III OTVORENI DANI BIODIVERZITETA

Panevo, 07. jun 2013. godine

Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Zbornik referata

Panevo, 2014.

Organska proizvodnja i biodiverzitet

Izdava:
Institut Tami Panevo, Istraivako razvojni centar
Novoseljanski put 33, 26000 Panevo, Srbija
Recenzenti:
dr Zora Daji Stevanovi, redovni profesor
dr Vera Popovi, nauni saradnik
Tehnika priprema:
tamparija "ARTiJA"
Lektor:
Maja Ugrenovi
Naslovna strana:
Lavanda (Lavandula vera DC.) u kolekciji Instituta za prouavanje
lekovitog bilja Dr Josif Pani (foto: Ugrenovi).
tampa:
tamparija "ARTiJA", Miloa Obrenovia 35a, 26000 Panevo, Srbija
Tira:
300 primeraka
CIP -
,

(3; 2013; ) Organska proizvodnja i

biodiverzitet: zbornik referata / III otvoreni dani biodiverziteta, Panevo, 07. jun
2013. godine; [urednici] Vladimir Filipovi , Vladan Ugrenovi. - Panevo : #Institut
"Tami", #Istraivako razvojni centar, 2014 (Panevo: Artija). - 86 str.: ilustr. ; 24 cm
Tira 300. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts.
ISBN
a) -
b) - -
COBISS.SR-ID 207871756

III OTVORENI DANI BIODIVERZITETA

Panevo, 07. jun 2013. godine
Urednici:
dr Vladimir Filipovi
dr Vladan Ugrenovi
Programski odbor:
dr ore Glamolija, redovni profesor
dr Dragoja Radanovi, redovni profesor
dr Radosav Jevovi
dr Vera Popovi
dr Vladimir Filipovi
dr Vladan Ugrenovi
Organizacioni odbor:
dr Vladan Ugrenovi
dr Vladimir Filipovi
Ivana Simi, MSc
Bojan Vojnov, organski proizvoa

Slika 1: III otvoreni dani biodiverziteta, kolekcija Instituta za

prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani (foto: Ugrenovi).
3

SADRAJ
Predgovor...................................................................................................1
Stanje u proizvodnji i sakupljanju lekovitog bilja u Republici Srbiji
Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi.......................................................3
Lekovite biljke Deliblatske peare
Radosav Jevovi.....................................................................................21
Osnovni aspekti biolokih invazija: na primeru korovskih biljaka
Sava Vrbnianin, Dragana Boi.............................................................35
Razvoj agro-ekoloke politike na primeru SRP Deliblatska peara
Sran eremei.......................................................................................57

CONTENT
Foreword....................................................................................................1
State of the production and the collecting of medicinal plants in the
Republic of Serbia
Vladimir Filipovi, Vladan Ugrenovi.......................................................3
Medicinal plant of Deliblato sands
Radosav Jevovi.....................................................................................21
Basic aspects of biological invasions: the example of weed species
Sava Vrbnianin, Dragana Boi.............................................................35
Development of agroecological shemes at Deliblatska peara
Sran eremei.......................................................................................57

PREDGOVOR
Trei po redu Zbornik referata Organska proizvodnja i
biodiverzitet nastao je kao rezultat rada na tematskom skupu Otvoreni
dani biodiverziteta 3, odranog 07. juna 2013. godine, na vie lokacija
u okruenju i na samom podruju Specijalnog rezervata prirode (SRP)
Deliblatska peara. Centralne teme skupa odnosile su se na: lekovito
bilje (samoniklo i gajeno), SRP Deliblatska peara, invazivne korove
i agro-ekoloke mere koje se sve zajedno mogu posmatrati kao deo
integrisanog paketa. Proizvodnja (ali i sakupljanje bilja, naroito u samoj
Deliblatskoj peari) lekovitog bilja bila je izuzetno znaajna delatnost
pojedinaca i pravnih lica u pojedinim naseljenim mestima na obodu SRPe. Naalost, promenom agroekolokih, tehnolokih i socijalnoekonomskih uslova, promenjen je i floristiki sastav agrofitocenoza, gde
preovlauju korovske vrste sa dominacijom invazivnih korovskih vrsta,
ali i biljnih zajednica u SRP Deliblatska peara, naroito po obodima
gde je veliko prisustvo invazivna korovska vrsta ambrozija (Ambrosia
artemisiifolia L). Uvoenjem pojedinih agro-ekolokih mera i
bioagrotehniih metoda, titi se biodiverzitet, ivotna sredina i
poljoprivreda, te se predupreuje dalja degradacija biocenoze, to je u
prethodnom periodu, naalost bio sluaj sa SRP Deliblatska peara.
Organizovanje nauno strunog skupa Otvoreni dani
biodiverziteta i prireivanje Zbornika referata je rezultat aktivnosti
realizovanih na projektu Integralnih i interdisciplinarnih istraivanja pod
pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije: Odriva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji
ostvarivanja stratekih ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona
(III 46006).

U Panevu, 20. jun 2014. godine

Urednici

STANJE U PROIZVODNJI I SAKUPLJANJU LEKOVITOG

BILJA U REPUBLICI SRBIJI
Vladimir Filipovi1, Vladan Ugrenovi2
1

Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani, Beograd, Srbija

2
PSS Institut Tami, Panevo, Srbija

Rezime: U odnosu na period od pre 25 i vie godina, sektor lekovitog,

aromatinog i zainskog bilja (LAZB) u Republici Srbiji, bio je u
stalnom porastu, osvajajui nove tehnologije, standarde i trita. Danas,
naalost, pored izuzetno bogatog biofonda ove grupe biljaka,
proizvodnja, prerada i izvoz lekovitog bilja daleko su ispod nivoa s kraja
osamdesetih godina. Prestanak sa radom nekoliko veih drutvenih firmi,
te nedovoljno dobra politika situacija usmerilo je pojedine inostrane ali i
domae kupce na nabavku sirovina i proizvoda na nekim drugim
tritima. Stoga, za vraanje ovog sektora na mesto koje zasluuje, mora
se delovati vertikalno i horizonatalno. Vertikalno, prema institucijama
koje direktno ili indirektno odluuju za stanje u ovom sektoru
(ministarstva, komore, udruenja). Horizontalno delovati na aktere u
proizvodnji, preradi i pakovanju, kroz ukljuivanje za tu oblast
kompetentnih strunjaka, koji e obuavati kroz razliite aspekte u
sektoru lekovitog bilja postojee ali i nove proizvoae/sakupljae,
preraivae i otkupljivae. Jedino tako, pozicija sektora lekovitog,
aromatinog i zainskog bilja, moe se vratiti na mesto koje zasluuje.
Kljune rei: lekovito, aromatino i zainsko bilje (LAZB), plantana
proizvodnja, sakupljanje, kvalitet, proizvod.

Uvod
Interesovanje za prirodne lekovite sirovine u svetu je sve vee,
ulae se u istraivanja i promociju fitopreparata, uvode se standardi
(GAP, GACP, Organic i slino), i sprovodi neprekidna edukacija u vezi
sa znaajem korienja ovih sirovina, ovo se odnosi pre svega za mlau
populaciju. Rastue potrebe meunarodnog trita i za trgovinskom
3

razmenom ukazuju na znaaj prilagoavanja, odnosno, transformacije

proizvodnje lekovitog bilja. Na osnovu analize ovog sektora Republike
Srbije, zakljuuje se da je malo proizvoaa koji nude dovoljne koliine
lekovitog bilja eksportnog kvaliteta. Srbija je izgubila dominantno mesto
u izvozu lekovitog bilja poslednjih godina. Prema podacima Ignjatijevi
(2010) u toku 2008. godine Srbija je bila na 31. mestu u svetu po
vrednosti izvoza. Iako je do poetka devedesetih Srbija bila najvei
izvoznik lekovitog i aromatinog bilja u zemlje dananje Evropske unije,
u proteklih dvadesetak godina sa steenih pozicija istisnuli su nas, od
evropskih drava, Bugarska, Poljska i Maarska, a od dalekoistonih
Kina i Indija. Naalost, jo uvek inostranim kupcima najee prodajemo
nepreraene sirovine, a samo u manjem broju sluajeva, poluproizvode
ili proizvode vieg stepena prerade ekstrakte, etarska ulja i
fitopreparate.
Na globalnom tritu lekovitog i aromatinog bilja dominiraju
evropske, a posebno nemake kompanije. Najvei koncern koji se bavi
biljnim sirovinama u Evropi je Martin Bauer Group (holding
kompanija iz Nemake), pozicionirana kao prirodna veza sa
ekspoziturama u 50 zemalja na 5 kontinenata i sa godinjim prometom od
350 miliona . Druge vodee kompanije ukljuuju nemaki Madaus
Group i italijansku Indenu sa prometom od 330 miliona i 170
miliona respektivno (Pavlovi i Kosti-Nikoli, 2006).
U Nemakoj, znaajnu ulogu u prometu lekovitog i aromatinog
bilja ima kompanija Dr Willmar Schwabe Arzneimittel, sa godinjim
prometom od preko 400 miliona od kojih je preko 300 miliona u
fitofarmaceutici. Danas, u Nemakoj postoji oko dvadeset glavnih
veleprodavaca i sedam zastupnika za lekovito i aromatino bilje i
njihove proizvode (etarska ulja i biljni ekstrakti).
U prethodnom periodu pored inostranih, u bivoj SFRJ postojao
je vei broj domaih kua koje su otkupljivale lekovite sirovine. Neke od
njih su: Jaka 80 Radovi, Makedonija, Alkaloid Skoplje,
Makedonija, Krka Novo Mesto, Slovenija, Droga Portoro,
Slovenija, Lek Ljubljana, Slovenija, Afrodita Rogaka Slatina,
Slovenija, Pliva i Franck Zagreb, Hrvatska. To su samo neka od
preduzea koja su otkupljivala sirovine sa podruja Srbije. Naalost,
veina gore pomenutih vie ne nabavlja sirovine na ovim prostorima,
to je uticalo i na bavljenje ovom delatnou, koja je u znatnoj meri
desetkovana. Meutim, na tritu Srbije u prethodnih dvadeset godina,
4

pojavilo se nekoliko mahom porodinih preduzea, koja iz godine u

godinu poveavaju produktivnost i konkurentnost na domaem i
inostranom tritu (Turudija-ivanovi et al., 2010).
U naoj zemlji, kau strunjaci, ima mnogo mesta gde bi se mogla
organizovati ovakva proizvodnja. Raspolaemo zemljitem kakvo biljke
zahtevaju, vodnim potencijalima i povoljnim klimatskim uslovima. U
bogatom genofondu lekovitog, aromatinog i zainskog bilja, najvei
znaaj ima genetika raznovrsnost ekonomski znaajnih vrsta (kamilica,
nana, alfija, kantarion, hajduka trava, vranilova trava, uva, odoljen,
bokvica, jagorevina, itd.), kao i vrsta ogranienih areala i onih koje su iz
razliitih razloga u opadanju. Nedovoljno panje se posveuje proceni i
monitoringu stanja populacija genetikih resursa lekovitog i aromatinog
bilja i potrebi njihovog ouvanja. Prema poslednjoj obimnijoj studiji
posveenoj lekovitom bilju, ukupan broj lekovitih i aromatinih biljnih
vrsta u naoj flori je oko 700, od kojih je 420 zvanino registrovano, a u
prometu se nalazi oko 280, na osnovu podataka iz Strategije zatite
lekovitog bilja u Republici Srbiji (Amidi et al., 1999).
No uprkos svemu navedenom, proizvodnja ovog bilja ima
tendenciju smanjenja, dok se zainteresovanost za sakupljanje postupno
poveava. S druge strane u odnosu na sakupljanje samoniklih biljnih
vrsta, plantano gajenje ima vie prednosti. Osnovne prednosti su te to
se plantairanjem uvaju prirodni resursi i dobija sirovina ujednaenijeg
kvaliteta, a postoji mogunost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnju
i kontrolu svih njenih faza kroz uvoenje razliitih standarda.
Na teritoriji Republike Srbije je u 2013. godini gajeno oko 20.000
hektara LAZB
Potrebe naeg trita za lekovitim sirovinama najveim delom se
zadovoljavaju sakupljanjem, zapravo, 90 procenata bilja koje se nalazi u
prometu potie od samoniklog sakupljenog iz prirode. U poslednjih deset
do petnaest godina povrine pod plantaama variraju od veoma znaajnih
do simbolinih. Prema podacima Privredne komore Srbije, pod gajenim
biljem u 2012. godini bilo je 1.337 hektara (1.419 hektara u 2011). Ako
tome dodamo i jedan deo povrina pod zainskim biljkama koje se vode
kao povre i deo onih povrina na kojima se proizvodi za strane kupce, to
je ukupno oko 20.000 hektara.
5

Prema rejonu gajenja, Republika Srbija se moe podeliti na dva

proizvodna rejona: nizijski (Vojvodina) i brdskoplaninski (Centralna
Srbija). U prvom rejonu najee se gaje: kamilica, pitoma nana, neven,
matinjak, korijander, lavanda, bela i crna slaica, valerijana, mora,
perun, bosiljak, kim, miroija, estragon, beli slez, celer, timijan, alfija i
neke druge manje zastupljene vrste. U brdsko-planinskom delu nae
zemlje plantairaju se: neven, matinjak, branka, lavanda, lincura,
alfija, kantarion i druge (Tabela 1).
Tabela 1. Neke od traenijih plantano gajenih lekovitih biljaka
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Narodni naziv
Kamilica
Pitoma nana
Beli slez
Matinjak
alfija
Neven
Odoljen
Timijan
Bosiljak
Mora
Kantarion
Hajduka trava
Vranilovka
Kopriva
Perun
Angelika
Miroija
Bokvica uskoredna
Heljda
Bela slaica

Biljna vrsta
Chamomila recutita
Mentha piperita
Althaea officinalis
Melissa officinalis
Salvia officinalis
Calendula officinalis
Valeriana officinalis
Thymus vulgaris
Ocimum basilicum
Foeniculum vulgare
Hypericum perforatum
Achillea millefolium
Origanum vulgare
Urtica dioica
Petroselinum sativum
Angelica archangelica
Anethum graveolens
Plantago lanceolata
Fagopirum esculentum
Sinapis alba

Gaji se kao
1 godi.
2 godi
1 god.-2
Viegod.
Viegod.
1 godi.
1 godi.
Viegod.
1 godi.
Viegod.
2 godi
Viegod.
Viegod.
Viegod
1 i 2 god.
1 godi.
1 godi.
Viegod.
1 godi.
1 godi.

Izvor: Prikazani podaci dobijeni su u kontaktu sa dobavljaima lekovitih

sirovina za potrebe proizvodnje instituta za prouavanje lekovitog bilja
Dr Josif Pani iz Beograda, lociranih u Panevu.
Proizvodnja i prerada lekovitog bilja je specifina i u velikoj meri
ima dodira sa proizvodnjom duvana, povra, voa i cvea. Tehnoloki
nivo proizvodnje u pojedinim podrujima je visok, dok je u pojedinim
podrujima prisutna znaajna nepoznanica u vezi gajenja i sakupljanja
lekovitog bilja, u tim podrujima se nailazi na neadekvatnu tehnologiju
6

gajenja i sakupljanja sa niskim nivoom obuenosti proizvoaa i

sakupljaa.
Jedna od ustanova koja objedinjuje naunoistraivaki, praktini i
proizvodni rad jeste Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif
Pani iz Beograda. Ova institucija se bavi prouavanjem,
proizvodnjom, preradom i prometom lekovitog bilja i biljnih preparata sa
tradicijom dugom vie od estdeset i pet godina. U prethodnom periodu,
Institut je uestvovao u projektovanju i realizaciji najznaajnijih studija,
elaborata i projekata u oblasti lekovitog bilja u naoj zemlji i zemljama
bive Jugoslavije. Neki od rezultata minulog rada najbolje se mogu
primetiti npr. na podruju Junog Banata, gde je profesionalizovan odnos
prema tehnologiji gajenja, radu na introdukciji i domestifikaciji
lekovitog, aromatinog i zainskog bilja (Filipovi i Ugrenovi, 2013).
Druga naunoistraivaka institutcija koja je mnogo uradila u oblasti
lekovitog bilja u Vojvodini je bivi Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje
a sada Odeljenje za alternativne kulture Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo iz Novog Sada, sa seditem u Bakom Petrovcu. Rad ove
institucije je navidljiviji na podruju Bake.
Znatno vee mogunosti uzgoja i izvoza
Prirodni uslovi Srbije, a pogotovo nekih njenih rejona, po pitanju
klime i zemljita, izuzetno su povolji za gajenje ovog bilja. Tehnologija
njihovog uzgoja, delom je osvojena i dostupna buduim proizvoaima,
odnosno, mogue je obezbeenje bogate sirovinske baze i sa stanovita
raznovrsnosti i koliina. Pojedini izgraeni graevinski objekti mogu da
se prilagode potrebama ove proizvodnje, razvijeno je trite za finalne
proizvode, a postoji i mogunost obezbeenja finansijskih sredstava za
ovakvu proizvodnju.
Neke od tekoa vezane su za zasnivanje useva i zasada, zatitu
od korova, bolesti i tetoina, odreivanje momenta ubiranja i naina i
vremena suenja. Relativno malo se upotrebljava mehanizacija koja je
namenjena ovoj proizvodnji, iako ima dobrih domaih reenja. Otkup je
esto stihijski, sa nedovoljno definisanim kriterijumima kvaliteta. Od
postojeih kapaciteta za destilaciju bilja, u upotrebi je samo oko deset
procenata, a od onih za ekstrakciju, oko 30 procenata.
Da bi se najvei broj navedenih potekoa otklonio, najvanije je
da sarauju svi koji ine sektor lekovitog, aromatinog i zainskog bilja.
7

Na taj nain se u ovoj oblasti jedino moe ostvariti napredak. Naroito je

znaajno uvoenje evropskih i svetskih standarda za kvalitet proizvoda.
Takoe je potrebno da se pripremi i usvoji zakon i pratea akta u vezi sa
ovim biljem i osigura oplemenjivako-semenarska i rasadniarska
proizvodnja tih vrsta, stalna specijalizacija kadrova kod nas i u
inostranstvu, te da se intezivnije podstiu domaa istraivanja.
Finansijskom podrkom treba podstai nabavku nove opreme, posebno za
poveanje preraivakih kapaciteta. Isto tako treba razvijati trite ovih
proizvoda, ukljuivi i izvoz.
Gajenjem se ne reava samo pitanje podmirenja domae
farmaceutske industrije potrebnim koliinama lekovite sirovine
postojanog kvaliteta i farmakolokog dejstva, ve i izvoza ovih sirovina,
imajui u vidu to da veina uvoznika u Evropskoj uniji vie trai i ceni
gajene lekovite, aromatine i zainske biljke. Jedan od naina smanjenja
pritiska na eksploataciju samoniklog bilja upravo je njihovo gajenje.
Mada se plantairanje moe koristiti kao dobar i svrsishodan nain za
obezbeivanje vee koliine sirovina i proizvoda i veeg trita, ono ima
i niz ogranienja. Izmeu ostalog, treba imati u vidu da se sve vrste ne
mogu lako gajiti, a da je nekim potrebno vie godina da postignu zrelost
kada se mogu brati.
Kako i ta proizvoditi i sakupljati?
Zbog ogranienih potreba za sirovinama biljnog porekla i
usklaenosti ponude i tranje, i kod nas, i u svetu, poveanje povrina
mora biti planirano, odnosno proizvodnju treba zasnivati za poznatog
kupca. Strune slube Instituta Dr Josif Pani preporuuju
poetnicima da gajenje jedne ili vie vrsta ponu na manjim povrinama.
Za cvetom nevena je, potranja u duem periodu znatna, a cena
kilograma osuenog cveta u 2013. godini je bila u intervalu od 500 do
700 dinara. Ako se zna da se sa jednog hektara moe dobiti oko 500
kilograma suvih cvetova ove biljke, moe se zakljuiti da je izuzetno
interesantna za gajenje. Berba cveta nevena, meutim, iziskuje mnogo
ljudskog rada to, ukoliko se angauju sezonski radnici, moe znatno da
poskupi proizvodnju. Ukoliko je to porodini biznis, gajenje lekovitog
bilja je najbolje pokrenuti na manjim povrinama od 10 do 20 ari po
biljnoj vrsti, da bi se izbegli eventualni gubici i poveao prihod po
jedinici proizvodnje.
8

Masovnu proizvodnju lekovitog bilja treba razvijati u

ravniarskom podruju, a u brdsko-planinskom gajenje i sakupljanje onih
vrsta koje tamo uspevaju. Radi zatite lekovitih, aromatinih i zainskih
biljaka u prirodnim stanitima, u proizvodnju treba uvesti ugroene vrste,
kao i one za koje postoji poveana potranja. Vrste koje bi trebalo gajiti
sa aspekta zatite prirode su: Achillea sp., Aconitum sp, Acorus calamus
(iirot), Adonis vernalis (gorocvet), Allium victorialis (laneuva),
Arctostaphylos uva ursi (medvee groe), Centaurium umbellatum
(kiica), Cnicus benedictus (kalj), Colchicum autumnale (mrazovac),
Corylus colurna (maja leska), Crocus sp., Gentiana lutea (lincura),
Gentiana punctata (pegava lincura), Gypsophila paniculata (lajer trava),
Helichrysum arenarium (pearsko smilje), Menyanthes trifoliata (gorka
detelina), Micromeria sp., Orchis sp., Primula sp., Herniaria sp., Inula
helenium (oman), Ruta graveolens (sedef), Satureja sp., Sideritis
scardica (arplaninski aj), Veratrum sp., i dr. Uvoenjem, prvo kroz
oglede, a potom, i u proizvodnu praksu, gajenje ovih biljaka trebalo bi da
postane opteprihvaena praksa. Jedno od istraivanja tog tipa dali su
Vukomanovi i Bojani (1999), koji su eksperimentalno istraivali
ekonomiku gajenja matinjaka, timijana, odoljena i pitome nane sa ciljem
utvrivanja tehnolokih i ekonomskih parametara opravdanosti njihovog
gajenja u rejonu kuevskih planina, u ekoloki istoj zoni u Srbiji.
Dobijeni ekonomski rezultati bili su ohrabrujui za sve etiri navedene
lekovite, aromatine i zainske biljke.
Jedna od mera koja doprinosi zatiti ugroenih lekovitih i
aromatinih biljnih vrsta u prirodi je njihovo plantano gajenje.
Plantano gajenje u velikoj meri smanjuje nekontrolisano skupljanje
samoniklog bilja i tako spreava njegovo potpuno unitenje. Gajenje
lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak XX veka.
Intenzivnije plantairanje datira od 50-tih, a od 70-ih godina prolog veka
neke lekovite i aromatine vrste se u potpunosti uvode u kulturu kao
Valeriana officinalis L. (odoljen), Satureja montana L. (ubar),
Helichrysum arenarium (L.) Moench (pearsko smilje), Scopolia
carniolica Jacq. (beli bun), Borago officinalis (bora) i dr. Slatine Banata
su, pogodne za proizvodnju kamilice, dok je, na primer, podruje Tare
pogodno za proizvodnju lincure i branke, a Sokobanje za uzgoj
vranilove trave i vreska.
Kako bi proizvoa i otkupljiva bili zadovoljni dobijenom
sirovinom, moraju se ispuniti neki od zahteva proizvodnje. Na primer
9

potovanje termina setve. Termin setve kod kamilice je krajem avgusta i

tokom septembra. Nedostatak ovog termina odnosno, jesenje setve, je
eventualna sua, koja utie na procenat isklijalih semena. Ako se ovaj
termin propusti setva se moe uz dosta rizika obaviti i u februaru, ili
poetkom marta. Kasna zimska, odnosno rana prolena setva nije
preporuljiva, pre svega zbog postizanja manjeg prinosa, u nekim
sluajevima i za 50%. Pri ovoj setvi vei je rizik u proizvodnji biljke
dospevaju za berbu kasnije, a mogunost pojave korova je znatno vea.
Berba poinje u maju, tako da se zasejane parcele mogu iskoristiti i za
neku drugu biljnu vrstu. Seme je dostupno, a cena jednog kilograma
semena sa pulvisom u toku 2013. godine bila je od 2.000 do 11.000
dinara. Prinos suvih glavica kree se od 400 do 500 kg ha-1, a prinos
pulvisa je od 200 do 250 kg ha-1. Otkupna cena zavisi od kvaliteta
samoga cveta i sadraja etarskog ulja u njemu. U prethodne dve godine,
otkupne cene osuene kamilice bile su uglavnom ujednaene na veini
otkupnih mesta, pa je tako 1 kg osuenog cveta kamilice kotao od 350
do 500 dinara, a kilogram pulvisa oko 200 dinara.
Osim kamilice, na zemljitima loijeg kvaliteta mogu se uzgajati,
izmeu ostalog, sladi, alfija, cikorija, lavanda i mnoge druge. Veina
gajenih lekovitih biljaka ipak najbolje uspeva na dubokim i plodnim
zemljitima, i to u uslovima umereno vlane klime. Jednogodinje i
dvogodinje gaje se u plodoredu, dok se viegodinje gaje u stalnim
zasadima, van plodoreda. Da bi se osigurala kvalitetna setva i ujednaeno
nicanje biljaka, zemljite treba u jesen uzorati, a zatim predsetveno
pripremiti. U ovoj fazi uglavnom se koristi mehanizacija koja se
primenjuje i u standardnoj ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.
Ishrana bilja je svakako znaajna. Stajnjak ili kompost se unose
prilikom osnovne obrade ili pod predusev, a mineralna ubriva - u
osnovnoj obradi ili tokom vegetacije kao prihranjivanje, zavisno od
plodnosti zemljita i potreba biljaka. Za pojedine biljne vrste iz ove
grupe, u zavisnosti od potrebe, mogue je obaviti i folijarnu ishranu. Za
setvu, meurednu kultivaciju, primenu ubriva, zatitu, takoe se koristi
uobiajena mehanizacija. Kada je u pitanju razmnoavanje, najei i
najsigurniji nain, posebno za one vrste sa sitnim semenom, jeste
proizvodnja preko rasada. Uspeh u proizvodnji zavisi i od kvaliteta
semena. Ono mora biti propisane klijavosti i istoe. Vano je i da se u
pravo vreme i na odgovarajui nain obavi setva, ali i ishrana bilja i
ostale mere nege. Najvei broj specifine mehanizacije u ovoj oblasti
10

zahteva se u vreme berbe. Vreme i nain berbe zavise od biljke, od

delova koji se sakupljaju. Za berbu cvetova kamilice, ali i drugih biljnih
vrsta, koriste se prikljune maine - vuene i noene. Vuene imaju
sopstveni boni toak i skladini prostor. Kod noenih se preko elevatora
ubrana masa skladiti u prikolicu. U svetu postoje razni modeli maina,
raznih tehnikih karakteristika. esto se one svodi na samostalnu izradu
ili izradu u malim serijama. Prosena cena ovakve opreme je od 10 do 15
hiljada eura. Ovakvom mehanizacijom se postiu velike utede na radnoj
snazi i trajanju berbe na veim plantaama.
Sakupljanje lekovitog bilja
U mnogim regionima Srbije postoje i dobri prirodni potencijali za
sakupljanje lekovitog bilja, ali oni nisu u potpunosti iskorieni.
Masovnije organizovano branje odvija se na jugoistoku, a u poslednje
vreme i na istoku nae zemlje. U regionima gde se gaji bobiasto voe,
otkupljivai otkupljuju i lekovite vone vrste (borovnica, zova i druge).
U proseku godinja kvota za sakupljanje pojedinih vonih vrsta je: do
2.000 tona za kleke, do 5.000 tona za divlje rue, do 150 tona za divlje
jagode, do 2.000 tona za divlje kupine, do 2.000 tona borovnice i sl.
(Turudija-ivanovi et al., 2013). Sve u svemu, za ovaj nimalo lak posao,
potrebno je mnogo sakupljaa. Prema proceni saradnika Instituta Dr
Josif Pani, kod nas ima oko 4.000 organizovanih sakupljakih
domainstava, to je oko 12.000 sakupljaa (Turudija-ivanovi, 2010).
Aktivna sezona branja traje od aprila do oktobra. U razliito doba godine
sakuplja se razliito bilje, odnosno razliiti njegovi delovi. Tako, na
primer, od koprive se u aprilu, maju i junu sakuplja nadzemni deo biljke i
list, dok se koren-rizom sakuplja u oktobru-novembru, a ree u toku
februara-marta.
Da bi se uspeno sakupljalo lekovito i zainsko bilje, potrebno je
savladati neka osnovna pravila i znanja. Vri se edukacija sakupljaa
lekovitog bilja, posebno kroz sledee: sakupljai se upoznaju sa
principima kojih se treba pridravati tokom sakupljanja samoniklog
lekovitog bilja i umskih plodova, definiu pojmovi koji se susreu u
ovoj oblasti, (farmakognozija, biljne droge, kvalitet sirovina), ukazuje
na naine i postupke sakupljanja, vreme sakupljanja po biljnim vrstama i
organima (kalendar branja), na suenje i pakovanje, daju osnovni podaci
o parametrima kvaliteta, direktive i postupci kojima se treba rukovoditi u
11

cilju zadovoljena organske tj. bio-proizvodnje i dr (Savi et al., 2008). U

cilju boljeg poznavanja oblasti zatite pojedinih lekovitih biljaka,
potrebno je uzeti u obzir neke od postojeih dokumenata koji se odnose
na ovu oblast. Tu se pre svega misli na: Zakon o zatiti prirode (Slubeni
glasnik RS, 36/2009 i 88/2010); Pravilnik o prekograninom prometu i
trgovini zatienim vrstama (Slubeni glasnik RS, 99/2009); Pravilnik o
proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka,
ivotinja i gljiva (Slubeni glasnik RS, 05/10 i 47/11); Uredba o
stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (Sl gl.
RS, 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10 i 69/11); Naredba o zabrani
sakupljanja pojedinih zatienih vrsta divlje flore i faune u 2014. godini
(Slubeni glasnik RS, 23/2014); Nacionalna strategija odrivog
korienja prirodnih resursa i dobara (Slubeni glasnik RS, 33/2012);
Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do
2018. godine (Slubeni glasnik RS, 13/2011). Lica koja dobiju dozvolu
za sakupljanje zatienih vrsta u obavezi su da u propisanom roku
nadlenom Ministarstvu i Zavodu za zatitu prirode Srbije dostavljaju
podatke na propisanim obrascima o sakupljanju (po vrstama i otkupnim
stanicama), korienju i stavljanju u promet. Ona lica koja se bave
uzgojem zatienih vrsta takoe su duna da Ministarstvu dostavljaju
propisane podatke.
Organizacije (pravna lica i preduzetnici), koje se bave
sakupljanjem zatienih vrsta, su u obavezi da potencijalne sakupljae
obue (struno osposobe) za tu vrstu posla, da vre proveru njihovog
znanja i da im izdaju odgovarajue potvrde (vai za jednu sakupljaku
sezonu, sakuplja je mora imati sa sobom u vreme sakupljanja i duan je
da je pokae ovlaenom licu). Takoe, prilikom otkupa sabranih
zatienih vrsta, pravno lice ili preduzetnik, je u obavezi da izdaje
otkupni blok i da vodi evidenciju za svaki otkup pojedinano: sa
podacima o sakupljau, otkupljenoj vrsti i koliini, ceni, podruju
sakupljanja (Kati et al., 2006).
S obzirom na to da se radi o sezonskom poslu, sakupljanje bilja ne
moe da obezbedi ekonomski opstanak velikog broja porodica. Sakuplja
tokom letnje sezone moe da zaradi 20 do 50 evra dnevno, to ukupno
moe biti od 1.500 do 3.500 evra. Prema dosadanjem iskustvu, najvie
se sakupljaju hajduka trava, kantarion, majina duica, kopriva, rastavi
i mnoge druge koje se mogu nai na naem podruju. U najtraenije
samonikle lekovite biljke, osim navedenih, ubrajaju se kiica, beli slez,
12

matinjak, jagorevina, beli glog, lincura, kleka, lipa, vranilovka, vresak,

zova, petrovac, medvee groe, sremu, divlja rua ili ipurak (Tabela
2).
Tabela 2. Neke od traenijih samoniklih - sakupljenih lekovitih biljaka
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Narodni naziv
Medvee groe
Rastavi
Kopriva
Hajduka trava
Kruina
Breza
Divlja rua
Kantarion
Zeiji trn
Majina duica
Podbel
Vranilovka
Jagorevina
Beli glog
Sremu
Lipa
Kleka
Kiica
Zova
Vresak

Biljna vrsta
Arctostaphylos uva ursi
Equisetum arvense
Urtica dioica
Achillea millefolium
Rhamnus frangula
Betula alba
Rosa canina
Hypericum perforatum
Ononis spinosa
Thymus serpyllum
Tussilago farfara
Origanum vulgare
Primula officinalis
Crataegus monogyna
Allium ursinum
Tilia
Juniperus communis
Centaurium umbellatum
Sambucus nigra
Satureja Montana

Sakuplja se u toku
April Jul
Maj Oktobar
April Oktobar
Jun Avgust
Mart April
Jul Avgust
Maj Oktobar
Jun Avgust
Oktobar Novembar
Jul Septembar
April Jun
Jul Septembar
Mart Oktobar
Maj Oktobar
April Jun
Maj Jun
Avgust Novembar
Jul Oktobar
April Jul
Jul Oktobar

Izvor: Prikazani podaci dobijeni su u kontaktu sa dobavljaima lekovitih

sirovina za potrebe proizvodnje instituta za prouavanje lekovitog bilja
Dr Josif Pani iz Beograda, lociranih u Panevu.
Ouvanje kvaliteta samoniklog lekovitog bilja direktno zavisi od
naina primarne dorade ostvarene u periodu od ubiranja do
odgovarajueg naina pakovanja i skladitenja. Najei nain primarne
obrade je dehidracija suenje. Prirodno se cvet i list sue na zatvorenom
i promajnom mestu od tri do osam dana, a koren na sunanom i do
petnaest dana. Suenje u suarama znatno je bre od prirodnog. Veoma
su praktine i jednostavne za rad, a trae malo radne snage, pa se
preporuuju primarnim proizvoaima i sakupljaima bilja. U njima,
temperaturu, relativnu vlanost i protok vazduha moemo podeavati. U
zavisnosti od dela koji se proizvodi ili sakuplja razlikuju se i temperature
suenja. Cvet i list sue se na temperaturama od 35 do 40, a na 45 do 55
13

C koren. Vie temperature suenja za veinu ovih biljaka nisu poeljne,

jer se gube lekovite materije. Pored toga, bilje se primarno prerauje jo
destilacijom vodenom parom i ekstrakcijom sa rastvaraima. Za preradu
biljnih sirovina neophodna je specifina oprema.
Osueni biljni delovi pakuju se u razliite vrste ambalae: kutije,
kese, vree a materijal od koga je ambalaa izraena moe biti: natron,
juta, PVC, drvo, staklo, metal i drugo. Upakovani materijal uva se u
suvim, istim, dobro provetrenim magacinima na drvenim policama ili
paletama, obezbeen od prisustva glodara i tetnih insekata. Bilje koje
ima mirisnih komponenti mora se odvojiti jedno od drugog da ne doe do
meanja mirisa.
Organsko lekovito, aromatino i zainsko bilje
Jedan od moguih pravaca razvoja domae poljoprivrede
predstavlja organska proizvodnja koja je na naim prostorima iz godine u
godinu sve zastupljenija. Najvei znaaj u dosadanjoj praksi u naoj
zemlji, pokazale su organski sertifikovane sirovine dobijene iz
sakupljakog sektora, ali sve vie i sirovine dobijene sa proizvodnih
parcela. On dodaje da lekovitom, aromatinom i zainskom bilju ija je
prerada i namena razliita, u ovom sektoru pripada znaajan udeo.
Prednosti organskog sertifikovanja plantanog i sakupljenog bilja, pored
ekoloke i drutveno-socijalne uloge uvoenje ovakve proizvodnje
ogleda se i u ceni organskih proizvedenih lekovitih biljaka. U poreenju
sa konvencionalno proizvedenim biljem cena organski proizvedenih
proizvoda u proseku je vea za oko 20-30%, iako postoje velika
odstupajnja od ovog okvira u zavisnosti od ponude i potranje. U nekim
sluajevima, kada je potranja vea od ponude, cene mogu biti i do 100%
vee od konvencionalno proizvedenih sirovina. Ilustracije radi, u tabeli 3,
date su veleprodajne cene jednog nemakog preduzea koje se odnose na
konvencionalno i organsko LAZB (Stepanovi i Radanovi, 2011).
Potranja za ovako gajenim i kontrolisanim biljakama u sveem i
suvom stanju u stalnom je porastu poslednjih petnaest godina. Naroito je
to istaknuto pri potranji sveeg organskog zainskog bilja gde je najvea
potranja za: perunom liarom, bosiljkom, korijanderom, majinom
duicom i timijanom (Filipovi i sar., 2010). panija i Italija su lideri u
Evropskoj uniji kada je u pitanju organska proizvodnja ovog bilja.
panski strunjaci predlau da se kod nas celokupna proizvodnja ovog
14

bilja prevede u organsku, kao i da se znatno poveaju povrine, pre svega

zbog dobrog kvaliteta naih sirovina. S druge strane, italijanski strunjaci
procenjuju da bi se u naoj zemlji organska proizvodnja mogla
organizovati na oko 300.000 hektara, prvenstveno lekovitog bilja.
Tabela 3. Veleprodajne cene za organsko LAZB u Nemakoj, izvor:
Alfred Galke GmbH, Nemaka
Proizvod

List koprive
Koren beliog sleza
Nadzemna
masa
kantariona
Cvet lipe
Nadzemna
masa
hajduke trave
Nadzemna masa majine
duice
Nadzemna masa vreska
List uskolisne bokvice
Nadzemna masa pelena
Brezin list
Koren valerijane
Divlja rua

Cena
konvencioLatinski naziv droge nalnog
proizvoda
(/kg)
Urticae folium
3,60
Althaeae radix
9,30

Cena
organskog
proizvoda
(/kg)

Poveanje
(%)

5,20
10,00

44
7

Hyperici herba

5,20

5,70

10

Tiliae flos

5,20

11,00

111

Millefolii herba

3,90

4,10

Serpylli herba

5,20

6,70

29

4,10

8,00

95

4,10
3,10
3,60
5,20
1,10

6,20
3,90
4,70
9,00
1,60

51
26
30
73
45

Saturejae montanae
herba
Plantaginis folium
Absinthii herba
Betulae folium
Valerianae radix
Cynosbati fructus

Da bi se obezbedio odgovarajui kvalitet lekovitog bilja, odnosno

lekovite sirovine, potrebno je da se plantana proizvodnja i sakupljanje
odvijaju u skladu s principima Dobre prakse proizvodnje i sakupljanja
biljnog lekovitog materijala (GACP). Njegova dalja prerada, primarna
obrada, mora se odvijati na najoptimalniji nain, korienjem
standardizovane opreme i postupaka kao preduslova za dobijanje biljne
sirovine standardnog kvaliteta, a koji su propisani u metodama organske
proizvodnje.
Inae, proizvodnja ovog bilja po principima organske
poljoprivrede, koja je aktuelna u celom svetu, u budunosti ima svoju
poziciju i u naoj zemlji, posebno u brdsko-planinskim podrujima. Ona
su, sa jedne strane, ekoloki prihvatljiva za ovakvu vrstu delatnosti, a s
15

druge, obuhvataju autohtona stanita najveeg broja lekovitih i

aromatinih vrsta.
Izvoz lekovitog, aromatinog i zainskog bilja
Prema Daji (2011), u 2010. godini ostvarena je spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 24,3 miliona dolara, odnosno
izvezeno je lekovitog, aromatinog i zainskog bilja u vrednosti 19,8
miliona dolara a uvezeno bilja u vrednosti 5,3 miliona dolara. Nasuprot
tome, prema podacima Privredne komore Srbije, u istom periodu 2011.
godini ostvarena je spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 25,7
miliona dolara, u ukupnoj koliini od 6.500 tona. Od toga je iz Srbije
bilo izvezeno oko 5.000 tona lekovitog, aromatinog i zainskog bilja, u
vrednosti od 19,8 miliona dolara. U istom periodu, uvezeno je 1.500 tona
lekovitog, aromatinog i zainskog bilja u vrednosti 5,9 miliona dolara.
Prema istom izvoru, u 2012. godini, ukupna spoljnotrgovinska
razmena lekovitog, aromatinog i zainskog bilja ostvarena je, u
vrednosti od 22,9 miliona dolara, od ega je izvoz iznosio 15,2 miliona, a
uvoz 7,7 miliona dolara. Kako se iz gore navedenog vidi u poslednjoj
godini obraenog perioda, smanjen je izvoz naeg bilja, a povean uvoz.
U spoljnotrgovinskoj razmeni u 2012. godini lekovito, aromatino i
zainskog bilje ostvarilo je pozitivan saldo od 7,5 miliona dolara. U
ukupnom izvozu ovog bilja u 2012. godini, najvee uee ima izvoz u
zemlje Evropske unije, koji iznosi 51 procenata (7,7 miliona dolara),
zatim u zemlje CEFTA - 44 procenata(6,7 miliona dolara), i u ostale
zemlje pet procenata (781.000 dolara).
Kada je u pitanju uvoz lekovitog, aromatinog i zainskog bilja,
najvee uee u 2012. godini imala je grupa zainsko i aromatino bilje
62 procenata ukupnog uvoza (4,8 miliona dolara), zatim lekovito bilje
29 procenata (2,2 miliona dolara) i ajevi devet procenata (669.300
dolara).
Evropska unija je u periodu od 1991. do 2000. godine,
predstavljala jedno od najveih trita za promet lekovitog i aromatinog
bilja na svetu, sa uvozom od oko 120.000 tona i vrednosti od US$ 200
miliona (raunato na velikoprodajne cene za suve sirovine). Godinja
stopa rasta kretala se u proseku od 5 do 10%. EU je, takoe i veliki
proizvoa lekovitog i aromatinog bilja, koje se gaji na 62.700 ha.
Francuska i panija su najvei uzgajivai sa 25.000 ha, odnosno 19.000
16

ha zasejane povrine respektivno. U okviru EU, Nemaka je najvei

uvoznik lekovitog bilja, sa oko 38% to jest preko 45.000 tona godinje, a
zatim slede Francuska, sa 17%, i Italija sa 9% od ukupnog uvoza
(Commonwealth Secretariat, 2001). Nemaka, sa godinjim izvozom od
oko 15.000 tona u SAD i druge evropske zemlje je ujedno i najvei
evropski izvoznik lekovitog i aromatinog bilja. Da bi se stvorile
mogunosti produktivnije i kvalitetnije proizvodnje neophodno je i za
ovu proizvodnju doneti strategiju razvoja (Simi et al., 2003).
Zakljuak
Iako poseduje pogodne agroekoloke uslove, kao i odreena
iskustva u oblasti gajenja i sakupljanja lekovitog, aromatinog i
zainskog bilja, Republika Srbija je spala sa liderskog mesta drave
izvoznice u regionu, na poziciju drave koja simbolino uestvuje u
ovom sektoru. Da se ta i takva pozicija popravi drava naalost i dalje ne
daje velika sredstva za podsticanje proizvodnje i prerade lekovitih biljnih
sirovina, te su postojei i zainteresovani akteri u ovom sektoru preputeni
sami sebi. U poreenju sa naom dravom koja raspolae velikim brojem
biljnih vrsta (Srbija ima oko 3.600 biljnih vrsta), Nemaka iako, sa
daleko manjim brojem biljnih vrsta, 500 puta vie od nas koristi
fitoterapiju. irenjem i rastom proizvodnje sirovina i gotovih proizvoda
lekovito bilje bi moglo da za nau dravu predstavlja potencijalno
znaajnu razvojnu ansu za unapreenje i prosperitet veeg broja
ekonomskih i ekolokih faktora.

Literatura:
Amidi L., Drai S., Kosti M., Maksimovi S., Mandi R., Menkovi
N., Panjkovi B., Popov V., Radanovi D., Roki ., Sekulovi D.,
Stepanovi B., Tasi S. (1999): Strategija zatite lekovitog bilja u
Srbiji. Ministarstvo zatite ivotne sredine Republike Srbije i
Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani, Beograd.
Commonwealth Secretariat (2001): A Guide to the European Market for
Medicinal Plants and Extracts. London: Pall Mall.
Dajic Stevanovi Z. (2011): Herbal sector of Serbia: General Overview
Serbia,
(taken
12th
March
2014
from:
17

http://www.amapseec.org/Herbal%20sector%20of%20Serbia%20
overview.pdf)
Filipovi V., Glamolija ., Radivojevi S., Jaimovi G. (2010): The
Demand for Fresh Spice Herbs in The World and in Serbia. 6rd
Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast
European Countries, The Association for Medicinal and Aromatic
Plants of Southeast European Countries (AMAPSEEC), Antalya,
Turkey. 18 22 April 2010, Book of Abstracts, 120.
Filipovi V., Ugrenovi V. (2013): The Composting Of Plant Residues
Originating From The Production Of Medicinal Plants.
International Scientific Meeting Sustainable agriculture and rural
development in terms of the Republic of Serbia strategic goals
realization within the Danube region - Achieving regional
competitiveness. Editors: Drago Cvijanovi, Jonel Subi, Andrei
Jean Vasile. The Institute of Agricultural Economics Belgrade.
Topola, Serbia, hotel Oplenac, December 5-7th 2013.
Economics of agriculture, ISBN 978-86-6269-026-5, UDK 631(4924.5)(082)(0.034.2), 338.434(082)(0.034.2), 502.131.1(082)
(0.034.2),
330.15(082)(0.034.2),
504:33(082)(0.034.2),
COBISS.SR-ID 203206156. Thematic proceedings, 1283 1301.
Ignjatijevi S. (2010): Economic aspects of production and exportation of
medicinal and aromatic herbs. Zbornik radova (Fakultet za
ekonomiju i inenjerski menadment), 3(4), 65-79.
Kati B., Savi M., Mijajlovi N. (2006): Mogunosti plasmana umskih
plodova, lekovitog i aromatinog bilja. Ekonomika poljoprivrede,
53(3), 767-783.
Savi M., Mijajlovi N., Beki B. (2008): Ambiental, social and economic
estimation of gathering and processing of indigenously plants.
International Scientific Meeting State, possibilities and
perspectives of rural development on area of huge openpitminings, BelgradeVrujci, 24-25th April 2008, ISBN 978-8682121-55-8, Cobiss.SR-ID 148134412, CIP 338.43(082);
502.521:622.271(082). Themetic Proceedings, 350-356.
Pavlovi V., Kosti-Nikoli S. (2006): Uticaj vlasnike strukture na
efikasnost preduzea za gajenje i preradu lekovitog i aromatinog
bilja. Ekonomika poljoprivrede, 53(2), 461-475.
Simi J. D., Bogdanovi J., Stevanovi S. V. (2003): Determinants, past
results and perspective of medicinal and aromatic plant
18

production and processing. Ekonomika poljoprivrede, 50(2), 117128.

Stepanovi B., Radanovi D. (2011): Tehnologija gajenja lekovitog i
aromatinog bilja u Srbiji, Institut za prouavanje lekovitog bilja
Dr Josif Pani, Beograd.
Turudija-ivanovi S. (2010): Trendovi srpskog trita lekovitog i
aromatinog bilja. Lekovite sirovine 2010; (30): 3-14.
Turudija-ivanovi S., Markovi T., ivanovi T. (2010): Potentials of
mountainous region of Serbia for MAP [medicinal and aromatic
plants] sector development. International scientific meeting:
Multifunctional agriculture and rural development (V) regional
specificities. Editors: Milan Milanovi et al. The Institute of
Agricultural Economics Belgrade. Banja Vrujci, Serbia, 2-3
December 2010. Economics of agriculture, Special issue 2.
ISBN 0352-34-62, UDK 633.88:631.111 (23.01), Vol. LVII, SI-2
(1-372), 2010. Belgrade, Book of Proceedings, 204 210.
Turudija-ivanovi S., Vasiljevi Z., Vukovi A. (2013): Legislation in
Serbia in the field of collecting medicinal and aromatic plants.
Fourth International Scientific Symposium Agrosym 2013.
University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, Republic of
Srpska, Bosnia. Book of Proceedings, 760 764.
Vukomanovi L. M., Bojani S. V. (1999): Rearing economics of some
market important medical, aromatic and spice plant species in the
region of Kuevo. Ekonomika poljoprivrede, 46(1-2), 103-112.

19

STATE OF THE PRODUCTION AND THE COLLECTING OF

MEDICINAL PLANTS IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Vladimir Filipovi1, Vladan Ugrenovi2
1

Institute for Medicinal Plants Research Dr Josif Pani, Belgrade,

Serbia
2
Agricultural Extension Service Institute Tami, Panevo, Serbia

Abstract: In relation to the period of 25 or more years ago, the sector of

medicinal, aromatic and spice plants (MASP) in Serbia has been on a
constant rise, developing new technologies, standards and markets.
Nowadays, unfortunately, in spite of the exceptionally rich biofund of
this group of plants, the production, processing and export of medicinal
plants are far below levels of the late 1980s. The cessation of the
operation of several major public companies, together with the lack of
sufficiently favourable political situation has directed some of the
foreign, as well as domestic customers towards the acquisition of raw
materials and products in some other markets. Therefore, to restore this
sector to the place it deserves, one must act vertically and horizontally.
Vertically, towards the institutions that directly or indirectly determine
the state of the sector (ministries, chambers, associations, etc).
Horizontally should be acted on the participants in the production,
processing and packing, through the inclusion of competent experts in
that area, which will train the existing as well as new
producers/collectors, processors and buyers-up through various aspects in
the sector of medicinal plants. Only in that way, the position of the sector
of medicinal, aromatic and spice plants, they can be returned to the place
it deserves.
Key words: medicinal, aromatic and spice plants (MASP), plantation
growing, collecting, quality, product.

20

LEKOVITE BILJKE DELIBLATSKE PEARE

Radosav Jevovi
Rezime: Specijalni Rezervat Prirode Deliblatska peara u svom
okruenju predstavlja jedinstveni ekosistem po svom biljnom i
ivotinjskom svetu. Iako pod zatitom, nebriga, te kraa i unitavanja
prirodnih atrakcija, dovele su do ugroenosti blizu potpunog nestanka
pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta. Jedna od grupa biljaka koje ne samo
svojim farmakomedicinskim, nego i floristikim i privrednim znaajem
krase ovo prirodno dobro jesu lekovite biljke. Poslednjih godina
brojnost pojedinih lekovitih biljnih vrsta je stabilna a u pojedinim
sluajevima im je unapreenja brojnost. Veliki broj ovih lekovitih biljnih
vrsta su rariteti, relikti, endemi i subendemi, to su pre svih: stepski bour
(Paeonia tenuifolia L.), paniev pelen (Artemisia pancicii (Janka)
Ronniger), pearski mrazovac (Colchicum arenarium W. Et K),
panonska maja metva (Nepeta pannonica L.), erpet (Rindera umbellata
(Waldst. & Kit.) Bunge) i banatski bour (Paeonia officinalis L. subsp.
banatica (Roch.) Soo.) koje su ve due vreme ugroene vrste Srbije pod
zatitom I stepena. Raduje injenica, da u poslednje vreme postoji
institucionalna angaovanost razliitih subjekata, a u cilju zatite naroito
onih lekovitih vrsta koje su krajnje ugroene.
Kljune rei: Deliblatska peara, lekovito bilje, sakupljanje, ugroene i
zatiene vrste.
Uvod
Deliblatska peara se nalazi na jugoistonom delu Panonske
nizije. Zahvata podruje Junog Banata izmeu Banatske Palanke,
Dubovca, Deliblata. Vladimirovca, Alibunara, Uljme i Grebenca. Protee
se izmeu Dunava i jugozapadnih padina Karpata a prostire se na
teritoriji vie optina: Panevo, Kovin, Bela Crkva, Vrac, Alibunar i
Plandite. Izbrazdana je dolinama i bregovima koji uglavnom imaju
pravac od jugoistoka prema severozapadu. Zbog prirodnih specifinosti
nazivaju je Evropska Sahara ili najstarija pustinja Evrope.
21

Ukupna duina Peare je oko 60 km a irina od 25-30 km.

Obuhvata prostor od oko 60.000 hektara, odnosno oko 300 km2.
Nadmorska visina je od 76 do 194 metra. Najnia je na Dunavu gde
poinje a najvia na severozapadu.
Nastala je tokom ledenog doba (u deluvijumu) od monih naslaga
eolskog, silikatno karbonatnog peska. U savremenom periodu vetar
(koava) oblikovao je izraen dinski reljef. Umereno-kontinentalna
klima, odsustvo povrinskih vodotokova i peana zemljita uslovili su
osobene ivotne zajednice koje su izdvojene u posebnu biljno-geografsku
oblast Deliblaticum.
Specijalni rezervat prirode
Deliblatska peara ili Pesak (kako je nazivaju metani)
zahvaljujui geografskom poloaju, specifinosti klime i geolokoj
dinamici (ivi pesak) postala je vaan centar biodiverziteta Srbije. Ovi
uslovi stvorili su pravi zlatni rudnik genetikog i specijskog potencijala
lekovitog bilja.
Nevezani pesak Deliblatske peare nekada je bio izuzetan
problem, jer se pod dejstvom koave razvejavao irokim prostorima
Panonske nizije. Plansko poumljavanje od vremena Marije Terezije
(Ne moe se momak oeniti, dok ne zasadi bar jedno drvo) doprinelo je
bogatoj vegetaciji koja je povezala mase ivog peska.
Fizike osobine peska u podlozi uslovljavaju specifinu
hidrologiju i mezoklimu Deliblatske peare, tako da povrinskih
vodotokova nema ukoliko se izuzmu tri stalne prirodne bare u niim
delovima Peare. Vodonosni horizonti su na veim dubinama to
pokazuju i bueni bunari koji su duboki 100-400 metara.
Pearu karakteriu velike dnevno-none i letnje-zimske
amplitude kolebanja temperature vazduha i povrine zemljita, rani
jesenji i kasni proleni mrazevi, deficit vlage u zemljitu leti uz
intenzivnu sunevu radijaciju kao i izrazit suni period tokom leta i
jeseni. Specifinost su i mikroklimatske oaze (zatvorene doline ili
mrazita) gde se dogaa da u dnu depresija temperatura padne ispod
nule a da na obodima bude i za 5-10 C via.
Dominantan vetar je koava koji esto duva uraganskom brzinom
i do 180 km na sat.
22

Peara kao spomenik istorije prirode Panonske nizije jedno je od

retkih pribeita za mnoge specifine vrste flore i faune koje u evropskim
i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peara predstavlja
geomorfoloki i ekoloko-biogeografski fenomen ne samo Panonske
nizije ve i itave Evrope. Bogatstvo flore ovog podruja ogleda se u
postojanju oko 900 vrsta, podvrsta i varijeteta viih biljaka od kojih su
mnoge relikti i rariteti kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju
ograniene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na itav prostor
Srbije, nalaze: banatski bour, paniev pelen, stepski bour, erpet,
bademi, pearsko smilje, Degenova kockavica i kleka - jedini
samonikli etinar Panonske nizije. Svoje stanite ovde je nalo i oko 20
vrsta orhideja.
Prirodnu autohtonu umsku vegetaciju predstavljaju ume bele
lipe i krupnolisnog hrasta medunca.
Deliblatska peara je u vegetacijskom smislu meavina stepe i
umo-stepe, koju odlikuje mozaik travnih, bunastih i umskih stanita.
Kao poslednja i najvea oaza pearsko-stepske, umske i movarne
vegetacije koja je nekada dominirala Panonskom nizijom, Deliblatska
peara je jedan od najvanijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i
najznaajnije stepsko podruje kod nas. Zbog toga Peara predstavlja i
jedinstven nauni poligon.
U cilju zatite ovog podruja Deliblatska peara je proglaena za
Specijalni rezervat prirode.
Od 2002 godine Deliblatska peara nalazi se na preliminarnoj
listi UNESKO-a kao podruje izuzetnih vrednosti.
Peara je stanite brojnih divljih ivotinja (jelen, srna, vuk, divlja
svinja). Pored toga, prisutan je i veliki broj vrsta ptica koje se tu gnezde,
na kratko sleu u toku seobe ili tu stalno ive. To su pre svih: banatski
soko, orao krsta, ibis, lasta bregunica, uta aplja, mali kormoran, mala
bela aplja i razne vrste sova. Zbog toga je Deliblatska peara 1989
godine proglaena za meunarodno znaajno stanite ptica (IBA).
Bogatstvo flore
Jedno od najinteresantnijih podruja za istraivanje specifine
vegetacije koja se tu razvila je svakako Deliblatska peara (panovi,
1936). Brojni su istraivai koji su se bavili prirodnim fenomenom koji
privlai panju zbog svojih specifinosti u pogledu klime i zemljita a s
23

tim u vezi i u pogledu lekovitog i drugog bilja. Velikan nae

farmaceutske nauke prof. dr Jovan Tucakov je govorio: U okviru
prouavanja i zatite vanog i retkog lekovitog bilja u Vojvodini,
Deliblatski pesak zauzima posebno mesto i ima osobit znaaj zbog
specifinosti, bogatstva i raznovrsnosti flore. Lekovito bilje Peska ima ne
samo velik farmakomedicinski, nego isto tako i floristiki i privredni
znaaj.
Poznato je da veliki broj biljaka iz prirode mogu biti korisne bilo
kao lekovite bilo kao hrana. Otuda i razmiljanje akademika Cicina: Na
glavni zadatak je da divlje bilje, a nekad i same korove, primoramo da
slue oveku.
Deliblatska peara poznata je kao podruje koje daje
najkvalitetnije lekovito bilje od koga se dobijaju droge izuzetno cenjene
kod nas i u inostranstvu to je od posebnog znaaja za poveanje izvoza.
U narednom delu naveden je spisak najznaajnijeg lekovitog bilja
koje raste u Peari, a koje se upotrebljava u kolskoj i narodnoj medicini
i veterini, kao zain i miris i koje slui industriji lekova, higijenskih i
kozmetikih proizvoda. Biljke na spisku poreane su po abecedi a ne po
znaaju.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
24

Achillea millefolium L.- hajduka trava

Adonis vernalis L.- gorocvet
Agrimonia eupatoria L.- petrovac
Alkanna tinctoria (L.) Tausch.- alkana (rumenilo)
Berberis vulgaris L.- imirika
Betula verrucosa L.- breza
Capsella bursa pastoris L.- hou neu
Chelidonium majus L.- rusa
Colchicum arenarium W.K.- mrazovac
Convallaria majalis L.- urevak
Crataegus oxyacantha L.- glog
Crocus variegatus Hoppe.- prugasti afran
Datura stramonium L.- tatula
Equisetum arvense Duchesne- rastavi
Fragaria viridis D.- jagoda
Fumaria officinalis L.- dimnjaa
Geranium robertianum L.- zdravac

18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
25

Gypsophila paniculata L.- bela sapunjaa (uuljak)

Helleborus odorus W. Et K.- kukurek
Helichrysum arenarium DC- smilje
Humulus lupulus L.- hmelj
Hyoscyamus niger L.- bunika
Hypericum perforatum L.- kantarion
Iris pumila L.- niska perunika
Iris variegata L.- arena perunika
Juniperus comunis L.- kleka
Malva silvestris L.- crni slez
Marubium vulgare L.- bela oajnica
Matricaria chamomilla L.- kamilica
Melilotus officinalis Med.- kokotac
Melissa officinalis L.- matinjak
Mentha pulegium L.- konjski bosiljak
Mentha aquatica L.- barska nana
Nepeta pannonica L.- panonska maja metvica
Ononis spinosa L.- zeji trn
Orhis morio L.- kaun
Origanum vulgare L.- vranilovka
Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)Soo.- banatski
bour
Paeonia tenuifolia L.- stepski bour
Physalis alkekengi L.- ljoskavac
Plantago major L.- irokolisna bokvica
Polygonum aviculare L.- troskot
Prunus spinosa L.- trnjina
Pulsatilla vulgaris L. subspec. Grandis- sasa
Quercus robur L.- hrast
Rhamnus frangula L.- kruina
Robinia pseudacacia L.- bagrem
Rosa sp.- ipurak
Rubus caesius L.- kupina
Salix sp.- vrbe
Salvia sp.- alfije
Sambucus nigra L.- zova
Sambucus ebulus L.- burjan
Saponaria officinalis L.- sapunjaa

55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.

Solanum dulcamara L.- razvodnik

Taraxacum officinale Weber maslaak
Teucrium chamaedryos L.- podubica
Thymus serpyllum L.- majina duica
Tilia parvifolia Ehrh.- lipa
Tilia tomentosa Moench.- lipa
Urtica dioica L.- kopriva
Valeriana officinalis L.- odoljen
Verbascum sp.- divizma
Veronica officinalis L.- estoslavica
Vinca herbacea W. Et K.- zimzelen
Viola sp.- ljubiica

Pored ovih 66 nabrojanih vrsta samoniklog lekovitog bilja na

podruju Deliblatske peare postoji verovatno jo neka koja se spontano
javlja ali ona nije zabeleena. Poetkom 50-tih godina prolog veka
buha (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) je gajen na podruju
Deliblatske peare (Tucakov i sar., 1960) pa se danas mogu nai
pojedinane biljke ove vrste za koju metani tvrde da je samonikla.
Najzastupljenije biljke na Pesku su kleka, gorocvet, trnjina i glog.
Nekoliko biljnih vrsta su jako ugroene i ukoliko se hitno ne preduzmu
mere zatite mogu potpuno nestati. To su:

26

Pearski mrazovac - Colchicum arenarium W. Et K. Ovo je

panonska subendemska vrsta. Javlja se kod Rama u Centralnoj
Srbiji (Brickell, 1980) i veoma retko u Vojvodini (Dikli, 1975)
jedino u Subotikoj i Deliblatskoj peari (5). Neplanski i
neodgovorno se eksploatie, polako ali sigurno se smanjuje
populacija i preti joj potpuni nestanak. Lekovita je biljka jer
sadri kolhicin koji se koristi kao analgetik i naroito protiv gihta.
Panonska maja metva - Nepeta pannonica L. se koristi protiv
bronhitisa i za poboljanje apetita. Sadri saponine, gorke
materije, etarsko ulje, glikozide i tanine. Sporadino se javlja u
Srbiji. Na podruju Vojvodine je veoma retka. U malom broju
javlja se u Deliblatskoj peari (Kneevi, 1990).
Banatski bour Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)
Soo. raste samo u Vojvodini na Deliblatskoj peari (Boa i

Stoji, 1999). To je panonska endemska podvrsta, postglacijalni

relikt. Neodgovornom eksploatacijom preti mu potpuni nestanak.
Alkana (rumenilo) Alkanna tinctoria (L.) Tausch. Raste samo u
Vojvodini naroito na Deliblatskoj peari (Sigunov, 1970).
Podzemni delovi ove biljke koriste se za ekstrakciju crvene boje
koja se upotrebljava za bojenje ulja, masti, likera, svile,
mikroskopskih preparata i kozmetikih preparata (Tucakov,
1996).
Sakupljanje

Kada je re o sakupljanju samoniklog lekovitog bilja vano je da

sakupljai (berai) budu ostrueni, odnosno da prou bar neku osnovnu
obuku za ovaj posao. Potrebno je da znaju koji se biljni delovi sakupljaju
i na koji nain kao i vreme sakupljanja. Isto tako, vano je da dobro
raspoznaju otrovne i neotrovne biljke. Otrovne koje se najee sreu u
Peari su: tatula, bunika, urevak, rusa, kukurek, gorocvet i zimzelen.
Od najveeg broja biljnih vrsta Peare sakuplja se nadzemni deo
u cvetu herba. To se odnosi na: kantarion, hajduku travu, majinu
duicu, matinjak, vranilovku, dimnjau, troskot, podubicu, kokotac,
konjski bosiljak, petrovac, hou-neu, rusu, belu oajnicu... Otrim
predmetom (no, makaze, srp) odsee se gornji deo biljke u cvetu (do 20
cm duine). Herba se sui prirodno ili vetaki. Od nekih biljaka sakuplja
se samo list: kupina, irokolisna bokvica, crni slez, jagoda i breza.
Sakupljanje se obavlja u prolee kada je list najsoniji. List se moe
suiti prirodno ili vetaki. Od nekih biljaka sakuplja se kora: hrast, vrba
i kruina. Sa dvogodinjih lastara, rano u prolee ili kasno u jesen otrim
noem skida se kora u vidu kaieva. Ovde treba biti oprezan i ne skidati
sa starijih izdanaka i ne skidati sa svih jer e se biljke osuiti a sa starijih
izdanaka kora nema nikakvu lekovitu vrednost. Suenje kore moe biti
prirodno i vetaki. Brojne biljke slue za sakupljanje cveta: kamilica,
zova, lipa, zdravac, trnjina, bagrem, smilje... Cvet se sakuplja kada je
potpuno otvoren a sui se prirodno ili vetaki. Kod nekih biljaka lekoviti
su podzemni organi pa se tako vadi koren gorocveta, maslaka, zejeg
trna, bele sapunjae, kauna, boura, koprive, odoljena i rizomi perunike.
Podzemni organi se vade kasno u jesen na kraju vegetacije ili rano u
prolee pre poetka vegetacije. Oiste se od primesa, operu a onda sue u
suari jer u vreme vaenja spoljni uslovi ne omoguavaju prirodno
27

suenje. Kod pojedinih biljaka koristi se plod: kleka, ipurak, glog, zova.
Plod se bere u punoj zrelosti. Izuzetak je samo ipurak jer on se bere kada
plod dobije crvenkastu cinober boju, znai pre nego to je potpuno
zreo. Suenje plodova obavlja se u suarama.
Vano je napomenuti da se sakupljanje (berba) biljnih delova
obavlja po lepom i sunanom vremenu jer u suprotnom dolazi do
promene boje i gubljenja kvaliteta.
Sakupljeni biljni delovi ne mogu se uvati u sveem stanju jer bi
vrlo brzo dolo do njihovog kvarenja. Zbog toga se moraju na neki nain
konzervirati a najei i najjednostavniji oblik konzrviranja je suenje
(Jevovi i sar., 2011a). Suenje predstavlja proces pri kome se
maksimalno smanjuje vlaga u biljnim elijama. Suenje moe biti
prirodno i vetako.
Prirodnim nainom biljke se sue u tankom rastresitom sloju na
odgovarajuim podlogama (daske, lese, asure, kartoni) na senovitom
promajnom mestu. Najpogodniji prostori za ovaj nain suenja su upe,
tavani, nezavrene kue, nadstrenice, hangari, koevi za kukuruz...
Vano je da je u ovim prostorima obezbeeno nesmetano strujanje
vazduha kako bi spreilo pojavu plesni u biljnoj masi. Na ovaj nain
mogu se suiti cvetovi, herba, lie i kora.
Vetako suenje obavlja se u za to specijalno izgraenim
objektima koji se zovu suare (sunice). Kod ovog naina suenja uticaj
vremenskih prilika svodi se na minimum, moe se podeavati
temperatura suenja, relativna vlanost i protok vazduha. Postoji vie
tipova suara. Stacionarne suare mogu biti podne, sa kolicima, sa
beskonanom trakom... Pokretne su najee sa kolicima. Prema tipu
energenta koji se koristi za zagrevanje vazduha mogu biti: na vrsto
gorivo (drvo, ugalj, suvi biljni delovi), na teno gorivo (nafta, mazut, lo
ulje), na gas, na elektrinu energiju i u novije vreme na sunanu (solarnu)
energiju. Vano je napomenuti da suare na elektrinu i solarnu energiju
rade ekoloki isto, bez zagaivanja okoline, to je izuzetno znaajno u
neprekidnoj borbi za ouvanje zdrave ivotne sredine. U suarama mogu
se suiti svi biljni delovi (list, cvet, kora, herba, plod i podzemni organi),
menja se samo reim suenja i podeavanja prema delu biljke koji se sui.
Osueni biljni delovi u farmaciji se nazivaju droga pa je ovaj naziv
uobiajen i u ostalim oblastima rada sa lekovitim biljem.
U Peari (koja je inae slabo naseljena) javlja se nedostatak kako
radne snage tako i opreme. Potrebno bi bilo da se sakupljai udrue u
28

asocijacije (zadruge ili neki drugi vid udruenja) kako bi olakali

plasman sakupljenog lekovitog bilja a ujedno i prevazili nedostatak
opreme, pre svega suara i skladinog prostora. Ozbiljniji pristup
sakupljanju lekovitog bilja mogao bi da pospei zadravanje stanovnitva
u Peari a moda ak i da inicira vraanje pojedinaca iz gradova gde ve
odavno nema ba nikakvog posla.
Zatita biodiverziteta
Izvestan broj lekovitih biljaka Peare redovno se eksploatie.
Problem se javlja tamo gde berai nisu dovoljno ostrueni za ovaj posao
pa se dogaa da unite itave prirodne sastojine pojedinih lekovitih
biljnih vrsta. Zbog toga je neophodno vie panje posvetiti obuci kadrova
koji e raditi na sakupljanju samoniklog lekovitog bilja. Obuku treba
sprovoditi blagovremeno, pre nego to doe do veih teta. Moe se
raditi sistemom predavanja ali je najbolje objanjavanje direktno na
terenu kao to je raeno u junu 2013 godine. Pored praktinog
demonstriranja pravilnog sakupljanja dobro bi bilo razmiljati i o
mogunosti introdukcije i plantairanja pojedinih biljnih vrsta koje bi u
uslovima Peare dale dobre rezultate. Ovako je o tome pre vie od 60
godina razmiljao dr J. Tucakov: Hiljade hektara banatskog peska, ne
samo onog koji je poumljen, nego i onog koji je go, koji nije vezan,
mogu jednog dana postati ogromna plantaa, neiscrpna baza za gajenje i
razmnoavanje velikog broja stepskog i polupustinjskog bilja od koga e
se dobijati desetine i stotine vagona najraznovrsnijih droga (Tucakov,
1951).
Odavno je poznato da je pearska flora dosta medonosna i da je
dobra pelinja paa. U vreme intenzivnog cvetanja lipe, bagrema i
pojedinih zeljastih biljaka Peara je prepuna konica. Tu su stotine i
hiljade konica razliitih oblika i veliina. U Peari (Devojaki bunar)
odrava se i sajam meda. Zbog toga bi trebalo voditi rauna kod
plantairanja da se akcenat stavi na medonosne biljke kojih je dosta u
grupi lekovitih (Jevovi i sar., 2012; Jevovi i sar., 2010). I neke
zainske i biljke za ljudsku ishranu mogu se svrstati u medonosne a
pogodne su i za gajenje u sistemu organske proizvodnje. Ovo se pre
svega odnosi na belu slaicu i heljdu (Jevovi, 2012). Sama ideja
gajenja lekovitog bilja na Peari u sistemu organske proizvodnje je jako
bliska realizaciji jer su se ovde poklopili mnogi potrebni uslovi. Nema
29

industrijskih zagaenja, zemljite nije obraivano, nisu koriena nikakva

hemijska sredstva i u blizini nema izvora zagaenja.
Zatita i ouvanje Peare
I pored dugogodinjeg rada na smirivanju i danas postoje mesta
sa ivim peskom koji, zahvaljujui vetru koji neprekidno duva, preti da
se proiri. Zbog toga treba neprekidno raditi na vezivanju i smirivanju
peska i to kako sadnjom novih biljaka tako i planskom eksploatacijom
postojeih.
Problem zatite Peare datira gotovo od njenog nastanka.
Stabilizaciji ivog peska i reavanju ozbiljnog problema eolske erozije na
Deliblatskom pesku moglo bi se doprineti gajenjem odabranih lekovitih i
srodnih biljnih vrsta. Znao je to i akademik Tucakov kada je govorio:
Poseban problem je za nas bio i jo ostaje u iznalaenju pogodnog
otpornog lekovitog i srodnog bilja sposobnog da se efikasno suprotstavlja
bujici i eroziji. Trebalo je nai korisno, novo bilje, koje moe koliko
toliko spreiti ili bar ublaiti ruilaku mo bujice i erozije, jer postojei
biljni pokriva na ovim terenima nije u stanju da se odupre spiranju i
odnoenju plodnog zemljita... (Tucakov, 1970).
Za reenje ovog problema umari su preporuili bagrem, priroda
je omoguila brzo razmnoavanje gloga a agronomska preporuka je
miloduh (Hyssopus officinalis L.), alfija (Salvia officinalis L.) i sladi
(Glucerrhiza glabra L.) (Jevovi i sar., 2011b), kao i biljke koje su
karakteristine za pesak: bela sapunjaa (Gypsophila paniculata L.)
(ljivovaki i Tucakov, 1975), kleka (Juniperus comunis L.) i lipa (Tilia
tomentosa Moench.).
U novije vreme Peara se suoava sa velikim gotovo nereivim
problemom. To je pojava invazione korovske vrste ambrozije (Ambrosia
artemisifolia L.) koja je prekrila gotovo itavu povrinu Peare i preti da
uniti veliki broj korisnih autohtonih biljnih vrsta. Pored izuzetne
agresivnoti u osvajanju povrina ovo je i jedna od najopasnijih alergenih
biljaka na svetu. Najefikasniji nain borbe protiv ambrozije je njeno
fiziko unitavanje upanjem, kopanjem i koenjem. Vano je samo da se
na vreme reaguje pre nego to donese seme jer odrasla biljka ambrozije
proizvede preko 300.000 klijavih semena.

30

Zakljuak
Nestankom prirodnih stanita ugroava se opstanak autohtone
flore. Time se znaajno osiromauje biljni genofond. Sve ugroene biljne
vrste potrebno je zakonski zatititi a za neke potpuno zabraniti
sakupljanje i korienje.
Neodgovorni turisti loenjem vatre bez kontrole prouzrokuju
poare koji nanose znaajne tete flori Peare. Neophodno je potrebno
na neki prigodan nain (table upozorenja, usmena obavetenja i sl.)
skrenuti panju turistima i vikendaima koje su opasnosti od
nekontrolisanog loenja vatre. Tako bi se bar malo smanjile opasnosti od
izbijanja poara i tete koje oni nanose.
Ugroavajui faktori su i intenzivan prirodni razvoj bunaste
vegetacije (glog) i poumljavanje prirodnih stanita bagremom i crnim
borom.
Pored ranije pomenutog nestrunog sakupljanja velike tete
nanose i stijske see uma. Bolje bi bilo organizovano eksploatisati
lekovito bilje koje raste na Peari jer bi od njega bilo vie koristi nego
od iseenog drveta. Onda bi se moglo prestati sa seom ume koja bi
ostala i bila od znaaja kako za sam Deliblatski pesak tako i za okolinu.
Treba se zalagati za biserno istu prirodu koja ovde vlada, spasiti
pravo bogatstvo retke flore i faune, zadrati izvorne oblike Peare i
sauvati ovu jedinstvenu ekoloku oazu Evrope.
Literatura:
Boa P., Stoji V. (1999): Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Roch.)
Soo in Stevanovi V. Uredn., Crvena knjiga Flora Srbije I: 167169.
Brickell C. D. (1980): Colchicum L. in Tutin, T.G. et al. Ed. Flora
Europea 5, 21-25, University press, Cambridge.
Dikli N. (1975): rod Colchicum L. in Josifovi M. uredn. Flora SR
Srbije VII: 500-504, SANU, Beograd.
Jevovi R., Todorovi G., Kosti M., Markovi J., Maksimovi Z.,
Jevovi M., Miti S. (2010): Uticaj agroekolokih uslova na
prinos cveta i sadraj etarskog ulja lavande (Lavandula officinalis
31

Chax), XII savetovanje o biotehnologiji, aak 26-27 mart 2010,

Zbornik radova, 15(16): 77-81.
Jevovi R., Kosti M., Todorovi G. (2011a): Suenje lekovitog bilja,
IPLB, Beograd 2011.
Jevovi R., Kosti M., Todorovi G. (2011b): Proizvodnja lekovitog
bilja, BELPAK, Beograd, 35-39, 114-119 i 153-156.
Jevovi R., Todorovi G., Kosti M., Markovi J., Maksimovi Z.,
Jevovi M., Miti S. (2012): Variranje prinosa i sadraja etarskog
ulja panonskog timijana gajenog u prirodnom vodnom reimu i u
zalivnom sistemu, Melioracije 12, Novi Sad, Tematski zbornik
radova, 123-127.
Jevovi R. (2012): Organska proizvodnja lekovitog bilja, Zadubina
Andrejevi, Beograd. 36-39 i 51-54.
Kneevi A. (1990): Ekoloka i biljnogeografska analiza flore slatina
Banata, Doktorska disertacija, Prirodnomatematiki fakultet, Novi
Sad.
Panjkovi V. (1977): Biljnogeografska analiza flore Deliblatske peare,
Magistarski rad, Prirodnomatematiki fakultet, Novi Sad.
Sigunov A. (1970): Pregled flore Deliblatske peare. Deliblatski pesak,
Zbornik radova II: 95-110.
ljivovaki S., Tucakov J. (1975): Bela sapunjaa (Gypsophila paniculata
L.) industrijska i lekovita biljka na Deliblatskom pesku
Deliblatski pesak, Zbornik radova III, 99-105, Beograd, Panevo
(biblioteka Jugoslovenskog poljoprivredno- umarskog centra,
Dokumentacija za tehniku i tehnologiju u umarstvu, br. 75).
panovi T. (1936): Deliblatski pesak, poseban otisak iz umarskog
lista. umarski list, Zagreb.
Tucakov J. (1951): Povodom izlobe lekovitog bilja u Novom Sadu, Zbornik Matice srpske, serija prirodnih nauka, Novi Sad. 1: 222225.
Tucakov J., Ivani R., Mileti R. (1960): Izvetaj o radu na prouavanju
buhaa gajenog u Srbiji i Vojvodini, Lekovite sirovine, V: 161166.
Tucakov J. (1970): Introdukcija lekovitog bilja u Srbiji,-SANU, Posebna
izdanja, knj. CDXXXIX, Odeljenje medicinskih nauka, 22,
Beograd.
Tucakov J. (1996): Leenje biljem, Rad, Beograd.
32

MEDICINAL PLANTS OF DELIBLATO SANDS

Radosav Jevovi
Abstract: The Special Nature Reserve Deliblato Sands (the original
Serbian name: Deliblatska Peara) represents a unique ecosystem in
its surrounding environment for its flora and fauna. Although under
protection, the neglect, as well as the theft and destruction of its natural
attractions, have brought about the endangerment on the brink of total
disappearance of certain plant and animal species. One of the groups of
plants that have adorned this natural resource, not only by their
pharmacomedicinal, but, also, by their floristic and economic
significance, are medicinal plants. In recent years, the population size of
certain medicinal plant species has been stable, and in some cases, their
numbers have been increasing. A large number of these medicinal plant
species are rarities, relicts, endemics and subendemics, and, primarily,
those are as follows: fern leaf peony (Paeonia tenuifolia L.), Pani's
wormwood (Artemisia pancicii (Janka) Ronniger) of sand saffron
(Colchicum arenarium W. Et K), Nepeta pannonica L., Rindera
umbellata (Waldst. & Kit.) Bunge and Banat paeony (Paeonia officinalis
L. subsp. banatica (Roch.) Soo.), which have long been endangered
species of Serbia under the protection of the first degree. What is
encouraging is the fact that, in recent times, there has been institutional
commitment on the part of different entities in order to protect
particularly those medicinal plant species that are critically endangered.
Keywords: Deliblato Sands, medicinal plants, endangered and protected
species.

33

34

OSNOVNI ASPEKTI BIOLOKIH INVAZIJA: NA PRIMERU

KOROVSKIH BILJAKA
Sava Vrbnianin, Dragana Boi
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, Srbija
Rezime: U poslednje dve decenije istraivanja u oblasti biolokih invazija
su usmerena u dva pravca: 1) prouavanje kljunih bioloko-ekolokih
karakteristika vrsta koje im omoguavaju invazivnost, i 2) prouavanje
karakteristika zajednice koje ukazuju na njenu otpornost prema opstanku
novodospelih, odnosno unetih alohtonih vrsta. U zavisnosti od perioda
kada je izvrena namerna ili sluajna introdukcija alohtonih biljnih vrsta
one su podeljene u etiri kategorije: arheofite, paleofite, neofite i
neotofite. U odnosu na status nakon introdukcije, odnosno nivo
odrivosti, alohtone vrste se grupiu u: efemerne, naturalizovane i
invazivne. U odnosu na ukupnu alohtonu invazivnu korovsku floru R.
Srbije atribut najagresivnije, sa aspekta biljne proizvodnje, se moe
dodeliti vrstama: Abutilon theophrasti Medik., Amaranthus retroflexus
L., Ambrosia atremisiifolia L., Cuscuta campestris Yunk., Erigeron
canadensis L., Galinsoga parviflora Cav., Iva xanthifolia Nutt.,
Polygonum aviculare L., Portulaca oleracea L., Sorghum halepense (L.)
Pers., Stenactis annua (L.) Ness. i Xanthium strumarium L. S druge
strane, u grupu invazivnih alohtonih vrsta se takoe svrstavaju agresivni
korovi koji se za sada ne javljaju u znaajnoj brojnosti na obradivim
povrinama, ali za koje se moe oekivati da e u skorijoj budunosti,
ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere kontrole, postati problem u
usevima, takve su: Amaranthus deflexus L., Asclepias syriaca L.,
Ambrosia trifida L., Eleusine indica L., Solidago canadensis L., Kochia
scoparia (L.) Schrad., Iva xanthifolia Nutt., Fallopia japonica Houtt.,
Xanthium spinosum L. i druge.
Kljune rei: invazivni korovi, mere kontrole, gajeni usevi.

35

Uvod
Poslednjih nekoliko decenija bioloke invazije su jedna od
glavnih komponenti globalnih promena na planeti (Shea and Chesson,
2002) koje imaju uticaj na populacije, zajednice i ekosistem u celini
(Drake et al., 1989). Jo u XVIII veku botaniar John Bartram je
ukazivao na negativne efekte alohtonih (ne-nativnih) biljnih vrsta u
novodospelim ekosistemima (Mack, 2003; Inderjit et al., 2005). Od tada
pa do danas evidentno je da stopa rasta biljnih invazija na globalnom
nivou se ubrzava, to ima za rezultat porast istraivanja koja se odnose na
prouavanje ekologije i genetike populacija u invaziji sa ciljem da se
bolje objasni istorijat, procesi i putevi unoenja vrsta, kao i ekoloki i
drutveno-ekonomski aspekti biolokih invazija koji obuhvataju biljne
(biljne vrste koje pre ili kasnije u introdukovanoj sredini dobijaju status
korova) i ivotinjske vrste, mikroorganizme, odnosno kompletan ivi
svet na Planeti. Generalno, istraivanja u oblasti ekologije biolokih
invazija su usmerena u dva pravca: 1) prouavanje kljunih biolokoekolokih karakteristika vrsta koje im omoguavaju invazivnost
(Reichard and Hamilton, 1997; Mandk, 2003), i 2) prouavanje
karakteristika zajednice koje ukazuju na njenu otpornost prema opstanku
novodospelih, odnosno unetih alohtonih vrsta (Herben et al., 2004).
Osim toga, invazivni procesi su veoma sloeni i nije ih lako predvideti i
ne postoji jednostavan i nepogreiv model kojim bi mogli da predvidimo
invazivnost vrste (Crawley, 1987); ili u kom stepenu e ekosistem, tj.
zajednica podlei invaziji pridolice (Williamson, 1996). Meutim,
veoma vano svojstvo invazivne vrste je njena sposobnost da razvije
adaptivne mehanizme na nove ivotne uslove. Ako novouneta invazivna
vrsta na nove ivotne uslove reaguje tako to trpi genetike promene
(usporena faza), onda je predvianje njenog budueg ponaanja veoma
teko ili gotovo nemogue. Slino tome, nemogue je predvideti dalju
evoluciju takve invazivne vrste.
Generalno, postoji nekoliko hipoteza kako alohtona biljna vrsta
moe stei status invazivne vrste:
1.

36

Vrsta moe postati invazivna bez ijedne adaptacije na nove uslove

ivotne sredine, odnosno, vrsta moe uspeno kolonizovati novu
zajednicu bez ijedne evolucione promene. To se upravo desilo sa
klonom Fallopia japonica Houtt. (sin. Reynoutria japonica

2.

3.

37

Houtt., Polygonum japonicum Meissn., Fam Polygonoceae)

nakon njegove introdukcije u XVIII veku iz Japana na podruje
Zapadne Evrope. Smatra se da je bavarski lekar, Phillip Franz
Balthasar von Siebold, prokrijumario nekoliko primeraka ovog
dekorativnog buna koji se posle perioda odomaivanja rairio po
celoj Evropi i danas predstavlja agresivnu invazivnu korovsku
vrstu (Hollingsworth and Bailey, 2000). Prema naem kartiranju
alohtonih invazivnih vrsta (projekat: Identifikacija i monitoring
alohtonih invazivnih korova (AIKV) na podruju Srbije sa
predlogom mera za suzbijanje, finansiran od strane Ministarstva
za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu R. Srbije u periodu
2007-2009) utvreno je prisustvo Fallopia japonica Houtt. na
irem podruju Srbije, prvenstveno na ruderalnim stanitima
ruralnih i urbanih sredina. Takoe, konstatovano je da ova
korovska vrsta ulazi u viegodinje zasade i mee i vrlo esto
podivljalo se iri du puteva, ograda, uvratina, zabrana, itd.
Fallopia japonica Houtt. za podruje Srbije danas ima status
alohtone neofite u invaziji (Vrbnianin i sar., 2004; Tomanovi,
2004).
Brz rast populacije posle prolaska kroz usko demografsko grlo
moe osigurati genetiki diverzitet i na taj nain odrediti jainu
genofonda, odnosno osigurati opstanak populacije u novokolonizovanoj sredini (Zengeretal, 2003).
Poliploidija i hibridizacija mogu takoe biti vani faktori u
razvoju novih adaptivnih osobina koje mogu dovesti do brzog
kolonizovanja novih stanita u novoosvojenoj sredini (Ellstrand
and Schierenbeck, 2000). Takoe, vea je i genetika
varijabilnost kod populacija koja nastaje tokom poliploidije.
Formirani alopoliploidni hibridi (poliploid sa hromozomskom
garniturom iz razliitih izvora, na primer iz razliitih vrsta ili
rodova) su tipini za mnoge iroko rasprostranjene korovske vrste
kao to su: Amaranthus hybridus L., Amaranthus spinosus L.,
Avena fatua L., Chenopodium album L., Convolvulus arvensis l.,
Cynodon dactylon (L.) Pers., Cyperus esculentus L., Digitaria
sanguinalis (L.) Scop., Echinochloa crus-galli (L.) P.Beauv.,
Eleusine indica (L.) Geartn., Portulaca oleracea L., Sorghum
halepense (L.) Pers. i druge (Ellstrand and Schierenbeck, 2000).
Povean broj sluajeva hibridizacije ukljuenih u invazije je

4.

38

upozorenje za budue vane alohtone varijetete, genotipove i

vrste koje imaju blisko srodne biljke (vai i za nativne i za
introdukovane) koje ve egzistiraju na tom podruju. To se
upravo deava sa korovskim sunckoretom (Helianthus annuus L.
weedy sunflower) koji ve formira velike populacije na
podruju junog Srema, centralnog i junog Banata (StankoviKalezi et al., 2007; Vrbnianin et al., 2010), a koji je nastao
hibiridizacijom samonikolog (volunteer sunflower) i gajenog
(sunflower hybrid) suncokreta (Helianthus annuus L.)
(Trifkovi i sar., 2013). Osim toga, nakon unoenja biljne vrste,
hibridizacijom se
moe poveati genetika varijabilnost,
adaptivnost i invazivnost populacije, i osim toga podrati
asimilacija u autohtoni genofond. Dakle, hibridizacija stvara nove
tekoe u kontroli invazivnih korovskih biljaka. Na primer, kad se
nativna i alohtona vrsta hibiridizuju, to vodi ka genetikoj
zagaenosti nativnog taksona, i to moe da se dogodi na nivou
introgresije gde hibridi nee biti primeeni u
biljnim
populacijama pre nego to budu razmatrani kao ne-nativni (Petit,
2004). Pored toga, neke vrste sadre visok nivo morfoloke
varijabilnosti, tako da je hibride teko identifikovati, odnosno
hibridi mogu biti morfoloki skriveni tj. atipini (kriptike grupe)
i ne moraju da lie ni na jednog roditelja, i na taj nain mogu biti
neprimeeni. Sve su to odlini preduslovi da hibridno potomstvo
izmeu autohtonih i alohtonih populacija postane agresivna
invazivna biljka.
Viekratan unos moe biti veoma vaan, npr. spajanje prethodno
izolovanih populacija moe generalno doprineti visokom nivou
genetikog diverziteta, ponekad veem nego to ta vrsta ima u
svojoj nativnoj sredini (Kolbe et al., 2004; Genton et al., 2005).
Tako je korienjem mikrosatelitskih markera ispitivan genetiki
diverzitet populacija Ambrosia artemisiifolia L. koje su se rairile
na podruju Evrope i autohtonih populacija u Americi.
Molekularnim tehnikama potvren je oekivano visok nivo
heterozigotnosti kako kod autohtonih (na podruju Amerike) tako
i kod alohtonih (unetih i rairenih na podruju Evrope) populacija
A. artemisiifolia. Na osnovu ovoga se predpostavlja da je uneta
bogata populacija ili, to je jo vea verovatnoa, da je bio vei

broj unosa manjih populacija A. artemisiiflia iz Amerike u

Evropu (Genton et al., 2005).
Pored multidisciplinarnih prouavanja invazivnih vrsta, i saznanja
da je ceo proces biolokih invazija veoma kompleksan u krugovima
naune javnosti i dalje se namee pitanje: Da li je invazivna vrsta
roena ili se ona razvija?
injenica, da je potvreno da postoji izvesna pozitivna korelacija
izmeu invazivnih vrsta i uspenih invazija vei deo naune javnosti se
saglasio da se invazivna vrsta raa (Ellstrand and Schierenbeck, 2000).
Ovakva razmiljanja su u skladu sa prouavanjima Charls Darwin-a koji
je prouavajui rodove alohtonih vrsta procenio da su oni uspeniji
kolonizatori od vrsta autohtonih rodova, i time je podravao stav da su
uspene invazije pre-adaptivne i da ne ukljuuju invazivnost in situ
(Ellstrand and Schierenbeck, 2000).
Generalno za alohtone invazivne korovske biljke se moe
konstatovati da su one veoma brojne i registrovane u okviru svih tipova
ekosistema i utiu na biodiverzitet, ekosisteme, rue biogeografske
barijere, menjaju osobine prirodnih stanita, stupaju u kompetitivne i
reproduktivne odnose sa srodnim autohtonim vrstama koje ih okruuju
(Jari, 2009; ilc et al., 2012). Osim toga, invazivne korovske vrste
veoma esto imaju vei uticaj na biodiverzitet flore novokolonizovanog
ekosistema (Yoshida et al., 2007) nego na biodiverzitet flore podruja iz
kog potiu. Takoe, invazivne vrste esto utiu na izumiranje ili u nekim
sluajevima na znaajno smanjenje brojnosti autohtone flore, ili pak u
nekim sluajevima one mogu ak dovesti do potpunog propadanja
nativnih ekosistema (Mack et al., 2000; Sakai et al., 2001). Upravo iz tih
razloga veoma je vano praenje, prouavanje, procena rizika i kontrola
alohtonih korovskih vrsta ije prisustvo je potvreno u
novokolonizovanoj sredini kako bi se ouvao biodiverzitet lokalne flore i
vegezacije i odrala bio-ekoravnotea prirodnih i vetakih ekosistema.
Podela alohtonih korovskih vrsta u zavisnosti od vremena i naina
intodukcije
Veina egzotinih biljnih vrsta koje su unete na podruje Evrope
najee vodi poreklo sa podruja SAD, zatim iz podruja Azije i
JuneAmerike, a znatno manje njih potie iz Male Azije, Afrike i
39

Australije (Weber, 1997). U zavisnosti od perioda kada je izvrena

namerna ili sluajna introdukcija alohtonih biljnih vrsta one su podeljene
u etiri kategorije (Trinajsti, 1976):
1.
Arheofite vrste koje su introdukovane u periodu od paleozoika
do neolita. One se esto sreu na obradivim povrinama kao
korovi razliitih useva i zasada, ali isto tako i na
nepoljoprivrednim povrinama (utrine, mee, parlozi, du puteva
i eleznikih pruga, rubovi umskih ekosistema, kosinama kanala,
itd.). Meu arheofitama na podruju nae zemlje, sa
poljoprivrednog stanovita, posebno su vane vrste: Cannnabis
sativaL., Digitaria ciliaris (Retz.) Koeler, Foeniculum vulgare
Mill., Lathyrus sativus L. i druge (Vrbnianin i sar., 2004,
2008a).
2.
Paleofite introdukovane tokom starog i srednjeg veka do otkria
Amerike. Medju njima nema registrovanih vrsta poznatih kao
korovi.
3.
Neofite introdukovane posle otkria Amerike do poetka II
svetskog rata. Ovoj grupi pripada znaajan broj taksona koji se
uestalo sreu na podruju nae zemlje kao korovi obradivih
povrina i ruderalnih stanita. Najznaajnije neofite za podruje
Srbije su: Amaranthus albus L., Amaranthus blitoides S.Watson,
Amaranthus deflexus L., Amaranthus lividus L., Amaranthus
retroflexus L., Amorpha fruticosa L., Asclepias syriaca L.,
Erigeron canadensis (L.)Pers., Helianthus annuus L.,
Chenopodium ambrosoides L., Chenopodium capitatum
(L.)Aschers., Cuscuta campestris Yunk., Ecbalium elaterium
(L.)Rich., Kochia scoparia (L.)Schrad., Portulaca oleracea L.,
Phytolaca americana L., Solidago canadensis L., Lycium
halimifolium Mill., Nicandra physaloides (L.)Gaertn. i druge
(Vrbnianin i sar., 2004; 2008a, 2008b, 2008c, 2009).
4.
Neotofite - introdukcija izvrena u periodu od II svetskog rata do
danas. To je najfrekventnija i najagresivnija grupa alohtonih
korovskih vrsta ije prisustvo je zabeleeno u mnogim
agrofitocenozama na podruju nae zemlje, kao i na razliitim
tipovima ruderalnih stanita. Meu korovima neotofitama na
podruju nae zemlje znaajni su: Amaranthus caudatus L.,
Amaranthus graecizans L., Amaranthus hybridus L., Ambrosia
artemisiifolia L., Ambrosia trifida L., Aster lanceolatus Willd.,
40

Aster salignus Willd., Bidens frondosa L., Iva xanthifolia Nutt.)

(Veljkovi et al., 2004; Vrbnianin i sar., 2004, 2008a, 2008b,
2008c, 2009; Malida i Vrbnianin, 2006). Veina pomenutih
alohtonih invazivnih vrsta danas se nalazi i na listi ekonomski
tetnih vrsta u poljopriovredi. Poslednjih nekoliko godina
poseban problem pravi Ambrosia artemisiifolia L. kako u
usevima (naroito suncokretu) tako i na ruderalnim stanitima
(Janji i sar., 2007). Pored teta koje se manifestuju u direktnom
smanjenju prinosa useva ona je i jak alergen zbog izuzetno velike
emisije polena koji emituju biljke ambrozije tokom cvetanja
(druga polovina VII, VIII i prva polovina IX meseca). Polen
ambrozije moe izazvati burne alergene reakcije (bronhitis,
konjuktivitis, astma, dermatitis, itd.), pri emu koncentracija od
samo 8-10 polenovih zrna u 1 m3 vazduha je alarmantna za
osetljivu populaciju (Mitrovi-Josipovi i sar., 2007).
U odnosu na nain introdukcije alohtone biljne vrste se dele na:
1.

2.

41

Boyletofite - namerno unete na novo podruje (najee

dekorativne, zainske, jestive, lekovite...). Njihova sudbina u
novoj sredini moe biti razliita. Neke od njih se zadravaju kao
gajene i opstaju samo uz asistenciju oveka (ergasiofite), dok
druge tokom vremena pobegnu sa obradivih povrina i ire se
bez uticaja antropogenog faktora (ergasiolipofite), a neke
podivljaju, izmene svoje prvobitne osobine i vie ih ne
smatramo gajenim biljkama (Trinajsti, 1976). U grupi alohtonih
invazivnih vrsta koje su se rairile u Srbiji a koje je ovek
svojevremeno namenski uneo i koje su se posle odreenog
vremena otele kontroli su: Helianthus tuberosus L., Asclepias
syriaca L., Antirrhinum majus L., Cannabis sativa L., Oenothera
biennis L., Panicum capillare L., Polygonum orierntale L.,
Fallopia japonica Houtt., Solidago canadensis L., Solidago
gigantea L. i dr. (Vrbnianin i sar., 2004; Tomanovi, 2004).
Aboyletofite - sluajno, tj. nenamerno unete biljne vrste na novo
podruje (Trinajsti, 1984). Najee uvozom semenske robe,
sadnog materijala, transportom, vodotokovima, posredstvom
vune, koe, pamuka dolazi do sluajnog unosa alohtonih biljnih
vrsta (zoohorno, endozoino, epizoino, sinzoino, antropohorno,

hidrohorno, anemohorno). Na jedan od pomenutih naina na

podruje Srbije unete su vrste: Ambrosia artemisiifolia L.,
Ambrosia trifida L., Ambrosia tenuifolia Spreng., Eleusine indica
L., Oxalis stricta L., Lepidium virginicum L., Elodea canadensis
Rich. i druge (Kovaevi, 1957; Slavni, 1962; Vasi, 1988;
Vrbnianin i sar., 2004).
Naini irenja alohtonih invazivnih korovskih biljaka
Alohtone biljne vrste poseduju raznovrsne prilagoenosti za bre i
efikasnije raznoenje plodova i semena, esto i na veoma velike
udaljenosti. Na taj nain ire svoj areal. Naini rasprostiranja korova
(Jari, 2009) su:
1.

2.

3.

42

Autohorija - zreli plodovi nekih biljaka se naglo otvaraju, ili se

brzo uvijaju, i odbacuju seme na izvesnu daljinu. Ovaj nain
rasprostiranja semena je manje efikasan usled toga to se radi o
rasprostiranju na manjim udaljenostima. Zastupljen je kod
korovske biljke Erodium cicutarium (L.) L'Hr. ex Aiton.
Anemohorija - jedan od najefikasniji naina osvajanja novih
povrina. Semena biljaka koja se na ovaj nain rasprostiru su
sitna, laka, male specifine mase, esto sa raznim dodacima u
vidu dlaka (papus), krilaca, izrataja ili sa intercelularnim
vazdunim upljinama u plodovima ili semenima. Alohtone
invazivne korovske vrste za podruje nae zemlje ija semena se
najee ire vetrom su:Conyza sumatrensis (Re.)E.Walk.,
Chamomilla suaveolens (Pur.) Ru., Erigeron canadensisL.,
Erigeron annuus (L.) Pers., Asclepias syriaca L., Galinsoga
parviflora Cav., i druge (Vrbnianin i sar., 2004).
Hidrohorija - u sluaju plavljenja velikih povrina, slivanja vode
sa viih terena u ravnice, posle jaih kia ili topljenju snega,
navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Semena i plodovi koji se
rasprostiru na ovaj nain imaju specifinu masu manju od vode, a
esto i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene
vazduhom to im omoguava lake lebdenje u vodi. Da bi
povrina semena i plodova ostala suva postoje odgovarajue
adaptacije u vidu votane prevlake, kutikule ili posebno
razvijenog zatitnog tkiva.

4.

5.

43

Zoohorija - mnoge biljne vrste poseduju semena sa posebnim

adaptacijama koje im omoguuju kaenje na krzno, dlaku, perje
ivotinja itd. (epizoina zoohorija). Na plodovima se mogu
nalaziti epidermalne dlake, na krajevima kukasto savijene, kao to
je sluaj sa Bidens frondosa L., Xanthium strumarium L.,
Xanthium spinosum L., itd. Kaenje plodova korovskih biljaka za
telo ivotinja se vri i pomou emergenci - izrataja koji
zahvataju i tkivo ispod epridermisa. Osim toga, ivotinje koriste u
svojoj ishrani plodove i semena, koji mogu u nesvarenom ili
delimino svarenom obliku da napuste digestivni trakt odakle
dospevaju u stajnjak u kome mogu due ili krae vreme da odre
klijavost i da se tako rasejavaju (endozoinazoohorija). Takvo je
seme Atriplex patula L. i Rumex acetosella L., Ambrosia
artemisiifolia L. itd. Takoe, neke ivotinje skupljaju plodove i
semena, odnose ih u svoja skrovita, doprinosei tako njihovom
rasprostiranju (sinzoina zoohorija), npr. Ambrosia artemisiifolia
L., Ambrosia trifida L. i druge.
Antropohorija- odvija se na najrazliitije naine:
- Kontaminiranim (neistim) semenskim materijalom- u
semenskom materijalu industrijskih ili prehrambenih biljaka
mogu se nai i semena drugih biljaka koja su im po obliku i
veliini slina. Na taj nain je na nae prostore stigla Ambrosia
artemisiifolia L., introdukovana sa semenom crvene dateline i
krompira (Vasi, 1988; Janji i sar., 2007), kao i vrsta Lepidium
virginicum L. koja je uneta sa semenom trava i uljarica
(Kovaevi, 1957).
- U otpadnim vodama mogu se nai delovi egzotinih, vodenih
biljaka unetih u dekorativne svrhe. Gajena, akvarijumska vrsta
Elodea canadensis Rich.je na ovaj nain dospela u vodotokove i
danas u Evropi predstavlja veoma opasan korov vodenih
ekosistema.
- Neadekvatnom obradom zemljita esto bivaju iseeni
podzemni organi korovskih biljaka na sitnije reznice, koje se
posle toga oiljavaju i dalje ire.
- Globalizacijom trita, intenzifikacijom trgovine, putovanjima i
saobraajem takoe se esto sluajno introdukuju korovske biljke.
Tako npr. seme vrste Eleusine indica L. je uneto eleznikim i
avio saobraajem. ovek direktno predstavlja prenosno sredstvo

za semena ili delove biljaka koji se mogu nai na cipelama,

delovima odee ili samog tela. Ovako se veoma esto iri vilina
kosica (Cuscuta campestris Yunk.) koja pravi velike tete u
luceritima i detelinitima, usevu eerne repe i mnogim
povrtarskim biljkama (Veljkovi et al., 2007; Sari-Krsmanovi i
sar., 2013). Vilina kosica se takoe uspeno iri i preko radnih
maina, stajnjaka, pricama i drugim ivotinjama koje se rado
hrane vilinom kosicom.
Status alohtone korovske vrste u novokolonizovanoj sredini
U zavisnosti od nivoa uspenosti opstanka u novoj sredini
alohtone vrste mogu postii tri razliita statusa:
1.

Efemerne - alohtone vrste koje u novoj sredini ne obrazuju

stabilne populacije. To su inostrane vrste, koje se pojavljuju u
malom broju i uvek su privremene. Neke od njih klijaju i
razvijaju se samo do cvetanja, ali ne mogu da se razmnoavaju i
obnavljaju, pa pre ili kasnije nestaju. Druge dospevaju do faze
plodonoenja, ali ne daju zrelo seme, ili ga obrazuju u neznatnim
koliinama. Njihov opstanak zavisi od ponovljenih introdukcija.
Lista alohtonih korovskih vrsta koje se javljaju efemerno na
podruju Srbije je prikazana u tabeli 1 (Vrbnianin i sar., 2004;
Tomanovi, 2004):

Vrsta

Amaranthus caudatus L.
Amaranthus cruenthus L.
Anthirrhinum majus L.
Cannabis sativa L.
Celosia argentea L.
Chrisanthemum indicum L.
Commelina communis L.
Euphorbia chamaesyce L.
Helianthus annuus L.
Iberis amara L.

44

ivotni
oblik

Tabela 1. Alohtone korovske vrste koje imaju status efemernih vrsta na

podruju Srbije

T
T
Ch
T
T
H
H
T
T
T

Florni element

Adv(jam.kult)
Adv(jam)
Adv(med-submed,kult)
Adv(pont-j.sib-tur,kult)
Adv(trop.az.kult)
Adv(j.az. kult)
Adv(i.az,kult)
Adv(med)
Adv(meks.kult)
Adv(atl-z.med)

Vreme
introdukci
je
neotofita
neofita
neofita
arheofita
neofita
neotofita
neotofita
neofita
neofita
neofita

Ekoloki
indeksi

33344

13345
33444

Lobularia
maritima Ch
Adv(med.kult)
neotofita
(L.)Desv.
Lonicera tatarica L.
P
Adv(z,ca)
neofita
Nicandra
physaloides T
Adv(jam)
neofita
(L.)Gaertn.
Pharbitis
purpurea ST
Adv(jam,kult)
neofita
(L.)Voigt
Phacelia
tanacetifolia T
Adv(sam)
neofita
Benth.
Phalaris canariensis L.
T
Adv(afr.-kanarska.ost)
neofita
T-terofite, H-hemikriptofite, TH-tero-hemikriptofite, Ch-hamefite, P-fanerofite, STskandentofite; Adv- Adventivni; alt- Atlansi; az- Azijski; afr- Afriki; caCentralnoazijski; i.az- Istonoazijski; i.sred.- istonosredozemni; jam- Junoameriki;
j.az- Junoazijski; kult- Kultivisani; med-Mediteranski; Meks- Meksiki; or- Orientalni;
sam- Severnoameriki; se- Srednjeevropski; sram- Srednjeameriki; subatlSubatlanski; submed- Submediteranski; pont- pontski; subpont- Subpontski; pantropPantropski; paleotrop- paleotropski. (legenda vai za Tabele 1, 2 i 3).

2.

Naturalizovane - odravaju se na novom stanitu ali nemaju

ekspanzivni karakter. Ove vrste nisu postojale u sastavu divlje
flore neke zemlje, ali poto su naturalizovane (unete) dobijaju sve
karakteristike domae flore datog regiona, tj. mogu normalno da
se razmnoavaju i obnavljaju prirodnim putem. Alohtone vrste
koje imaju status naturalizovanih korova na podruju Srbije su
prikazane u tabeli 2 (Vrbnianin i sar., 2004; Tomanovi, 2004):

Vrsta

Agrostemma githago L.
Acorus calamus L.
Althaea rosea Cav.
Amaranthus albus L.
Amaranthus
blitoides
S.Watson
Amaranthus graecizans L.
Amaranthus hybridus L.
Amaranthus lividus L.
Ambrosia
tenuifolia
Spreng.
Ambrosia trifida L.

45

ivotni
oblik

Tabela 2. Alohtone korovske vrste koje imaju status naturalizovanih vrsta

na podruju Srbije
Florni element

TH
H
H
T
T

Adv(med)
Adv(j.az)
Adv(?,kult)
Adv(sam-sram)
Adv(sam)

Vreme
introdukci
je
neofita
neofita
neofita
neofita
neofita

TH
T
TH
T

Adv(j.evr.az)
Adv(jam-sram)
Adv(med)
Adv(jam)

neotofita
neotofita
neofita
neotofita

Adv(sam)

neotofita

Ekoloki
indeksi
33343
53343
23444
23444
23444
23444
33444

Amorpha fruticosa L.
Aster lanceolatus Willd.
Aster novi-belgii L.
Aster salignus Willd.
Aster tradescanti L.
Bidens frondosa L.
Brassica campestris L.
Catalpa bignonioides
Walt.P.
Chenopodium capitatum
(L.)Aschers.
Chenopodium striatum
(Kraan)Murr.
Cuscuta epilinum Weihe
Cuscuta suaveolens Ser.
Digitaria ciliaria
(Retz.)Koeler
Ecbalium elaterium
(L.)A.Rich.
Ecbalium lobata
(A.Mich.)Torr.Gray
Eragrostis cilianensis All.
Eragrostis pilosa
(L.)P.Beauv.
Echinochloa crus-gall
(L.)Beauv.
Euphorbia maculate L.
Euphorbia nutans Lag.
Feniculum vulgare Mill.
Galinsoga
ciliate
(Raf.)Black.
Helianthus decapetalus Ell.
Helianthus scaberrimus Ell.
Helianthus tuberosus L.
Lathyrus sativus L.
Lycium halimifolium Mill.
Oxalis corniculata L.
Panicum capillare L.
Phytolaca americana L.
Polygonum orientale L.
Solanum cornutum Lam.
Solanum
elaegnifolium
Cav.
Trigonella
coerulea
(L.)Ser.
Veronica persica L.

46

P
H
H
H
H
T
T
P

Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(?)
Adv(sam)

neofita
neotofita
neotofita
neotofita
neotofita
neotofita
neofita
neofita

43334

Adv(sam)

neofita

Adv(az)

neofita

23344

TH
T
T

Adv(j.evr.az)
Adv(jam)
Adv(pantrop)

neofita
neotofita
arheofita

23344

Adv(med)

neofita

ST

Adv(sam)

neotofita

T
T

Kosm(med)
Kosm(med)

neofita
neofita

14245
12345

Kosm(subtrop-trop)

neofita

33434

T
T
T
T

Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(med-or-tur)
Adv(sram-jam)

neofita
neofita
arheofita
neotofita

H
H
G
H
P
H
T
G
T
T
G

Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sram)
Adv(med-submed,kult)
Adv(med-mult)
Kosm(submed)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(j.az,kult)
Adv(sam-sram)
Adv(jam)

neotofita
neotofita
neofita
arheofita
neofita
neofita
neotofita
neofita
neofita
neotofita
neotofita

Adv(i.sred.)

TH

Adv(az)

34433
34434
53444
33343

23444

34335
33244
23344
23444
33344
23444

23345
neofita

34433

Veronica perregrina L.
Vinca major L.
Vinca minor L.

3.

T
Ch
Ch

Adv(sam-jam)
Adv(med,kult)
Adv(se,kult)

neofita
neofita
neofita

43444
33435
34324

Invazivne - jako dobro se adaptiraju na novo stanite, ire se,

osvajaju velike prostore i ulaze u sastav lokalne divlje flore,
ostavljaju plodno potomstvo, esto u velikom broju, na odreenoj
udaljenosti od roditeljske biljke. Invazivnost se moe definisati
kao stepen do kog je zajednica prihvatljiva institucija za
pridolice iz kategorije autohtonih i alohtonih vrsta (Lavorel et
al., 1998). Do kog e stepena zajednica biti podlona invazijama
alohtonih vrsta zavisi od biodiverziteta zajednice, antropogenog
pritiska, klimatskih i zemljinih uslova stanita, kao i od
postojanja praznih ekolokih nia koje omoguavaju invazivnim
vrstama vei uspeh u osvajanju novih prostora (Maillet and
Lopez-Garcia, 2000; ilc et al., 2012). Pregled alohtonih
invazivnih korovskih vrsta za podruje Srbije je prikazan u tabeli
3 (Vrbnianin i sar., 2004, 2008a,b,c, 2009; Tomanovi, 2004):

Vrsta

Abutilon theophrasti Medic.

Amaranthus deflexus L.
Amaranthus retroflexus L.
Asclepias syriaca L.
Ambrosia artermisiifolia L.
Chamomilla suaveolens (Pur.)Ru.
Chenopodium ambrosoides L.
Conyza sumatrensis (Re.)E.Walk.
Cuscuta campestris Yunk.
Eleusine indica L.
Elodea canadensis Rich.
Erigeron annuus (L.)Pers.
Erigeron canadensis L.
Fallopia japonica Houtt.
Galinsoga parviflora Cav.
Iva xanthifolia Nutt.
Kochia scoparia (L.)Schrad.

47

ivotni
oblik

Tabela 3. Alohtone korovske vrste koje imaju status invazivnih vrsta na

podruju Srbije

T
H
T
G
T
H
T
T
T
T
G
T
T
H
T
T
T

Florni element

Vreme
Ekoloki
introdukcije indeksi

Adv(i.az)
Adv(jam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(i,az)
Adv(sram-jam)
Adv(sram)
Adv(sam)
Adv(pantrop)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(i.az)
Adv(jam)
Adv(sam)
Adv(ca)

neofita
neofita
neofita
neofita
neotofita
neofita
neofita
neotofita
neofita
neotofita
neotofita
neofita
neofita
neotofita
neofita
neotofita
neofita

23345
23444
23444
24233
23344
33333
33444
23445

23344
23344
23333
23344

Lepidium virginicum L.
Oenothera biennis L.
Oxalis stricta L.
Paspalum paspaloides (Mich.)Sc.
Ploycarpon tetraphylum (L.)L.
Polygonum aviculare L.
Portulaca oleracea L.
Solidago canadensis L.
Solidago gigantea Ait.
Sorghum halepense (L.)Pers.
Stenactis annua (L.)Ness.
Xanthium strumarium L.
Xanthium spinosum L.

TH
H
H
G
T
T
T
H
H
G
TH
T
T

Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam-jam)
Kosm(med)
Kosm(trop)
Adv(az)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(paleotrop.)
Adv(sam)
Adv(sam)
Adv(sam)

neotofita
neofita
neofita
neotofita
neotofita
neofita
neofita
neofita
neotofita
neofita
neofita
neofita
neofita

22243

33443
33443
33334
33343
22345
33344
33445
13445

Da bi se ostvarila invazija nekog stanita od strane biljne vrste

potrebno je da introdukcija bude praena uspenim klijanjem, rastom i
reprodukcijom. Uspenost ovih procesa uslovljena je interakcijom
izmeu biljke (njenih ekolokih karakteristika), sredinskih resursa (vlaga,
hranljivost podloge i prostor) i stepena oteenja ekosistema u koji je
vrsta dospela (Jari, 2009).
Kriterijumi za definisanje invazivnosti korovskih biljaka
Invazivne biljke irom sveta predstavljaju jednu od najveih
opasnosti po ouvanje biodiverziteta nativnih ekosistema. Biljke u
invaziji ne samo da menjaju ivotnu sredinu ve tetno deluju i na
ekonomiju i drutvo, smanjuju ili dovode do gubitka plodnosti zemljita,
smanjuju prinos ili kvalitet prinosa, oteuju infrastrukturu i deluju tetno
na zdravlje ljudi i ivotinja. Veliki broj introdukovanih biljaka, koje su
introdukovane ili njihova introdukcija u Evropu sa drugih kontinenata jo
traje su korisne i nisu prouzrokovale nikakve problem. Procenjeno je da
1% unetih vrsta postanu invazivne. Meu tim biljkama koje su postale
invazivne, skoro 80% je uneto u Evropu kao ukrasne ili gajene biljke
(EPPO, 2009).
Za procenu statusa introdukovane alohtone biljne vrste postoje
modeli/softverski paketi pomou kojih se procenjuje kojoj kategoriji
vrsta pripada spram njene brojnosti, rairenosti, teta po ivotnu sredinu,
poljoprivredu, umarstvo, ljude, ivotinje, tetnost sa socio-ekonomskog
aspekta itd. Jedan od modela koji proteira EPPO (European and
Mediterranean Plant Protection Organization, 2011) koncipiran je na
48

evaluaciji kroz etiri nivoa. Prva tri nivoa evaluacije obuhvataju seriju
pitanja i ponuenih odgovora pri emu na svako pitanje treba odabrati
(zaokruiti) samo jedan odgovor koji nosi odreeni broj poena. Odgovori
se daju na osnovu struno-naunog znanja, literature i usmene
komunikacije sa ekspertima iz oblasti istraivanja. Odgovori su opisnog
karaktera sa kvalitativno-kvantitativnim sadrajem. U etvrtom nivou
evaluacije sumiraju se poeni iz prethodna tri nivoa i program sam
generie kategoriju spram ukupnog broja poena dobijenih iz prethodnih
nivoa. Na kraju vrsta za koju se radi procena (priorizacija) dobija jedan
od statusa za procenjivano podruje/dravu/region a to je: efemerna,
naturalizovana ili invazivna.
Prvi nivo evaluacije sadri pitanja i ponuene odgovore preko
kojih se procenjuje bioloki potencijal irenja introdukovane vrste u
novodospeloj sredini. Potencijal irenja se procenjuje na osnovu toga da
li se vrsta iri prirodno (autohorno, anemohorno, zoohorno, hidrohorno)
ili u irenju dominantno uestvuje ovek (antropohorno). Na osnovu
serije pitanja i odabranog odgovora dobija se uvid da li je vrsta postala
dominantna u novokolonizovanoj sredini. Na primer, za vrstu kaemo da
je dominantna kada pravi velike, bujne i postojane populacije koje
kolonizuju vie od 80% sekundarnih (ruderalnih) i/ili /tercijernih
(agrarnih) fitocenoza.
Drugi nivo evaluacije sadri pitanja i ponuene odgovore na
osnovu kojih se procenjuje uticaj alohtone vrste na ivotnu sredinu.
Procena se radi na osnovu dokumentovanih promena ili procena moguih
ili ve ostvarenih promena (oteenja) razliitih ekosistema (vodenih,
umskih, livadskih, agrarnih, arbanih i ruralnih sredina itd.). Takoe se
procenjuje tetnost introdukovanog taksona po zdravlje ljudi i ivotinja.
Trei nivo evaluacije obuhvata pitanja i ponuene odgovore na
osnovu kojih se procenjuju tetni efekti introdukovanog taksona na
biodiverzitet lokalne flore i faune razliitih ekosistema (umski, livadski,
agrarni, akvatini itd.). U okviru ove grupe procena posebno se vodi
rauna o proceni uticaja tetnosti alohtone vrste na endemine, retke i
ugroene vrste.
Kad alohtona invazivna vrsta dospe na obradive povrine, u
zavisnosti od njene brojnosti i tetnosti, ona se kategorie kao:
49

Vrsta niskog nivoa tetetnosti - introdukovana vrsta brojnou i

kompetitivnou ne utie na kvalitet i kvantitet prinosa useva, i ne
poskupljuje biljnu proizvodnju jer ne iziskuje posebne mere za njeno
suzbijanje.
Vrsta srednjeg nivoa tetnosti - dolazi do smanjenja prinosa i
drugih ekonomskih gubitaka ali samo u odreenim uslovima.
Vrsta visokog nivoa tetnosti - kada je brojnost introdukovane
vrste u agrofitocenozama visoka (dominantna vrsta u parceli) i tete u
pogledu kvaliteta i smanjenja (kvantiteta) prinosa useva su velike.
U odnosu na ukupnu alohtonu invazivnu korovsku floru R. Srbije
atribut najagresivnije, sa aspekta biljne proizvodnje, se moe dodeliti
vrstama: Abutilon theophrasti Medic., Amaranthus retroflexus L.,
Ambrosia atremisiifolia L., Cuscuta campestris Yunk., Erigeron
canadensis L., Galinsoga parviflora Cav., Iva xanthifolia Nutt.,
Polygonum aviculare L., Portulaca oleraceae L., Sorghum halepense
(L.) Pers., Stenactis annua (L.) Ness. i Xanthium strumarium L. S druge
strane, u grupu invazivnih alohtonih vrsta se takoe svrstavaju agresivni
korovi, koji se za sada ne javljaju u znaajnoj brojnosti na obradivim
povrinama, za koje se moe oekivati da e u skorijoj budunosti,
ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere kontrole, postati problem u
usevima. Takve su vrste: Amaranthus deflexus L., Asclepias syriaca L.,
Ambrosia trifida L., Eleusine indica L., Solidago canadensis L., Kochia
scoparia (L.) Schrad., Iva xanthifolia Nutt., Fallopia japonica Houtt.,
Xanthium spinosum L. i druge.
Zahvalnica
Publikovanje ovih rezultata prodrali su projekti: III 46008
(Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja R. Srbije), COST
Action SMARTER i EU FP7-REGPOT-AREA 316004.

Literatura:
Crawley M. (1987): What makes a community invasible? 229253.in
A.J. Gray, M.J. Crawley, P.J. Edwards (eds). Colonization,
Succession and Stability London Blackwell Scientific. 482.
50

Drake J.A., Mooney H.A., Di Castri F. et al. (eds) (1989): Biological

invasions: a global perspective. Wiley, Chichester, UK.
Ellstrand N.C., Schierenbeck K.A. (2000): Hybridization as a stimulus of
the evolution of invasiveness in plants? Proc. Natl. Acad. Sci.
USA, 97: 70437050.
OEPP EPPO (2009): Datasheet on Heracleum mantegazzianum, H.
sosnowskyi and H. persicum. EPPO Bulletin Bulletin OEPP 39,
465-470.
EPPO (2011): EPPO Prioritization process for Invasive Alien Plants
Sarah Brunel, EPPO. Bern Convention Group of experts on
Invasive Alien, Species, St Julians, (MT), 2011-05-18/20.
Genton B.J., Shykoff J.A., Giraud T. (2005): High genetic diversity in
French invasive populations of common ragweed, Ambrosia
artemisiifolia, as a result of multiple sources of introduction. Mol.
Ecol., 14: 42754285.
Herben T., Mandk B., Bmov K., Mnzbergov Z. (2004): Invasibility
and species richness of a community: a neutral model and a
survey of published data. Ecology, 85: 32233233.
Hollingsworth M.L., Bailey J.P. (2000): Evidence for massive clonal
growth in the invasive Fallopia japonica (Japanese knotweed).
Bot. J. Linn. Soc., 133: 463472.
Inderjit, Marc W. Cadotte, Robert I. Colautti (2005): The ecology of
biological invasions: past, present and future. Invasive Plants:
Ecological and Agricultural Aspects, 19-43.
Janji V., Vrbnianin S., Stankovi-Kalezi R., Radivojevi Lj.,
Marisavljevi D. (2007): Poreklo i rasprostranjenost ambrozije.
In: Janji V. i Vrbnianin S. (eds.), Ambrozija. Herboloko
drutvo Srbije, Beograd. 9-28.
Jari S. (2009): Alohtone biljne vrste u prirodnim i antropogeno
izmenjenim fitocenozama Srema. Doktorska disertacija.
Poljoprivredni fakultet, Beograd.
Kolbe J.J., Glor R.E., Rodriguez-Schettino L., Chamizo-Lara A., Larson
A., Losos J.B. (2004): Genetic variation increases during
biological invasion by a Cuban lizard. Nature, 43:177181.
Kovaevi J. (1957): Rasprostranjenost sjevernoamerikog korova
limundika (Ambrosia artemisiifolia L.)
u korovskim
fitocenozama Srednje Podravine. Pretampano iz Godinjaka
biolokog instituta u Sarajevu, X(1-2): 173-176.
51

Lavorel S., Prieur A.H., Grigulus K. (1998): Invasibility and diversity of

olant communities from patterns to processes. In: Proceeding 6th
Mediterranean Symposium EWRS, Montpellier, France, Book of
Abstracts: 3-10.
Mack R.N., D. Simberloff, W.M. Lonsdale, H. Evans, F. A. Bazzaz
(2000): Biotic invasions: causes, epidemiology, global
consequences and control. Ecol. Applic., 10: 689710.
Mandk B. (2003): Germination requirements of invasive and
noninvasive Atriplex species: a comparative study. Flora, 198:
4554.
Mack R.N. (2003): Plant naturalizations and invasions in the eastern
United States: 16341860. Ann. Missouri Bot. Garden., 90: 77
90.
Maillet J., Lopez-Garcia C. (2000): What criteria are relevant for
predicting the invasive capacity of a new agricultural weed? The
case of American species in France. Weed Res., 40: 11-26.
Malida G., Vrbnianin S. (2006): Novo nalazite alohtone korovske
vrste Ambrosia trifida L. na podruju Vojvodine. VIII
Savetovanje o zatiti bilja, Zbornik rezimea, 44-45.
Mitrovi-Josipovi M., Deliji A., Karadi B. (2007): Dinamika cvetanja
i produkcija polena ambrozije. In: Janji V. i Vrbnianin S. (eds.),
Ambrozija. Herboloko drutvo Srbije, Beograd. 47-59.
Petit R.J. (2004): Biological invasions at the gene level. Diversity and
Distributions, 10: 159165.
Reichard S.H., Hamilton C.W. (1997): Predicting invasions of woody
plants introduced into North America. Conserv. Biol., 11: 193
794.
Sakai A.K., Allendorf F.W., Holt J.S., Lodge D.M., Molofsky J., With
K.A., Baughman S., Cabin R.J., Cohen J.E., Ellstrand N.C.,
McCauley D.E., ONeil P., Parker I.M., Thompson J.N., Weller
S.G. (2001): The population biology of invasive species. Annu.
Rev. Ecol. Syst., 32: 305332.
Sari-Krsmanovi M., Malida G., Boi D., Radivojevi LJ., Vrbnianin
S. (2013): Suzbijanje viline kosice u luceritu herbicidima. XII
Savetovanje o zatiti bilja, Zbornik rezimea, 92.
Shea K., Chesson P. (2002): Community ecology theory as a framework
for biological invasion. Trends Ecol. Evol., 17: 170176.
52

Slavni . (1962): Eleusine indica (L.)Gaertn. i Panicum capillare L. u

flori Bake. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, 21: 90-93.
Stankovi-Kalezi R., Koji M., Vrbnianin S., Radivojevi LJ. (2007):
Helianthus annuus a new important element of the ruderal and
agrestal flora in Serbia's region of Southern Banat. Helia, 30(46):
37-42.
Tomanovi S. (2004): Alohtona adventivna flora na podruju Beograda:
hronoloko-geografska i ekoloka analiza. Magistarska teza.
Bioloki fakultet, Beograd.
Trifkovi M., Sauli M., Stojievi D., Boi D., Vrbnianin S. (2013):
Populaciona varijabilnost i generativna produkcija korovskog
suncokreta (Helianthus annuus L.). XII Savetovanje o zatiti bilja,
Zbornik rezimea, 46-47.
Trinajsti I. (1976): Hronoloka klasifikacija antropohora. Fragmenta
herbologica jugoslavica. II kongres o korovima, Osijek, 105-111.
Trinajsti I. (1984): Znaenje korovske flore za florno bogatstvo
Jugoslavije. II Kongres o korovima, Osijek, 105-111.
ilc U., Vrbnianin S., Boi D., arni A., Stevanovi Daji Z. (2012):
Alien plant species and factors of invasiveness of anthropogenic
vegetation in the Northwestern Balkans a phytosociological
approach, Cent. Eur. J. Biol., 7, 720730.
Vasi O. (1988): Dalje irenje vrste Ambrosia artemisiifolia L. u Srbiji.
Fragmenta herbologica Jugoslavica, 17: 1-6.
Veljkovi B., Vrbnianin S., Marisavljevi D. (2004): Iva xanthifolia
Nutt.-new invasion weed in Serbia. 4th IWSC, Durban, South
Africa , Book of Abstracts, 84.
Veljkovi B., Vrbnianin S., Boi D., Radanovi Z. (2007): Cuscuta
campestris (Ynck) and Cuscuta epithymum (Murr.): serious
problems in alfalfa in Serbia. 14th EWRS Symposium, Book of
Abstract, Hamar (Norway), 74.
Vrbnianin S., Karadi B., Daji Stevanovi Z. (2004): Adventivne i
invazivne korovske vrste na podruju Srbije. Acta herbologica,
13: 1-13.
Vrbnianin S., Malida G., Stefanovi L., Elezovi I., Stankovi-Kalezi
R., Jovanovi-Radovanov K., Marisavljevi D., Pavlovi D.,
Gavri M. (2008a): Mapping of invasive non-native weed species
in Serbia. 2nd International Symposium Intractable weeds and
plants invaders. Osijek- Croatia, Book of Abstracts, 36.
53

Vrbnianin S., Malida G., Stefanovi L., Elezovi I., Stankovi-Kalezi

R., Marisavljevi D., Radovanov-Jovanovi K., Pavlovi D.,
Gavri M. (2008b): Distribucija nekih ekonomski tetnih,
invazivnih i karantinskih korovskih vrsta na podruju Srbije.I deo:
Prostorna distribucija i zastupljenost osam korovskih vrsta na
podruju Srbije. Biljni lekar, XXXVI(5): 303-313.
Vrbnianin S., Malida G., Stefanovi L., Elezovi I., Stankovi-Kalezi
R., Jovanovi-Radovanov K., Marisavljevi D., Pavlovi D.,
Gavri M. (2008c): Distribucija nekih ekonomski tetnih,
invazivnih i karantinskih korovskih vrsta na podruju Srbije. II
deo: Prostorna distribucija i zastupljenost devet korovskih vrsta
na podruju Srbije. Biljni lekar, XXXVI(6): 408-418.
Vrbnianin S., Malida G., Stefanovi L., Elezovi I., Stankovi-Kalezi
R., Jovanovi-Radovanov K., Marisavljevi D., Pavlovi D.,
Gavri M. (2009): Distribucija nekih ekonomski tetnih,
invazivnih i karantinskih korovskih vrsta na podruju Srbije. III
deo: Prostorna distribucija i zastupljenost osam korovskih vrsta
na podruju Srbije. Biljni lekar, XXXVII (1): 21-30.
Vrbnianin S., Boi D., Pavlovi D., Sari M. (2010): Fitness of the
populations of invasive volunteer sunflower. 2nd International
workshop on invasive plants in the Mediterranean type regions on
the world. Trabzon (Turkey), Book of abstract, 85.
Yoshida T., Goka K., Ishihama F., Ishihara M., Kudo S. (2007):
Biological invasion as a natural experiment of the evolutionary
processes: introduction of the special feature. Ecol. Res., 22: 849
854.
Zenger K.R., Richardson B.J., Vachot-Griffin A.M. (2003): A rapid
population expansion retains genetic diversity within European
rabbits in Australia. Mol. Ecol., 12:789794.
Weber E.F. (1997): The alien flora of Europe: a taxonomic and
biogeographic review. J. Veg. Sci., 28: 565-672.
Williamson M. (1996): Biological invasions. Chapman and Hall, London.

54

BASIC ASPECTS OF BIOLOGICAL INVASIONS: THE

EXAMPLE OF WEED SPECIES
Sava Vrbnianin, Dragana Boi
University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade, Serbia
Abstract: In the past two decades, ecologists have focused mainly on two
basic aspects of biological invasions: firstly, the particular characteristics
of species that determine their invasiveness, and secondly, on the
properties of communities that determine their resistance to invasion.
Depending on the period when it was un-accidental or accidental
introduction of alien plant species, they are divided into four categories:
archaeophytes, paleophytes, neophytes and neotophytes. In relation to the
status after the introduction and the level of sustainability, alien plant
species are grouped into: ephemeral, naturalized and invasive. In relation
to the total invasive alien weed flora of the Republic of Serbia attribute
most aggressive, in terms of crop production, can be assigned to species:
Abutilon theophrasti Medic., Amaranthus retroflexus L., Ambrosia
atremisiifolia L., Cuscuta campestris Yunk., Erigeron canadensis L.,
Galinsoga parviflora Cav., Iva xanthifolia Nutt., Polygonum aviculare
L., Portulaca oleraceae L., Sorghum halepense (L.) Pers., Stenactis
annua (L.)Ness. and Xanthium strumarium L. On the other hand, in the
category of invasive alien weed species, which for now does not occur in
a higth abundance in the crop field, but that can be expected in the near
future in the crop field if we do not take control measures, thats are:
Amaranthus deflexus L., Asclepias syriaca L., Ambrosia trifida L.,
Eleusine indica L., Solidago canadensis L., Kochia scoparia (L.)
Schrad., Iva xanthifolia Nutt., Fallopia japonica Houtt., Xanthium
spinosum L., etc.
Key words: invasive weeds, control measures, crop production.

55

56

RAZVOJ AGRO-EKOLOKE POLITIKE NA PRIMERU SRP

DELIBLATSKA PEARA
Sran eremei
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija
Rezime: Negativni aspekti poljoprivredne proizvodnje doveli su do
potrebe sa njenim usaglaavanjem sa ekolokim principima i tenji za
odrivou agroekosistema. Kao jedan od naina pribliavanja
poljoprivrede i ekologije vremenom su uspostavljene agroekoloke mere
koje prevashodno imaju ulogu u konzervaciji biodiverziteta i specifinih
odlika predelako kao i njihovu integraciju u vetake ekosisteme.
Deliblatska peara zbog svog izraenog biodiverziteta, poloaja, reljefa i
klime je posluila kao pilot podruje za razvoj agroekolokih ema koje
mogu biti relevatne na celoj teritoriji Srbije. Njihovom primenom
mogue je ouvati posebne odlike predela ali istovremeno i nastaviti sa
poljoprivrednom praksom. Prednost agroekolokih mera je izraena u
tome to podrazumevajau razliiti intenzitet trasnformacije poljoprivrede
putem odgovarajuih ema iji obuhvat moe ukljuiti veoma specifine
proizvodne karakteristike.
Kljune rei: Agroekoloke eme, biodiverzitet, sistemi biljne
proizvodnje.

Uvod

Znaaj i perspektive agro-ekolokih politika u poljoprivredi

Brojne studije i istraivanja su pokazala da ce razliiti sistemi
odrive poljoprivrede zasnovani na ekolokim principima biti okosnica
razvoja poljoprivrede u buducnosti
(Gliessman, 2007; Miloev i
eremei, 2008; eremei et al., 2011). U tom smislu ulau se veliki
napori da se ekoloki principi integriu u poljoprivrednu praksu ime bi
se mogao smanjiti ili ublaiti negativan uticaj poljoprivrede na ivotnu
sredinu. Meutim, aplikativnost novonastalih reenja je veoma spora i
ponekad znaajno odstupa od prvobitnih ideja ime je umanjen njihov
57

znaaj. Zbog vee efikasnosti ekologizovane poljoprivrede predloeni

su razliiti instrumenti i programi koji unapreuju poljoprivredu a ujedno
doprinose realizaciji ekolokih ciljeva. Programi agro-ekoloke politike
EU (AEP) prepoznati su u okviru stuba Zajednike poljoprivredne
politike (ZAP) i ine vaan deo politike ruralnog razvoja i to ve
znaajan broj godina unazad
. U periodu nakon
1992. Godine
agroekoloke politike su identifikovane kao
"pratece mere " u okviru
zajednike agrarne politike EU. Drave lanice su u obavezi da uvedu
AEP prema Uredbi Saveta (EEZ) br 2078 / 92 (Evropska komisija,
1992). Nakon toga AEP su uvrtene u Uredbu Saveta (EC ) No 1257 / 99,
kao deo reforme ZAP Agende 2000.
Agro-ekoloke mere u koje se primenjuju zemljama EU nisu
direktno usmerene na pruanje ekolokih usluga nego se obino
fokusiraju na promenu naina upravljanja poljoprivrednim zemljitem .
Kako bi se realizovale predloene mere neophodno je razumevanje
uticaja poljoprivrede na nepoljoprivredne ekosisteme, jer je poljoprivreda
dominantna vrsta koric enja zemljita u zemljama EU (> 38 % zemljita
se koristi u poljoprivredne svrhe). Poljoprivreda i ekoloke usluge
agroekosistema su povezani na najmanje tri naina: (1) agroekosistemi
stvaraju korisne usluge kao to je proizvodnja hrane za lanove drugih
ekosistema, (2) agroekosistemi imaju korist od lanova drugih
ekosistema (opraivanje) i (3) naini korienja (upravljanja)
agroekosistema utiu na ostale ekosisteme (primenjene agrotehnike
mere - obrada, ubrenje, zatita biljaka i sl.) (Dale and Polasky, 2007).
Whittingham (2011) smatra da iako primena agroekolokih ema donosi
samo umereno poveanje biodiverziteta to moe da povea dijapazon
usluga koje pruaju agroekosistemi to e im omoguiti da se bolje
odupru globalnim promenama ivotne sredine (globalnom zagrevanju).
Poljoprivreda visoke prirodne vrednosti (HNVF)
Konceptualni okvir poljoprivrede visoke prirodne vrednosti je
dobio svoje temelje tokom 90-ih godina prolog veka i opisuje razliite
vrste aktivnosti i naine korienja poljoprivrednog zemljita koje, zbog
svojih karakteristika, moe da podri visok nivo biodiverziteta ili
prisustvo vrsta i stanita od znaaja za njihovu zatitu (Baldock et al.,
1993; Bignal and McCracken, 2000). Tipino, to su poljoprivredni
sistemi niskog intenziteta proizvodnje i najece se opisuju kao podruja
58

manje pogodnosti za poljoprivredu (Less Favored Areas) ali i kao

marginalna poljoprivredna podruja. Generalno se smatra da je zemljite
(njegov kvalitet, zdravlje, odnosno produktivnost) najvaniji resurs u
sistemima odrive poljoprivrede (Filipovi i Ugrenovi, 2013; eremeic
i Miloev, 2013). U najveem delu Evrope, sistemi biljne proizvodnje su
intenzivirani do te mere da se vie ne mogu objasniti kao podruja
HNVF, ali postoje neke oblasti u kojima ova transformacija u HNVF nije
u potpunosti realizovana, posebno u junoj i istonoj Evropi. Prisustvo
polu - prirodne vegetacije je od sutinskog znaaja u razliitim HNVF
emama. U situacijama gde je smanjen procenat zemljita pod poluprirodnom vegetacijom, visoka raznovrsnost zemljinog pokrivaa u
kombinaciji sa ekstenzivnim oblicima poljoprivredne proizvodnje moe
stvoriti znaajan potencijal za uveanje biodiverziteta, pogotovo ako
njihovo prisustvo utie na stvaranje razliitih stanita. Visoka
raznovrsnost biljnog pokrivaa sama po sebi ne ukazuje na prisustvo
HNVF poljoprivrede. Danas se poljoprivreda visoke prirodne vrednosti
prepoznaje po viestrukim ekolokim uslugama koje prua (regulacija
gasova staklene bate, poveanje biodiverziteta, proizvodnja biomase i
sl.). Meutim u duem vremenskom periodu ovaj nain korienja
zemljita moe da se suoi sa ekonomskim izazovima ako se proizvodnja
sagledava iskljuivo preko visine prinosa. Koncept HNVF je u osnovi
koncept konzervacije (biodiverziteta, zemljita), ija je svrha da se
uspostavi i odrava veza izmeu tri razliita domena: ekologije,
poljoprivrede i/ili umarstva i javne politike (IEEP, 2007).
Karakteristike Delibaltske peare znaajne za primenu
agroekolokih mera
Specijalni rezervat prirode (SRP) Deliblatska peara obuhvata
35.000 ha. Ona predstavlja osoben i redak refugijum poslednjih stepa,
peara i prirodnih stepskih uma. Po poreklu je jedinstvena u Panonskoj
niziji, pri emu njen karakteristini dinski reljef (70-197 m.n.v.) ne
postoji nigde drugo u ovom delu Evrope, a karakteristino je i odsustvo
povrinskih tokova reka. Istorija Deliblatske peare je usko povezana sa
ovekom i njegovim nastojanjem da sebi prilagodi ovu prirodnu
tvorevinu i podredi je svojim ciljevima. Krajem XVII i u prvoj polovini
XVIII veka Deliblatska peara je bila pod vegetacijom. Najstarija karta
Temivarskog Banata izraena 1723.-1725. godine prikazuje Deliblatsku
59

pearu kao ravnicu, i ne pominje se ivi pesak, kao ni postojanje

peane pustinje. Istorija belei da se propadanje vegetacije Deliblatske
peare i stvaranje Evropske sahare dogodilo u drugoj polovini XVIII
veka. Nekoliko dokumenata ukazuju da je unitavanje vegetacije i
stvaranje peane pustinje usledilo u relativno kratkom vremenskom
periodu (Sekuli i ljivovaki, 1980).

Slika 1. Dinski reljef Delibatske peare (org.)

Uredbom Vlade republike Srbije 2002. godine ovo podruje
dobija sadanji status. Uredbom je rezervat okategrisan-okarakterisan kao
poslednja i najvea oaza pearske, stepske, umske i movarne
vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najveih centara biodiverziteta u
Evropi i podruje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zatitu prirode
i nauke.
Balans uspostavljen izmeu poljoprivrdne proizvodnje i poluprirodne vegetacije na teritoriji ireg obuhvata SRP posledica je
dugotrajne antropogenizacije ovog prostora. Treba naglasiti da polu
prirodna vegetacije ima mali znaaj za biodiverzitet ako u njoj
preovlauju korovske vrste sa dominacijom invazivnih korovskih vrsta.
Ekosistemski biodiverzitet funkcionie samo ako je ekosistem, to vai i
za agroekosistem, u prirodnoj, dinamikoj ravnotei (Lazi, 2012).
60

Gubitak bilo kog lana biocenoze ili naruavanje biotopa

onemoguava normalno odvijanje sloenih biohemijskih procesa u
ekosistemu. Iz tog proizilazi da je odriva poljoprivreda, kao jedna od
agroekolokih mera, primer dobre kombinacije zatite biodiverziteta,
ivotne sredine i poljoprivrede. Pored toga i specijalni rezervat prirode
takoe predstavlja stanite znaajnog broja biljaka, meu kojima je veliki
broj invazivnih korovskih vrsta.
Spisak biljaka: uskolisni bour (Paeonia tenuifolia), Paniev
pelen (Artemisia pancici), erpet (Rindera umbellata) i pearsko smilje
(Helichrysum arenarium).
Spisak invazivnih biljaka: Ambrosia artemisiifolia L., Ambrozija, Abutilon theophrasti Med., - Teofrastova lipica, Datura
stramonium L., - tatula, Conyza canadensis (L) Cronq., - kanadska
hudoljetnica, Robinia pseudoacacia L, - bagrem, Asclepias syriaca L. cigansko perje, Xanthium strumarium L. - obina boca i druge.
Istovremeno SRP Delibatska peara ima veoma izraenu
bioloku raznovrsnost ugorenih sisara: tekunica (Spermophillus
citellus), stepski skoimi (Sicista subtilis), slepo kue (Spalax
leucodon), ptica: orao belorepan (Haliaeetus albicilla), orao krsta
(Aquila heliaca), crni orao (Aquila clanga), orao klikta (Aquila
pomarina), beloglavi sup (Gyps fulvus), stepski soko (Falco cherrug).
Specifinosti poljoprivrede u podruju posebne namene na tertoriji
SRP Deliblatske peare
U skladu sa prostornim planom podruja posebne namene
specijalnog rezervata prirode Deliblatska peara donetim 2006.
godine, date su smernice za razvoj poljoprivrede koje se odnose na:
1.

2.

3.

61

uvanje povrina i plodnosti poljoprivrednog zemljita uporedo sa

preduzimanjem celovitih i efikasnih mera ouvanja drugih
prirodnih resursa za potrebe dugoronog razvoja;
potpunije iskoriavanje komparativnih prednosti pojedinih
podruja za ekonomski racionalnu proizvodnju zdravstveno
bezbedne hrane, kako za domae trite, tako i za izvoz;
stvaranje uslova za obnovu, opstanak i razvoj porodinih
poljoprivrednih gazdinstava na podrujima koja su zahvaena
procesima depopulacije;

4.

5.
6.

podsticanje sitnih poljoprivrednih gazdinstava u pravcu poveanja

robnosti, putem intenzivne proizvodnje povra, voa, groa,
lekovitog bilja i drugih proizvoda;
brzi razvoj seoskih podruja kroz razvojne programe i projekte sa
"istim tehnologijama";
poboljanje bonitetne strukture obradivih povrina strogom i
delotvornom zatitom najplodnijih zemljita od preuzimanja u
nepoljoprivredne svrhe.

Poljoprivredna proizvodnja na obodima specijalnog rezervata

prirode Deliblatska peara se odvija na povrinama privatnih
gazdinstava i poljoprivrednih kombinata. Generalno, uslovljena je
prirodnim iniocima od kojih treba istai neravnomernu plodnost
zemljita i klimatske karakteristike sa neujednaenim koliinama i
rasporedom padavina.

Slika 2. Poljoprivreda na obodnim podrujima Delibatske Peare

Nekadanja velika gazdinstva koja su bila drutvenog karaktera
danas su delom privatizovana, a delom u vlasnitvu drave. Iako privatna
gazdinstva po povrinama nadmauju poljoprivredne kombinate prinosi
najvanijih ratarskih biljaka na njima zaostaju. Meutim, manja
poljoprivredna gazdinsta i iscepkanost parcela na obodima Deliblatske
62

peare omoguila je stvaranje razliitih predela na kojima se odvija

poljoprivredna proizvodnja razliite strukture i intenziteta proizvodnje.
Iako savremena poljoprivreda favorizuje vea, efikasnija i intenzivnija
gazdinstva, planirane agro-ekoloke eme mogu znaajno doprineti
stvaranju poljoprivrede visoke vrednosti upravo na manjim gazdinstvima.
Iako statistika ne belei detaljne podatke potronje ubriva i pesticida za
posmatrane optine uzima se da je njihova koliina na nivou ostatka
Vojvodine. Obodni delovi SRP Delibatska peara mogu biti izloeni
prekomernoj primeni N mineralnih ubriva koja mogu dospeti u
vodotoke (kanale) usled peskovitog mehanikog sastava zemljita. Sa
ekolokog aspekta posebno je znaajana tehnologija primene pesticida i
kasnija manipulacija istima, kao i korienje tretiranog semena (kukuruz,
suncokret, eerna repa i sl.). Nedovoljna opremljenost mainama i
nesavesnost proizvoaa esto dovodi do paljenja etvenih ostataka to
znaajno moe uticati na biodiverzitet prouavanog podruja. Pored toga
ekstenzivno stoarstvo utie na korienje biljnih ostataka kao prostirke,
to dodatno remeti prirodne cikluse nekih ivotinjskih vrsta na prostoru
ireg obuhvata Deliblatske peare.
Agroindustrijski sektor koji gravitira ka Delibatskoj peari
uglavnom je orijentisan na gajenje ratarskih kultura kao to su: penica,
kukuruz i suncokret. Agroekoloki uslovi na posmatranom podruju u
potpunosti odgovaraju gajenju ovih ratarskih vrsta, a lokalni proizvoai
u potpunosti su prilagoeni navedenim biljkama (maine, skladini
kapaciteti, informisanost). Prema Prostornom planu Republike Srbije
plansko podruje SRP Deliblatska peara pripada voarskovinogradarsko-stoarskom rejonu to i nije karakteristino za podruje
Vojvodine, gde veina prostora pripada ratarskom rejonu. Meutim,
prostor obuvata na obodima peare je tipian ratarski rejon. Stoarska
proizvodnja u posmatranim optinama je u opadanju, a proizvodni
objekti su u loem stanju. Tradicionalno paarenje, delatnost koja je od
davnina vezana za podruje SRP Deliblatska peara sa irim
okruenjem, danas locirano samo na obodne panjake. Zabrana paarenja
sedamdestih godina, na prostoru tadanjeg SRP Deliblatska peara, nije
dovela samo do zarastanja nekadanjih panjaka i stvaranja danas esto
neprohodnih ikara gloga (ime su ugroena stanita mnogih prirodnih
retkosti), ve i do postepenog smanjivanja stonog fonda i naputanja
ekstenzivnog uzgoja goveda i ovaca u okolnim naseljima.
Osmiljavanjem i podravanjem tehnologija proizvodnje koje integriu
63

agronomske i ekoloke principe znaajan deo poljoprivrednih povrina

bio bi prihvatljiv sa aspekta ouvanja prirodnih resursa. Postizanje takvih
ciljeve podrazumevalo bi istovremena aktivnost na nekoliko aspekata:
1.
2.
3.
4.

5.

podizanje nivoa svesti kod lokalnih poljoprivrednika o

neophodnosti ouvanja ivotne sredine;
zatita i ouvanja biodiverziteta gajenjem lokalnih sorti bilja i
pasmina domaih ivotinja;
permanentno praenje i razvijanje tehnologija biljne proizvodnje
koje uvaavaju odrivo korienje prirodnih resursa;
primena agrotehnikih mera koja spreavaju eolsku eroziju
(uvoenje uskorednih useva u plodored, postrna setva, oranje
peskovitih zemljita u prolee, maliranje i dr.);
ekonomska i intitucionalna podrka organske poljoprivrede.

Ratarska proizvodnja u okvirima prirodnog rezervata suoava se

mnogobrojnim izazovima i prema reima lokalnih poljoprivrenih
proizvoaa nalazi se na granici ekonomske isplativosti. Ako izuzmeno
ekonomski faktor, koji bi delimino bio ublaen predloenim agroekolokim merama postoji znaajni resursi u okvirima sadanje
proizvodnje koji nisu dobro iskorieni.
Sa svojim prirodnim i geografskim karakteristikama SRP
Delibatska peara predstavlja idealan poligon za testiranje
umreenosti poljoprivrede i ekologije kroz definisanje programa
agrekolokih mera. Agro-ekoloke mere se mogu posmatrati kao deo
integrisanog paketa mera koje zajednikim snagama zadovoljavaju
potrebe dveju strana, sa jedne ivotne sredine, a sa druge
poljoprivrednika. Dobre poljoprivredne prakse pruaju specifinu
ekoloku korist koje prevazilaze nivo zatite koje su ve obezbeene
propisima o zatiti ivotne sredine (Oljaa, 2013). Akcenat je na zatiti i
ouvanju zemljita, kvaliteta vazduha, podzemnih i povrinskih voda,
stanita i vrsta divljeg i ivotinjskog sveta, tradicionalnih poljoprivrednih
predela i poljoprivrednih zemljita visoke privredne vrednosti. Iz napred
navedenih razloga se kroz agro-ekoloku politiku poljoprivrednicima
nude redovna plaanja u zamenu za pruanje usluga gazdovanja
ivotnom sredinom. Poljoprivrednici moraju da potuju i da se vode
odgovarajuim merama kako bi obezbedili ekoloku dobit putem jasno
definisane poljoprivredne prakse. Ovi tehnoloki procesi proizvodnje
64

imaju za cilj da se izbegne negativan uticaj na ivotnu sredinu tako to e

se spreavati primena tetne prakse, ili da se odrava ili stvara pozitivan
uticaj na ivotnu sredinu podsticanjem korisne prakse. Da li e neki
poljoprivrednik imati pravo na finansijski podsticaj zavisie od prirode
poljoprivrednog sistema i potrebne specifinosti ekoloke koristi. Osnova
je kreiranje programa mera koji su jasni i jednostavni za razumevanje ija
je glavna odrednica zatita ivotne sredine, a svojom preciznou bi
ujedno osigurala visok nivo interesovanja i angaovanja
poljoprivrednika, koji su nosioci sprovoenja agro-ekolokih mera u
praksi.
Preporuke za paket agro-ekolokih mera
Put za realizaciju agroekolokih mera je izrada i implementacija
Nacionalno agro-ekolokog programa u Srbiji kao jedan od naina
ouvanja prirodnih resursa, uz odravanje i obnavljanje vrednih poluprirodnih stanita koje su glavno obeleje tradicionalnog gazdovanja
zemljitem (De Rick and Erg, 2006; Cooper et al., 2010). Ovaj program
za Delibatsku pearu podrazumeva pet ema sa po jednom ili vie podmera, svaka od ovih pod-mera bi sadrala niz zahteva u pogledu
upravljanja sa kojima bi se poljoprivrednici koji uestvuju u programu,
dobrovoljno sloili kako bi stekli pravo na godinja podsticajna plaanja
za period od pet godina njihove agro-ekoloke obaveze (Kazakova and
Stefanova, 2011). Poljoprivrednicima bi se ponudila lista agro-ekolokih
mera koje su dostupne u njihovom regionu, kako bi oni mogli da izaberu
kombinaciju mera u zavisnosti od onoga to je najprikladnije za njihovo
zemljite. Od svih poljoprivrednika koji uestvuju u realizaciji ema i
primaju agro-ekoloka podsticajna plaanja oekuje se da se pridravaju
odreenih minimalnih zahteva i obaveza na itavoj teritoriji zemlje
kojom upravljaju.
Da bi stekli pravo na agro-ekoloke eme, korisnici treba da imaju
registrovano gazdinstvo u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom
razvoju, zatim da potpiu obavezu da e primenjivati odabrane agroekoloke aktivnosti ili kombinaciju aktivnosti tokom pet godina na istoj
teritoriji, i da poseduju minimalno 0,5 ha poljoprivrednog zemljita. Dok
su manji posedi prihvatljivi za odravanje tradicionalnih vonjaka i
organske poljoprivrede tj. organska proizvodnja peurki, organska
proizvodnja u staklenicima ili proizvodnja semenskog i rasadnikog
65

materijala-0,1 ha, zatim za organsko stoarstvo, tradicionalno stoarstvo

koje ukljuuje ouvanje tradicionalnih lokalnih vrsta, kao i planinsko
stoarstvo, gde ne postoji minimalna veliina zemlje, dok se za organsko
pelarstvo trai podnosilac zahteva koji ima minimalno petnaest pelinjih
drutava. Na osnovu predloenih shema moe se konstatovati postojanje
razliitog intenzitet, odnosno stepena transformacije, koji se oekuje od
proizvoaa u odnosu na poetni oblike proizvodnje. Zbog toga je
primenu agroekolokih mera mogue oekivati na daleko irem prostoru
od recimo organske poljoprivrede.
Tabela 1. Agroekoloke eme za SRP Deliblatska peara
ema

Podmere

66

Organska
poljoprivreda

Uzgoj
tradicionalnih
rasa

Paket
podrke
organskoj
poljoprivredi

Ouvanje
autohtonih
sorti ivotinja

Obnova
tradicionalnih
pastirskih
sistema

Poljoprivredna
zemljita
visoke
prirodne
vrednosti
Obnova i
upravljanje
travnjacima
visoke
prirodne
vrednosti koji
nisu dovoljno
korieni za
ispau
Obnova i
upravljanje
travnjacima
visoke
prirodne
vrednosti sa
preteranom
ispaom
Ouvanje
stanita
zatienih
vrsta u
predelima sa
oranicama,
podruja
vanih stanita
ptica

Karakteristike
predela

Zatita
zemljita i
voda

Ouvanje
tradicionalnih
vonjaka

Plodored
u cilju
ouvanja
zemljita i
voda

Kontrola
sliva
erozije
zemljita

Zakljuak
Usklaivanje ekolokih i poljoprivrednih principa e nuno
dovesti do stvaranja odrivih sistema poljoprivrede za koje Deliblatska
peara prua izvanredne mogunosti. Ouvanje prirodnih odlika predela
moe biti u funkciji poljoprivrede ako za to postoji interes ali i
institucionalna podrka. Kao mesto velikog biodiverziteta Deliblatska
peara moe da poslui kao primer za definisanje agroekolokih mera i
na drugim lokalitetima koja se nalaze pod odreenim oblikom zatite.
Oekuje se irenje odrivih sistema proizvodnje e biti najintenzivnije
upravo u podrujima koja nisu tipino poljoprivredna, jer se u njima i
moe ostvariti najbolja harmonija sa prirodnim ekosistemima pri emu e
i jedni i drugi moi da imaju koristi. Zbog toga je neophodno definisanje
Nacionalnog Akcionog Plana kao i agroekolokih mera koje e na dui
rok zatiti biodiverzitet, ali i tradicionalne sisteme poljoprivrede kao
okosnicu odrivog razvoja cele Srbije.

Literatura:
Baldock D., Beaufoy G., Bennett G., Clark, J. (1993): Nature
Conservation and New Directions in the Common Agricultural
Policy. IEEP, London.
Bignal E.M., McCracken D.I. (2000): The Nature Conservation Value of
European Traditional Farming Systems. Environmental Reviews,
8: 149-171.
Cooper T., Pezold T. (eds.), Keenleyside C., orevi-Miloevi S., Hart
K., Ivanov S., Redman M., Vidojevi D. (2010): Developing a
National AgriEnvironment Programme for Serbia. Gland,
Switzerland and Belgrade, Serbia: IUCN Programme Office for
South-Eastern Europe. 1-88.
Dale V. H., Polasky S. (2007): Measures of the effects of agricultural
practices on ecosystem services. Ecological Economics, 64(2):
286-296.
De Rick K., Erg B. (2006) Final report of Workshop on High Nature
Value farming in the Western Balkans 2-3 February 2006,
Belgrade.
67

European Commission (1992): Council Regulation (EEC) No 2078/92 of

30 June 1992 on agricultural production methods compatible with
the requirements of the protection of the environment and the
maintenance of the countryside, European Commission.
European Commission Directorate General for Agriculture and Rural
Development (2005):Agri-environment Measures. Overview on
General Principles, Types of Measures and Applications.
Filipovi V., Ugrenovi V. (2013): Biodiverzitet zemljita u sistemima
organske proizvodnje. Zbornik radova Organska proizvodnja i
biodiverzitet, Panevo, 25-43.
Gliessman S.R. (2007)Agroecology: The Ecology of Sustainable Food
Systems. CRC/Taylor and Francis, 1-384.
IEEP (2007): HNV Indicators for Evaluation, Final report for DG
Agriculture, (Contract Notice 2006-G4-04), IEEP, London.
Kazakova Y., Stefanova V. (2011): High Nature Value Farming in SouthEastern Europe: Policy Opportunities and Challenges in the EU
Accession. The European Forum on Nature Conservation and
Pastoralism, Workshop Report, 1-17.
Lazi B. (2012): Meuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta.
Zbornik radova Organska proizvodnja i biodiverzitet, Panevo,
20-29.
Lazi B., eremei S. (2010): Organska poljoprivreda danas i sutra.
Savremena poljoprivreda. 59(5): 522-529.
Miloev, D., eremei, S. (2008): Agroekoloke osnove odrivih sistema
biljne proizvodnje. U: Manojlovi, M. (urednik) ubrenje u
odrivoj poljoprivredi, Poljoprivrednifakultet Novi Sad, 24-34.
Oljaa S. (2013): Biodiverzitet. Zbornik radova Organska proizvodnja i
biodiverzitet, II dani biodiverziteta, Panevo, 26. Jun. 2012.3-25.
Sekuli D., ljivovaki S. (1980): Istorijat radova na vezivanju peska od
1818. do 1978. godine. Zbornik radova IV Deliblatski pesak, II
Meunarodni Simpozijum o zatiti i unapreenju delibatskog
peska, Panevo 1980. Godine, 31-39.
eremei S., Miloev D. (2013): Specifinosti tehnologije gajenja biljaka
u organskoj poljoprivredi. Zbornik izvoda Organska proizvodnja
hrane na poetku druge decenije XXI veka, Institut za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad, 11-12.
eremei S., Miloev D., Manojlovi M. (2011): The assessment of
organic farming systems in southern Pannonian basin.
68

Proceedings International Scientific Symposium of Agriculture.

Jahorina 10-12. Novembar 2011, 435-440.
Slubeni list APV, br. 8/06 (2006): Prostorni plan podruja posebne
namene Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peara.
http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/zasticena-i-turistickapodrucja/cid294-83253/prostorni-plan-podrucja-posebne-namenespecijalnog-rezervata-prirode-deliblatska-pescara
Whittingham M.J. (2011): The future of agri-environmental schemes:
biodiversity gains and ecosystem service delivery. Journal of
Applied Ecology. 48: 509-513.

69

DEVELOPMENT OF AGROECOLOGICAL SHEMES AT

DELIBLATSKA PEARA
Sran eremei
University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia
Abstract: Negative aspects of agricultural production have led to the
necessityof ecological principles incorporation in agriculture and advance
toward the sustainability of agroecosystems. As one innovative approach
agroecological measures were recognized for improvement of current
agriculture and they primarily have a role in the conservation of
biodiversity and the specific features of landscape as well as their
integration into artificial ecosystems. Deliblato sands due to its strong
biodiversity, location, terrain and climate served as a pilot area for the
development of agro-ecological scheme that may be relevant to the
whole territory of Serbia. Agroecological schemes application can
preserve the special qualities of the landscape but also farmers continue
with agricultural practices. The advantage of agroecological measures is
expressed in different transformation intensity of agricultural
management from initial field to appropriate schemes whose coverage
can include very specific production characteristics of farms.
Key words: Agro ecological schemes, biodiversity, crop production
systems.

70

Kontakti/Contacts:
Vladimir Filipovi
E-mail: vladimirmfilipovic@gmail.com
Tel: +381 062 522642
Vladan Ugrenovi
E-mail: vladan.ugrenovic@gmail.com
Tel: +381 064 8814412
Radosav Jevovi
E-mail: radosavjevdjovic@gmail.com
Tel: +381 064 3124147
Sava Vrbnianin
E-mail: sava@agrif.bg.ac.rs
Tel: +381 060 3196777
Dragana Boi
E-mail: dbozic@agrif.bg.ac.rs
Tel: +381 060 6008946
Sran eremei
E-mail: srdjan@polj.uns.ac.rs
Tel: +381 064 1618055

71