne moe nai.
itav moj napor ovde je da nainim vidik tako potpunim da ego nestane. Zbog toga iz
mnogih uglova ja nastavljam da gaam zid vaeg uma, tako da se u poetku mogu barem
nainiti nekoliko kljuaonica vie. Kroz Buddhu nova kljuaonica se otvara, kroz Patanjalija
duga, kroz Tilopu jo jedna. To je ono ta ja radim. Ja ne elim da vi postanete sledbenik
Buddhe, Tilope ili Patanjalija, ne, jer sledbenik nikada ne moe imati veu perspektivu njegovo uenje je njegova kljuaonica. Uzimajui okolo tako mnogo gledita, ta ja
pokuavam da uinim? Pokuavam samo ovo: da vam dam iri vidik. Kada ima vie
kljuaonica u zidu moete gledati prema istoku, moete gledati prema zapadu, moete gledati
prema severu; i gledajui na istok neete rei: To je jedini pravac, jer znate da drugi pravci
postoje. Pogledavi na istok vi ne kaete: Ovo je jedino istinito uenje, jer tako perspektiva
postaje uska. Ja govorim o tako mnogo uenja da biste bili osloboeni od svih usmeravanja i
svih uenja.
Sloboda dolazi kroz razumevanje. to vie razumete, vie postajete slobodni. A ubrzo
kada saznate da su kroz toliko mnogo rupa, vae stare kljuaonice postale zastarele, da nisu
znaajne, onda se u vama javi podsticaj: ta e se dogoditi ako sruite sve te zidove i
jednostavno istrite van? ak i jedna jedina nova rupa i cela perspektiva se menja, i saznajete
stvari koje nikada niste znali, niste ak ni matali, niti ste ak sanjali. ta e se dogoditi kada
svi zidovi nestanu, i vi ste direktno suoeni licem u lice sa realnou pod otvorenim nebom?
A kada kaem pod otvorenim nebom, zapamtite da nebo nije stvar, to je nepostojanje.
To je svuda, ali to nigde ne moete nai, to je nepostojanje. To je jednostavno neizmerno.
Stoga ja nikada ne kaem Bog je velik - Bog je neizmeran. Egzistencija nije velika, jer ak i
ogromna egzistencija e imati ogranienja. Ma koliko ogromna, negde granica mora postojati.
Egzistencija je neizmerna.
To je hindu koncepcija brahme. Brahma znai: ono to nastavlja da se iri. Sama re
brahma znai ono to nastavlja sa irenjem. Ekspanzija je brahma. U engleskom ne postoji
re; ne moete brahmu nazvati Bogom jer Bog je ogranien, to je koncept. Brahma nije Bog.
Zbog toga u Indiji mi nemamo koncepciju jednog Boga, ve mnogo Bogova. Bogova je
mnogo; brahma je jedan. A pomou brahme... sama re jednostavno oznaava bezmerno;
irenje; ne moete iscrpsti to.
To znai kada ja kaem ispod neba, otvorenog neba; bez zidova oko toga, nema ula,
nema misli, nema uma; vi ste jednostavno izvan mehanizma, po prvi put nagi, licem u lice s
realnou. Onda njegova potpuna perspektiva... jedan objekat se doivljava u njegovoj
potpunoj perspektivi, a da se iskusi jedan objekat u njegovoj punoj perspektivi znai da
objekat jednostavno nestaje i postaje ogromno prostranstvo. To moe da bude usredsreivanje
energije.
374

To je ba slino, idite i pogledajte u bunar. Izvesna koliina vode se nalazi u bunaru;

ako iscrpite vodu napolje, vie vode se snabdeva kroz podzemni izvor. Vi ne vidite izvor.
Nastavljate da izvlaite vodu, a nova voda neprekidno utie. Bunar je kao rupa prema okeanu.
Mnogi skriveni izvori unose vodu svuda okolo. Ako uete u bunar; bunar nije nita; zaista ovi
izvori su bitni, prave stvari. Bunar nije skladite, jer u skladitu nema izvora. Skladite je
mrtvo; izvor je iv. Skladite je stvar; izvor je osoba. Kreite se sada sa izvorima, i na kraju
ete stii do okeana. Ako se kreete kroz sve izvore, onda iz svih pravaca okean e uticati u
bunar; to je sve jedno.
Ako pogledate u objekat sa potpunom perspektivom, objekat je svakim svojim delom
spojen sa beskonanim; ne moe postojati bez toga. Nijedan objekat ne postoji nezavisno. Ne
postoji individualnost. Individualnost je upravo jedna interpretacija. Svuda postoji samo
celina. Ako nainite deo od celine, vi ste zavedeni. To je taka gledita neznanja - onda vi
stvarate delove kao da su zasebne celine. Kada gledate u deo i sva celina se pojavljuje u
njemu, to je gledite probuene svesti. 134
Objekat se doivljava u svojoj punoj perspektivi u stanju nirviara samadhija, jer u
tom stanju znanje se stie direktno, bez upotrebe ula.
Nikakvi medijumi se ne koriste; onda mnoge nove stvari odjednom postaju mogue.
Ove nove stvari su siddhiji, moi. Kada niste zavisni od ula, telepatija jednostavno postaje
mogua. Zbog ula telepatija nije mogua. Vidovitost jednostavno postaje mogua. uda
postaju obina stvar. Moete itati svaije misli; nije potrebno da neko neto govori, nije
potrebno da saoptava to. Sa potpunom perspektivom, sve postaje otkriveno, svi velovi se
podiu. Vie sada nema velova; itava realnost je pred vama. Materijalizacija stvari postaje
mogua. Jednostavno, ta god da poelite, odmah se to dogaa; delovanje nije potrebno.
Delovanje je bilo potrebno zbog tela. To je Lao Ce mislio kada je govorio: Mudrac ivi u
neaktivnosti i sve se dogaa. Milioni stvari se dogaaju oko mudraca a da on nita ne ini.
On vas gleda i odjednom nastupa preobraaj - odjednom vie niste telo; dok vas gleda vi ste
postali svest.
Naravno, to s vama ne moe biti trajno, jer kada se njegov pogled pomeri vi ste opet
telo. Samo time to ste pored njega vi postajete graani istog nepoznatog sveta. Vi kroz njega
imate ukus nepoznatog, jer je sada on sam neizmerno nebo. Ne inei nita, mnoge stvari se
dogaaju. Ali kada te stvari postanu mogue... elje mudraca su nestale pre nego to su ove
stvari postale mogue, tako da mudrac nikada ne ini neka uda. Oni koji izvode uda nisu
mudraci, jer poinilac u mudracu nije prisutan i takva uda nisu prava uda; takva uda su
obini magijski trikovi. Oni zaluuju ljude i obmanjuju ih.
udo se deava - ne moe da se vri. Ono se deava pored mudraca. Ne, on ne
proizvodi vajcarske satove... mudrac koji proizvodi vajcarske satove jeste budala. ta vi
radite? U stvari ne postoje uda, jer nijedan Satya Sai Baba nije spreman da ini svoja uda
pod naunim posmatranjem. On ne moe to uiniti, jer vajcarski asovnici mora da se kupe u
prodavnici, mora da se sakriju u dugakoj odori ili u frizuri afro-stila! Pod naunim
posmatranjem nijedan Satya Sai Baba nije spreman da ita uini, a ako su ti ljudi zaista
istiniti, oni prvo treba da rade pod naunim posmatranjem. To su samo obini magijski
trikovi. Kada ih madioniar izvede vi mislite: Samo je to trik, a kada Baba to izvede to
postaje udo. Trik je isti.
uda se deavaju jedino kada se postigne nirviara samadhi, i vi izaete iz svog tela,
134

"Nita nije samo spolja; nita nije samo iznutra. Sve to je spolja, iznutra je (Tabula smaragdina)". Um je taj
koji deli celinu da zasebne delove, objekte. Zbog njega vidimo da je neto "spolja", a neto "unutra". Celina ne
postoji samo spolja kao kosmos, a da su pojedini objekti "u njoj". Ona je po paradoksalnom hologramskom
modelu takoe sva sadrana u svemu to vidimo kao poseban objekt. Svaki atom sadri sav kosmos. Celina je
sva prisutna u svemu to postoji. Nigde nije podeljena jer tada ne bi ni bila celina. Zato je pri takvom uvidu, u
nirviara samadhiju, sveto sve to postoji na bilo koji nain i sve se doivljava kao izraz Boanske ljubavi koja
je u svemu i sve omoguava. Takoe tada i vreme nestaje jer bie-u-vremenu postoji samo kada se bie kroz um
podeli na zasebne objekte u celini. Sama celina je bezvremena. Tako je ovek prisutan u Stvarnosti, u
bezvremenom ovde-i-sada.
375

ali se ona nikada ne ine. To je osnovni kvalitet uda - to se nikada ne radi, ono se deava, a
kada se deava, nikada ne proizvodi vajcarske satove. Da se postigne nirviara samadhi, a
onda da se proizvode vajcarski satovi, to nema nikakvog smisla! Deavanje uda
preobraava bia; to pomae drugima da stignu do najvieg.
Kroz mudraca moete postati mnogo paljiviji, ali neete dobiti vajcarski asovnik!
Paljivost se deava; on vas ini vie svesnim, budnim. On vam ne daje vreme, daje vam
bezvremenost. Ali ove stvari se deavaju, niko ih ne ini, jer poinilac je otiao. Samo onda je
mogu nirvikalpa samadhi. Sa poiniocem, kako moete prestati da mislite? Poinilac je
mislilac. U stvari, pre nego to ita uinite morate misliti; mislilac dolazi prvo, inilac sledi.
Kada oboje, mislilac i inilac nestanu, a samo svedoenje, samo svest ostane, onda mnoge
stvari jednostavno postaju mogue, one se dogaaju.
Kada se Buddha kree, mnoge stvari se dogaaju, ali nisu tako vidljive. Samo
nekoliko ljudi e biti sposobno da razume ta se dogaa jer oni pripadaju nepoznatom svetu.
Nemate nikakav jezik za to, nemate koncepte za to, i ne moete videti to dok se to vama ne
dogodi.
...u tom stanju znanje se stie direktno, bez upotrebe ula.
Um je otiao, a sa umom svi asistenti, svi idioti. Oni ne funkcioniu, oni vas ne
odvraaju, ne ometaju vau percepciju, ne stvaraju nikakvu vrstu prepreka, ne projektuju, ne
tumae. Cela stvar vie nije tu. Jednostavno svest je tu ispred realnosti. A kada se ovo dogodi,
svest gleda u svest, jer tu ne postoji materija.
Najlepa metafora koju sam ja uo je kada se ogledalo ogleda u drugo ogledalo. ta se
tada dogaa? Jedno ogledalo se ogleda u drugom ogledalu, a drugo ogledalo u prvom, i nema
niega u ogledalu, samo ogledanja se reflektuju milionima puta jedno u drugom. Sav svet
postaje milioni ogledala - i vi ste isto tako jedno ogledalo - i sva su ogledala prazna, jer nema
nieg drugog to bi odraavala, pa ni okvir ogledala. To je najudesniji trenutak, najblaeniji;
milost se sputa, cvee pljuti, celina slavi da je jo jedan dostigao, jo jedan putnik je stigao
kui.
Percepcija steena u nirviara samadhiju transcendira sve normalne percepcije, kako
u opsegu tako i u jaini.
Ove dve rei su vrlo sadrajne; opseg i jaina, prodornost. Kada gledate svet kroz
ula, mozak i um, svet je vrlo tup. Nema sjaja u sebi, pranjav, ubrzo postaje dosadan, i ovek
se osea zasieno; isto drvee, isti ljudi, iste akcije - sve ja ba koloteina. To nije tako.
Ponekad sa LSD, marihuanom ili haiom, odjednom drvo postaje zelenije. Nikada
niste upoznali da je drvo tako zeleno ili rua tako ruiasta.
Kada je Aldous Huxley prvi put uzeo LSD, sedeo je ispred stolice. Odjednom je
stolica postala jedna od najlepih stvari na svetu, a ta stolica je stajala u njegovoj sobi
godinama a on je nikada nije pogledao. Izgledala je kao prizma, mnogo senki, mnogo boja je
izlazilo iz nje; bila je kao dijamant. Stolica nije vie bila ista. Huxley je bio fasciniran
stolicom. Nje mogao da veruje ta se dogaa kada ovek uzme drogu.
Droga je silovit napor da se probude idioti. Stoga ih vi okirate, a oni upravo otvore
malo svoje oi, i samo pogledaju... Da! Tada svet postaje tako lep, neverovatno lep, a onda
ste vi upecani, jer onda mislite da je zbog droge svet tako lep. Onda, kada se vratite natrag i
izlet je zavren, svet e izgledati ak prljaviji i tmurniji nego ikada, jer sada imate poreenje u
umu. Za vreme odreenih trenutaka to je postalo lepa pojava; to je bio sam raj. ak i osoba
kao Aldous Huxley je postala opijena i oamuena, poeo je da misli da je to samadhi o kome
govori Patanjali, da je to samadhi koji su postigli Kabir, Buddha i svi mistici sveta.
Droge vam mogu dati laan oseaj samadhija, ali ste jo uvek u tamnici. Samo usled
udara droge va mehanizam funkcionie s budnou, ali te budnosti nee biti za dugo. Ako je
koristite vie i vie, onda koliina droge mora da se poveava sve vie i vie, jer sa istim
iznosom ne moete udariti idiote opet. Oni postaju prilagoeni tome, onda je potrebna sve
376

vea i vea koliina. Droge iskljuivo deluju tako.

Jednom je Mula Nasrudin kupio mazgu, a ona se nije htela ni pomeriti, i on je uinio
sve... ovek od koga je kupio rekao mu je da ne bije mulu jer je vrlo osetljiva. Stoga je on
molio, nagovarao i inio sve, sve to je mogao da ini; ona se nije ni pomerila, nije ni sluala.
Stoga je pozvao oveka i rekao: Kakvu si mi vrstu mazge prodao? ovek priao s tapom i
lupio mazgu jako po glavi. Nasrudin je rekao: To je previe! Rekli ste mi da je ne udaram.
ovek je odgovorio: Ja je ne udaram. Upravo zadobijam njenu panju... Mazga je odmah
krenula.
Idioti postoje, a LSD udara slino tapu. Za nekoliko trenutaka vi zadobijate njihovu
panju, vi ste ih potresli, uzbudili. itav svet postaje lep. Ali to nije nita, apsolutno nita.
Ako moete dostii za jedan trenutak nirviaru, onda ete biti sposobni da saznate. Svet
postaje milionima puta lepi nego to vam letimino vienje moe dati LSD. Nije to zato to
ste udarili mazgu po glavi, nego je jednostavno zato to niste vie unutar mazge, izali ste van,
odbacili ste idiote. Suoili ste se s realnou u svojoj totalnoj nagosti.
Bez misli vi ste nagi. Ko ste vi bez misli: hindus, musliman, hrianin, komunista? Ko
ste vi bez misli: mukarac ili ena? Religiozni, nereligiozni? Niste niko bez misli. Odea je
ostavljena. Vi ste jednostavno nagost, istota, jedna praznina. Onda je percepcija jasna, a sa
tom jasnoom dolazi opseg i jaina. Sada moete gledati u neizmerno irenje egzistencije.
Sada nema prepreke za vau percepciju; vae oi su postale beskonane.
I prodorne: moete sagledati svaki dogaaj, svaku osobu, jer stvari vie ne postoje.
ak i cvetovi su sada osobe, drvea su prijatelji, stene uspavane due. Sada se prodornost
deava; moete gledati direktno celom irinom. Kada moete posmatrati cvet uzdu i popreko,
onda ete biti sposobni da razumete ta su mistici govorili, i pesnici.
Tenison kae: Ako bih mogao razumeti cvet, mali cvet u njegovoj celokupnosti,
mogao bih da razumem sve. Ispravno, apsolutno ispravno! Ako moete razumeti deo, vi ete
razumeti celinu, jer deo je celina. Kada pokuate da razumete deo, ubrzo, nesvesno vi ete se
premestiti do celine, jer deo je organski u celini. Jednom su velikog mistika Ekharta pitali:
Zato ne piete svoju biografiju? Vaa autobiografija bi bila vrlo, vrlo korisna za ljude. On
je rekao: Teko, nemogue - jer ako napiem svoju autobiografiju to e biti autobiografija
celine, jer sve je povezano. A to bi bilo previe, kako moete napisati autobiografiju celine?
Zbog toga su se uvek opirali oni koji su spoznali; nikada nisu napisali autobiografije osim tog oveka, Paramahansa Joganande, koji je napisao Autobiografiju jednog jogija. On
uopte nije jogi. Inae jogi ne moe napisati autobiografiju - to je nemogue, jednostavno
nemogue, jer kada neko postigne nirviara samadhi, onda je on jogi, tada je ist savreni
beskraj... Sada je on postao sve. Ako zaista elite da napiete autobiografiju, to e biti
autobiografija celine od poetka - a nema poetka - do kraja - a nema kraja.
U sebi, ja sam postao svestan, celina kulminira. Ja ne zapoinjem sa svojim roenjem,
ja poinjem od samog poetka, a nema poetka, i ja u nastaviti do samog kraja, a kraja nema.
Ja sam potpuno obuhvaen celinom. Ovih nekoliko godina koliko sam ja ovde, nisu sve. Bio
sam pre nego to sam bio roen, i biu posle moje smrti, stoga kako da piem? Bie to samo
deo, jedna strana, ne autobiografija, a strana je potpuno apsurdna i izvan konteksta, jer druge
strane e nedostajati.
Nekoliko prijatelja su doli kod mene i rekli su: Zato da ne? Treba da napiete neto
o sebi, a ja znam tekou Maister Ekharta. To nije mogue, jer odakle da se zapone? Svaki
poetak e biti proizvoljan i laan. A izmeu dve lane stvari - lanog poetka i lanog kraja kako istina moe biti sprovedena? Nije mogue. Jogananda je uradio neto to nije mogue.
Uradio je neto to politiar moe uiniti, ali ne jogi.
Prodornost postaje tako jaka da ako gledate u kameni, kroz kamenie na putu vi se
kreete u celinu, i kroz kameni moete ui u najvie misterije. Svuda su vrata; i ako kucate
svuda ste prihvaeni, dobrodoli. Odakle god da uete, ulazite u beskonano jer sva vrata su
vrata celine. Individue mogu biti tu kao vrata. Volite osobu i ulazite u beskonano. Pogledajte
cvet i hram se otvara. Legnite na pesak, svaka estica peska je ogromna celina. Ovo je via
matematika religije.
Obina matematika kae da deo nikada ne moe postati celina. To je jedna od
377

maksima obine matematike kojom se zapoinje na univerzitetima; deo nikada ne moe biti
celina, i deo je uvek manji od celine, deo nikada ne moe postati vei od celine. Ovo su
jednostavna naela matematike, svako e se sloiti da je to tako.
Ali onda postoji via matematika. Kada izaete iz ula nastaje svet vie matematike, i
ovo su naela: deo je uvek celina; deo nikada, nikada nije manji od celine, i - apsurdnost
apsurdnosti - ponekad je deo vei od celine.
Sada vam ja to ne mogu objasniti. Niko ne moe objasniti. Ali takvi su principi.
Jednom kada ste izvan svog zatvora videete kakve su stvari. Oblutak je deo, vrlo mali deo,
ali ako gledate u njega sa umom bez misli, s jednostavnom svesnou, direktno, odjednom
oblutak postaje celina - jer samo Jedno postoji. Jer nijedan deo zapravo nije deo, ili odvojen;
deo zavisi od celine, celina zavisi od dela. Ne samo kada se sunce raa da se cvee otvara;
druga strana je takoe istinita - kada se cvee otvara, sunce se raa. Ako ne bi bilo cvea, za
koga bi sunce sijalo? Druga strana je isto tako istinita kao ova - jer se odnosi na sve drugo;
sve je isprepleteno sa svim drugim. ak i ako jedan list nestane, celini e on nedostajati,
celina onda nee biti cela.
U jednoj od svojih molitvi, Maister Ekhart je rekao... a on je jedan od najreih ljudi
koje je hrianstvo proizvelo. U stvari, on izgleda kao stranac u hrianskom svetu. On je
trebao da se rodi u Japanu kao zen majstor; njegov uvid je tako jasan, tako dubok, tako izvan
dogme.
On kae u jednoj svojoj molitvi: Da, ja zavisim od tebe, Boe, ali ti takoe zavisi od
mene. Da ja nisam ovde, ko bi te oboavao i ko bi ti se molio? Ja bih ti nedostajao. On je u
pravu; to nije iz nekog ega, to je jednostavno injenica. Znam, mora da je Bog, u tom
momentu to odobrio klimanjem glave: Ti si u pravu, Ekhart, jer da ti nisi tu, ni ja ne bih bio
ovde.
Oboavalac i oboavano postoje zajedno; ljubavnik i voljena postoje zajedno. Jedno
ne moe da postoji bez drugog, i to je misterija egzistencije: sve postoji zajedno. Ovo
zajednitvo je Bog. Bog nije osoba; ovo zajednitvo svega jeste Bog.
Percepcija steena u nirviara samadhiju transcendira sve normalne percepcije, kako
u opsegu tako i u jaini.
Odasvud se ogromno prostranstvo otvara, dubina... Pogledajte u cvet, i tamo je ambis.
Moete upasti u cvet i nestati. To se dogodilo. Apsurdno je istinito. Na vama je da verujete u
to ili ne.
Dogodilo se u Kini da je car pozvao velikog slikara da izradi neku sliku u palati.
Slikar je doao i naslikao pogled na Himalaje, vrlo lepo. Trebale su mu godine za to, a on
nikome nije dozvolio da je vidi dok ne zavri. Jednog dana je rekao caru: Sada je gotova i
moete doi.
I car je doao sa svojim ministrima, generalima i dvoranima, i oni su jednostavno bili
zadivljeni. Nikada nisu videli tako neto - bilo je tako stvarno. Vrhovi su bili isti kao stvarni, a
bila je krivudava staza oko vrhova i staza je iezavala negde. Car je pitao: Gde ovaj put
vodi? Slikar je odgovorio: Nisam putovao njime, kako onda mogu znati? Car je insistirao
poto to uopte nije bilo pitanje putovanja: Ti si naslikao to! Zato je slikar rekao:
Priekajte. Pustite me da odem i vidim. Kae se da je otiao i nestao u slici, nikada se nije
vratio da ispria priu gde ona vodi.
To se ne moe dogoditi, to znamo; ali u nirviari to se deava. U cvetu je ambis. Usled
vae prodornosti, dok gledate u cvet tamo je dubina, moete pasti u cvet i zauvek ieznuti.
Pogledate u lepo lice sa nirviarom i u lepoti je ambis; moete biti zauvek i za sva vremena
izgubljeni; moete upasti u njega.135 Sve postaje kapija, sve! Sa silinom vaeg pogleda, sva
vrata vam se otvaraju.
135

To se i deava onima koji upadnu u stanje nirviara samadhija bez dovoljno objektivnog znanja i objektivne
svesti o celom procesu toga to im se dogaa. To su poznati sluajevi ludija ili "boanskih ludaka", "opijenih
Bogom".
378

Kada je ovo kontrolisanje svih drugih kontrola transcendirano, postie se samadhi bez
klice, a s njim, osloboenje od ivota i smrti.
Ovde sve staze kulminiraju, sve Buddhe se susreu; tantra i joga, zen i hassid, sufi i
baul - sve staze. Staze mogu biti razliite - i jesu - ali sada ovo dolazi, vrhunac, ovde staze
iezavaju. Kada je ovo kontrolisanje svih drugih kontrola transcendirano... jer Patanjali
kae da je to jo uvek kontrolisano stanje. Misli su nestale, sada moete opaati egzistenciju,
ali jo su tu opaalac i percepcija, objekat i subjekat... S telom, znanje je bilo indirektno. Sada
je ono direktno, ali jo je saznavalac razliit od znanog. Postoji poslednja barijera, podela.
Kada ak i ovo otpadne, kada je ova kontrola transcendirana, i slikar iezne u slici a
ljubavnik iezne u ljubavi, objekat i subjekat iezavaju. Nema znalca i nema znanog.
Kada je ovo kontrolisanje svih drugih kontrola transcendirano...
Ovo je zadnja kontrola, nirviara samadhi, samadhi gde su misli prestale. Ovo je
posljednja kontrola. Jo uvek vi jeste, ne kao ego, ali kao vi sami. Jo uvek ste odvojeni od
znanog - samo vrlo providnim velom, ali on postoji - i ako se prilepite uz njega biete roeni,
jer podela jo uvek nije transcendirana; jo niste postigli ne-dvojnost. Seme dualizma je jo
uvek tu,
i iz tog semena e iznii novi ivoti i toak ivota i smrti e nastaviti da se okree.
Kada je ovo kontrolisanje svih drugih kontrola transcendirano, postie se samadhi bez
klice, a s njim, osloboenje od ivota i smrti.
Onda se toak za vas zaustavlja. Onda nema vremena, nema prostora. Oboje, i ivot i
smrt su iezli kao san. Kako da se transcendira ova zadnja kontrola? To je najtee. Da se
stigne do nirviare vrlo je naporno, ali to nije nita u poreenju sa naputanjem poslednje
kontrole, jer je to vrlo suptilno. Kako to da se uradi? ak ni kako nije od vanosti na ovom
stupnju. Jednostavno ovek mora budno da posmatra, uiva, bude oputen i prirodan. Ovde
Tilopa postaje znaajan.
Zato to su ljudi kao Tilopa zen majstori i oni govore o cilju: ivi oputeno i prirodno,
ne radei nita, ne ini nita da transcendira kontrolu. Jer ako radite neto, to e opet biti
kontrola. Vae delovanje e biti ponitavanje. Oputen i prirodan - to je taka gde deseta slika
o uvanju bika136 postaje znaajna: vraanje natrag u svet, i ne samo vraanje natrag u svet...
noenje boce s vinom. Uivanje, slavljenje, bivanje jednostavnim - to je znaenje. Nita sada
ne moe da se uradi. Sve to ste mogli da uradite, vi ste uradili. Sada jednostavno postanite
oputeni i prirodni i zaboravite sve o jogi, kontroli, sadhani, traganju, ispitivanju. Zaboravite
sve o tome, jer sada, ako neto uinite, onda e se kontrola nastaviti, a sa kontrolom nema
slobode. Morate ekati, i samo biti oputeni i prirodni.
Neko je pitao Lin Chia: ta radite danas? On je odgovorio: Cepam drva, nosim
vodu iz bunara - nita drugo. Cepanje drva, noenje vode s bunara...
Lin Chi mora da je bio na tom nivou kada je odgovorio ovako. On je dospeo do
poslednje kontrole. Tu nita ne preostaje da se uradi, stoga je seckao drva. Zima dolazi i drva
su potrebna, a ljudi kau da e biti vrlo hladna zima, stoga on cepa drva; naravno osea i e,
stoga nosi vodu, zaliva batu, povre. Sasvim obino... ne traga, ne ispituje, ne ide nikuda.
To je stanje gde Zenerin kae: Sedei smireno, sedei tiho, ne radei nita, prolee
dolazi i trava raste sama od sebe. Dalje od ovoga rei ne mogu objasniti. ovek mora stii do
nirviare i onda ekati na samadhi bez klice. To dolazi samo od sebe, ba kao to trava raste
sama od sebe. Onda je poslednja kontrola transcendirana, i nema nikoga ko je transcendira.
Ona je jednostavno transcendirana. Nema nikoga ko je transcendira, jer ako nekog ima da je
transcendira, opet postoji kontrola. Stoga vi ne moete nita uiniti oko toga.
Zbog toga Patanjali ovde jednostavno zavrava: to je takoe samadhi.
136

"Deset slika o uvanju bika" je poznata zen metafora o napredovanju u probuenju.

379

Ovde se zavrava poglavlje o samadhiju - nema ta vie da se kae. On ne kae nita

kako to da se radi. Na tom mestu se Krinamurti veoma razljuti, kada ljudi pitaju, kako?
Nema pitanja, nema metode, nema tehnike, jer ako je ikakva tehnika tu mogua, onda e
ostati kontrola. Kontrola se transcendira, ali nema nikoga ko je transcendira. Ostajui oputen
i prirodan, cepajui drva i nosei vodu, sedei smireno, prolee dolazi, trava raste sama od
sebe.
Stoga ne brinite za samadhi bez klice. Jednostavno se usredsredite na nirviara
samadhiju, samadhiju gde misli prestaju. Dotle postoji traganje. Izvan toga je zemlja bez
traganja. Kada postanete nirviara, onda, samo onda ete razumeti ta da radite. Sve to je
moglo da se uradi, vi ste uradili.
Poslednja prepreka postoji. Poslednja prepreka se stvara vaim delovanjem; to je vrlo
prozirno. To je kao da sedite iza staklenog zida, vrlo lepog i istog stakla, i moete videti sve
isto tako jasno kao i bez zida, ali stakleni zid postoji, i ako pokuate da proete kroz njega,
udariete ga i biete odbaeni natrag.
Dakle nirviara samadhi nije poslednja stvar, to je poslednja osim jedne. A ta
pretposlednja je krajnji domet. Posle toga, itajte Zenerina, Tilopu, Lin Chia; sedite mirno i
pustite da trava raste sama od sebe. Posle toga moete iveti na trnici, jer trnica je lepa kao
manastir. Posle moete initi sve to oseate da elite initi - moete raditi svoj posao - ali ne
pre toga. Moete se opustiti, traganje je zavreno. U toj oputenosti dolazi momenat
unutranjeg usklaivanja sa kosmosom, i zid nestaje. Zato to je stvoren vaim vlastitim
delovanjem, kada ne delujete, on nestaje. On se hrani vaim delovanjem. Kada ne delate, vi
ste transcendirali svu kontrolu, onda nema ivota ni smrti, jer ivot nastaje od inioca, smrt
nastaje od inioca.
Sada vas nema vie; vi ste rastvoreni. Vi ste rastvoreni kao to se grudva soli baena u
okean rastvara, i ne moete otkriti gde je nestala. Moete li nai grudvu soli koja se rastvorila
u okeanu? Postala je jedno sa okeanom. Moete okusiti okean, ali ne moete nai grudvu.
Zbog toga, kada su stalno ljudi zapitkivali Buddhu: ta e se dogoditi kada Buddha
umre? ta e se desiti kada Buddha umre? Buddha je utao, nikada na to nije odgovarao. To
je bilo vrlo uporno pitanje: ta se deava kada Buddha umre? Buddha je utao, jer vama
izgleda kao da on postoji, ali za njega samog - njega vie nije bilo. Iznutra njega vie nije bilo.
Unutra, spolja postaji su jedno; deo i celina su postali jedno; poklonik i Bog postali su jedno;
ljubavnik se rastvorio u voljenom.
Onda ta ostaje? Ljubav ostaje: ljubavnika vie nema, voljenog vie nema, saznavaoca
vie nema, znanog vie nema - spoznaja preostaje. ista svest preostaje, bez nekog centra, kao
beskraj postojanja, dubina postojanja, misterija postojanja. Ali niega to bi se moglo uiniti.
Kada dospete do te take jednog dana - ako marljivo traite, doi ete; ako marljivo
traite doi ete do nirviara samadhija - onda ne nosite stare navike delovanja, ne nosite
stari obrazac delovanja, onda ne pitate kako?. Onda jednostavno budete oputeni i prirodni i
putate da se stvari deavaju. Prihvatate sve to se dogaa; slavite ta god da se dogaa.
Cepate drva, nosite vodu, sedite mirno i putate da trava raste.

380

Poglavlje 10
POSTOJANOST POSTOJANJA
10, mart 1975. u dvorani Buddha
Prvo pitanje:
ta se dogodilo Radniu 21 marta? Da li je on postigao samadhi sa ili bez klice?
Ovo nije samo vae pitanje, moje je takoe! Otada, ja sam se takoe pitao ta se
dogodilo momku Radniu? Te noi, jednog trenutka je on bio tu, a sledeeg trenutka nije bio
tu. Otada sam ga traio unutra i napolju; za sobom nije ostavio nikakav trag, nema ni otisaka
stopala. Ako ga ikada naem, setiu se vaeg pitanja. Ili, ako se dogodi da ga sretnete negde,
moete mu takoe postaviti pitanje s moje strane.
To je ba kao san. Ujutru se probudite, pogledate okolo, traite po aravima, ispod
kreveta, a on nije tu. Ne moete verovati - pre jednog momenta san je bio tu, tako ivopisan,
tako realan, a iznenada se uopte ne moe nai, i ne postoji nain da se nae. On je samo
pojava; nije bio realnost, bio je samo san. ovek se probudi i san iezne. Nita se ne dogaa
snu.
Radniu se takoe nita nije dogodilo, on pre svega nikada nije ni bio tu. Ja sam
spavao, zbog toga je on bio tamo. Probudio sam se, i nisam ga mogao nai, a to se dogodilo
tako neoekivano, da nisam imao vremena da ga pitam. Jednostavno momak je iezao, i
izgleda da nije mogue da ga opet naem, jer je to mogue samo na jedan nain: ako se ja
ponovo uspavam, samo onda ga mogu nai - a to je nemogue.
Jednom kada ste potpuno svesni, sam koren vae nesvesnosti je preseen. Seme je
spaljeno. Ne moete opet pasti u nesvesno.
Svakog dana moete upasti u nesvesno u noi, jer nesvesno je tu. Ali onda itavo vae
bie postaje svesno; nema mesta u vama, nema tamnog ugla gde moete otii i spavati - a bez
spavanja nema sna.
Radni je bio san koji se desio meni. Nita se ne moe dogoditi Radniu. ta se
moe dogoditi snu? Ili on postoji ako spavate, ili ne postoji kada ste budni. Nita se ne moe
dogoditi snu. San moe da se dogodi realnosti; realnost ne moe da se dogodi snu. Radni se
desio meni kao san.
Dakle, ovo je takoe moje pitanje. Ako imate ui, sluajte, a ako imate oi moete
videti. Jednog dana stari ovek se vie ne moe nai u kui - samo praznina, nikog nema.
Kreete se, tragate; nikoga nema, samo neizmerno prostiranje svesti bez centra, bez granica.
A kada linost nestane - a sva imena pripadaju linosti - onda se po prvi put univerzalno javlja
u vama. Svet od nama-rupa, imena i oblija, nestaje, i odjednom je tu bezoblino.
To e se dogodi takoe vama. Pre nego to se dogodi, ako imate ikakva pitanja da
postavite, pitajte svoju linost. Jer jednom kada se to dogodi, onda ne moete pitati. Nema ko
da pita. Jednog dana, iznenada ete nestati. Pre nego to se jednom to dogodi, moete pitati,
ali je i to takoe teko, jer pre nego to se to dogodi, tako ste vrsto uspavani - ko e pitati?
Pre nego to se to dogodi nema nikoga da pita,137 a i kada se to dogodi nema nikoga da pita.138
Drugo pitanje:
Molimo da objasnite kako se klica spri u konanom samadhjiu?
Vi uvek prianjate uz rei! Ja znam da je to prirodno. Kada ujete rei samadhi,
samadhi bez klice, seme je spreno; sada vie nema semena, vi ujete rei i onda se
pitanja javljaju u vaem umu. Ali ako mene razumete, ova pitanja e onda postati nevana.
Seme je spaljeno ne znai da se neto tako stvarno deava. Ono to se deava jeste
137
138

Jer spava nesvestan.

Jer samo ista svest jedinstva postoji i nieg posebnog u njoj.
381

jednostavno, prosto ovo: kada se nirvikalpa samadhi postigne, misli prestaju. Odjednom nema
semena da bi se sprilo. Nikada ga nije ni bilo; bili ste u halucinaciji.
To je metafora, a religije govore u metaforama jer ne postoji drugi nain da se govori
o stvarima koje pripadaju nepoznatom. To je metafora. Kada se kae da je seme spaljeno,
jedino znaenje toga je da tada ne postoji elja da se bude roen, da nema elje da se umre,
niti elje da se ne umre; jednostavno ne postoji elja. elja je seme, a kako elja moe
postojati kada su misli prestale? elja moe postojati samo kroz miljenje, u formi misli.
Kada misli nema, vi ste bez elja. Kada ste bez elja, roenje i umiranje iezava. S vaom
eljom seme se spaljuje. Ne postoji neka vatra s kojom vi spaljujete seme... Ne budite
neozbiljni. Mnogi su postali rtve metafora. One su pesniki nain kazivanja odreenih stvari,
kroz prenosno znaenje.
Samo razumite glavnu stvar. Glavna stvar je da vas elja vodi u vreme, u ovaj svet. Vi
biste eleli da budete ovo i ono, eleli biste da postignete ovo i ono; budunost se stvara.
Vreme se stvara pomou elje. Vreme nije nita do senka elje. Nema vremena u egzistenciji.
Egzistencija je bezvremena; nikada nije znala za neko vreme. Vreme stvara vaa elja, jer
elji treba prostor da se kree. Inae, ako nema budunosti, gde e se elja kretati? Biete
uvek naspram zida, stoga vi stvarate budunost. Va um stvara dimenziju vremena, a onda
konji elje mogu brzo galopirati. Zbog elje vi stvarate budunost, ne samo u ovom ivotu
nego takoe i u buduim ivotima, jer, znate, elja je tako mnogo... elje su takve da ne mogu
biti ispunjene: ovaj ivot nee biti dovoljan - potrebno je vie ivota. Ako je samo ovo ivot,
onda je previe kratko vreme, previe toga ima da se uradi, a tako je kratko vreme - nita se ne
moe uraditi. Tako stvarate budue ivote.
Vaa elja postaje seme, a kroz elju se kreete napred, od jednog sna do drugog.
Kada se kreete od jednog ivota do drugog, to nije nita drugo do kretanje od jednog sna do
drugog. Kada ostanete bez misli, kada ostavite svako miljenje, i jednostavno ostanete u
sadanjem trenutku, odjednom vreme nestaje.
Sadanji trenutak uopte nije deo vremena. Vi delite vreme u tri gramatika vremena;
prolo, sadanje, budue. To je pogreno. Prolost i budunost su vreme, ali sadanjost nije
deo vremena, sadanjost je deo egzistencije. Prolost je u umu; ako je vae pamenje
neizmerno, gde e biti prolost? Budunost je u umu; ako se vaa mata odbaci, gde e biti
budunost? Meutim sadanjost e biti tu. Ona ne zavisi od vas i vaeg uma. Sadanjost je
egzistencijalna. Samo ovaj trenutak je istinit; svi drugi trenuci ili pripadaju prolosti ili
budunosti. Prolost je otila, nema je vie, a budunost jo nije dola. Obe nisu
egzistencijalne. Samo sadanjost je realna, samo jedan trenutak sadanjosti. Kada elje
prestanu i miljenje se obustavi, odjednom ste baeni u sadanji trenutak, a iz sadanjeg
trenutka otvaraju se vrata venosti. Klica je sprena. Sa odbacivanjem elje, klica nestaje
sama od sebe - nju je stvorila elja.
Tree pitanje:
Kao srazmerno nov sannyasin ja sam malo uznemiren oko broja vrlo ozbiljnih,
sannyasina oko vas koji izgledaju zabrinuti. Moete li me razuveriti u pogledu ovoga molim?
Da, mnoge stvari treba razumeti. Prvo, religiozni ljudi su uvek ozbiljni. Ja nisam
religiozna osoba, ali mnoge religiozne osobe shvatajui me pogreno, dolaze kod mene.
Religiozne osobe su uvek ozbiljne, one su bolesne. Frustrirane su ivotom, tako mnogo
frustrirane, nemajui uopte uspeha, da su izgubili kvalitet da uivaju. U ivotu su proli samo
kroz muku. U ivotu nikada nisu mogli da slave. Postali su religiozni usled frustracije
ivotom; onda su ozbiljni, i imaju dranje da ine neto vrlo veliko. Pokuavaju da utee svoje
egoe; moda nisu uspeli u ivotu, ali uspevaju u religiji; nisu moda uspeli u spoljanjem
svetu, ali u unutranjem svetu su postali uzor. U svetu stvari moda nisu uspeli, ali njihova
kundalini se uzdie, akre se otvaraju. A onda oni vre kompenzaciju, zapoinju da gledaju u
druge sa osuujuim okom. Njihovo je dranje svetije nego vae; svi su grenici. Samo e
oni biti spaseni, svi drugi e biti baeni u pakao. Ovi religiozni ljudi su stvorili pakao za
druge, stvorili su ga ak i za sebe. Oni ive u kompenzatorskom ivotu - ne u realnom, ve u
382

ivotu mate. Takvi ljudi e biti ozbiljni, teki.

Ja neman ta da radim s njima. Inae, mislei da sam ja takoe takva vrsta religioznog
oveka, ponekad budu upecani mojim posredstvom. Ja sam potpuno drugaiji tip religioznog
oveka, ako uopte sebe mogu nazvati religioznim. Za mene je religija zabava. Za mene je
religioznost slavlje. Za mene je religija radost. Ja religiju nazivam radosnom dimenzijom.
To nije za 'religiozne' ljude, za ozbiljne ljude. Za ozbiljne ljude postoji psihoterapija; oni su
bolesni; oni ne obmanjuju nikog do same sebe.
Za mene, religija ima potpuno drugaiji kvalitet. Ne postajete religiozni zato to ste
propali u ivotu, nego zato to ste postali zreli kroz ivot. ak i vai neuspesi... Postoje
neuspesi, ali neuspesi nisu zbog ivota, neuspesi su usled vaih elja. Vi ste postali frustrirani
- nije ivot frustrirajui - samo zato to ste se nadali previe. ivot je lep; va um je stvorio
nevolju. Vaa ambicija je bila prevelika. ak ni ovaj lepi i neizmerni ivot nije mogao da je
ispuni.
Obian religiozan ovek naputa svet; zaista religiozan ovek ostavlja ambiciju,
naputa nadanje, ostavlja matu. Znajui iz iskustva da svaka nada dolazi do take gde ona
postaje beznadenost, i svaki san dolazi do take gde postaje nona mora, a svaka elja dolazi
do take gde nita ne preostaje u vama osim nezadovoljstva - znajui ovo kroz iskustvo,
ovek postaje dozreo, razvijen. U svesti de dogaa rast. Iz ovog rasta ovek odbacuje
ambiciju, ili ambicija otpada sama iz tog rasta. Onda osoba postaje religiozna.
Ona se ne odrie sveta; svet je lep! Nema ega da se odrie - samo se odrie svih
oekivanja. A kada nema nadanja, kako moe biti frustracije? I kada ne postoji traenje, kako
moe biti neispunjenja? Kada ne postoji ambicija, kako moe biti ikakve none more? ovek
jednostavno postaje oputen i prirodan. On ivi u sadanjici i ne brine za sutra. ivi sadanjost
tako potpuno, jer nema nade i elje za budunost. Unosi celo svoje bie u sadanjost, a onda
je ceo ivot preobraen. To je zabava, veselje, to je slavlje. Onda moete plesati, moete se
smejati i pevati, a za mene takva treba da bude religiozna svest - pleua svest, vie nalik deci,
manje nalik mrtvim leevima. Vae crkve, vai hramovi, vae damije su ba kao groblja previe su ozbiljni.
Dakle, naravno, oko mene ima mnogo ljudi koji su ozbiljni; oni me uopte nisu
razumeli. Oni moda projektuju svoje umove na mene, moda interpretiraju sve to ja kaem
prema svojim vlastitim umovima, ali me nisu razumeli. Oni su nepodesni ljudi. Oni e morati
ili da se promene, ili da odu. Konano, samo oni ljudi e biti sa mnom, koji mogu slaviti ivot
tako potpuno, bez negodovanja, bez neraspoloenja i zlopamenja. Drugi e otii, to pre odu
to bolje. Ali ovo se deava: mislei da sam ja religiozan, stari religiozni tipovi ljudi takoe
ponekad dolaze kod mene, a jednom kada dou oni nose sa sobom svoje vlastite umove i
pokuavaju ovde takoe da budu ozbiljni.
Doao je kod mene jedan stari ovek. Bio je poznati indijski politiar. Jednom je
posetio kamp i video nekoliko sannyasina kako igraju karte. Odmah je doao kod mene i
rekao: Ovo je previe, sannyasini igraju karte! Ja sam rekao: ta je pogreno u tome?
Karte su lepe, a oni ne prave nikome tetu - samo uivaju igrajui karte. A ovaj ovek je bio
politiar, igrao je kartama u politici i kockanju, ali to nije mogao da razume. Upravo kada
ljudi igraju karte to je prosto slavljenje trenutka. A ovaj ovek u itavom svom ivotu je igrao
karte, vrlo opasne karte, inei sve to politiar moe da ini. Ali o sebi je mislio da je
religiozan. A siroti sannyasini - upravo igrajui karte, bili su osueni, ukoreni. On je rekao:
Nikada to nisam oekivao. Rekao sam mu da za mene u tome nema niega pogrenog.
Nema niega neumesnog kada nikoga ne povreujete. Kada povredite nekoga, onda je
to greno. Ponekad stvari koje mislite da su pogrene i nisu toliko pogrene. Na primer,
govorite besmislice nekoj osobi, i bacate smee na njenu glavu - a samo smee moete baciti,
nemate nita drugo - to je u redu. Ali osoba koja sedi u uglu i pui cigaretu - je li to pogreno?
Ona barem ne baca smee na neiju glavu, niti u neiju glavu. Ona je nala zamenu za usne;
ne govori ve pui. Ona moda povreuje sebe, ali ne povreuje nikoga. Moe biti budala, ali
nije grenik.
Uvek pokuajte da mislite u smeru, da ako povreujete nekoga, samo onda je neto
nepravedno, pogreno. Ako ne povreujete nikoga i ako ste malo svesni - u nikoga vi ete
383

takoe biti ukljueni - ako ne povreujete nikoga, ukljuujui sebe, sve je lepo. Onda moete
raditi svoju stvar.
Sannyas za mene nije ozbiljna stvar. U stvari to je ba suprotno: to je skok u
neozbiljnost. Ozbiljno ste iveli za mnogo ivota. ta ste stekli? itav svet vas ui da budete
ozbiljni, da vrite svoju dunost, da budete moralni, da budete ovo, da budete ono. Ja vas
uim humoru, razonodi; uim vas da budete veseli. Ne uim vas niemu do slavljenju. Samo
zapamtite jednu stvar: vae slavlje ne treba da bude tetno za nekog drugog, to je sve.
Meutim, ego je problem. Ako uzmete ivot kao zabavu, i slavite ga kao svetkovinu,
onda e va ego nestati. Ego moe postojati samo kada ste ozbiljni. A ako ste bezazleni,
detinjasti, ego onda nestaje. Zato imate sujetan izgled, hodate utegnuti; radite neto vrlo
ozbiljno to niko drugi ne moe; pokuavate da pomognete ceo svet, i da ga reformiete.
Uzimate na svoja lea breme celog sveta. Svako je nemoralan, samo ste vi moralni. Svako
ini greh, samo ste vi estiti. Onda se ego osea vrlo dobro.
U slavljenikom raspoloenju, ego ne moe postojati. Ako slavljenje postane prava
klima vaeg bia, ego e nestati. Kako moete odravati svoj ego smejui se, pleui,
uivajui? To je teko. Moete odravati svoj ego dok radite shirshasan, stajanje na vaoj
glavi, ili radei teke, besmislene poloaje. Onda moete odravati ego; onda ste veliki jogi!
Ili sedite u hramu, ili u crkvi sa drugim mrtvacima oko sebe, moete se oseati vrlo, vrlo
velikim, znaajnim, prvorazrednim.
Zapamtite, moja sanyasa nije za ovu vrstu ljudi, ali oni dolaze. Nita nije pogreno u
tome to mi dolaze. Ili e se oni promeniti, ili e morati da odu. Ne brinite o njima. Uveravam
vas da ja nisam ozbiljan.
Ja sam iskren, ali ne kritian, ozbiljan; iskrenost je potpuno drugaiji kvalitet.
Ozbiljnost ili kritinost je bolest ega, a iskrenost je kvalitet srca. Da se bude iskren, znai da
se bude istinit. Da se bude iskren, znai da se bude autentian. ta god da inite, inite s
punim svojim srcem. ta god da radite ne radite kao dunost, nego kao svoju ljubav. Sanyasa
nije dunost, to je vaa ljubav. Ako nainite skok, uinite to iz svoje ljubavi, iz svoje
autentinosti. Biete iskreni u tome, ali ne ozbiljni. Iskrena osoba je uvek radosna. Samo
neiskrena osoba postaje alosna, jer ona zapada u neprijatnost. Ako ste neiskreni, svaka
obmana e vas voditi do druge neiskrenosti. Ako zavisite od lai, moraete zavisiti od vie
lai. Ubrzo gomila lai je oko vas. Guite se u svojim vlastitim obmanama, onda postajete
tuni. Onda ivot izgleda kao zbrka. Onda ne moete uivati u njemu jer ste unitili svu
njegovu lepotu. Izuzev vaeg lanog uma, nita nije runo u egzistenciji, sve je lepo.
Budite iskreni, budite autentini i istiniti, a ta god da radite, radite to iz ljubavi. Inae,
ne radite to. Ako elite da budete sanyasin, budite to iz ljubavi. Inae, ne skaite - ekajte,
pustite da doe pravi trenutak. Ali ne budite promiljeni oko toga. To nije nita; to nije nita
nalik ozbiljnosti. Za mene, ozbiljnost je bolest, bolest obinog, nieg uma koji nije uspeo u
ivotu. A on nije uspeo jer je osrednji. Sanyasa treba da bude vrhunac vae zrelosti; neuspeha,
uspeha, svega to ste videli i iveli i kroz ta ste izrasli. Sada treba da razumete vie, a kada
razumete vie, moete uivati vie.
Isus je religiozan, hriani nisu. Isus moe biti radostan; hriani ne mogu biti. U crkvi
morate nositi vrlo ozbiljno lice, turobno. Zato? Jer krst je postao simbol religije. Krst ne bi
trebao biti simbol; smrt ne bi trebala da bude simbol religije. Religiozna osoba ivi tako
duboko, da ona ne zna za smrt; nije preostalo energije da se zna smrt; nema nikoga ko zna
smrt. Kada ivite ivot tako duboko, smrt nestaje. Smrt postoji samo ako ivite na povrini.
Kada ivite duboko, ak i smrt postaje ivot. Kada ivite na povrini, ak i ivot postaje smrt.
Krst ne treba da bude simbol.
U Indiji mi nikada nismo nainili krstu sline stvari za simbole. Imamo Krininu
flautu, ili ivin ples kao simbole. Ako biste ikada eleli da razumete kako religijska svest
treba da raste, onda pokuajte da razumete Krinu. On je radostan, slavi i plee. On je
zaljubljen u ivot, sa flautom na svojim usnama i s pesmom. Hrist je zaista bio kao Krina. U
stvari, sama re Hrist dolazi od Krina. Isus je njegovo ime; Isus Krina, Isus Hrist. Krina
ima mnogo formi. U Bengalu, u Indiji, ima formu koja je christo. Od Christo, u grkom to je
postalo christos, a odatle je krenulo i postalo Christ. Isus mora da je bio ovek kao Krina, ali
384

hriani kau da se nikada nije smejao. To izgleda apsurdno. Ako se Isus nije mogao smejati,
ko e se smejati? Oni su ga naslikali s takvom ozbiljnou. On mora da se smejao! Zapravo,
on je voleo ene, vino; to je bio problem, zbog toga su ga Jevreji razapeli na krst. On je voleo
ene, Mariju Magdalenu i druge, a Marija Magdalena je bila prostitutka.139 Voleo je da jede,
uvek je uivao na gozbama. A gozba sa Hristom mora da je bilo neto iz drugog sveta.
Desilo se: Hrist je umro na krstu. Onda je reeno da je posle tri dana vaskrsao - vrlo
lepa pria. On je vaskrsao, a Marija Magdalena ga je prva videla. Zato? Jer samo oi ljubavi
mogu razumeti uskrsnue, jer oi ljubavi mogu videti unutranje, besmrtno. Mukarci
sledbenici su prolazili pored Isusa koji je stajao tamo, i oni ga nisu videli. Simbolika je divna:
samo ljubav moe videti ono nutarnje, besmrtno. A kada je Marija Magdalena otila u grad i
rekla ljudima, oni su mislili da je ona poludela. Ko veruje eni? Ljudi kau ljubav je slepa,
ljubav je slepa - niko nee verovati. ak i apostoli, Isusovi najblii uenici, i oni su se ak
smejali i govorili: Jesi li poludela? Verovaemo samo kada mi vidimo.
Onda se desilo da su dva uenika ila u drugi grad, a Isus ih je sledio, razgovarao s
njima, i oni su govorili o Isusovom raspeu, i ta se sve dogodilo. Bili su u nevolji, a Isus je
hodao s njima i razgovarao s njima, a oni ga nisu prepoznali. Onda su stigli do grada. Pozvali
su stranca da s njima jede, i kada je Isus prelomio hleb odjednom su ga prepoznali; jer niko
nije lomio hleb na taj nain - samo Isus.
Ovu priu sam mnogo voleo. Razgovarali su i nisu ga prepoznali; hodali su miljama
zajedno, i nisu ga mogli prepoznati, ali sam gest Isusovog lomljenja hleba, iznenada... jer nisu
znali nijednog oveka koji lomi hleb s takvim radosnim raspoloenjem, da slavi hranu nikada nisu poznavali nekog takvog oveka. Iznenada, prepoznali su ga i rekli: Zato nisi
rekao da si vaskrsli Isus? Pokreti...
Hriani kau da se taj ovek nikada nije smejao. Hriani su potpuno unitili Isusa,
iskrivili, i ako se on ikada vrati - a ja se bojim da nee doi zbog ovih hriana - oni mu nee
dozvoliti pristup u crkvama.
Isto je mogue i sa mnom, takoe. Jednom kada odem, ozbiljni ljudi e postati opasni.
Oni mogu uzeti posed, jer oni tee da stvari uzmu u posed. Oni mogu postati moji naslednici,
a onda e moje naslee unititi. Dakle, zapamtite ovo: ak i neznalica moe postati moj
naslednik, ali mora biti sposoban da se smeje i slavi. ak i ako neko tvrdi da je prosvetljen,
samo pogledajte njegovo lice; ako je ozbiljan on nee biti moj naslednik! Neka to bude
kriterijum; ak i budala e to uiniti, ali treba da bude sposobna da se smeje i slavi ivot.
Inae, ozbiljni ljudi su uvek u potrazi za vlau. Ljudi koji se mogu smejati nisu zabrinuti za
vlast - to je problem. ivot je tako dobar, ko mari da postane papa? Jednostavni ljudi, sreni
na njihov jednostavan nain, ne mare za politiku.
Odmah, im prosvetljena osoba nestane iz tela, ljudi koji su ozbiljni bore se da
postanu naslednici. A oni su uvek unitavali, jer su neumesni, nemoralni ljudi, ali uvek
ambiciozni. Samo pravedni, ispravni ljudi nisu ambiciozni, jer ivot daje tako mnogo, nema
potrebe za ambicijom da se postane naslednik, ili da se postane papa, ili da se postane ovo ili
ono. ivot je tako lep, da se vie ne trai. Ali ljudi koji nemaju uivanje, uivaju u moi; ljudi
koji su propustili ljubav, uivaju u prestiu; ljudi koji su na neki nain propustili slavljenje
ivota i ples, eleli bi da budu pape - visoki monici, ljudi koji kontroliu. uvajte se njih; oni
su uvek biti ruitelji, trovai. Oni su unitili Buddhu, unitili Hrista, oni su unitili Muhameda.
Uvek su okolo, teko je osloboditi ih se, vrlo, vrlo teko, jer oni su tako ozbiljni ovde... ne
moete ih se osloboditi.
Meutim, ja vas uveravam da sam uvek za sreu, radost, ivot plesa i pesme, uivanja,
jer za mene je to jedina molitva. Kada ste sreni, preplavljeni sreom, ima molitve. Nema
druge molitve. Egzistencija slua samo va egzistencijalni odgovor, ne vau verbalnu
komunikaciju. Nije vano ta vi kaete, ve ta vi jeste... Ako stvarno oseate da Bog jeste,
onda slavite. Onda nije poenta u gubljenju nijednog jedinog trenutka. Pleite ako oseate da
Bog jeste, s vaim itavim biem, jer samo kada pleete, pevate i sreni ste - ili ak ako sedite
139

Ovo je crkvena dezinformacija koja Oshou nije bila poznata. Marija Magdalena nije bila prostitutka ve
plemenitog roda i najblii uenik Hristov, prva meu apostolima. Osho tano navodi da je bila u intimnoj vezi sa
Isusom.
385

smireno - sama klima vaeg bivanja daje tako smireno, duboko zadovoljstvo sa ivotom. To je
molitva; vi zahvaljujete. Vaa zahvalnost je vaa molitva. Ozbiljni ljudi? Nikada nisam uo da
su ozbiljni ljudi ikada uli u raj. Oni to ne mogu.
Jednom se dogodilo da je grenik umro i otiao na nebo. Svetac je umro istog dana, i
glasnici su poeli da ga vode prema paklu. Svetac je rekao ekajte, neto je negde krenulo
pogreno. Vi uzimate tog grenika, a ja njega znam dobro! Ja sam dvadeset etiri sata
meditirao i molio se Bogu, a odveden sam u pakao. eleo bih da pitam samog Boga ta je to,
je li to pravda? Stoga je on odveden samom Bogu, i ovek na koga se alio, i on je rekao:
Ovo je jednostavno neverovatno - da ovaj grenik ja njega znam dobro, on je bio moj
sused. Nikada se nije molio, nikada nije uzeo nijednom tvoje ime u ivotu, a ja sam se
dvadeset etiri sata molioak i u svom spavanju ja nastavljam da ponavljam Ram, Ram,
Ram - a ta se dogaa? Kae se da mu je Bog odgovorio: Zato to si me ubio sa svojim
dosadnim, neprekidnim Ram, gotovo si me ubio, ne bih eleo da mi bude u blizini. Samo
zamisli, dvadeset etiri sata! Nisi mi dao nijedan trenutak odmora. Ovaj ovek je dobar,
barem mi nikada nije smetao, a ja znam da se nikada nije molio, jer itav njegov ivot je bio
molitva. On tebi izgleda kao grenik, jer misli da samo u molitvi i verbalnoj besmislici ima
vrline. On je iveo i iveo sreno. Moda nije bio uvek dobar, ali je bio uvek srean i uvek
blaen. Moda je greio ovde i onde, jer je ljudsko da se grei, ali nije bio jedan egoista.
Nikada se nije molio, ali u najdubljoj sri njegovog bia uvek je bilo zahvalnosti. Uivao je
ivot i bio je zahvalan za to.
Zapamtite, svi ozbiljni ljudi su u paklu; avo jako mnogo voli ozbiljnost. Nebo nije
kao crkva, a da jeste, onda niko ko ima ikakvu ulnost nikada ne bi otiao na nebo. Onda je
bolje da ide u pakao. Nebo je ivot, ivot mnogostruki.
Isus je rekao svojim uenicima: Doite k meni i dau vam ivot u izobilju. Nebo je
poezija, neprekidna pesma, kao teenje reke, kontinuirano slavljenje bez prekida. Kada ste
ovde sa mnom, zapamtite, propustiete me ako ste ozbiljni, jer nee biti kontakta. Samo kada
ste sreni moete biti pored mene. Kroz sreu gradi se most. Kroz ozbiljnost, svi mostovi se
rue, vi postajete kao ostrvo, nepristupani.
etvrto pitanje:
Ponekad se oseam svestan, a ponekad ne. Svesnost izgleda da pulsira. Da li ovo
pulsiranje polako iezava ili odlazi iznenada?
U ivotu sve je ritam. Vi ste sreni, a onda sledi nesrea. No i dan, leto i zima; ivot
je ritam izmeu dve suprotnosti. Kada pokuavate da budete svesni, isti ritam e biti prisutan;
ponekad ste svesni, a ponekad niste.
Stoga ne stvarajte problem, jer ste takvi eksperti u stvaranju problema da iz plavetnila
moete stvoriti problem. A jednom kada stvorite problem, onda elite da ga reite. A onda
postoje ljudi koji e vas snabdevati sa odgovorima. Na pogrean problem uvek se odgovara
pogrenim odgovorom. A onda to moe ii ad infinitum;140 onda pogrean odgovor opet
stvara pitanje. Od samog poetka ovek mora biti svestan da ne stvara pogrean problem.
Inae itav ivot nastavlja da se odvija u pogrenom pravcu. Uvek pokuajte da razumete, a
ne da stvarate problem. Sve pulsira u ritmu, a kada kaem sve, ja mislim sve. Ljubav, i tu je
mrnja; svesnost i tu je nesvesnost. Ne stvarajte nikakav problem: uivajte u oboje.
Dok ste svesni uivajte u svesnosti, a za vreme dok ste nesvesni uivajte u nesvesnosti
- nita nije nepravilno, jer nesvesnost je slina odmoru. Inae svesnost e postati napetost.
Ako ste svesni dvadeset etiri sata, koliko dana mislite da moete tako da ivite? Bez hrane,
ovek moe iveti tri meseca; bez spavanja za tri nedelje on e poludeti, i pokuae da izvri
samoubistvo. Danju ste budni, nou ste oputeni, a ta relaksacija vam pomae danju da budete
opet vie budni, svei. Energije su prole kroz period odmora, one su jo ivlje opet ujutru.
Isto se dogaa u meditaciji: nekoliko trenutaka vi ste savreno svesni, na vrhu;
nekoliko trenutaka ste u dolini, odmarate se - svesnost je iezla, vi ste u zaboravu. Inae, ta
140

Lat.: u beskrajno ponavljanje.

386

je pogreno u tome? To je jednostavno. Kroz nesvesnost e se opet probuditi svesnost, svea,

mlada, isto e se nastaviti dalje. A ako moete uivati oboje, vi postajete tree, a to je taka
koju treba razumeti. Ako moete uivati oboje, to znai da vi niste - niste ni svesnost ni
nesvesnost; vi ste onaj koji uiva oboje. Neto ulazi izvan. U stvari, ovo je pravi svedok.
Uivate u srei - ta je pogreno kada srea nestane, a vi ste postali tuni? ta je pogreno u
alosti? Uivajte u tome. A jednom kada postanete sposobni da uivate i u alosti, onda niste
ni jedno ni drugo.
I kaem vam: ako tako uivate, alost e imati svoje vlastite lepote. Srea je malo
plitka; tuga je vrlo duboka, ona ima dubinu u sebi. ovek koji nikada nije bio tuan bie
plitak, ba na povrini. Tuga je slina tamnoj noi - vrlo je duboka. Tama ima tiinu u sebi,
tuga takoe. Srea ubori, u njoj ima zvuka. Ona je kao reka u planinama: buna. Ali
planinska reka nikada ne moe biti duboka; ona je uvek plitka. Kada reka doe do ravnice ona
postaje duboka, ali zvuk prestaje. Ona se kree, kao da se ne kree. Tuga ima dubinu.
Zato stvarati nevolju? Dok ste sreni, budite sreni, uivajte u tome. Ne postajte
identifikovani s tim. Kada kaem budite sreni, mislim uivajte u tome. Pustite da to bude
klima koja e se kretati i menjati. Jutro se menja u podne, podne se menja u vee, a onda
dolazi no. Neka srea bude klima oko vas. Uivajte u tome, a onda dolazi tuga uivajte u
tome takoe. Ja vas uim uivanju, kakav god da je sluaj. Sedite mirno i uivajte u alosti, i
odjednom tuga vie nije tuga; ona postaje tih, smiren trenutak, lep u sebi, niega nema
pogrenog u tome.
A onda dolazi najvia alhemija, taka gde vi iznenada realizujete da niste nijedno - ni
srea niti tuga. Vi ste posmatra - posmatrate vrhove, posmatrate doline; vi niste nijedno.
Kada se jednom dostigne ta taka, moete nastaviti da slavite sve. Slavite ivot i
slavite smrt. Slavite sreu, slavite nesreu. Slavite sve. Onda niste identifikovani ni sa jednim
polaritetom. Oba polariteta su vam zajedno postala dostupna, i moete se lako kretati od
jednog do drugog. Postali ste poput tenosti, vi teete. Onda moete koristiti oboje, i oboje
vam mogu pomoi u vaem rastu.
Zapamtite ovo: ne stvarajte probleme. Pokuajte da razumete situaciju, pokuajte da
razumete polaritet ivota. Leti je toplo, zimi je hladno - stoga gde je problem? Zimi uivajte u
hladnoi, leti uivajte u toploti. Leti uivajte u suncu; nou uivajte u zvezdama i tami, danju
u suncu i svetlosti. Nainite svoje uivanje neprekidnim, ta god da se dogodi. Uprkos svega
nastavite da uivate. Pokuajte to, i odjednom sve e biti preobraeno i savreno.
Peto pitanje:
Jednom ste nedavno rekli da ovek ako ne moe da voli, onda e vas meditacija
odvesti do ljubavi, a ako ovek ne moe da meditira, onda e vas ljubav odvesti do meditacije.
Izgleda da ste se predomislili.
Nisam imao nita da menjam. Vi moete promeniti ako imate; inae kako to moete
promeniti ako nemate?
Nikada ne pokuavajte da uporedite dva trenutka, jer svaki trenutak je jedinstven u
sebi. Da, nekih dana ja volim zimu, a nekih dana volim leto, ali se nisam predomislio - nisam
imao nita da menjam.
Ovako se to dogaa: vi postavite pitanje, a ja nemam spreman odgovor na njega.
Postavite pitanje i ja odgovaram. Ne razmiljam da li sam dosledan s mojim ranijim
kazivanjem ili ne. Ja ne ivim u prolosti i ne ivim u budunosti. - tako, ta god da kaem, da
mogu biti sposoban u budunosti takoe da kaem istu stvar. Ne, nema prolosti i nema
budunosti.
Upravo ovog momenta vi postavite pitanje, i ta god da se dogodi, dogodi se; ja
odgovaram. To je jednostavna reakcija, to nije jedan odgovor. Sledeeg dana opet postavite
isto pitanje, ali ja neu reagovati na isti nain. Nita ne mogu uiniti s tim. Nemam spremne
gotove odgovore. Ja sam kao ogledalo: koje god lice mu prinesete, ono ga odraava. Ako ste
ljuti, ono odraava ljutnju, ako ste sreni ono odraava sreu. Ne moete rei ogledalu: ta
se to dogaa? Jue sam bio ovde i ti si reflektovalo jedno ljutito lice; i danas sam ovde a ti
387

reflektuje sreno lice. ta je s tobom? Jesi li se predomislilo? Ogledalo nema um, ne moe
se predomisliti; ono jednostavno reflektuje vas.
Vae pitanje je vanije od odgovora. U stvari, vae pitanje stvara odgovor u meni.
Pola snabdevate vi, druga polovina je upravo eho. Dakle to zavisi - to e zavisiti od vas, to e
zavisiti od drvea koje vas okruuje, to e zavisite od klime ovde, to e zavisiti od
egzistencije u njenoj totalnosti. Vi postavite pitanje, a ja nisam nita ovde, samo sam
sprovodnik - kao da vam celina odgovara. Kakva god je vaa potreba, odgovori vam dolaze. I
ne pokuavajte da ih uporeujete, inae ete zapasti u zbrku.
Nikada ne pokuavajte da uporeujete. Kad god osetite da vam neto odgovara,
jednostavno sledite to, radite to. A ako radite to, biete sposobni da razumete ta god kasnije
doe. Vae delovanje e pomoi, poreenje nee pomoi. Potpuno ete poludeti ako nastavite
da uporeujete. Svakog trenutka ja govorim neto.
Kasnije, poto sam govorio itavog svog ivota, oni koji e izuavati to, i oni koji e
pokuavati da srede ta sam mislio, jednostavno e poludeti; nee biti sposobni to da urade.
Jer tako se to sada deava... Oni su filozofi; ja nisam filozof. Oni imaju posebnu ideju da vam
nature, stalno nastoje da insistiraju na istoj ideji. Imaju neto u ta ele da vas naue. eleli bi
da uslove va um u odreenoj filozofiji. Oni vas ue neemu.
Ja nisam uitelj. Ne uim vas niemu. Tanije reeno, ba nasuprot tome, pokuam da
vam pomognem da se oduite, da zaboravite ono to ste nauili.
ta god da vam odgovara, sledite to. Ne mislite da li je to dosledno ili ne. Ako vam
odgovara, to je dobro za vas, i ako sledite to, ubrzo ete biti sposobni da razumete unutranju
doslednost svih molih nedoslednosti. Ja sam dosledan, moje kazivanje moda nije. Jer ona
dolaze iz istog izvora, ona dolaze iz mene, stoga moraju biti dosledna. Kako je to mogue da
bude drugaije? Ona dolaze iz istog izvora. Njihovi oblici se mogu razlikovati, rei se mogu
razlikovati; duboko dole mora tei doslednost, ali za to ete biti sposobni samo kada uete
duboko u sebe...
Dakle, ta god vam odgovara, jednostavno ne marite bilo da sam rekao neto protiv
toga ili ne. Jednostavno se kreite, radite to. Ako inite to, osetiete moju doslednost. Ako
jednostavno razmiljate, nikada neete biti sposobni da nainite ikakav korak, jer u svakog
dana ja nastavljati da menjam. Ne mogu uiniti nita drugo, jer nemam vrst um, nalik
kamenu, koji je uvek isti.
Ja sam kao klima, ne kao kamen. Ali va um e stalno misliti, ja sam rekao ovo, a
onda sam rekao ono - ta je ispravno? Ispravno je ono to je za vas lako. Lako je ispravno;
ono to vam odgovara uvek je ispravno.
Pokuavajte uvek da mislite u terminima vaeg bia i mojeg kazivanja, bilo da ona
odgovaraju ili ne. Ako ona ne odgovaraju, ne brinite. Ne mislite o njima, ne gubite vreme;
idite napred. Neto e doi to e vam odgovarati.
A vas ima mnogo, stoga moram govoriti za mnoge. Njihove potrebe su razliite,
njihovi zahtevi su razliiti, njihove linosti su razliite, njihova prola karma je razliita. Ja
moram govoriti za mnoge. Ne govorim samo za vas, vi ste samo jedno opravdanje. Kroz vas
ja govorim celom svetu. Stoga u govoriti u mnogim bojama, i slikau na mnogo naina, i
pevau mnogo pesama. Vi jednostavno mislite o sebi - ta god da vam odgovara, vi pevuite
tu pesmu i zaboravite druge. Pevuei tu pesmu, ubrzo, neto e se naseliti unutra u vama;
harmonija e se podii, a kroz tu harmoniju biete sposobni da razumete moju doslednost kroz
sve nedoslednosti.
Nedoslednosti mogu samo biti na povrini, ali moja doslednost je razliitog kvaliteta.
Filozof je dosledan na povrini. ta god on kae, on gleda u prolost povezuje je sa svojim
kazivanjem, gleda u budunost, povezuje je sa budunou - stvara lanac na povrini. Taj tip
doslednosti neete nai kod mene. Razliit kvalitet doslednosti koji je teko razumeti dok ne
ivite to...
Onda, ubrzo, nestaju talasi koji su bili nedosledni, i vi ulazite u dubinu okeana gde
tiina poiva, uvek dosledna, bilo da na povrini ima oluje ili ne, velikih talasa, velikog
metea, ili tiine, bez talasa, bez ikakvog talasia. Bilo da je to plima ili oseka, nema razlike;
duboko dole okean je dosledan.
388

Moja doslednost je doslednost bia, a ne rei. Ali kada se vi spustite u svoj vlastiti
unutarnji okean, onda ete biti sposobni da razumete to. Zato, sada ne brinite.
Kada vam odreene cipele odgovaraju, kupite ih i nosite. Ne marite za druge cipele u
prodavnici. One vam ne pristaju; nije potrebno da brinete o njima. One nisu namenjene vama,
ali ima drugih ljudi, molim vas, setite se njih takoe. Nekima e te cipele pristajati. Vi samo
obratite panju na svoje vlastite noge i na svoje vlastite cipele. I oseajte, jer to je pitanje
samo oseanja, ne intelekta.
Kada idete u prodavnicu cipela, ta inite? Postoje dva naina: moete izmeriti svoje
noge i moete izmeriti cipele - to e biti intelektualni napor, matematiki napor bilo da on
pristaje ili ne. Drugi je: jednostavno stavite cipelu na svoju nogu; hodajte i osetite da li vam
pristaje ili ne. Ako je taman, ona odgovara. Sve je u redu; moete zaboraviti na to.
Matematiko merenje moe biti savreno, a cipela moe da ne pristaje, jer cipele ne znaju za
matematiku. One su potpuno neobrazovane. Ne brinite oko toga.
Seam se da se dogodilo: ovek koji je otkrio matematiki zakon srednje vrednosti,
veliki matematiar, bio je Grk, tako je bio ispunjen svojim vlastitim otkriem zakona srednje
vrednosti, i jednog dana otiao na izlet sa svojom enom i sedmoro dece. Morali su da preu
reku, stoga je on rekao: ekajte. uao je u reku na etiri, pet mesta i izmerio dubinu reke,
negde je bila jednu stopu duboka, negde tri, a negde je bila samo est ina. Reke nisu u skladu
sa matematikom. Raunao je na pesku, naao je sredinu; jedna i po stopa. Izmerio je svoju
decu i naao srednju vrednost dve stope. Rekao je: Ne brini, pusti ih da idu, reka je jedna i
po stope, a deca su dve stope. Savreno to se matematike tie, ali ni deca, ni reka ne mare za
matematiku.
ena je bila malo uplaena, jer ene nikada nisu matematiari. I dobro je da nisu, jer
one daju ravnoteu - inae ovek bi poludeo. Ona je bila malo zabrinuta. Rekla je: Ne
razumem tvoj zakon srednje vrednosti, ali meni izgleda da su neka deca previe mala, a reka
izgleda da je duboka. On je rekao: Ne brini. Ja sam dokazao zakon srednje vrednosti
velikim matematiarima. Ko si ti da bi stvarala sumnju u to? Samo gledaj kako to deluje.
Matematiar je poao napred. ena, uplaena, krenula je otpozadi, tako da bi mogla
videti ta se dogaa deci jer se brinula... Nekoliko dece, male, poelo je hodati ispod vode.
Kriknula je: Pogledaj, dete se davi. Kada je matematiar izaao na pesak druge obale, rekao
je: Mora da je neto bilo pogreno u mojoj raunici. Ne za dete koje se davilo... ena je
dojurila do druge obale: Ne budi matematiar sa mnom! Ja nisam matematiar, i ne verujem
ni u kakav zakon srednje vrednosti.
Svaki pojedinac je individualan, i za ljude ne postoji aritmetika sredina. Ja govorim
mnogima, a kroz vas, milionima. Mogu uraditi dve stvari: bilo da naem princip aritmetike
sredine, onda u uvek biti dosledan, uvek u govoriti o dve noge. Ali ja vidim, neki su sa
sedam nogu, nekoliko ih je sa samo etiri noge, a ja moram da upravljam mnogim tipovima
cipela i mnogim tipovima tehnika. Vi jednostavno traite za svoje vlastite noge; naite cipele i
zaboravite na celu prodavnicu. Samo onda ete jednog dana moi da razumete doslednost
koja postoji u meni. Inae, ja sam najnedosledniji ovek na zemlji.
Poslednje, esto pitanje:
Jednom ste rekli da, ako je potrebno ponovo ete se roditi. Ali ako ste ve postigli
samadhi bez klice, kako se moete roditi jo jednom? Ne treba da mislite da je ovo bitno lino
pitanje, ali cenei kako se brzo odvija moj duhovni rast, jeste!
Da, jednom sam rekao da, ako je potrebno, ja u se vratiti natrag. Ali sada kaem da je
to nemogue. Stoga molim vas usporite malo. Ne ekajte na moj ponovni dolazak. Ja sam
ovde samo jo za kratko. Ako ste zaista iskreni, onda ubrzajte, ne odlaite. Jednom sam
rekao... Rekao sam ljudima koji nisu bili spremni u tom momentu. Ja uvek odgovaram; rekao
sam ljudima koji jo nisu bili spremni. Da sam im rekao da ne dolazim, oni bi jednostavno
ostavili ceo projekat. Oni bi mislili: Onda to nije izvodljivo. Oni ne mogu uraditi u jednom
ivotu a ja ne dolazim u sledeem, stoga je bolje da se ne zapoinje. To je prevelika stvar da
se postigne u jednom ivotu. Ali sada, vama kaem da vie ne dolazim, jer to nije mogue 389

nadajui se da ste sada spremni da razumete to i ubrzate.

Vi ste ve zapoeli putovanje; vi ste upravo... Svakog trenutka, ako ubrzate, moete
dostii najvie. Svakog trenutka je to mogue. Sada e odlaganje biti opasno. Mislei da u ja
doi opet, va um se moe opustiti i odloiti. Sada kaem, ja ne dolazim.
Ispriau vam jednu priu: jednom se to dogodilo, Mula Nasrudin je rekao svom sinu:
Jednom sam otiao u umu da lovim i deset lavova, ne jedan, skoila su na mene. Deak je
rekao: ekaj tata. Prole godine si rekao pet lavova, a ove godine kae deset lavova. Mula
Nasrudin je odgovorio: Da, prole godine nisi bio dovoljno zreo, i mnogo bi se uplaio deset
lavova. Sada ti kaem istinu. Odrastao si i to je ono to ti kaem.
Prvo sam vam rekao da u doi - vi niste bili dovoljno odrasli. Ali sada ste malo
odrasli, i mogu vam rei istinu. Mnogo puta moram kazati la zbog vas, jer neete razumeti
istinu. to vie rastete, vie mogu odbaciti lai i vie mogu biti iskren. Kada stvarno odrastete,
onda u vam jednostavno rei istinu; onda nema potrebe za laima. Ako niste dorasli, onda e
istina biti destruktivna.
Vama trebaju lai, ba kao to deci trebaju igrake. Igrake su lai. Trebaju vam lai,
ako niste odrasli. A ako postoji saoseanje, onda osoba koja ima duboko saoseanje ne mari
da li kazuje la ili istinu. Celo njeno bie bi da vam pomogne, da bude korisno, da bude
korisno vama. Sve Buddhe su lagale; morali su, jer su tako saoseajni. I nijedan Buddha ne
moe rei apsolutnu istinu, jer kome e rei? Samo drugom Buddhi se to moe rei, ali
drugom Buddhi to nee trebati.
Ovako se zavrava trea knjiga analize Patanjalijevih joga sutri.

390