Kripke, Identitet i nunost

Postoji nekoliko stvari koje Kripke pokazuje u ovom tekstu:

1.
2.
3.
4.

Objanjava da su iskazi identiteta nuni iskazi, a ne kontingentni.

Objanjava zbog ega se pojavljuje privid kontingentnosti u iskazima identiteta.
Objanjava razliku izmeu rigidnih i nerigidnih designatora.
Objanjava da apriornost i nunost nisu sinonimni, ve da spadaju u razliite oblasti
filozofije.
5. Objanjava zato teorija identiteta nije tana.

Iskazi identiteta
U novijoj filozofiji su teorijske identifikacije bile istaknute kao primeri kontingentnih iskaza
identiteta. Na primer:

Toplota je kretanje molekula

Voda je H2O
Svetlost je strujanje fotona

Smatra se da su to oigledno kontingentni iskazi identiteta, zato to predstavljaju nauna otkria;

moglo je da se ispostavi da toplota nije kretanje molekula. Bile su predlagane alternativne teorije
toplote, a to to se jedna teorija pokazala tanom a druga netanom tie se toka nauke, a ne neke
logike nunosti.
Prema teoriji identiteta, izvesno mentalno stanje, kao to je oseaj bola jeste identino sa
izvesnim stanjem mozga te osobe. Meutim, moemo da zamislimo kako moj bol postoji ak i
onda kada pretpostavljeno stanje tela ne postoji. Moemo ak i da zamislimo kako uopte
nemam telo, a da ipak oseam bol; ili kako moje telo postoji i u istom je stanju iako nema
nikakvog bola. To je uveni argument na osnovu modalnosti. Kako bi odgovorili na ovaj
argument, zastupnici teorije identiteta tvrde da je ovaj identitet samo je jo jedna kontingentna
nauna identifikacija, slina identifikaciji toplote sa kretanjem molekula, ili vode sa H2O.
Kvajn smatra da je paradigma za pridavanje vlastitih imena etiketiranje. Jedne veeri planetu
Veneru moemo etiketirati vlastitim imenom Hesperus. Nekog drugog dana, u osvit zore, istu
planetu moemo da etiketiramo vlastitim imenom Fosforus. Meutim, kada otkrijemo da smo
istu planetu dvaput etiketirali, nae je otkrie empirijsko; nikakvo a priori razmiljanje ne
omoguava da se zakljui kako Fosforus jeste Hesperus. Prema tome, tvrdi se, iskaz Hesperus
je Fosforus mora biti obina kontingentna empirijska istina.
Nasuprot tome, Kripke smatra da su i u sluaju teorijskih identifikacija i u sluaju imena, iskazi
identiteta nuni, a ne kontingentni (tj. nuni su ukoliko su istiniti).

Rigidni i nerigidni designatori

Pod rigidnim designatorom Kripke podrazumeva termin koji designira isti objekt u svim
moguim svetovima: u bilo kom moguem svetu u kojem taj objekt postoji, u bilo kojoj situaciji
u kojoj taj objekt postoji, rigidni designator upotrebljavamo da bismo referirali na taj objekt;
rigidni designator nuno referira na taj objekt.
Postoji jednostavan intuitivan test za rigidne designatore: moemo da kaemo da je pronalaza
bifokalnih naoara morao da bude neko drugi, a ne onaj ko ih je stvarno pronaao. Ipak, ne
moemo rei da je kvadratni koren iz 81 mogao da bude neki drugi broj, a ne onaj koji zaista
jeste (tj. broj 9). Kada ovaj test primenimo na vlastita imena, pokazuje se da su ona rigidni
designatori; tj. mi i u protivinjenikim situacijama referiramo na iste osobe kao i u aktualnom
svetu.

Apriornost i nunost
Mnogi filozofi smatraju da su pojam apriornosti i pojam nunosti sinonimni. Kada kaemo da je
iskaz nuan, pod time podrazumevamo da je taj iskaz istinit i ono to se u njemu tvrdi nije moglo
da bude drugaije. Kada kaemo da je iskaz kontingentno istinit, pod time podrazumevamo da su
stvari mogle da budu drugaije. Distinkciju izmeu nunog i kontingetnog treba smestiti u
metafiziku; ona se tie toga da li su stvari mogle da budu drugaije ili ne.
U sluaju apriorne istine, ona moe biti saznata nezavisno od sveg iskustva. Prema tome,
distinkciju izmeu apriornog i aposteriornog bi trebalo smestiti u epistemologiju: ona se tie
naina na koji moemo saznati istinitost iskaza.

Da li su ime i opis sinonimni?

Ime i opis koji se upotrebljava za fiksiranje njegove referencije nisu sinonimni. ak i ako
fiksiramo referenciju imena, npr. Platon, tako to emo rei da je to onaj ovek koji je napisao
takva i takva dela, kada u sklopu govora o protivinjenikim situacijama govorimo o Platonu, mi
onda ne govorimo o bilo kom oveku koji bi u takvim protivinjenikim situacijama napisao
takva i takva dela, nego pre o Platonu kojeg smo identifikovali pomou kontingentnog svojstva
da je on ovek koji je stvarno (tj. u aktualnom) svetu napisao izvesna dela.
Pretpostavimo da stvarno fiksiramo referencija imena pomou nekog opisa.1 Ako to i uinimo,
time ime ne inimo sinonimnim sa tim opisom, nego umesto toga, to ime upotrebljavamo rigidno
da bismo referirali na tako imenovani objekt, ak i u govoru o protivinjenickim situacijama u
kojima imenovana stvar ne bi zadovoljavala dati opis. Drugim reima, ak i kada referencija

1 Kripke smatra da je referencija imena retko ili skoro nikad fiksirana pomou opisa.

imena jeste fiksirana opisom, ime nije sinonimno sa opisom,2 nego se koristi za imenovanje
objekta koji izdvajamo putem kontingentne injenice da zadovoljava izvestan opis.
Kada bismo fiksirali referenciju imena Platon pomou opisa Onaj koji je napisao ta i ta dela,
onda i u provinjenikim primerima govorimo o onome (tj. o onoj osobi) koga smo identifikovali
pomou kontingentnog svojstva da je u aktualnom svetu napisao ta izvesna dela; tj. nakon
fiksiranja referencije, upotrebljavamo ime Platon rigidno.
Upravo zato, ak i da Platon nije napisao dela koja je napisao, to ne bi bio sluaj u kojem Platon
ne bi bio Platon; to bi bio sluaj u kojem Platon ne bi napisao ona dela pomou kojih smo ga
identifikovali i fiksirali referenciju njegovog imena u ovom, aktualnom svetu.

Fiksiranje referencije pomou opisa i privid kontingentnosti

Zamislimo da je upravo sada svet zaposela nekolicina Marsovaca koji pri dodiru leda imaju isti
onaj oset koji mi nazivamo osetom toplote. Da li bismo rekli da to dovodi u pitanje da je toplota
kretanje molekula, zato to postoje ovi Marsovci koji ne dobijaju isti oset? Kripke smatra da je
jasno da ne. Toplota bi jo uvek bila toplota, a hladnoa hladnoa.
Prividna kontingentnost nastaje na osnovu toga to toplotu identifikujemo pomou kontingentne
injenice da su, sticajem okolnosti, na ovoj planeti nastanjena stvorenja (tj. mi) koja su na
odreeni nain osetljiva na toplotu (tj. na kretanje molekula). Mi koristimo opis ono to
uzrokuje takve i takve osete, ili ono to mi oseamo na takav i takav nain da bismo
identifikovatli toplotu. Zatim upotrebljavamo termin toplota rigidno da bismo designirali
odgovarajuu spoljanju pojavu.
Deskriptivni izraz (npr. autor tog i tog dela ili ono to kod ljudi uzrokuje takve i takve osete)
fiksira referenciju odreenog imena ili termina. Nakon toga, termin koristimo rigidno da bismo
referirali na isti objekt ak i u protivinjenikim situacijama u kojima taj ovjekt ne bi zadovoljio
deskripciju pomou koje smo u akualnom svetu fiksirali njegovu referenciju (to znai koristiti
termin rigidno).

Prividna kontingentnost iskaza toplota je kretanje molekula

Prividna kontingentnost proistie iz injenice da smo toplotu identifikovali pomou kontingentne
injenice da su sticajem okolnosti na ovoj planeti nastanjena stvorenja koja su na odreeni nain
osetljiva na kretanje molekula:
1. Taj odreeni nain na koji smo osetljivi na kretanje molekula je kontingentna injenica.

2 Prema deskriptivnoj teoriji znaenja, ime jeste sinonimno sa opisom. Kripke osporava ovu teoriju na
osnovu toga to prema njoj proizlazi da u protivinjenikoj situaciji u kojoj npr. Platon ne bi napisao ona
dela posredstvom kojih smo ga identifikovali u ovom aktualnom svetu, Platon ne bi bio Platon.

2. Taj odreeni nain na koji smo osetljivi na kretanje molekula figurira u deskriptivnom
izrazu koji koristimo da bismo fiksirali referenciju termina toplota.
3. Upravo zbog toga nastaje privid kontingentnosti u iskazu toplota je kretanje molekula.

Zato teorija identiteta ne moe da bude tana?

U sluaju termina toplota, fiksiramo referenciju pomou kontingentne injenice. U sluaju
bola, mi fiksiramo referenciju termina bol pomou sutinskog svojstva bola: to je svojstvo da
je re o mentalnom stanju koje doivljavamo na takav i takav nain. Ali, tada se privid
kontingentnosti ne moe objasniti na isti nain kao kod toplote. A budui da mogu zamisliti da
nemam telo a imam bol, ili da se moje telo nalazi u istom stanju a da nemam bol i sl. teorija
identiteta ne moe da bude tana.