Deljivost brojeva

U skupovima N i Z vrlo je važna osobina deljivosti. Tvrdimo da za svaka dva prirodna broja p i q važi da
postoje brojevi s i r takvi da je p=sq+r gde je p deljenik, s delilac, a q količnik i r ostatak.

Ako je ostatak jednak 0 govorimo o deljivim brojevima. Tada kažemo da je broj p deljiv brojevima s i q.

Ako je broj p deljiv sa 2 možemo ga zapisati kao p=2k, u suprotnom p=2k-1 gde je k prirodan broj. Na taj
način je skup prirodnih brojeva podeljen na dva dela: parne i neparne brojeve.

Ako je broj p deljiv sa 3, tada se on može zapisati kao p=3k. Ova deljivost skup N deli na tri dela: brojevi
deljivi sa 3, oni koji prilikom deljenja sa 3 daju ostatak 1 i oni koji prilikom deljenja sa 3 daju ostatak 2.
Zapisano to izgleda ovako: p=3k ili p=3k+1 ili p=3k+2 gde je k iz N0. Na sličan način govorimo i o deljivosti
sa ostalim prirodnim brojevima.

Pravila deljivosti:
1. Broj je deljiv sa 2 ako mu je poslednja cifra 0, 2, 4, 6, ili 8
2. Broj je deljiv sa 3 ako mu je zbir cifara deljiv sa 3
3. Broj je deljiv sa 4 ako su mu poslednje dve cifre-gledane kao dvocifren broj-deljive sa 4
4. Broj je deljiv sa 5 ako mu je poslednja cifra 0 ili 5
5. Broj je deljiv sa 9 ako mu je zbir cifara deljiv sa 9
6. Broj je deljiv sa 10 ako mu je poslednja cifra 0
7. Broj je deljiv sa 25 ako su mu poslednje dve cifre 00, 25, 50 ili 75

Delilac
Da je neki broj x deljiv brojem a pišemo aIx i čitamo "broj a je delilac broja x".

Znači za broj a kažemo da je delilac broja x ako se broj x može podeliti brojem a bez ostatka.

Primer:

Navesti delioce broja 12. Delioci broja 12 su: 1, 2, 3, 4, 6, 12

Za broj koji nema delilaca osim broja 1 kažemo da je PROST broj. Prosti brojevi su:
{1, 2, 3, 5, 7, 11, 13, … }

Zajednički delilac
Za broj kojim se bez ostatka mogu podeliti dva ili više brojeva kažemo da je njihov ZAJEDNIČKI DELILAC.

Najveći takav broj je NAJVEĆI ZAJEDNIČKI DELILAC u oznaci NZD.

Primer:

Odrediti zajedničke delioce brojeva 24 i 64.

Delioci broja 24 su: {1, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 24 }
Delioci broja 64 su: {1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 }

Njihovi zajednički delioci su: {1,2,4,8} . Pišemo ZD (24, 64)= {1,2,4,8} tj. NZD (24, 64)=8

Postoji vrlo laka i jednostavna metoda za određivanje NZD:

Primer 1:

NZD (24, 64)=222=8

Krećemo od prostih delilaca i delilac zaokružimo ako se njime mogu podeliti svi ponuđeni brojevi.
Postupak deljenja istim brojem se nastavlja dokle god je bar jedan broj njime deljiv. Nakon toga se
prelazi na sledeći prost delilac bilo kojeg od ponuđenih brojeva...

Primer 2:

NZD (72,120)=2223=24

Za brojeve koji osim 1 nemaju drugih zajedničkih delilaca kažemo da su uzajamno prosti i pišemo (x,y)=1.

Primer parova uzajamno prostih brojeva: (2,7); (3,5); (4,5); (24,35)...

Sadržilac
Za broj koji se bez ostatka može podeliti sa dva ili više brojeva kažemo da je njihov zajednički sadržilac.
Najmanji takav broj je NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽILAC tj NZS.

Primer:

Sadržioci broja 24 su: {24, 48, 72,96, 120, … 312, 336, … }

Sadržioci broja 13 su: {13, 26, 39, 52, 65, … , 312, 325, … }

NZS za brojeve 24 i 13 je broj 2413=312 jer su brojevi 24 i 13 uzajamno prosti.

Iz prethodna dva primera možemo lako odrediti NZS(24, 64)=2222223=192 tj.

NZS(72,120)=222335=360

Zadaci za vežbu:

1. Odredi NZD za:

a. 528 i 468
b. 4752 i 624
c. 6787 i 7194
d. 588 i 378
e. 42, 56 i 72
f. 8100 i 6750
2. Odredi NZS za:
a. 840 i 2646
b. 24, 42 i 15
c. 13, 21 i 40
3. Pri deljenju nekog broja sa 52 dobije se ostatak 47. Koliki će biti ostatak prilikom deljenja istog
broja sa 13?
4. Odredi najmanji prirodan broj koji pri deljenju sa 3 daje ostatak 2, pri deljenju sa 4 daje ostatak
3, a pri deljenju sa 6 daje ostatak 5.