_* Pismo nemaèkog istra ivaèa povodom na e serije "Traganje za korenima

Srba" *_
* Slovenska Atlantida u Baltiku *
* "Grad Vineta je bio najveæi u Evropi, a prema legendi nestao je u moru
zbog bezbo ni tva. Neki istorièari tvrde da su ga razorili Danci", tvrdi
dr A. Hepfner *
Inspirisan serijalom "Traganje za korenima Srba", hteo bih da dam
skroman doprinos toj temi i to iz nemaèkih izvora koji nisu ba "gluvi"
za ovu oblast i koji su dostupni svakom nemaèkom kolarcu. Evo odmah i
konkretnih primera. Na poèetku knjige "Istorija Nemaca", koja se koristi
kao ud benik za osnovnu kolu, u jednom delu doslovce pi e: "Sve ukupno
mo emo slobodno reæi da su zapad i jugozapad Nemaèke kelto-romanski,
severozapad germanski, sredina i jug kelto- germanski, jugoistok
kelto-slovenski i istok germansko-slovenski..." O slovenskim ustancima u
oblastima koje su naseljavali u dana njoj Nemaèkoj doznajemo iz bro ure
broj 29 pod nazivom "Uèimo istoriju" koja je, takoðe, namenjena
osnovcima. Tu se pominje ustanak iz 983. godine voðen iz svetili ta
Retre, pa ustanak iz 948. protiv Ota Prvog, ali i odbrana slovenskih
sve tenika od napada koji su trajali godinu dana (1123-1124).
Ovo je samo deo podu eg priloga koji je na oj redakciji poslao A.
Hepfner, zaposlen u Arheolo kom muzeju u Gros Radenu. Gospodin Hepfner
obja njava da ne postoji samo nemaèka ili berlinska kola, kada je reè o
istra ivanju na ih korena, veæ nemaèko-berlinska, beèka i vajcarska i
da se one umnogome razlikuju. Interesantno je, svakako, pi e na
èitalac, da se beèka kola ili kola Vindebone (rimski naziv Beèa) uvek
razlikovala od nemaèke. Istorija Slovena je za njih pisana, a i danas
tako èine, prema potrebi. Beèlije se ne stide, neki èak i ponose, da
ka u da je Vina, ili kako bismo mi rekli Vien, skraæenica od Slovina ili
Slovenien.
Posle ovog uvodnog dela gospodin Hepfner pi e argumentovano, navodeæi
izvore o tome, gde su bili slovenski gradovi na severu Evrope, obièajima
koji su saèuvani do dana njih dana, pa i legendama koje kru e. Primera
je puno, veli on. ta reæi, recimo, na to da je "na prostoru od sedam
hiljada metara kvadratnih do detalja rekonstruisano Gros Raden, naselje
Slovena, potomaka Sorba, sa kuæama, bedemima, hramovima, mlinom,
kovaènicom... Sve to je iz vremena devetog i desetog veka, a objekti su
onakvi kakvi su nekada bili".
*Slovenski Titanik*
Da je gospodin Hepfner zaista mnogo vremena utro io izuèavajuæi pro lost
Slovena, vidi se u svakom delu priloga. Evo njegovog istra ivanja o
slovenskom gradu pod morem, "slovenskom Titaniku", kako on ka e ili
"Atlantidi severa".
"Vineta je slovenski Titanik, ponos Venetie i bila je najveæi grad
Evrope. Atlantida severa nestala je u moru, ostaviv i nagove taj o svom
postojanju, slovenski Amsterdam, grad bezbo nika, dobrog provoda i
trgovaca... Vineta je Jomsberg iz starih nordijskih saga, to je Vineta
ili Jumne, Uimne..."
Pi uæi dalje o ovom gradu, on navodi stihove pesnika Viljema Milera koji
u pesmi "Vineta" ispevanoj 1825. godine, izmeðu ostalog, ka e: "Iz mora
dubokog, dubokog sa dna/Zvon veèernjih zvona tmula i jad/Predivnog nam
nudi sna/To je stari lepi èarobni grad..."
Ribari sa ostrvceta Usedom, na samom severu Nemaèke, zbog legende o
potonulom gradu nerado tu bacaju svoje mre e. Ka u da u predveèerje, kad
utihne vetar, mo e da se èuje kako iz zelenih dubina dopire zvon
srebrnih zvona sa zlatnih crkava, cika dece, amor ljudi sa trgova, kako
predu ne ne vredne Vendenke sa zlatnim vretenima. Èitav grad izroni
nakratko, ali niko ko je to do iveo nije kod sebe imao nekoliko
srebrnjaka da da vili koja èuva grad. Tada bi ga ona ostavila na
povr ini i opet bi o iveo najveæi grad Evrope koji je more progutalo
zbog bo je kazne za bezbo ni tvo.
U staronordijskim sagama se ka e da je Jomsburg, kao predivna trgovaèka
metropola severa, sa velikom tvrðavom, regulisanim reènim i pomorskim
saobraæajem, nasipima za za titu od æudi severnih mora, plodnim i
medonosnim ravnicama ispod nivoa mora... prava mala Atlantida severa,
svetionik i kotva svakom trgovcu...
To su legende i prièe. Ali, gospodin Hepfner navodi i zapise. Adam fon
Bremen u delu "Istorija Hambur ke crkve iz 1075.", izmeðu ostalog, pi e:
"... Iza Luiticen (Ljutiæa) koji se i Vilcen (Vilæani) zovu naiæi æe
èovek na Odera (Odru) gde se pru a vendska zemlja. Tamo gde je u æe u
Skitsko more (Baltik), naiæi æete na poznati grad Jumne, za Varvare i
Grke u mnogo poseæeno mesto... I bez preterivanja mo e se reæi da je
stvarno najveæi grad od svih to ih ima u Evropi... Grad je prepun robe
i svih naroda severa. Ovde je Neptun pokazao trostruko oblièje svoje.
Ostrvo zapljuskuju tri vode: duboko zelena, bela i divlje reène struje.
Od ovog ostrva se brzo sti e do grada Demina preko u æa reke Pene gde
Raneni (Rujani) ive.
*Spaljeni hram*
Na Vidovdan 1168. godine spaljen je poslednji mnogobo aèki hram na tlu
èitave Evrope posveæen èetvoroglavom Svetovidu. Nalazio se kod sela Vit,
na najsevernijoj taèki Nemaèke. Vikinzi su u toj pljaèki odneli i tonu
srebra. U knjizi "SaØonis Gesta Danoum" opisan je izgled svetili ta,
vraèanje pomoæu vina iz roga ili nekog dela konja... Zapisano je,
takoðe, da je tog dana uveèe vikin ki kuvar iscepkao "demona" (kip
Svetovida) na sitne komade i pristavio veèeru za umorne vojnike.
Hepfner napominje da se upravo obavlja rekonstrukcija tog hrama. Prave
turistièke atrakcije na najsevernijoj taèki Nemaèke, na belim
(kreènjaèkim) stenama visokim vi e od trideset metara. Biæe to
turistièko ostrvo i nacionalni prirodni park sa poslednjim "nevernièkim"
hramom na tlu Evrope.
Postoji jo jedan zapis o ovom gradu. Dodu e, kratak i malo drugaèiji od
prethodnog. Helmold fon Bosan u "Slovenskim hronikama" zapisao je i ovo:
"Do nestajanja ovog grada do lo je tako to je jedan kralj Danaca napao
ovo prebogato mesto sa velikom flotom i potpuno ga uni tio. Ostaci
njegovi se jo ponegde vide..."
Grad je nestao poput Hazara, ali ostali su zapisi, pa i legende koji
uvek imaju nekog osnova. Na geografskoj karti, tampanoj 1633. godine u
Amsterdamu, pored ostrva Rugija neko je rukom dopisao: "Uni teno od
danskog kralja Valdemora 1168.".
Tragaèa za nestalim gradom ima. Meðu njima je najuporniji direktor
Nacionalnog muzeja u æeæinu (Poljska) Vladislav Filipovjak. On jo od
1953. godine strpljivo iskopava u Svinjskom u æu (Svinou æe). Otkrio je
luku, pristani ta, predgraða, grobove prepune vendsko-slovenskih
predmeta, ali sam grad Vinetu nije na ao. Mo da uporni Vladislav nije
imao sreæe i zbog toga to su mesta na kojima se, verovatno, prostire
grad bila, a neka i danas jesu, znaèajni vojni poligoni. Nadajmo se da
æe se Vladislavu Filipovjaku jednog dana, ipak, isplatiti toliki trud.
I mnoge druge podatke iznosi gospodin Hepfner u prilog tvrdnjama da su
Sloveni naseljavali severne obale Nemaèke, odnosno obale Baltièkog mora.
Na poèetku mosta koji spaja obalu sa ostrvom Usedomom izgraðeni su
objekti koje imaju sve karakteristike sojenica drevnih Veneta. A na
samom ostrvu svake godine u avgustu se odr avaju "Dani Venete". Reè je o
kulturno-istorijskom programu. Uèesnici su obuèeni u srednjovekovnu
odeæu, tu su i starinska jela, ne to od obièaja i, naravno, ono to
prati svaku turistièku priredbu. Ko eli mo e da se provoza do Danske i
poseti Kraljevsko groblje kod mesta Triglav (TrÚggele).
Na kraju podu eg priloga gospodin Hepfner moli one koji imaju sve
nastavke na eg serijala ili ele na bilo koji naèin da tragaju za
korenima Srba da mu se jave na adresu:
Dr A. Hopfner c/o Jack
Dr. A. Ýittrupstr 3
47475-Rheinberg
Deutschland
* *

------------------------------------------------------------------------