ene na selu kao pomaui lanovi poljoprivrednih domainstva: poloaj, uloge i

socijalna prava

Beograd, 2008

SADRAJ
SAETAK

UVOD

1. KATEGORIJA POMAUIH LANOVA DOMAINSTAVA U EU I SRBIJI

11

1.1. Osnovne definicije i metodoloke napomene

11

1.2. Pomaui lanovi domainstva u Srbiji

14

1.3. Pomaui lanovi domainstva u EU

15

2. KARAKTERISTIKE DRUTVENOG KONTEKSTA RELEVANTNE ZA POLOAJ ENA U

STATUSU POMAUIH LANOVA DOMAINSTVA NA SELIMA U SRBIJI
17
2.1. Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji

17

2.2. Karakteristike ruralne sredine i poljoprivrednog sektora

20

2.3. Karakteristike trita rada

22

2.4. Relevantan institucionalni i zakonski okvir

23

3. SOCIO-EKONOMSKI POLOAJ ENA U STATUSU POMAUIH LANOVA

DOMAINSTVA U RURALNIM SREDINAMA

29

3.1. Socio-demografske karakteristike uzorka

29

3.2. Imovina i nasleivanje

31

3.3. Radni status i aktivnosti

35

3.4. Potencijal i spremnosti za radni angaman van porodinog gazdinstva

41

4. SOCIJALNA PRAVA ENA U STATUSU POMAUIH LANOVA

47

4.1. Pristup zdravstvenoj zatiti

47

4.2. Pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje

48

4.3. Socijalna zatita

50

5. POLOAJ ENA U DOMAINSTVU I NJIHOVI IVOTNI STILOVI

52

5.1. Pristup finansijskim resursima

52

5.2. Odluivanje o kunim pitanjima i obavljanje kunih poslova

55

5.3. Slobodno vreme

57

6. ZAKLJUAK

58

7. PREPORUKE

61

LITERATURA:

66

Saetak
Studija je nastala kao deo ireg projekta pod nazivom Zagovaranje unapreenja poloaja seoskih
ena u statusu pomauih lanova domainstva. Projekat je definisan na osnovu preporuka
CEDAW komiteta1 za Srbiju, a sprovela ga je nevladina organizacija SeConS, uz podrku Uprave
za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Programa
Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).
Projekat je problemski fokusiran na dve preporuke CEDAW Komiteta kojima se zahteva od
dravnih organa Srbije da osiguraju ostvarivanje socijalnih prava ena u statusu pomauih lanova
domainstva i da osnae prihodovne aktivnosti ena u ruralnim oblastima (CEDAW, 2007: 6-7).
Polazei od navedenih preporuka CEDAW Komiteta, projekat Zagovaranje unapreenja poloaja
seoskih ena u statusu pomauih lanova domainstva usmeren je na nekoliko kljunih ciljeva:
1. Da se steknu sistematski i precizni uvidi u karakteristike poloaja ena u statusu pomauih
lanova domainstva u ruralnim sredinama u Srbiji, sa fokusom na radne aktivnosti i
potencijale, kao i na ostvarivanje socijalnih prava;
2. Da se na osnovu ovih uvida formuliu preporuke za mere i aktivnosti koje treba da dovedu do
poboljanja njihovog poloaja;
3. Da se kroz aktivnosti zagovaranja nalazi i preporuke predoe u relevantnim dravnim
institucijama;
4. Da se kroz edukativne seminare ene u navedenom statusu informiu o svojim radnim i
socijalnim pravima, kao i mogunostima njihovog ostvarivanja u postojeem zakonskom i
institucionalnom okviru;
5. Da se ira javnost upozna sa problemima ove kategorije ena.
Studija se primarno bavi enama koje se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva
angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji. Nastala je na osnovu anketnog istraivanja i fokus
grupnih intervjua sa enama iz ciljne grupe, sa ciljem obezbeivanja preciznijih uvida u
karakteristike njihovog poloaja.
Pomaui lanovi domainstva, prema definiciji zvanine statistike predstavljaju lica koja su
angaovana u porodinom poslu a da nisu plaena za taj rad. Dok je u EU ova kategorija aktivnih
lica u procesu iezavanja (0.9% od ukupne zaposlenosti), prema podacima ARS iz 2007. godine 6.7% ukupne zaposlenosti u Srbiji odlazi na pomaue lanove domainstva. Veinu ove kategorije
ine ene (74%), a izrazita veina pomauih lanova domainstva (93%) je zaposlena u
poljoprivredi (RZS, ARS, Izvetaj za 2006).
Socio-ekonomski poloaj ena pomauih lanova u poljoprivrednim domainstvima angaovanih
iskljuivo u poljoprivrednoj proizvodnji unutar domainstva determinisan je brojnim faktorima:
uslovima u okviru opteg konteksta vezanog za rodnu ravnopravnost u Srbiji, koji stvaraju
nepovoljnu osnovu za ekonomsko i socijalno snaenje ove specifine grupe ena;

Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije nad enama (Convention on the Elimination of All Forms of
Discrimination against Women CEDAW) je usvojena na Generalnoj skuptini Ujedinjenih Nacija 1979. godine. Ova
konvencija se esto naziva poveljom prava ena. Ona definie oblike diskriminacije nad enama i postavlja okvire za
nacionalne akcije usmerene na otklanjanje ovih oblika diskriminacije.

 nepovoljnim uslovima na tritu rada koji ograniavaju anse za zapoljavanje ena, posebno
onih sa niim kvalifikacijama i koji u trendovima transformacija istiskuju ene srednjih i niih
kvalifikacija iz statusa zaposlenosti, neke od njih potiskujui prema ulozi pomauih lanova
poljoprivrednih domainstava;
nepovoljnim stanjem u ruralnom i agrarnom sektoru, koje odlikuje slaba ekonomska
diversifikovanost seoskih domainstava i oslanjanje na tradicionalnu, sitnu, raznovrsnu i trino
slabo orjentisanu poljoprivrednu proizvodnju;
konkretnim reenjima u zakonskom okviru koja definiu osnove za ostvarivanje ekonomskih i
socijalnih prava ove drutvene grupe, ali koji u praksi ne postiu zadovoljavajuu efikasnost u
primeni;
dugotrajnim, sporo promenljivim, istorijski nasleenim obrascima uspostavljanja odnosa i normi
u poljoprivrednim domainstvima, koje su u ruralnim sredinama u Srbiji jo uvek preteno
patrijarhalnog tipa.
Socio-ekonomski poloaj ena analiziran je preko sledeih kljunih dimenzija:
posedovanja imovine i sredstava za proizvodnju;
karakteristika sadanjih radnih aktivnosti, ali i prethodnih radnih iskustava
stanja u pogledu ostvarivanja kljunih socijalnih prava, pre svega na penzijsko- invalidsko i
zdravstveno osiguranje
podele rada i odnosa moi unutar porodine organizacije domainstva, odnosno u sferi privatnih
odnosa i ne-trinog rada usmerenog na brigu o domainstvu i porodici.
Istraivanje je pokazalo da je generalno nepovoljan socijalni poloaj ena iz ciljne grupe snano
odreen ukupnim nepovoljnim poloajem poljoprivrednih domainstava, posebno onih sa malim
zemljinim posedom. Kako je pokazalo i poslednje istraivanje siromatva u Srbiji, poljoprivredna
domainstva bez zemlje ili sa posedom do 1.5ha ine 71% kategorije siromanog stanovnitva
(AS, 2007). Unutar ovakvog socio-ekonomskog poloaja veine domainstava, ene u statusu
pomauih lanova domainstva su dodatno deprivilegovane zbog izraenih rodnih nejednakosti.
Nalazi istraivanja ukazali su na sledee najvanije karakteristike drutvenog poloaja ena
pomauih lanova poljoprivrednih domainstava:
Rodne imovinske nejednakosti u ispitivanim domainstvima su veoma izraene ene u
statusu pomauih lanova domainstva najee nisu vlasnice kua u kojima ive, ne poseduju
zemlju, a ni sredstva za proizvodnju. Tek svako deseto domainstvo iz uzorka ivi u kui koja je u
vlasnitvu enskog lana. Samo 16% ena iz uzorka poseduje neku (uglavnom male povrine)
zemlju. ene gotovo da ne poseduju sredstva za proizvodnju, inae oskudna u domainstvima iz
uzorka. Ovi resursi, od kljunog znaaja ne samo za ivotni standard i uslove, ve i za osnovnu
ekonomsku aktivnost i regulisanje ekonomskog statusa, najee su u vlasnitvu mua ili drugih
mukih lanova domainstava.
Imovinske nejednakosti su u velikoj meri posledica patrijarhalnih obrazaca nasleivanja imovine
roditelja u kojima enski naslednici u znaajnoj meri bivaju iskljueni iz nasleivanja, kao i
patrilinearnog modela formiranja domainstva, koji podrazumeva preseljenje ena u domainstvo
supruga. Istraivanje je pokazalo da same ene u velikoj meri legitimiu ovakve obrasce
nasleivanja, jer se prilikom dogovora o raspodeli imovine odriu svog nasledstva.

 Poljoprivredna gazdinstva se najee ne registruju na ene. Svakako je znaajan nalaz

istraivanja da je veina domainstava iz uzorka pozitivno odgovorila na mere Vlade usmerene na
formalizaciju poljoprivredne proizvodnje preko registracije poljoprivrednih gazdinstava. Gotovo
2/3 domainstava je registrovalo svoje poljoprivredno gazdinstvo. Meutim, samo u 19%
sluajeva registrovani nosilac poljoprivrednog gazdinstva je ena, uglavnom u domainstvima u
kojima su muki lanovi zaposleni izvan poljoprivrede.
ene su intenzivno ukljuene u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvima. Istraivanje je
pokazalo da su ene iz uzorka, u veini sluajeva vrlo intenzivno ukljuene u poljoprivrednu
proizvodnju. Neto vie od polovine ena iz uzorka radi vie od punog radnog vremena
definisanog Zakonom o radu, a ak 65% svih sedam dana u nedelji obavlja poljoprivredne
poslove u sezoni radova. To ih pre ini punopravnim nosiocima rada na gazdinstvu nego
pomauim lanovima u sutinskom smislu.
ene najee ne odluuju o poljoprivrednoj proizvodnji. Uprkos intenzivnoj ukljuenosti u
poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvu, koja ih pre svrstava u punopravnog nego pomaueg
lana domainstva, ove ene su u veini sluajeva iskljuene iz odluivanja o proizvodnji. Ne
samo da u veini sluajeva ne utiu na odluke o tome ta i koliko e se proizvoditi, ve su i
njihovi rasporedi radnih aktivnosti u okvirima uspostavljene podele rada propisani od strane
drugih, najee mukih lanova domainstva. Njihov rad se u veini sluajeva odvija u uslovima
malih i srednjih gazdinstava sa meovitom, nespecijalizovanom proizvodnjom i uz oskudna
proizvodna sredstva. Ovakvi uslovi rada ine njihov poloaj jo nepovoljnijim. Vano je istai da
ipak ene imaju mogunost da planiraju proizvodnju i donose neke odluke u onim sluajevima
kada je re o poljoprivrednoj proizvodnji kao dopunskoj ekonomskoj aktivnosti, odnosno kad su
drugi lanovi domainstva zaposleni izvan gazdinstva.
Poloaj pomaueg lana domainstva najee nije izbor, ve zadatost ili nuda. Sa
stanovita meugeneracijske pokretljivosti, u velikom broju sluajeva one ostaju na istom
poloaju kao i roditelji. Sa stanovita unutargeneracijske pokretljivosti uoava se da je znaajan
broj ena, iskusio silaznu drutvenu pokretljivost, odnosno da je zbog gubitka posla bio prinuen
na status pomaueg lana domainstva. ak 44% ispitanica je ranije bilo zaposleno u industriji,
trgovini i ugostiteljstvu.
Izrazita veina ena ne pokazuje interes da se zaposli izvan gazdinstva. ak 3/4 ena iz
uzorka ne trai posao, iako je manji broj njih formalno prijavljen na evidenciju Nacionalne slube
za zapoljavanje. Ipak, 1/4 ena aktivno trai posao, uglavnom preko NSZ i socijalnih mrea.
Samo mali broj ena uestvovao je u programima iz aktivnih mera trita rada. Generalno
obrazovne karakteristike ove grupe su vrlo nepovoljne, obzirom da gotovo 60% ena iz uzorka
nema obrazovanje iznad osnovne kole. To svakako ograniava njihove anse da se zaposle.
Dodatna znanja i vetine koje se vrednuju na savremenim tritima rada, poput upotrebe
kompjutera, znanja jezika, i sl. su vrlo slabo zastupljene u istraivanoj grupi, to inae niske anse
za zapoljavanje dodatno oslabljuje. Ono to je njihova tradicionalno, visoko zastupljeno umee
jeste izrada rukotvorina.
ene ne pokazuju znaajnu spremnost da se upuste u preduzetnitvo, ali su veinski
zainteresovane za udruivanje u zadruge. Samozaposlenost i preduzetnitvo nisu pogodne
forme zapoljavanja ena iz uzorka, obzirom da je tek 20% iskazalo samo naelnu spremnost da
se odvai na samostalan posao. Preostala veina nije spremna na ovaj korak zbog nespremnosti na
6

rizik, sumnje u sopstvene sposobnosti, nedostataka ideja i sredstava. Vano je ipak, da kod ena
koje su iskazale ovu vrstu spremnosti glavni motiv predstavlja potreba za zaradom i sigurnijim
ekonomskim poloajem. Sa druge strane, ene su iskazale visoku spremnost da se udruuju u
razliite oblike zadruga. ak 2/3 bi se ukljuilo u poljoprivrednu zadrugu ili bi sa drugim enama
iz sela osnovale zadrugu. Znaajan broj njih ve ima i ideju ime bi se ta zadruga bavila
uglavnom runim radom, cvearstvom, nekim vrstama poljoprivredne proizvodnje i sl.
Znaajan broj ena nema zdravstveno osiguranje. Prema ueu osoba bez zdravstvenog
osiguranja, ova grupa se svrstava u red najugroenijih drutvenih grupa u pogledu obuhvaenosti
zdravstvenim osiguranjem. ak 17% ena iz uzorka nema zdravstveno osiguranje, a u sluaju
bolesti lei se samostalno ili plaa posete privatnim lekarima, ili pak plaa za zdravstvene usluge
u dravnim ustanovama. Vie od etvrtine ena nije informisano o mogunostima obezbeivanja
zdravstvenog osiguranja.
Izuzetno veliki broj ena ne uplauje penzijsko-invalidsko osiguranje. Meu enama iz
uzorka, 13% ve prima penziju i to uglavnom porodinu. Posebno zabrinjava injenica da meu
preostalim enama ak 93% ne uplauje ovo osiguranje. Na ovaj nain one ostaju potpuno
nezatiene u sluaju povreda i invaliditeta, a materijalnu zbrinutost u starosti mogu da temelje
iskljuivo na nekom obliku porodine penzije ukoliko nadive supruga ili drugog lana porodice
na osnovu ijeg izdravanja stiu ovo pravo. Najvei broj ena tvrdi da ne uplauje ovo
osiguranje zbog nedostatka novca, a kao ostali razlozi javljaju se neinformisanost i neformalna
poljoprivredna delatnost domainstva.
Meu ispitivanim oblicima socijalne zatite, registrovano je da domainstva iz uzorka
primaju samo deji dodatak. Obuhvaenost dejim dodatkom je u poreenju sa optom
populacijom iznad proseka, dok ostali oblici materijalne pomoi nisu uopte zastupljeni. S
obzirom da ruralna domainstva koja poseduju manje od 1 ha zemlje ine 70% siromanih, ovu bi
pojavu trebalo posebno istraiti.
ene imaju ogranien pristup finansijskim resursima domainstva. U veini domainstava
budeti su centralizovani a kljunu kontrolu nad njima imaju najee muki lanovi domainstva.
enama iz domainstva se ee preputa izvrno raspolaganje novcem za svakodnevnu
potronju. Kada im je potreban novac za line potrebe, polovina ena iz uzorka je prinuena da ga
trai od drugih (uglavnom mukih) lanova domaisntva, a treina za te prilike uspeva da
obezbedi svoj lini fond. Ovaj lini novac ene najee odvajaju prilikom prodaje
poljoprivrednih proizvoda ili radom za druga domainstva.
Kuni rad, briga o domainstvu, deci i starima gotovo u potpunosti su preputeni enama.
Podela kunog rada odvija se po izrazitom patrijarhalnom modelu u kome ene gotovo u
potpunosti obavljaju sve poslove vezane za odravanje domainstva i porodice. To, uz intenzivni
rad u poljoprivredi, postavlja velika radna optereenja pred ene iz uzorka.
ivotni stilovi ena su preteno tradicionalistiki, a vrednosne orijentacije patrijarhalne.
Slobodno vreme ene uglavnom provode pasivno, u gledanju TV programa, druenjima i odmoru.
Dokolica je uglavnom u funkciji obnavljanja energije za dalji rad. U irem smislu, ivotni stil ovih
ena ukazuje na njihovu podreenost potrebama domainstva i poljoprivredne proizvodnje na
gazdinstvu. Vrednosne orijentacije ena ukazuju na znaajno prisustvo patrijarhalnih vrednosti
koje podupiru ovakav ivotni stil. One su najeksplicitnije oliene u prihvatanju stava da
7

mukarcima vie odgovaraju javne uloge a enama privatne, te da je prirodnije da ene nose brigu
o domainstvu i porodici.
Navedeni nalazi upuuju na dva osnovna zakljuka: poloaj ena u statusu pomauih lanova
domainstva nije sistematski mogue poboljati bez poboljanja poboljanja poloaja
poljoprivrednih domainstava ili poboljanja uslova zapoljavanja za one koje bi elele da svoj
ekonomski status utemelje izvan domainstva. Sa druge strane, rodna dimenzija socijalnog poloaja
ukazuje da je njihov socijalni poloaj dodatno nepovoljniji pre svega zbog izraenih imovinskih
nejednakosti, iskljuenosti ili ogranienog uea u odluivanju o ekonomiji gazdinstva,
ogranienog pristupa prihodima domainstva i neravnotenom raspodelom odgovornosti i
aktivnosti vezanih za odravanje domainstva i porodice. Moe se zakljuiti da su ene u statusu
pomauih lanova domainstva u dvostruko marginalizovane u svom socijalnom poloaju kao
pripadnice ruralnih, poljoprivrednih domainstava i kao ene unutar ekonomske i porodine
organizacije ovih domainstava.

Uvod
Studija je nastala kao deo ireg projekta pod nazivom Zagovaranje unapreenja poloaja seoskih
ena u statusu pomauih lanova domainstva. Projekat je definisan na osnovu preporuka
CEDAW komiteta2 za Srbiju, a sprovela ga je nevladina organizacija SeConS, uz podrku Uprave
za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Programa
Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).
Nekadanja Jugoslavija je potpisala Konvenciju o uklanjanju svih oblika diskriminacije nad enama
jo 1980. godine, a Srbija je formalno nasledila ove obaveze 2001. godine. Poetni izvetaj o stanju
prava ena u Srbiji prezentovan je na 38. sesiji Komiteta, 2007. godine. Na osnovu izvetaja,
CEDAW Komitet je proizveo zakljuke i preporuke za unapreenje poloaja ena i rodne
ravnopravnosti u Srbiji. Kao potpisnica konvencije, Srbija je duna da sistematski i kontinuirano
sprovodi principe Konvencije, kao i da odgovarajuim merama i aktivnostima sprovodi preporuke
Komiteta i izvesti o napretku u ovim aspektima u naredom izvetaju3.
Ovaj projekat je problemski fokusiran na dve preporuke CEDAW Komiteta za Srbiju:
o U taki 31. Komitet, pored ostalog, izraava zabrinutost zbog diskriminacije ena koje se
nalaze u statusu pomauih lanova domainstva.
o U taki 32. Komitet eksplicitno zahteva od dravnih organa Srbije da osiguraju ostvarivanje
socijalnih prava ena u statusu pomauih lanova domainstva i da osnae prihodovne
aktivnosti ena u ruralnim oblastima (CEDAW, 2007: 6-7).
Polazei od navedenih preporuka CEDAW Komiteta, projekat Zagovaranje unapreenja poloaja
seoskih ena u statusu pomauih lanova domainstva usmeren je na nekoliko kljunih ciljeva:
6. Da se steknu sistematski i precizni uvidi u karakteristike poloaja ena u statusu pomauih
lanova domainstva u ruralnim sredinama u Srbiji, sa fokusom na radne aktivnosti i
potencijale, kao i na ostvarivanje socijalnih prava;
7. Da se na osnovu ovih uvida formuliu preporuke za mere i aktivnosti koje treba da dovedu do
poboljanja njihovog poloaja;
8. Da se kroz aktivnosti zagovaranja nalazi i preporuke predoe u relevantnim dravnim
institucijama;
9. Da se kroz edukativne seminare ene u navedenom statusu informiu o svojim radnim i
socijalnim pravima, kao i mogunostima njihovog ostvarivanja u postojeem zakonskom i
institucionalnom okviru;
10. Da se ira javnost upozna sa problemima ove kategorije ena.
Prva dva navedena cilja bie realizovana kroz ovu studiju. Istovremeno, studija predstavlja i osnovu
za ostvarivanje preostalih ciljeva - informisanja i podizanja svesti o poloaju ena pomauih
lanova domainstva, kao i za zagovaranje mera za unapreenje njihovog poloaja, prvenstveno u
sferi rada i socijalnih prava.

Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije nad enama (Convention on the Elimination of All Forms of
Discrimination against Women CEDAW) je usvojena na Generalnoj skuptini Ujedinjenih Nacija 1979. godine. Ova
konvencija se esto naziva poveljom prava ena. Ona definie oblike diskriminacije nad enama i postavlja okvire za
nacionalne akcije usmerene na otklanjanje ovih oblika diskriminacije.
3
Nacionalni izvetaji CEDAW Komitetu se podnose na svakih pet godina.

S obzirom da o ovoj kategoriji ena ne postoji dovoljno sistematskih podataka, osim onih
najosnovnijih koji se dobijaju redovnim praenjima Ankete o radnoj snazi i Ankete o ivotnom
standardu, za ciljeve ovog projekta sprovedeno je posebno anketno istraivanje. Istraivanjem je
obuhvaeno 500 ena koje se nalaze u statusu pomauih lanova domainstva iz 51 sela, u 49
optina u Srbiji4.
Studija obuhvata sedam tematskih celina:
o U prvom delu se izlau definicije osnovnih pojmova i relevantnih koncepata od znaaja za
razumevanje problema;
o U drugom delu se izlau najrelevantnije karakteristike drutveno-ekonomskog konteksta u
Srbiji, od znaaja za razumevanje poloaja ena u statusu pomauih lanova domainstva, a
pre svega aspekti rodne ravnopravnosti, promene na tritu rada, osobenosti poljoprivrednog
sektora u kome se ciljna grupa angauje, kao i zakonski okvir kojim se reguliu njihova
socijalna prava.
o Tree poglavlje prezentuje nalaze istraivanja o glavnim karakteristikama socio-ekonomskog
poloaja ena pomauih lanova domainstva, oblike njihovog ukljuivanja u poljoprivrednu
proizvodnju, vlasnitvo nad znaajnim resursima domainstva i posebno sredstvima za
proizvodnju, kao i razliite spremnosti da se ukljuuju u radne aktivnosti izvan svog
domainstva.
o etvrti deo studije usmeren je na empirijsku analizu realnih praksi ostvarivanja socijalnih prava,
pre svega prava na zdravstvenu zatitu i penzijsko-invalidsko osiguranje, ali i drugih socijalnih
prava.
o U petom delu izlau se nalazi o poloaju ena i ulogama unutar domainstva sa stanovita
odnosa moi, odluivanja, pristupa finansijskim resursima, optereenja kunim radom,
karakteristikama slobodnog vremena, stilova ivota i vrednosnih sistema.
o esti deo predstavlja sistematizaciju najvanijih zakljuaka, dok se u poslednjem, sedmom
poglavlju izlau preporuke za unapreenje razliitih aspekata poloaja ena u statusu pomauih
lanova domainstva.
Potreba da se itav projekat usmeri na ovu kategoriju ena proistekla je iz viegodinjih parcijalnih
uvida u ugroenost razliitih prava ena pomauih lanova domainstva, nedovoljnost podataka
koji bi na relativno celovit nain osvetlili brojne aspekte njihovog poloaja i naina ivota, kao i iz
potrebe da se proizvedu utemeljene konkretne preporuke za unapreenje njihovog poloaja.

Istraivanje je obavljeno na stratifikovanom uzorku. Tri stratuma su: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija, a u
svakom od sela je biran jednak broj ispitanica.

10

1. Kategorija pomauih lanova domaisntva u EU i Srbiji

Kategorija aktivnog stanovnitva koja se u zvaninim statistikim praenjima definie kao
pomaui lanovi domaisntva, (family helpers), predstavlja osobenu kategoriju kako prema
osnovnom radnom statusu i radnim uslovima, tako i prema mogunostima ostvarivanja socijalnih
prava u kontekstu razliitih reima socijalne politike u EU. Kako u EU, tako i u Srbiji, pomaui
lanovi domainstva su u sutini radno aktivna lica koja obavljaju svoju aktivnost u okviru
porodinog posla bez formalnog ugovora i plate. Cilj ove studije nije da ponudi opseniju
sistematsku uporednu analizu poloaja ove kategorije stanovnitva, niti sistemskih okvira unutar
kojih se reguliu njen poloaj i prava. Ipak, nakon izlaganja osnovnih definicija i konceptualnih
okvira, bie izloeni neki osnovni komparatvni podaci u cilju sagledavanja ireg, evropskog
konteksta.
1.1. Osnovne definicije i metodoloke napomene
U ovoj studiji se analiziraju karakteristike drutvene grupe iji poloaj nije jednoznaan i zbog ega
je vano na samom poetku preciznije definisati kljune pojmove, koncepte i metode. U inae
malobrojnim istraivanjima i studijama analiziran je poloaj seoskih ena ili poljoprivrednica, ali
nijedna od ovih odrednica nije adekvatna za grupu analiziranu u ovoj studiji. Termin seoske ene
definie kategoriju ena prema mestu stanovanja i stoga obuhvata razliite grupe ena prema
ekonomskom statusu i aktivnostima, koje ive na selu. Termin poljoprivrednice odnosi se na ene
angaovane u poljoprivredi, pri emu nekada podrazumeva da su one, u uem smislu registrovane
poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u irem i neodreenom
smislu podrazumeva samo da su angaovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na nain.
Problem se dodatno komplikuje kada se uzme u obzir na koji nain same ene percipiraju svoj
poloaj. Kako su pokazala brojna istraivanja, ene koje obavljaju iskljuivo rad u poljoprivredi u
okviru svog domainstva, najee se samo-deklariu kao domaice, odnosno neaktivna lica, to
nikako ne odgovara njihovom objektivnom poloaju.
Ova studija se primarno bavi enama koje se nalaze u takozvanom statusu pomauih lanova
domainstva angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji. U cilju preciznosti ovde su izloene i
obrazloene definicije osnovnih pojmova, koncepti iz kojih definicije proistiu, kao i primenjena
metodoloka reenja.
Pomaui lanovi domainstva. Ova kategorija definisana je preko statusa prema aktivnosti. Na
ovaj nain, ona se registruje u redovnim statistikim praenjima pre svega u Anketi o radnoj
snazi, ali i Anketi o ivotnom standardu (ARS, AS). Prema definiciji ARS pod pojmom pomaui
lanovi domainstva podrazumevaju se lica koja su u posmatranom periodu pomagala drugom
lanu porodice u voenju porodinog posla ili poljoprivrednog gazdinstva, a da pri tome, nisu bila
plaena za taj rad (RSZ, ARS, 2006:8).
Definisanje ciljne grupe istraivanja. U ovoj studiji se prvenstveno analizira poloaj i
ostvarivanje socijalnih prava ena u statusu pomauih lanova domainstva angaovanih u
poljoprivredi, polazei od definicije zvanine statistike (pre svega ARS). Meutim, studija se
temelji na anketnom istraivanju koje je sprovedeno na uzorku od 500 ena radnog uzrasta (15-65

11

godina starosti) angaovanih iskljuivo u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru svog domainstva5.

Cilj istraivanja, pored ostalog, bio je i da se utvrdi u kojoj meri se ene angaovane u ovom obliku
rada eventualno javljaju i kao poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje u svom
domainstvu, kao i da se izmeu njih i ena u statusu pomauih lanova domainstva utvrde
eventualne razlike.
Kada je re o samoj kategoriji ena pomauih lanova domainstva, definicija ciljne grupe
postavljena je neto labavije, dopustivi da se u ovom statusu pokau i ene koje bi prema
zvaninoj statistici spadale u kategoriju neaktivnih lica (penzionerke), ukoliko i dalje aktivno rade u
poljoprivredi. Razlog za ovakvu odluku je dvostruk: elelo se utvrditi na koji nain su ove ene
ostvarile pravo na penziju, a pored toga nije bilo opravdano ignorisati njihov dvostruki status,
odnosno injenicu da one i dalje aktivno rade u poljoprivredi pod osobenim uslovima.
Brojna socioloka istraivanja6 pokazala su da dvostruki statusi predstavljaju jedno od vanih
obeleja sfere rada u uslovima oteane post-socijalistike transformacije u Srbiji. U dodatnom,
najee neformalnom radu angauju se razliite kategorije stanovnitva, ukljuujui i one koje
prema osnovnom statusu aktivnosti spadaju u neaktivne (penzioneri, domaice, studenti i sl.).
Prouavanje njihovih radnih aktivnosti predstavlja znaajan element analize njihovog ukupnog
socio-ekonomskog poloaja. Zbog toga je i u ovom istraivanju doputeno da se u kategoriji ena
pomauih lanova domainstva jave i ene koje su istovremeno ostvarile i pravo na penziju,
ukoliko su aktivno, na redovnoj osnovi ukljuene u poljoprivredu. Njih, kao i ene koje su u
osnovnom statusu pomaui lanovi domainstva karakterie rad koji nije plaen, bar ne formalno
(na osnovu ugovora o radu) ni eksplicitno (na osnovu formalnog ili neformalnog dogovora da za
dati rad meseno, redovno, prima odreenu novanu nadoknadu). Ovo ih ujedno znaajno razlikuje
u odnosu na veinu ostalih neformalno zaposlenih, koji rade na osnovu neformalnog dogovora i
primaju neformalno dogovorenu neoporezovanu novanu nadoknadu na manje ili vie redovnoj
osnovi.
Dakle, re je o jednoj vrlo osobenoj drutvenoj grupi smetenoj na marginama drutvene zajednice.
Re je o radno aktivnoj grupi u ruralnim sredinama, ali izvan formalnog i neformalnog otvorenog
trita rada, koja svoje radne aktivnosti obavlja u okvirima privatne porodine organizacije rada
poljoprivrednih domainstava. Re je o grupi koja se kroz statistiku evidenciju vodi u kategoriji
zaposlenih, ali bez niza uslova, karakteristika i prava vezanih za formalnu pa i ne-porodinu
neformalnu zaposlenost (poevi od plate, preko odmora, bolovanja, socijalnih beneficija i sl.). Ova
grupa istovremeno samu sebe percipira najee kao neaktivnu, jer se njene pripadnice esto same
identifikuju kao domaice. Jednom reju, re je o grupi koja je slabo vidljiva, iji poloaj nije
transparentan niti prema objektivnim pokazateljima niti preko jasno uspostavljenih identiteta njenih
pripadnica.
Pored definisanja ciljne grupe, potrebno je precizirati jo nekoliko pojmova od kljunog znaaja za
dalju analizu.
Domainstvo. Prema definiciji zvanine statistike domainstvom se smatra zajednica lica iji
lanovi zajedniki stanuju, zajedniki se hrane i zajedniki troe ostvarene prihode... Pod pojmom
5

To znai da su iz istraivanja iskljuene ene koje su zaposlene izvan ekonomije domainstva i koje eventualno
obavljaju poljoprivredni rad u domainstvu kao dodatnu aktivnost, jer je njihov poloaj sa stanovita radnih i socijalnih
prava bitno drugaiji.
6
Up. Babovi, 2004, Cveji, 2002.

12

zajedno stanuju podrazumeva se zajedniko mesto stanovanja, tj. zajedniki ivot u istoj
stambenoj jedinici (RZS, Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog materijala, 2005:
9). U zavisnosti od broja lanova, domainstva mogu biti samaka i vielana. Prema socioekonomskom tipu razlikuju se: poljoprivredna, nepoljoprivredna i meovita domainstva.
Poljoprivredna domainstva su ona koja imaju vlastito poljoprivredno gazdinstvo i svi lanovi
domainstva rade na njemu kao poljoprivrednici. Nijedan lan domainstva nije u stalnom radnom
odnosu izvan gazdinstva, niti ima privatnu radnju, mada jedan ili vie lanova mogu da rade
povremeno van gazdinstva u cilju ostvarivanja dopunskih prihoda. U poljoprivredna domainstva
spadaju i domainstva poljoprivrednih radnika koji nemaju zemlju, iji lanovi rade kao nadniari,
kao i domainstva penzionera zemljoradnika. Meovita domainstva se razlikuju od poljoprivrednih
po tome to, pored poljoprivredne aktivnosti, imaju bar jednog lana koji je zaposlen izvan
gazdinstva, dok nepoljoprivredna domainstva ostvaruju prihode od nepoljooprivrednih delatnosti i
nemaju poljoprivredno gazdinstvo (RZS, Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog
materijala, 2005: 20).
Gazdinstvo. Za razliku od pojma domainstvo koji naglaava vie porodino-potroaku zajednicu,
pojam gazdinstva se prvenstveno odnosi na ekonomske resurse i organizaciju ekonomskih
aktivnosti. Meutim, pored navedenog razlikovanja uobiajenog u strunoj literaturi, normativnopravna definicija poljoprivrednog gazdinstva definie precizne kriterijume za ovu kategoriju. Prema
uredbi Vlade RS, poljoprivrednim gazdinstvom smatra se gazdinstvo sa najmanje 0.5 ha
poljoprivrednog zemljita na teritoriji Republike Srbije na kome privredna drutva, preduzetnici,
zemljoradnike zadruge, nauno-istraivake organizacije, poljoprivredna gazdinstva sa statusom
pravnog lica i poljoprivrednici obavljaju poljoprivrednu proizvodnju i koje je upisano u registar.
Poljoprivrednim gazdinstvom se, pored toga, smatra i gazdinstvo sa manje od 0.5 ha
poljoprivrednog zemljita, odnosno drugo zemljite ili graevinska celina, na kome nosilac
poljoprivrednog gazdinstva obavlja stoarsku, ivinarsku, voarsku ili vinogradarsku proizvodnju,
odnosno uzgoj ribe, odnosno obavlja druge oblike poljoprivredne proizvodnje (gajenje peuraka,
pueva, pela i dr.) i koje je upisano u Registar. Poljoprivrednim zemljitem se, pak, smatraju
njive, vrtovi, vonjaci, vinogradi, panjaci, livade, ribnjaci, trstici, movare, kao i drugo zemljite
(vrtae, naputena rena korita, i dr.) koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima moe
racionalnije da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (Vlada RS, Uredba o registru
poljoprivrednih gazdinstava, Sl. glasnik RS 113/07).
U registar poljoprivrednih gazdinstava mogu se upisati: fizika lica poljoprivrednici zajedno sa
lanovima svog porodinog poljoprivrednog gazdinstva, preduzea registrovana za obavljanje
poljoprivredne proizvodnje, zemljoradnike zadruge, preduzetnici registrovani za obavljanje
poljoprivredne proizvodnje i nauno-istraivake organizacije iz oblasti poljoprivrede.
Socio-ekonomski poloaj. Ne postoji jednostavna i sveobuhvatna definicija socio-ekonomskog
poloaja. Najee se Ovaj kompleksan pojam posmatra preko tri kljune komponente: statusa
prema aktivnosti, odnosno poloaja na tritu rada, raspoloivih ekonomskih resursa ili
materijalnog standarda i akumuliranog formalnog obrazovanja i razliitih znanja i vetina. Pored
osnovna tri elementa, socio-ekonomski poloaj se sagledava i preko pristupa institucijama,
ostvarivanja osnovnih prava i sl. Jedinice posmatranja mogu biti pojedinci, domainstva, ili vee
drutvene grupe.
U ovoj studiji, osnovne jedinice posmatranja su pojedinci ene angaovane iskljuivo u
poljoprivrednoj proizvodnji u poljoprivrednom domainstvu. Meutim, za rekonstruisanje njihovog
poloaja od kljune vanosti su i karakteristike domainstava, te su istraivanjem prikupljeni i
13

relevantni podaci za domainstva, odnosno gazdinstva ispitanica. Socio-ekonomski poloaj ciljne

grupe definisan je slojevito, pa pored osnovnih komponenti, ranije navedenih, obuhvata i
ostvarivanje razliitih socijalnih prava, kao i poloaj u sferi privatnosti unutar porodine
organizacije domainstva. No, pre nego to se pristupi prikazivanju njihovog socio-ekonomskog
poloaja potrebno je sagledati iri drutveni kontekst u kome se taj poloaj profilie.
1.2. Pomaui lanovi domainstva u Srbiji
Ova kategorija zaposlenog stanovnitva nije velika. Tek 6.7% ukupne zaposlenosti u Srbiji odlazi
na pomaue lanove domainstva. Meutim, kada se uee ove kategorije u ukupnoj zaposlenosti
sagleda prema polu, uoava se njena vea zastupljenost meu enama. Prema podacima ARS iz
2007. godine, od ukupnog broja zaposlenih ena 12% se nalazilo u statusu pomaueg lana
domainstva, dok je meu zaposlenim mukarcima takvih bilo 3%.
Republiki zavod za statistiku prati ovu kategoriju zaposlenog stanovnitva Anketom o radnoj snazi
i u redovnim izvetajima prikazuje osnovne podatke o veliini, regionalnoj distribuciji i pojedinim
karakteristikama.
Tabela 1: Pomaui lanovi domainstva prema regionu i polu, ARS 2007
Cela Srbija
Ukupno
Mukarci
ene

180 081
47 528
132 553

Svega
162 254
44 203
118 052

Centralna Srbija
Bez Beograda
Grad Beograd
157 559
4 695
43 240
962
114 319
3 733

Vojvodina
17 827
3 326
14 501

Iz predoenih podataka, uoava se da izrazitu veinu kategorije pomauih lanova domainstva

ine ene, kako na nivou Srbije, tako i u svim posmatranim regionima. One ine 74% ove kategorije
u Srbiji, u Centralnoj Srbiji bez Beograda njihovo uee iznosi 73%, u gradu Beogradu 80%, a
najvee je u Vojvodini i iznosi 81%.
Uporedni podaci ARS za period 2004-20077 ukazuju na opadanje broja pomauih lanova
domainstva od 2005. godine.
Tabela 2: Broj pomauih lanova domainstva u Srbiji, uporedni podaci 2004-2007
Godina
2004
2005
2006
2007

Broj pomauih lanova domainstva

212 002
219 802
180 624
180 081

Izvor: RZS, ARS, 2004, 2005, 2006, 2007.

Uee ena u kategoriji pomauih lanova domainstva ostaje na visokom nivou i kree se oko
70% u svim posmatranim godinama.

ARS je od 2004. godine revidirana i usklaena sa metodologijom Meunarodne organizacije rada (ILO) i
EUROSTAT-a, tako da je longitudinalno poreenje mogue samo nakon te godine.

14

Izrazita veina pomauih lanova domainstva (93%) je zaposlena u poljoprivredi. Meu

pomauim lanovima domainstva angaovanim u poljoprivredi veinu ine ene 68%. Kada se
posmatra kategorija pomauih lanova domainstva prema polu, meu enama u ovoj kategoriji
96% je angaovano u poljoprivredi (RZS, ARS, Izvetaj za 2006).
Obrazovne karakteristike kategorije pomauih lanova su nepovoljne 66% ima nisko
obrazovanje (nezavrena, ili zavrena osnovna kola). Osobe starosti 45-64 godine ine 59% ove
grupe. Potrebno je napomenuti, da se mukarci i ene u statusu pomauih lanova domainstva
znaajno razlikuju prema starosnoj strukturi. Dok meu mukarcima dve treine ove kategorije ine
mlai (15-34 godine), meu enama je 60% starijih od 44 godine (RZS, ARS, 2007).
1.3. Pomaui lanovi domainstva u EU
Procesi ekonomskog restrukturiranja, globalizacije, posledinog diversifikovanja ekonomije u
ruralnim sredinama8 i transformacije trita rada, doveli su do znaajnog opadanja udela pomauih
lanova domainstva u zaposlenosti unutar EU. Dok je 1990ih godina udeo pomauih lanova u
ukupnoj zaposlenosti bio neto ispod 10% (Hakim, 2004: 34), prema podacima Ankete o radnoj
snazi za 2005. godinu, ovaj udeo iznosio je tek 0.9% (Statistics in focus, 13/2006:2). ene i u EU
ine veinu ove kategorije, sa ueem od 63%.
Ipak, postoje razlike izmeu lanica EU u pogledu zastupljenosti ove kategorije stanovnitva. Njeno
uee u zaposlenosti je vee u dravama na jugu Evrope: Grkoj, Italiji, paniji i Portugalu
(Flaquer, 2000:9). Razlike izmeu drava lanice se ne ispoljavaju samo u veliini grupe, ve i u
njenoj strukturi prema delatnostima. U zemljama sa malim ueem poljoprivredne proizvodnje
pomaui lanovi bivaju preteno angaovani u uslunim delatnostima, dok u zemljama sa veim
ueem agrarnog sektora preteno uestvuju u poljoprivrednom radu.
Meutim, poslednjih godina i u zemljama june Evrope uoavaju se znaajni trendovi promena.
Formalna zaposlenost, sa punim ili deliminim radnim vremenom, i to preteno u prehrambenoj
industirji ili tekstilnoj proizvodnji u okviru moderne kune industrije, zamenjuju sve vie neplaeni
rad na farmama. U Italiji i Portugalu, rastui broj ena preuzima i uloge nosilaca farmi, a u paniji,
sezonski plaeni rad predstavlja sve znaajniji oblik zaposlenosti ena u ruralnim oblastima. Trend
sve veeg broja ena koje preuzimaju upravljanje farmama povezane je sa trendom rastueg
zapoljavanja mukaraca farmera izvan gazdinstva. Prodor uslunog sektora u ruralne oblasti
takoe vodi sve veem zapoljavanju ena u tercijarnom sektoru. Pored promena u ekonomskim
strukturama i tritima rada u ruralnim sredinama, svakako je jedan od kljunih trendova zasluan
za smanjenje ove kategorije stanovnitva i naputanje ruralnih sredina i odlazak u gradove, posebno
mlaeg stanovnitva (Gaia, Montelatici, 2007).
Integrativni pristup ruralnom razvoju u EU usmeren je na osnaivanje lokalnih potencijala i resursa
ruralnog stanovnitva, uz koordinirane aktivnosti reavanja strukturalnih problema i zaostajanja u
razvoju preko mera politike koje se prenose sa institucionalnih vrhova ka lokalnim sredinama. Ovo
kombinovanje akcija sa dna i sa vrha treba da omogui kumulativne i sinergetske efekte u
ruralnom razvoju i reavanju problema siromatva u ruralnim oblastima. U tim politikama, pored
ostalih, enski resursi imaju kljunu ulogu. Fondovi i programi razvoja se usmeravaju u ruralne
8

Oko 2000. godine, EU je promenila fokus svojih ruralnih razvojin politika sa pretene usmerenosti na poljoprivrednu
proizvodnju ka ekonomskom diversifikovanju ruralnih sredina. Pored preraivakih delatnosti i klasinog uslunog
sektora, posebnu podrku dobijaju programi razvoja lokalnog turizma, ekoloke proizvodnje i sl.

15

oblasti uz princip rodne jednakosti, te se obezbeivanjem enama direktnog pristupa ovim

fondovima jaaju njihovi potencijali i podstie njihov aktivni doprinos lokalnom razvoju. Podstie
se integracija ena u odluivanju na lokalnom, ali i nacionalnom nivou u cilju planiranja rodno
ujednaenih aktivnosti koje treba da doprinesu odrivom ruralnom razvoju. U tom cilju se podstie i
formiranje, povezivanje i aktivno ukljuivanje enskih asocijacija i mrea.
U savremenim diskursima koji se nalaze u osnovi primenjenih politika, u vezi sa karakteristikama
poloaja pomauih lanova domainstva sueljavaju se oprena miljenja. Sa jedne strane
naglaava se neplaen rad ove kategorije, kao i nepovoljan poloaj zbog neformalnog rada koji ih
spreava i u ostvarivanju niza socijalnih prava (penzije, osiguranja za sluaj invaliditeta, nadoknade
za nezaposlenost i sl.). Sa druge strane, stanovita vie naklonjena neo-liberalnoj ekonomiji
naglaavaju da neplaenost nije relevantno pitanje poto ova radna snaga radi za profit
(domainstva). Zbog injenice da se ne nalazi na otvorenom tritu rada, ova radna snaga i ne
poseduje karakteristike trinog rada, odnosno, ne moe biti otputena u sluaju nekvalitetnog i
neproduktivnog rada, ne moe biti proglaena za tehnoloki viak, zbog ega ne poseduje
konkurentnost niti disciplinu najamne radne snage (Hakim, 2004: 35). Iz feministikog i diskursa
vie usmerenog na probleme socijalne pravde dolaze argumenti koji osporavaju tezu o profitnom
radu ove kategorije. S obzirom na nejednak pristup prihodima unutar domainstva, kao i
ogranienim mogunostima da se socijalna prava reguliu direktno od strane pomauih lanova,
odnosno uslovljavanja da se ona moraju regulisati preko nosilaca ukazuje se na deprivilegovan
poloaj ove grupe, pa ak i na odreenu meru eksploatacije.
Savremeni trendovi u ekonomiji i posebno na tritima rada u EU, vode iezavanju kategorije
pomauih lanova domainstva angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji. U Srbiji, meutim, ona
jo uvek predstavlja relativno znaajan deo radne snage, preteno enske, sa itavim nizom
problema u socio-ekonomskom poloaju i ostvarivanju prava, koji e biti kasnije prikazani na
podacima empirijskog istraivanja. Uslovi u kojima se profilie poloaj ove kategorije, kao i
mogunosti promene poloaja, definisani su karakteristikama socio-ekonomskog sistema,
institucionalnih i zakonskih okvira i reenja, ali i kulturnim obrascima i normama na osnovu kojih
se definiu uloge i uspostavljaju odnosi.

16

2. Karakteristike drutvenog konteksta relevantne za poloaj ena u statusu

pomauih lanova domainstva na selima u Srbiji
Socio-ekonomski poloaj ena angaovanih iskljuivo u poljoprivrednoj proizvodnji unutar
domainstva determinisan je brojnim faktorima:

globalnim i specifinim obelejima rodnih reima u prostoru Srbije;

socio-ekonomskim trendovima vezanim za stanje na tritu rada;
stanjem i trendovima promena ruralnog i agrarnog sektora;
konkretnim reenjima u zakonskom okviru koja definiu neke aspekte poloaja i prava ove
drutvene grupe;
dugotrajnim, sporo promenljivim, istorijski nasleenim obrascima uspostavljanja odnosa i normi
u poljoprivrednim domainstvima.
Vano je sagledati determinante drutvenog konteksta koje oblikuju socijalni poloaj ena u statusu
pomauih lanova, a pre svega stanje rodne ravnopravnosti, stanje u poljoprivrednom sektoru i na
tritu rada, kao i u karakteristike relevantnog zakonskog okvira.
2.1. Stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji
Razliite analize i istraivanja rodne ravnopravnosti u Srbiji ukazuju da je poloaj ena u kljunim
aspektima nepovoljniji u odnosu na mukarce, kako zbog aktuelnih uslova, tako i zbog naslea iz
prolosti koje postavlja ogranienja za aktivnosti i mere usmerene na unapreenje stanja. Globalne
drutvene promene kroz koje je Srbija prola u poslednjih dvadeset godina odrazile su se i na
promene u rodnim reimima9. U periodu socijalizma, rodni reimi su sadrali osobenu protivrenost
stoga to su ene u sferi javnosti, odnosno zapoljavanja, obrazovanja, socijalnih beneficija,
ostvarivale visoko uee, dok su se u sferi privatnosti reprodukovali neravnopravni odnosi u
kojima su ene preuzimale veinu odgovornosti za brigu o porodici i domainstvu (Mili, 1994;
Blagojevi, 2002). Nakon sloma socijalizma, u uslovima uruavanja institucija, produbljivanja
ekonomske krize, nesigurnosti i nestabilnosti usled ratova, drastinog propadanja materijalnog
standarda veine stanovnitva, uoavaju se trendovi retradicionalizacije i repatrijarhalizacije u Srbiji
(Blagojevi, 2002: 294). Ove trendove odlikuje znaajno povlaenje ena iz sfere javnosti, pre
svega sa formalnog trita rada, u sferu privatnosti u kojoj njihovi resursi bivaju stavljeni u funkciju
obezbeivanja opstanka porodice i domainstva. Ovu pojavu pojedine autorke opisuju kao samortvujui mikro-matrijarhat, jer se mo ena premeta i artikulie primarno u sferi privatnosti, uz
intenzivno troenje enskih resursa u domainstvu kako bi se ublaili negativni efekti oteane
tranzicije (Blagojevi, 2002: 294). Re je o rodnom reimu koji poiva na izrazito asimetrinim
odnosima, ulogama i oekivanjima.
Napokon, ulazak u procese sutinske transformacije nakon 2000. donosi redefinisanje i
rekonstrukciju institucija, kao i politike napore da se unapredi rodna ravnopravnost. Izgradnja
institucionalnih mehanizama za uspostavljanje rodne ravnopravnosti, kao i ukljuivanje rodne
perspektive u najznaajnije dravne strategije, predstavljaju izraz navedenih reformskih napora.
Najvanije institucije/organizacije koje su poslednjih godina uspostavljene, sa ciljem poboljanja
9

Pod rodnim reimima se podrazumevaju relativno strukturirani odnosi izmeu mukaraca i ena, mukostsi i
enskosti, u instsitucionalnom i vaninstitucionalnom okruenju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova strukturacija je
opredmeena u razliitim rodnim ulogama, razliitim rodnim identitetima i razliitim rodnim reprezentacijama...
(Blagojevi, 2002: 311)

17

poloaja ena, ili pak, ukljuuju aspekt rodne ravnopravnosti u ostvarivanje drugih neposrednih
ciljeva su:
Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike
Srbiije
Savet za ravnopravnost polova Republike Srbije
Odbor za ravnopravnost polova Narodne Skuptine Republike Srbije
Zatitnik graana
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova Vojvodine
Odbor za ravnopravnost polova Skuptine AP Vojvodine
Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova
Pokrajinski ombudsman
Lokalne komisije za ravnopravnost polova
Formiranje institucionalnih mehanizama podrazumeva stvaranje posebnih organizacionih tela u
dravi, na razliitim nivoima uprave (od nivoa lokalne do nivoa nacionalne vlasti) iji je zadatak da
kreiraju, promoviu, zagovaraju, sprovode i nadziru ravnopravnost polova u svim oblastima javnog
ivota (Babovi, 2007).
Pored toga, pitanja vezana za poloaj ena i mere za poboljanje tog poloaja integrisane su i u
najvanije nacionalne strategije. Svakako najvaniji strateki dokument predstavlja Nacionalna
strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova (2008-2014), koji na
najneposredniji nain definie pravce delovanja i mere neophodne za poboljanje poloaja ena.
Ova strategija predvia skupove mera usmerenih na sledee oblasti:

Uee ena u vlasti i odluivanju

Poboljanje poloaja ena u sferi ekonomskih aktivnosti i trita rada
Ostvarivanje ravnopravnosti u oblasti obrazovanja
Poboljanje zdravlja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici
Prevenciju, suzbijanje i zatitu od nasilja
Uklanjanje rodnih stereotipa i promociju rodne ravnopravnosti u medijima.

Pored ovog stratekog dokumenta najneposrednije usmerenog na uspostavljanje rodne

ravnopravnosti i poboljanje poloaja ena, ranije usvojene vane dravne strategije, takoe
predviaju posebne mere usmerene na poboljanje razliitih aspekata poloaja ena u drutvu
Srbije, i najee definiu pokazatelje na osnovu kojih se moe pratiti realizacija predvienih mera.
Znaajni strateki dokumenti u tom smislu su: Strategija za smanjenje siromatva, Nacionalna
strategija zapoljavanja, Nacionalna strategija odrivog razvoja.
Meutim, uprkos navedenim promenama i naporima, brojni pokazatelji ukazuju na i dalje
nepovoljan aktuelni drutveni poloaj ena. Neravnopravan poloaj ena u sferi javnosti
najizraeniji je u aspektima politike participacije ena10, kao i njihovom znaajno nepovoljnijem
10

Iako je u ovom aspektu rodne (ne)ravnopravnosti dolo do izvesnih pomaka u odnosu na period od pre gotovo 10
godina, stanje je i dalje nezadovoljavajue. Uee ena u organima zakonodavne vlasti poveano je u odnosu na 2000.
godinu, ali jo uvek nije dovedeno do nivoa od treinske zastupljenosti. Nakon republikih izbora 2000. godine, kao i
nakon izbora 2003. godine u republikom parlamentu nalazilo se samo 10.8% ena. U poslednjem sazivu republike
skuptine nalazi se 21% ena. U poslednjem sazivu vlade od 27 lanova vlade samo pet su ene.

18

poloaju na tritu rada, dok su u oblasti obrazovanja, makar na nivou obuhvata, nejednakosti
gotovo otklonjene.
Zahvaljujui ekspanziji obrazovanja, ruenju pravnih, obiajnih i tradicijskih normi koje su
diskriminisale ene u sferi obrazovanja, jo od sedamdesetih godina prolog veka dolazi do izrazito
velikog skoka u ueu ena u obrazovanju na svim nivoima (Mili, 1994:40). Jedno od pozitivnih
naslea socijalizma i ideologije jednakosti jeste upravo njeno opredmeenje u brisanju razlika
izmeu mukaraca i ena u obrazovanju jo tokom socijalistikog perioda. Obrazovanje je pospeilo
drutvenu pokretljivost ena navie i istovremeno omoguilo jaanje poloaja ena unutar porodice
snaei njen pregovaraki potencijal (Blagojevi, 2002).
Danas je, na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja rodna nejednakost gotovo eliminisana u
veinskom stanovnitvu i odrava se samo u marginalizovanim drutvenim grupama, bar kada je
re o obuhvatu enske dece procesima kolovanja. Poslednjih godina, u visokom obrazovanju
enska populacija belei ak vee uee od muke, ali meu magistrima i doktorima nauka ene su
zastupljene sa 30-32% (Babovi, 2007). Meutim, uprkos ovim globalnim trendovima, obrazovne
anse nisu jednake za sve kategorije ena. ene na selu, kao i ene iz pojedinih manjinskih grupa su
u znaajnoj meri deprivirane u mogunostima dostizanja visokih obrazovnih nivoa.
Pored toga, rodna neravnopravnost u obrazovanju ogleda se i u segregaciji prema obrazovnim
profilima, koja ukazuje na odravanje patrijarhalnih obrazaca o primerenim enskim i mukim
profesijama i zanimanjima. U univerzitetskom obrazovanju ene su zastupljenije u obrazovanju za
humanistike nauke i umetnosti, a znaajno manje u oblasti prirodno-tehnikih nauka.11
Poloaj ena na tritu rada nakon sloma socijalizma znaajno je pogoran. U socijalistikom
sistemu ene su beleile visoko uee u radnoj snazi njihova stopa aktivnosti se kretala oko
70%12, dok se poslednjih godina kree oko 58%13. Meutim, osim ovog poetnog koraka
emancipacija ena u sferi rada, socijalizam je reprodukovao rodne nejednakosti Ekonomsko
propadanje tokom blokirane transformacije 90ih godina, kao i ekonomsko restrukturiranje i
privatizacija nakon 2000. dovode do izrazitog pogoranja poloaja ena na tritu rada kako u
poreenju sa njihovim poloajem tokom socijalizma, tako i u poreenju sa mukarcima u
aktualnom periodu. Njihov poloaj u sferi ekonomskih aktivnosti odlikovan je relativno niskim
ueem u aktivnom stanovnitvu, stopom zaposlenosti znaajno niom, a stopom nezaposlenosti
znatno viom u odnosu na mukarce (Babovi, 2007). O ovom aspektu drutvenog poloaja ena
bie neto vie rei u odeljku o stanju na tritu rada.
Jedan od vanijih aspekata rodnih nejednakosti, koji je posebno znaajan sa stanovita analize
poloaja ena na selu, jesu imovinske nejednakosti. Naalost, o ovom aspektu ne postoji dovoljno
sistematskih i preciznih podataka. Zvanini podaci Republikog geodetskog zavoda ne pruaju
precizne uvide u vlasnitvo nad zemljom. U ukupnom broju zemljinih parcela u svim katastarskim
optinama u Srbiji, upisano je tek oko 36% lica na tim parcelama. Meu upisanim licima samo
29.9% je upisano sa jedinstvenim matinim brojem graana (JMBG), na osnovu koga je mogue
razlikovati lica prema polu. Napokon, u okviru broja upisanih lica na zemljinim parcelama sa
registrovanim JMBG, tek je 31% ena14 (Babovi, 2007:41). Vlasnitvo nad zemljom, predstavlja
11

Vlada Republike Srbije, Strategija za smanjenje siromatva, 2003:39.

Mihail, Arandarenko, Trite rada u tranziciji: nastajanje industrijskih odnosa u Srbiji, doktorska disertacija,
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, 1998:31.
13
Anketa o radnoj snazi, 2004.
14
Baza podataka Republikog geodetskog zavoda, novembar 2006.
12

19

znaajnu osnovu za angaovanje u poljoprivredi i regulisanje statusa poljoprivrednika iz kojih

proistie i ostvarivanje socijalnih beneficija.
U opisanom kontekstu rodnih odnosa, ene koje ive na selu i grade svoj poloaj iskljuivo na
ueu u poljoprivrednim aktivnostima u okviru domainstva, u znaajnoj meri ostaju izvan
trendova i efekata unapreenja rodne ravnopravnosti. Njihov poloaj odreen je sa nekoliko
kljunih faktora:
o karakteristikama i mogunostima poljoprivrednih gazdinstava da se ukljue u trine procese i
ostvaruju ekonomske aktivnosti u izmenjenom socio-ekonomskom kontekstu;
o karakteristikama trita rada koje mogu predstavljati anse ali i prepreke za izbor alternativnih
radnih uloga izvan ekonomije gazdinstva kod ena na selu;
o zakonskim uslovima koja reguliu ostvarivanje socijalnih prava ove kategorije s obzirom na
osoben socio-ekonomski status;
o rodnim reimima unutar mikro-sfere ivota u porodici i domaisntvu koji poivaju u znaajnoj
meri na kulturnim i obiajnim normama, a kojim se definiu odnosi moi, pristup resursima
domainstva, troenje ljudskih resursa lanova i stilovi ivota.

2.2. Karakteristike ruralne sredine i poljoprivrednog sektora

Jedna od specifinosti Srbije koja je znaajno razlikuje u odnosu na veinu drugih nekadanjih
socijalistikih zemalja jeste odravanje privatnog poljoprivrednog gazdinstva tokom socijalistikog
perioda, to daje kljuni peat ruralnom i poljoprivrednom sektoru do aktuelnog trenutka. tavie,
privatno poljoprivredno gazdinstvo bio je najrasprostranjeniji svojinski oblik u agraru u nekadanjoj
Jugoslaviji, pa i dananjoj Srbiji (Mitrovi, 2002: 201).
Prema kriterijumima i metodologiji OECD, koje je usvojio i EUROSTAT, ruralnim naseljima
smatraju se naselja sa gustinom naseljenosti ispod 150 stanovnika po kilometru kvadratnom15.
Prema ovom kriterijumu, ruralna podruja u Srbiji obuhvataju 85% teritorije, a u njima ivi 55%
stanovnitva koje ostvaruje preko 40% nacionalnog drutvenog proizvoda (Bogdanov, Natalija,
2007:63). Prosena gustina naseljenosti u ruralnim podrujima u Srbiji je 63 stanovnika/km, sa
relativno postojanom veliinom ruralne populacije koja se u periodu izmeu dva popisa
stanovnitva - od1991-2002 smanjila za 2.5%. Trendovi migracija iz sela u grad, gotovo su
zaustavljeni tokom 1990ih, pa se ak uoavaju se i reverzibilne migracije, odnosno migracije iz
grada u selo tokom ovog razdoblja (Cveji, 2006:145; Bogdanov, 2007:63).
Privredna struktura ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek
zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. Prema oceni pojedinih strunjaka, u ruralnim
sredinama u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda, iji je prevashodni

15

Ova metodologija zapravo razlikuje dva hijerarhijska nivoa teritorijalnih jedinica: lokalni i regionalni. na lokalnom
nivou ruralna podruja definisana su prema gustini naseljenosti, tj. ruralnim naseljima smatraju se naselja sa gustinom
naseljenosti spod 150 stanovnika po kilometru kvadratnom. Drugi nivo regiona/okruga ne klasifikuje se jednostavno
kao ruralni, ve kao region sa niim ili viim stepenom ruralnosti, pri emu se regioni sa preko 50% populacije koja ivi
u ruralnim sredinama definiu kao preteno ruralni regioni; regioni sa 15-50% populacije koja ivi u ruralnim
sredinama definiu kao znaajno ruralni ili prelazni regioni, dok se regioni sa manje od 15% populacije koja ivi u
ruralnim naseljima definiu kao preteno urbani regioni (Bogdanov, 2007: 39).

20

zadatak da obezbedi dovoljno hrane za stanovnitvo16. Pored toga, dominantan deo aktivnog
ruralnog stanovnitva (45%) je zaposleno u poljoprivredi. Ova visoka zavisnost ruralnog
stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi svrstava Srbiju u red najagrarnijih zemalja Evrope
(Bogdanov, 2007:32).
Heterogenost prirodnih potencijala, privatna svojina nad zemljitem i iskustvo u poslovnom
povezivanju, kao neki od osnovnih preduslova diversifikacije i razvoja ruralne ekonomije, nisu
iskorieni u dovoljnoj meri. Istovremeno, drutveni proizvod po stanovniku u ruralnim podrujima
je za 1/4 nii od nacionalnog proseka to ukazuje na znaajno zaostajanje u razvoju (Bogdanov,
2007: 63-65).
Mala poljoprivredna gazdinstva dominiraju u poljoprivrednom sektoru. ak 56% od ukupnog broja
poljoprivrednih domainstava poseduje zemlju do 3 ha. Ova domainstva su izloena visokom
dohodovnom riziku iz vie razloga: zbog rastue konkurencije na domaem i spoljnom tritu, zbog
smanjenih mogunosti zapoljavanja i stvaranja dohotka izvan gazdinstva, devastacije ruralnih
podruja i odsustva adekvatne institucionalne podrke (Bogdanov, 2007:31).
Kako pokazuje poslednje istraivanje ivotnog standarda u Srbiji, siromatvo je i dalje znaajnije
rasprostranjeno u ruralnim nego u urbanim sredinama (9.8% prema 4.3%). tavie, razlike u
siromatvu izmeu grada i sela su produbljene u periodu izmeu dve ankete o ivotnom standardu
(2002-2007), na ta ukazuje porast odnosa ruralnog siromatva prema urbanom sa 1.6 na 2.3.
Dubina i otrina siromatva u ruralnim podrujima takoe su bile znatno vee nego u urbanim
sredinama. U 2007. godini, skoro dve treine siromanih je ivelo u ruralnim sredinama.
Domainstva u ruralnim podrujima koja ne poseduju zemlju ili imaju posede manje od 1 hektara
suoena su sa najveim rizikom siromatva (oko 13%). Ove dve grupe inile su 71% siromanih u
2007. godini (RZS, Anketa o ivotnom standardu, 2008).
Poljoprivreda je bila predmet razliitih strategija i mera podrke drave jo u periodu socijalizma.
Finansijska politika je, meutim, bila vie usmerena na dravna/drutvena poljoprivredna
preduzea, nego na privatna gazdinstva. Osim toga, podrka poljoprivredi bila je vie profilisana u
smislu podrke dohotku poljoprivrednih proizvoaa. Tek se nakon 2000. godine drava
preorijentie na podsticanje investicija na poljoprivrednim gazdinstvima. Ovo je i jedno od
osnovnih usmerenja Strategije razvoja poljoprivrede usvojene 2005. godine (Bogdanov, 2007: 71).
Navedeni uslovi tvore neposredni drutveni kontekst u kome ene u statusu pomauih lanova
domainstva uspostavljaju svoj ekonomski, ali i drutveni poloaj. One rade preteno na malim
posedima i na tradicionalan nain, to znai da obavljaju radno intenzivnu proizvodnju i ostvaruju
niske prihode. Rad u poljoprivredi najee predstavlja nunost a ne izbor ena u ruralnim
sredinama, kako su pokazala ranija istraivanja (Kora, 1991: 18). U prilog ovoj tezi svakako idu i
trendovi na tritu rada u Srbiji, koji ukazuju na znaajno pogoranje poloaja ena i smanjene
anse za zapoljavanje u proteklom periodu.

16

Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena podruja u svetu, razvoj
moderne poljoprivrede podrazumeva multifunkcionalnu poljoprivredu. EU dokumenti definiu multifunkcionalnu
poljoprivredu kao onu koja tei odrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvoj
ruralnih podruja, ivotni standard stanovnitva i ouvanje ivotne sredine.

21

2.3. Karakteristike trita rada

Trite rada u Srbiji pretrpelo je znaajne promene nakon sloma socijalizma. U periodu socijalizma
(ono se moe tako nazvati samo uslovno s obzirom na ne-trini karakter privrede), usmeravano
politikom pune zaposlenosti, odlikovalo se izmeu ostalog, relativno visokom stopom zaposlenosti
(uz visoku lanu zaposlenost), visokom stopom participacije ena u kategoriji zaposlenih (veoj
nego u razvijenim zemljama trine privrede), relativno malim rasponom plata, dodatnim
beneficijama uz redovna primanja, ali i niskom produktivnou rada (Arandarenko, 1997: 29-32).
Tokom 1990ih ukupna zaposlenost u nepoljoprivrednom sektoru kontinuirano opada (Arandarenko,
1997: 99). Stope participacije u radnoj snazi17 takoe postojano opadaju, a ini se da je
najmarkantnija odlika trita rada u Srbiji tokom ove decenije izrazit porast nezaposlenosti. Rast
neformalne ekonomije i porast neformalne (samo)zaposlenosti predstavljaju jo jednu znaajnu
karakteristiku trita rada u ovom periodu (Krsti i dr, 1998: 7).
Intenziviranje ekonomske transformacije nakon 2000. godine dovelo je do privremenog pogoranja
tendencija na tritu rada. Trite rada u ovom periodu karakteriu tendencije porasta
nezaposlenosti, visoko ueee dugorone nezaposlenosti u kategoriji nezaposlenih, visoke stope
nezaposlenosti mladih, visoke stope nezaposlenosti u kategorijama radne snage srednjeg i nieg
obrazovanja, izraene regionalne razlike u pogledu stanja na tritu rada, kao i jo uvek znaajno
uee neformalne zaposlenosti. Prema podacima Ankete o ivotnom standardu u 2007. godini 35%
zaposlenih radilo je u neformalnom sektoru, odnosno u neformalnim radnim aranmanima, to
predstavlja porast od 4% u odnosu na 2002. godinu (RZS, AS, 2008).
U poreenju sa drugim zemljama Evrope, Srbija spada u grupu zemalja sa nepovoljnijim ukupnim
karakteristikama trita rada kao i sa izraenijim rodnim razlikama. Stope aktivnosti i zaposlenosti
ena su znaajno nie nego u zemljama EU, a stopa nezaposlenosti ena u Srbiji je jedna od
najviih u Evropi.
Tabela 3: Stope zaposlenosti i nezaposlenosti za Srbiju i lanice EU 2007.
Indikatori trita rada
Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti

EU 15
66.9
7.0

EU 27
65.4
7.1

Srbija
51.5
18.8

Izvor za EU: Eurostat18,

Izvor za Srbiju: Anketa o radnoj snazi, 2007, Republiki zavod za statistiku

Vano je napomenuti da iako je stanje na tritu rada u Srbiji prema ovim osnovnim indikatorima
nepovoljno, prvi znaci preokretanja trendova zabeleeni su Anketom o radnoj snazi iz oktobra
2007. Tada je po prvi put zabeleen blagi porast stope zaposlenosti i pad stope nezaposlenosti.
Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji su veoma izraene. One su detaljno opisane u posebnoj
studiji UNDP (Babovi, 2007). Ovde e biti navedeni samo neki najvaniji pokazatelji ovih
nejednakosti. ene imaju znaajno niu stopu zaposlenosti od mukaraca, dok istovremeno imaju
znaajno vie stope nezaposlenosti i neaktivnosti u poreenju sa mukarcima.

17
18

Odnos aktivnog prema radno sposobnom stanovnitvu.

http://epp.eurostat.cec.eu.int/portal/page?_pageid=1090,30070682,1090_33076576&_dad=portal&_schema=PORTA

22

Tabela 4: Stope zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti ena i mukaraca radnog uzrasta u Srbiji
2007.
Pokazatelji trita rada
Stopa zaposlenosti19
Stopa nezaposlenosti20
Stopa neaktivnosti21
Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2007. RZS

ene
43.0
21.7
45.1

Mukarci
60.0
16.5
28.1

Neki od najvanijih problema sa kojima se suoavaju zaposlene ene su prepreke u napredovanju

na rukovodee poloaje u preduzeima,22 nia plaenost za iste ili poslove jednake vrednosti,23 kao
i manja zastupljenost ena koje su samozaposlene ili se bave preduzetnitvom u poreenju sa
mukarcima (Babovi, 2007).
Opisano stanje na tritu rada u Srbiji stvara nepovoljne uslove za zapoljavanje ena generalno, a
posebno ena u statusu pomauih lanova domainstva iz ruralnih sredina. Njihova nepovoljna
obrazovna struktura, niska mobilnost, vezanost za imanje i brigu o porodici ograniavaju njihove
sanse na tritu rada. Nalazi istraivanja koji e kasnije biti predoeni ukazuju da je znaajan broj
ovih ena tokom prethodnog perioda istisnut iz statusa zaposlenosti, posebno iz industrije i
trgovine. Istraivanja i statistike o enama u statusu pomauih lanova u zemljama EU pokazuju
da su ene tokom poslednjih decenija masovno napustile ovaj status i potraile druge oblike
zaposlenosti koji im omoguuju veu samostalnost i sigurnost prihoda. Uslovi na tritu rada u
Srbiji, naalost, ne stvaraju povoljne anse za ovu vrstu izlazne strategije.

2.4. Relevantan institucionalni i zakonski okvir

Poslednjih godina uoavaju se izraeni napori da se sektor poljoprivrede uredi i podstakne na
razvoj, obezbeujui odrivi ekonomski poloaj za ruralnu poljoprivrednu populaciju. Meutim, za
razumevanje poloaja ena angaovanih iskljuivo u poljoprivredi u okviru domainstva, vano je
uoiti ne samo kljune zakonske i institucionalne aspekte kojima se definiu uslovi za
poljoprivredna domainstva uopte, ve i one kojima se neposredno definiu mogunosti
ostvarivanja imovinskih, radnih, socijalnih prava ove kategorije ena.
Institucionalni okvir
Najznaajnije resorno ministarstvo koje regulie poljoprivredni sektor i podstie njegov razvoj
svakako je Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Drugo relevantno ministarstvo je
19

Stopa zaposlenosti predstavlja proporciju zaposlenih lica (prema definiciji Meunarodne organizacije rada) u
stanovnitvu radnog uzrasta (15-64).
20
Stopa nezaposlenosti predstavlja proporciju osoba koje su u referentnom periodu bile u statusu nezaposlenosti (prema
definiciji MOR ) u odnosu na ukupan broj aktivnih lica radnog uzrasta (15-64)..
21
Stopa neaktivnosti predstavlja proporciju osoba koje su bile neaktivne (odnosno nisu bile ni zaposlene ni
nezaposlene) u stanovnitvu radnog uzrasta (15-64 godine).
22
Prema podacima Agencije za privredne registre iz novembra 2006. godine, na poloajima direktora i lanova
upravnih odbora nalazi se tek oko 1/5 ena, meu osnivaima preduzea nalazi se 1/4 ena, a meu predsednicima
upravnih odbora samo je 14% ena (Babovi, 2007).
23
Ekonometrijskom ocenom jednaina zarada u 2004.23 pokazalo se da ene zarauju na mesenom nivou u proseku
17% manje od mukaraca, dok posmatrano po asu rada, ene zarauju u proseku manje za 14% u odnosu na mukarce
(Momilovi, 2006).

23

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u ijoj je nadlenosti ukupan privredni razvoj,

ekonomska politika zemlje, ali i procesi zapoljavanja. Od posebnog je znaaja i Ministarstvo rada
i socijalne politike u ijoj je nadlenosti, izmeu ostalog, regulisanje prava na radu i socijalnih
prava. Ministarstvo zdravlja brine o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zatiti. Uprava za
rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije predlae
mere za unapreenje rodne ravnopravnosti i prati stanje u ovom aspektu drutva.
Pored resornih ministarstava znaajni su i odgovarajui skuptinski odbori: odbor za poljoprivredu,
odbor za ravnopravnost polova, odbor za rad, boraka i socijalna pitanja, odbor za zdravlje i
porodicu i odbor za smanjenje siromatva.
Institucije od znaaja za regulisanje razliitih aspekata poljoprivrednih domainstava i prava
poljoprivrednika i pomauih lanova domainstva su: Republiki geodetski zavod u ijoj se
nadlenosti nalaze katastarski registri, Uprava javnih prihoda zaduena za regulisanje poreza i
doprinosa, Republiki i pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika i
republiki i pokrajinski Zavod za zdravstveno osiguranje.
Registracija poljoprivrednih gazdinstava
Od 2004. godine, na osnovu Uredbe Vlade Srbije (Slubeni glasnik RS 45/04; 139/04; 71/05;
113/07) zapoet je proces registracije poljoprivrednih gazdinstava. Prema ovoj Uredbi, registracija
poljoprivrednih gazdinstava je dobrovoljna, a podaci iz registra koriste se za sprovoenje mera
podsticanja i razvoja poljoprivredne proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede prua finansijsku podrku registrovanim, aktivnim gazdinstvima. Kao nosilac
poljoprivrednog gazdinstva upisuje se osoba koja je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, ili osoba
na koju glasi ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljita na korienje. Punoletni
lanovi istog domainstva koji ive i rade na poljoprivrednom gazdinstvu mogu se takoe upisati u
registar kao lanovi gazdinstva (Uredba o registru poljoprivrednih gazdinstava, Slubeni glasnik RS
113/07:lan 3 i 4). Do sada, meutim, nije poznato koliko se ena nalazi meu nosiocima
registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Poljoprivreda je tradicionalno sektor koji u znaajnoj meri ostaje u zoni neformalne ekonomije.
Razlog tome nisu samo zakonski okvir, efikasnost u sprovoenju zakona i nedovoljno izgraene i
efikasne institucije, ve i karakter poljoprivredne proizvodnje koju u velikom procentu odlikuju
mali posed, naturalna proizvodnja koja je esto na granici izmeu proizvodnje za potrebe
domainstva i slabo orijentisane trine proizvodnje. Proces registracije domainstava svakako
predstavlja pokuaj da se poljoprivredna gazdinstva postave u formalni okvir poslovanja.

Poreske obaveze poljoprivrednika

Prihod od poljoprivrede podlee porezu na prihod graana (Zakon o porezu na prihod graana,
Slubeni glasnik RS 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006). Pri tome se prihodom od
poljoprivrede smatra katastarski24 ili stvarni prihod25 od ovih delatnosti (lan 22). Poreski obveznici
24

Katastarski prihod predstavlja prihod koji je u katastru zemljita, odnosno nepokretnosti, utvren za svaku posebnu
jedinicu zemljita koje se moe koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira da li se na taj nain i koristi (l. 23).
25
U sluaju da se poljoprivrednik opredeli za ovu opciju, on podlee oporezivanju kao i drugi graani koji obavljaju
samostalnu delatnost.

24

su fizika lica koja su vlasnici zemljita ili imaju pravo korienja zemljita (po osnovu zakupa i
sl.). Ukoliko je vie punoletnih suvlasnika zemljita u jednom domainstvu, prema zakonu oni treba
da se dogovore ko e biti poreski obveznik, a ukoliko to ne mogu, obveznika odreuje nadleni
poreski organ (lan 26). Poreska stopa na prihode od poljoprivrede iznosi 14% (l. 28). Poreze na
prihode od poljoprivrede utvruje nadleni poreski organ na osnovu podataka iz katastra ili na
osnovu propisa definisanih Zakonom za prihode o samostalnoj delatnosti ukoliko su se
poljoprivrednici opredelili za ovu poresku opciju (l. 109).
Kljuna institucija koja je nadlena za voenje evidencije o vlasnitvu nad zemljom, upisivanju
nekretnina je Republiki geodetski zavod. Poljoprivrednici vlasnitvo nad zemljom registruju u
lokalnim katastarskim filijalama, a na osnovu lista o vlasnitvu nad zemljom kod lokalnih poreskih
organa reguliu poreske obaveze.
Obavezno socijalno osiguranje
Poljoprivrednici su duni da plaaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje (Zakon o
obaveznom socijalnom osiguranju, Slubeni glasnik RS 84/2004, 61/2005, 62/2006). Oni su
obavezni da uplauju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za zdravstveno
osiguranje (lanovi 7 i 8). Osnovicu doprinosa predstavlja prihod od poljoprivredne delatnosti
(katastarski ili stvarni) na koji se plaa porez u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak graana
(l. 27). Poljoprivredniku kome miruje svojstvo osiguranika poljoprivrednika u skladu sa zakonom
koji ureuje penzijsko i invalidsko osiguranje, za taj period miruje i obaveza plaanja doprinosa za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (l. 49).
Penzijsko-invalidsko osiguranje
Prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju (Slubeni glasnik RS 34/03), poljoprivrednici
podleu obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju, ukoliko nisu zaposleni (l. 10 i 13).
Prema zakonu obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domainstva ili jedan lan
domainstva koji se iskljuivo bavi poljoprivredom, dok se i drugi lanovi mogu osigurati pod
uslovima koje definie zakon. Pod domainstvom se smatra zajednica ivota, privreivanja i
troenja prihoda ostvarenih radom njenih lanova, bez obzira na srodstvo (l. 13). PIO
poljoprivrednika moe mirovati najdue pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga
(elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim to to ne moe biti uzastopnih pet
godina (l. 14). Prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja su: starosna penzija, invalidska penzija,
porodina penzija, naknada pogrebnih trokova i novana naknada za telesno oteenje u sluaju
povrede na radu ili profesionalne bolesti (l. 18). Pravo na starosnu penziju mukarci stiu kad
navre 63 godine ivota i najmanje 20 godina penzijskog staa, ili kada navre 65 godina ivota i
najmanje 15 godina penzijskog staa ili kad navre 40 godina staa osiguranja i najmanje 53 godine
ivota. ene stiu pravo na starosnu penziju kad navre 58 godina ivota i najmanje 20 godina
penzijskog staa, ili kada navre 60 godina ivota i najmanje 15 godina penzijskog staa ili kada
navre 35 godina staa osiguranja a najmanje 53 godine ivota (l. 19).
Pravo na porodinu penziju mogu da ostvare lanovi porodice umrlog osiguranika: suprug/a, deca
(roena u braku ili van braka ili usvojena, pastorad koju je osiguranik izdravao, unuad, braa i
sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju roditelje koji su nesposobni za rad a koju
je osiguranik izdravao), roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik
izdravao, kao i suprunik/ca iz razvedenog braka ako je sudskom presudom odreeno izdravanje
(l. 27 i 28).
25

ene stiu pravo na porodinu penziju kao udovice ako su do smrti supruga navrile 48 godina
ivota, ili ako su do smrti supruga postale nesposobne za rad, ili ako je posle smrti supruga ostalo
jedno ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju a udovica obavlja roditeljsku dunost
prema toj deci. Udovica koja u vreme smrti supruga nije navrila 48 godina ivota, stie pravo na
porodinu penziju kad navri 48 godina (l. 29). Roditelji koje je preminuli osiguranik izdravao
stiu pravo na porodinu penziju ako su nesposobni za rad i ako su u vreme smrti osiguranika imali
63 godina (mukarci) odnosno 58 godina (ene) (l. 33).
lanovima ire porodice pripada pravo na porodinu penziju ako nema lanova ue porodice, a ako
ih ima - samo kada porodina penzija koja pripada lanovima ue porodice ne dostigne pun iznos
osnova od koga se odreuje visina porodine penzije.lanovima ue porodice smatraju se brani
drug i deca, a lanovima ire porodice roditelji, braa, sestre i druga deca bez roditelja ili sa
roditeljima koji su nesposobni za rad a koje je osiguranik izdravao (l. 34 i 35).
Institucija nadlena za penzijsko-invalidsko osiguranje poljoprivrednika je Republiki fond za
penzijsko i invalidsko osiguranje.
Zdravstveno osiguranje
Zdravstveno osiguranje regulisano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS
107/05). Poljoprivrednici koji su stariji od 18 godina, a koji ne ostvaruju zdravstvenu zatitu na neki
drugi nain (kao zaposleni, preko lana porodice, penzioneri i sl.) imaju obavezu plaanja doprinosa
za zdravstveno osiguranje. Institucija nadlena za zdravstveno osiguranje je Republiki zavod za
zdravstveno osiguranje, a poljoprivrednici se prijavljuju na matinu evidenciju zavoda kod filijala
prema seditu organa nadlenog za utvrivanje poreza na katastarski prihod od poljoprivredne
delatnosti. lanovi porodice osiguranika prijavljuju se na evidenciju kod iste matine filijale (l.
129).
Vlasnitvo nad zemljom, dakle, predstavlja kljunu osnovu za regulisanje formalnog statusa i
socijalnih prava poljoprivrednika. Na osnovu vlasnitva nad zemljom, oni plaaju katastarski porez,
a na osnovu regulisanja poreske obaveze reguliu i socijalne doprinose. Uplaivanjem socijalnih
doprinosa oni stiu pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Neposedovanje
imovine, pre svega zemlje, snano ograniava ene angaovane u poljoprivredi u okviru ekonomije
domainstva da direktno formalizuju status i reguliu socijalna prava. To ih pak stavlja u odnos
zavisnosti prema lanovima domainstva koji su nosioci gazdinstva i preko kojih mogu da ostvaruju
socijalna prava.
Socijalna zatita
Prema Zakonu o socijalnoj zatiti i obezbezbeivanju socijalne sigurnosti graana (Slubeni glasnik
RS 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/0, 84/04 i 115/05), socijalna
sigurnost obezbeuje se graanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstva za izdravanje,
kao i graanima i porodici koji svojim radom i po osnovu rada, putem srodnike obaveze
izdravanja, po osnovu imovine i imovinskih prava ili na drugi nain ne mogu da obezbede
dovoljna sredstva za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba (lan 3).
Zakon predvia sledee oblike socijalne zatite:
1) Materijalno obezbeenje,
26

2) Dodatak za pomo i negu drugog lica,

3) Pomo za osposobljavanje za rad,
4) Pomo u kuci, dnevni boravak, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu,
5) Usluge socijalnog rada,
6) Oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu:
7) Jednokratne pomoi.
.
Prva tri oblika socijalne zatite, kao i smetaj u ustanovu socijalne zatite su u nadlenosti
republike, dok su ostali oblici zatite u nadlenosti lokalnih vlasti. Pravo na materijalno
obezbeenje ima pojedinac ili porodica koja nema prihode ili ima manji prihod od nivoa socijalne
sigurnosti pod odreenim uslovima definisanim ovim zakonom. Dva su vana kriterijuma koja
zakon definie relevantna i ograniavajua za ene u statusu pomauih lanova domainstva. Prvi
kriterijum predvia da pojedinac ili porodica ne smeju imati zemlju povrine iznad 0.5 ha, kao i
drugih nepokretnosti izuzev stambene jedinice u kojoj ive. Drugi kriterijum predvia da pojedinac,
odnosno lan porodice nije prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleivanje nepokretne
imovine ili da je protekao period u kojem bi, od trine vrednosti nepokretne imovine koju je
prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleivanje, mogao obezbeivati materijalno obezbeenje
(lan 12).
Ipak, pravo na materijalno obezbeenje mogu da ostvare pojedinac ili porodica koji poseduju
zemlju povrne vee od 0.5 ha ukoliko ovlaste centar za socijalni rad da imovinu, odnosno deo
njegove imovine prodaju ili izdaju u zakup i da se iz tih sredstava isplauje materijalno
obezbeenje, ili ako vlasnik imovine prenese bez naknade u svojinu Republike druge nepokretnosti.
Zakon predvia da se u ovakvim sluajevima sklapa ugovor izmeu korisnika i centra za socijalni
rad, a novac se smeta na posebni raun centra za socijalni rad (lan 12a).
Poslednja Anketa o ivotnom standardu pokazala je da su seoska domainstva, posebno ona sa
malim zemljinim posedom izloena veem riziku od siromatva. Domainstva u ruralnim
podrujima koja ne poseduju zemlju ili imaju male posede (manje od 1 hektara) suoena su sa
najveim rizikom siromatva (oko 13%). Ove dve grupe inile su 71% siromanih u 2007.
godini. Rizik siromatva se smanjuje sa poveanjem veliine poseda, tako da su domainstva sa
posedom veim pod 1 hektara imala ispodprosean rizik siromatva, a najmanji su imala
domainstva sa posedom veim od 3 hektara (RZS, AS).
Pravo na deji dodatak ostvaruje jedan od roditelja, odnosno staratelja, hranitelja, koji je dravljanin
Srbije i zdravstveno osiguran. Ovo pravo roditelji imaju za prvo etvoro dece o kojima neposredno
brinu pod uslovom da deca nisu starija od 19 godina i da se nalaze na redovnom kolovanju.
Porodica i u ovom sluaju ne moe posedovati nekretnine osim one u kojoj ivi, kao ni vie od 2ha
poljoprivrednog zemljita. Takoe porodica ne moe posedovati novana i druga likvidna sredstva
u vrednosti veoj od iznosa 30 dejih dodataka po lanu porodice u trenutku podnoenja zahteva.
Ovaj oblik socijalne zatite se regulie u optinskoj, odnosno gradskoj slubi deje zatite u mestu
prebivalita roditelja.
Pravo na jednokratnu pomo imaju lica koja se iznenada nau u stanju socijalne potrebe, a uslove i
visinu naknade odreuju lokalni organi vlasti.
Zakonski okvir predstavlja normativni okvir unutar koga se definiu prava, obaveze i naini
njihovog ostvarivanja. Institucije predstavljaju mehanizme preko kojih se ova prava i obaveze
ostvaruju, a pitanje je na koji nain se, pod uticajem brojnih faktora, ova prava i obaveze reguliu u
27

praksi. Jedan od osnovnih ciljeva istraivanja o poloaju ena u statusu pomauih lanova
domainstva upravo jeste utvrivanje realnog stanja u pogledu ekonomskog poloaja, socijalnih
prava ali i odnosa u sferi privatnosti koji karakteriu ovu drutvenu grupu.

28

3. Socio-ekonomski poloaj ena u statusu pomauih lanova domainstva u

ruralnim sredinama
U cilju utvrivanja najvanijih karakteristika socio-ekonomskog poloaja ena u statusu pomauih
lanova domainstva i njihovih socijalnih prava, tokom aprila i maja 2008. godine sprovedeno je
anketno istraivanje. Istraivanjem je obuhvaeno 500 ena radnog uzrasta iskljuivo angaovanih
u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru svog domainstva, iz 51 sela iz 49 optina irom Srbije.
Socio-ekonomski poloaj ena analiziran je preko sledeih kljunih dimenzija:
o posedovanja imovine i sredstava za proizvodnju;
o karakteristika sadanjih radnih aktivnosti, ali i prethodnih radnih iskustava
o stanja u pogledu ostvarivanja kljunih socijalnih prava, pre svega na penzijsko-invalidsko i
zdravstveno osiguranje
o podele rada i odnosa moi unutar porodine organizacije domainstva, odnosno u sferi privatnih
odnosa i ne-trinog rada usmerenog na brigu o domainstvu i porodici.
Pored anketnog istraivanja, u okviru projekta sprovedeno je i 6 fokus grupnih diskusija. Ciljevi
fokus grupnih diskusija bili su da se prikupe neki dodatni, kvalitativni podaci, da se uje iva re
ena i njihovo vienje sopstvenog poloaja i u realnom kontekstu razrade najvanije dimenzije
problema, Osim toga, na ovaj nain su sa samom ciljnom grupom proverene poetne preporuke, a
ove ene su direktno informisane o osnovnim mogunostima unapreenja svog rada i ostvarivanja
socijalnih prava. Nalazi sa fokus grupnih diskusija su kvalitativni, ne mogu se generalizovati i
prikazani su izdvojeno, u posebnim okvirima.

3.1. Socio-demografske karakteristike uzorka

ene iz uzorka ive i rade u domainstvima ija je prosena veliina znatno vea u odnosu na
prosenu veliinu domainstva u Srbiji. Dok je prosena veliina domainstava u kojima ive ene
iz uzorka 4.5 lanova po domainstvu, u Srbiji je prosena veliina domainstva neto preko 3 lana
po domainstvu26 (RZS, AS 2008). Takoe, znaajne razlike se javljaju u pogledu srodnike
strukture domainstva u kojima ene iz uzorka ive. Uoava se da u gotovo 60% sluajeva one ive
u proirenim domainstvima, odnosno vieporodinim domainstvima, to je znaajno vie u
poreenju sa optom populacijom u Srbiji. O socio-demografskim karakteristikama domainstava
bie neto vie rei kasnije. Ovde je vano napomenuti da se njihov poloaj profilie u kontekstu
proirene porodine organizacije koja podrazumeva i sloene uloge i odnose. Obrasci odnosa iz ove
porodine organizacije, odnosno iz sfere privatnosti, prenose se na organizaciju rada na gazdinstvu
definiui radni okvir ena u statusu pomauih lanova domainstva.
Vano je uoiti da 45.4% ispitanica ivi u isto poljoprivrednim domainstvima, dok ostale ive u
meovitim domainstvima.
U Beogradu i Vojvodini prosena veliina domainstva je 3 lana, u Zapadnoj Srbiji i umadiji 3.2lana, u Istonoj
Srbiji 3.1, a Jugoistonoj Srbiji 3.4 lana.

26

29

Grafikon 1: Domainstva prema ekonomskom tipu

meovita domainstva
46,4
54,6

poljoprivredna
domainstva

U velikom broju sluajeva (36.6%) u domainstvu ispitanice bar jedna osoba je zaposlena kao
radnik, u 9% sluajeva neko iz domainstva je zaposlen kao slubenik ili tehniar, u 4.6% sluajeva
u domainstvu ivi bar jedan zaposleni strunjak, po 2% domainstava ima bar jednog preduzetnika
ili samozaposlenog sa registrovanom radnjom/kancelarijom.
ene razliitih starosnih kategorija su relativno ujednaeno zastupljene u ispitivanoj kategoriji: 6%
je starosti izmeu 15 i 25 godina, 18% izmeu 26 i 35 godina, 22% izmeu 36 i 45 godina, 30%
izmeu 46 i 55 godina i 23% izmeu 56 i 65 godina starosti.
Obrazovni profil ena iz uzorka je nepovoljan gotovo 60% nema obrazovanje iznad osnovne
kole. U poreenju sa enama iz opte populacije, meu ovima je znaajno manje onih sa srednjim,
viim i visokim obrazovanjem. Zbog metodolokih razloga poreenje sa podacima za optu
populaciju treba uzeti sa izvesnim oprezom.
Tabela 5: Obrazovna struktura ene iz uzorka i ene iz opte populacije, uporedni podaci, u %
Najvia zavrena kola
Bez osnovne kole, nezavrena
osnovna kola
Zavrena osnovna kola
Srednja kola
Vie kole i fakulteti
Ukupno

ene iz uzorka
14.8

ene iz opte populacije

20.6

44.5
37.7
3.0
100

24.2
43.0
12.2
100

Izvor za ene iz opte populacije: RZS, ARS, 2008

Znaajne razlike meu enama u obrazovanju javljaju se u zavisnosti od starosti, pri emu se
uoava tendencija da su mlae ene, u dobi do 35 godine, generalno bolje obrazovane, odnosno
meu njima su vie zastupljene ene srednjeg obrazovanja, a manje ene samo sa zavrenom
osnovnom kolom. ene bez kole se javljaju samo u dve najstarije starosne grupe.

30

3.2. Imovina i nasleivanje

Vlasnitvo nad pokretnom i nepokretnom imovinom, posedovanje sredstava za poljoprivrednu
proizvodnju, i obrasci nasleivanja imovine predstavljaju osnovne temelje ukupnog socioekonomskog poloaja domainstava na selu, pa i ena u statusu pomauih lanova domainstva.
Rezultati istraivanja snano potvruju ovu pretpostavku. Uzorkom su obuhvaene aktivne ene
radnog uzrasta, radno angaovane iskljuivo u poljoprivrednom radu u okviru domainstva.
Osnovni nalazi pokazuju da se 92% ena nalazi u statusu pomauih lanova domainstva.
Preostalih 8% predstavljaju sutinske nosioce poljoprivrednog gazdinstva na osnovu nekoliko
kriterijuma: 3% ena su istovremeno vlasnice kue i zemlje domainstva kao i nosioci
registrovanog gazdinstva, 2% ena je prelo iz statusa pomaueg lana u nosioca domainstva
zbog gubitka mua i/ili odlaska drugih lanova domainstva, usled ega su ostale da ive u
samakom domainstvu i preostalih 3% ena su registrovani nosioci gazdinstva i sutinski
upravljaju poljoprivrednom proizvodnjom na svom gazdinstvu iako nisu vlasnice znaajnije
povrine zemlje u domainstvu. Zbog veliine ove grupe ena koje su nosioci poljooprivredne
proizvodnje, sistematsko poreenje sa enama u statusu pomauih lanova domainstva nee biti
mogue.
Vlasnitvo nad nekretninama i automobilima
Izrazita veina domainstava iz uzorka ivi u vlastitoj kui. Samo 6.4% domainstava ivi u kui
koja nije u vlasnitvu nijednog lana domainstva. Meutim, tek u 6.4% sluajeva ispitanice su
samostalne vlasnice kue u kojoj ive (gotovo 3/4 ovih ena su nasledile kuu od preminulog
mua), u 2% sluajeva one su vlasnice kue zajedno sa svojim muevima. U najveem broju
sluajeva ispitanice ive u kuama koje su u vlasnitvu njihovih supruga ili drugih mukih lanova
domainstva.
Tabela 6: Vlasnitvo nad kuom u kojoj ivi domainstvo ispitanice
Vlasnik/ci kue
Kua nije u vlasnitvu domainstva
Ispitanica
Ispitanica i suprug
Ispitanica i drugi lan domainstva
Suprug
Drugi enski lanovi domainstva
Drugi muki lanovi domainstva
Ostalo/nepoznato

%
6.4
6.4
2.0
0.4
47.5
5.2
25.4
6.7

Disproporcija u vlasnitvu nad osnovnom nepokretnou, tek je vrh ledenog brega koji predstavlja
izrazite rodne nejednakosti u posedovanju imovine u domainstvima u ruralnim sredinama. Oko 2%
ispitanica poseduje neki drugi stambeni prostor, ali se doselilo u kuu supruga. Pored toga, 4.4%
domainstava iz uzorka poseduju i poslovni prostor, ali je tek u 0.6% sluajeva taj poslovni prostor
u vlasnitvu ispitanice (u tri sluaja)., Putniki automobil poseduje 70% domainstava ali je meu
njima tek u 6.5% sluajeva vlasnik automobila ispitanica.
Distribucija vlasnitva nad kuom odraava klasine patrilinearne obrasce formiranja domainstva,
prema kojima se ene doseljavaju u kuu i domainstvo supruga.

31

Vlasnitvo nad zemljom

Zemlja je osnovni faktor proizvodnje za domainstva koja se bave poljoprivredom, posebno za ona
koja su u potpunosti oslonjena na poljoprivrednu proizvodnju u svojim ekonomskim aktivnostima.
Kao to je zakonom definisano, vlasnitvo nad zemljom je osnova na kojoj se formalizuje poloaj
poljoprivrednika i na osnovu koga se stiu prava i obaveze vezane za razliite oblike socijalnog
osiguranja. Zakon doputa i mogunost da se poloaj poljoprivrednika formalizuje na osnovu
uzimanja zemlje u zakup
Izrazita veina domainstava iz uzorka poseduje odreenu povrinu zemlje. Ipak, 10%
domainstava ne poseduje vlastitu zemlju, ve je uglavnom uzima u zakup ili dobija na korienje.
Meu domainstvima koja poseduju zemlju preovlauju sitan i srednje velik posed.
Tabela 7: Domainstva prema vlasnitvu nad zemljom
Veliina zemljinog poseda u ha
0
Do 0.5 ha
0.51-2 ha
2.1-5 ha
Preko 5 ha
Ukupno

% domainstava
10.1
8.9
23.1
31.2
26.7
100

ene iz uzorka u najveem broju sluajeva nisu uopte vlasnice zemlje koja se nalazi u posedu
domainstva u 84.3% sluajeva ispitanice nemaju nikakvo vlasnitvo nad zemljom. Meu onim
enama koje poseduju odreenu povrinu zemlje, preovlauje sitan posed.
Kada se posmatra grupa ena koja poseduje odreenu povrinu zemlje, uoava se da 40% ove
grupe poseduje zapravo celokupno zemljite domainstva, 12.6% poseduje polovinu zemlje
domainstva, 8.4% poseduje treinu zemlje, a ostale samo manje delove zemljinog poseda
domainstva.
Dominantni princip patrilokalnosti odnosno preseljenja ena u domainstvo mua, praen je
izraenim odsustvom vlasnitva nad zemljom kod ena iz posmatranog uzorka .

Vlasnitvo nad sredstvima za rad

Rodne nejednakosti u pogledu imovine u domainstvima ispitanica iz uzorka se konzistentno

uoavaju i u vlasnitvu nad sredstvima za rad i proizvodnju. Istraivanjem je ispitivano vlasnitvo
nad razliitim sredstvima kojima se domainstva angaovana u poljoprivrednoj proizvodnji koriste.
Uoava se da su proizvodna sredstva generalno oskudna u domainstvima iz uzorka. Pored toga,
sredstva za rad i objekti na poljoprivrednom gazdinstvu preteno su u vlasnitvu mukih lanova
domainstva.

32

Tabela 8: Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju

Sredstvo
za
rad/proizvodnju
Kombi
Kamion
Traktor
Motokultivator
Kombajn
Prikljune maine
Elektrini aparat za
muu
Moderna tala/svinjac
Silos
Mlin
Staklenik/plastenik
Farma ivine

% domainstava
koja poseduju
2.8
7.4
63.3
32.1
8.5
46.7
13.3

% Vlasnika
mukaraca
92.3
100
90.5
94.1
94.6
93.7
95.6

% Vlasnika ena27

59.6
2.8
7.2
10.0
3.0

84.1
100
100
93.2
100

11.0
0
0
6.6
0

7.7
0
5.4
3.6
5.4
4.1
4.2

ene u izrazito malom broju sluajeva poseduju sredstva za proizvodnju, to u velikoj meri
odraava odnose moi u ekonomskim trinim aktivnostima, ali stvara i nepovoljnu osnovu za
njihovo punopravno uee u odluivanju o poljoprivrednoj proizvodnji. Vano je napomenuti da
domainstva iji su nosioci ene uglavnom ne poseduju znaajnija sredstva za rad, a i ono malo to
poseduju (traktore, prikljune maine i motokultivatore), esto je u vlasnitvu mua, sina ili
preminule osobe.
Imovinska nejednakost jasno se uoava u aspektu vlasnitva nad sredstsvima za proizvodnju, a ona
predstavlja vanu osnovu na kojoj se uspostavlja organizacija poljoprivredne proizvodnje na
porodinom gazdinstvu.
Obrasci nasleivanja imovine
Poreklo uoenih imovinskih nejednakosti nije bilo mogue u potpunosti i detaljno ispitati. Vaan
proces preko koga se ove nejednakosti uspostavljaju je nasleivanje imovine. Malobrojna
istraivanja ukazala su na nepravine obrasce nasleivanja u ruralnim sredinama na osnovu kojih
ene bivaju liene imovine (Rajkovi, Ljubica, 2002).
Istraivanje je potvrdilo da su patrilinearni obrasci nasleivanja imovine, pre svega kue i zemlje,
jo uvek znaajno prisutni u ruralnim sredinama. Istraivanjem su ispitivani obrasci nasleivanja
imovine od roditelja, od mua u kategoriji udovica, ali su ene upitane i kako nameravaju da podele
imovinu svoje sadanje porodice, u nameri da se uoi u kojoj meri i same reprodukuju postojee
obrasce nasleivanja.
Vie od polovine ispitanica (55.5%) nije bilo ukljueno u procese ostavine i nasleivanja imovine
od roditelja, bilo zbog toga to su roditelji jo uvek ivi ili zbog toga to nije bilo imovine koja bi se
rasporeivala na naslednike. Jedna petina je nasledila zemlju i/ili kuu od roditelja, dok 23% nije
nasledilo nita iako je nasleivanja u porodici roenja bilo.
27

Zbir % vlasnika mukaraca i ena nije uvek jednak 100 zato to sluajevi u kojima postoji vie vlasnika, ili se
sredstvo vodi na preminulu osobu i sl. nisu prikazani.

33

Tabela 9: Nasledstvo od roditelja

Da li su i ta nasledile od roditelja?
Nije bilo nasleivanja, roditelji su jo uvek ivi
Nije bilo nasleivanja, jer nije bilo imovine
Nasledila je zemlju
Nasledila je kuu
Nasledila je i zemlju i kuu
Nije nita nasledila ve je nasledio neko drugi
Ostalo
Ukupno

%
48.5
7.0
9.4
3.8
6.8
23.0
1.4
100

Kada se posmatra samo grupa ena koja je bila ukljuena u proces nasleivanja imovine od
roditelja, uoava se da ak 52% ena iz te grupe nije nasledilo nita, jer je imovina otila drugim
naslednicima.
O obrascima nasleivanja, govori i nain podele imovine roditelja. Naredna tabela pokazuje
nejednakost i nepravinost u nasleivanju roditeljske imovine, jer kada postoje i muki i enski
naslednici, u izrazito velikom procentu sluajeva imovina u potpunosti ili preteno biva ostavljena
mukim nasledinicima.
Tabela 10: Nain podele nasledstva kod ena koje su bile u prilici nasleivanja imovine od roditelja
(44.5% uzorka)
Na koji nain je podeljena imovina roditelja?
Bila je jedino dete i sve je ostalo njoj
Imovina je ravnopravno podeljena na svu decu
Sve je ostavljeno mukim, a nita enskim naslednicima
Veina imovine je ostavljena mukim, a manji deo enskim
naslednicima
Sve je ostavljeno enskim a nita mukim naslednicima
Veina imovine je ostavljena enskim, a manji deo mukim
naslednicima
Sve je ostavljeno enskim naslednicama a nije ni bilo mukih
naslednika
Ostalo
Ukupno

%
8.5
11.7
43.2
14.6
0.5
0.9
14.6
6.1
100

Izuzetno je znaajan podatak da je imovina roditelja podeljena na ovaj nain u najveem broju
sluajeva dogovorom naslednika, a ne testamentom ili presudom suda. Samo u 19% sluajeva
roditelji su testamentom odredili naslednike, dok je u 68% sluajeva podela imovine ishod
dogovora naslednika, a u preostalim sluajevima ostavinska rasprava je jo u toku. Jo vie
zabrinjava injenica da su upravo u sluajevima u kojima je sve ili veina imovine ostala mukim, a
nita ili manji deo enskim naslednicama, u preko 3/4 sluajeva ovakva podela imovine ishod
dogovora, u kojima se ene odriu svoje imovine u korist brae i drugih mukih naslednika. Ovo
samoodricanje je duboko ukorenjeno u patrijarhalnim porodinim obrascima, koje oigledno i
same ene u velikoj meri reprodukuju.
Ishod nasleivanja je povoljniji po ene u sluaju podele imovine preminulog supruga. Meutim,
re je malom broju udovica u uzorku (32) zbog ega nije statistiki pouzdano zakljuivati o ovim
34

obrascima nasleivanja, pa i podatke treba uzeti sa oprezom. Samo u 6 sluajeva imovina je

nepravino ostavljena mukim naslednicima na tetu ispitanice i drugih enskih naslednica.
Kada je u pitanju podela imovine na decu ispitanica, u 23.4% sluajeva ispitanice su izjavile da e
svu imovinu ili veinu imovine ostaviti mukim naslednicima. Neto manji procenat (21%) je
ustvrdio da e imovinu podeliti na decu podjednako bez obzira na pol, 0.8% da e svu ili veinu
imovine ostaviti enskoj deci, 4.7% e ostaviti onome ko ostane na imanju, dok u ostalim
sluajevima nema dece, imovine za nasleivanje ili su deca istog pola. ini se da je, bar u
namerama ispitanica, patrijarhalni model nasleivanja neto blai nego to su njihova iskustva sa
nasleivanjem imovine roditelja. Ipak, re je samo o njihovim aktuelnim orijentacijama ije
ostvarenje zavisi i od volje supruga, drugih lanova porodice i domainstva, kao i neposrednih
okolnosti u kojima e se nasleivanje realizovati.
Dakle, patrilinearni model nasleivanja najizraeniji je u podeli imovine roditelja, slabije izraen u
nasleivanju imovine od mua, a gotovo 1/4 ispitanica repodukuje eksplicitno ovaj model u svojim
namerama da podeli imovinu na naslednike. U znaajnoj meri ene same reprodukuju ove modele
nasleivanja imovine, u skladu sa obiajnim pravom, odriui se svojih imovinskih prava, to ih uz
patrilokalni model formiranja domainstva stavlja u nepovoljan imovinski status.

3.3. Radni status i aktivnosti

Nepovoljno imovinsko stanje ena pomauih lanova domainstva, predstavlja i nepovoljnu
osnovu za ukljuivanje u organizaciju rada u poljoprivrednim aktivnostima domainstva.
Neposedovanje nepokretnosti i kljunih faktora proizvodnje, uz patrilokalni princip formiranja
domainstva, stavlja ih u podreenu ulogu u organizaciji rada na gazdinstvu. Ono to sutinski
razlikuje pomaue lanove domainstva od nosilaca poljoprivredne proizvodnje na porodinom
gazdinstvu nije samo neplaen rad, ve i druge znaajne komponente: mo odluivanja o
poljoprivrednoj proizvodnji (odreivanja vrste, koliine, tehnologije proizvodnje, podele rada,
rasporeda radnih aktivnosti), autonomija u obavljanju svojih radnih zadataka u datoj podeli rada,
kao i odluivanje o raspodeli prihoda steenih zajednikim radom. Zapravo, neplaen rad tek u
kontekstu odluivanja o proizvodnji i raspodeli prihoda ukazuje na meru eksploatacije pomauih
lanova domainstva.
Pored toga, vanu determinantu organizacije poljoprivrednog rada na gazdinstvima predstavlja
sistem odnosa unutar domainstva. Obzirom da su proizvodni rad u domainstvu i intimni,
porodini odnosi kao i uloge vezane za brigu o domainstvu vrsto isprepletani, to je u znaajnoj
meri ekonomska organizacija poljoprivredne proizvodnje obeleena i odreena odnosima u sferi
porodine organizacije.
Poto je u sluaju ena pomauih lanova domainstva i trino orijentisan rad neplaen, kao i
kuni rad usmeren na odravanje porodice i domainstva, vano je napomenuti da e u ovom
poglavlju biti analiziran samo proizvodni poljoprivredni, prihodovno orijentisan rad.
Registracija poljoprivrednog gazdinstva i odluivanje o poljoprivrednoj proizvodnji
Znaajan nalaz istraivanja je podatak da je veina domainstava iz uzorka pozitivno odgovorila na
mere Vlade usmerene na formalizaciju poljoprivredne proizvodnje preko registracije
35

poljoprivrednih gazdinstava. Gotovo 2/3 domainstava iz uzorka je registrovalo svoje

poljoprivredno gazdinstvo.
Tabela 11: Registracija poljoprivrednih gazdinstava
Da li je domainstvo registrovalo poljoprivredno gazdinstvo?
Da, registrovano je
Ne, zbog male povrine zemlje
Ne, jer nije zavren imovinski spor
Ne, jer nisu zainteresovani, informisani
Ostalo
Ukupno

%
65.7
15.4
4.6
8.8
5.5
100

S obzirom da Uredba Vlade predvia prvenstveno da se kao nosilac gazdinstva registruje osoba
koja je vlasnik zemlje, a da su podaci o imovinskom statusu pokazali znaajnu iskljuenost ena iz
ovog vlasnitva, ne udi da su gazdinstva preteno registrovana na muke lanove gazdinstva. Kada
se posmatra kategorija domainstava koja su registrovala poljoprivredno gazdinstvo, u 75%
sluajeva gazdinstvo je registrovano na muke lanove, u 19% sluajeva na enske.
Tabela 12: Poljoprivredna gazdinstva prema nosiocu
Nosilac poljoprivrednog gazdinstva
Ispitanica
Suprug ispitanice
Drugi muki lan gazdinstva
Druga enska lanica domainstva
Ostalo
Ukupno

% registrovanih gazdinstava
14.3
50.8
25.2
5.1
4.6
100

Ukupno 45 ena su registrovani nosioci gazidnstva, pa se detaljnija statistika analiza na ovoj maloj
grupi ne moe sprovesti. Grubi uvid u karakteristike grupe ena na koje je gazdinstvo registrovano
pokazuje sledee:
o meu njima se nalaze ene koje su ve uoene kao sutinski nosioci gazdinstva, jer poseduju
kuu i zemlju. Ipak, potrebno je napomenuti da u grupi ena koje su vlasnice kue i zemlje nisu
sve registrovale poljoprivredno gazdinstvo.
o ene koje ive u meovitim domainstvima, odnosno drugi lanovi su preduzetnici ili zaposleni
izvan gazdinstva;
o ene koje ive u isto poljoprivrednim domainstvima, a u veini sluajeva su udovice,
razvedene i neudate.
Meu domainstvima iz uzorka preovlauje raznovrsna poljoprivredna proizvodnja. Samo 19%
domainstava je specijalizovano za odreenu vrstu poljoprivredne proizvodnje, 38% e zadrati
raznovrsnu proizvodnju jer im to odgovara, 33% e zadrati raznovrsnu proizvodnju jer smatra da
nema uslova za specijalizovanu, dok 10.5% domainstava planira da se u narednom periodu
specijalizuje. Specijalizovana proizvodnja ukazuje na snaniju trinu orijentaciju, te velika
zastupljenost domainstava sa raznovrsnom proizvodnjom i slabo izraene namere za buduu
specijalizaciju ukazuju na slabu trinu orijentaciju, bilo zbog slabijih preduzetnikih sklonosti
poljoprivrednika ili zbog nepovoljnih uslova.

36

Okvir 1: Problemi u organizovanju poljoprivredne proizvodnje (nalazi sa fokus grupnih

diskusija)
Glavni problemi u organizaciji poljoprivredne proizvodnje na koje su uesnice fokus grupnih
diskusija ukazale su:
o Nedostupnost i nepouzdanost informacija ta treba proizvoditi, odnosno nepoznavanje trita.
Definisanje ta e se proizvoditi najee se oslanja na inerciju proizvodi se ono to se
tradicionalno proizvodilo u datom domainstvu ili datom kraju. Ili se pak, u odlukama oslanjaju
na neformalne mree informisanja i kopiranje drugih u selu28. Nedostaju znanja o standardima,
modernoj proizvodnji, kvalitetu proizvoda i sl.
o Udaljenost trita, predstavlja veliki problem, posebno u selima koja su udaljena od grada. U
takvim uslovima otkupljivai lako uspostavljaju monopolski poloaj, diktiraju uslove o kojima
lokalni proizvoai, posebno zbog odsustva znanja i udruivanja, ne mogu da pregovaraju u
svoju korist.
o Mehanizacija je dotrajala, a uslovi za njeno obnavljanje nepovoljni. Ocenjeno je da plaanje
PDV na osnovna sredstva za rad (traktore i drugu opremu) predstavlja znaajnu prepreku u
obnavljanju mehanizacije.
o U manjem broju sluajeva uesnice su se alile da njihova gazdinstva nisu dobila naknadu po
hektaru zemlje, dok su druga gazdinstva u istom selu dobila. Ocenile su da je ovakva
nedoslednost nepravina.
Muki lanovi domainstva imaju u najveem broju gazdinstava odluujuu ulogu u planiranju
poljoprivredne proizvodnje. U 68% sluajeva o poljoprivrednoj proizvodnji odluuje samostalno
suprug ispitanice ili neki drugi muki lan domainstva. Zajedniko odluivanje ispitanice i supruga
zastupljeno je u vrlo malom broju sluajeva.
Tabela 13: Odluivanje o poljoprivrednoj proizvodnji
Osoba koja donosi kljune odluke o poljoprivrednoj proizvodnji na
gazdinstvu (ta i koliko e se proizvoditi)
Ispitanica
Suprug ispitanice
Ispitanica i suprug zajedno
Drugi muki lan gazdinstva
Druga enska lanica domainstva
Vie lanova zajedno
Ukupno

%
16.8
50.8
3.5
17.2
2.3
9.4
100

Meu ispitanicama koje su navele da upravo one imaju odluujuu re kad je u pitanju planiranje
poljoprivredne proizvodnje, 60% su istovremeno i nosioci gazdinstva, pa je vrlo verovatno da je
njima u znaajnoj meri preputena briga o poljoprivredi na gazdinstvu, pogotovo kad su muki
lanovi zaposleni izvan poljoprivrede. Ipak, za preostali deo ispitanica iz ove grupe teko je utvrditi
zbog ega imaju odluujuu ulogu u planiranju poljoprivredne proizvodnje, posebno kada veina
njih ne poseduje lino zemlju. Poto je u veini ovih sluajeva re o malim gazdinstvima koja nisu
28

Tako je, na primer, lananom reakcijom gotovo celo selo upanjevac prelo sa proizvodnje malina na proizvodnju
kupina, da bi se ispostavilo da je odluka bila loa, jer je otkupna cena malina bila znatno bolja.

37

registrovana, moe se pretpostaviti i da je obim poljoprivredne proizvodnje mali, te da ona

predstavlja dopunsku delatnost uz redovno zaposlenje pojedinih lanova domainstva, odnosno da
se poljoprivredna proizvodnja u ovim meovitim domainstvima ne tretira kao glavna ekonomska
aktivnost.
Radna iskustva i radni angaman ena pomauih lanova domainstva
Vano pitanje na koje je istraivanje trebalo da odgovori kada je u pitanju socio-ekonomski status
ena pomauih lanova jeste njihovo socijalno poreklo, kao i njihov raniji socio-ekonomski
poloaj. Odnosno, potrebno je uoiti da li one svojim sadanjim statusom reprodukuju poloaj
svojih roditelja, ili su iz njega iskoraile. Veliki broj ispitanica potie iz poljoprivrednih
domainstava. U vreme kada su ulazile u kontigent stanovnitva radnog uzrasta (15 godina starosti)
u 43% sluajeva oevi ispitanica bili su poljoprivrednici. U 44% sluajeva oevi ispitanica u tom
uzrastu bili su zaposleni manuelni radnici razliitih kvalifikacija.
Vie od polovine ispitanica (56%) nije nikada bilo zaposleno, ve je svoje radne aktivnosti
obavljalo iskljuivo u poljoprivredi. Meutim, ak 44% ispitanica je u nekom trenutku svog radnog
ivota bilo zaposleno izvan svog poljoprivrednog gazdinstva. Veina ovih ena ostvarilo je
znaajan broj godina radnog staa tokom ove zaposlenosti.
Tabela 14: Duina radnog staa izvan poljoprivrednog gazdinstva
Broj godina staa iz zaposlenosti van gazdinstva
Do 2 godine staa
Od 2 do 10 godina staa
Od 10 do 20 godina staa
Preko 20 godina radnog staa

%
23.5
31.3
23.5
21.7

Ove ene su uglavnom bile zaposlene kao manuelne radnice razliitih kvalifikacija.
Tabela 15: Zanimanje na poslednjem radnom mestu pre prelaska u poljoprivredu
Radno mesto
Slubenice/tehniarke
VKV i KV radnice
PKV i NKV radnice
Ostalo
Ukupno

%
19.3
28.9
45.0
6.8
100

Uglavnom su bile zaposlene u industriji (35%), trgovini i ugostiteljstvu (29%), privrednim

sektorima koji su snano istisnuli (posebno ensku) radnu snagu tokom privatizacije i ekonomskog
restrukturiranja. Prema podacima prikazanim u studiji o poloaju ena na tritu rada u Srbiji,
upravo su ovi privredni sektori istisnuli iz statusa zaposlenosti najvei broj ena. Kod nezaposlenih
ena sa prethodnim radnim iskustvom, u 2004. godini, 32.6% radilo je u preraivakoj industriji,
30.5% u trgovini, a gotovo 10% u ugostiteljstvu (Babovi, 2007).
Izloeni podaci ukazuju na dva znaajna aspekta socio-ekonomskog poloaja ena iz uzorka:
o sa stanovita meugeneracijske pokretljivosti, njihov poloaj pokazuje da u velikom broju
sluajeva one ostaju na istom poloaju kao i roditelji

38

o sa stanovita unutargeneracijske pokretljivosti uoava se da je znaajan broj ena, iskusio

silaznu drutvenu pokretljivost, odnosno da je zbog gubitka posla bio prinuen na status
pomaueg lana domainstva.
Gubitak posla i ograniavanje radne aktivnosti na poljoprivredu unutar gazdinstva brojne ene na
fokus grupamnim diskusijama su doivele kao znaajno pogoranje socijalnog statusa. Kako e
neto kasnije biti ilustrovano i podacima istraivanja, njihovo ponovno zapoljavanje u uslovima
nepovoljnog trita rada je gotovo nemogue, a zatvaranje u okvire gazdinstva dovodi do gubitka
vetina, socijalnih kontakata i nezavisnih izvora prihoda.

Okvir 2: ene imaju re gubitak zaposlenja (nalazi sa fokus grupnih diskusija)

Nae ene su se puno zatvorile u kue. Ostale su bez posla kao i ja. Svaka ima malu baticu oko
kue. Tu se proizvodi ono malo da se ima u kui...Smeta mi kad bih bila samo pralja, kuvarica,
najderka. Volim ja i da skuvam i da napravim deci neki kola, ali volim i da dva sata dnevno budu
moja. ene ceo dan provedu u kui, medju stokom, u bati, decu alju u prodavnicu. One su
nazadovale strano. Ne mogu ni da razgovaraju. (Lovenac)
Mnogo mi nedostaje angaman, povezivanje sa ljudima (otkad je ostala bez posla). Sada sam
pomaga u kui. Svi su ukuani zaposleni. Nedostaje mi kontakt sa ljudima. Nekako sam se
iskljuila. Smeta mi. (Baka Topola)
Kad sam bila zaposlena, puno sam radila, imala i malu decu i radila sve u kui i na zemlji. Sve sam
stizala i imala sam para. (Donje Crniljevo)
ene e ovde pre otii na farmu pilia da rade za 10.000 nego da ostanu u kui. To je bolje, imaju
svoj novac i onda ih i mu drugaije gleda. (Novo Grahovo)

Radne aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu

ene iz uzorka su u veini sluajeva vrlo intenzivno ukljuene u poljoprivrednu proizvodnju na
gazdinstvu. Zakon o radu predvia da radna nedelja traje 5 radnih dana, a da radni dan, po pravilu
traje 8 sati (Zakon o radu, lan 55). Ovaj zakon se ne primenjuje na ene pomaue lanove
domainstva, ali ukazuje na standarde u pogledu radnog vremena sa kojima je potrebno uporediti
ovu grupu. Tek 18% ena manje od 5 dana u nedelji obavlja poljoprivredne poslove, dok ak 65%
to ini svih 7 dana u nedelji.
Tabela 16: Prosean broj dana rada nedeljno u poljoprivredi u sezoni poljoprivrednih radova
Broj radnih dana u nedelji
Manje od 5
5 radnih dana
6 radnih dana
7 radnih dana
Ukupno

%
18.2
6.7
9.8
65.3
100

39

Dakle, 75% ena iz uzorka radi vie od zakonom propisanih 5 radnih dana u nedelji. Prema zakonu
o radu, punim radnim vremenom smatra se 40 radnih sati u toku nedelje (Zakon o radu, lan 50).
Istraivanje je pokazalo da vie od polovine ena iz uzorka radi due od punog radnog vremena.
Tabela 17: Duina radnog vremena u toku nedelje u sezoni poljoprivrednih radova
Radno vreme
Manje od punog radnog vremena
Puno radno vreme (40 sati nedeljno)
Due od punog radnog vremena
Ukupno

%
44.8
2.3
52.9
100

Ipak, samo 43% ena ocenjuje da je mnogo optereena poljoprivrednim poslovima, 41% ocenjuje
da je osrednje, a 16% da je malo optereena radom u poljoprivredi. ak 30% ena koje rade due
od punog radnog vremena ocenjuje da je osrednje optereeno, a 3.5% da je malo optereeno radom
u poljoprivredi. Njihova naviknutost da rade dugo i naporno, oigledno je pomerila subjektivne
percepcije iznad zakonom propisanih standarda.
Istraivanjem je ispitivana i vrsta poslova koje ene obavljaju u poljoprivredi. Upitane su da navedu
do 5 poslova koje najee obavljaju i da navedu sa kim najee te poslove obavljaju. Tek 9.4%
ena je navelo manje od 3 vrste poljoprivrednog rada, dok je 55% ena navelo svih 5 poslova. ene
najee obavljaju poslove u bati i vonjaku (43% od svih odgovora), potom poslove oko ivine i
stoke (32% svih odgovora), a najmanje poslove u njivi (25% svih odgovora). U najveem broju
sluajeva ove poslove ene obavljaju same, a potom sa suprugom, pri emu se razlike javljaju u
zavisnosti od vrste posla. ene najee obavljaju same poslove oko ivine i stoke (41% od svih
odgovora), potom poslove u bati i/ili vonjaku (39% svih odgovora), a na kraju poslove na njivi
(35% svih odgovora). Sa muem najee obavljaju poslove na njivi (30%), potom u bati i/ili
vonjaku (29%) i na kraju poslove oko ivine/stoke (27%). Znaajnije razlike ne postoje u
obavljanju ovih poslova sa drugim lanovima domainstva, bilo da je re o mukim ili enskim
lanovima (svi se kreu oko 10%).
U nesrazmeri je sa ovakvim oblicima obavljanja poljoprivrednih radova odluivanje o rasporedu
obavljanja tih istih radova. Samo u 19% sluajeva ispitanice su tvrdile da same odreuju kada e ta
od poljoprivrednih poslova obavljati, dok su ostale istakle da odluke o tome najee donose
muevi.
Tabela 18: Odluivanje o rasporedu poljoprivrednih radova
Osoba koja donosi kljune odluke o rasporedu poljoprivrednih
radova na gazdinstvu (ta e se kada raditi)
Ispitanica
Suprug ispitanice
Ispitanica i suprug zajedno
Drugi muki lan gazdinstva
Druga enska lanica domainstva
Vie lanova zajedno
Ukupno

%
19.0
48.7
3.5
16.7
2.4
9.4
100

Razlika u odnosu na odluivanje o tome ta e se proizvoditi je vrlo mala. I u odreivanju rasporeda

rada muki lanovi gazdinstva imaju glavnu re oni odreuju rasporede rada u 65.4% sluajeva.
Egalitarni model odluivanja izmeu suprunika javlja se i ovog puta samo u 3.5% sluajeva.
40

Uesnice na fokus grupnim diskusijama su u najveem broju sluajeva izrazile nezadovoljstvo

svojim radnim uslovima. Odsustvo radnog vremena, prava na odmor, bolovanje, odsustvo linih
prihoda i teina posla, kljuni su problemi na koje su ukazale.

Okvir 3: ene imaju re uslovi rada (uesnice fokus grupa)

Kako da se oseamo zadovoljno? to se tie dece u redu, a to se tie rada to ne do bog! to god
radi nita ti nije plaeno. Da bude zadovoljan samo ko je lud. Samo goli ivot. Radno vreme nam
se ne zna. Ne moemo ni u banju da idemo. Nema ni ime da ode, a nema ni vremena. Nema
nikakvih primanja. (Donje Crniljevo)
Mlae ene vie rade u kui, a starije na njivi i oko stoke. Njima je dosadno napolju to rade od
sunca, od znoja, umore se... Nama je dosadno u kui, vie ne zna ni ta da kuva, ni ta da sprema,
ni kad da pere sudove...Nema tu neke velike razlike, sada da je nekom tee a nekom lake, svima
se smrkne ono to radi. (Sirogojno)
Mnogo smo zauzete. Mnogo posla. Odrie se svega i eto ivi. Kaem ivi, a ne uiva. (Donje
Crniljevo)

Podaci ukazuju na iznenaujue malu autonomiju u radu ena u statusu pomauih lanova
domainstva. Ne samo da kljune odluke o vrsti, obimu poljoprivredne proizvodnje donose
mukarci, ve oni donose odluke i o rasporedu aktivnosti unutar uspostavljene podele rada.
3.4. Potencijal i spremnosti za radni angaman van porodinog gazdinstva
Veina ena iz uzorka ne trai aktivno zaposlenje izvan poljoprivrednog gazdinstva. U ukupnom
uzorku 74% ena je izjavilo da ne trai posao, a najei razlozi za to su: briga o domainstvu,
porodici i poljoprivredi (u 25% sluajeva), nezainteresovanost za zaposlenje (13%), subjektivna
procena da nemaju odgovarajue kvalifikacije, zdravstveno stanje ili godine (13%), sumnja da
mogu pronai posao preko NSZ (10%), eksplicitno ili implicitno neslaganje mua da se zaposli
(5.7%), dok ostale ene nisu sigurne ili pak navode neke druge razloge.
Iako prema podacima 25% ena aktivno trai posao, broj onih koje su prijavljene na evidenciju
Nacionalne slube za zapoljavanje je vei - 37%. To znai da etvrtina ena koje su prijavljene na
evidenciju NSZ zapravo i ne pokuava da se zaposli. ene, koje aktivno trae zaposlenje to najee
ine preko Nacionalne slube za zapoljavanje, a potom preko svojih socijalnih mrea.
Izrazita veina ena (82.6%) nije informisana o programima aktivnog zapoljavanja Nacionalne
slube za zapoljavanje, to ukazuje i na injenicu da ove informacije nema 39% ena koje aktivno
trae zaposlenje. Zamoljene da navedu programe aktivnog zapoljavanja o kojima su obavetene,
ene su najee navele programe prekvalifikacije (za njih je ula treina ena iz uzorka), programe
samozapoljavanja i preduzetnitva i kurseve raunara (njih je navelo po 31.4% ena), programe
kreditiranja poljoprivrednika navelo je 29% ena, a programe podizanja sposobnosti traenja posla
navelo je 16% ena.
41

Veina ena (57%) koje su obavetene o nekom od programa aktivnog zapoljavanja tu informaciju
dobila je od Nacionalne slube za zapoljavanje, 24% je za programe saznalo preko medija, 18%
saznalo je od ukuana, suseda, prijatelja, a preostale (1%) od neke druge organizacije. Svega 6.5%
ena je uestvovalo u nekom od programa aktivnog zapoljavanja koje uglavnom organizovala
Nacionalna sluba zapoljavanja.
Spremnost na preduzetnitvo i samozapoljavanje
Istraivanjem su se nastojale ispitati i preduzetnike inklinacije ena pomauih lanova
domainstva, odnosno spremnosti da zaponu neki samostalan posao. Samo je 21% ena izjavilo da
razmilja o nekom samostalnom poslu. Interesantno je da su najvaniji motivi za pokretanje
sopstvenog posla vezani za potrebu da se obezbedi sopstvena zarada ili sigurniji opstanak, bolji
ekonomski poloaj. Nije zanemarljiv ni broj onih ena koje bi pokrenule sopstveni posao zbog vee
autonomije u radu.
Tabela 19: Razlozi zbog kojih ene razmiljaju da zaponu samostalan posao
Razlog za pokretanje sopstvenog posla
Da bi radila ono to eli
Zbog boljeg opstanka, preivljavanja
Zbog zarade
Da bi bolje iskoristila svoje vetine i znanja
Da bi mogla samostalno da odluuje ta e da radi
Ostalo
Ukupno

% ena koje razmiljaju

9.5
34.7
40.0
6.3
5.3
4.2
100

Kada se motivi boljeg opstanka, preivljavanja i ostvarivanja zarade sagledaju zajedno, kao motiv
ekonomske sigurnosti ili samostalnosti, onda se uoava izrazita veinska zastupljenost ekonomskog
motiva (gotovo 3/4 ena koje razmiljaju o samostalnom poslu). Snaga ekonomskog motiva postaje
jasnija, kada se ima na umu ogranien pristup finansijskim resursima domainstva o kome e neto
kasnije biti vie rei.
Meu enama koje su iskazale nespremnost da se upuste u sopstveni posao, samo 15% tvrdi da im
zapravo odgovara sadanji radni angaman, preostale ispitanice uglavnom navode druge prepreke
za odluku o otpoinjanju samostalnog posla. Najee se navodi nedostatak finansijskog kapitala
(36%), potom nedostatak ideja, znanja i vetina (15%),nepovoljne drutvene uslove (11%), starost i
nepovoljno zdravstveno stanje (10%), dok nespremnost na rizik i brigu o porodici kao prepreke
navodi po 3.3% ena koje ne razmiljaju o zapoinjanju samostalnog posla.
Kada se spremnost ena iz uzorka na zapoinjanje samostalnog posla uporedi sa nalazima radnih
spremnosti opte populacije iz drugih istraivanja, uoava se da je ona znaajno nia. Istraivanje
Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazalo je da je u uzorku
opte populacije 45% ljudi spremno na samozaposlenost, a 35% na preduzetnitvo (Boli, Silvano,
2004: 129). ene su generalno manje spremne na ove oblike samostalnog posla nego mukarci. Dok
je 38% ena iskazalo spremnost za samozaposlenost, istu spremnost iskazalo je 53% mukaraca.
Istovremeno, 44% mukaraca je iskazalo spremnost na preduzetnitvo, dok je to uinilo 30% ena
na uzorku populacije Srbije (Babovi, 2007: 84).
Znaajno nie spremnosti na samostalan posao ena pomauih lanova u poljoprivredi ne
iznenauju, s obzirom da su razliita istraivanja pokazala da su ove spremnosti nie kod ranjivih
42

grupa kojima nedostaju znanja, ekonomski i socijalni kapital. Upravo su ove vrste spremnosti
najizraenije kod osoba koje su ve zaposlene i koje se iz ve solidnog poloaja na tritu rada lake
uputaju u samostalan posao, investirajui svoj socijalni kapital i znanje o datom tritu, pored
ekonomskog kapitala. Ve pomenuto istraivanje ISIFF pokazalo je da ak 58% zaposlenih u Srbiji
je spremno na samozaposlenost, a polovina na preduzetnitvo (Boi, 2004: 129).
Rezultati istraivanja o poloaju ena pomauih lanova na poljoprivrednim gazdinstvima,
ukazuju meutim, da je spremnost ovih ena daleko vea za ukljuivanje u razliite oblike
zadrugarstva.

Spremnost na zadrugarstvo
S obzirom da razvoj modernog zadrugarstva predstavlja znaajan faktor razvoja ruralnih sredina
obeleenih sitnim poljoprivrednim posedom, oskudnim finansijskim resursima domainstava za
krupnija tehnoloka ulaganja, smanjenim mogunostima zapoljavanja izvan poljoprivrede na
aktuelnom tritu rada, istraivanjem su ispitivane i sklonosti ena da se ukljue u zadrune oblike
organizacije rada. Izrazita veina ena iz uzorka nije bila ukljuena u zadruge (94%), dok je 4.8%
bilo ukljueno u poljoprivredne zadruge a 1.2% u ne-poljoprivredne zadruge. Samo 14% ena tvrdi
da je informisano o mogunostima osnivanja zadruga, a te informacije su u najveem broju
sluajeva dobile iz svojih socijalnih mrea: od komija, prijatelja (44%), ukuana (17%), dok je
manji broj ispitanica ove informacije saznao preko medija (16%), od NSZ i neke druge organizacije
(po 7.1%).
ene iz uzorka pokazuju znatno veu spremnost da se ukljue u zadruge nego da se upuste u
samostalno preduzetnitvo: 33% bi elelo da se ukljui u poljoprivrednu zadrugu, dok bi 45% elelo
da osnuje zadrugu sa drugim enama iz sela. Veina ispitanica ima ve i ideju ime bi takva
zadruga trebalo da se bavi: u 37% sluajeva to bi trebalo da budu zadruge tradicionalnih zanata i
umea (runi rad, domaa radinost), u 26% sluajeva ispitanice bi elele da to bude poljoprivredna
zadruga, 10% bi elelo da zadruga bude specijalizovana za cvearstvo, a 5% za kulinarstvo.
Preostale ispitanice ili nisu sigurne ime bi zadruga trebalo da se bavi, ili navode druge delatnosti.
Interesantno je da socijalne usluge nisu prepoznate kao mogua delatnost enskih zadruga, iako bi
potreba za razliitim socijalnim uslugama (oblici podrke starima, briga o deci i sl.) u ruralnim
sredinama sa slabim servisima socijalnih usluga trebalo da predstavljaju dobro trite za enske
zadruge.
Ipak vie od polovine ena iz uzorka nije spremno da se ukljui u ensku zadrugu, a razlozi koje
navode kao prepreke su raznovrsni. Upravo je vano uoiti ove prepreke, kako bi mere i programi
promocije enskog zadrugarstva mogli da se adekvatno profiliu i usmere na otklanjanje nekih od
navedenih prepreka.
Tabela 20: Razlozi nespremnosti da se osnuje zadruga zajedno sa drugim enama iz sela
Razlog
Nema ideje, znanja i/ili vetina
Drutveni uslovi nisu povoljni
Zbog starosti, loeg zdravlja
Nema informacije ta je potrebno za osnivanje
Nema sredstava

% ena koje nisu spremne

18.2
14.4
11.1
6.3
5.2

43

Nespremnost na rizik
Ne zna, nije zainteresovana
Zbog loih odnosa sa drugim enama
Odgovara im sadanji posao
Ostalo
Ukupno

2.2
17.4
4.1
10.0
11.1
100

Navedeni podaci jasno ukazuju da veliki broj ena koje nisu spremne da se ukljue u neki od oblika
zadrugarstva navodi razloge koji proistiu iz neinformisanosti ili subjektivne procene da ne
poseduju odgovarajue vetine i ideje. Informisanje o zadrugarstvu, obuka za odgovarajue poslove
u oblasti poljoprivredne proizvodnje (npr. cvearstvo, ekoloka proizvodnja i sl.), socijalnih usluga
ili umetnikih zanata, usluga vezanih za razvoj lokalnog turizma i sl., moglo bi znaajno da
promeni orijentacije kod ena koje u sadanjim uslovima nisu spremne na ovu opciju.

Okvir 4: ene imaju re samostalnije radne aktivnosti

Svaka ena bi imala elju, ali da moe nekom da proda i zaradi. Mi ne bi mogli nita da
isporuimo od toga ovde. Daleko smo od grada. Treba veliki novac da se uloi, pa treba na trite
da se iznese, a treba i ostalo to se radi u domaisntvu, njiva, bata, stoka, pa bi bilo teko.
(upanjevac)
Meni bi odgovaralo da ja predam u zadrugu moje proizvode. To bi mogla, pored svoje bate koju i
onako pobacam pola, mogla bi malo da poveam i to da predam u zadrugu. Mogle bi na primer da
se dogovorimo da predamo boraniju a neko da vozi na pijacu. Ovako nema anse da vozim ja sama
40 km. Moda bi onda i deca prihvatila da ostanu. Ali nema niko da nas uputi. (Donje Crniljevo)
Za podsticanje ena pomauih lanova domainstva na traenje povoljnijih reenja za obavljanje
radnih aktivnosti i ekonomsko osnaivanje, potrebno je, pored informisanja o mogunostima, raditi
i na podizanju njihovih kvalifikacija i vetina. Rezultati istraivanja pokazuju da ene iz uzorka
generalno nedovoljno poseduju znanja i vetine koje se u savremenim uslovima smatraju vanim
elementima kulturnog kapitala za obezbeivanje boljeg poloaja na tritu rada i u sferi ekonomskih
aktivnosti. Jedina znaajno prisutna vetina kod izrazite veine ena jesu tradicionalni runi rad i
umee izrade rukotvorina. Ove vetine predstavljaju i vredan resurs koga treba imati u vidu kod
podsticaja na zadrugarstvo ili druge oblike radnog angaovanja izvan domainstva.
Tabela 21: Posedovanje znanja i vetina
Znanje/vetina
Runi rad, ivenje
Izrada umetnikih predmeta
Umeju da voze automobil
Umeju da voze traktor
Govore strani jezik
Umeju da se slue raunarom

% ena koje poseduju vetinu/znanje

84.8
8.6
23.8
25.3
20.8
16.6

Podaci o znanjima i vetinama ena pomauih lanova domainstva ukazuju na slabo ukljuivanje
u edukativne programe, te usvajanje vetina koje se tradicionalno neformalno prenose meu samim
enama unutar domainstva. Intenzivnije ukljuivanje u razliite edukativne programe, barem
44

mlae seoske populacije, i posebno mlaih ena na selu, treba da bude jedna od vanih komponenti
programa usmerenih na ruralni razvoj.

Okvir 5: Inicijative ena za unapreenje rada (nalazi sa fokus grupnih diskusija)

Razgovori sa enama u okviru fokus grupnih diskusija ukazali su na neke znaajne probleme ali i
mogunosti unapreenja radnih aktivnosti.
Iako je veina uesnica intenzivno ukljuena u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvu i
odravanje kue i porodice, brojne uesnice ve imaju znaajnih iskustava u nekim oblicima
samostalnog rada. Mnoge su proizvodile rukotvorine, rune radove, pletiva koje su prodavale, bilo
samostalno ili organizovano (kao npr. u Sirogojnu). Pored toga, ene koje su nekada bile zaposlene,
kao i ene iz pojedinih gazdinstava sa oskudnijim resursima za poljoprivrednu proizvodnju esto
nastoje da diversifikuju svoje radne aktivnosti, radei dopunski na odravanju tuih domainstava
(spremanje, uvanje dece), ili obavljajui poljoprivredni rad za druge, za nadnicu. Ova iskustva
mogu predstavljati dobru osnovu za snaenje njihovih autonomnih radnih potencijala.
Pored toga, same uesnice su ocenile da hobiji, aktivnosti u slobodno vreme mogu predstavljati
dobar poetak za neki samostalan posao. Ti hobiji se opet kreu od runih radova, uzgajanja cvea,
kulinarstva, i sl. One su istovremeno ocenile da ove vetine i interesovanja mogu biti dobro
polazite za neki nov samostalan ili dodatan posao.
Pojedine ene su ocenile da u pokuaju da u okviru gazdinstva pokrenu neku svoju autonomnu
delatnost u poetku dovodi do negodovanja ukuana, posebno mueva, ali da kad posao pone da
donosi prihode, negodovanje nestaje. Same su ocenile da bi ulazak novca u domainstvo kroz radne
inicijative ena ne samo osnaio ekonomski celo domainstvo, ve i njihov poloaj unutar
domainstva.
Istovremeno, uesnice su ocenile da im nedostaju znanja, informacije i organizacija kroz koju bi
mogle uspenije razvijati ovakve autonomnije poslove. ene iz nerazvijenijih sela, pasivnije u
pogledu samostalnijih radnih angamana, su ocenile da bi bile spremne sve da rade ukoliko bi im
neko rekao ta da proizvode i da ih obui za takvu proizvodnju. Ocenile su da bi im bile potrebne
ene sa izraenijim preduzetnikim ili menaderskim sposobnostima da ih organizuju, jer one
uglavnom bi vie volele samo da proizvode, ali ne i da organizuju.
Uesnice su istakle da nemaju informacija o tome kako se mogu osnovati udruenja, zadruge, mikro
preduzea, o organizacijama i institucijama koje daju podrku za to. Ne znaju kako se prave biznis
planovi, trae krediti i sl.

Jedna od vanih komponenti ruralnog razvoja jeste umreavanje, udruivanje, interesno

povezivanje i organizovanje stanovnitva angaovanog u poljoprivrednoj proizvodnji, inae
sklonog da se zatvori u relativno samodovoljnu porodinu organizaciju rada u okviru gazdinstva.
Udruivanje je znaajno iz viestrukih razloga:
o omoguuje bolji protok informacija o tritu, tehnologiji, relevantnim uslovima, propisima,
dostupnim fondovima, programima, razmenu iskustava i sl.
45

o
o
o
o

omoguuje definisanje zajednikih interesa i njihovu zatitu

omoguuje pokretanje akcija usmerenih na poboljanje uslova rada i poloaja
podstie opti nivo graanske participacije i aktivnog odnosa prema zajednici
omoguuje organizovanje sadraja potrebnih za lokalni kulturni ivot, rekreaciju i razonodu.

Uesnice u fokus grupnim diskusijama ukazale su na brojne probleme vezane za socijalno

povezivanje u ruralnim sredinama i aktivan odnos prema sopstvenom poloaju, tako i prema
razvoju svoje lokalne sredine.

Okvir 6: Problemi udruivanja i organizovanja ena u ruralnim sredinama (nalazi sa fokus

grupnih diskusija)
Uesnice su ukazale su na sledee probleme socijalnog povezivanja, udruivanja i aktiviranja ena
u ruralnim sredinama:
o ene ukljuene u poljoprivredni rad u gazdinstvima se ale na izolovanost, preveliku
usmerenost na poljoprivredni rad i odravanje domainstva i nedovoljnu socijalnu povezanost
sa drugima izvan domainstva.
o ene se ale na nedostatak vremena za socijalni angaman ili ak druenja izvan domainstva
zbog prevelike optereenosti radom.
o Kod ena iz sela Centralne Srbije, osim ove socijalne funkcije i druenja, nije iskazana svest o
potrebama udruivanja koja bi omoguila bolje radne uslove, nove radne inicijative.
o ene koje su u nekom periodu svog ivota bile zaposlene, posebno su se alile na pasivnost i
iskljuenost koja prati njihovo ograniavanje na rad unutar gazdinstva.
o ene iz Vojvoanskih sela su znatno vie istakle potrebe da se organizuju i aktiviraju, kao i da
kroz forme enskih organizacija, zadruga, mogu pronai povoljnija reenja za svoj
nezadovoljavajui radni status.
o ene se ne ukljuuju u udruenja poljoprivrednika. Samo je jedna uesnica fokus grupnih
diskusija ukazala na znaaj ovakvog udruenja, kao organizacije znaajne za podrku,
informisanje, a ona ujedno predstavlja i jedinu ensku lanicu udruenja poljoprivrednika.
Pojedine enske organizacije upravo imaju za cilj podstsicanje razvoja civilnog sektora i
zadrugarstsva meu enama u ruralnim sredinama. NVO Hera iz Bake Topole u svom regionu
nastoji da povee preko 40 razliitih enskih organizacija, od onih vie tradicionalnih, usmerenih na
runi rad i humanitarne aktivnosti u selu, preko udruenja mlekarica i poljoprivrednica drugih
profila, do modernijih oblika organizacija ukljuenih u lokalni razvoj, etno turizam, etno modu i sl.
Aktivisti ove organizacije ukazali su na nesklonost ena u ruralnim sredinama u veini sluajeva da
se ponaaju preduzetniki, koristei na bolji nain sopstvena znanja, vetine i resurse. Ukazali su na
potrebu da se posebnim edukativnim programima obuavaju (naroito mlae ene vieg
obrazovanja) da preuzimaju uloge etno-menadera ili etno-preduzetnika, povezujui lokalne enske
resurse sa irim tritima.

46

4. Socijalna prava ena u statusu pomauih lanova

Mada se pojam socijalnih prava moe shvatiti u irem smislu tako da obuhvati i neka od prava iz
prethodnog poglavlja, kao to su pravo na rad, pravo na privatnu imovinu, obrazovanje i sl., ovde se
pojam socijalnih prava koristi u uem smislu (social welfare rights) i obuhvata pravo na
zdravstveno, penzijsko-invalidsko osiguranje, kao i prava na oblike socijalne pomoi u sluajevima
kada je to potrebno.
4.1. Pristup zdravstvenoj zatiti
Pravo na zdravstvenu zatitu institucionalno je regulisano preko zdravstvenog osiguranja. Zakon o
zdravstvenom osiguranju definie uslove obaveznog zdravstvenog osiguranja na nain koji enama
angaovanim u poljoprivrednoj proizvodnji na gazdinstvima omoguuju da ostvaruju lino
obavezno zdravstveno osiguranje ukoliko su registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci
gazdinstva, ili da ovo osiguranje ostvaruju preko lana porodice, bilo da je re o zaposlenom izvan
poljoprivrede ili registrovanom poljoprivredniku. Opet, da bi bile registrovane poljoprivrednice, one
treba da poseduju katastarski uknjienu zemlju i plaaju katastarski porez, to kao to su ranije
pokazali rezultati istraivanja u statusu pomauih lanova domainstva najee nije sluaj.
Rezultati istraivanja u ovom aspektu su zabrinjavajui. ak 17.8% ena iz uzorka nema
zdravstveno osiguranje 16.6% je nekad bilo, ali sada nije zdravstveno osigurano, dok 1.2%
ispitanica nikada nije ni imalo zdravstveno osiguranje. Kao najvaniji razlozi zbog kojih ene
nemaju zdravstveno osiguranje navedeni su: nedostatak novca za uplatu osiguranja (19%),
nedostatak novca za plaanje poreza (19%), neformalno bavljenje poljoprivredom (14%),
nespremnost ukuana da uplauju ispitanici osiguranje (4.8%), dok preostali odgovori ukazuju na
inertnost, neznanje i ak odsustvo ideje o vanosti posedovanja zdravstvenog osiguranja (odgovori
poput ne znam, zbog nemarnosti, i sl.).
Postavlja se pitanje kako se ene bez zdravstvenog osiguranja lee kada je to potrebno. ak 22%
ena bez zdravstvenog osiguranja se lee same, 57% plaa posete privatnom lekaru, a 20% plaa
uslugu u dravnim ambulantama i bolnicama. Moe se pretpostaviti da ovakav pristup leenju ne
predstavlja zadovoljavajuu zdravstvenu zatitu ovog dela populacije. Prilikom subjektivne ocene
svog zdravstvenog stanja 15.7% ena iz ove grupe ocenilo je svoje zdravlje kao loe ili vrlo loe,
32.6% boluje od neke hronine bolesti, a 17% je zbog bolesti u poslednjih 6 meseci bilo spreeno
da obavlja poslove. ak 43% ovih ena ne zna na koji nain moe da ostvari pravo na zdravstveno
osiguranje, preostalih 57% ima informacije o tome, ali ne uspeva i da obezbedi sebi zdravstveno
osiguranje.
ene koje nemaju zdravstveno osiguranje ne razlikuju se znaajno od ostalih ena niti u pogledu
zastupljenosti hroninih bolesti, niti u pogledu subjektivne ocene zdravlja. Neto vie od treine
ena iz celog uzorka (34.3%) boluje od neke hronine bolesti najee od kardiovaskularne. Pri
subjektivnoj oceni zdravstvenog stanje, 16.6% ena iz celog uzorka ocenjuje svoje zdravlje kao loe
ili vrlo loe, 45.8% kao osrednje, a 37.6% kao dobro ili vrlo dobro.
Kada se posmatraju naini na koje ene koje poseduju zdravstveno osiguranje reguliu to pravo,
uoava se da u najveem broju sluajeva to ine preko supruga. Onda kada preko svog statusa

47

reguliu zravstveno osiguranje, to ee ine na osnovu statusa nezaposlenih koji obezbeuju

prijavljivanjem kod NSZ, nego na osnovu svoje registrovane poljoprivredne delatnosti.
Tabela 22: Nain ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje
Osnov preko koga ostvaruju zdravstveno osiguranje
Preko supruga
Lino, kao registrovana poljoprivrednica
Lino, kao registrovana nezaposlena
Preko drugog mukog lana porodice
Preko drugog enskog lana porodice
Ostalo
Ukupno

% ena koje imaju

zdravstveno osiguranje
53.9
9.1
16.4
4.1
0.6
15.9
100

U celom uzorku, 27% ena nije obaveteno na koji nain moe da ostvari pravo na svoje
zdravstveno osiguranje. Meu enama koje su obavetene o nainima ostvarivanja zdravstvenog
osiguranja, te informacije u najveem broju sluajeva dobile su od Nacionalne slube za
zapoljavanje i ukuana.
Tabela 23: Izvori informisanja o mogunostima ostvarivanja zdravstvenog osiguranja
Izvor
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Ukuani
Prijatelji, poznanici, roaci
Centar za socijalni rad
Republiki zavod za zdravstveno osiguranje
Optinska administracija
Mediji
Ostalo
Ukupno

% ena koje su informisane o zdravstvenom

osiguranju
26.4
26.4
6.7
12.9
12.1
5.9
7.9
1.7
100

injenica da ak 17% ena iz uzorka nema zdravstveno osiguranje je zabrinjavajua. Iako

poreenja treba uzeti sa oprezom, poslednja Anketa o ivotnom standardu pokazala je da u optoj
populaciji Srbije 6% stanovnika nema zdravstveno osiguranje (RZS, AS, 2008). To ukazuje da je
odsustvo zdravstvenog osiguranja u kategoriji ena pomauih lanova domaisntva zastupljeno
znaajno iznad proseka za optu populaciju. Rezultati Ankete o ivotnom standardu pokazali su da
sledee grupe belee uee osoba bez zdravstvenog osiguranja vee od proseka za Srbiju:
stanovnici ruralnih sredina (10%), stanovnici ispod linije siromatva (14%), Romi (17%),
nezaposleni (11%). ene angaovane u poljoprivrednim gazdinstvima kao pomaui lanovi time se
svrstavaju u red marginalizovanih drutvenih grupa u aspektu obuhvaenosti zdravstvenim
osiguranjem.

4.2. Pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje

Prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, ene angaovane u poljoprivrednim
gazdinstvima mogu da ostvare ovo pravo ukoliko imaju registrovanu poljoprivrednu delatnost, ili
ukoliko odgovarajui srodnik u domainstvu ima registrovanu poljoprivrednu delatnost, te kao lan
48

porodice mogu da reguliu ovo pravo. ene iz uzorka su znatno manje informisane o penzijskoinvalidskom osiguranju nego o zdravstvenom. ak 44% nije obaveteno na koji nain moe da
regulie ovo socijalno pravo. One koje su informisane o mogunostima ostvarivanja penzijskoinvalidskog osiguranja informacije su najee dobile od neke dravne institucije.
Tabela 24: Izvori informisanja o mogunostima ostvarivanja zdravstvenog osiguranja
Izvor
Nacionalna sluba za zapoljavanje
Ukuani
Prijatelji, poznanici, roaci
Centar za socijalni rad
Republiki PIO fond
Optinska administracija
Mediji
Ostalo
Ukupno

% ena koje su informisane o PIO

13.9
24.1
14.2
10.9
14.2
8.0
10.9
3.8
100

Ranije je nagoveteno da je istraivanjem obuhvaen i jedan broj ena koje su ve ostvarile pravo
na penziju, ali su i dalje angaovane u poljoprivrednoj proizvodnji na svom gazdinstvu kao
pomaui lanovi domainstva. One su ukljuene u uzorak iz dva razloga: zbog injenice da
sutinski obavljaju aktivno rad pod istim uslovima kao i ene koje nisu ostvarile penziju i kojima je
status pomauih lanova jedini status, kao i zbog injenice da nain na koji su ostvarile penziju
predstavlja znaajan podatak koga treba ustanoviti. U celom uzorku 13% ena ostvarilo je penziju.
Polovina ovih ena je ostvarila porodinu penziju (najee preko mua, a potom preko drugog
lana porodice), etvrtina je ostvarila poljoprivrednu penziju, a 18% invalidsku (ostalih 7% nisu
precizirale vrstu penzije). Dakle, uoava se da se penzija dvostruko ee ostvaruje preko supruga
ili drugog lana porodice nego na osnovu linog PIO osiguranja.
Rezultati istraivanja pokazuju da je stanje u pogledu ostvarivanja prava na penzijsko-invalidsko
osiguranje ena iz uzorka krajnje nepovoljno izrazito mali procenat uplauje ovo osiguranje tek
neto vie od 7%.
Tabela 25: ene prema ostvarivanju prava na PIO (bez onih koje ve primaju neku penziju)
Da li uplauju penzijsko-invalidsko osiguranje?
Ne uplauju i nikad nisu ni uplaivale
Ranije su uplaivale ali sada vie ne uplauju
Uplauju dravno PIO
Uplauju privatno PIO
Ukupo

%
66.1
26.8
6.4
0.7
100

Kao najei razlog zbog koga ne uplauju penzijsko-invalidsko osiguranje javlja se nedostatak
novca. ak 75% ena koje ne uplauju penzijsko-invalidsko osiguranje navelo je da nema novaca
za to, 14% je navelo da ne zna kako bi mogle da reguliu svoje PIO, dok je 5% navelo da nema
zakonskih osnova jer poljoprivredna delatnost gazdinstva nije registrovana.
ene koje uplauju PIO, ovo pravo najee ostvaruju preko mua (u 42% sluajeva), potom preko
sopstvene registrovane poljoprivredne delatnosti (29%), i na kraju preko drugog lana porodice
(23%).

49

4.3. Socijalna zatita

Panja je u istraivanju usmerena samo na tri glavna oblika materijalne pomoi, tj. na zastupljenost
dejeg dodatka, materijalnog obezbeenja porodice i jednokratne pomoi koja se dodeljuje
ugroenim domainstvima na nivou optine. Rezultati pokazuju da su domainstva, odnosno
porodice ena iz uzorka vrlo malo ukljuena u ove oblike socijalne zatite, te da 11% domainstva
iz uzorka prima deiji dodatak, dok nijedno domainstvo ne prima materijalno obezbeenje
porodice, niti je primalo jednokratne oblike socijalne pomoi od optine. Vano je napomenuti da je
u poreenju sa optom populacijom Srbije zastupljenost dejeg dodatka neto via u domainstvima
iz uzorka. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u 2007. godini deji dodatak je
u Srbiji primalo 8.2% graana. U istom periodu materijalno obezbeenje porodice primalo je 1.4%
porodica u Srbiji.
Na osnovu dostupnih podataka ne moe se zakljuiti da li je slabo prisustvo navedenih oblika
materijalne zatite posledica bar minimalno zadovoljavajueg materijalnog stanja ispitivanih
domainstava ili eventualnih zakonskih ogranienja i komplikovanih procedura zbog kojih ova
domainstva ne uspevaju da ostvare pravo na navedene oblike socijalne zatite. Ovom problemu,
kao i dostupnosti drugih oblika socijalne zatite u ruralnim sredinama trebalo bi posvetiti posebnu
panju u posebnim istraivanjima.
Uesnice na fokus grupama istakle su da se u poreenju sa zaposlenima oseaju diskriminisano u
pogledu ostvarivanja brojnih prava, a posebno socijalnih. Nije im dostupna kvalitetna zdravstvena
zatita, lekovi, nemaju slube podrke poput obdanitva, socijalnih usluga za stare, osobe sa
invaliditetom i slino.

Okvir 7: ene imaju re ugroena prava

Nae ene nisu prijavljene kao radnice, nemaju prava na trudniko, ni porodiljsko odsustvo. ene
koje su zaposlene imaju pravo na odravanje trudnoe, a ene na selu ne. Zato se i manje odluuju
na raanje. Ima sluajeva kada ene moraju da odravaju trudnou pa ne mogu da rade. Posebno to
su u pitanju teki fiziki poslovi. Tada je potrebno plaati osobu koja je zamenjuje u radu, a to je
veliki troak. (Baka Topola)
Ja sam domaica, pa me brine ta kad ostarimo. Svi koji su zaposleni dobijaju penziju. ula sam
da u vedskoj domaice dobijaju penziju. (Na pitanje da li je domaica ili zaposlena odgovara:
)...doma... i domaica sam i radim na njivi i vozim traktor. (Mol)
Ne plaa niko (PIO osiguranje). Plaala sam 6 godina. Vie ne plaamo. Ne plaa ni nosilac
(gazdinstva). Ne moe se... 130.000 treba da platim, nemam. Moj svekar je plaao redovno, pre
godinu dana predao (zahtev za penziju), a jo nije dobio. A to je malo, 6-7 hiljada. I kome da se
obrati ti? Kad ode gledaju te belo. Gledaju nas kad odemo negde... bilo gde da ode, gledaju te
belo. (Donje Crniljevo)
Odakle da se uplati penzija kad ne mogu da kupim ni dak brana? (Trnava)
Dok moe da radi moi e da ivi. Kad vie ne moe da radi, nee moi ni da ivi. (Donje
Crniljevo)
50

Opisano stanje u pogledu regulisanja osnovnih socijalnih prava, koja su pritom zakonom definisana
kroz oblike obaveznog osiguranja, krajnje zabrinjava. Znaajan broj ena nema zdravstveno
osiguranje to dovodi u pitanje njihovu elementarnu zdravstvenu zatitu, a dve treine ne uplauje
penzijsko-invalidsko osiguranje, ime ostaju potpuno nezatiene u sluaju povreda i invaliditeta, a
materijalnu zbrinutost u starosti mogu da temelje iskljuivo na nekom obliku porodine penzije
ukoliko nadive supruga ili drugog lana porodice na osnovu ijeg izdravanja stiu ovo pravo.

51

5. Poloaj ena u domainstvu i njihovi ivotni stilovi

Slika o socijalnom poloaju i socijalnim pravima ena u statusu pomauih lanova domainstva ne
moe biti potpuna bez uvida u njihov poloaj i uloge unutar domainstva. Njihov radni i privatni
ivot u ovakvoj organizaciji tesno se prepliu, a odnosi moi preslikavaju iz jedne sfere u drugu.
Kao to je ranije istaknuto, ene iz uzorka ive u domainstvima veim od prosenih domainstava
u Srbiji, ali i sloenijim prema unutranjoj srodnikoj strukturi.
Tabela 26: Srodnika struktura domainstava uporedni podaci za uzorak i optu populaciju Srbije
(u %)
Tip domainstva

Uzorak opte populacije

Samaka
10.4
Brani par bez dece
24.5
Nuklearne porodice
31.7
Proirena domainstva
30.0
Nesrodnika, ostala
3.4
Ukupno
100
Izvor za optu populaciju: Mili, Anelka, 2004:321-324.

Uzorak ena pomauih

lanova
2.6
9.2
29.0
59.2
100

Samaka domainstva su u razvijenim drutvima sveta u izrazitom porastu, pre svega zbog porasta
celibatera, poveanja prosenih godina pri stupanju u brak i sl. (Mili, 2004:321). Meutim, meu
samakim domainstvima ena angaovanih u poljoprivredi u okviru domainstva se preteno
nalaze starije ene, udovice. Brani parovi bez dece takoe su znaajno manje zastupljeni u uzorku
iz ovog istraivanja nego u optoj populaciji, dok se najmanja razlika javlja kod domainstava koja
predstavljaju nuklearne porodice, odnosno roditelja ili branog para sa decom. Prema branom
statusu, veina ena je udata (86%), potom slede udovice sa 7%, dok su neudate, razvedene i ene
koje ive u vanbranim zajednicama slabo zastupljene.
Porodina struktura i organizacija u domainstvu predstavljaju osnovni okvir unutar koga se
ureuju odnosi lanova kako u sferi privatnosti tako i u ekonomskoj organizaciji rada na
gazdinstvu. Poglavlje o poloaju u sferi poljoprivredne proizvodnje, odnosno prihodovnih
aktivnosti pokazalo je neravnopravan poloaj ene u ekonomskoj organizaciji rada na gazdinstvu.
U ovom poglavlju se analiziraju odnosi u sferi porodine organizacije i odravanja domainstva.
Cilj je da se ustanovi kako se uspostavljaju odnosi moi i dodeljuju uloge vezane za reprodukciju
domainstva, kakvi kulturni modeli i vrednosni stitemi oblikuju postojee odnose i uloge i napokon,
kako izgledaju ivotni stilovi ispitivanih ena, u datom kontekstu. S obzirom da ene rade na
porodinom gazdinstvu kao neplaena radna snaga, pre svega se postavlja pitanje, u kojoj meri i na
koji nain imaju pristup finansijskim resursima domainstva.
5.1. Pristup finansijskim resursima
Upravljanje novcem u domainstvu predstavlja jedan od vanih pokazatelja odnosa moi. Autori
koji su se posebno bavili ovim aspektom odnosa u domainstvu, uoili su da se esto razdvajaju
strateka i operativna funkcija upravljanja kunim budetom. Prva se odnosi na kljunu kontrolu
nad novcem u domainstvu, koja se ispoljava u donoenju stratekih odluka kako e se novac
rasporeivati, dok druga predstavlja raspolaganje novcem na tekuoj osnovi i u okvirima strateki
52

postavljenih ciljeva i principa (Vogler, u Anderson et al., 1994: 227-228). Na osnovu rezultata
empirijskih istraivanja, autorka je uoila da, za razliku od ranijih perioda kada je mukarac
najee bio jedini zaposlen i u potpunosti nosio obe funkcije, te eni dnevno davao novac za
potronju i/ili deparac, u savremenim drutvima esto dve razliite osobe nose ove funkcije
upravljanja budetom. U savremenim domainstvima koja poivaju na neravnopravnim odnosima
izmeu parova, najei obrazac podele uloga u upravljanju kunim budetom predstavlja
preputanje operativne funkcije eni i zadravanje strateke uloge u rukama mukaraca. Vano je
pomenuti, da je u kontekstu drutva Velike Britanije autorka istovremeno uoila znaajan porast
broja domainstava u kojima se javlja demokratski model upravljanja kunim budetom, u kome
partneri dele i strateke i operativne funkcije upravljanja budetom.
U domainstvima iz uzorka izrazito preovlauju centralizovani budeti, odnosno novac od svih
prihoda se sliva u jednu kasu bilo da je re o jednom fizikom mestu na kome se novac dri,
jednom bankovnom raunu ili se prosto nalazi pod kontrolom jedne osobe iz domainstva. ak 79%
domainstava svoje finansije ureuje po sistemu centralizovanih budeta, u 8% domainstava
lanovi samo deo novca daju u zajedniku kasu, dok deo zadravaju za sebe, a u 13% domainstava
svako svoj novac zadrava za sebe, ali postoji dogovor o tome ko ta plaa. Dominantni model
centralizovanih budeta odslikava i centralizovane, odnosno hijerarhijske odnose moi u
domainstvu uprkos injenici da su ova domainstva u veini sluajeva vieporodina, odnosno
proirena domainstva sa sloenim odnosima unutar i izmeu porodinih nukleusa.
Operativno upravljanje novcem, u svakodnevnoj potronji u domainstvima iz uzorka preputeno je
u veem broju sluajeva enama nego mukarcima.
Tabela 27: Raspolaganje novcem u svakodnevnoj potronji (izvrno upravljanje budetom)
Ko rasporeuje novac za svakodnevnu potronju?
Ispitanica
Suprug ispitanice
Drugi enski lanovi domainstva
Drugi muki lanovi domainstva
Zajedno ispitanica i suprug
Zajedno vie lanova domainstva
Ostalo
Ukupno

%
44.5
29.4
3.8
9.9
3.2
7.5
1.7
100

Uoava se da je zajedniko odluivanje suprunika ili vie lanova domainstva o svakodnevnoj

raspodeli novca prisutno samo u 11% sluajeva. Meutim, slika je obrnuta kada je u pitanju
strateko upravljanje novcem domainstva.
Tabela 28: Strateko odluivanje o raspodeli novca
Ko donosi strateke odluke o budetu?
Ispitanica
Suprug ispitanice
Drugi enski lanovi domainstva
Drugi muki lanovi domainstva
Zajedno ispitanica i suprug
Zajedno vie lanova domainstva
Ostalo
Ukupno

%
16.1
48.6
1.6
15.8
5.3
12.0
0.6
100

53

ene donose kljune odluke o rasporeivanju novca u 17.7% sluajeva, dok mukarci to ine u
64.4% domainstava. Interesantno je uporediti ove podatke sa podacima za optu populaciju iz ve
citiranog istraivanja ISIFF. Iako podaci nisu u potpunosti uporedivi u kategorijama zajednikog
odluivanja, oni se mogu uporediti po tipu budeta i po ueu mukaraca i ena u operativnim,
odnosno stratekim odlukama o raspodeli budeta domaisntva. U uzorku opte populacije
zastupljenost centralizovanih budeta iznosi 79% i identina njihovom ueu u uzorku ena
pomauih lanova (Babovi, 2007: 128-129). Raspodela novca za svakodnevnu potronju i u
uzorku opte populacije gotovo je ista kao i u uzorku ena pomauih lanova: u optoj populaciji
enama je preputen ovaj vid rasporeivanja novca u 46% sluajeva, a u uzorku ena na
poljoprivrednim gazdinstvima u 48% sluajeva. Meutim, znaajna razlika izmeu dva uzorka se
javlja u stratekom odluivanju o raspodeli novca. U optoj populaciji ove odluke su u rukama
mukaraca u polovini domainstava, dok u domainstvima iz uzorka ena pomauih lanova
mukarci imaju strateku kontrolu nad novcem u 64% sluajeva.
Postavlja se pitanje kako u ovakvim uslovima ene dolaze do novca kada im je potreban za neke
line trokove? Gotovo polovina ena iz uzorka (47.8%) trai novac od mua, 33% ima sopstvene
fondove iz kojih uzima novac za ovakve prilike, 10% uzima iz zajednike kase, dok ostale uzimaju
novac od drugih ukuana (ee mukih nego enskih). ene koje su navele da imaju sopstveni
fond za ovakve prilike, taj novac najee obezbeuju od prodaje poljoprivrednih proizvoda ili
plaenim radom u drugim gazdinstvima.
Uesnice na fokus grupnim diskusijama ukazale su na osobenosti finansijskih problema: odsustvo
nezavisnih prihoda, oskudnost prihoda u domainstvu, ogranien pristup novcu u domainstvu,
nemogunost da imaju potroaki status kao i zaposleni i kao nosioci domainstva - pojedine banke
daju kreditne kartice samo nosiocima domainstva, a potroaki krediti esto ostaju nedostupni za
ene u statusu pomauih lanova domaisntva.

Okvir 8: ene imaju re: pristup novcu i finansijski problemi

Ja kao nosilac poljoprivrednog gazdinstsva, to je moj posao, ja tu radim, to je moja plata, ja to
zaradim na pijaci. Sad, ja hou da kupim ve mainu, ulazim u prodavnicu. Traim da kupim ve
mainu na 10 meseci, pitaju me gde radim, ja im kaem na svom gazdinstvu, na svom imanju, a oni
kau da ne moe. Zato ne mogu? Neka nastavnica isto zavrila fakultet kao ja, isto prima platu kao
ja, moj novac isto vredi kao njen, zato ona moe a ja ne mogu? (Mol)
(Od koga trae novac kad im je potreban?) Od mua, ako ima. Mali crni fond postoji, ali to je
malo, ne moe da kupi neto veliko. (Donje Crniljevo)
Ja alim to nisam radila. To jedino. ao mi je to nisam radila, to nemam svoj dinar. Ti ljudi na
selu ne misle da li eni neto treba, oni samo gledaju neto u kui u domainstvu da treba da se radi.
Ne bi ti ja mogla sad da idem da kupim bluzu ili cipele. Prvo mora sve da se kupi za kuu.
(Zlakusa)
Ako sam ja svesna da sam ja duna za ovo i da sam ja duna za ono, onda neu ni da traim. Dok
sve platimo, ne ostane nita. Nema nita, trpi, uti. (Donje Crniljevo)

54

Ovakav pristup novcu domainstva ukazuje na znaajnu uskraenost ena u statusu pomauih
lanova domainstva u pristupu novanim resursima domainstva. tavie, njihov ogranien pristup
novcu u ijem su sticanju uestvovale intenzivnim radom, kako je pokazalo poglavlje o radnim
aktivnostima, predstavlja istovremeno i direktnu meru eksploatacije.

5.2. Odluivanje o kunim pitanjima i obavljanje kunih poslova

Dok u veini domainstava mukarci imaju dominantnu mo u odluivanju o poljoprivrednoj
proizvodnji, vrsti i obimu proizvodnje, rasporedu rada lanova u poljoprivrednim aktivnostima, dok
zadravaju strateku kontrolu nad finansijskim resursima domainstva, enama se u znaajnijoj
meri preputaju odluke koje se odnose na kuna i porodina pitanja, ali i obavljanje kunih poslova.
Iako se u domainstvima iz uzorka ee enama preputaju odluke o ureenju stambenog prostora,
podele prostorija meu lanovima domainstva, odreivanja namene korienja prostorija (recimo:
gde sme da se jede, gde se primaju gosti, gde se igra i sl.), izbor dodatnih aktivnosti dece i sl.,
uoava se da je u ovim aspektima ivota u domainstvu u znaajnijoj meri pristuno i zajedniko
odluivanje vie lanova, dogovaranje.
Tabela 29: Odluke o kunim i porodinim pitanjima
Predmet odluivanja
Preureenje stambenog prostora
Podela prostora na lanove domainstva
Nain korienja prostorija30
Nain provoenja godinjeg odmora
kolovanje dece
Dodatne aktivnosti dece

Ko najee odluuje? (u%)29

ene
Mukarci
Zajedno
50
20
30
43
16
38
47
14
36
22
19
30
38
18
37
42
16
34

Meutim, kada je re o obavljanju kunih poslova vezanih za odravanje domainstva, za brigu o

deci i starima, uoava se izraziti patrijarhalni model podele rada u domainstvu u kome gotovo sav
kuni rad obavljaju ene.
Tabela 30: Obavljanje kunih poslova domainstva iz uzorka
Vrsta kunog posla
Kuvanje
Pranje sudova i vea
ienje, spremanje kue
Peglanje vea
Briga o maloj deci
Kontrola kolskih obaveza dece

Ko najee obavlja? (u%)31

ene
Mukarci
Zajedno
98
1
1
97
1
2
96
2
2
97
1
2
93
4
3
89
8
3

29

Procenti redova ne daju uvek zbir 100 zato to odgovori pod ostalo nisu prikazani (npr. deca odluuju sama, ne idemo
na letovanje i sl.).

30
31

Procenti redova ne daju uvek zbir 100 zato to odgovori pod ostalo nisu prikazani (npr. deca odluuju sama, ne idemo
na letovanje i sl.).

55

Briga o starima

88

Kada se podaci o podeli kunog rada iz ovog istraivanja uporede sa podacima iz istraivanja ISIFF
na reprezentativnom nacionalnom uzorku, uoava se da je patrijarhalni model izraeniji u seoskim
domainstvima, mada i opti uzorak pokazuje veoma izraen patrijarhalni model podele kunog
rada.
Tabela 31: Raspodela kunih poslova nacionalni uzorak (u%)
Vrsta kunog posla
Kuvanje
Pranje
ienje
Peglanje
Nega male dece
Briga
o
kolskim
obavezama
Izvor: Babovi, 2005: 148

Obavljaju ene
80.9
80.0
75.9
80.5
72.9
72.2

Obavljaju
mukarci
2.6
2.8
3.4
2.6
2.6
9.3

Obavljaju
zajedno
6.0
7.1
9.7
5.8
20.8
14.1

Ostalo
10.4
10.1
10.9
11.1
3.8
4.4

Imajui u vidu teinu poljoprivrednog rada koji obavljaju ene iz uzorka, kao i injenicu da vie od
polovine ena radi u poljoprivredi due od prosenog radnog vremena, a da istovremeno obavlja
gotovo sve kune poslove, onda je jasno da je svakodnevni ivot ovih ena obeleen izuzetnim
radnim optereenjem. Meutim, vano je uoiti da su patrijarhalni vrednosni sistemi koji
reprodukuju radne uloge kako u prihodovnom radu domainstva tako i u kunom radu usmerenom
na odravanje domainstva, prisutni kod velikog broja ena iz uzorka.
Tabela 32: Slaganje sa stavovima koji iskazuju patrijarhalnu vrednosnu orijentaciju. u %
Slaganje

Stav
Ako je u braku samo jedan Veina
poslova
u
suprunik zaposlen, prirodnije domainstvu po svojoj prirodi
je da to bude mukarac
vie odgovara enama
Uopte se ne slaem
10.0
6.8
Delimino se ne slaem
21.7
18.3
Niti se slaem niti se ne
6.6
9.0
slaem
Delimino se slaem
34.7
39.2
U potpunosti se slaem
26.9
26.7
Ukupno
100
100

ak 72% ena se delimino ili potpuno slae sa stavom da je prirodnije da mukarac bude zaposlen
nego ena onda kada je samo jedan suprunik zaposlen. Pripisivanje mukarcima uloga u sferi
javnosti a enama u sferi privatnosti spada u jednu od bazinih vrednosti patrijarhalnosti u pogledu
dodeljivanja radnih uloga. Sa drugim stavom se slae delimino ili u potpunosti 66% ena, to
takoe ukazuje na prihvatanje patrijarhalne vrednosne orijentacije da briga o domainstvu spada u
domen enske odgovornosti.
5.3. Slobodno vreme
Slobodno vreme, odnosno vreme izvan rada u poljoprivredi i kunog rada, ene iz uzorka provode
preteno u pasivnim oblicima zabave, odmora i druenjima. Najomiljenija aktivnost u slobodno
56

vreme za vie od 2/3 ena je gledanje TV programa, koje se smatra pasivnim oblikom provoenja
dokolice. Iza ove aktivnosti sledi druenje sa prijateljima i susedima, zatim odmor, izrada
rukotvorina, pa opet aktivnosti vezane za ulepavanje doma i negovanje cvea, ovaj put kroz formu
odabrane hobi-aktvnosti. Vrlo je zanimljivo da neto vei broj ena radije igra kompjuterske igrice
nego to priprema kulinarske specijalitete, mada su obe aktivnosti izrazito malo zastupljene.
Tabela 33: Omiljene aktivnosti u slobodno vreme
Vrsta aktivnosti
Gledanje TV programa
etnja
Spavanje, lekarenje, dremanje
itanje novina
Druenje s prijateljima, susedima
Druenje s rodbinom
Odlazak u pozorite
oping
Bavljenje sportom, rekreacijom
Poseivanje kafane
itanje knjiga
Izlazak u kafi
Ureivanje, ulepavanje doma, negovanje cvea
Runi rad, uradi sam aktivnosti
Izlazak u diskoteku ili klub
Dodatno obrazovanje, usavravanje
Priprema kulinarskih specijaliteta
Pecanje
Izleti u prirodu, druge gradove
Gledanje filmova na videu, DVD, raunaru
Igranje kompjuterskih igrica

% sluajeva32
67.7
22.5
36.1
11.4
52.4
13.1
0.6
4.2
1.8
0.2
11.2
2.8
18.7
24.9
0.2
0.2
2.8
0.2
1.6
1.6
3.0

Malo je istraivanja o slobodnom vremenu i stilovima ivota seoske populacije sa kojima bi se

rezultati ovog istraivanja mogli uporediti. Jedno pak, davno istraivanje Instituta za drutvene
nauke, sprovedeno jo 1977. godine, pokazalo je da poljoprivrednike odlikuje tradicionalni ivotni
stil koga karakterie podreenost potronje i zadovoljavanja linih potreba radu (Pei, Vesna,
1977). Autorka je utvrdila da je dokolica ovog drutvenog sloja difuzna (promenljiva u odnosu na
sezonu radova) i obiajna vezana za odreene rituale ili obiaje. Uglavnom je jednolina i
unapred definisana, a najvie je usmerena na socijabilnost neposredno okupljanje i razgovore.
Slobodno vreme se najvie troi na odmor da bi se obnovila energija za ponovni rad (Pei, 1977).
Moe se rei da se ni nakon 30 godina ovaj ivotni stil nije u sutini promenio. Najvanija razlika u
odnosu na vreme u kojem je ivotne stilove poljoprivrednika anlaizirala Vesna Pei, je prodor
televizije i centriranje slobodnog vremena oko televizijskih programa. Ostale komponente ivotnih
stilova podreivanje potronje radu, odmaranje da bi se moglo ponovo raditi i druenje i dalje su
kljuni elementi ivotnog stila ruralnog stanovnitva angaovanog u poljoprivredi pa i ruralnih
ena.

32

Re je o viestrukim odgovorima (ispitanice su mogle da navedu do tri omiljene aktivnosti), pa zbir prelazi 100%.

57

6. Zakljuak
Istraivanje o enama iz ruralnih sredina angaovanim iskljuivo u poljoprivrednoj proizvodnji u
okviru svojih porodinih gazdinstava ukazuje na njihov nepovoljan drutveni poloaj u svim
kljunim aspektima. Izrazita veina ovih ena (92%) nalazi se u takozvanom statusu pomauih
lanova domainstva, koji podrazumeva neplaeni rad u porodinom poslu.
Veoma je vano istai da je njihov socijalni poloaj prvenstveno determinisan karakteristikama
socijalnog poloaja poljoprivrednih domainstava. Kao to je pokazala Anketa o ivotnom
standardu ova domainstva bez zemljinog poseda ili sa malim zemljinim posedom natproseno su
izloena riziku od siromatva. Odravanje tradicionalnih, sitnih, raznovrsnih, slabo trino
orjentisanih oblika proizvodnje stvaraju nepovoljnu ekonomsku osnovu za ukupan socijalni poloaj
ovih domainstava. Naporan, intenzivan rad sa neizvesnim ili oskudnim prihodima nije
karakteristian samo za ene u statusu pomauih lanova domainstva, ve za sve aktere ukljuene
u poljoprivrednu proizvodnju u okviru porodine organizacije rada. Ostvarivanje socijalnih prava u
uslovima oskudnih resursa i nesigurnog materijalnog poloaja domainstva oteano je za sve aktere
koji svoj poloaj temelje na poljoprivrednom radu u okviru privatnih gazdinstava.
Meutim, istraivanje je imalo za cilj da se podrobnije sagledaju karakteristike poloaja ena u
ovakvim domainstvima. Nalazi istraivanja upuuju na sledee najvanije zakljuke:
o Rodne imovinske nejednakosti su veoma izraene ene u statusu pomauih lanova
domainstva najee nisu vlasnice kua u kojima ive, ne poseduju zemlju, a ni sredstva za
proizvodnju. Ovi resursi, od kljunog znaaja ne samo za ivotni standard i uslove, ve i za
osnovnu ekonomsku aktivnost i regulisanje ekonomskog statusa, najee su u vlasnitvu mua
ili drugih mukih lanova domainstava. Imovinske nejednakosti su u velikoj meri posledica
patrijarhalnih obrazaca nasleivanja imovine roditelja u kojima enski naslednici u znaajnoj
meri bivaju iskljueni iz nasleivanja, kao i patrilinearnog modela formiranja domainstva, koji
podrazumeva preseljenje ena u domainstvo supruga. Istraivanje je pokazalo da same ene u
velikoj meri legitimiu ovakve obrasce nasleivanja, jer se prilikom dogovora o raspodeli
imovine odriu svog nasledstva.
o Poljoprivredna gazdinstva se najee ne registruju na ene. Svakako je znaajan nalaz
istraivanja da je veina domainstava iz uzorka pozitivno odgovorila na mere Vlade usmerene
na formalizaciju poljoprivredne proizvodnje preko registracije poljoprivrednih gazdinstava.
Gotovo 2/3 domainstava je registrovalo svoje poljoprivredno gazdinstvo. Meutim, samo u
19% sluajeva registrovani nosilac poljoprivrednog gazdinstva je ena.
o ene su intenzivno ukljuene u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvima. Istraivanje
je pokazalo da su ene iz uzorka, u veini sluajeva vrlo intenzivno ukljuene u poljoprivrednu
proizvodnju. Neto vie od polovine ena iz uzorka radi vie od punog radnog vremena
definisanog Zakonom o radu, a ak 65% svih sedam dana u nedelji obavlja poljoprivredne
poslove u sezoni radova. To ih pre ini punopravnim nosiocima rada na gazdinstvu nego
pomauim lanovima u sutinskom smislu.
o ene najee ne odluuju o poljoprivrednoj proizvodnji. Uprkos intenzivnoj ukljuenosti u
poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvu, koja ih pre svrstava u punopravnog nego pomaueg
lana domainstva, ove ene su u veini sluajeva iskljuene iz odluivanja o proizvodnji. Ne
58

samo da u veini sluajeva ne utiu na odluke o tome ta i koliko e se proizvoditi, ve su i

njihovi rasporedi radnih aktivnosti u okvirima uspostavljene podele rada propisani od strane
drugih, najee mukih lanova domainstva. Njihov rad se u veini sluajeva odvija u
uslovima malih i srednjih gazdinstava sa meovitom, nespecijalizovanom proizvodnjom i uz
oskudna proizvodna sredstva. Ovakvi uslovi rada ine njihov poloaj jo nepovoljnijim. Vano
je istai da ipak ene imaju mogunost da planiraju proizvodnju i donose neke odluke u onim
sluajevima kada je re o poljoprivrednoj proizvodnji kao dopunskoj ekonomskoj aktivnosti,
odnosno kad su drugi lanovi domainstva zaposleni izvan gazdinstva.
o Poloaj pomaueg lana domainstva najee nije izbor, ve zadatost ili nuda. Sa
stanovita meugeneracijske pokretljivosti, u velikom broju sluajeva one ostaju na istom
poloaju kao i roditelji. Sa stanovita unutargeneracijske pokretljivosti uoava se da je znaajan
broj ena, iskusio silaznu drutvenu pokretljivost, odnosno da je zbog gubitka posla bio
prinuen na status pomaueg lana domainstva. ak 44% ispitanica je ranije bilo zaposleno u
industriji, trgovini i ugostiteljstvu.
o Izrazita veina ena ne pokazuje interes da se zaposli izvan gazdinstva. ak 3/4 ena iz
uzorka ne trai posao, iako je manji broj njih formalno prijavljen na evidenciju Nacionalne
slube za zapoljavanje. Ipak, 1/4 ena aktivno trai posao, uglavnom preko NSZ i socijalnih
mrea. Samo mali broj ena uestvovao je u programima iz aktivnih mera trita rada.
Generalno obrazovne karakteristike ove grupe su vrlo nepovoljne, obzirom da gotovo 60% ena
iz uzorka nema obrazovanje iznad osnovne kole. To svakako ograniava njihove anse da se
zaposle. Dodatna znanja i vetine koje se vrednuju na savremenim tritima rada, poput
upotrebe kompjutera, znanja jezika, i sl. su vrlo slabo zastupljene u istraivanoj grupi, to inae
niske anse za zapoljavanje dodatno oslabljuje. Ono to je njihova tradicionalno, visoko
zastupljeno umee jeste izrada rukotvorina.
o ene ne pokazuju znaajnu spremnost da se upuste u preduzetnitvo, ali su veinski
zainteresovane za udruivanje u zadruge. Samozaposlenost i preduzetnitvo nisu pogodne
forme zapoljavanja ena iz uzorka, obzirom da je tek 20% iskazalo samo naelnu spremnost da
se odvai na samostalan posao. Preostala veina nije spremna na ovaj korak zbog nespremnosti
na rizik, sumnje u sopstvene sposobnosti, nedostataka ideja i sredstava. Vano je ipak, da kod
ena koje su iskazale ovu vrstu spremnosti glavni motiv predstavlja potreba za zaradom i
sigurnijim ekonomskim poloajem. Sa druge strane, ene su iskazale visoku spremnost da se
udruuju u razliite oblike zadruga. ak 2/3 bi se ukljuilo u poljoprivrednu zadrugu ili bi sa
drugim enama iz sela osnovale zadrugu. Znaajan broj njih ve ima i ideju ime bi se ta
zadruga bavila uglavnom runim radom, cvearstvom, nekim vrstama poljoprivredne
proizvodnje i sl.
o Znaajan broj ena nema zdravstveno osiguranje. Prema ueu osoba bez zdravstvenog
osiguranja, ova grupa se svrstava u red najugroenijih drutvenih grupa u pogledu
obuhvaenosti zdravstvenim osiguranjem. ak 17% ena iz uzorka nema zdravstveno
osiguranje, a u sluaju bolesti lei se samostalno ili plaa posete privatnim lekarima, ili pak
plaa za zdravstvene usluge u dravnim ustanovama. Vie od etvrtine ena nije informisano o
mogunostima obezbeivanja zdravstvenog osiguranja.
o Izuzetno veliki broj ena ne uplauje penzijsko-invalidsko osiguranje. Meu enama iz
uzorka, 13% ve prima penziju i to uglavnom porodinu. Posebno zabrinjava injenica da meu
preostalim enama ak 93% ne uplauje ovo osiguranje. Na ovaj nain one ostaju potpuno
59

nezatiene u sluaju povreda i invaliditeta, a materijalnu zbrinutost u starosti mogu da temelje

iskljuivo na nekom obliku porodine penzije ukoliko nadive supruga ili drugog lana porodice
na osnovu ijeg izdravanja stiu ovo pravo. Najvei broj ena tvrdi da ne uplauje ovo
osiguranje zbog nedostatka novca, a kao ostali razlozi javljaju se neinformisanost i neformalna
poljoprivredna delatnost domainstva.
o Meu ispitivanim oblicima socijalne zatite, registrovano je da domainstva iz uzorka
primaju samo deji dodatak. Obuhvaenost dejim dodatkom je u poreenju sa optom
populacijom iznad proseka, dok ostali oblici materijalne pomoi nisu uopte zastupljeni. S
obzirom da ruralna domainstva koja poseduju manje od 1 ha zemlje ine 70% siromanih, ovu
bi pojavu trebalo posebno istraiti.
o ene imaju ogranien pristup finansijskim resursima domainstva. U veini domainstava
budeti su centralizovani a kljunu kontrolu nad njima imaju najee muki lanovi
domainstva. enama iz domainstva se ee preputa izvrno raspolaganje novcem za
svakodnevnu potronju. Kada im je potreban novac za line potrebe, polovina ena iz uzorka je
prinuena da ga trai od drugih (uglavnom mukih) lanova domaisntva, a treina za te prilike
uspeva da obezbedi svoj lini fond. Ovaj lini novac ene najee odvajaju prilikom prodaje
poljoprivrednih proizvoda ili radom za druga domainstva.
o Kuni rad, briga o domainstvu, deci i starima gotovo u potpunosti su preputeni enama.
Podela kunog rada odvija se po izrazitom patrijarhalnom modelu u kome ene gotovo u
potpunosti obavljaju sve poslove vezane za odravanje domainstva i porodice. To, uz
intenzivni rad u poljoprivredi, postavlja velika radna optereenja pred ene iz uzorka.
o ivotni stilovi ena su preteno tradicionalistiki, a vrednosne orijentacije patrijarhalne.
Slobodno vreme ene uglavnom provode pasivno, u gledanju TV programa, druenjima i
odmoru. Dokolica je uglavnom u funkciji obnavljanja energije za dalji rad. U irem smislu,
ivotni stil ovih ena ukazuje na njihovu podreenost potrebama domainstva i poljoprivredne
proizvodnje na gazdinstvu. Vrednosne orijentacije ena ukazuju na znaajno prisustvo
patrijarhalnih vrednosti koje podupiru ovakav ivotni stil. One su najeksplicitnije oliene u
prihvatanju stava da mukarcima vie odgovaraju javne uloge a enama privatne, te da je
prirodnije da ene nose brigu o domainstvu i porodici.
Navedeni nalazi upuuju na dva osnovna zakljuka: poloaj ena u statusu pomauih lanova
domainstva nije sistematski mogue poboljati bez poboljanja poboljanja poloaja
poljoprivrednih domainstava ili poboljanja uslova zapoljavanja za one koje bi elele da svoj
ekonomski status utemelje izvan domainstva. Sa druge strane, rodna dimenzija socijalnog poloaja
ukazuje da je njihov socijalni poloaj dodatno nepovoljniji pre svega zbog izraenih imovinskih
nejednakosti, iskljuenosti ili ogranienog uea u odluivanju o ekonomiji gazdinstva,
ogranienog pristupa prihodima domainstva i neravnotenom raspodelom odgovornosti i
aktivnosti vezanih za odravanje domainstva i porodice. Moe se zakljuiti da su ene u statusu
pomauih lanova domainstva u dvostruko marginalizovane u svom socijalnom poloaju kao
pripadnice ruralnih, poljoprivrednih domainstava i kao ene unutar ekonomske i porodine
organizacije ovih domainstava.

60

7. Preporuke
Na osnovu izloenih nalaza istraivanja poloaja ena u statusu pomauih lanova u seoskim
poljoprivrednim domainstvima, kao i ire analize stanja na tritu rada, karakteristika ruralnog
poljoprivrednog sektora i institucionalno-zakonskog okvira za regulisanje statusa i socijalnih prava
ove kategorije, definisane su i osnovne preporuke. Preporuke su izloene prema razliitim
aspektima poloaja, odnosno vrsti problema na koji treba usmeriti dalje mere i aktivnosti.
Iako neposredan cilj ovog projekta nije unapreenje poloaja poljoprivrednih domainstava, vano
je napomenuti temeljni stav da se poloaj ena u statusu pomauih lanova domainstva ne moe
znaajno niti sistematski poboljati bez poboljanja poloaja poljoprivrednih i/ili ruralnih
domainstava u celini.

7.1. Unapreenje evidencija i praenja poloaja ciljne grupe

7.1.1. Potrebno je u popisu stanovnitva preciznije definisati razliite kategorije unutar

poljoprivrednog stanovnitva, te pored aktivnog poljoprivrednog stanovnitva koje obavlja
zanimanje i individualnih poljoprivrednika (izmeu kojih granica, bar prema definiciji nije jasno)
ukljuiti i kategoriju pomauih lanova domainstva kao posebnu kategoriju prema aktivnosti.33
Postoji opasnost da se odreen broj lica u ovom statusu pogreno klasifikuje u izdravana lica ili
domaice (kada su u pitanju ene), posebno to prema definiciji izdravanih lica to mogu biti i
osobe koje imaju sredstva za ivot ali ne u dovoljnoj meri pa ih druga lica izdravaju (RZS, 2004:
7). Potrebno je uskladiti definiciju sa Eurostat-ovom definicijom, kao i sa definicijom ove
kategorije u Anketi o radnoj snazi.
7.1.2. Uprava za trezor Ministarstva ekonomije treba da omogui praenje i prikazivanje podataka o
registrovanim nosiocima gazdinstava prema polu.
7.1.3. Potrebno je podatke o vlasnitvu nad zemljom koje evidentira Republiki Geodetski zavod
pratiti i prikazivati prema polu.
7.1.4. Potrebno je i podatke o poreskim obveznicima, posebno onim koji plaaju katastarski porez
ili porez na osnovu prihoda od poljoprivredne delatnosti pratiti i prikazivati prema polu.
7.1.5. Potrebno je posebno i preciznije pratiti dostupnost razliitih oblika socijalne zatite kod
ugroene ruralne populacije, odnosno predstaviti podatke kako po polu tako i po tipu naselja
(grad/selo).

33

Pokazalo se da je u Velikoj Britaniji, u periodu od 1971. kada je ova kategorija ukinuta iz popisa zbog male
zastupljenosti, pa sve do 1992. kada je ona iznova prepoznata u Anketi o radnoj snazi, veina bila svrstavana u
neaktivno stanovnitvo. Kada je Ministarstvo rada izvrilo procenu prethodnog klasifikovanja stanovnitva iz kategorije
pomauih lanova domainstva i uporedilo sa podacima Ankete o radnoj snazi 1992. godine, ispostavilo se da je
prema prethodnim praenjima tek etvrtina kategorije bila prepoznata kao zaposlena, 11% je bilo svrstano u
nezaposlene, dok je 2/3 ak bilo klasifikovano u neaktivna lica (Hakim, 2004: 35).

61

7.1.6. Potrebno je podatke o zdravstvenim osiguranicima i osiguranicima na penzijsko invalidsko

osiguranje (koji jo nisu stekli uslov za penziju, kao i oni koji su primaoci penzija) pratiti po polu.
7.1.7. Podatke o registraciji gazdinstava, vlasnitvu nad nepokretnostima, poreskim obveznicima,

zdravstvenim i PIO osiguranicima trebalo bi prikazivati u redovnim statistikim izvetajima (poput

Statistikog godinjaka) deagregirano prema polu.
Preciznije praenje poljoprivrednog stanovnitva prema polu treba da omogui i bolje targetiranje
pri sprovoenju mera iz nadlenosti razliitih ministarstava.
7.2. Unapreenje relevantnog institucionalnog okvira
7.2.1. U cilju boljeg koordiniranja razliitih mera i aktivnosti bilo bi poeljno formiranje
interesornog tela ili dela pojedinanog nadlenog ministarstva kao to je Ministarstvo poljoprivrede
ili Ministarstvo rada i socijalne politike, koje bi se bavilo razliitim pitanjima koja se odnose na
kategoriju poljoprivrednika i u okviru toga i ovom specifinom grupom. Tako bi na jednom mestu
bili uvezani svi elementi koji su bitni za poboljanje poloaja ove grupe.
7.2.2. Znaaj ureivanja i auriranja i usklaivanja katastra nepokretnosti ve je prepoznat od strane
relevantnih institucija, a pre svega Republikog geodetskog zavoda. Meutim, dugotrajnost i
sloenost ovog procesa onemoguava efikasnije reforme u svim onim oblastima u kojima se zemlja
i druge nepokretnosti uzimaju kao osnova za statuse i prava. Zbog toga je vano pospeiti proces
ureivanja i auriranja katastra nepokretnosti.
7.2.3. Potrebno je da Ministarstvo za poljoprivredu u procesu registracije poljoprivrednih
gazdinstava podstie registrovanje gazdinstva na ene, posebno u uslovima kada su muki lanovi
zaposleni izvan gazdinstva. Istraivanje je ve ukazalo na spremnost da se na ene registruju
gazdinstva u izvesnom broju domainstava u kojima su mukarci zaposleni.
7.2.4. Potrebno je podstai formiranje lokalnih komisija za rodnu ravnopravnost na nivou optijne,
kao i njihovo angaovanje na unapreenju poloaja ena sa sela u statusu pomauih lanova
domainstva.
7.2.5. Potrebno je da Ministarstvo zdravlja sagleda veliinu problema meu enama na selu, pre
svega u pogledu njihovog nezadovoljavajueg obuhvata zdravstvenim osiguranjem, kao i da
definie odgovarajue mere kojima bi se broj ena bez zdravstvenog osiguranja doveo bar na nivou
u optoj populaciji.
7.2.6. Potrebno je da Ministarstvo rada i socijalne politike sagleda teinu problema u pogledu
regulisanja penzijsko-invalidskog osiguranja kod ove grupe (ak 93% ena ne uplauje ovo
osiguranje) i da pronae reenja koja e u datim uslovima podstai ene na regulisanje ovog oblika
osiguranja. Potrebno je uraditi analizu po godinama i pronai adekvatne mere za one ene koje i
kada bi sada krenule da uplauju penziju ne bi stigle da ostvare pravo na penziju.
7.3. Unapreenje zakonskog okvira i drugih propisa kojima se ureuju oblasti od znaaja za
poloaj ciljne grupe
7.3.1. Potrebno je to pre doneti zakon o rodnoj ravnopravnosti i niza podzakonskih akata koji bi na
obuhvatan nain regulisali pitanja ravnopravnosti polova.
62

7.3.2. Potrebno je razmotriti mogunosti da se izmenama u Zakonu o penzijsko-invalidskom

osiguranju definiu povoljniji uslovi za uplaivanje osiguranja pomauih lanova domainstva,
tako da se stimulie da svaki lan uplauje ovo osiguranje, a ne da zbog visine iznosa pomaui
lanovi odustaju od ovog osiguranja, oekujui u budunosti eventualno porodinu penziju.
7.3.3. Potrebno je prilikom donoenja novih ili izmena i dopuna postojeih zakona sistematski
sprovoditi procenu efekata regulativa na poloaj ena u statusu pomauih lanova.
7.3.4. Potrebno je to pre doneti novi zakon o zadrugama kako bi se obezbedili odgovarajui
mehanizmi podrke razvoju enskog zadrugarstva.
7.3.5. Potrebno je to pre usvojiti novi Zakon o radu kojim bi se podstakli fleksibilni oblici
zapoljavanja kao mogue reenje unapreenja zapoljavanja ena u statusu pomauih lanova
domainstva.
7.3.6. Prilikom donoenja novih zakona potrebno je voditi rauna o rodnom aspektu problema i
donositi rodno senzibilen zakone. Takoe i postojee zakone treba usaglasiti sa kriterijumima rodne
ravnopravnosti.
7.4. Poboljanje poloaja u sferi rada
Zbog sloenosti problema i razlika u spremnostima ena iz ciljne grupe da se ukljuuju u razliite
oblike rada, potrebno je simultano podsticati razliite forme unapreenja radnih aktivnosti i statusa
poev od formalizovanja samostalne poljoprivredne aktivnosti i ve predloenog stimulisanja
registrovanja ena kao nosilaca gazdinstava, preko ohrabrivanja na samostalne radne projekte
unutar gazdinstva, do razliitih oblika radnog angaovanja izvan gazdinstva kroz zapoljavanje,
ukljuivanje u zadruge ili zapoinjanje samostalnog posla.
7.4.1. Potrebno je razmotriti institucionalna reenja koja bi omoguila da ene u statusu pomauih
lanova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobiju pristup programima podrke kao i nosilac
gazdinstva. Ovime bi se stimulisalo da u okviru ekonomije gazdinsva one mogu da razvijaju male
autonomne segmente specijalizovane proizvodnje i time jaaju svoj ekonomski poloaj i poloaj
moi u domainstvu. Postojanje mogunosti da pristupe ovim programima podrke ve moe
znaajno da osnai njihove radne potencijale, i spremnost da razvijaju svoje ideje o delimino
autonomnom poslu unutar gazdinstva. Time bi snaile i ekonomiju celokupnog domainstva.
Podsticanje na relativno samostalnu proizvodnju unutar gazdinstva predstavljalo bi pogodniju
formu nego klasino preduzetnitvo i samozapoljavanje za mnoge ene koje nisu pokazale
spremnost da se radno angauju izvan gazdinstva. Na ovaj nain, one bi ostale znaajno vezane za
svoje gazdinstvo, ali bi istovremeno imale i veu autonomiju unutar organizacije rada na
gazdinstvu.
7.4.2. Potrebno je paljivo izraditi i primenjivati mere prevencije za zaposlene ene koje su u riziku
da kao tehnoloki viak ostanu bez posla i preu u status pomauih lanova domainstva. Zbog
iskustava ena koje su ostale bez posla i dospele u status pomauih lanova kao jedinog preostalog
reenja, potrebno je posvetiti posebnu panju tokom procesa privatizacije i restrukturiranja
preduzea. Pokazalo se da je ak 44% ena bilo zaposleno, ali da kada je dospelo u status
pomaueg lana, motivacija za izlazak iz tog statusa postaje sve slabija. Zato je vano da se za
63

ene kojima preti opasnost da e postati tehnoloki viak pravovremeno, preventivno, kreiraju
odgovarajue mere kako bi se bolje snale na tritu rada i ostale u statusu zaposlenih.
7.4.3. Potrebno je podrati i ukljuiti u programe aktivnog zapoljavanja ene iz ciljne grupe koje
ele da se zaposle izvan gazdinstva. Znaajan broj ena u statusu pomauih lanova (1/4) eli da se
zaposli izvan domainstva. Mali broj ovih ena uestvovao je u programima zapoljavanja (6%).
Veoma je vano da se programi aktivnih mera zapoljavanja profiliu na odgovarajui nain tako da
precizno targetiraju ene koje su zainteresovane i kojima su ovi progami potrebni, kao i da im daju
odgovarajue znanje i vetine koji mogu biti efektivni u realnom lokalnom kontekstu.
7.4.4. Potrebno je posebnu panju posvetiti potencijalu za zadrugarstvo koji je ustanovljen meu
enama iz uzorka. Polovina ena je iskazala spremnost da se ukljui u neki vid zadrugarstva.
Istovremeno, samo 14% tvrdi da je informisano o mogunostima osnivanja zadruga. Aktivnosti
usmerene na podrku zadrugarstvu treba da budu usmerene u nekoliko pravaca:
o Potrebno je dublje ispitati upravo sklonosti ena ka zadrugarstvu, kao i uslove pod kojima bi se
ukljuile u ovaj vid socijalnog preduzetnitva.
o Potrebno je detaljno i sistematski informisati ene o prednostima zadrugarstva, proceduri
osnivanja zadruga, poreskim obavezama.
o Potrebno je ispitati lokalne potrebe i mogunosti za osnivanje socijalnih kooperativa koje bi u
ruralnim sredinama trebalo da ponude inae oskudne ili nedostajue socijalne usluge poput
brige o starima, invalidima, deci. Uz ve prepoznate mogunosti osnivanja ovih zadruga u
oblasti ruralnog razvoja i poljoprivrede, ovo bi mogla biti znaajna trina nia.
o Potrebno je institucionalno i programski jaati organizacije koje se bave ruralnim razvojem i
pruaju podrku zadrugarstvu, pre svega zadrune saveze.
7.4.5. Uprkos tome to se pokazalo da je relativno mali broj ena iskazao spremnost za
preduzetnitvo, ovu grupu ne treba zanemariti. Potrebno je pojaati podrku enama da se vie
usmeravaju na samozapoljavanje i preduzetnitvo. Vani oblici podrke bili bi garancijski fondovi
i biznis inkubatori za ensko preduzetnitvo.

7.5. Podizanje svesti o pravima ena i mogunostima unapreenja poloaja

Razliite programe edukacije treba profilisati tako da odgovaraju posebnim podkategorijama ena u
zavisnosti od njihove starosti, obrazovanja, branog statusa, radnih skustava, aktuelnog radnog
statusa i radnih spremnosti.
7.5.1. Potrebno je u ruralnim sredinama obezbediti ponudu obrazovnih programa koji bi doprineli
podizanju znanja i vetina ena a koji bi odgovarali potrebama, uslovima date stredine i
karakteristikama lokalne populacije (uenje jezika, umetnikih kurseva, uenje rada na raunaru,
opismenjavanje itd.).
7.5.2. Potrebno je informisati ene o znaaju vlasnitva nad nepokretnostima, njihove uknjibe, kao
i procedurama kojima to mogu da uine.
7.5.3. Potrebno je podizati svest o znaaju da se poloaj poljoprivrednice formalizuje, kako bi
njihov poloaj bio ekonomski sigurniji i omoguio direktan pristup socijalnim pravima.
64

7.5.4. Potrebno je informisati ene o znaaju i mogunostima ostvarivanja zdravstvenog osiguranja.

7.5.5. Potrebno je podizati svest o znaaju penzijsko-invalidskog osiguranja i informisati ene o
mogunostima regulisanja ovog oblika osiguranja.
7.5.6. Potrebno je podizati svest ena o znaaju vee ekonomske samostalnosti i inicijativnosti, bilo
da je re o samostalnim segmentima proizvodnje unutar gazdinstva, o zadrugarstvu, preduzetnitvu
ili zapoljavanju u preduzeima.
7.5.7. Potrebno je rodno senzibilisati sudije kako bi u ostavinskim procesima na adekvatan nain
vodili rauna o interesima ena pri nasleivanju imovine.
7.5.8. Potrebno je informisati strunu i iru javnost o poloaju seoskih ena u statusu pomauih
lanova domainstva, ne bi li se poloaj i problemi ove grupe uinili vidljivijim i time podstakle
mere unapreenja njihovog poloaja.

Navedene preporuke, predstavljaju samo deo moguih pravaca akcije uoenih na osnovu analize u
okvirima ovog dokumenta i svakako ne iscrpljuju aktivnosti i mere potrebne za unapreenje
poloaja ena pomauih lanova domaisntva. One su namenjene svim akterima zainteresovanim
i/ili ukljuenim u pitanja rodne ravnopravnosti u ruralnim sredinama, bilo da je re o nosiocima
dravne politike kojima izloene smernice mogu pomoi u daljim reformskim naporima, bilo da je
re o akterima civilnog sektora koji u ovoj oblasti ima izuzetno znaajnu ulogu promovisanja,
zagovaranja, lobiranja, pa i sprovoenja projekata vezanih za neposredno osnaivanje ekonomskih
resursa i aktivnosti ena na selu.

65

Literatura:
Arandarenko, M. (1997) Trite rada u traniziciji: Nastajanje industrijskih odnosa u Srbiji,
Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet Beograd
Babovi, M. (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, UNDP, Beograd
Babovi, M. (2005) Ekonomske strategije domainstava u post-socijalistikoj transformaciji
Srbije, u Mili, A. (ur. Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica
Srbije na poetku treeg milenijuma, ISIFF, Beograd: 239-275
Blagojevi, M. (2002) ene i mukarci u Srbiji 1990-2000: urodnjavanje cene haosa, u Boli, S,
Mili, A. (ur.) Srija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, ISIFF,
Beograd: 283-314.
Bogdanov, N. (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija,
UNDP, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Beograd
Boli, S. (2004) Post-socijalistika transformacija i nove radne orijentacije: Srbija 19902003.godine, u Mili, A. (ur.) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa:
svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd, ISIFF: 111-150
Commettee on the Elimination of Discrimination against Women (2007) Concluding Comments of
the Commettee on the Elimination of Discrimination against Women: Serbia
Commission of the European Communities (1998) Labour situation and strategies of farm women
in diversified rural areas of Europe
Commission of the European Communities (2000) Women, active in rural development
Cveji, S. (2002) Neformalna privreda u post-socijalistikoj transformaciji: siva ekonomija u Srbiji
90ih, u Boli, S., Mili, A. (ur.) Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i
svakodnevni ivot, ISIFF, Beograd: 123-140
Cveji, S. (2006) Korak u mestu, ISIFF, Beograd
Flaquer, Luis (2000) Family Policy and the Welfare State in Southern Europe, Institut de
Cincies Poltiques i Socials, Barcelona
Hakim, Catherine (2004) Key Issues in Womens Work: Female Diversity and the Polarisation of
Womens Employment, The Glass House Press, London
Kora, M. (1991) Zatoenice pola, ISIFF, Beograd
Krsti, G.. et al.(1998) Analiza sive ekonomije u SR Jugoslaviji sa procenama za 1997. i
preporukama za njenu legalizaciju. Beograd: Ekonomski institut - izvetaj.
66

Mili, A. (2004) Transformacija porodice i domainstava zastoj i strategija preivljavanja, u

Mili, A. (ur.) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na
poetku treeg milenijuma, Beograd, ISIFF::321-324
Mili, A. (1994) ene, politika, porodica, Institut za politike studije, Beograd
Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Nacionalna strategija za poboljanje
poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova, 2008
Mitrovi, M. (2002) Srpsko selo i poljoprivreda izmeu preivljavanja i razvoja, u Boli, S,
Mili, A. (ur.) Srija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, ISIFF,
Beograd:195-213.
Momilovi, J. (2006) Poloaj ena na tritu rada u Srbiji ekonomski aspekt, UNDP, 2006.
Rajkovi, Ljubica, (2002) Porodica i poloaj ene u ruralnoj Srbiji,
http://www.awin.org.yu/srp/arhiva/elbiblioteka.htm

Jelena Pei, Retradicionalizacija drutva Srbije krajem osamdesetih i poetkom devedesetih,

Diplomski rad, Filozofski fakultet u Beogradu, Beograd, 2004.
Pei, Vesna (1977) Drutvena slojevitost i stil ivota, u Popovi et al., Drutveni slojevi i
drutvena svest, Centar za socioloka istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd: 121-196
Ljubica,
(2002)
Porodica
i
Rajkovi,
http://www.awin.org.yu/srp/arhiva/elbiblioteka.htm

poloaj

ene

ruralnoj

Srbiji

Republiki zavod za statistiku (2008) Izvetaj iz Ankete o ivotnom standardu za 2007

Republiki zavod za statistiku (2008) Izvetaj iz Ankete o radnoj snazi za 2007

Republiki zavod za statistiku (2007) Izvetaj iz Ankete o radnoj snazi za 2006
Republiki zavod za statistiku (2006) Izvetaj iz Ankete o radnoj snazi za 2005
RZS, Anketa o potronji domainstava nacrt metodolokog materijala, 2005
Republiki zavod za statistiku (2005) Izvetaj iz Ankete o radnoj snazi za 2004
Republiki zavod za statistiku (2004) Poljoprivredno stanovnitvo, podaci iz popisa 2002, knjiga 7.
EUROSTAT, EU Labour Force Survey Principal Results 2005, Statistics in focus, 13/2006
Stojanovi, B. (2006) Trite rada u Srbiji: 1990-2005, Socioloki pregled No.1: 3-33
Vlada Republike Srbije, (2003) Strategija za smanjenje siromatva
67

Vlada RS (2003) Nacionalna strategija zapoljavanja

Vlada RS (2008) Nacionalna strategija odrivog razvoja
Vlada Republike Srbije, Uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava, Slubeni glasnik RS 45/04;
139/04; 71/05; 113/07
Vogler, C., (1994) Household Time Allocation and Womens Labour Force Participation, u
Anderson, M., Bechhofer, F. & J. Gershuny (eds.) (1994) The Social and Political Economy of the
Household, Oxford: Oxford University Press : 198-225
Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, Slubeni glasnik RS 34/03
Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik RS 107/05
Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, Slubeni glasnik RS 84/2004, 61/2005, 62/2006
Zakon o porezu na prihod graana, Slubeni glasnik RS 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i
65/2006
Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Slubeni glasnik RS 36/91,
79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 115/05.

68