Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a

Predmet: Tehni^ko obrazovanje

Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Uvod u predmet

Nastavna jedinica: Predmet i značaj tehničkog obrazovanja
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da se upoznaju sa programom i značajem tehničkog
obrazovanja

Tip časa: - uvodni čas

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna

Učenike upoznati sa značajem razvoja tehnike i tehnologije navodeći primere:

- olovka, sveska, knjiga, tabla, kreda, stolice, klupe, brava, škola, ulica, automobili, ... , radio,
TV, kompjuteri, mobilni telefoni, kosmički brodovi, sateliti, ...
S tim u vezi naglasiti značaj predmeta Tehničko obrazovanje.

Program za peti razred:

- Saobraćajni sistemi
- Regulisanje drumskog saobraćaja
- Od ideje do realizacije
- Tehnologija tehničkih materijala
- Tehnologija obrade materijala
- Korišćenje energije Sunca, vetra, vode
- Praktičan rad

Ukratko upoznati učenike sa programom u šestom, sedmom i osmom razredu.

Šta je učenicima potrebno za predmet Tehničko obrazovanje u V razredu:

- udžbenik
- sveska A4 (bez linija)
- pribor za crtanje:
- dva različita trougla
- lenjir
- uglomer
- šestar
- grafitna olovka (tvrdoće HB)
- komplet materijala za praktičan rad
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Uvod u predmet

Nastavna jedinica: Organizacija rada u kabinetu za tehničko obrazovanje i organizacija
radnog mesta
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da se upoznaju sa načinom ponašanja i organizacijom rada u
kabinetu za TO i merama zaštite

Tip časa: - uvodni čas

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna

Upoznati učenike sa:

- prostorijama (kabinet, radionice, imformatički kabinet)
- mašinama u radionici (ne dirati bez dozvole nastavnika i prethodnog upoznavanja o radu i
mogućim opasnostima)
- zaštitom na radu
- mogućim opasnostima od udara struje
- naglasiti značaj poštovanja reda i pravila ponašanja u kabinetu
- naglasiti značaj očuvanja inventara i nastavnih sredstava (pisanje po klupama i stolicama,
zidovima i dr.)

Naglasiti prednosti i značaj urednog radnog mesta:

- dobar raspored knjiga, sveski i dr. na klupi
- alat i pribor mora da bude uredno i skladno poređan na radnom stolu
- na kraju rada alat očistiti i ostaviti na određeno mesto
- očistiti radno mesto
- otpatke odložiti u kantu za smeće
- obrađene predmete koji su dovršeni, kao i one koji nisu, ostaviti na predvođeno mesto
- proveriti da li nedostaje neki deo konstruktorskog kompleta
- objasniti najbolji položaj tela pri radu
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Kopneni saobraćaj (drumski i železnički)
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da steknu znanja o vrstama saobraćaja i o karakteristikama
drumskog i železičkog saobraćaja

Tip časa: - kombinovani (obrada novog gradiva, utvrđivanje)

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Kretanje ljudi i prevoznih sredstava, kao i prenos informacija naziva se saobraćaj.

Da bi saobraćaj dobro funkcionisao potrebni su:

- saobraćajna sredstva
- saobraćajnice
- saobraćajna pravila i propisi

Sve ovo mora biti povezano u jednu funkcionalnu celinu, tj. sistem.
Prema vrsti saobraćajnica saobraćaj se deli na:
- drumski
- železnički kopneni
- saobraćaj na vodi
- vazdušni saob.
- prenos informacija (pošta, telegraf, telefon, Internet)
- kosmički saob.
Drumski saobraćaj
- pronalazak točka
- pronalazak motora
- razvoj automobila
Saobraćajna sredstva za drumski saobraćaj:
- putnička: bicikl, motocikl, automobil, autobus, ....
- teretna: kamion, prikolica, šleper, cisterna, ...
- radna: bager, buldožer, valjak, traktor, kombajn, ...
- specijalna: hitna pomoć, policija, vojska, vatrogasna, ...
Železnički saobraćaj
Železnički saobraćaj je veoma ekonomičan, dostiže velike brzine i preko 300 km/h.
Čine ga:
- pruge
- železničke stanice
- sistem za regulisanje žel. saobraćaja
- žel. vozila, tj. saob. sredstva
Saobraćajna sredstva za železnički saobraćaj:
- lokomotive (pogonske mašine koje regulišu kretanje i kočenje: parne, dizel, električne)
- vagoni (bez sopstvenog pogona: putnički, teretni, službeni, poštanski, vagon-restorani, kola za
spavanje, ...)
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Vodni saobraćaj; vazdušni saobraćaj
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da steknu znanja o karakteristikama vodnog i vazdušnog
saobraćaja

Tip časa: - kombinovani (ponavljanje, obrada, utvrđivanje)

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Saobraćaj na vodi

- splav (više povezanih stabala)

- čamac
- jedrenjak (razapeto jedro koristi snagu vetra)
- brodovi sa sopstvenim pogonom:
- parobrod (pogon na vodenu paru)
- brod na dizel-gorivo
- brod na nuklearni pogon

Vrste brodova prema nameni:

- putnički
- teretni:
- tankeri (za tečnost)
- tramperi (za rasuti teret)
- trajekti (putnici + roba)
- specijalni brodovi: ribarski, ledolomci, naučno-istraživački, ...

Za vodni saobraćaj je potrebno izgraditi luke i pristaništa zbog ukrcavanja i iskrcavanja putnika,
utovara i istovara tereta.

Vazdušni saobraćaj

-Dedal i Ikar – mitski pokušaji letenja

-1903. braća Rajt – prvi uspešan let avionom – 12 sekundi
-1927. Čarls Lindberg – preleteo Atlanski okean (Njujork-Pariz) – 33 sata
-Danas: Njujork-Pariz za 3 sata (2400 km/h)
Saobraćajna sredstva za vazdušni saobraćaj:
-avioni
-helikopteri
- vazdušne jedrilice
Za vazdušni saobraćaj su veoma važni:
- radari – služe za određivanje položaja letelica u vazduhu
- radio-tehnika tj. radio-veza – služi za govornu komunikaciju između kontrole leta na
zemlji i aviona u vazduhu
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Regulisanje drumskog saobraćaja: neki pojmovi;
saobraćajni znakovi
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da steknu znanja o načinima regulisanja drumskog
saobraćaja, saobraćajnim pojmovima i saobraćajnim znakovima i razviju saobraćajnu kulturu

Tip časa: - kombinovani (ponavljanje, obrada, utvrđivanje)

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

REGULISANJE DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Neki od pojmova koji se upotrebljavaju za regulisanje drumskog saobraćaja:

- kolovoz – deo puta namenjen kretanju vozila
- kolovozna traka – za saobraćaj vozila u jednom smeru
- saobraćajna traka – za saobraćaj jednog reda vozila
- biciklistička traka – deo kolovoza uz desnu ivicu za saobraćaj bicikla i bicikla sa motorom
- biciklistička staza – za bicikl i bicikl sa motorom ali je fizički odvojena od kolovoza
- trotoar – za kretanje pešaka
- obeleženi pešački prelaz
- pešačko ostrvo – za privremeno zadržavanje pešaka
- raskrsnica – površina gde se ukrštaju ili spajaju dva ili više puteva
- put – svaki javni i nekategorisani put na kome se vrši saobraćaj
- javni put
- auto-put - ima fizički odvojene dve kolovozne trake za suprotne smerove (+ traka za
prinudno zaustavljanje) i nema ukrštanja u nivou (već postoje nadvožnjaci i podvožnjaci)
- put rezervisan za saobraćaj motornih vozila – tim putem se ne sme kretati pešak, bicikl, bicikl
sa motorom, zaprežno vozilo, traktor, bager, buldožer, kombajn, valjak,

- vozilo – bicikl, bic. sa motorom, zaprežno vozilo, motokultivator, traktor, ......

- vozilo na motorni pogon –
- motorno vozilo –

- učesnik u saobraćaju – lice koje upravlja vozilom, nalazi se u vozilu, tera, vodi, jaše životinju,
radi na putu, lice koje klizi na klizaljkama, sankama ili koturaljkama, ...

- vozač –
- pešak – ne nalazi se u vozilu, gura dečija kolica, gura trotinet, bicikl, bicikl sa motorom, gura
invalidska kolica, vozi se u invalidskim kolicima brzinom hoda, klizi na klizaljkama,
sankama, koturaljkama,
 - zaustavljanje – do 15 minuta
- parkiranje – preko 15 minuta
- mimoilaženje –
-
- preticanje –

- obilaženje –

Saobraćajni znakovi

- znakovi opasnosti
- znakovi zabrane i ograničenja
znakovi izričitih naredbi
- znakovi obaveza
- znakovi obaveštenja i dopunske table
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Regulisanje
drumskog saobraćaja: semafor, policajac,
saobraćaj na raskrsnici, neka pravila i propisi
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da steknu znanja o pozitivnim načinima ponašanja u
saobraćaju i razviju saobraćajnu kulturu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Svetlosni saobraćajni znakovi

- za motorna vozila
- za pešake
- za tramvaje
- za prelaz preko pruge ????boja
- za radove na putu ???? (trepćuće – narandžaste boje)

Znakovi koje daju ovlašćena lica (policajci i dr.)

- su znaci rukama i položajem tela, zvučni znaci pištaljkom, svetlosni znaci (baterijskom lampom,
fenjerom)

Saobraćajna pravila i propise – moraju unapred znati svi učesnici u saobraćaju

Saobraćaj na raskrsnici (redosled važnosti):

1.- policajac
2.- semafor
3.- saobraćajni znaci
4.- pravila i propisi (pravilo desne strane idr.)
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Kretanje pešaka i bicikala
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da steknu znanja o pozitivnim načinima ponašanja u
saobraćaju, pravilima kretanja pešaka i bicikala i razviju saobraćajnu kulturu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni
Metoda rada: – verbalna

Kretanje pešaka
- po trotoaru
- ako nema trotoara može po kolovozu ali što bliže ivici kolovoza
- van naselja – levom ivicom kolovoza (izuzev nepreglednih deonica)
- u grupi – jedan iza drugog
- u koloni najviše po 2 i to desnom stranom
- između više kolona – razmak najmanje 30 m
- ako pešak gura kolica, bicikl, bicikl sa motorom, invalidska kolica -onda desnom stranom kolovoza
- pešak ne sme auto-putem niti putem reezervisanim za saobraćaj motornih vozila
- obavezno koristiti pešačke prelaze (izuzev ako je „zebra“ dalja od 100 m)
- pri prelasku preko kolovoza pogled levo pa desno
- prilikom izlaska iz gradskog autobusa sačekati da se autobus udalji pa onda preći ulicu najkraćim
putem

Uvek je neophodna opreznost pešaka.

Saobraćaj biciklom

Vozač bicikla mora da poznaje pravila i propise u saobraćaju.

Ko sme a ko ne sme da upravlja biciklom u saobraćaju:
- bar 12 ↑ god. za magistralne i regionalne putave
- 9 ↑ god. za lokalne puteve (uz potvrdu da je osposobljen i naučen)
- na lokalnim putevima može i 7 god. + neko od 16 ↑
- vozač bicikla koji ima 18 ↑ može da prevozi na biciklu dete do 7 god. ali na posebnom sedištu
ispred vozača
- vozač bicikla koji ima 18 ↑ može da prevozi na biciklu lice starije od 7 god. ali na posebnom
sedištu ako suvozač opkorači bicikl

- bicikl može imati prikolicu ≤ 0,8 m širine i stabilno pričvršćenu

- učenje vožnje na biciklu je zabranjeno na magistralnim i regionalnim putevima

Obuku vožnje treba vršiti na bezbednim površinama (poligonu za obuku, školskom igralištu,
dvorištu, i dr.)
- bicikl treba voziti biciklističkom trakom (ako postoji) ili biciklističkom stazom (i to desnom stranom
bic. staze), a ako ih nema onda voziti kolovozom ali što bliže desnoj ivici kolovoza

- vozač bicikla ne sme:

- da skida ruke sa volana
- da se pridržava za drugo vozilo
- da gura ili vuče neke predmete koji ga ometaju

- Vozač mora da signalizira promenu pravca odručenom rukom.

- Svetla na biciklu:
- 1 belo napred + 1 crveno pozadi
- katadiopteri: 1 crveni pozadi + po 1 narandžasti na pedalama

Saobraćaj vozila javnog gradskog prevoza

Uključivanje autobusa javnoga gradskog prevoza u saobraćaj:

- u naselju: kad nema proširenja za stajalište – prvenstvo da obiđu imaju ostala vozila
- u naselju: kad ima proširenje za stajalište – prvenstvo da se uključi u saobraćaj ima javno
gradsko vozilo

- van naselja: kad je stajalište na kolovozu tj. nema proširenja – prvenstvo imaju ostala vozila
(ako im nije zabranjeno obilaženje)

- ako je stajalište na sredini kolovoza – ostali vozači moraju zaustaviti svoja vozila

Saobraćaj vozila za prevoz dece:

Vozila za prevoz dece su posebno obeležena saobraćajnim znakom.

Pri uključivanju u saobraćaj ova vozila imaju prednost.

Ako vozilo za prevoz dece stoji na stajalištu na kolovozu sa 2 saobraćajne trake, ostali vozači moraju
da zaustave svoja vozila dok deca ulaze i izlaze.
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Sistematizacijagradiva o regulisanju drumskog saobraćaja
Rad na računaru – testovi iz oblasti saobraćaja
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da utvrde i sistematizuju stečena znanja o regulisanju
drumskog saobraćaja i primene ih u izradi testova i da razviju saobraćajnu kulturu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Ponavljanje i sistematizaciju gradiva organizovati tako što treba postavljati pitanja redosledom kako je
obrađivano gradivo.

Pre samostalne izrade testova objasniti učenicima kako koristiti kompjuterski test „AMSSJ“ i zajedno
sa učenicima uraditi deo testa br.1 (ili ceo test br.1 ako je to potrebno).
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Saobraćajni sistemi

Nastavna jedinica: Rad na računaru – testovi iz oblasti saobraćaja
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da utvrde i sistematizuju stečena znanja o regulisanju
drumskog saobraćaja i primene ih u izradi testova i da razviju saobraćajnu kulturu

Tip časa: - proveravanje i ocenjivanje (kombinovani)

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Pre početka samostalne izrade testova podsetiti učenike na način korišćenja programa.
Naglasiti učenicima da, kad završe test obavezno pozovu nastavnika da pogleda kakav je rezultat testa.
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: Algoritam konstruktorskog modelovanja; ideja i skica
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da upoznaju put od ideje do realizacije nekog predmeta ili
modela; da nauče da prikažu svoju ideju pomoću skice

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova

OD IDEJE DO REALIZACIJE

Šta god se u tehnici radi mora se unapred izraditi plan, tj. znati put od ideje do realizacije:

1. Ideja
2. Skica
3. Izrada tehničkih crteža
4. Spisak potrebnog materijala
5. Spisak potrebnog alata i pribora
6. Redosled radnih operacija
7. Izrada predmeta tj. realizacija
 Algoritam konstruktorskog modelovanja

Kada se put od ideje do realizacije predstavi u obliku šeme, onda je to algoritam.

 Ideja tj. zamisao (jedna ili više)

Izbor ideje

Izrada skice predmeta

Analiziraj NE
skicu. Da li si
zadovoljan?

DA

Izrada tehničkih crteža

Izbor materijala

Izbor alata

Razrada postupaka izrade

Izrada predmeta po operacijama

Kontrola NE
uspešnosti:
materijal-izrada

DA

Lična ocena

Skica

Skica predstavlja vizuelni tj. grafički prikaz ideje.

Crta se slobodnom rukom.
(Nacrtati 2 puta skicu kućice za pse: prvi put „kao da je od papira“ a drugi put da bude uočljiva
debljina zidova)

Tehnički crteži

Vrste tehničkih crteža:

1. Skica (crta se slobodnom rukom)
2. Radionički (detaljni) crteži – svaki deo predmeta je nacrtan pojedinačno
3. Sklopni crtež – izgled sklopljenog predmeta u celini
4. Montažni crtež – prikazuje kako se delovi predmeta međusobno montiraju (primer kinder jaje)

Tehnički crtež mora biti:

- precizan
- jasan
- pregledan
- svima razumljiv

Zbog toga su propisana pravila tehničkog crtanja.

JUS (Jugoslovenski Standard) – je skup pravila kojih se moraju svi pridržavati.
JUS je usaglašen sa međunarodnim ISO standardom.

Tehnički crteži se crtaju na tačno određenim veličinama papira, tj. formatima papira:
A0, A1, A2, A3, A4, A5
841 x 1.189 mm 297 x 210 mm
= 1 m2
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: - Osnovni pribor za tehničko crtanje
- Vrste linija u tehničkom crtanju
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da nauče koji se osnovni pribor za izradu tehničkih crteža
koristi i da umeju da ga primenjuju; da nauče vrste linija u tehničkom crtanju i kako se koriste

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova

Osnovni pribor za tehničko crtanje

Osnovni pribor za tehničko crtnje koji koriste učenici:

- grafička olovka HB (tvrdoće: H, 2H, 3H, ...; F, HB; B, 2B, 3B, ...)
- gumica
- lenjir
- dva različita „trougla“
- šestar
- uglomer

Osim ovih postoje još:

- tabla za tehničko crtanje
- različiti šabloni
- krivuljari
- rapidografi i dr.

(Olovke moraju biti pravilno zaoštrene.)

(Objasniti pravilno držanje olovke u odnosu na lenjir.)
(Objasniti rad sa trouglovima ukoliko učenici to još ne znaju.)
(Objasniti rad sa šestarom ukoliko ne znaju.)

VEŽBA 1:
Nacrtati uz pomoć šestara 5 koncentričnih krugova na rastojanju od 5 mm. Najmanji prečnik je 20
mm.
 Vrste linija u tehničkom crtanju:

puna debela –za vidljive ivice tj. konture predmeta

1.

2. puna tanka –za kotiranje i šrafuru

3. isprekidana –za prikazivanje nevidljivih (zaklonjenih) ivica

4. debela crta-tačka-crta -za mesta preseka

tanka crta-tačka-crta -za ose simetrije

5.

slobodoručna –za mesta prekida i za ograničavanje

6. delimičnih preseka

VEŽBA:
Nacrtati:
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: Tehničko pismo
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da nauče vrste tehničkih slova i značaj jasnog i čitljivog
ispisivanja slova i brojeva na tehničkim crtežima

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova

Tehničko pismo

Tehničko pismo se koristi da bi prateći tekst na tehničkom crtežu (slova i brojevi) bio svima razumljiv
i jasan a uz to i lep.
Postoje dve vrste tehničkih slova:
- uspravna tehnička slova (pod uglom od 90º) ......Б
- kosa tehnička slova (pod uglom od 75º) ............Б
VEŽBA:
Napisati: uspravna-velika, uspravna-mala, uspravna-cifre (koristeći pomoćne pune tanke linije)
iskošena-velika, iskošena-mala, iskošena-cifre (koristeći pomoćne pune tanke linije)

1 cm АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРС
ТЋУФХЦЧЏШ
6 mm абвгдђежзијклљмнњопрстћуфх
цчџш
6 mm 1234567890
1 cm АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРС
ТЋУФХЦЧЏШ
6 mm абвгдђежзијклљмнњопрстћуфх
цчџш
6 mm 1234567890
Na prvom listu u svesci napisati ćirilicom:

ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ученик: наставник:
 Марко Марковић Мирко Радиша
одељење V1

Okvir i zaglavlje tehničkog crteža

Okvir tehničkoga crteža su linije udaljene od ivica papira po 5 mm sa gornje, desne i donje strane, a
20 mm od leve ivice papira. Crtež mora biti nacrtan unutar tog okvira.

Zaglavlje čine rubrike na dnu tehničkog crteža koje služe za upisivanje određenih podataka.

10 mm 45 mm 85 mm 45 mm
7 mm potpis učenika RAZMERA 1: 1
MODEL: JEDRENJAKA
7 mm potpis nastavnika crtež br. 1 / 5

50 mm 85 mm 50 mm
10 mm

RAZMERA 1:1 Model JEDRENJAKA CRTEŽ BR. 1/ 5

Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: - Označavanje mera na tehničkim crtežima (kotiranje)
- Razmera
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da nauče kako na tehničkom crtežu da predstave dimenzije
budućeg predmeta; da nauče šta je razmera tj. odnos veličine predmeta na crtežu i stvarnih dimenzija
predmeta

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova

Označavanje mera na tehničkom crtežu

(kotiranje)
Kotiranje je označavanje stvarnih mera tj. dimenzija na tehničkom crtežu kako bi se budući predmet
precizno izradio.
Za kotiranje se koriste pune tanke linije.

pomoćna kotna linija

kotni broj
35

25

glavna kotna linija

kotna strelica
11 mm

15 20
pomoćna kotna linija
8 mm

8 mm

Elementi kotiranja su:

- kotni broj
- glavna kotna linija
- kotne strelice
- pomoćna kotna linija
Pravila za kotiranje:
- kotni broj na crtežu uvek predstavlja stvarnu meru
- kao merne jedinice se koriste milimetri („mm“ se ne piše već se podrazumeva)
- za horizontalno kotiranje: -kotni broj se ispisuje uvek iznad glavne kotne linije tako da se
kotni broj čita s leva u desno
- za vertikalno kotiranje: -kotni broj se ispisuje s leve strane glavne kotne linije ali tako da se
broj čita odozdo na gore
 - glavna kotna linija se ne sme preseći ni jednom drugom linijom
Razmera

Razmera predstavlja odnos između veličine nekog predmeta na crtežu i njegove prirodne, tj. stvarne
veličine.

Postoje sledeće razmere:

- za uvećanje: 2 :1, 5 : 1, 10 : 1, ...
- za prirodnu veličinu: 1 :1
- za umanjenje: 1 : 2, 1 : 5, 1 : 10, 1 : 50, 1 : 100, ...

Prvi broj se odnosi na crtež a drugi na stvarnu dimenziju.

Kotni broj na crtežu uvek predstavlja stvarnu dimenziju.

(Na tabli nacrtati list papira veličine A4 u razmerama 1:1, pa 2:1, pa 1:2 i kotirati u sva tri slučaja)

VEŽBA 1:
Pravougaonik dimenzija 40 x 20 mm nacrtati u razmerama: 2:1, 1:1, 1:2 i kotirati

VEŽBA 2:
Jedan od svojih „trouglova“ (i to raznostranični trougao) nacrtati u razmerama 1:1 i 1:2 a zatim
kotirati.
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: - Tehničko crtanje:kosa projekcija
- Ortogonalne projekcije
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da upoznaju neke načine prikazivanja predmeta – kosu
projekciju i ortogonalne projekcije

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova

Osnove projektovanja
(načini prikazivanja predmeta)
Projektovanje podrazumeva prikazivanje budućih predmeta pomoću tehničkih crteža.
Postoji više načina prikazivanja predmeta:
 prostorno prikazivanje:
- kosa projekcija (čeona strana pod uglom 90º -nema skraćenja; bočne ivice pod uglom 45º
-skraćenje na ½)
- izometrija (vertikalne ivice –bez skraćenja; leve i desne ivice pod uglom od 30º ali nema
skraćenja)
- dimetrija (vertikalne ivice –bez skraćenja; jedna bočna strana pod uglom 7º -nema skraćenja;
druga bočna strana pod uglom od 42º -skraćenje na ½)
- perspektiva (oponaša oko posmatrača –bočne ivice se slivaju u jednu tačku)

 ortogonalne (pravougle, tj. normalne) projekcije –se crtaju u pravouglom koordinatnom sistemu
tako što se predmet posmatra s prednje, bočne i gornje strane pod pravim uglom (90º) i svaki put se
crta ono što se vidi.
VEŽBA 1:
Kocku čije su ivice a = 40 mm nacrtati u kosoj projekciji, i ortogonalnim projekcijama (sve u
razmeri 1:1)
 -ortogonalne
projekcije

-kosa projekcija

VEŽBA 2:
Kvadar dimenzija a = 30 mm, b = 20 mm, c = 40 mm nacrtati u ortogonalnim projekcijama (razmeri
1:1) i kotirati.

-kosa
projekcija
-ortogonalne
projekcije

VEŽBA 3:
Sledeći predmet nacrtati u kosoj projekciji i ortogonalnim projekcijama (sa kotiranjem).
-kosa
projekcija
-ortogonalne
projekcije
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: Izrada tehničkih crteža
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da nauče da primene kosu projekciju i ortogonalne
projekcije u prikazivanju predmeta

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona, metoda grafičkih radova
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: - Šta je model (maketa)
- Kako se vrši izbor materijala, alata i redosled radnih operacija
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da nauče koje su karakteristike modela i makete; da nauče
kako se vrši izbor materijala za realizaciju svoje ideje kao i redosled radnih operacija pri oblikovanju
materijala

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni,
Metoda rada: – verbalna,

Model i maketa

Model ili maketa moraju zadovoljiti sledeće uslove:

- da se na njima može prikazati osnovna namena i funkcionisanje kao na pravom predmetu
- da bude što sličniji stvarnom predmetu, tj. da ima sve glavne delove kao i pravi predmet.

Izbor materijala, alata i redosled operacija pri izradi modela ili makete

Prilikom izbora materijala potrebnog za izradu nekog modela ili makete, treba voditi računa o izgledu
i funkciji modela i pri tom birati materijale koji su lakši za obradu: daščice, letvice, karton, stiropor,
šper-ploča i dr.

Izbor alata zavisi od vrste materijala koji ćemo obrađivati.

Pri izvođenju radnih operacija redosled operacija mora biti takav da bi se budući model uradio što brže
ali istovremeno što kvalitetnije.

Za sve mora da postoji plan u pisanoj formi.

Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Od ideje do realizacije

Nastavna jedinica: Sistematizacija gradiva „Od ideje do realizacije“
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da utvrde, ponove i sistematizuju znanja o planiranju i
projektovanju prilikom izrade modela i maketa

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni,
Metoda rada: – verbalna,
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Tehnologija tehničkih materijala

Nastavna jedinica: Tehnički materijali: tehničko drvo, prerada drveta,
poluproizvodi od drveta
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da upoznaju osnovne karakteristike materijala lakih za
obradu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni,
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

TEHNOLOGIJA TEHNIČKIH MATERIJALA

Tehnologija materijala –proučava vrste materijala, kako se ti materijali dobijaju, njihove osobine i
primenu tih materijala.
Tehnologija obrade materijala –proučava kako se materijali obrađuju da bi im se promenio oblik i
dimenzije.
Drvo

Drvo –je prirodni materijal koji obogaćuje vazduh kiseonikom i poboljšava klimatske uslove.
Drvo je plemenit tehnički materijal.
Trupac (oblovina) –je isečeno stablo kome su skinute grane
Pilana –fabrika za rezanje i obradu trupaca.
Gater –mašina za rezanje trupaca
Tehnički kvalitetnije drvo je ono čiji su godovi zgusnuti i pravilnog oblika.
Dobre osobine drveta:
- veliki izbor šara (teksture) i boja
- dobar izolator toplote
- ako je suvo onda je dobar izolator struje
- ima veliku čvrstoću u odnosu na malu težinu
- lako se obrađuje
Loše osobine drveta:
- osetljivo na vlagu
- vremenom truli (zato ga je potrebno zaštititi)
- zapaljivo je
- vitoperi se tj. krivi se
Rezana drvena građa: grede, daske, letve
Od drveta se proizvode sledeći materijali:
- furnir – drvo se ljušti, seče, reže na tanke listove
- šper-ploča – dobija se unakrsnim slaganjem i lepljenjem listova furnira
- panel-ploča – se dobija slaganjem i lepljenjem letvica, pa se takva ploča oblaže furnirom sa
obe strane
- iverica – se dobija lepljenjem i presovanjem usitnjenog drveta tj. iverja
- lesonit-ploča – se dobija od finijeg iverja sa više lepka
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Tehnologija tehničkih materijala

Nastavna jedinica: Papir, koža i plastične mase kao tehnički materijali;
svojstva i obradivost
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da upoznaju osnovne karakteristike materijala lakih za
obradu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni,
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona

Papir (hartija)

Koristi se za:
- pisanje i štampanje
- pakovanje
- za izradu ambalaže
- izolaciju (zvučnu)

Papir se dobija tako što se veoma sitna biljna vlakna međusobno spajaju dodavanjem lepka, a prostor
između vlakana se popunjava mineralnim punilima (kaolin tj. bela glina, kreda, barit i talk). Dodaju se
još i voda i boje.

Biljna vlakna potiču od: celuloze drveta (drvenjača), pamuka, lana, slame, trske, zatim od starog
papira i starih krpa.

Dorada papira se sastoji od glačanja, sečenja, sortiranja i pakovanja.

Proizvode se različite vrste papira po kvalitetu.

Karton – je deblji papir.

Postoje dve vrste kartona:

- sivi karton (elastičan, žilav, ne lomi se)
- beli karton ( krt, lako se lomi)

Kaširanje je presvlačenje kartona nekom ukrasnom hartijom ili platnom

Sve vrste papira i kartona su osetljive na vodu i vlagu (tad gube svoje osobine).
 Tekstil

- prirodni tekstil se proizvodi od prirodnih sirovina, tj. prirodnih vlakana biljnog i životinjskog
porekla
- veštački tekstil se proizvodi od veštačkih sirovina

Tekstil se proizvodi tkanjem na razboju.

Plastični materijali (plastične mase)

Sirovine za proizvodnju plastičnih masa su: nafta, asfalt, prirodne i veštačke smole.

- termoplastični materijali (polietilen, polivinil-hlorid, pleksiglas, stiropor)

- termostabilni materijali (bakelit, tekstolit)

Plastične mase se mogu obrađivati: sečenjem, rezanjem, livenjem, duvanjem, spajanjem.

Koža

Prirodna koža se dobija od različitih životinja sa kojih se koža skida.

Zatim se vrši konzerviranje kako koža ne bi istrulila pre početka prerade u fabrici. Konzerviranje se
može vršiti: sušenjem, soljenjem, hlađenjem ili zakiseljavanjem.
Posle toga se vrši štavljenje kože da koža ne bi izgubila elastičnost i gipkost, da bi imala veću
otpornost prema kidanju i da bi imala što duži vek trajanja. Sredstva za štavljenje mogu biti: jedinjenja
hroma (hromne soli), aluminijuma (aluminijumove soli), zatim organskim štavilima kao što su tanini
biljnog porekla (od smreke, hrasta, mimoze, kestena, šišarki i dr.), masnoćama, ili raznim sintetičkim
štavnim materijama.
Na kraju koža ide na doradu da bi dobila neke osobine koje još nema. Metode dorade mogu biti:
hemijske (mašćenje, impregniranje, bojenje, beljenje) i mehaničke (ceđenje, izravnavanje, cepanje,
peglanje, glancanje, brušenje).
Koža se koristi za izradu odeće, obuće, torbi, u mašinstvu za izradu kaiša, tj. remena i dr.

LABORATORIJSKA VEŽBA

Ispitivanje čvrstoće papira (tj. čvrstoće na savijanje)

Između dve letve postaviti list papira, a zatim:

1. Meriti savijanje jednog lista papira
2. Meriti savijanje dva lista papira
3. Meriti savijanje „harmonika“ lista papira
4. Meriti savijanje „harmonika“ lista papira okrenutog poprečno

Zaključak posle merenja:

- najviše je savijen 1 list papira
- dva lista papira
- „harmonika“ list
- najmanje je savijen „harmonika“ list okrenut poprečno, tj. ima najveću čvrstoću na savijanje
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Korišćenje energije Sunca, vetra i vode

Nastavna jedinica: Korišćenje energije Sunca, vetra, vode
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da shvate značaj i načine korišćenja energije dobijene iz
obnovljivih izvora energije; da shvate značaj racionalnog trošenja proizvedene energije

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni,
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona
KORIŠĆENJE ENERGIJE SUNCA, VETRA I VODE

Iscrpljivi, tj. neobnovljivi izvori energije su:

- ugalj
- nafta
- drvo
- zemni gas

Neiscrpni, tj. obnovljivi izvori energije su:

- Sunce
- vetar
- voda
- plima i oseka

Energija Sunca - se može koristiti:

- za solarno grejanje pomoću kolektora. Kolektor je zastakljeni ram, obojen crnom bojom, u
kome se nalaze cevi kroz koje prolazi voda, a sve se to postavlja na krov.
- u helio-elektranama gde se Sunčeva energija pretvara u električnu energiju

Energija vetra - se koristi:

- kod vetrenjača za mlevenje žita
- kod aero-elektrana gde se energija vetra pretvara u električnu energiju
- za pokretanje brodova i jedrenjaka

Energija vode - se koristi:

- u vodenicama gde se pomoću vodnog kola okreće vodenički točak i na taj način melje žito
- u hidro-elektranama gde energija vode okreće turbinu, koja istovremeno okreće rotor
generatora u kome se proizvodi električna energija.
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Tehnologija obrade materijala

Nastavna jedinica: - Laboratorijska vežba:
principi delovanja alata za
mehaničku obradu materijala, ispitivanje materijala
- Reciklaža materijala, ekologija
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da se na praktičan način upoznaju kako alat deluje na
obrađivani materijal; da se upoznaju sa načinom ispitivanja mehaničkih osobina materijala; da shvate
značaj reciklaže i očuvanja životne sredine

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona
TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA

Tehnologija obrade materijala – izučava kako se materijali najlakše i najsigurnije mogu obrađivati.

- obrade rezanjem (alati imaju oštricu u obliku klina)

- obrade deformisanjem (kovanje, presovanje, gnječenje, ...)
- obrade livenjem u tečnom stanju

Kod obrada rezanjem i sečenjem je prisutan princip klina:

- testera ima zupce u obliku klina
- turpija ima „linije“ u obliku klina
- brusni papir, tj. šmirgla ima zrnca u obliku klina
- dleto ima vrh u obliku klina

Ispitivanje materijala

To podrazumeva ispitivanje osobina materijala.

Tvrdoća – je osobina materijala da se odupre prodoru drugog tela u njega.
(Tvrdoća drveta se ispituje tako što se između dve daščice od različitog drveta stavi metalna kuglica i
izmeri dubina otiska.)

Čvrstoća – je osobina materijala da se suprotstavlja delovanju sila koje ga žele deformisati (savijanje,
izvijanje, pritisak)
(Čvrstoća na savijanje se ispituje tako što se stavi daščica između dve letvice i optereti na savijanje a
zatim izmeri „dubina“ savijanja)
(Čvrstoća na izvijanje: - daščica se stavi u stegu a zatim stega steže)
(Čvrstoća na uvijanje: - daščica se stegne u stegu a zatim slobodan kraj daščice se kleštima uvija)

Hemijske osobine – otpornost prema hemikalijama

Tehnološke osobine – da li se materijal teško ili lako obrađuje
Organizacija radnog mesta
- radno mesto mora biti sređeno
- uzeti samo neophodan alat, pribor i materijal
- alat treba da bude uredno poređan
- drške alata okrenuti prema nama
- ne sme ništa da štrči van stola
- posle rada alat očistiti i ostaviti na svoje mesto

Zaštita na radu

Opšte mere zaštite na radu važe za sva lica:

- čišćenje i provetravanje prostorija
- pravilno osvetljenje
- ispravnost instalacija
- pravilno korišćenje sredstava
- sredstva zaštite na mašinama moraju da postoje
- zaštita od požara mora biti obezbeđena
- goriva, boje i maziva moraju biti na posebnim mestima

Posebne (lične) mere zaštite se odnose na svakog pojedinca posebno:

- korišćenje ličnih zaštitnih sredstava (rukavice, naočare, šlem i dr.)
- poštovanje svih mera zaštite
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Tehnologija obrade materijala

Nastavna jedinica: Pravilno korišćenje
alata za ručnu obradu materijala i
izvođenje operacija i zaštita na radu
Obrazovno-vaspitni zadaci: Učenici treba da se na praktičan način upoznaju kako se pravilno izvode
operacije obrade materijala; da nauče da poštuju mere zaštite na radu

Tip časa: - kombinovani

Oblik rada: – frontalni, individualni
Metoda rada: – verbalna, demonstraciona
Obrada materijala

Pribor služi za crtanje i obeležavanje, zatim za pridržavanje predmeta obrade i za zaštitu materijala.

Alati služe za obradu, tj. za sečenje, rezanje, struganje, bušenje, glačanje, odvrtanje i dr.

Pribor za obeležavanje, crtanje i merenje:

- olovka ili čelična igla (za linije)
- za merenje: preklopni i trakasti metar, lenjir i pomično merilo (tj. šubler)
- ugaonik (za linije pod nekim uglom)
- paralelni obeleživač
- šestar (za kružnice)
- čelična igla za obeležavanje linija na metalu
- tačkasti obeleživač (za obeležavanje mesta za početak bušenja rupe)
- šilo (za probijanje mekših materijala)

Pribor za pričvršćivanje predmeta:

- stege (mengele) različitih oblika i dimenzija

Zaštita materijala:
- konstrukcijska zaštita
- hemijska zaštita (bojenjem i lakiranjem)

Alati:
- testere (različitih dimenzija, oblika i namene)
- rezbarske testere
- bušilica sa burgijama (za mašinsko bušene rupa)
- svrdlo (za ručno bušenje rupa)
- dleto (za izradu žlebova, kanala, proreza, duboreza + čekić drveni ili plastični)
- rende ili blanja (za površinsku obradu drveta)
- turpije za drvo (imaju „bodlje“)
- turpije za metal (imaju „linije“)
- rašpe
 - brusni papir (šmirgla) za ručno glačanje površina drveta ili metala)
- brusna ploča ili tocilo (za mašinsko brušenje tj. glačanje površine)
- čekić (metalni, drveni, plastični, gumeni)
- klešta (različitih vrsta i namena)

Spajanje drvenih materijala:

- spajanje ekserima
- spajanje vijcima tj. šrafovima (zavrtnjima)
- spajanje čepovima (tiplovima)
- spajanje zupčastim spojevima
- spajanje lepkom
Predmetni nastavnik: Mirko Radi{a
Predmet: Tehni^ko obrazovanje
Razred: PETI
Redni broj ^asa: _______

Nastavna tema: Moduli (Praktičan rad po slobodnom izboru)

Nastavna jedinica: Praktičan rad po slobodnom izboru
Obrazovno-vaspitni zadaci: Izgrađivanje kreativnog odnosa u izradi željenog modela, primena
tehničkokg crtanja, uvežbavanje operacija merenja, obeležavanja i obrade materijala i stvaranje radnih
navika

Tip časa: - Časovi vežbanja

Oblik rada: frontalni, individualni
Metoda rada: Metoda praktičnog rada, metoda grafičkih radova, verbalna, demonstraciona

Uvodni deo časa:

Algoritamska šema realizacije modela – nacrtati na tabli i objasniti
Podsetiti učenike na pravila tehničkog crtanja.
Objasniti operacije obrade materijala:
- rezanje –ram, testerica
- bušenje –bušilica, burgija
- brušenje –brusni papir; turpija
princip klina –objasniti, tj. podsetiti učenike

Pregledati ko je šta uradio dosad.

Podeliti alat.

Glavni deo časa:

Učenici praktično realizuju svoj model.
(Nadgledati njihov rad i usmeravati, tj. pomagati učenicima u zavisnosti od individualnih
sposobnosti, mogućnosti i potreba učenika.)

Završni deo časa:

Pregledati ko je šta uradio.
Sakupljanje alata i pribora i čišćenje radnog mesta.