Univerzitet u Beogradu

Fakultet politikih nauka

UPUTSTVO ZA PISANJE ESEJA

Beograd, 2005. godine

I Definicije i raspored grae

Esej je krai sastav, duine oko tri stranica teksta, u kome se obrauje jedan
problem, koji moe biti razliitog nivoa optosti. U eseju se daje saet pregled
autorovog vienja tog problema, argumentacija koja bi trebalo da potkrepi navedeno
vienje, drugaiji naini tumaenja zadatog problema, te mogunosti njihovog
poreenja.
U pogledu rasporeda grae, svaki rad se sastoji od odreenog broja elemenata.
Njihov uobiajeni redosled u obimnijim radovima, na primer monografijama, jeste
sledei: naslov, predgovor, sadraj, apstrakt (sinopsis), uvod, deo sa definicijama,
opisni deo, analitiki deo, saetak, spisak literature, indeksi, prilozi. Kada je re o
esejima, raspored grae, zbog duine eseja, mora biti neto drugaiji. Eseji sadre
sledee elemente: naslovna strana, uvod, deo sa definicijama i analitiki deo.
Naslovna strana mora sadrati naziv institucije (na primer, Fakultet politikih
nauka), ime i prezime autora, naslov, ime i prezime mentora (osobe koja e evaluirati
rad), mesto i godinu. Naslov treba da bude jasan, jednoznaan, da to preciznije
odreuje problem i, poeljno, kratak. Ne sme biti imitacija naslova u veernjoj tampi.
Uvod sadri cilj rada, definiciju problema, saet pregled prethodnih
razmatranja problema, tezu koja se nastoji izvesti radom. Uvod ne sme da pree pola
stranice, a preporuljivo je da to bude svega jedan pasus. U uvodu nema mesta
uspomenama iz detinjstva, voljenoj osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona
nemaju neki poseban znaaj, a ni napomenama tipa Ja sam oduvek tragao za istinom
ili Moja ljubav prema...
Deo sa definicijama sadri odreenje grae, metoda, modela i terminologije u
radu. Ovaj deo ne sme biti dui od nekoliko reenica.
Analitiki deo sadri analizu problema i zakljuke. U njemu mora jasno doi
do izraaja argumentacije koja potkrepljuje tezu iz uvoda, te zakljuak koji bi trebalo
da sledi iz navedene argumentacije.

II Pristup
Pristup se tie stava i argumentacije.
Rad se moe pisati u prvom licu jednine Ja smatram da ovaj problem..., u
prvom licu mnoine Mi smatramo da ovaj problem..., bezlino Smatra se da ovaj
problem... ili nekom kombinacijom ovih pristupa. Najbitnije u izboru jeste da bude
potpuno jasno iji se stavovi, vrednovanja, analize, zakljuci iznose i da to ne deluje

nametljivo. Rad ne treba da sadri izlive oseanja, nepravde nanete autoru, autorova
dobra dela i slino, osim ako to nije relevantno za temu.
U iznoenju argumenata treba se ograniiti na argumente za i protiv postavki
relevantnih za samu temu rada. Treba izbegavati nejasne argumente, kao, na primer,
Razvoj zahteva...,vieznane termine, pozivanje na autoritete kao to su Frojd, Isus,
vlada, Marks i drugi umesto sopstvene analize. Takoe, treba izbegavati logike
greke, kao to su, na primer, argumentum ad hominem Autor je graanski
sociolog/komunista, tautologije tipa Petar se dobro sea zato to ima dobro pamenje,
zbrzana i neutemeljena uoptavanja, na primer Celokupna srpska inteligencija je..., te
prazne tvrdnje, na primer, Ova teorija je genijalna. Najkrae reeno tekst mora biti
logiki i sadrinski ispravan i baviti se temom.

III Jezike odlike

Stil treba da bude jednostavan, reenica kratka i jasna, bez suvinih rei i
reenica. Cilj teksta je da informie, a ne da pokae autorove pesnike sposobnosti.
Slaba sadrina odevena u pompezan stil deluje smeno. Izbegavajte otrcane fraze kao
to su Ovim radom pokuau da odgovorim na pitanje na koje vekovima nemamo
pravi odgovor i sline.
Izbegavajte imperativ, jer deluje misionarski i vojniki, izbegavajte iskazivanje
simpatija i antipatija, jer itaoca ne zanimaju doivljaji vae due u susretu sa
makroekonomskim planiranjem, obligacionim pravom ili poloajem bazinih
politikih kategorija u nekom delu. Nemojte itaocu skretati panju jer niste nauni
saobraajac, a kad tekst delite na odeljke, pododeljke i manje delove, potrudite se da
potonji logiki sledi iz prethodnog ili jasno recite da prelazite na neto drugo.
Pridravajte se vaeeg pravopisa ta god mislili o njemu.

IV Opta uputstva
Pre predaje rada treba uraditi zavrne ispravke, na primer da iza zapete i take
postoji razmak, da su rei pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da
meunaslovi ne ostanu da vise na dnu stranice, da proverite da li su reenice
gramatiki ispravne i jasne... Propusti ovakve vrste ostavljaju utisak neozbiljnosti i
povrnosti u radu.