Jasmina Nikoli gg21/2011

Studijski program : Geodezija i geomatika

Mentor : Vladimir Bulatovi dipl.geod.inz.

SEMINARSKI RAd
-Termalni

senzori

Student: Jasmina Nikoli

Broj indeksa: gg21/2011

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

SADRAJ
1. Uvod .3
2. Senzori ..4
2.1.Podela senzora 5
3. Termalni senzori 7
3.1. Istorija termalnih senzora . 7
3.2. Termalni infracrveni skener ...8
4. Termalno snimanje.10
5. Primena termalnih senzora.....11
5.1. Energetika i elektrotehnika...12
5.2. Gradjevinarstvo.13
5.3. Zatita okoline...15
5.4. Medicina i veterina16
5.5. Poljoprivreda.17
5.6. Elektroenergetika...20
6. Zakljuak..21
LITERATURA

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

1.Uvod
Od 1960. godine pa nadalje, brojni satelitski senzori su lansirani u orbitu da posmatraju i prate
Zemlju i njenu okolinu. Veina ranih satelitskih senzora prikupljali su podatke za meteoroloke
svrhe. Pojava Zemljino resursnih satelitskih senzora (onih sa primarnim zadatkom kartiranja i
nadgledanja Zemljine povrine) desila se kad je prvi Landsat satelit lansiran u julu 1972. godine.
Trenutno vise od desetak orbitalnih satelita, razliitih vrsta, obezbeuje podatke koji su od
krucijalne vanosti za unapreenje znanja o Zemljinoj atmosferi, okeanima, ledu, snegu i
zemljitu. U ovom radu emo se malo vise pozabaviti termalnim senzorima.[1]
Termalno zraenje je ektromagnetsko zraenje koje telo emituje kao rezultat njegove
temperature. Sva tela apsorbuju i emituju to zraenje. Ako je telo toplije od okoline vise emituje,
a manje apsorbuje. Kada je postignuta termika ravnotea, odnosno kada je temperature tela
jednaka temperaturi okoline odnos emitovanog i apsorbovanog zraenja je isti. [1]
Infracrveno podruje elektromagnetnog spektra nalo je veliku primenu u mnogim oblastima.
U ovom radu obradjen je poseban deo koji se odnosi na upotrebu termalnog infracrvenog
elektromagnetnog opsega. Pored same strukture termalnih senzora, akcenat se stavio i na veliku
oblast primene, poput: medicine, gradjevinarstva, mainstva, zatim u zgradarstvu kod ispitivanja
kvaliteta izolacije objekta,elektrotehnike i energetike.
Merenje temperature predstavlja estu potrebu u razliitim oblastima i granama nauke. Pored
satelitskih platformi, od kojih veina ima senzore sa termalnim kanalima, u ovom radu su
opisane i termalne kamere. Osnovna injenica na kojoj se zasniva rad ovih senzora, ogleda se u
tome da sva tela emituju elektormagnetne talase. Ovi senzori omoguavaju detekciju spektralnih
opsega, koji nisu vidljivi ljudskom oku i transformie ih u razumljive slike.
Termalni senzori imaju veliku primenu, pa se jo uvek u pojedinim oblastima tek uvodi
njihovo korienje.

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

2. Senzori
Uredjaji za otkrivanje, registraciju i merenje zraenja eletromagnetne energije, sopstvene
(emitovane) ili saoptene (reflektovane) nazivaju se zajednikim imenom senzori. Postoje
mnogobrojni tipovi senzora: prema konstrukciji, podruju spektra elektromagnetnog zraenja
koji registruju, nainu otkrivanja, registracije i merenja, prikazu utvrdjene energije i slino. Oni
se medjusobno veoma razlikuju. U senzore se svrstavaju i fotokamera,TV i video kamera,
skeneri, radari, takodje i ljusko oko koje registruje samo vidljive zrake predstavlja senzor.[3]
Spektar elektromagnetnog zraenja pokazuje izuzetno veliki dijapazon razliitih talasnih
duina. Nijedan postojei instrument ne moe odjednom obuhvtiti ovakav raspon. Senzori se
konstruiu tako da registruju ire ili ue spektralno podruje, odnosno zrake viih talasnih duina
u celini, pojedinane spektralne linije, tj. zrake jedne talasne duine, ili odjendom vie
razdvojenih spektralnih linija koje obuhvataju jedno spektralno podruje.[3]

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

2.1. Podela senzora

Slika 1- Tipovi senzora

Osnovna podela senzora zasniva se na poreklu registrovane energije. Po ovom kriterijumu
senzori se dele u dve kategorije :
1. Pasivni senzori ovi senzori registruju energiju koja dolazi od samog objekta, bez
obzira da li je sam objekat poseduje i emituje, ili pak reflektuje energiju saoptenu od
nekog prirodnog izvora. Pasivni senzori se mogu koristiti za otkrivanje energije kada je
prirodno pojavljujua energija dostupna. Za svu reflektovanu energiju ovo se moe desiti
samo kada Sunce osvetljava Zemlju. U pasivne senzore spadaju i termalni skeneri.[3]

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

Slika 2- Pasivni senzor

2. Aktivni senzori proizvode sopstvenu, vetaku energiju, alju je ka objektu i registruju
odbijeno zraenje. Za razliku od pasivnih oni i alju i primaju energiju. U aktivne senzore
spadaju: radari i laserski skeneri. Prednosti aktivnih senzora su mogunost dobijanja
merenja u bilo koje vreme, bez obzira na doba dana ili sezonu.[3]

Slika 3- Aktivni senzor

Pored ove podele postoji i podela na osnovu broja i irine spektralnih opsega [5] :
1. Panhromatski mere energiju refleksije u jednom irokom delu elektromagnetnog
spektra.
2. Multispektralni meri se refleksija u velikom broju opsega.
Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

3. Hiperspektralni meri se refleksija u puno pojedinanih opsega.
4. Ultraspektralni ovi senzori su jo u razvoju.
Prema konstrukciji i nainu rada senzori se mogu svrstati u tri osnovne kategorije [5]:

foto-optiki sistemi,
elektro-optiki sistemi,
mikrotalasni sistemi.

3.Termalni senzori

3.1.Istorija termalnih senzora

Do saznanja o termalnom opsegu (3-14m) i drugim kanalima koji su danas poznati, ljudi su
prvenstveno koristili vidljivi deo spektra (0.4-0.7m). Sir Frederick William Herschel otkrio je
1800. godine infracrveni elektromagnetni spektar. Svi postojei objekti i okolina s kojom se
svakodnevno susreemo, poput vegetacije, ljudi, infrastrukture i slino emituju termalno
infracrveno zraenje. Savremeno hladjenje detektora omoguilo je da IC kamere budu pokretne
(poput klasine kamere) i polako uu u klasinu primenu.[4]
NASA je 26. Aprila 1978. godine lansirala platformu sa termalnim senzorom (10.5 12.6 m),
rezolucije 600x600m. Ovo je jedan od prvih susreta sa nauno orjentisanim termalnim IC
opsegom. Senzori za praenje temperature morske povrine lansirani su 23. Oktobra 1978.
godine, prikupljali su i podatke termalnog opsega 120x120m,(10.5 12.6m). Danas, NOAA
geostacionarni satelit prikuplja termalne podatke sa prostornom rezolucijom 8 x 8km,koja se
koristi u meteoroloke svrhe.[4]
Unutranja kinetika toplota objekta se konvertuje u energiju zraenja. Osnovna ideja ogleda se
u merenju zraenja,koje se moe konvertovati u kinetiku temperaturu objekta, samim tim i u
obinim ljudima razumljivu mernu jedinicu (poput kelvina). Naalost ovaj odnos nije savren,
tako da se esto dobije neto manja temperatura od stvarne temperature objekta.[4]

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

Slika 4- Elektromagnetni spektar

Tenja je da se postignu osobine crnog tela (idealan apsorber), koje ne postoje u prirodi. Na taj
nain dobile bi se kvalitetne informacije o objektu od interesa. U tom cilju vre se odgovarajue
korekcije i algoritmi koji na najbolji nain odreuju vrednost kinematike temperature. Vano je
napomenuti da razliiti materjali imaju razliitu emisiju (od 0-1), destilovana voda ima vrednost
blisku 1,a alominijum od poliranog (0.08), nerajueg elika (0.16) imaju veoma nisku emisiju.
Ako objekat sadri vie vlage, vea je sposobnost apsorpcije. Ruski fiziar Kirhof utvrdio je
sledeu vezu: Dobri apsorberi su dobri emiteri, a dobri reflektori su loi emiteri. Dakle metalni
predmeti kao to su automobili, limeni krovovi gotovo uvek izgledaju veoma hladno na
toplotnim infracrvenim snimcima. Toplotna provodljivost je promenjiva zbog vlage zemljita i
veliine estica, pa su mnoge stene i zemljite loi provodnici.[4]

3.2.Termalni infracrveni skener

Termalni infracrveni skener je identian multispektralnom skeneru s tim to razliku ini
spektralni opseg u kome se obavlja registrovanje elektromagnetnog zraenja. Termalni IC skener
je ogranien na atmosferske prozore izmeu 3 i 5 m, odn. 8 i 14 m. U ovim prozorima javlja
se zraenje spopstvene energije tela (emitovana energija), koja u znatno veoj meri predstavlja
svojstva objekta nego reflektovana energija. Intenzitet zraenja reflektovane elektromagnetne
energije, koja dolazi od Sunca znatno je vei od intenziteta emitovane energije. Kod spektralnih
podruja ije su talasne duine preko 2m, gde spadaju oba navedena prozora infracrvenog
termalnog zraenja, osnovni problem je upravo uticaj toplote povrine tela zagrejanog zraenjem
Sunca. Stoga su senzori namenjeni za registraciju termalnog infracrvenog zraenja opremljeni
specijalnim filterima, koji dozvoljavaju prolaz samo zraenju talasnih duina od 3 do 5 m i od 8
do 14 m. Termalni infracrveni skener pretvara u navedenim prozorima termalno infracrveno
zraenje u elektrine signale ija je jaina proporcionalna intenzitetu zraenja. Intenzitet
dobijenih elektrinih signala belei se na odgovarajui nain na nosa digitalnih medija.[1]

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

Termalni IC senzori se obino sastoje od :

In:Sb (indijum, antimon) sa maksimalnom osetljivou do 5m,

Gd:Hg (iva, germanijum) sa osetljivou do 10m,
Hg:Cd (iva, kadmijum) osetljiv u opsegu 8 - 14m.

Primer senzora ugraen je na TERRA platformi. Sistem je sainjen od sferinih ogledala i

soiva za korekciju aberacija ( pojava prividne promene poloaja nebeskog tela koja nastaje kao
posledica translatornog kretanja Zemlje oko Sunca, ili rotacije Zemlje i ograniene brzine
svetlosti).[4]
Kamera sadri IC optiku, senzor IC zraenja
i konvertore i memoriju za uvanje
podataka. Optika koja se ovde koristi mora
biti propusna za IC zraenje. Sam senzor
meri koliinu energije koja odgovara
intenzitetu zraenja IC spektra. Energija
koju senzor registruje jednaka je sumi
energija koje dolaze od posmatranog
objekta. Na osnovu registrovanog intenziteta
raenja potrebno je sraunati stvarnu
vrednost temperature posmatranog objekta.

Slika 5- ASTER/NASA
Pri tome je potrebno poznavati neke od parametara, kao to su: spoljanja temperatura i vlanost,
temperatura okolnih objekata i osobine povrine objekta ija se temperatura meri. Za razliku od
veine sistema, kod TIR podsistema teleskop je fiksiran. Svaki detektor ima pojaanje signala na
ulazu i izlazu. Detektori se hlade na niskim temperaturama (oko 73 K), koristei teni azot ili
teni helijum. Ugraen je i kuler koji odrava temperaturu detektora na 80 K. U ovom sluaju
kuler je takoe fiksiran, a viak toplote se rasporeuje na metalni tanjir. Hlaenje obezbeuje da
registrovano zraenje dolazi sa terena, a ne iz temperature okoline samog skenera. Ovi senzori
mogu detektovati povrine koje emituju ili reflektuju toplotno zraenje. Rezultat ovakve analize
nije samo potvrda da neka povr odaje toplotu, ve postoji mogunost dobijanja informacije o
koliini i temperaturi emitovane toplote.[4]

Integrisani sistemi premera

Jasmina Nikoli gg21/2011

Reim skeniranja
U reimu skeniranja ogledalo osciluje na oko 7Hz. Pri kalibraciji ogledalo se rotira za 180.
Ogledalo je dizajnirano da u jednom trenutku vri kalibraciju samo jednog dela i ne vidi ostatak
hladnog prostora. Obezbeen je i objekat za elektrinu kalibraciju. Jedan od izazova sa kojim se
suoava ASTER tim jeste da se pre leta i putanja sistema u rad, utvrditi da li e ugraeni
elementi i nain funkcionisanja sisetema omoguiti kvalitetnu toplotu tane radiometrije. TIR
sistem moe da vri isporuenje korisnih informacija i danju i nou. Prostorna rezolucija
termalnih opsega je najee manja od ostalih. Kod Landsat platformi je 120m, kod ASTER
90m. Razlog tome jeste da e odgovarajuom kombinacijom piksel pokazati toplijim od ostalih,
ako je zahvaen sa samo desetak % od ukupne povrine piksela.[4]

4.Termalno snimanje
Mnogi multispektralni sistemi deluju na podruju termalnog infracrvenog, kao i vidljivom i
infracrvenom delu spektra. Termalni senzori koriste foto detektore osetljive na izravne kontakte
fotona na svojoj povrini, da bi otkrili emitovano termalno zraenje. Detektori se hlade na
temperaturi blizu apsolutne nule, kako bi se ograniili na vlastitu termalnu emisiju. Termalni
senzori u sutini mere temperaturu povrine i termiko svojstvo cilja. [1]

Slika 6- Princip termalnog snimanja

Termalne kamere su uglavnom tipa poprenog skenera koji detektuju zraenje emitovano samo u
termalnom delu spektra. Termalni senzori koriste jednu ili vie unutranjih temperaturnih
referenci za poreenje sa otkrivenom radijacijom, tako da mogu biti povezane sa apsolutnom
radijatnom temperaturom. Za maksimalnu osetljivost, senzor se potapa u rashladnu tenost da bi
se smanjila vlastita termalna emisija. Podaci su uglavnom snimljeni na film ili magnetnu traku i
temperatura rezolucije aktivnog senzora moe da dostigne temperaturu 0.1C. Za analizu slike
relativna temperatura zraenja je prikazana u sivim razinama, sa viim temperaturama je
Integrisani sistemi premera

10

Jasmina Nikoli gg21/2011

prikazana u svetlim tonovima,a u hladnoj temepraturi u tamnim tonovima. Slike koje prikazuju
relativnu temperaturnu razliku u njihovoj relativnoj prostornoj lokaciji su dovoljne za veinu
aplikacija. Apsolutno merenje temperature moe se izraunati, ali zahteva preciznu kalibraciju,
merenje temperaturne reference i detaljno poznavanje termalnih svojstva cilja, geometrijsku
distorziju i radiometrijski efekat.[1]

Slika 7- Primer termalnog snimka

Zbog relatvno duge valne duine termalnog zraenja termalnog zraenja (u odnosu na vidljivo
zraenje), atmosfersko rasprenje je minimalno. Meutim apsorpcija od strane atmosferskih
gasova normalno ograniava termlano istraivanje na dva posebna podruja i to 3-5m i 8-14m.
Poto se energija smanjuje s porastom talasne duine, termalni senzori imaju visoke IFOV-e
kako bi osigurali da dovoljno energije stie do detektora s ciljem stvaranja pouzdanog merenja.
Zbog toga je prostorna rezolucija termalnog senzora poprilino gruba, u odnosu na prostornu
rezoluciju vidljivog i infracrvenog spektra. Termalne slike mogu biti snimljene tokom dana ili
noi (jer emitovano zraenje nije uzeto u obzir) i koriste se za razliite primene, kao to su
izvianja, kontrola katastrofa (umski poari) i praenje gubitka temperature.[1]

Integrisani sistemi premera

11

Jasmina Nikoli gg21/2011

5.Primena termalnih senzora
Termalni podaci se esto kombinuju sa drugim talasnim duinama, kako bi se to bolje razumeo
posmatrani objekat. Ovi podaci imaju veliki potencijal za razliita istraivanja, i vremenom se
oblast primene proiruje.
Neka podruja u kojima se primenjuju termalni podaci:

hidrologija,temperatura vode,
energetika,
elektrotehnika,
umski poari,
vulkanske erupcije,
meteorologija,
medicina,
vojna primena,
gubitak toplote iz zgrade.

Posebno vana primena ogleda se u ranoj detekciji umskih poara, naroito na zatienim
podrujima. Vrlo je pogodan za velike umske komplekse. Osnovno ogranienje ove primene
jeste temporalna rezolucija (podatak o tome koliko esto senzor prikuplja podatke sa datog
podruja).
Kod industrijskih postrojenja, da bi ostvarili ciljeve proizvodnje, pogoni esto rade bez zastoja.
Kako bi se izbegli skupi kvarovi, koji najee nastaju usled pregrejavanja pojedinih delova kao i
nepredvieno izgubljeno vreme, koriste se termalni senzori kao prevencija. Velika prednost u
ovom nainu otkrivanja problema ogleda se u tome da ljudsko oko ne moe da detektuje sve te
promene, a ovde se jasno uoavaju bez obzira da li se radi o visokonaponskoj opremi, razvodnim
ormarima, motorima, pumpama ili termalnim gubicima.
Kada se u ovako velikim postrojenjima ne bi koristile preventivne mere, esto bi osim gubitaka u
proizvodnji mogle da izbiju i vee havarije, poput poara. Pa se u nekim sluajevima toplota
moe podii do te vrednosti da se konektori i prikljuci poinju topiti i pojavljuju se iskre koje
uzrokuju nastanak vatre. Ovde treba naglasiti da osim tete koja je ve navedena moe doi i do
ljudskih rtava, tako da ne treba zanemariti sve neophodne preventivne mere.
Termografski senzori imaju veliku primenu. U nastavku je navedena primena u pojedinim
oblastima poput: energetike, elektronike, mainstva, graevine, medicine, zatite okoline.

Integrisani sistemi premera

12

Jasmina Nikoli gg21/2011

5.1.Energetika i elektrotehnika
Termografski ureaji se koriste pri kontroli opreme: niskog, srednjeg i visokog napona, te
distributivnih, napojnih i energetskih transformatora. Pojava zagrevanja u mnogim sluajevima
ukazuje na novonastali kvar. Velika prednost termografskih senzora jeste ispitivanje i merenja
dok su elektrini sistemi pod naponom.[4]

Slika 8 Primer upotrebe termografije u energetici

Kad se govori o oblasti mainstva, termografski podaci mogu biti neprocenjiv izvor informacija.
Kada se mehanike komponente istroe one prestaju da deluju i temperatura pone da se
poveava. Istroen leaj e se jasno uoiti na infracrvenom zapisu, pa se njegovom zamenom
postie uredno operativno stanje. Pored ove primene osigurava se i precizna analiza pri
odravanju pei, upravljanju vatrostalnim gubicima i slino. Ovim nainom mogu se otkriti i
zaepljenja cevi.
Vana napomena jeste da termalne kamere imaju sposobnost merenja temperatura i preko
2000C. Ova osobina omoguuje veliku primenu u svim oblastima.

5.2.Gradjevinarstvo
U novije vreme sve vie se obraa panja na energetsku efikasnost. Kao glavni cilj ima trajno
smanjenje energetskih potreba pri projektovanju, izgradnji i korienju novih objekata (naroito
Integrisani sistemi premera

13

Jasmina Nikoli gg21/2011

zgrada). Primenom termalnih senzora mogu se vrlo brzo i jednostavno prepoznati nedostaci
toplotne izolacije, otkriti uzorci i predloiti reenje sanacije. U razvijenim zemljama tendencija je
sve vee kontrole i obaveznog priloga termografskih snimaka prilikom primopredaje objekata,
kao i u redovnom nadzoru i odravanju objekata. Neke dosadanje analize pokazuju da se uteda
energetske efikasnosti kree u rasponu od 50-80%.[4]

Slika 9 Loa izolacija, dolazi do kondenzacije i vlanosti

Preporuka je da se koriste termografski ureaji u graevinarstvu sa sledeim karakteristikama:

merno podruje - 20 C do + 80 C,
podruje rada - 10 C do + 40 C,
temperaturna osetljivost < 0,1 K,
rezolucija kamere > 320x240,
spektralno podruje od 8 do 14 m,
vremenski odziv < 1s,
apsolutna tanost < 2 C

Termovizijske kamere mogu da prue korisne informacije u pogledu gubitka energije za

razliite tipove objekata. Teko je doi direktnim merenjem do intenziteta gubitka temperature,
meutim, moe se utvrditi koliko i na kojim mestima objekat odaje toplotu. Do podatka o
gubitku moe se doi ako se meri spoljanja temperatura objekta koji se u zimskim mesecima
zagreva, na taj nain mogue je identifikovati i analizirati delove objekata koji odaju toplotu.
Danas se performanse IR kamera znaajno poboljavaju a cena se smanjuje, to omoguava
njihovu upotrebu na irokom polju primene. 47 % od utroene energije u zgradama se koristi za
grejanje, tako da se ulau veliki napori za smanjenjem gubitaka energije. U tom cilju, termo slike
dobijene IR kamerama dobijaju na znaaju ako se u zajednikoj bazi podataka poveu sa
geometrijom samog objekta generisanom nekom od standardnih tehnika prikupljanja prostornih
podatka. Dakle, mora se postaviti korespodencija izmeu IR slike kao teksture i 3D modela
objekta, pri emu se mora naglasiti da je IR slika sa znatno manjim kontrastom i rezolucijom u
Integrisani sistemi premera

14

Jasmina Nikoli gg21/2011

poreenju sa aero fotografijama, tako da je proces preklapanja detalja detekcijom ivica znatno
tee sprovesti.

Slika 10 Primer upotrebe termografije u gradjevinarstvu

Termografija u izgradnji omoguava brzu i besprekornu raspodelu temperature na povrini
objekata. Koristi se da se utvrdi odakle je granata, koja dovodi do poveanja toplotnih gubitaka
to je posledica nepravilnog izvoenja spojeva i veza. Termografija se koristi za odreivanje
termike karakteristike spoljnih zidova i korisna je u otkrivanju skrivenih defekata zgrade.
Termografija je sposobna za potrecene tanosti ovih pronadjenih greaka, a njihova tana
procena je sutinski korak za efikasno projektovanje tehnikih reenja. Thermografska merenja u
graevinarstvu mogu se vriti u zavisnosti od vremena, obino od novembra do marta.[8]

Slika 11 Primena termalnih senzora kod zgrada

Temperaturama na termovizijskoj slici se dodeljuju boje u skladu sa temperaturama - skala sa

desne strane na slici 11. Svaki okvir sadri itav spektar boja kada je neka taka na slici nejasna,
Integrisani sistemi premera

15

Jasmina Nikoli gg21/2011

njoj je dodeljeno crno i belo. Pored ovoga kontrola curenja toplote omotaa zgrade se takodje
moe kontrolisati termalnom kamerom.[8]

5.3. Zatita okoline

Problem okoline u pogledu energetske efikasnosti sve vie se globalizuje. To proizilazi iz
injenice da se smanjenje negativnih posledica, izazavnih neracionalnim iskorienjem energije
moe smanjiti jedino delovanjem svih zemalja. Za oekivati je da e energenti u budunosti biti
sve skuplja, i da e se uvesti razne mere, kako po pitanju isputanja CO2 u vazduh, tako i drugih
naina zagaenja i globalnog zagrevanja planete. Velika koncentracija CO2, zbog efekta staklene
bate, znaajno utie na globalno zagrevanje. Ta posledica odavno je uoena i ve od 1992.
godine potpisivanjem UNFCC (UN Framework convention on climate change), radi se na
ublaavanju ovekovog uticaja na promenu klime.[4]
esto se koristi i termovizija. To je primena IC termografije, kada nije neophodno iskazati
samu vrednost temperature, ve se za cilj ima prikaz IC slike. Naroito se primenjuje u
vojsci, policiji, vatrogasnim postrojenjima. Termovizijom se prate poari, osobe zarobljene u
poarom zahvaenom objektu, kontrolie se sigurnost dravnih granica i objekata.

5.4. Medicina i veterina

U oblasti medicine i veterine primena termalnih kamera koristi se jo od 70-ih godina prolog
veka. Tada je otkriveno da se uz pomo ove tehnike mogu dijagnostikovati tumori dojke, cista
mekih tkiva, bolesti srca i sline bolesti. Naroito veliku primenu poprima sa razvojem raunara i
prateih softverskih programa, pa se primenjuje i kod: procene debljine opekotina, u
kardiohirurgiji (zaepljenje vena), proceni zdravlja desni u stomatologiji, sindroma naprezanja
kod sportista, kao i u hirurgiji.[4]

Integrisani sistemi premera

16

Jasmina Nikoli gg21/2011

Slika 12 Primena termalnih kamera u medicini i veterini

5.5. Poljoprivreda
Da bi farmeri saznali kako se njihov usev
osea, tu su senzori. Senzori vlanosti u
zemlji mogu da prate podatke o nivou vlage na
odreenoj dubini zemljita. Optiki senzori
mogu da vide koliko je ubriva potrebno
biljkama na osnovu koliine svetlosti koja se
reflektuje od njih. Senzori omoguavaju
efikasnu primenu ubriva uz minimalne
gubitke.[7]
Slika 13 Termalni senzor

Integrisani sistemi premera

17

Jasmina Nikoli gg21/2011

Multispektralni snimci koji se naprave iz aviona ili satelita mogu farmerima da prue brojne
korisne informacije o njivama. Slike crvene boje otkrivaju koliinu mulja, peska, kalcijuma i
gline u zemljitu. Infracrvena itanja pokazuju koji delovi imaju vie vode i kako se voda kree
njivom. Infracrveni snimci mogu da se koriste i da se ispita prekrivenost korovom.
Putem termalnih (dalekih) ultracrvenih snimaka pristupa se podacima o zdravlju biljaka. One
koje nisu zdrave ne mogu da se ohlade kroz isputanje vode preko listova i zato se pregrevaju.
Zeleno svetlo koje predstavlja hlorofil biljke koristi se da se pristupi podacima o rastu biljke.
Multispektralni podaci prebacuju se na kompjuterski model kako bi se napravila mapa polja sa
instrukcijama. Farmer na mapi polja moe da vidi koje kombinacije daju najbolje rezultate.
Nije neophodno dobiti snimak iz ptije perspektive da bi se dolo do relevantnih podataka. Tu su
i sistemi koji se mogu nakaiti na traktor i iitavati njivu dok se kreu. Kada se prorauna
koliina vode i ubriva koji su potrebni, automatske prskalice prilagoavaju mlaz na osnovu
dobijenih informacija.[7]
Korienje termalnih kamera za praenje temperature ivotinja
Tehnologija za praenje temperature ivotinje uz pomo termo kamere je prvi put ugledala
nae evropsko trite u kasno leto 2008. godine. Zato je izabrana ba ova vrsta tehnologije?
Odgovor je apsolutno jednostavan, elja da sauvate priplodnu kravu u zajednikom uzgoju u
stonoj proizvodnji,ovom tehnologijom se mogu predvideti razliiti problem.[8]
Termovizijska ili IR kamera predstavlja ureaj koji generie sliku na osnovu infracrvenog
spektra zraenja. Princip rada odnosi se na to da se infracrveni spektar zraenja (nevidljiv za
ljudsko oko) koji emituje neki objekat, prevodi u vidljivu sliku (termogram) na kome se dobija
podatak o temperaturi i klasifikuju se povrine koje emituju razliite koliine infracrvenog
zraenja (vee zraenje svetlije boje), dok iste boje predstavljaju izotermalne povrine koje
emituju jednake koliine toplote. Primena IR kamera usko je vezana za sluajeve gde promena
termike slike moe ukazati na neku anomaliju. Meutim, u cilju detektovanja energetskih
gubitaka, naroito u urbanim sredinama, mogua je primena ove metode kao deo integrisanog
sistema prikupljanja prostornih podataka, u kombinaciji sa tehnikama daljinske detekcije i
laserskog skeniranja terena.
Osnovni delovi infrared kamere su: objektiv (sakuplja zraenje), filter (proputa zraenje
odreene talasne duine), detektor (oitava zraenje i prevodi ga u elektronski oblik) i monitor
(elektronski oblik prikazuje kao sliku, tj. termogram).

Integrisani sistemi premera

18

Jasmina Nikoli gg21/2011

Slika 14 Primena termalnih senzora kod ivotinja

Prednosti i ponaanja sistema:

Svaka bolest ima veu temperaturu tela ili pojedinih organa. Ovaj sistem se koristi da
utvrdi pojavu bolesti i sprei irenje bolesti.
Svaka ivotinja u optimalnim uslovima ("telo uslov") ima odreene proporcije
temperature. Odstupanje znai nekakve probleme sa ishranom, trudnoa, bolesti
lokomotornog sistema. Identifikujui optimalni spektar tela ivotinja moe da se
podesi ishrana za ivotinje.
U pogledu kretanja ivotinja, dolazi do problema sa protokom vazduha, problema sa
hijerarhijom stada. Na sve ovo e uticati termografija.
Podeavanje optimalne ventilacije - termalna slika stabilne povrine (podovi, zidovi,
krov, ..) nam omoguava da podesimo protok vazduha.

Termo-hand runi IC sistemi u poljoprivredi

Kao dopuna stationarnim termografima su runi ureaji koji mogu da se koriste da se
individualno kontroliu ivotinje, kontrolie se njihovo toplotno stanje, identifikuju se
pregrevanje i hipotermija odreenih delova ivotinja. Oprema se moe kupiti, a zahteva
odgovarajuu obuku za pravilno korienje i interpretiranje rezultata.[8]

Slika 15 Runi IC sistem

Integrisani sistemi premera

19

Jasmina Nikoli gg21/2011

5.6. Elektroenergetika

Termografski senzori se koriste i prilikom procene elektrinih instalacija, kada je efikasnost

elektrine mree niska i kada se previe energije troi za generisanje toplote, pri emu poveanje
toplote moe dovesti do neplaniranih ispada i poara. 35 % svih indistrijskih poara su izazvani
elektrinim problemima to dovodi do gubitaka 300 milijardi evra godinje. Termo senzori imaju
veliku ulogu naroito kada su u pitanju zatvorene komponente, kao to su kontrolni centar sa
prekidaima panela, prekidaima za iskljuivanje i transformatori. Spoljanje komponente kao
to su trafostanice, aparati, transformatori i spoljni krug prekidaa veoma efikasno se mogu
proveriti termovizijskim skeniranjem.[9]

Slika 16 Primer snimanja urbanog podruja u Beogradu termalnim senzorima

Integrisani sistemi premera

20

Jasmina Nikoli gg21/2011

6.Zakljuak

Termalni senzori imaju veliku primenu. U radu su obradjene neke oblasti primene, ali treba
naglasiti da se oblast stalno proiruje. Od oblasti koje takodje koriste prednosti ovih senzora, a
nisu objanjene u ovom radu je svakako vojna primena.
Infracrveno zraenje i podaci dobijeni pomou termalnih senzora pomau pri uvianju i
reavanju mnogih problema iz razliitih podruja nauke i industrije. Tako se termografskim
ureajima mogu vrlo dobro pratiti stanje elemenata za prenos elektrine energije, razhladnih
postrojenja, transformatorskih stanica, kao i same proizvodnje elektrine energije. Jednako tako
moe se pratiti stanje izolacije mree cevovoda u industriji, vrelovoda i parovoda u toplinarstvu,
rotacijskih pei u cemetnoj industriji, stanje leajeva na mainama. U okviru zatite od poara,
termografski sistemi koriste se za otkrivanje latentnih poara, pronalaenje osoba u objektu
zahvaenom poarom, te ispitivanju elemenata na otpornost od poara. IC termografija se koristi
za nadzor objekta, prostora, prometa i zagaenja okoline. U graevinarstvu se primenjuje kod
ispitivanja kvaliteta izolacije objekta, utvrivanja mesta s poveanom vlagom, itd.

Integrisani sistemi premera

21

Jasmina Nikoli gg21/2011

Literatura

1. Seminarski rad- Termalna daljinska istraivanja :

http://gf-sa.com/clanci/Seminarski-rad-TERMALNA-DALJINSKAISTRA%C5%BDIVANJA-Haris-Ruznic.pdf
2. IR temperaturni senzori i termalne kamere:
http://www.tipteh.rs/ir%20temperaturni%20senzori%20i%20termalne%20kamere.php
3. Slajdovi sa predmeta Daljinska detekcija i raunarska obrada slike
4. Seminarski rad- Termalni senzori za daljinsku detekciju:
http://www.geoservis.ftn.uns.ac.rs/downloads/ISP/ZbornikStudRadova/ISP.pdf
5. Platforme, kamere i senzori:
http://147.91.21.108/f1/Predavanja/Fotogrametrija%20i%20daljinska%20detekcija%201
%20-%20Platforme%20kamere%20i%20senzori.pdf
6. http://www.ldeo.columbia.edu/res/fac/rsvlab/fundamentals_e.pdf
7. Modernizovani farmeri:
http://www.sk.rs/2013/04/skpr02.html
8. Green group
http://www.green-group.rs/index.php?r=2235
9. Primena IR kamera u industrijskim aplikacijama
http://www.geoservis.ftn.uns.ac.rs/downloads/EnEfikasnost/Primena%20IR%20kamera%
20u%20industrijskim%20aplikacijama.pdf

Integrisani sistemi premera

22