Republika Srbija

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

Planiranje i Priprema Proizvodnje

Seminarski rad

Tema:Organizaciona struktura preduzeca

Student:
Nemanja Mitkov 227/MI
Jeftic

Profesor:
dr Petronije

Vranje,Decembar,2015
Sadrzaj
1.Uvod...................................................................................................................2
2.Proizvodni
sistem................................................................................................4
3.Tehnoloski Sistem..............................................................................................4
4. Upravljanje proizvodnjom-funkcije
upravljanja................................................5
5.Upravljanje proizvodnjom na nivodu
preduzeca.................................................6
6.Organizacija i priprema
proizvodnje...................................................................6
7.Organizacija tehnicke pripreme proizvodnje.....................................................7
8.Operativna Priprema proizvodnje.......................................................................8
9.Strateski i operativni planovi.............................................................................9
10.Poslovni sistem.................................................................................................9
11.Upravljanje porizvodnjom pomocu racunara i savremeni programi za
upravljanje proizvodnjom....................................................................................10
12.Radionicka priprema
proizovdnje...................................................................10
13.Radno mesto u procesu proizvodnje...............................................................11
14.Koriscena Literatura.......................................................................................12

1. UVOD

Svaki oblik drutvenog ivota (porodica, obrazovne ustanove, zdravstvene

ustanove, preduzea itd.) zahtevaju organizaciju i izgradnju organizacione
strukture, pa moemo rei da se u tome ogleda vanost ove teme.
ta bi bilo da nema organizacije? Kada ne bi postojala organizacija odnosno,
kada se ljudi nebi meusobno udruivali oni nebi bili u mogunosti ostvariti niti
jedan veliki cilj, jer je ovjek kao individua ogranien i kao takav ne moe
izvravati sve zadatke koji ga trebaju dovesti do ostvarenja tog cilja.

Ovaj seminarski rad usmjeren je na upoznavanje sa pojmovima organizacija,

struktura, organizaciona struktura, kao i na upoznavanju sa najbitnijim vrstama
organizacione strukture. Pored navedenog cilj rada je i upoznavanje sa
najbitnijim faktorima koji utiu na izgradnju organizacione strukture unutar neke
organizacije.

1. PROIZVODNI SISTEM
Proizvodni sistem ine sve aktivnosti od pripreme, kontrole do odravanja zajedno se
tehnikim procesima. Ulazni elementi proizvodnog sistema javljaju se u dva osnovna oblika:
1. materijalni elementi (predmeti rada, sredstva rada i informacije)
2. ljudski elementi (zaposleni ukljueni u proces proizvodnje)
Rad proizvodnog sistema ine 2 osnovna toka:
a. tok materijala,
b. tok informacija.
Svaki proizvodni sistem obuhvata odreene podsisteme

podsistem pripreme - ima funkciju pripreme, obuhvata planiranje, konstrukcionu i

tehnoloku pripremu;

tehnoloki podsistem - obrade proizvoda kako bi se dobio proiz. odreenog kvaliteta i

upotrebne vrednosti;

transportni podsistem - ima funkciju transporta predmeta u liniju procesa;

podsistem skladita ima funkciju skladitenje sirovina, poluproizvoda, maina, alata;

podsistem kontrole - ima funkciju kontrole kvaliteta i stabilnosti procesa rada;

informatiki podsistem - ima funkciju obrade i davanja podataka;

podsistem odravanja - ima funkciju da obezbedi funkcionisanje proizvodnog sistema

bez zastoja;

podsistem snabdevanja - ima funkciju da obezbedi sve to je potrebno za rad sistema;

2. TEHNOLOKI SISTEM
Tehnoloki sistem se javlja kao deo ireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u
raznim vrstama radnih procesa. On predstavlja delovanja svakog radnog procesa poev od
prostih do najsloenijih.
Strukturu tehnolokog sistema odreuju 3 osnovna faktora:
4

1. sloenost tehnologije,
sloenost proizvoda,
2. sistem upravljanja.

U okviru tehnolokog sistema vri se proces transformacije, ulazni elementi se transformiu u

eljeni oblik ili stanje. Pri izradi jednog proizvoda tehnoloki proces se deli na manje delove:
postupke,
operacije,
zahvate,
pokrete,
mikropokrete
Tehnoloki sistemi se dele na:

Proizvodne (predstavljuju skup objekata: alata, sredstava za rad, materijalu,

projektovane tehnologije, ljudskog rada i gotovih proizvoda i predstavljaju izlazne
elemente, a izraavaju se putem ostvarene cene i kvalileta na tritu).

Neproizvodne (javljaju u zdravstvu, obrazovanju, kulturi).

3. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM - FUNKCIJE UPRAVLJANJA

Funkcije upravljanja imaju zadatak da realizuju upravljaki zadatak preko komandi subjektata
upravljanja u upravljakom podsistemu. Osnovne funkcije upravljanja su:

Priprema odluke i njena razrada zahtevaju struna znanja organizacije posla.

Donoenje odluke - doneti odluku, pismenu ili usmenu znai formulisati cilj i njegov
zadatak. Odluku donosi organ upravljanja. Upravljake odluke se razlikuju po:
- stepenu sloenosti,
- po trajanju dejstva odluke (kratkotrajne i dugotrajne),
- po tome da li su strateke ili taktike odluke,
- po stepenu razraenosti,
- po obaveznosti izvravanja (zakonske, kategorine...)

Organizacija u upravijakom smislu predvia odreene uzajamne odnose, meusobne veze,

obaveze, prava i radno ponaanje, a u upravljanju proizvodnjom izbor strukture proizvodnje,
tehnoloke opremljenosti, tehnolokih procesa, kadrova i organizacije rada.
5

Regulisanje - cilj je ouvanje stanja sreenosti sistema da ga usavrava i da ga ako se nae u

neeljenom stanju vrati u prethodno eljeno stanje.
Evidencija i kontrola ima znaenje dobijanja obrade, analize i sistematskih podataka koji se
mogu koliinski izraziti. Postoje tri discipline evidencije i to: statistika, knjigovodstvo i
operativna tehnika.

4. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEA

Preduzee, ima vie nivoa svog organizovanja, poev od radnih mesta pa sve do vrha
piramide. Svako preduzee organizuje odreeni sistem upravljanja proizvodnjom. U jednom
proizvodnom preduzeu uobiajena je sledea organizacija i hijerarhija nivoa:
I. najvii nivo - preduzee, korporacija, kompanija
Na ovom nivou se obavljaju sledei poslovi:
1. planiranje prodaje,
2. planiranje nabavke- upravljanje zalihama,
3. grubo planiranje - planiranje kapacitcta i prikupljanje svih povratnih informacija.
II. srednji nivo - proizvodni pogoni
Na ovom nivou obavljaju se sledei poslovi:
1. deo grubog planiranja,
2. fino planiranje terminiranje,
3. deo dirigovanja proizvodnjom.
III. najnii nivo - proizvodne radne jedinice sa radnim mestima
Na ovom nivou obavljaju se sledei poslovi:
1. dirigovanje proizvodnjom,
2. konkretizacija radnih zadataka.

5.ORGANIZACIJA I PRIPREMA PROIZVODNJE

Organizacija je osnovna organizaciona celina proizvodnih sistema koja ima zadatak da
realizuje transformacioni proces. Postoje 3 tipa organizovanja procesa proizvodnje:

Tehnoloka organizacija - ima pogone sa specijaliziranim postrojenjima i ureajima

u kojima postoji tano definisan tehnoloki proces u vidu proizvodnog procesa. Ovaj
6

oblik je karakteristian u hemijskoj industriji, prehrambenoj, farmaceutskoj, tekstilnoj,

koarskoj i metalurgiji.

Obradna organizacija - ima pogone sa radionicama koji su specijalizovani za

odreene tehnoloke vrste obrade. Javlja se uglavnom u preraivakoj industriji.

Predmetna organizacija ima pogone sa radionicama koje su specijalizovane za

izradu odreenih delova, sklopova i gotovih proizvoda. Karakteristina je za
automobilsku i mlekarsku industriju.

6. ORGANIZACIJA TEHINIKE PRIPREME PROIZVODNJE

Funkcija pripreme proizvodnje realizuje se preko tehnike pripreme proizvodnje koja
obuhvata:

plansku pripremu proizvodnje;

izradu tehnike dokumentacije koja podrazumeva obavljanje sledeih poslova:

- projektovanje,
- konstruisanje,
- nain pakovanja i skladitenja,
- uputstvo za upotrebu,
- servisiranje proizvoda,
- umnoavanje,
- arhiviranje.

tehnoloku pripremu proizvodnje koja se sastoji od specifikacije svih materijala

potrebnih za realizaciju;

radioniku pripremu (rasporeuje materijal, alat, dokumentaciju, vri kontrolu

izvrenja radnih zadataka).

Savremena organizacija proizvodnje polazi od drugaijeg naina organizovanja pripreme

proizvodnje.
Tehnika priprema se po savremenoj organizaciji deli na operativnu i razvojnu pripremu
proizvodnje koja se sastoji iz sledeih funkcija:
1. razvoj proizvoda,
2. razvoj kapaciteta,
3. razvoj tehnologije,
4. razvoj sistema kvaliteta,
5. prototipska radionica,
7

6. razvoj marketinga,
7. razvoj menadmenta.

7. OPERATIVNA PRIPREMA PROIZVODNJE

Operativna priprema ima zadatak da omogui nesmetani proizvodni proces i obuhvata sledee
aktivnosti:
1. organizovanje isporuke gotovih proizvoda prema rokovima;
2. racionalno korienje raspoloivih kapaciteta i radne snage;
3. efikasno usklaivanje tehnolokih procesa i kontrole proizvodnje;
4. obezbeenje materijalima;
5. raspodelu posla po radnim mestima;
6. ostvarivanje potpunog uvida u proizvodne rezultate;
7. obradu povratnih informaciju i evcntualne korekcije;
8. upravljanje proizvodujom.
Operativna priprema sadri sledee procese:
Operativno planiranje obuhvata krai vremenski period, najee se radi za naredni mesec.
Ternimiranje predstavlja razradu operativnog plana, koja detaljno definie vreme i ptostor pri
izradi proizvoda. Terminiranje moe biti: uzastopno, paralelno i kombinovano.
Lansiranje u proizvodnju - Svaka proizvodnja poinje izdavanjem radnog naloga za
odreeni proizvod.
Dispeiranje proizvodnje podrazumeva otklanjanje smetnji u izvrenju operativnog plana.
Postoje 4 vrste dispeiranja i to predmetno dispeiranje, funkcionalno, meovito,
kontinuirano.
Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa ima za cilj
realizaciju operativnih planova u ijem cilju se vode 3 evidencije:
-

Operativna - po radionicama,

Statistika - vremenski i koliinski pokazatelji.

Knjigovodstvena novane jedinice.

8. STRATEKI I OPERATIVNI PLANOVI

Rukovoenje organizacijom se postie primenom dva plana:

Stratekim planom - je tvorevina glavnog menadmenta i definie opte ciljeve

organizacije.

Operativnim planom - sadri podatke pomou kojih se u procesu svakodnevnog

poslovanja realizuje strateki plan. Strateki i operativni plan se razlikuju u 3 bitna
detalja:
- Vremenski rokovi - strateki planovi su uvek okrenuti ka budunosti, sa rokom za
realizaciju od nekoliko godina do nekoliko dekada. Operativni planovi imaju period
realizacije uglavnom od godinu dana.
- Obim - strateki planovi obuhvataju irok raspon organizacije, dok su operativni
planovi koncentrisani na pojedinu delatnost organizncije.
- Obim obuhvaenih detalja - strateki planovi se najee iskazuju krajnje
jednostavnim terminima i to ih ini razumljivim za sve ljude u organizaciji. U
operativnim planovima se navode detaljni podaci o poslovima gde je svaka
operacija posebno prikazana do najsitnijih detalja.

9. POSLOVNI SISTEM
Poslovni sistem kroz veze meusobne zavisnosti i uzajamne uslovljenosti ostvaruje odnos sa
svim podsistemima. Na funkcionisanje poslovnog sistema utiu politika cena, kvalitet i
kvantitet proizvoda i deluju na mogunost ostvarenja ciljeva tog poslovnog sistema, a to su:
-

postizanje odreenog nivoa dohotka,

postizanje minimalnih trokova proizvodnje,

postlizanje konkurentne cene proizvoda.

Veliki je uticaj okruenja na poslovni sistem a najvei je uticaj trita. Dobro funkcionisanje
poslovnog sistema doprinosi jaanju materijalne baze drutva jer uz porast nacionalnog
dohotka, dolazi do porasta drutvenog standarda stanovnitva, a sve to doprinosi optem
drutvenom blagostanju.

10. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARA I

SAVREMENI PROGRAMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM
Razvoj savremcnog upravljanja povezan je sa sve veom primenom savremenih informativnih
tehnnologija. Postoje tri osnovna sistema primene raunara u upravljanju proizvodnjom:
-

upravljanje ruunarima opte namene,

upravljanje raunarima orjentisane namene,

upravljanje pomou komunikacionog sistema.

Danas u svetu postoje razvijeni softveri za upravljanje proizvodnjom. Programi koji se mogu
upotrebiti:
-

FACTOR razvila ga je amerika kompanija Honeywell i orjentisan je prema tritu:

PICS razvila ga je amerika kompanija IBM, a orjentisan je prema pripremi i

upavljanju proizvodnjom,

PROMT razvila ga je engleska kompanija ICL, pogodan je za pripremu i upavljanje

proizvodnjom.

11. RADIONIKA PRIPREMA PROIZVODNJE

Radionika priprema proizvodnje ima sledee zadatke:
1. izvrenje plana operativne pripreme sa aspekta realizacije posla;
2. obezbeenje racionalnog i ekonominog rada na pojedinim radnim mestima u procesu
proizvodnje.
Radionika priprema proizvodnje podrazumeva sledee aktivnosti:
1. prihvatanje materijala, alata i dokumentacije koji su lansirani u radionicu,
2. rasporeivanje na pojedina radna mesta,
3. kontrolu izvrenja poslova operativnog plana proizvodnje,
4. prenoenje poslova u narednu radionicu ili magacin,
5. pripremu i slanje povratnih informacija sa radnih mesta prema operativnoj pripremi
proizvodnje.
Zasnovana na savremenim oblicima organizacije proizvodnje, ona ima sledee grupe poslova:
1. poslovi materijalnog poslovoe - poslovoa organizuje i upravlja procesom opremanja
radnih mesta ispravnim sredstvima za rad, materijalom, alatima i dokumentacijom
10

2. poslovi snabdevaa radnih mesta - snabdevai donose na radna mesta materijal, alat,
dokumentaciju, potroni materijal, preventivna zatitna sredstva i dr.
3. istai odravaju red i istou u radionici.

12. RADNO MESTO U PROCESU PROIZVODNJE

Radno mesto je mesto na kome se lociraju sredstva za rad i na kome se obavljaju odreene
operacije, odnosno odreeni posao. Postoje 3 stanja proizvodnih radnih mesta:

Otvoreno radno mesto ORM - Ako je radno mesto tako organizovano da radnik sam
mora ii po dokumentaciju, materijal, alat i drugo, onda se takvo radno mesto, u
smislu organizacije rada zove otvoreno. Radnik ima stalne prekide u radu. Radno
mesto nije pripremljeno. Organizacija rada je na najniem nivou.

Zatvoreno radno mesto ZRM - Ako je radno mesto tako organizovano da se radniku
na radno mesto dostavlja radna dokumentacija, materijal i alat, onda se takvo radno
mesto, u smislu organizacije rada naziva zatvoreno. Ovde je izvrena detaljna
priprema rada. Radnik je stalno na radnom mestu i radi konkretan posao koji je
opisom radnog mesta dat. Organizacija rada je dobra.

Stabilizovano radno mestu SRM - Ovo predstavlja najorganizovanije radno mesto,

gde se radi na najracionalniji nain. Ovakva radna mesta, u smislu organizacije
pripreme, uvode se u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji.

11

13.KORISCENA LITERATURA

www.etfbl.net/ Organizacioni modeli.pdf

www.megsfree.com/...Implementacija strategije- sadraj.doc

www. singidunum.ac.yu/.../FIM/.../Peta-Sedma nedelja 2009.ppt

www.efst.net/nastava/90/Vezbe%203.pdf

www.efst.net/nastava/90/Vezbe%204.pdf

www.smefit.eu/.../Sigurnost_hrane_food_safety_adaptation.pdf

12