Izveštaj o Zaštiti Životne Sredine

Koridor X
Idejni projekat autoputa E-80

NIŠ – DIMITROVGRAD
deonica: Prosek – granica Bugarske
IZVEŠTAJ O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
FINALNA VERZIJA
Maj 2009.
SRBIJA
Projekat autoputa Koridora X: Koridor E-80
Procena uticaja na ţivotnu sredinu na nivou Koridora i Plan za
upravljanje ţivotnom sredinom
SADRŢAJ
INFORMATIVNI REZIME
1.1 UVOD ................................................................................................................................
1.2 Polazni podaci ...........................................................................................................
1.2.1 Namena zemljišta ....................................................................................................
1.2.2 Nepokretna kulturna imovina ...................................................................................
1.2.3 Faza izgradnje .........................................................................................................
1.2.4 Faza eksploatacije ...................................................................................................
1.3 Raseljavanje usled otkupa zemljišta .........................................................................
1.4 Kumulativni i indirektni uticaji.....................................................................................
1.5 Prekograniĉni uticaji ..................................................................................................
2. UVOD
... …………………………………………………………………………………………….
2.1 Svrha izveštaja ..........................................................................................................
2.2 Istorijat Projekta .........................................................................................................
2.3 Prethodne studije vezane za ţivotnu sredinu ............................................................
2.4 Struktura izveštaja .....................................................................................................
3. POLITIĈKI, PRAVNI I ADMINISTRATIVNI OKVIR ..............................................................
3.1 Relevantne institucije .................................................................................................
3.1.1 Vladine organizacije ................................................................................................
3.1.2 Nevladine organizacije ............................................................................................
3.2 Zakoni i propisi vezani za ţivotnu sredinu .................................................................
3.2.1 Postojeće srpsko zakonodavstvo ............................................................................
3.2.2 Ostalo relevantno srpsko zakonodavstvo ...............................................................
3.2.3 Relevantna praktiĉna politika Svetske banke ..........................................................
3.2.4 Postojeće zakonodavstvo EU ..................................................................................
3.3 Konvencije o ţivotnoj sredini .....................................................................................
Javno preduzeće “Putevi Serbije”

3.4 Planski okvir...............................................................................................................
3.5 Glavni koraci nacionalne procedure o PUŢS u Republici Srbiji ................................
3.6 Otkupljivanje zemljišta i raseljavanje: okvir praktiĉne politike za raseljavanje .........
3.6.1 Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije .................................................................
Tabele
TABELA 3-1 KONSTRUKTIVNE KARAKTERISTIKE AUTOPUTA Е – 80 PROSEK –
DIMITROVGRAD ......................................................................................................
TABELA 4-1 SEIZMIĈKI INTENZITET ISTRAŢIVANOG PODRUĈJA .............................................
TABELA 4-2 BILANS MATERIJALA..................................................................................................
TABELA 4-3 KLIMATSKI PARAMETRI U KORIDORU AUTOPUTA E-80, DEONICE

PROSEK – DIMITROVGRAD...................................................................................
TABELA 4-4 METEOROLOŠKE STANICE U NIŠU I DIMITROVGRADU ........................................
TABELA 4-5 SREDNJE GODIŠNJE GRANIĈNE VREDNOSTI KONCENTRACIJE

ZAGADJENJA KOJE PREDSTAVLJAJU MDK (MAKSIMALNE
DOZVOLJENE KONCENTRACIJE) .........................................................................
TABELA 4-6 REZULTATI MERENJA ZAGADJENJA VAZDUHA NA MERNIMA

TAĈKAMA (MG/M3) .................................................................................................
TABELA 4-7 KVALITET VODE PREMA KLASAMA VODE REKE NIŠAVE .....................................
TABELA 4-8 KAPTAŢRE VODE U BLIZINI TRASE .........................................................................
TABELA 4-9 KOMPARATIVAN PREGLED DEMOGRAFSKIH KARAKTERISTIKA ........................
TABELA 4-10 PREGLED NAMENE ZEMLJIŠTA .............................................................................
TABELA 4-11 EVIDENTIRANA KULTURNA DOBRA .......................................................................
TABELA 5-1 OĈEKIVANI SADRŢAJ TEŠKIH METALA U ZEMLJIŠTU, ZA

ANALIZIRANE SEKTORE AUTOPUTA E–80 (PPM) ..............................................
TABELA 5-2 MDK-MPC ZAGADJIVAĈA U ATMOSFERI.................................................................
TABELA 5-3 NAJVIŠI DOZVOLJENI NIVOA BUKE, U DB(A) ZA RAZLIĈITE

NAMENE - JUS U.J6 205 .........................................................................................
TABELA 5-4 REZIMIRANI REZULTATI PROCENA SAOBRAĆAJNE BUKE ..................................
TABELA 5-5 KONSTRUKCIJA ZA ZAŠTITU OD BUKE NA AUTOPUTU E–80 ..............................
TABELA 5-6 PODRUĈJA SA KOMPLETNIM GUBITKOM VEGETACIJE I

IZMENJENOM FLOROM .........................................................................................
TABELA 5-7 PROPUSTI I CEVI KAO PRELAZI ZA ŢIVOTINJE ......................................................
TABELA 5-8 REGULACIJA VODENIH TOKOVA U OKVIRU IZGRADNJE

AUTOPUTA E–80, SEKTORA 1 ..............................................................................

TABELA 5-9 REGULACIJA VODENIH TOKOVA U OKVIRU IZGRADNJE
AUTOPUTA E–80, SEKTORA 2, TJ. POĈETKA “VARIJANTE
BRDOVITE TRASE”
TABELA 5-10 IZVORI ZAGADJENJA I TIPIĈNI ZAGADJIVAĈI KOJI OTIĈU SA

PUTEVA ...................................................................................................................
TABELA 5-11 KOLIĈINE ZAGADJIVAĈA, PO JEDINICI POVRŠINE, KOJE ĆE

EMITOVATI PREDVIDJENI SAOBRAĆAJ TOKOM GODINE, PO
SEKTORIMA.............................................................................................................
TABELA 5-12 DNEVNE I KUMULATIVNE KOLIĈINE ZAGADJIVAĈA ............................................
TABELA 5-13 LOKACIJE POTENCIJALNE OPASNOSTI OD ZAGADJENJA
TABELA 5-14 LOKACIJE POTENCIJALNE OPASNOSTI OD ZAGADJENJA .................................
TABELA 7-1 LISTA UĈESNIKA U JAVNIM KONSULTACIJAMA ...................................................
TABELA 8-1 PLANOVI UPRAVLJANJA............................................................................................
TABELA 8-2 PLAN UPRAVLJANJA ŢIVOTNOM SREDINOM .........................................................
TABELA 8-3 PLAN MONITORINGA/PRAĆENJA ŢIVOTNE SREDINE ...........................................
Slike
SLIKA 4-1 MAPA ZAŠTIĆENIH PODRUĈJA KOJA SU DO TRASE IZ PROJEKTA
SLIKA 4-2 REKA NIŠAVA .................................................................................................................
SLIKA 6-1 PREDLOŢENO ODSTUPANJE OD PROSTORNOG PLANA U BLIZINI

BUGARSKE GRANICE ............................................................................................
SLIKA 6-2 PREDLOŢENO ODSTUPANJE OD PROSTORNOG PLANA

DIMITROVGRADA ...................................................................................................
Prilozi
A PROJEKTNI ZADATAK
B MAPE TRASE
C ZAKONODAVSTVO I MULTILATERALNI SPORAZUMI
D REFERENCE
E PROJEKTI BUKE I NAMENA ZEMLJIŠTA
F STANDARDI O BUCI I KVALITETU VAZDUHA
G KONSOLIDOVANI KOMENTARI OD MEDJUNARODNIH FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA -MFI
H AUTORI PROCENE UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU (PUŢS)
I KOMENTARI OD ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE
J KOMENTARI OD ZAVODA ZA SPOMENIKE KULTURE
K KOMENTARI OD INSTITUTA ZA VODU
L PROJEKTNI DETALJI ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIJERE PROTIV
BUKE, PREĈIŠĆAVANJE VODE
M FOTOGRAFIJE

GLOSAR
ADB Asian Development Bank (Azijska banka za razvoj)
KPU Kumulativna procena uticaja
EiS Ekološki i socijalni
PUŢS Procena uticaja na ţivotnu sredinu
SI Studija izvodljivosti
ZiB Zdravlje i bezbednost
TTV Teško teretno vozilo
MŢS Ministarstvo za zaštitu ţivotne sredine i prostorno
planiranje
APR Akcioni plan raseljavanja
LPP Lice pogodjeno Projektom
LZO Liĉna zaštitna oprema
SPI Seksualno prenosiva infekcija
SB Svetska banka

INFORMATIVNI REZIME
Uvod i opis Projekta
Izgradnja deonice autoputa E-80 od Proseka do Dimitrovgrada se navodi kao jedan od

najviših drţavnih prioriteta i stoga je JP “Putevi Srbije” (JPPS), kao predlagaĉ Projekta
preduzeo sve potrebne aktivnosti i pripremio planske, projektne dokumente i dokumente
vezane za ţivotnu sredinu. Na osnovu idejnih projekata u okviru Projekta obavljene su
detaljne PUŢS za svih 5 deonica budućeg autoputa E-80.
Tih pet deonica su:
Prosek – Crvena Reka
Crvena Reka – Ĉiflik
Ĉiflik – Ponor – Pirot
Pirot – poĉetak obilaznice oko Dimitrovgrada
Severna obilaznica oko Dimitrovgrada
1. 1
JP “Putevi Srbije” (JPPS), kao predlagaĉ Projekta, je preduzeo sve potrebne aktivnosti i
pripremio planske, projektne dokumente i dokumente vezane za ţivotnu sredinu. U okviru
pripreme idejnih projekata, pripremljene su detaljne PUŢS za svih pet deonica predloţenog
autoputa E-80. U skladu sa srpskim zakonom, idejni projekti i PUŢS su dostavljeni Zavodu za
zaštitu prirode (ZZP) i Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Srbiji (ZZSK), koji su izdali
odobrenja koja podleţu nizu preduslova koji moraju da se ispune pre konaĉnog odobrenja i
dobijanja dozvola za izgradnju. Ti uslovi od ZZP se tiĉu mera za oĉuvanje vegetacije, retkih i
ugroţenih vrsta i osetljivih ekoloških sistema i karakteristika, dok je ZZSK identifikovao vaţne
arhitektonske lokalitete koje je potrebno dodatno istraţiti kako bi se razradile odgovarajuće
mere za konzervaciju i ublaţenje uticaja. Tih pet postojećih PUŢS je integrisano u ovaj
Izveštaj o PUŢS za nivo Koridora X za deonicu E-80, koji pokriva trasu predloţenog autoputa
od Proseka do Pirota i Severnu obilaznicu oko Dimitrovgrada. Jedna kvalifikovana nezavisna
strana je preduzela pripremu Izveštaja o PUŢS za nivo Koridora X i nacrt Izveštaja je
blagovremeno dostavljen Banci.
U ovoj PUŢS na nivou Koridora dat je strateški pregled, pokrivajući pitanja koja vaţe za sve
deonice i ukazujući na pitanja od posebnog interesa na konkretnim deonicama, kao i baveći
se kumulativnim uticajima ovog koridora u celini. U okviru pripreme glavnih projekata za
svaku deonicu, od ugovaraĉa će se zahtevati da pripreme detaljne Planove upravljanja
ţivotnom sredinom specifiĉne za lokacije koje će sadrţati dodatne informacije specifiĉne za
lokacije koje se traţe u PUŢS na nivou Koridora i u preduslovima, kao i Planove upravljanja
za specifiĉne aspekte njihovih poslova (za upravljanje ĉvrstim otpadom, spreĉavanje
zagadjenja vode, smanjenje buke, itd. ) kako bi rešavali pitanja koja su merodavna za njihove
odgovarajuće deonice puta. Te aţurirane PUŢS i Planove upravljanja ţivotnom sredinom
specifiĉne za lokacije i operativne Planove upravljanja će razmotriti i odobriti JPPS i Svetska
banka pre poĉetka izgradnje na svakoj deonici puta.
1.2 Polazni podaci

Polazni podaci o ţivotnoj sredini su prikupljeni za dato podruĉje prouĉavanja i ukljuĉeni u
podatke sakupljene za pojedinaĉne PUŢS, koji su pripremljeni za pojedinaĉne deonice
autoputa koje se zahtevaju kao preduslov za pribavljanje dozvola za izgradnju.
Ekologija i zaštićena podruĉja
Koridor autoputa Е-80 obuhvata ĉitav niz ekosistema, ĉemu je razlog diverzitet reljefa i
varijacije nadmorske visine. Na poĉetku prouĉavanog podruĉja, teren je uglavnom ravan,
pribliţno do 58. km trase, i nalazi se u dolinama reka Nišave, Crvene reke, Studene i
Kunovaĉke reke, koje same za sebe predstavljaju zasebne vodene ekosisteme. Ravan teren
se takodje javlja od 80. km do kraja ove deonice. Nadmorska visina (oko 230 m) utiĉe na floru
i faunu, kao što utiĉe i vodeno okruţenje.

U slivu Nišave, velike površine prirodne flore su raskrĉene da bi se plodno zemljište u ovoj
dolini i u dolinama njenih pritoka pretvorilo u obradivo zemljište. Ovo je takodje dovelo do
nestanka prirodnih habitata za brojne ţivotinjske vrste. Dominiraju obradive površine, dok se
vinogradi i voćnjaci smenjuju na manjim parcelama. U okviru agrarnih ekosistema, postoji
razlika izmedju dve osnovne vrste: kulture ţitarica i povrća, i kulture voćki i vinogradi.
Zajednice livada u ovom regionu aluvijalnih ravnica predstavljaju prirodne ekosisteme i
naseljene su vrstama koje su karakteristiĉne za podruĉja sa visokim nivoom podzemnih voda.
Imajući u vidu da su te livade uglavnom degradirane lošim gazdovanjem (ranije dobro
odrţavani mozaici sa poljoprivrednom proizvodnjom raznih kultura malih razmera), znaĉajna
je i pojava raznih vrsta korova. Od svih predstavnika faune, sada mogu da se nadju samo oni
koji su se prilagodili antropogeno izmenjenim uslovima.
Idući dalje od doline reke, od 58. km do 66. km i od 73. km do 80. km trase, ravni tereni
prelaze na površine sa višim nagibima, dok nadmorska visina raste sa 200 m na 520 m i
stoga su nepogodne za poljoprivredu. Tu tipiĉno dominira šuma, u kojoj klimaks vegetacija
madjarskog hrasta i turskog hrasta postupno prelazi u zajednicu hrasta kitnjaka i obiĉnog
graba.
Od taĉke na 66. km do 73. km trase, teren prelazi na padine Suve planine gde je prisutna
samo prirodna vegetacija, prvenstveno u vidu bukovih šuma, koje prelaze u mešovite bukove
i ĉetinarske šume na hladnijim izloţenim mestima. Sliĉni ekosistemi takodje mogu da se
nadju na podruĉju obilaznice oko Dimitrovgrada.
Reka Nišava je izvajala sloţenu dolinu sa nekoliko depresija. Medjutim, najistaknutija
geološka karakteristika koju je ova reka formirala jeste Sićevaĉka klisura. Park prirode
Sićevaĉka klisura je zaštićeno podruĉje izuzetnog biološkog diverziteta i stanište je više
endemskih, reliktnih i retkih vrsta biljaka i ţivotinja. Ona je izuzetan primer pojave i interakcije
geoloških, geomorfoloških i hidroloških fenomena, i kao predeo izuztenih odlika prirodne
lepote. Park prirode Sićevaĉka klisura pokriva delove podruĉja opština Niš i Bela Palanka, sa
ukupnom površinom od 7.746 ha, od ĉega se 5.559 ha nalazi u opštini Niš, a 2.187 ha u
opštini Bela Palanka. Ovo podruĉje je podeljeno na dva dela - Leskov vrh (severni) i Oblik
(juţni). Ova klisura je proseĉena kroz Kunovica plato, izmedju juţnih padina planina Svrljig i
Suve Planine.
Trasa autoputa ovog Projekta ne prati postojeći put kroz ovaj Park prirode, nego ide juţnim
pravcem izvan ovog parka, tako da leva (severna) ivica zone puta leţi vrlo blizu juţnoj granici
parka. Pored Sićevaĉke klisure, tu je i Jelašnica klisura u blizini podruĉja studije, koja je
registrovana kao specijalni rezervat prirode i kroz koju će ići autoput ovog Projekta, uglavnom
prateći postojeći put. Od ugovaraĉa koji će raditi na deonicama puta koje prolaze duţ Parka
prirode Sićevaĉka klisura i kroz Jelašnica klisuru će se zahtevati da obave procene lokacija
kako bi identifikovali potencijalne negativne uticaje izgradnje i eksploatacije autoputa i da
ukljuĉe odgovarajuće mere smanjenja uticaja i monitoringa/praćenja u Planove upravljanja
ţivotnom sredinom koji su specifiĉni za te lokacije.
Geologija i zemljište
Usled sloţenosti reljefa, geološke strukture, klime, vegetacije i dejstva vremena i ĉoveka,
formirale su se razne genetske vrste zemljišta na vrlo malom prostoru. Iz tog razloga,
idenifikovano je oko 25 vrsta, podvrsta i varijeteta zemljišta u okviru podruĉja studije koje
obuhvata deo Niške doline, doline Bele Palanke i Pirota, aluvijum reke Nišave i njenih pritoka.
Ove vrste ukljuĉuju kreĉnjaĉki aluvijum, aluvijum koji prelazi u kambisol, zabareni aluvijum,
zakiseljene pašnjake, ĉernozemno zemljište, kreĉni vertisol/smoniĉasto zemljište, eutriĉni
kambisol/gajnjaĉu, crveno zemljište/crvenicu, rendzinu, umbriĉke leptosole, podzole
ukljuĉujući i škriljce, degradirajući kalkomelanolosol (planinski humus) kompleks, itd.
Po svom geografskom poloţaju, podruĉje ovog Projekta je deo Jugoistoĉne Srbije i
morfološki, reljef ovog podruĉja obuhvata brdsko-planinske delove i nizije. Padine Suve
planine, Svrljiške planine i Stare planine su deo brdsko-planinskog podruĉja. Ovaj reljef je
karakteristiĉno “oštar” sa velikim visinskim razlikama.
Aluvijalna podruĉja reke Nišave i njene terase predstavljaju nizijski reljef. Korito reke Nišave
je formirano nakon što su se neogenska jezera povukla i isušila. Reka Nišava proseca klisuru
koja je poznata kao Sićevaĉka klisura, koje je svakako najistaktnutija morfološka osobina u
podruĉju ovog Projekta. Ova reka je napravila nekoliko terasa tokom njene formacije, od koji
se najviša nalazi na 508 m nadmorske visine.
Ovaj deo Balkanskog poluostrva je deo seizmiĉki veoma aktivnog podruĉja i obuhvaćen je
Mediteransko - transazisjkim seizmiĉkim pojasom.
Vazduh

Juţni deo Istoĉne Srbije, kroz koju će proći novi Autoput E-80, karakteriše više kontinentalna
a manje umereno-kontinentalna klima (ovo je klimatski raznolik podregion, koji ukljuĉuje
planinski, sa udubinama i dolinski mikroregion). Ovaj region karakteriše mala koliĉina
padavina. Jeseni su toplije od proleća. Srednja meseĉna temperatura u januaru je ispod nule,
dok je najtopliji mesec juli sa temperaturama koje variraju od 20 do 22 C.
Pribavljeni su podaci o meteorološkim uslovima uzimajući u obzir prostorni poloţaj pravca i
brzine najĉešće prisutnih vetrova. Takodje su izraĉunate trajne i trenutne koncentracije
dominantnih zagadjivaĉa - CO, NO, NO2, CXHY, Pb, SO2, i ĉvrstih ĉestica na svakih 25m-
100m od ivice kolovoza, a potom na 200m i 300m. Severozapadni vetar, koji duva brzinom od
2,9 m/s, je najĉešći u razmatranom koridoru. Modeliranje je takodje obuhvatalo i brzinu vetra
od 1,5 m/s, što je proseĉna brzina vetra u ovom koridoru, uzimajući u obzir i periode bez
vetra. Usled fazne izgradnje, sve kalkulacije su pripremljene za 2012, kao reprezentativne za
Fazu I, i za 2022, kao konaĉnu godinu projektovanog perioda eksploatacije.
Na osnovu podataka dobijenih analizom za tipiĉne uslove i odabrane deonice od Proseka do
Dimitrovgrada, kao i graniĉnih vrednosti utvrdjenih zakonom, kljuĉni zakljuĉci su bili da su za
vetar proseĉne brzine od 1,5 m/s, kratkoroĉne koncentracije azot dioksida (NO2) iznad
dozvoljenih granica na 37 - 50 m od ivice kolovoza, a dugoroĉne su iznad dozvoljenih granica
na 33 m; sa dominantnim severozapadnim vetrom brzine od 2,9 m/s, predvidjaju se vrlo uske
zone prekomernih vrednosti; i koncentracije zagadjivaĉa dostojne osvrta treba oĉekivati u
zonama portala tunela.
Sa aspekta zagadjivanja flore, rezultati pokazuju da se u pojasu proseĉne širine od 37 m (17
m za Fazu I) od ivice kolovoza, sa vetrom proseĉne brzine od 1,5 m/s, moţe se oĉekivati će
koncentracije zagadjivaĉa (naroĉito azotnih oksida) biti takve da će prouzrokovati trajne
negativne posledice po rast i razvoj biljaka. Preporuĉuje se da se izbegava gajenje biljaka za
ljudsku upotrebu u ovom uskom koridoru.
Za deonicu Autoputa (severnu obilaznicu oko Dimitrovgrada) utvrdjeno je da je većina
zagadjivaĉa ispod graniĉnih vrednosti i da bi znaĉajne koncentracije zagadjivaĉa trebalo
oĉekivati u zonama portala tunela, na levoj strani ovog puta.
Buka
Trenutno stanje u pogledu buke od saobraćaja na analiziranoj deonici koridora ovog autoputa
karakteriše saobraćajna aktivnost na Magistralno putu М-1.12, deonici Pirot – Dimitrovgrad,
Regionalnom putu Р–241а i ţelezniĉkoj pruzi Niš – Dimitrovgrad. Pretpostavlja se da će
planirani autoput postati dominantni izvor buke u podruĉju studije.
Preduzeto je modeliranje predvidjenih nivoa buke za razne scenarije i konfiguracije trase i
rezultati su pokazali prekoraĉenje standarda (55 dB(A) za noćne uslove) za poteze autoputa.
Predloţeno je umanjenje uticaja tokom eksploatacije i ono ukljuĉuje nekoliko duţina (ukupno
> 7km) barijera za smanjenje buke (bukobrana) duţ saobraćajne površine i mogućnost
ugradnje opreme za smanjenje buke, kao što su zamena vrata i prozora ili zaklona u
pogodjenim zajednicama.
Površinska i podzemna voda
Reĉni sistem duţ koridora autoputa koji se prostire od Niša do bugarske granice sastoji se od
reke Nišave i njenih pritoka. Nišava je deo sliva reke Juţne Morave. Informacije u pogledu
trenutnog stanja površinskih voda reke Nišave su dobijene od Republiĉke hidrometeorološke
sluţbe Srbije za 2006.
Zakljuĉci u pogledu kvaliteta vode su da je, usled neadekvatnog preĉišćavanja industrijskih i
komunalnih otpadnih voda, koje utiĉu u reku Nišavu, kvalitet vode opao i sada odgovara Klasi
III. Takva voda moţe da se koristi za navodnjavanje, kada se preĉišćava u skladu sa
uobiĉajenim metodama preĉišćavanja (poboljšavanjem) i kao industrijska voda (sa izuzetkom
prehrambene industrije). Medjutim, mnoge od ovih reka predstavljaju dobra vodena staništa i
hrane niz tipiĉnih vrsta i zato je od presudne vaţnosti da tehnike gradnje maksimalno
izbegavaju zagadjivanje vodotokova.
Postojeće informacije o podzemnoj vodi i njenom kvalitetu su vrlo ograniĉene, uglavnom
usled odsustva rigoroznog programa uzorkovanja od strane organa zaduţenih za vode,
medjutim, relevantni podaci će se prikupiti tokom izrade glavnog projekta i biće saopšteni za
aspekte projektovanja i biće korišćeni u okviru monitoringa/praćenja stanja ţivotne sredine
tokom realizacije Planova za upravljanje ţivotnom sredinom.

1. 2. 1 Na me na z e ml ji št a
Podruĉje studije se nalazi u Jugositoĉnoj Srbiji, delom u okviru teritorije Nišavskog okruga a
najvećim delom u okviru Pirotskog okruga i to je brdsko-planinsko porduĉje koje nema
infrastrukturne veze sa privredno razvijenijim podruĉjima i centrima. Zanemareni privredni
razvoj ovog planinskog podruĉja, koje je takodje pograniĉno podruĉje, doprineo je masovnoj
migraciji iz sela i njihovom napuštanju, koje je znaĉajno.
Podruĉje studije karakteriše dominacija obradivih površina (59,2%). Poljoprivredno zemljište
najvišeg kvaliteta se nalazi u dolini reke Nišave. Udeo površina pod šumama iznosi 22,2%,
površina pod pašnjacima (12%), a podruĉja sa višegodišnjim usevima (6%) su rasporedjena u
obliku mozaika. Ostala podruĉja su izgradjena podruĉja (0,4%).
1. 2. 2 Nep ok r et n a ku lt u rn a dobr a
Informacije o kulturnoj imovini su evidentirane na osnovu podataka Zavoda za zaštitu
spomenika kulture (ZZSK) iz Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Trasiranje je naknadno zaobišlo zakonom zaštićene lokalitete, ali su 44 kulturna dobra
evidentirana u podruĉju generalnog projekta koja zahtevaju dalja istraţivanja tokom faza
izrade glavnog projekta kako bi se utvrdilo da li su ona ugroţena projektom. Pored toga, po
Zakonu o kulturnom nasledju, ukoliko se nadje neki nov, neregistrovan lokalitet u toku
izgradnje (tj., “sluĉajni nalazi”), investitor i ugovaraĉ moraju da omoguće i obezbede
arhaeološku intervenciju. Ovo ukljuĉuje momentalan prekid svih radova i informisanje
nadleţnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture o tom otkriću. Ovo definitivno zahteva
povremeni arheološki nadzor tokom izgradnje i to je osigurano u Planu upravljanja ţivotnom
sredinom. Investitor je obavezan da obezbedi finansijska sredstva za sve nameravane radove
– sondaţna arheološka istraţivanja, povremeni arheološki nadzor, zaštitne arheološke
intervencije, itd.
Uticaji na ţivotnu sredinu

Ovaj izveštaj pokriva koridor autoputa, ukljuĉujući i deonice autoputa koje ĉine sveukupan
Projekat za E-80. U pripremnim i projektnim radovima do danas velika paţnja je posvećena
trasiranju autoputa, naroĉito u pogledu novih ili nepovezanih deonica. U skladu sa srpskim
zakonima, trasa puta je odabrana tako da se izbegnu zaštićena podruĉja i kulturni spomenici i
da se uticaji na ţivotnu sredinu i socijalni poremećaji svedu na minimum. PUŢS se bavi
pitanjima i uticajima i merama smanjenja uticaja koje mogu da se identifikuju u ovoj fazi
projektovanja. Pošto glavni projekti nisu završeni, aspekti kao što su precizno trasiranje i
metode izgradnje i materijal za tunele i mostove, konkretno zemljište koje će biti potrebno
kupiti, lokacije za gradilišna naselja, itd., još uvek nisu poznati. Kao što je napred
napomenuto, ove detaljne aspekte projektovanja će preduzeti Ugovaraĉi, od kojih će se
ugovorom zahtevati da urade dodatne procene i instraţivanja koja su specifiĉna za datu
lokaciju, kao što se zahteva u PUŢS na nivou Koridora i po preduslovima koje su postavile
specijalizovane agencije. Oni će koristiti informacije iz ovih istraţivanja kako bi pripremili
Planova upravljanja ţivotnom sredinom specifiĉne za date lokacije, kao i ciljane operativne
Planove upravljanja za transport, otpad, zagadjenje, itd.
Sledeće predstavlja rezime diskusije o potencijalnim uticajima i potrebnim merama smanjenja

uticaja i monitoringa/praćenja kako su iste identifikovane u PUŢS na nivou Koridora
1. 2. 3 Faz a iz g ra dnj e
Negativne uticaje na kvalitet vazduha treba rešavati tokom izgradnje dobrom praksom
upravljanja gradilištem, ukljuĉujući i odrţavanje mehanizacije i rasprskavanje vode da bi se
smanjilo štetno delovanje prašine koja se širi.
Potencijalno remećenje bukom treba rešavati na proaktivan naĉin, biranjem opreme koja je u
skladu sa zdravstenim i bezbednosnim standardima za izlaganje radnika buci i potom delujući
tako da se smanji svi problemi sa štetnim delovanjem buke kako se bude javljalo.
Iz preduzetih snimanja lokacija i komunikacije sa Zavodom za zaštitu prirode, zakljuĉeno je
da nijedan zakonom zaštićen lokalitet neće trpeti negativan uticaj. Autoput će proći duţ
granice Parka prirode Sićevaĉka klisura, ali za razliku od sadašnjeg puta zaobići će Park
prirode umesto da prolazi kroz njega. Autoput će proći kroz Jelasnica klisuru, ali će pratiti
trasu postojećeg puta umesto da se probija novi teren. Potencijalni uticaji na floru i faunu u

toku faze izgradnje mogu da se reše. Ugovaraĉi će biti odgovorni za spreĉavanje
nepotrebnog seĉenja drveća i lov ili remećenje ţivotinja. Specifiĉne mere smanjenja uticaja,
kao što su manja odstupanja trase, lociranje gradilišnih naselja, dinamike miniranja,
preseljenje pojedinih od ugroţenih vrsta, itd., će se identifikovati na osnovu istraţivanja koja
će ugovaraĉi biti obavezni da preduzimaju kako bi pripremili Planove upravljanja ţivotnom
sredinom specifiĉne za datu lokaciju i operativne Planove upravljanja koji moraju da se
odobre pre poĉetka radova.
Površinske i podzemne vode treba zaštititi u toku izgradnje poštovanjem pojedinaĉnih
planova upravljanja koje treba da pripreme ugovaraĉi, koji će sadrţati mere za zaštitu
zemljišta i spreĉavanje zagadjivanja vode bezbednim skladištenjem goriva i opasnog
materijala, kontrolom aktivnosti, kao što su pranje vozila, te mere protiv erozije da se spreĉi
taloţenje.
Iako se ne oĉekuje da će ijedan zakonom zaštićen arheološki lokalitet biti direktno pogodjen
ovim radovima, nekoliko znaĉajnih arheoloških dobara se nalazi u blizini trase i zahtevaju
dalje istraţivanje lokaliteta. Rezerve za ovo su obezbedjene u budţetu za Plan upravljanja
ţivotnom sredinom. Planovi upravljanja ţivotnom sredinom specifiĉni za datu lokaciju će
obuhvatati specifiĉne mere radi zaštite svih lokaliteta ili dobara za koje se identifikuje da im
preti buka ili vibracije ili drugi indirektni izvori. Ugovaraĉi će takodje biti odgovorni za sledeće
nacionalne zahteve u pogledu “sluĉajnih nalaza” koji mogu da se pojave tokom izgradnje.
Dobar deo materijala koji je potreban za izgradnju autoputa će poticati od materijala
iskopanog iz tunela, ali će biti potrebni i dodatni izvori nekih vrsta materijala. Oĉekuje se da
će one poticati uglavnom iz kamenoloma sa dozvolom za rad, ali mogu da se otvore i neka
lokalizovana pozajmišta. Po završetku radova, potrebno je da se, na osnovu konkretnih
projekata za povraćaj u predjašnje stanje, regulišu sva pozajmišta, deponije i površine za
skladištenje, kako bi se spreĉilo dalje degradiranje zemljišta i popravio vizuelni efekat.
Priroda i obim gradjevinskih radova će zahtevati osnivanje jednog broja Gradilišnih naselja, u
kojima će biti smešteni radnici, oprema, mehanizacija, goriva i materijal. Broj, veliĉina i
lokacija naselja trenutno nisu poznati i mogu i tek će se utvrditi posle mobilizacije Ugovaraĉa
u zemlju. Razumno je pretpostaviti da će biti potrebno oko 5-8 naselja za E80, uzimajući u
obzir duţine deonice puta i velikog, komplikovanog posla na izradi tunela koji je potreban.
Prisustvo gradilišnih naselja predstavlja potencijal za remećenje harmonije zajednice i/ili
tenzije u zajednici kao rezultat prisustva velikog broja radnika, naroĉito zbog priliva stranih
radnika, koji takodje mogu da budu izvor seksualno prenosivih infekcija (SPI) ili HIVa.
Delimiĉno pošto u ovoj fazi nisu poznati broj, veliĉina i lokacija ovih naselja, najdelotvorniji
naĉin da se rešavaju potencijalno negativni uticaji jeste da se utvrde smernice i ugovorni
zahtevi i da se oni predstave u Planu upravljanja ţivotnom sredinom u Odeljku 8 ovog
izveštaja.
1. 2. 4 Faz a ek sp lo at ac ij e
Sistem za drenaţu puta je projektovan tako da bude prvenstveno zatvoreni drenaţni sistem.
Taj zatvoreni sistem, koji obuhvata izdvajaĉe kamene sitneţi i ulja/vode, je potdstaknut
mogućnošću da se ugroze susedni vodeni tokovi.
Modeliranje potencijalne buke od funkcionisanja saobraćaja je rezultiralo projektovanjem oko
7 km bukobrana, koji je ugradjen u projekat u okviru Projekta, zajedno sa razmatranjem
drugih pasivnih pristupa za smanjenje buke.
Negativni uticaji koji se javljaju u eksploataciji autoputa potencijalno se javljaju kroz
mogućnost stradanja ţivotinja na otvorenom autoputu, remećenje podruĉja kroz koje autoput
prolazi, povećanje nivoa buke i kroz povišene nivoe svih oblika zagadjenja, naroĉito
zagadjenja vazduha. Da bi se gaţenje ţivotinja svelo na minimum, celokupna trasa autoputa
ima da se ogradi, sa finijom mreţom prema osnovi linije ograde.
Da bi se uticaji na vaţne ekološke lokalitete i ţivotinjske vrste sveli na minimum, potrebno je,
u toku projektovanja i izgradnje autoputa, da se planira ugradnja prolaza za male i velike
ţivotinje, preko/iznad ili ispod autoputa, zavisno od potreba i karakteristika zemljišta.
Saopštenje iz Zavoda za zaštitu prirode je u stvari otkrilo potrebu za odrţavanjem
povezanosti ţivotinjskih staništa i oni su se sloţili da bi mnogi propusti i cevi ispod autoputa
trebalo da budu dovoljne kao mesta prelaza. Istraţivanja lokaliteta koja treba da se urade u

toku izrade glavnog projekta će potvrditi gde je i u kojoj formi potrebno obazbediti takve
prolaze.
1. 3 Ras e lj a v a nj e us l e d otk up a zem lj iš t a

Ovaj aspekt Projekta je bio predmet zasebne, specijalistiĉke, detaljne studije. Kratak rezime
je predstavljen u izveštaju o PUŢS radi kompletnosti obuhvata procene PUŢS.
Kompenzacija pogodjenih ljudi će se rukovoditi nekolicinom opštih principa, u skladu sa
odobrenim Okvirom praktiĉne politike za raseljavanje (OPPR), koji sadrţi analizu nesklada
izmedju odredaba u nacionalnom zakonodavstvu i Praktiĉne politike Svetske banke za
prisilno raseljavanje (OP 4.12) i sadrţi odredbe kako bi se osiguralo da se ispune zahtevi iz
OP 4.12 (na primer, u pogledu odredbe o kompenzaciji i/ili pomoći kod raseljavanja onih koji
nemaju prava na korišćenje zemljišta, a koji svejedno koriste javno zemljište).
Priprema pojedinaĉnih Akcionih planova za raseljavanje u skladu sa OPPR će se pokrenuti
za deonice iz Projekta. Procenjuje se da će troškovi eksproprijacije za E-75 i E-80 zajedno
biti oko 120 miliona ameriĉkih dolara. Postoje samo grube procene potreba za zemljištem za
ove dve komponente u ovoj fazi i nije moguće proceniti taĉne troškove otkupa zemljišta i
raseljavanja. Oko 60-70 imanja (prvenstveno nastanjenih) izgleda da će biti direktno
pogodjeno Projektom. Medjutim, JPPS, kroz njegovo pravno odeljenje, će pripremati detaljne
Akcione planove za raseljavanje, ukljuĉujući i detaljne procene troškova za svaku deonicu za
koju postoji konaĉan projekat. JPPS će osigurati da se stave na raspolaganje odgovarajuća
sredstva za realizaciju Akcionih planova za raseljavanje obezbedjujući odgovarajuće dodele
sredstava iz budţeta.
Agencija korisnik (JPPS) i agencija realizator (Corridor 10 LLC) će osigurati da se dodeli
dovoljan budţet kako bi se zadovoljile sve potrebe za kompenzacijom i za pomoć oko
raseljavanja u skladu sa OPPR/Okvirom praktiĉne politike za raseljavanje.
1.4 Kumulativni i indirektni uticaji

Trasiranje i konstrukcije koje su do danas projektovane su nastojale da svedu na minimum
sveukupne socijalne uticaje i uticaje na ţivotnu sredinu. Sve dok se ne dodele ugovori za
izgradnju i dok se ne preduzme izrada glavnih projekata, nije moguće u potpunosti odrediti
kumulativne uticaje na zajedniĉke osobine, kao što pojedinaĉne reke. Medjutim, temeljne
mere se preduzimaju da se negativni uticaji na kvalitet vode svedu na minimum kroz
korišćenje zatvorenih drenaţnih sistema u osetljivim podruĉjima. Izgradnja duţ trase autoputa
per se se ne oĉekuje, pošto novi autoput ima pristup samo postojećim objektima i povezujući
putevi će biti izgradjeni u okviru ovog Projekta. Autoput ovog Projekta ima za cilj, inter alia
(izmedju ostalog), da stimuliše privredni razvoj i unapredi komunikaciju, i regionalnu i
medjunarodnu. Medjutim, većina podruĉja kroz koja je trasiran autoput su ruralna po prirodi i
nastavljaju da pate od emigriranja, pošto se ljudi sele u veće gradove i varošice traţeći
posao, itd. Ne oĉekuje se da će doći do izgradnje velikih razmera ili velikih imigracija
jednostavno samo zbog prisustva poboljšane veze autoputem.
1. 5 P re ko gr an iĉ ni ut i c aj i
Transfer negativnih uticaja preko granica Srbije moţe da rezultira iz velikog intenziteta uticaja
i neposredne blizine izvora uticaja u odnosu na granice drugih zemalja. Rezultati modeliranja
uticaja (naroĉito za buku i kvalitet vazduha) za put Prosek – Dimitrovgrad su ukazali da je
transfer ovih uticaja ograniĉen na zonu koridora autoputa, što je tipiĉno unutar granica od 500
m sa svake strane autoputa. Najveći deo poloţaja puta je takav da nije lociran neposredno
blizu granice Bugarske, udaljeno od pograniĉnog podruĉja Dimitrovgrada. Konfiguracija
terena autputa Projekta prirodno poništava potencijalne prekograniĉne transfere uticaja. Ovo
je naroĉito sluĉaj sa vodenim tokovima u slivu reke Nišave, koji pripada razvodju Crnog mora,
i teĉe iz Bugarske prema Srbiji. Stoga bi potencijalne nezgode/nesreće koje bi mogle da
prouzrokuju povišene nivoe zagadjenja u rekama bile prenete u obrnutom smeru u odnosu na
granicu. Jedini uticaj koji bi mogao da rezultira u degradaciju uslova ţivotne sredine na
regionalnom ili globalnom nivou jeste zagadjenje vazduha, tj. emisija zagadjivaĉa vazduha
koja bi prouzrokovala efekat staklene bašte usled sagorevanja goriva u vozilima koja koriste
autoput iz Projekta.
Trasa autoputa prolazi prvenstveno kroz ruralna podruĉja, koja su doţivela imigraciju
poslednjih godina. Iako je jedna od svrha unapredjenog autoputa iz Projekta podsticanje

privrednog razvoja, ne oĉekuju se da će izgradnje velikih razmera pogoditi susedne zemlje ili
da će doći do velikih imigracija jednostavno samo zbog prisustva poboljšane veze autoputem.
Nikakve konkretne studije ovog fenomena nisu pokrenute u okviru ove PUŢS, ali je ovde data
preporuka za relevantne organe uprave koji se bave planiranjem da preuzmu odgovornost za
ovo pitanje u okviru namene zemljišta i prostornog planiranja, u ĉemu je ovaj Projekat već
jedan od komponenti.
Analiza alternativa
U Idejnom projektu Autoputa je identifikovana poţeljna trasa, na osnovu više projektnih
kriterijuma, ukljuĉujući i projektovane brzine, polupreĉnike krivina i nagibe i razmatrane su
izvodljive alternative tamo gde su postojale. U okviru ocenjivanja alternativnih komponenti
Projekta, aspekti ţivotne sredine i socijalni aspekti su razmatrani uporedo sa parametrima
izgradnje/tehnike i troškova, u okviru multikriterijumske ocene. Maksimalni prioritet je dat
troškovima izgradnje, bezbednosti saobraćaja i pitanjima ţivotne sredine i socijalnim pitanjima
tokom trasiranja i planiranja. Operativnim troškovima je dodeljen niţi prioritet, zajedno sa
troškovima oduzimanja zemljišta. Što se tiĉe uticaja koridora – maksimalna paţnja je data
buci, zagadjenju i uticaju na biodiverzitet, dok su vibracije i vizuelni uticaj smatrani za niţi
prioritet.
Razne deonice trase su imale varijante kao alternative i zauzet je multikriterijumski pristup,
kako bi se odabrala poţeljna opcija koja je predstavljala sveukupno optimalno rešenje,
uzimajući u obzir troškove izgradnje, uslove društva i ţivotne sredine.
Javne konsultacije
U pogledu pitanja oĉuvanja ţivotne sredine, JPPS je već pripremilo Procene uticaja na
ţivotnu sredinu za 12 pod-deonica za idejne projekte/projekte izvodljivosti koje su u skladu sa
srpskim zakonodavstvom. Nacionalni process objavljivanja je obuhvatao ĉetiri runde javnih
konsultacija za svaku pod-deonicu (o opisu poslova za konsultanta za ţivotnu sredinu, o
obuhvatu procene uticaja na ţivotnu sredinu, o nacrtu PUŢS i o nacrtu finalne PUŢS) i one su
obavljene u periodu od 2006. do 2009. Procene uticaja na ţivotnu sredinu za pod-deonice je
odobrilo srpsko Ministarstvo za ţivotnu sredinu.
U skladu sa OP/BP 4.01, Zajmoprimac je angaţovao nezavisnog konsultanta da pripremi dve
Procene uticaja na ţivotnu sredinu na nivou Koridora (jednu za E-75 i jednu za E-80) koje
konsoliduju i proširuju Procene uticaja na ţivotnu sredinu pod-deonica, naroĉito u pogledu
kumulativnih uticaja. Objavljivanje nacrta Procena uticaja na ţivotnu sredinu na nivou
Koridora u zemlji je obavljeno u periodu od 25. februara (kada su ti dokumenti postali javno
dostupni na lokaciji i na Web lokaciji Naruĉioca) do 11. i 12. marta (kada su odrţani javni
sastanci u Vranju (od 12. do 2 popodne 12. marta 2009. za E-80). Javni oglasi na srpskom i
engleskom su objavljeni u dnevnom listu Politika, pozivajući javnost, organe vlasti i relevantne
institucije da imaju uvid u PUŢS za ovaj Projekat. Pre oglašavanja u novinama, PUŢS je
dostavljena opštini Vranje i objavljena na Web lokaciji JP “Putevi Srbija”. Predstavnici lokalne
samouprave su obavestili javnost preko njihovih lokalnih medija o vremenu i mestu javnih
konsultacija. JPPS je dobilo prvi nacrt Konaĉnog dokumenta o PUŢS 7. aprila 2009. Taj prvi
nacrt konaĉnog dokumenta o PUŢS ostaje na raspolaganju na Web lokaciji Naruĉioca.
Komentari na nacrt konaĉnog dokumenta o PUŢS mogu da se pošalju jedinici za ţivotnu
sredinu JPPS od 25. februara 2009. nadalje.
U toku javnih konsultacija, nije bilo znaĉajnih primedbi u pogledu pitanja zaštite ţivotne
sredine. Dva od glavnih opštih pitanja koja su pokrenuli lokalni stanovnici bila su:
Prekid pristupa poljoprivednom zemljištu; i
Potencijalno uticanje na/oštećenje izvora vode, kao što su izvori i bunari.
Tokom tih diskusija, projektanti autoputa su dali uveravanja da će pitanja prekidanja pristupa
biti dalje razmatrana tokom izrade glavnog projekta i da je princip koji se sledio u sadašnjem
projektu bio da se odrţe priznate taĉke prelaza obezbedjivanjem pešaĉkih staza ili mostova.
Potencijalno oštećenje vodenih resursa će se takodje razmatrati tokom izrade glavnog
projekta i tamo gde je potrebno, cevi ili propusti će omogućiti nastavak toka vodenih resursa
ispod puta.
Plan upravljanja ţivotnom sredinom i aranţmani za realizaciju
U Odeljku 8 izveštaja je dat Plan upravljanja ţivotnom sredinom na nivou Koridora, u kome su
okvirno dati radni aranţmani za to kako će se rešavati elementi ţivotne sredine i socijalni
elementi Projekta od glavnog projekta i izgradnje sve do eksploatacije. Plan upravljanja
ţivotnom sredinom navodi institucionalne odgovornosti i, tamo gde je moguće, daje
procenjene ili indikativne troškove kako bi se osiguralo adekvatno budţetiranje za potrebe

smanjenja uticaja i monitoring/praćenje. Sledeći uobiĉejanu praksu na infrastrukturnim
projektima velikih razmera, od ugovaraĉa će se zahtevati da se oslanjaju na i da proširuju
ovaj Plan upravljanja ţivotnom sredinom kako bi obezbedili detalje o tome kako treba da se
realizuju obaveze iz Projekta; u suštini on sadrţi „kako, ko i gde‟. On će imati formu Plana
upravljanja ţivotnom sredinom specifiĉnog za datu lokaciju i Planova upravljanja za specifiĉne
aspekte poslovanja i upravljanja gradilištem. Na primer, Plan upravljanja ţivotnom sredinom
na nivou Koridora navodi da osetljiva ekološka dobra (npr. gnezda za ugroţene vrste) ne bi
trebalo remetiti i da će se projektovati propusti i prolazi ispod puta da se omogući kretanje
ţivotinja. U Planovima upravljanja ţivotnom sredinom specifiĉnim za datu lokaciju će se
navoditi lokacija, projektovanje i funkcionisanje gradilišnih naselja i identifikovaće se
specifiĉne trase koje se intenzivno koriste (npr. Od strane vodozemaca koji migriraju u bare
gde se razmnoţavaju) i iste će se uneti u glavni projekt. Na isti naĉin, kada se u Planu
upravljanja ţivotnom sredinom na nivou Koridora navodi da će se gorivima, uljima i drugim
opasnim materijalom rukovati i upravljati u skladu sa najboljom medjunarodnom praksom,
Ugovaraĉ će pripremiti plan upravljanja opasnim materijalom specifiĉan za datu lokaciju.
Detalji ovih planova specifiĉnih za datu lokaciju će podlegati odobrenju pre poĉetka radova od
strane pravnih organa vlasti i propisanih agencija (ZZP, ZZSK-IMPC) kao i Svetske banke, i
potom mogu da se prate i revidiraju kako bi se osiguralo poštovanje nacionalnih zahteva i
Plana upravljanja ţivotnom sredinom na nivou Projekta. PUŢS na nivou Koridora takodje
preporuĉuje da Ugovaraĉi saĉine Sistem upravljanja ţivotnom sredinom (Environmental
Management System - EMS) koji je poţeljno da bude u skladu sa ISO 14001.
Ova preporuka da se odgovornost prenese na Ugovaraĉe se posmatra kao efikasnija

strategija od stavljanja tereta realizacije EiS na Društvo sa ograniĉenom odgovornošću
Koridor X (Corridor X Limited Liability Company - CXLLC) per se ili na Konsultante za
upravljanje projektom (Project Management Consultants - PMC). Ovde je uzeto u obzir
ograniĉeno iskustvo CXLLC u realizaciji potencijalno ekološki osetljivih projekata i ĉinjenica
da medjunarodni Ugovaraĉi mogu da budu mnogo više upoznati sa ovim naĉinom rada i
moţda ĉak već rade po ISO Sistemima za upravljanje ţivotnom sredinom (Environmental
Management Systems), pošto on postaje sve rašireniji. Stoga bi oni trebalo da bez teškoća
budu u stanju da saĉine Planove za upravljanje ţivotnom sredinom specifiĉne za Projekat i
operativne Planove upravljanja koji takodje ispunjavaju zahteve nacionalnog zakonodavstva.
Dodata vrednost takvih planova je da će oni biti vrlo specifiĉni za Projekat i mogu da se
saĉine u okviru planiranja izgradnje za aspekte, kao što su skladišta za gorivo, izbor
postrojenja/opreme i naĉina rada i dobavljanje materijala i podugovaranje.
Projekat ukljuĉuje rezervna sredstva za Nezavisnog konsultanta za ţivotnu sredinu
(Independent Environmental Consultant - IEC) koji će pratiti i revidirati sve aspekte. Priprema
Planova upravljanja ţivotnom sredinom će se vrlo lako uklopiti u ovaj aranţman,
omogućavajući Nezavisnom konsultantu za ţivotnu sredinu da revidira Planove upravljanja
ţivotnom sredinom pojedinaĉnih Ugovaraĉa tokom praćenja i izveštavanja o nalazima i svim
popravnim merama preporuĉenim CXLLC i Konsultantima za upravljanje projektom. Oĉekuje
se da će ovi rezultati praćenja biti na raspolaganju MFI i drugim relevantnim glavnim
akterirma kako bi se osigurala transparentnost realizacije upravljanja ţivotnom sredinom u
okviru Projekta.
Ugovorne odredbe
Kao što je napred opisano, od ugovaraĉa će se traţiti da pripreme Planove upravljanja

ţivotnom sredinom specifiĉne za datu lokaciju i planove kontrole/upravljanja za specifiĉne
aspekte upravljanja gradilištem (upravljanje ĉvrstim otpadom i otpadnom vodom, upravljanje
saobraćajem, skladištenje ulja i goriva, itd.) kako je okvirno dato u Tabeli 8-2.
Svim gradilištima će se upravljati u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o izgradnji i
onima koji su zaduţeni za zdravlje i bezbednost, kao što su Zakon o bezbednosti na radu i
Zakon o zadrvlju i sigurnosti na radu i Propis o bezbednosti na radu za gradjevinske radove
(Sluţbeni list RS, br. 53/97).
Ugovori će takodje biti u skladu sa medjunarodnim standardima, koji će ukljuĉivati
medjunarodne standarde o zdravlju i bezbednosti kako bi se zaštitili svi radnici i ĉlanovi
zajednice u blizini radova kroz obezbedjenje bezbednih radnih uslova, odgovarajuće obuke i
opreme. U pogledu ovoga, Plan upravljanja ţivotnom sredinom ne sadrţi iscrpnu listu
standarda i procedura o zdravlju i bezbednosti. Zahtevaće se da radni kampovi budu u

skladu sa medjunarodnim standardima o zdravlju i bezbednosti i stoga će biti opremljeni
sanitarnim objektima i objektima za sakupljanje i odlaganje/preĉišćavanje otpadnih voda i
rukovodiće u potpunosti saglasnim sistemima za upravljanje otpadom, koji ukljuĉuje ĉuvanje
otpada po kategorijama otpada (evropski Zakon o otpadu). Ovi zahtevi će biti sadrţani u
ugovorima za izgradnju, kojima treba da se osigura da ugovaraĉi ukljuĉe dovoljan budţet za
delotvorno upravljanje od strane onih koji su zaduţeni za zdravlje i bezbednost-HSE.
Timovi ugovaraĉa će odraţavati ove odredbe, tako što će u njima biti osoblje za zdravlje i
bezbednost-HSE i nezavisni specijalisti za ţivotnu sredinu koji će davati savete i preuzeti
monitoring/praćenje i reviziju.
Monitoring/Praćenje
Monitoring efekata ovog Projekta će poĉeti u toku faze izgradnje i nastaviće se tokom
eksploatacije autoputa. Ovaj Plan upravljanja ţivotnom sredinom navodi osnovne parametre
koji treba da se prate kako bi se utvrdilo da se mere ublaţenja uticaja koje su identifikovne
efikasno primenjuju. Za mnoge aspekte, kao što su kvalitet vazduha i vode i usmerena
drenaţa vode koja otiĉe sa puteva, srpsko zakonodavstvo postavlja standarde koji treba da
se zadovolje. Posle dodele ugovora za izgradnju, pojedinaĉni Ugovaraĉi će raditi sa CXLLC
kako bi razradili detaljan program monitoringa/praćenja sa navedenim ciljevima za svaki
pokazatelj, koji će biti uskladjen sa zahtevima svake pod-deonice puta i elementima
Ugovaraĉevog Sistema upravljanja ţivotnom sredinom i Plana upravljanja ţivotnom sredinom
specifiĉnog za datu lokaciju. Svaki Ugovaraĉ će razraditi pisani program monitoringa/praćenja
koji će ocenjivati nezavisni konsultanti za ţivotnu sredinu i glavni akteri Projekta, ukljuĉujući i
propisane agencije.

2. UV O D
2. 1 Sv r ha iz v ešt a ja
Izgradnja deonice autoputa E-80 od Proseka to Dimitrovgrada se navodi kao jedan od najviših
drţavnih prioriteta i stoga je JP “Putevi Srbije” (JPPS), kao predlagaĉ Projekta preduzelo sve
potrebne aktivnosti u pogledu blagovremene pripreme planskih i projektnih dokumenata.
Konkretno, u delu Projekta koji se bavi pitanjima zaštite ţivotne sredine, pripremljeni su potrebni
projektni dokumenti. Prethodne analize uticaja na ţivotnu sredinu su završene za potrebe detaljnog
projekta autoputa, dok su u svrhu pripreme idejnih projekata obavljene detaljne PUŢS sukcesivno
za svih 5 deonica budućeg autoputa E-80.
Istovremeno sa ovom procedurom u toku, na sastanku predstavnika Evropske banke za
rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke (SB), koji je
odrţan 17. oktobra 2008. u Luksemburgu, Vlada Republike Srbije, tj. JPPS je primila preporuke za
nastavak aktivnosti koje bi trebalo da stvore temelj za donošenje odluka o prihvatanju ovog
Projekta od strane banaka i odobrenje kreditnih sredstava za finansiranje ovog poteza autoputa. Tri
banke su se zajedno dogovorile da, tokom realizacije navedenih aktivnosti u vezi sa pitanjima
zaštite ţivotne sredine, kao standard treba prihvatiti procedure Svetske banke.
U skladu sa dogovorom postignutim u Luksemburgu, Pripremna misija Svetske banke je posetila
Srbiju u periodu od 2. do 12. decembra 2008. (Pripremna misija za Projekat autoputa na Koridoru
X). Misija je organizovala sastanke kako bi se definisale aktivnosti neophodne za uspešnu
realizaciju predmetnog projekta za autoput. Osim toga, organizovano je nekoliko sastanaka sa
menadţmentom JPPS i saĉinjen je sporazum u vezi sa nastavkom aktivnosti neophodnih za
odobrenje Projekta od strane Banaka. Na tim sastancima su razmatrani aspekti zaštite ţivotne
sredine i od JPPS je traţeno da integriše postojeće studije, to jest, da pripremi procenu uticaja na
ţivotnu sredinu na nivou Koridora, za deonicu autoputa E-80 od Proseka do Dimitrovgrada (u
daljem tekstu: PUŢS). Osim toga, u delu PUŢS koji se bavi potencijalnim prekograniĉnim uticajima
Projekta i kumulativnim uticajima Projekta na ţivotnu sredinu, bilo je potrebno uzeti u razmatranje
sve kasnije deonice autoputa od Niša do bugarske granice.
U skladu sa taĉkom 24 Memoranduma (Pripremne misije za Projekat autoputa na Koridoru X, 2.-
12. decembra 2008.), do ovog trenutka JPPS je obavilo sve aktivnosti u vezi sa ispunjenjem
sledećih zahteva:
i. Postojeće PUŢS su integrisane u Izveštaj o PUŢS na nivou Koridora X (ukljuĉujući i Plan

upravljanja ţivotnom sredinom), za deonicu od Niša (Proseka) do granice Bugarske
ii. Pripremu Izveštaja o PUŢS je preuzela kvalifikovana nezavisna strana i nacrt Izveštaja o
PUŢS je blagovremeno dostavljen Banci
iii. Priprema i organizacija javne konsultacije o nacrtu Izveštaja o PUŢS, i priprema konaĉne
PUŢS.
U toku realizacije projekta, preduzeće se dve dodatne radnje:
iv. Priprema Planova upravljanja ţivotnom sredinom specifiĉnih za datu lokaciju od strane
ugovaraĉa na osnovu glavnih projekata i Plana upravljanja ţivotnom sredinom na nivou Koridora,
smernice od propisanih Zavoda za zaštitu prirode i zaštitu spomenika kulture i dodatna istraţivanja
lokaliteta tamo gde je potrebno.
v. Angaţovanje kvalifikovanog nezavisnog konsultanta da prati primenu Planova upravljanja
ţivotnom sredinom. Ova aktivnost će zapoĉeti na datum zapoĉinjanja gradjevisnkih radova.
2. 2 Ist or ij at P ro j ekt a
Krak Koridora X, autoput Е - 80, deonica Niš – Dimitrovgrad (ukupno 83,3km) je projektovan kao
pet deonica (videti Tabela 4-1 i Prilog B):
Prosek – Crvena Reka
Crvena Reka – Ĉiflik
Ĉiflik – Ponor – Pirot
Pirot – poĉetak obilaznice oko Dimitrovgrada

Severna obilaznica oko Dimitrovgrada.
Ovaj Projekat treba posmatrati u širem kontekstu sveukupne nacionalne transportne mreţe u Srbiji.
Nacionalna mreţa je patila od nedostatka sredstava za odrţavanje tokom poslednje decenije, a
takodje i od ozbiljnih ratnih oštećenja na nekim lokacijama. Višegodišnji indikativni program i
Godišnji akcioni programi koje je Vlada odobrila odraţavaju i potrebu za opravkama i za
unapredjenjem sveukupne nacionalne transportne mreţe, kao i spremnost Medjunarodnih
finansijskih institucija (International Financing Institutions - IFIs) da podrţe ovaj proces kako bi
olakšale Slobodan protok robe i ljudi, i kako bi podstakle privredni i društveni razvoj.
2.3 Prethodne st udi je vezane za ţi votnu sredinu

U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, postoje tri nivoa konsultacija sa javnošću i agencijama,
naime a) o potrebi za PUŢS, b) o obuhvatu PUŢS koju treba obaviti, i c) o nacrtu izveštaja o PUŢS
kao preduslovu za odobrenje od strane nadleţnih organa i Ministarstva za ţivotnu sredinu (MŢS).
Do danas su pripremljene procene PUŢS za E80, od kojih su dve potpuno završene i odobrene od
strane MŢS; jednoj su potrebne neke dodatne informacije za konaĉno odobrenje, a preostale dve
ĉekaju na konaĉne javne konsultacije planirane za maj 2009. U skladu sa srpskim
zakonodavstvom, za ove procene PUŢS za pod-deonice je potrebno da se dobije inicijalno
odobrenje projekta u fazi idejnog projekta. Ovaj sistem funkcioniše kroz fazni pristup, pri ĉemu
nadleţni organi za ţivotnu sredinu (ukljuĉujući i Zavod za zaštitu prirode, ZZP i Zavod za zaštitu
kulturnih spomenika, ZZSK) izdaju uslovno odobrenje procena PUŢS koje se pripremaju za idejne
projekte. Ovo odobrenje je propraćeno setom preduslova od svakog od Zavoda. Od investitora se
traţi da obrade ove preduslove u njegovim glavnim projektima, tj. da dostave planove za
poštovanje ovih preduslova i da pokaţu kako će se sprovesti mere za zaštitu ţivotne sredine.
Temelj za pripremu PUŢS na nivou Koridora, za deonicu autoputa E-80 od Proseka do
Dimitrovgrada obuhvata sledeće planske i projektne dokumente:
detaljnu analizu PUŢS i Studiju PUŢS za deonicu Prosek – Crvena Reka;
detaljnu analizu PUŢS i Studiju PUŢS za deonicu Crvena Reka – Ĉiflik;
detaljnu analizu PUŢS i Studiju PUŢS za deonicu Ĉiflik – Ponor – Pirot;
detaljnu analizu PUŢS i Studiju PUŢS za deonicu Pirot – poĉetak obilaznice oko
Dimitrovgrada;
detaljnu analizu PUŢS i Studiju PUŢS za deonicu Severna obilaznica oko Dimitrovgrada;
Prostorni plan za podruĉja specijalne namene – infrastrukturni koridor Niš – granica

Bugarske;
Svrha ovog Izveštaja je da se konsoliduju informacije iz procena PUŢS pod-deonica i da bude
strateška analiza sa razmatranjem kumulativnih ili sinergistiĉkih uticaja na ţivotnu sredinu, zajedno
sa prekograniĉnim uticajima (za bugarsku granicu). On je u potpunosti u skladu sa Espoo
konvencijom.
.
2. 4 St ru kt u ra iz v e št a ja
Obuhvat i sadrţaj PUŢS su definisani operativnom praktiĉnom politikom i procedurom Svetske
banke (WB OP/BP 4.01). Sledeći kriterijume Banke za kategorizaciju projekata na osnovu njihovih
procenjenih uticaja na ţivotnu sredinu, ovaj projekat je uvršten u kategoriju koja podrazumeva
najjaĉe uticaje (ekološka Kategorija A). Izveštaj o PUŢS je pripremljen u potpunosti u skladu sa
Aneksom B i Aneksom C operativne praktiĉne politike SB (WB OP 4.01, Aneks A i Aneks B).
Ovaj izveštaj o PUŢS sadrţi sledeća poglavlja:
1. Uvod;
2. Politiĉki, pravni i administrativni okvir;
3. Opis Projekta;

4. Polazni podaci;
5. Uticaj na ţivotnu sredinu;
6. Prikaz glavnih alternativa;
7. Javne konsultacije;
8. Plan upravljanja ţivotnom sredinom;
Prilozi.
Sledi uvod u projekat kako je prikazan u Poglavlju 1, okvirni prikaz praktiĉne politike, pravni i
administrativni okvir su prikazani u Poglavlju 2. Opis predloţene trase i konstrukcija su dati u
Poglavlju 3. Prikaz trenutnog stanja ţivotne sredine u podruĉju Projekta je dat u Poglavlju 4.
Opis znaĉajnih uticaja projekta na ţivotnu sredinu, što ukljuĉuje analizu kumulativnog uticaja
projekta i analizu prekograniĉnog uticaja, dat je u Poglavlju 5. U Poglavlju 5 se procenjuju
potencijalni uticaji izgradnje i eksploatacije Projekta Autoputa Е-80 na lokalno okruţenje. Te studije
obuhvataju: geologiju i zemljišta; površinsku i podzemnu vodu; vazduh i klimu; buku; floru i faunu;
predele i vizuelne efekte; kulturno nasledje; stanovništvo i privredu, ukljuĉujući i materijalna dobra i
zdravlje i bezbednost; i efikasnost korišćenja prirodnih resursa.
Mere za izbegavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ţivotnu sredinu identifikovane u prethodnim
poglavljima su rezimirane u Planu upravljanja ţivotnom sredinom u Poglavlju 8.
Prilozi ukljuĉuju:
A PROJEKTNI ZADATAK
B MAPE TRASE
C ZAKONODAVSTVO I MULTILATERALNE SPORAZUME
D REFERENCE
E PROJEKTE BUKE I NAMENU ZEMLJIŠTA
F STANDARDE ZA BUKU I KVALITET VAZDUHA
G KONSOLIDOVANE KOMENTARE OD MEDJUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA -
MFI
H AUTORE PUŢS
I KOMENTARE OD ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE
J KOMENTARE OD ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE
K KOMENTARE OD INSTITUTA ZA VODU
L PROJEKTNE DETALJE ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIJERE PROTIV BUKE,
PREĈIŠĆAVANJE VODE
M FOTOGRAFIJE

3. PO L IT IĈ KI , PR AV N I I ADM I NI ST R AT I V NI O KV I R
3. 1 Re lev ant n e in st i t uc ij e
3. 1. 1 Vl ad in e o rg an iz ac ij e
Tokom izgradnje i eksploatacije autoputeva u Republici Srbiji, pitanjem zaštite ţivotne sredine
upravljaju kroz medjusobnu saradnju sledeće propisane vladine institucije:
Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja
Ministarstvo za infrastrukturu
Ministarstvo za ţivotnu sredinu i prostorno planiranje
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i voda
Ministarstvo kulture
Javno preduzeće “Putevi Srbije”
Zavod za zaštitu prirode Srbije (ZZP)
Zavod za zaštitu kulturnih spomenika Republike Srbije (ZZSK)

Ovde je vaţno napomenuti da je, prema trenutno vaţećem srpskom Zakonodavstvu, priprema
PUŢS u svrhu izgradnje novih autoputeva obavezna.
Ministarstvo za ţivotnu sredinu i prostorno planiranje (MŢS) je glavna institucija u Srbiji koja je
odgovorna za pitanja ţivotne sredine. To Ministarstvo je odgovorno za zaštitu od buke i vibracija,
opasan i toksiĉan materijal, zagadjenje vazduha, jonsko i nejonsko zraĉenje, zaštitu prirode i
medjunarodnu saradnju.
3. 1. 2 Nev l ad in e o rg an iz ac i je
U Srbiji ima mnogo organizacija koje se bave ţivotnom sredinom. Većina je osnovana tokom 1990-
tih, u vezi sa podizanjem svesti o ţivotnoj sredini, edukacijom o ţivotnoj sredini i diseminacijom
informacija. Srpska kancelarija Regionalnog centra za ţivotnu sredinu (Regional Environmental
Centre - REC) za Centralnu i Istoĉnu Evropu je osnovana u Beogradu u maju 1998.
3. 2 Za kon i i p ro pi si v ez a ni z a ţ iv otnu sr ed inu
3. 2. 1 Po st o je ć e s rp sk o z ak onod av stv o
Zaštita ţivotne sredine u Srbiji je regulisana mnogim republiĉkim i opštinskim zakonima i propisima.
Zakonodavstvo o ţivotnoj sredini koje je na snazi u Srbiji je rezimirano u Prilogu C.
Niţe je data lista glavnih zakona i propisa koji su trenutno na snazi, a koji su relevantni za PUŢS za
ovaj projekat:
Zakon o planiranju i izgradnji (“Sluţbeni list RS” br. 47/2003, 34/2006) u kome su detaljno
dati zahtevi za razliĉite faze u ciklusu planiranja, tj. studije prethodnog argumentovanja
(preliminarne studije izvodljivosti) i argumentovanja (studije izvodljivosti) i zahtev za
dozvolu za glavni (generalni) projekat, kao i zahtev za javne konsultacije tokom pripreme
generalnih urbanistiĉkih planova. Preliminarne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti obe
moraju da sadrţe procene uticaja na ţivotnu sredinu.
Zakon o zaštiti životne sredine (“Sluţbeni list RS” br. 66/91, 83,92, 67/93, 48/94, 53/95,
135/04). U ovom zakonu se navodi da „korišćenje prirodnih resursa, izgradnja konstrukcija
ili bilo koja druga delatnost mogu da se obavljaju pod uslovom da ne prouzrokuju nikakvu

trajnu promenu i znaĉajnu promenu predela, nikakvo zagadjenje, nikakve druge oblike
degradacije ţivotne sredine‟.
Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list RS” br. 135/2004) i Zakon o
strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list RS” br. 135/2004). Ovim
Zakonom je, u toku 2004, uradjeno uskladjivanje izmedju srpskog zakonodavstva i
zakonodavstva EU u oblasti zaštite ţivotne sredine. Ovo uskladjivanje je obuhvatalo
uskladivanje postojećeg propisa o PUŢS (liste projekata i procedura) sa Direktivom o
PUŢS 97/11/EEC, uvodjenjem procedura Strateške procene uticaja na ţivotnu sredinu
(Strategic Environmental Assessment - SEA) sledeći Direktivu 2001/42/EEC i osiguravajući
dostupnost informacijama o ţivotnoj sredini za javnost sledeći Direktivu EU 2003/4/EC.
Propisi o dozvoljenoj visini buke u ţivotnoj sredini (“Sluţbeni list RS” br. 54/92). Srpski
standardi o buci i kvalitetu vazduha su dati detaljno u Prilogu F.
Propisi uvedeni na osnovu Zakona o proceni uticaja na ţivotnu sredinu obuhvataju

sledeće:
Uredbu o utvrdjivanju Liste Projekata za koje je obavezna Procena uticaja i Liste projekata
za koje moţe da se zahteva Procena uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list RS” br.
84/05)
Pravilnik o sadrţaju zahteva za neophodnost Procene uticaja i o sadrţaju zahteva za

specifikaciju obuhvata i sadrţaja Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list
RS” br. 69/05)
Pravilnik o sadrţaju Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list RS” br.
69/05)
Pravilnik o proceduri javne inspekcije, predstavljanju i javnim konsultacijama o Studiji o

proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni list RS” br. 69/05)
Pravilnik o radu Tehniĉke komisije za Studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

(“Sluţbeni list RS” br. 69/05)
3.2.2 Ostalo relevantno srpsko zakonodavst vo

Zakon o javnim putevima (“Sluţbeni list RS” br. 101/2005)
Zakon o eksproprijaciji (“Sluţbeni list RS” br. 53/95, 16/2001)
3.2.3 Relevantna praktiĉna politika Svetske banke

OP 4.01 Svetske banke i druge praktiĉne politike o Zaštiti;
3.2.4 Postojeće zakonodavst vo EU

Glavno zakonodavstvo o ţivotnoj sredini EU koje je relevantno za ovaj Projekat je sledeće:
Direktiva Saveta Evropske Komisije (1997) 97/11/EC od 3. marta 1997. kojom se menja i
dopunjuje Direktiva 85/337/EEC o proceni uticaja odredjenih javnih i privatnih projekata na
ţivotnu sredinu OJEC L 073 14/03/1997 str. 5-15, poznata kao „Direktiva o PUŢS‟
Direktiva Saveta Evropske Komisije (2003) 2003/35/EC od 26. maja 2003. koja predvidja
uĉešće javnosti u pogledu saĉinjavanja odredjenih planova i programa koji se odnose na
ţivotnu sredinu i koja menja i dopunjuje u vezi sa uĉešćem javnosti i pristupu pravosudju

Direktive Saveta 85/337/EEC i 96/61/EC OJEC L 156 25/06/2003 str. 17-23, koje su
poznate kao „Direktive o uĉešću javnosti‟
Direktiva Saveta Evropske Komisije (1979) 79/409/EEC od 4. aprila 1979. o oĉuvanju

divljih ptica, poznata kao „Direktiva o pticama‟
Direktiva Saveta Evropske Komisije (1992) 92/43/EEC od 21. maja 1992. o oĉuvanju
prirodnih staništa i o divljoj fauni i flori, poznata kao „Direktiva o staništima‟.
3.3 Konvencije o ţivotnoj sredini

Niţe su nabrojane Konvencije o ţivotnoj sredini ĉiji je Srbija potpisnica, ali nisu sve relevantne za
ovaj Projekat:
Konvencija o medjunarodnoj trgovini ugroţenim vrstama divlje faune i flore (CITES),

Vašington DC, iz 1973.
Konvencija o oĉuvanju migratornih divljih ţivotinja, Bon, 1979.
Konvencija o oĉuvanju evropskih divljih ţivotinja i njihovih prirodnih staništa, Bern, 1979.
Konvencija o pristupu informacijama, uĉešću javnosti u odluĉivanju i pristupu pravosudju u

stvarima koje se tiĉu ţivotne sredine, Arhus, 1998.
Konvencija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu u prekograniĉnom kontekstu

Espoo, 1991.
Detaljna lista medjunarodnih konvencija je data u Prilogu C.
3.4 Planski okvir

Planski okvir za izradu Idejnog projekta deonice autoputa E-80 Niš - bugarska granica je dat u:
Prostornom planu Republike Srbije, utvrdjenom Zakonom o prostornom planu Republike

Srbije (“Sluţbeni list RS”, br. 13/96)
Prostornom planu za podruĉje infrastrukture koridora Niš - bugarska granica sa

elementima Regulacionog plana (“Sluţbeni list RS”, br. 83/2003, 41/2006)
Opštinskim Prostornim planovima.

Prostorni plan za podruĉje infrastrukture koridora Niš – Dimitrovgrad je dugoroĉni razvojni
dokument. Pravni okvir za izradu ovog dokumenta je Zakon o planiranju i izgradnji (“Sluţbeni list
RS” br. 47/03).
2
Prostorni plan obuhvata površinu od oko 998,41 m i duţinu od 92,00 km na delovima sledećih
teritorija: grada Niša i opština Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad.
Prostorni plan obuhvata sledeće:
glavne infrastrukturne koridore – sa postojećim i planiranim glavnim infrastrukturnim

sistema i njihovim zaštitnim podruĉjima
pomoćne alternativne infrastrukturne sisteme – alternativnu trasu puta
zonu uticaja Koridora.

Granicu Prostornog plana odredjuju katastarske granice opština ili geografske granice na teritoriji
katastarske opštine. Uslovi i smernice iz planskih dokumenata više kategorije, zajedno sa
konkretnim planskim rešenjima, predstavljaju steĉene planske duţnosti.

3.5 Glavni koraci nacionalne procedure o PUŢS u Republici
Srbiji
U pravosudnom sistemu Republike Srbije, procedura za Procenu uticaja na ţivotnu sredinu je
regulisana Zakonom o proceni uticaja na ţivotnu sredinu, zajedno sa odgovarajućim podzakonskim
aktima kojima se detaljnije utvrdjuju konkretna pitanja u okviru procedure za Procenu uticaja. Jedan
od znaĉajnih elemenata u samoj proceduri jeste ukljuĉivanje javnosti i duţnost da se formira
Tehniĉka komisija. Procene uticaja na ţivotnu sredinu se zahtevaju za projekte koji se planiraju i
sprovode, tehnološka unapredjenja, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, završetak radova i
eliminisanje projekata koji imaju znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu. Ta procedura za Procenu
uticaja na ţivotnu sredinu sastoji se iz tri faze (zavisno od Liste koja sadrţi odredjeni projekat,
mogu da budu jedna, dve ili više faza):
- Faza I: Odluĉivanje o neophodnosti Procene uticaja na ţivotnu sredinu u pogledu datog projekta
- Faza II: Specifikacija obuhvata i sadrţaja Studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu
- Faza III: Studija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu.
Pravna lica koja su uĉestvovala u ovoj proceduri za Procenu uticaja na ţivotnu sredinu su sledeća:
Ugovaraĉ Projekta (JPPS), relevantni organ vlasti (Ministarstvo za ţivotnu sredinu i prostorno
planiranje), izradjivaĉi ove studije, zainteresovani nadleţni organi, organizacije i široka javnost.
Procena uticaja na ţivotnu sredinu za projekat autoputa E- 80, Niš - bugarska granica, deonicu
Prosek – Dimitrovgrad, podeljen na pet deonica, je proceduralno završena za dve deonice
(dobijeno je zvaniĉno odobrenje), dok je studija za jednu deonicu prošla kroz javne konsultacije i
nalazi se u fazi dobijanja zvaniĉnog odobrenja od relevantnog Ministarstva. Izrada ovih Studija o
PUŢS za preostale dve deonice je još uvek u toku.
3.6 Otkupljivanje zemljišta i raseljavanje: okvir praktiĉne

politike za raseljavanje
Aspekt otkupljivanja zemljišta se detaljno razmatra u posebnoj studiji i Okviru praktiĉne politike za
raseljavanje. Ovde su rezimirani glavni elementi.
Sledeće ĉini pravnu osnovu za ovaj Okvir praktiĉne politike za raseljavanje:
Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije (iz 1996, izmenjen i dopunjen 2001.),
Gradjanski zakonik;
Upravni zakonik (od 26. juna 1997.); i
Praktiĉna politika SB za prinudno raseljavanje (OP/BP 4.12)
3.6.1 Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije
Opšti istorijat
Zakon o eksproprijaciji sa 74 ĉlana daje smernice za otkup zemljišta i sluţi kao opšti okvir za
eksproprijaciju u Republici Srbiji. Zakon o eksproprijaciji ne koristi izraz „prisilno raseljavanje‟, koji je
zamenjen reĉju eksproprijacija. Ovaj zakon omogućava drţavnim institucijama da otkupljuju
privatnu imovinu za projekte koji se smatraju da su od nacionalnog i/ili lokalnog interesa, pri ĉemu
štiti interese onih ĉija se imovina ekspropriše.
Zakon o eksproprijaciji, iako omogućava vladi da se otkupljuju privatna zemljišta za privredni
razvoj, štiti prava vlasnika imovine i osigurava praviĉnu kompenzaciju. Vaţne karakteristike ovog
Zakona su:
Njegova svrha je da omogući jednostavan, efikasan mehanizam, oslobojen sudskih procesa koji se
dugo razvlaĉe. U normalnim okolnostima, celokupan proces otkupa moţe da se završi u roku od tri
meseca. O konaĉnoj kompenzaciji se odluĉuje kroz pregovaranje ugovora izmedju otkupne
agencije i vlasnika imovine. U sluĉaju da postoji neslaganje oko praviĉne vrednosti date imovine,
vlasnik ima pravo da odbije i da se ţali na iznos kompenzacije koji se ponudi u nekom sudu.

Odabran e odredbe
1
Po ĉlanu jedan, nepokretna imovina moţe da se ekspropriše ili mogu da se ograniĉe vlasniĉka
prava nad takvom imovinom samo uz praviĉnu kompenzaciju koja ne moţe da bude niţa od trţišne
cene takve nepokretne imovine (u daljem tekstu nazvanu: kompenzacija), ukoliko je tako potrebno
2
zbog javnog interesa definisanog po zakonu.
Zakon o eksproprijaciji zahteva od eksproprijatora da opravda potrebu za eksproprijacijom i da
dokaţe da do date investicije ne moţe da dodje bez eksproprijacije. Izjava o javnom
interesu/nameni je specijalna procedura, koja prethodi i omogućava bilo koji otkup imovine i
eksproprijaciju. Nepokretna imovina moţe da se ekspropriše kada je to neophodno za izgradnju
objekata ili izvodjenje radova od “javnog interesa/namene.” Kljuĉna pretpostavka je da data
investicija ne moţe da se realizuje bez oduzimanja te imovine. Samo kada se datom projektu da
3
takav status, konkretnim predlogom za eksproprijaciju od strane korisnik projekta moţe da se
pokretne stvarni proces eksproprijacije. Eksproprijacija mora da se završi i da se ugroţeni ljudi
kompenzuju pre izdavanja dozvole za izgradnju, koja omogućava datom investitoru da zapoĉne
gradjevinske radove.
Da bi neki projekat dobio status da je od javnog interesa, zahteva se komplet dokumenata,
pripremni radovi i procedura. Korisnik projekta je u obavezi da Vladi dostavi (preko Ministarstva
finansija) studiju izvodljivosti, opravdanje potrebe za konkretne eksproprijacije, procenjene
troškove, procenu pogodjenog zemljišta i, u meri u kojoj su raspoloţivi detaljni podaci, broj
zemljišnih poseda i parcela koje su pogodjene. U zahtevu za odluku takodje mora da se
dokumentuje da je ta investicija ukljuĉena u relevantni lokalni ili regionalni, to jest, prostorni plan.
Status da je od javnog interesa moţe da se dodeli i na nacionalnom i na lokalnom nivou zavisno od
korisnika projekta, znaĉaja i veliĉine tog „javnog‟ projekta. Proces eksproprijacije zapoĉinje kada se
odobri „status javnog interesa/namene‟; i njime se administrira na lokalnom nivou, koji ukljuĉuje više
institucionalnih glavnih aktera i vlasnike imovine.
Posle odobrenja statusa od javnog interesa od strane Vlade, korisnik projekta priprema konkretan
predlog za eksproprijaciju. Ovaj dokument se sastoji od liste imovine koja se predlaţe za
eksproprijaciju, imena njihovih vlasnika i ponuda za kompenzaciju. Od korisnika projekta se ne
zahteva da koristi kompletan niz socioekonomske procene ili polazni popis stanovništva u pogledu
pogodjenih domaćinstava ili zajednica. Medjutim, projekat u okviru datog projekta mora da sadrţi
glavni tehniĉki projekat i demografske informacije, ukljuĉujući i koliĉinu i vrstu zemljišta i
konstrukcija koje su potrebne, sa katastarskim mapama. Tako se tehniĉki projekat i demografske
informacije koriste kao zamena za popis stanovništva.
Zakon o eksproprijaciji primenjuje sledeće principe koji su niţe opisani.
Principi otkupa i kompenzacije se primenjuju na sve vrste prava, kao što su vlasniĉka prava, prava
trećih lica, kao što su prava najma, prava poslovanja, prava sluţnosti, prava onih koji su obradjivali
zemljište, itd.
Eksproprijacija takodje moţe da ukljuĉuju pokretanje neke sluţnosti na nepokretnu imovinu ili
najam parcele zemljišta za odredjeni period vremena, koja će biti privremeno zauzeta i to za period
1
Nepokretna imovina, u svrhe ovog Zakona, će se smatrati da su parcele zemljišta, zgrade i drugi
objekti.
2
Vlada Republike Srbije moţe da definiše javni interes za eksproprijaciju ukoliko je eksproprijacija
nepokretne imovine neophodna za izgradnju nekog objekta u oblastima: obrazovanja, zdravstvene
zaštite, socijalnog staranja, kulture, vodoprivrede, sportova, transporta, energetske ili komunalne
infrastrukture, objekata za potrebe drţavnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, objekata za potrebe nacionalne odbrane, osiguranja zaštite ţivotne sredine i zaštite
od prirodnih katastrofa, za eksploataciju mineralnih resursa i za izgradnju stanova koji će se koristiti
za zadovoljavanje potrebna socijalno ugroţenih ljudi.
3
Korisnik projekta po zakonu je vladina agencija kojoj je potrebna nepokretna imovina za izgradnju
javnih projekata koji su ranije definisani i u sluĉaju ovog projekta to je Putevi Srbije (JPPS).
Medjutim, Koridor X će realizovati u ime JPPS Društvo za ograniĉenom odgovornošću Koridor 10
(Corridor 10 Limited Labiality Company - LLC). Iako je agencija zaduţena za realizaciju društva
Koridor 10, eksproprijaciju po Koridoru X obavlja direktno JPPS.

ne duţi od tri godine. To zemljište mora da se vrati u predjašnje stanje pre njegovog vraćanja
vlasniku.
Kompenzacija se utvrdjuje u skladu sa prevladavajućom trţišnom cenom nakon uzimanja u obzir
vrednosti zemljišta, troškova konstrukcija i instalacija, useva, drveća, bunara, starosti useva,
vinograda i vremena potrebnog da se oni reprodukuju. Efekat datog projekta na vrednost zemljišta
neće se razmatrati kada se ocenjuje vrednost imovine.
Za lice kome je prihod od eksproprisanog obradivog poljoprivrednog zemljišta osnovni izvor
sredstava za ţivot, kompenzacija za takvo zemljište moţe da bude u vidu zemljišta u zamenu
ukoliko vlasnik tako ţeli. Zemljište koje se nudi će biti odgovarajuće zemljište sa istom kulturom i
iste klase ili odgovarajuće vrednosti, u istom kraju ili u neposrednoj blizini. Ovo isto vaţi za objekte
koji se koriste za uzgoj ţivotinja, poslovanje i zgrade.
Korisnik eksproprijacije će dodeliti bivšem vlasniku stambene zgrade ili stana, ili poslovnih
prostorija, na njegov zahtev, vlasništvo ili suvlasništvo nad drugom stambenom zgradom ili stanom,
odnosno poslovnim prostorijama u istom kraju ili u neposednoj blizini, ĉija konstrukcija i površina
odgovaraju uslovima stanovanja, odnosno obavljanja poslovne delatnosti koje je prethodni vlasnik
imao pre te eksproprijacije.
Za najme stanova u drţavnom vlasništvu ili javnih zgrada na neodredjeno vreme, ili imaoce prava
stanovanja u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korisnik
eksproprijacije će, pre rušenja te zgrade, obezbediti korišćenje drugog odgovarajućeg stana u
Javnom ili Drţavnom vlasništvu sa pravima najma na neograniĉeno vreme.
Po ĉlanu 51, iznos kompenzacije moţe da premaši trţišnu cenu, uzimajući u obzir druge liĉne ili
porodiĉne okolnosti prethodnog vlasnika, kada su te okolnosti od bitnog znaĉaja za njegova
sredstva za ţivot (npr., broj ĉlanova porodice, broj ĉlanova porodice koji mogu da zaradjuju za
ţivot, ili broj ĉlanova porodice koji su zaposleni, zdravstveno stanje ĉlanova porodice, meseĉna
primanja datog domaćinstva, itd.).
Po ĉlanu 71 zakona o eksproprijaciji, u sluĉaju administrativnog prenosa zemljišta ili drugih
prirodnih resursa koji su u javnom vlasništvu, imalac prava na tom zemljištu ili drugim prirodnim
resursima će imati pravo na kompenzaciju samo za rad i sredstva uloţena u to zemljište ili druge
prirodne resurse.
Zakon o eksproprija ciji i Prak tiĉna po litika S ve tske banke o prinudnom

raselja vanju (OP /BP 4.12)
Generalno, zakon o eksproprijaciji i dopunski zakoni Republike Srbije koji se koriste u toku
eksproprijacije (Gradjanski zakonik i zakoni iz oblasti Upravnog prava) su vrlo detaljni i generalno
kompatibilni sa Praktiĉnom politikom SB o raseljavanju (OP/BP 4.12). Medjutim, da bi bili potpuno
u skladu sa OP/BP 4.12, korisnik projekta će preduzeti sledeće korake:
Stvoriće se ćelija za raseljavanje unutar agencije za realizaciju kada poĉnu procesi

raseljavanja (npr. vrednovanja zemljišta) kako bi nadgledala sve aspekte otkupa zemljišta i
raseljavanja. Ta ćelija će imati obuĉene društvene radnike koji će unaprediti komunikaciju
izmedju korisnika Projekta (JPPS), opštine i pogodjenih zajednica, domaćinstava i
pojedinaca;
Ustanoviće se nezavisna ćelija za ţalbe sa odgovarajuće zastupljenim pogodjenim ljudima

koja će se baviti prituţbama/ţalbama vezanim za otkup zemljišta i raseljavanje; i
Pokrenuće se socioekonomska studija o pogodjenim ljudima pre pripreme svakog

pojedinaĉnog Akcionog plana za raseljavanje.
Osim toga, kao što je ranije napomenuto, kompenzacija po zakonu o eksproprijaciji se utvrdjuje u
skladu sa preteţnom trţišnom cenom posle uzimanja u obzir vrednosti zemljišta, troškova
konstrukcija i instalacija, useva, drveća, bunara, starosti useva, vinograda i vremena potrebnog da
se oni reprodukuju. Efekat datog projekta na vrednost zemljišta neće biti razmatran kada se
utvrdjuje vrednost imovine. Ovo, iako moţe da se uporedi sa troškovima zamene definisanim u OP
4.12, ne pominje konkretno troškove bilo kakvih poreza na registraciju/uknjiţbu i prenos.
Sledstveno tome, po ovom Okviru praktiĉne politike za raseljavanje svaka kompenzacija
produktivnog zemljišta i imovine, ukljuĉujući i poslovne delatnosti, treba da obuhvati i troškove
registracije/uknjiţbe, sve administrativne takse i poreze na prenos.

Na kraju, zakon o eksproprijaciji nije jasan u pogledu onih koji koriste javno zemljište, ali nemaju
zvaniĉni ugovor o zakupu (ĉlan 71 pokriva imaoce ugovora o zakupu). Stoga po ovom Okvirom
praktiĉne politike za raseljavanje, oni koji nemaju zakonska prava koji su koristili javno zemljište u
prošlosti (pre nego što je zapoĉelo prikupljanje podataka za ovu studiju izvodljivosti) imaju pravo na
kompenzaciju za ulaganja koja su izvršili u javno zemljište, njihov rad i useve.

4. OPIS PROJEKTA
4.1 Karakteristike trase
4.1.1 Opis trase

The ogranak koridora X, autoput Е - 80, deonica Niš – Dimitrovgrad je bila projektovana kroz pet
deonica, takodje vidi Tabela 4-1:
a. Prosek – Crvena Reka
b. Crvena Reka – Ĉiflik
c. Ĉiflik – Ponor – Pirot
d. Pirot – poĉetak obilaznice oko Dimitrovgrada
e. Severna obilaznica oko Dimitrovgrada

a) Deonica: "Prosek – Crvena Reka"
Kljuĉni aspekt ove deonice planiranog autoputa je da se on odvaja od postojećeg puta koji vodi
kroz nacionalni park Sićevaĉka Kilisura i zauzima novu trasu pored parka, uglavnom duţ postojećih
puteva, krećući se pribliţno pravcem zapad-istok (vidi Apendiks B prve mape). Trasa autoputa
skreće jugoistoĉno u oblasti iza sela Malĉa, ukršta se sa gradskim putem, a onda ide preko
postojeće pruge Niš – Dimitrovgrad i preko reke Nišave, preseca prugu za brze vozove i na deonici
Prosek – Crvena Reka ide kroz oblast Jelašniĉke klisure, kroz usku kotlinu Kunovaĉke reke do sela
Bancarevo, gde prvo skreće ka istoku, onda ka severu, a onda se kroz doline nekoliko malih
potoka spušta u dolinu reke Nišave. Na ovoj deonici autoput uglavnom sledi ili se poklapa sa
trasom regionalnog puta R-241a Niš – Crvena Reka.
Nove deonice regionalnog puta će biti izgradjene na onim delovima gde trasa autoputa koristi trasu
regionalnog puta. Na ovoj deonici trasa autoputa leţi na blagoj kosini neposredno pred ulazak u
klisuru dok veći nagibi postoje od te taĉke nadalje, što zahteva primenu odgovarajućih oštrijih
elemenata puta. Saobraćajnica se spušta dole sa brdovitog trena u oblast doline u blizini sela
Bancarevo, kroz tunel ispod prevoja Ploĉa.
Nakon izlaska iz tunela kod ušća potoka Bancarevo u reku Dragušu, trasa je uglavnom smeštena
na spoju leve padine i doline reke Draguša. Od ušća reke Draguše u Crvenu reku, neposredno
ispred sela Glogovac, trasa je uglavnom smeštena na isti naĉin na spoju doline Crvene reke i njene
leve padine. Reke Draguša i Crvena reka prave brojna krivudanja na onim delovima gde su njihove
doline proširene. Nizvodno od sela Glogovac, Crvena reka ima nekoliko, relativno kratkih
produţetaka, sa uskim dolinama nalik klisurama. Duţ levog zavoja, trasa se prebacuje na desnu
obalu Crvene reke, tj. na nagib iznad leve obale reke Nišave u podruĉju sela Crvena Reka.
b) Deonica: "Crvena Reka - Ĉiflik"
Nakon što autoput sidje u podruĉje sela Crvena Reka, on putem jedne gradjevinske konstrukcije
prelazi na desnu obalu reke Nišava preko regionalnog puta Niš – Dimitrovgrad, postojeće pruge
Niš – Dimitrovgrad i pruge za brze vozove Niš – Dimitrovgrad. U svom nastavku, na deonici Crvena
Reka – Ĉiflik, trasa autoputa je smeštena na spoju nagiba Svrljiških planina i dolini reke Nišave, pa
tako zaobilazi Belu Palanku sa severa. Saobraćajnu vezu izmedju Bele Palanke i autoputa Е – 80
predstavlja denivelisana raskrsnica – petlja Bela Palanka.
c) Deonica: "Ĉiflik – Ponor – Pirot"
Pošto zaobidje Belu Palanku, poloţaj trase autoputa mostom je premešten blizu sela Klenje, sa
desne na levu obalu reke Nišave i prelazi preko pruge. Nakon prelaska reke Nišave, trasa autoputa
preseca regionalni put Niš – Dimitrovgrad (trenutno М.1.12) na denivelisani naĉin, a onda vodi na
jugozapad i stiţe u planinsko sedlo prevoja Debeli Del – Crni Vrh. Na ovom segmentu trasa leţi na
izuzetno brdovitom terenu gde se nalaze brojni mostovi i tuneli, pri ĉemu su elmenti središnje linije i
nivelete nagiba na granici dozvoljenog. Dalje, ruta se spušta sa prevoja Debeli Del i zaobilazi selo
Ponor sa istoĉne strane, seĉe regionalni put R-262 i ukršta se sa glavnim putem М.9 juţno od sela
Blato i Kostur. Autoput prelazi preko brdovitog terena na ovoj deonici. Petlja "Pirot - zapad" je
smeštena na ukrštanju autoputa sa glavnim putem М-9, a u okviru petlje takodje postoji skretanje
puta M-9. Nakon što se ukrsti sa putem М-9, autoput se spušta do Pirotske oblasti, proteţe se
izmedju sela Rasnica i Barje Ĉiflik, a posle ukrštanja sa prugom i regionalnim putem Niš –

Dimitrovgrad (trenutno put М.1.12) koridor autoputa celim putem prati rutu postojećeg puta na
severnoj strani sve do sela Sukovo. U oblasti ukrštanja autoputa sa prugom i regionalnim putem
postoji petlja "Pirot - istok".
d) Deonica "Pirot – poĉetak obilaznice oko Dimitrovgrada"
Izmedju Pirota i Sukova, trasa autoputa je na koridoru regionalnog puta Niš – Dimitrovgrad
(trenutno М.1.12.), proteţe se preko ravnog terena i uglavno ide ovim pravcem. Dalje se trasa
autoputa uglavnom sastoji od uzastopnih S krivina, sve do jedne taĉke na reci Jerma. Od mosta na
reci Jerma, trasa leţi na izuzetno ravnom terenu. Presecajući vijuganje Nišave mostovima, kod
sela Obrenovac, trasa menja svoj poloţaj i prelazi sa jedne na drugu stranu reke.
Selo Obrenovac predstavlja poĉetnu taĉku komplikovanijih uslova za trasiranje puta. U blizini sela
Obrenovac nalazi se tunel. Posle sela Obrenovac, autoput leţi na nešto strmijem nagibu odmah
duţ pruge koja je, sliĉno autoputu, u desnoj krivini, ali ima manji radijus. Prateći levu krivinu,
autoput se udaljava od pruge i prelazi preko mosta na desnu obalu Nišave, gde nastavlja svojim
putem sve do Dimitrovgrada.
e) Deonica "Obilaznica severni Dimitrovgrad"
Autoput Е-80 obilazi Dimitrovgrad i njegova prigradska naselja na severnoj strani, prostirući se
preko ĉvrstog, jalovog i nerazvijenog zemljišta bez ometanja funkcionisanja grada i prostornog
razvoja. U delu graniĉnog prelaza, trasa autoputa se uklapa u postojeći put. Teren se na ovoj
deonici moţe definisati kao planinski i ekstremno teţak za izgradnju autoputa. Takav teren je
prouzrokovao izgradnju dva tunela i mosta na trasi. Poloţaj petlje Dimitrovgrad se nalazi zapadno
od gradskog centra.
4.1.2 Karakteristike konstrukc ije

Geometrijski popreĉni presek
Geometrijski popreĉni presek autoputa za projektovanu brzinu od 100 km/h:
Saobraćajne trake 4 х 3.50 m = 14.00 m
Zaustavne trake 2 x 2.50 m = 5.00 m
Iviĉne trake 2 x (0.35 m+0.20 m) = 1.10 m
Kolovozni zastor = 2 x 10.05 m
Bankine 1 x 4.00 m = 4.00 m

Zemljane bankine 2 x 1.00 m = 2.00 m
UKUPNO 26.10 m
Geometrijski popreĉni presek autoputa za projektovanu brzinu od 120 km/h:
Saobraćajne trake 4 x 3.75 m = 15.00 m

Zaustavne trake 2 x 2.50 m = 5.00 m
Iviĉne trake 2 x (0.50 m+0.20 m) = 1.40 m
Ukupno kolovozni zastor = 2 x 10.70 m
Bankine 1 x 4.00 m = 4.00 m

Zemljane bankine 2 x 1.50 m = 3.00 m
UKUPNO 28.40 m

Tabela 4-1 Karakteristike konstrukcije autoputa Е – 80 Prosek – Dimitrovgrad
Deonica: Deonica: Pirot – Autoput Е-80

Deonica: Crvena Deonica: Ĉiflik – Deonica: Obilznica
Prosek – Crvena poĉetak obilaznice Prosek -
Reka - Ĉiflik Ponor - Pirot severni Dimitrovgrad
Reka Dimitrovgrad Dimitrovgrad
Duţina (km) 22,525 10,296 29,067 12,754 8,672 83,314
*
PGDS (voz/dan) 14 073 13 786 14 274 15 782 / 13 405* 14 773
Projektovana brzina Vr
120 120 100/120 120 120 100 / 120
(km/h)
Radijus horizontalne
krivine, min. / max. u 750 / 4 500 750 / 1875 500 /2 000 750 / 5 000 775 / 4 000
(m)
Longitudinalni nagib,
0.8 / 4.70 0.25 / 2.25 0.3 / 5.00 0.8 / 5.00 0.5 / 5.00 0.25 / 5.00
min. / max. u (%)
Ukupna širina donjeg
28.40 28.40 26.10 / 28.40 28.40 28.40 26.10 / 28.40
stroja (m)
zatvoreni sistem zatvoreni sistem zatvoreni sistem zatvoreni sistem zatvoreni sistem
Drenaţni sistem zatvoreni sistem
Kolektori za kišnu 106 i kolektori za
Retenzije, number 38 15 30 23
vodu kišnu vodu
Pirot zapad (Y-
Bela Palanka (Y- Dimitrovgrad
raskrsnica)
Denivelisana ukrštanja - raskrsnica) - Gradina (Y-
Pirot istok (Y-
raskrsnica)
raskrsnica)
Podvoţnjaci AP,
110 81 107 50 50 398
ukupna duţina (m)
Nadvoţnjaci, ukupna
39 168 358 385 - 950
duţina (m)

Deonica: Deonica: Pirot – Autoput Е-80
Deonica: Crvena Deonica: Ĉiflik – Deonica: Obilznica
Prosek – Crvena poĉetak obilaznice Prosek -
Reka - Ĉiflik Ponor - Pirot severni Dimitrovgrad
Reka Dimitrovgrad Dimitrovgrad
Ukupna duţina
– levo(m) 467 582 2 431 116 1 148 4 744
Mostovi
Ukupna duţina
518 581 2 149 116 949 4 313
– desno (m)
Ukupna duţina
– levo 648 - 1 353 199 176 3 872
Tuneli
Ukupna duţina -
950 - 1 571 176 199 4 326
desno
Servisni centar Servisni centar
Prateći objekti 6 parking placeva - 2 parking placa 2 odmorišta - 8 parking placeva
4 odmorišta 6 odmorišta
Kolovozni zastor fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan
* Proseĉni Godišnji Dnevni Saobraćaj (vozila na dan)

4.1.3 Projekat tunela
Ukupno dvanaest tunela je projektovano za ovaj Projekat (vidi Apendiks B mapa), u
rasponu duţina od manje nego 100m do preko 1100m. Kao naĉin kopanja dugaĉkih
tunela, kao što je deonica Bancarevo, primenjivaće se Nova Austrijska metoda
pravljenja tunela (New Austrian Tunneling Method - NATM), bez upotrebe mašina za
kopanje. NATM integriše principe ponašanja stenskih masa pod opterećenjem i prati
radna svojstva podzemnih gradjevina tokom izgradnje. NATM nije skup posebnih naĉina
iskopavanja i potpornih tehnika. On je mobilizacija snage stenske mase i metode koja
se oslanja na prirodnu snagu okolne stenske mase, koja se odrţava kao glavna
komponenta tunelske potpore. Glavni oslonac je usmeren tako da omogućava da stena
podrţava samu sebe. Ova tehnika se oslanja na neposredno praćenje geotehniĉkih
uslova, što treba da bude dopunjeno praćenjem aspekata okruţenja, ukljuĉujući
potencijalno medjusobno dejstvo sa vodonosnim slojem, itd.
Planira se da mašine za bušenje tunela budu korišćene za dva tunela za obilaznicu oko
Dimitrovgrada. Proraĉunato je da koliĉina iskopanog materijala za Bancarevo bude 170
3 3 3
000 m , 69 000 m za Progon i 117 000 m za Przojnu padinu. Postoje potencijalni
imanentni problemi udruţeni sa geotehniĉkom nestabilnošću i promenama podzemne
vode i ovi aspekti će biti neposredno praćeni tokom izgradnje i olakšavanja koje je
primenjeno tamo gde je to potrebno.
Prva deonica puta (Prosek – Crvena Reka) je projektovana na donekle propustljivom
-2 -3
zemljištu (10 – 10 m/s) na 65% njene ukupne duţine. Deonica Crvena Reka – Pirot
(“brdovita” varijanta) je na zemljištu koje je slabo propustljivo, osim dela od 25% koji je
veoma propustljiv. Na deonici Pirot – Dimitrovgrad i obilaznici oko Dimitrovgrada postoji
manje od 10% duţine sa visokim rizikom od zagadjenja podzemne vode usled
propustljivosti zemljišta.
Dugaĉki tuneli spadaju u kategoriju koja zahteva veštaĉku ventilaciju. Ventilacioni
sistem je projektovan tako da obezbedi:
kvalitetan vazduh u pogledu dopustljivih štetnih supstanci u izduvnim gasovima

vozila
izbacivanje dima u hitnim situacijama (tunelska vatra)

Tunel će biti snabdeven uzduţnim ventilacionim sistemom sa mlaznim ventilatorima i
povratnim delovanjem za dvosmerno izbacivanje ispusnih gasova iz tunela.
Tunel će biti uzajamno povezan sa prolazima za hitne sluĉajeve za putnike u sluĉaju
nesreće, npr. vatre u nekoj od tunelskih traka. Imajući u vidu da tunel ima drugu
tunelsku cev koja ide paralelno duţ cele duţine tunela, izbacivanje dima moţe biti
izvedeno na naĉin koji je propisan u sluĉaju tunelske vatre (PIARC, Fire and Smoke
Control, 1995, Europe Working Group). Tunelske cevi su medjusobno povezane iznad
prolaza za hitne sluĉajeve, za putnike u sluĉaju vatre. Ulazi u ove prolaze će biti
opremljeni sa vratima, radi sprećavanja prodiranja dima iz tunela ili vatre u drugi tunel, i
ona će se koristiti u takvim okolnostima kao što je hitan izlazak putnika. Ovi prolazi će
takodje biti provetravani. Izbacivanje dima iz tunela je ograniĉeno na mogućnosti
ventilacionog sistema, koji će se u sluĉaju vatre prilagoditi na jednosmeran saobraćaj u
svim trakama.
U sluĉaju vatre, ventilacioni sistem treba da bude automatski kontrolisan, ukoliko ne
postoji centralni nadzorni kontrolni sistem. Ukoliko takav sistem postoji, onda će
operator preuzeti kontrolu ventilacionog sistema kako bi regulisao izbacivanje dima.
Ovaj sistem takodje omogućava automatsku kontrolu preko vremenskih programa i
ruĉnog daljinskog upravljanja. Potrebno je obezbediti da sve instalacije i zidni omotaĉ
tunela budu u skladu sa zahtevima za sluĉaj vatre i ne dovoditi u rizik putnike tokom
evakuacije.
Tunelska ventilacija moţe da bude tako konstruisana da zadovolji sve projektne zadatke
u pogledu obezbedjivanja kvalitetnog vazduha, a takodje i u pogledu zahteva za
izbacivanje dima. Tunel će biti opremljen sa senzorima za detekciju opasnih supstanci u
izduvnim gasovima koji automatski upravljaju ventilacionim sistemom u skladu sa
predvidjenim naĉinima rada. Takodje su u tunelu predvidjeni i senzori za detekciju vatre.

Pitanje buke je bilo predmet razmatranja u Idejnom Projektu, gde je zakljuĉeno, da će
mere koje treba da budu preduzete u tom pogledu biti definisane Glavnim Projektom.
Imajući u vidu da se u tunelima nalaze glavni izvori buke, prvo ventilatori, a potom
vozila, posebnu paţnju treba obratiti na to pitanje. Povratni mlazni ventilatori će biti
odabrani na osnovu najboljih karakteristika u pogledu nivoa produkcije zvuka. U sluĉaju
da detaljna akustiĉna analiza, koja bi bila izvedena po Glavnom Projektu, pokaţe da su
neophodne mere dodatnog olakšavanja, mogu se primeniti posebni tunelski zidni
omotaĉi sa visokim koeficijentom apsorpcije.
4.2 Geografski poloţaj

Novoprojektovana trasa autoputa Е – 80 je smeštena u oblasti Balkanske Srbije. Ova
oblast obuhvata juţni deo istoĉne Srbije i graniĉi se sa tri strane: granica sa Karpatskom
Srbijom je predstavljena linijom Roţanj – Rtanj – Stara planina, granica sa Pomoravljem
je razvodje, nalik dolini, izmedju sliva Nišave i Vlasine i granice sa Bugarskom. Planine
Balkanske Srbije predstavljaju zapadni deo paralele Balkanida (Karpato – Balkanidi).
Osim Balkanida, najpoznatije planine su Stara planina, Suva planina, Svrljigške planine,
Belava i Tupiţnica. Hidrografska mreţa je izuzetno raznolika i pripada slivu Juţne
Morave. Glavni vodotok je reka Nišava sa svojim pritokama. Nišava (duţina 218 km),
kao najduţa pritoka Juţne Morave, nastaje u Republici Bugarskoj i teĉe kroz
Dimitrovgradski basen, Pirotski basen, Belo Palanaĉki basen i Sićevaĉku klisuru. Opseg
Stare planine se proteţe preko granica Srbije, Bugarske i Crne Gore, sa podruĉjem u
Srbiji koje je Nacionalni Park.
Autoput se proteţe u pravcu severozapad-jugoistok, od grada Niša, kroz Belu Palanku i
Pirot, do Dimitrovgrada (granica sa Republikom Bugarskom).
Na svom samom poĉetku, trasa budućeg puta se produţava na severne padine Suve
planine, ide kroz doline Nišave, Studene, Kunovaĉke reke, Draguše i Crvene reke. Na
ovoj deonici autoput dodiruje juţnu granicu prirodnog parka „Sićevaĉka klisura“ od
naselja Prosek do naselja Crvena Reka. Ovo je suprotno postojećem putu koji ide kroz
Sićevaĉku klisuru i kroz oko 10km prirodnog parka Sićevacka Klisura, koji je zaštićen
kao oblast izuzetnog biološkog diverziteta i dom velikog broja endemskih, starih i retkih
biljaka i ţivotinjskih vrsta, kao izuzetan primer postojanja i interakcije geološke,
geomorfološke i hidrološke pojave i kao pejzaţ izuzetnih sadrţaja prirodne lepote..
Od naselja Crvena Reka, trasa prelazi na desnu obalu reke Nišave. Severna granica
koridora je juţna granica Svrljiških planina, pri ĉemu njegovu juţnu granicu ĉine severne
padine planinskog masiva Belava. Ovim regionom dominira Belo Palanaĉki basen i reka
Nišava, koja teĉe kroz basen zajedno sa svojim pritokama: Petrovom rekom i
Temšticom, kao i malim potocima. Dalje, budući put prolazi blizu naselja Bela Palanka i
Ĉiflik. Pošto zaobidje Belu Palanku, poloţaj trase autoputa se premešta sa desne na
levu obalu reke Nišave blizu sela Klenje, potom vodi na jugozapad i stiţe do planinskog
sedla prevoja Debeli Del – Crni Vrh (Planina Belava). Sa prevoja Debeli Del – Crni Vrh,
trasa se spušta kroz sela Ponor, Blato i Kostur prema Pirotskom regionu.
Od Pirota do Dimitrovgrada, trasa sledi dolinu Nišave. Zaobilazi naselje Dimitrovgrad sa
severa i tada se nalazi na juţnim padinama planine Stara planina (Vidliĉ).
Veći urbani centri, koje koridor budućeg uta obuhvata, su Niš, Bela Palanka, Pirot i
Dimitrovgrad.
4.3 Socijalni Aspekti

Sa aspekta organizacije, uredjenja i korišćenja teritorije Republike Srbije, glavni cilj
strategije razvoja je da postigne što ravnomerniju teritorijalnu raspodelu populacije, kao i
intenziviranje njene reprodukcije, tj. povećanje udela mladje populacije u emigracionim
oblastima i oblastima sa visokim indeksom starenja. Realizacija ovog cilja je moguća
kombinovanim, prilagodjenim merama demografske politike i politike regionalnog
razvoja na polju dve fundamentalne komponente demografskog razvoja (biodinamike i
migracije).
Izgradnja infrastrukture koridora Niš – Bugarska granica imaće povoljan uticaj na
saobraćaj i ekonomske veze Republike Srbije sa susednim zemljama, kao i potsticajni
ekonomski razvoj regiona koji okruţuje taj koridor. Ovim koridorom i regionalnom
saobraćajnom mreţom uspostaviće se mnogo korisnije veze jugoistoĉne Srbije sa

zapadnom, centralnom i juţnom Srbijom i regionom Podunavlja pored Timoka.
Intenzifikacija i veze saobraćajnih tokova u koridoru uticaće na jaĉanje ekonomskih i
drugih uloga Niša koji je sada najznaĉajniji transportni ĉvor posle Beograda, kao i na
razvoj Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada, gradova na trasi koridora Niš – Bugarska
granica.
Sa aspekta funkcionalne klasifikacije naselja, u toj oblasti postoji oĉigledno
diferenciranje izmedju gradskih i ruralnih naselja.
Razlikovanje 5 nivoa centara je odredjeno potencijalnom mreţom naselja ko što sledi:
makro-regionalni centar: Niš (235159 stanovnika)
regionalni centar: Pirot (63791 stanovnika)
gradski centri: Bela Palanka (14381 stanovnika) i Dimitrovgrad (11748

stanovnika)
centri seoskih zajednica: Gornji Matejevac (grad Niš); Crvena Reka i Ĉiflik
(opština Bela Palanka); Temska i Sukovo (opština Pirot)
centri od dva ili više sela: Jelašnica, Sinjac, Glogovac, Dol, Moklište (opština
Bela Palanka); Blato, Krupac i Staniĉenje (opština Pirot); i Ţeljuša (opština
Dimitrovgrad).
Oblast koridora predstavlja deo makro-regionalne oblasti Niša, koja ima uticaja na
oblast naseljenu sa 1.3 milliona stanovnika. Koncentracija svih tipova saobraćaja u
uskoj oblasti reĉnih dolina Juţne Morave, Nišave i Toplice razlog je proseĉne
koncentracije od 90% ukupne populacije regiona, gradskih naselja, ekonomskih
kapaciteta koji nisu poljoprivrednog tipa, i glavnih infrastrukturnih sistema na ovim
osama.
Prednosti koje proizilaze iz geografskog i saobraćajnog poloţaja ove oblasti, sa trajnom
vrednošću, a na osnovu kojih se moţe oĉekivati realizacija znaĉajnih efekata u domenu
investicija, stvoriće druge pozitivne ekonomske efekte i promene u ovoj oblasti.
U domenu demografskih tendencija, ne oĉekuje se veći obim prostorne preraspodele
populacije. U ukupnom demografskom potencijalu, koji je u opadajućoj fazi razvoja
(negativni rast populacije, nepovoljna struktura starosti populacije) nema pretpostavki za
veće migracione tendencije. Stopa koncentracije populacije u gradskim centrima (Niš,
Pirot, Bela Palanka, Dimitrovgrad) će porasti, više na osnovu opadanja ukupne
populacije u ruralnim naseljima nego na osnovu njenog porasta u gradovima.
Hijerarhija gradskih centara potvrdjuje dominantnu ulogu već afirmisanih centara u
sistemu naselja (Niš, Pirot, Bela Palanka and Dimitrovgrad), a koji će zadrţati steĉenu
poziciju sa aspekta inter-regionalne raspodele funkcija.
Zone koje se intenzivno urbanizuju, ostaće u dolini Nišave, niz autoput. Koncentrisana
urbanizacija će se nastaviti oko gradskih centara Niša, Pirota, Bele Palanke i
Dimitrovgrada. Veća ekspanzija izgradnje u ruralnim naseljima nije planirana, već samo
dopunjavanje postojećih oblasti. Nova izgradnja je jedino moguća kao proširenje
postojećih zgrada ili kao zamena dotrajale stambene imovine novom.
Novoprojektovani autoput predstavlja faktor integracije nacionalne i regionalne oblasti,
istovremeno postajući faktor dezintegracije za lokalnu oblast, tj. za lokalnu zajednicu.
Analizirana oblast koridora obuhvata naselja koja pripadaju opštinama Bela Palanka,
Pirot i Dimitrovgrad. Naselja su ruralnog tipa, male gustine naseljenosti, osim u
gradskim centrima tih opština: Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad.
Oblast je pogodjena emigracijom stanovništva i depopulacijom ruralnih oblasti. Gradska
naselja Pirot, Bela Palanka i Dimitrovgrad, i njihova prigradska naselja Gnjilan, Poljska
Raţana i Crvena Reka su na nivou rasta populacije. Posebno su emigracijom
pogodjena naselja koja pripadaju opštini Bela Palanka i Mali Jovanovac u opštini Pirot.
Tokom proteklih deset godina, broj stanovnika je blago opao, a ista tendencija se moţe
uoĉiti u izvesnom broju domaćinstava. Sve ukazuje na opadajuću stopu rasta populacije
i na lokalne migracije koje su usmerene ka gore navedenim gradskim centrima. Broj
radno sposobnog stanovništva i onih koji su aktivni zemljoradnici je u blagom padu (u
poredjenju sa periodom od 1991 - 2002).

Prirodni uslovi predstavljaju ograniĉavajući faktor za poljoprivredu zbog brdovito-
planinske konfiguracije terena, osim u uskoj oblasti doline Nišave. Udeo obradivog
zemljišta, u ukupnom zemljištu koje se koristi, je opadajući (od 53% u 1991.god. do 49%
u 2002.god.), na šta takodje ukazuje ĉinjenica da je broj stanovnika koji se bavi
poljoprivredom u kontinuiranom padu.
Sa jedne strane, promene strukture ruralnih naselja obeleţiće nastavak pokrenutog
demografskog raspadanja brojnih malih naselja, a sa druge strane stvaranje malih
centara sa osobinama gradske strukture u ruralnim oblastima (zanatstvo, mala
industrija, ugostiteljstvo I druge komercijalne aktivnosti).

5. OSNOVNI PODACI
5.1 Geologija i zemljišt e
5. 1. 1 Ka r akt e ri st ik e z e ml ji šta
Usled kompleksnosti zemljišta, geološke strukture, klime, vegetacije i uticaja vremena i
ĉoveka, u veoma maloj oblasti formirali su se razliĉiti genetiĉki tipovi zemljišta. Iz tog
razloga ustanovljeno je da postoji oko 25 vrsta zemljišta, podtipova i varijeteta zemljišta
u oblasti ispitivanja koja ukljuĉuje deo Niške doline, Belo Palanaĉkih i Pirotskih dolina,
nanosa reke Nišave i njenih pritoka. Ovi tipovi su kreĉni nanos, nanos koji prelazi u
smedje zemljište, natopljeni nanos, kiselo travnato zemljište, ĉernozem, smonica na
kreĉnjaku, smedje eutriĉno zemljište, crvenica, rendzina, ranker (humusno-silikatna tla),
podzoli ukljuĉujući škriljce, propadajući kompleks kreĉnjaĉko-dolomitne crnice, itd.
Uopšteno, aluvijalni depoziti (aluvijalni travnjak) su heterogena grupa zemljišta
formirana kao sveţi talozi u oblasti reka (reke Nišava, Dolinska i Jerma). Aluvijalni
depoziti zauzimaju velike oblasti preko kojih će proći deonica novoprojektovanog
autoputa, sve deonice od Proseka do Dimitrovgrada, tj. granice koja ide preko Gradine.
Ovo su kvalitetna zemljišta u agrikulturnom smislu i pripadaju Klasi II.
Glavni tipovi zemljišta u brdsko-planinskoj oblasti regiona mogu biti kategorizovana na
planinskom podruĉju Stare Planine, basena Nišave, na crvenim pešĉarima sa
sirozemom (petrografske formacije koje se još nisu razvile u zemljište), ranker ili
humusno-silikatno zemljište i kiselo-smedja tla (bukova šuma).
5.1.2 Reljef – Geomorfol oške Osobine i Sli vno Podruĉje
Geomorfološke Osobine Terena

U skladu sa svojim geografskim poloţajem, Projektna oblast je deo jugoistoĉne Srbije i
morfološki, reljef te oblasti pokriva brdsko-planinsko zemljište i ravnice. Planinske
padine Suve Planine, Svrljiške Planine i Stare Planine su deo brdsko-planinske oblasti.
Taj reljef je karakteristiĉno “oštar” sa velikim razlikama u visini.
Aluvijalne oblasti reke Nišave i njenih zaravni predstavljaju reljef ravnice. Korito reke
Nišave se formiralo nakon što su se jezera iz doba Neogena povukla i osušila. Reka
Nišava proseca svoj put kroz klisuru, poznatu kao Sićevaĉka klisura, koja je svakako
najznaĉajnija morfološka osobina Projektne oblasti. Tokom svog nastanka, ova reka je
stvorila nekoliko zaravni od kojih je najviša 508 m.
Dolina Nišave je posebno interesantna u pogledu morfologije. Ova reka protiĉe kroz
nekoliko kotlina: Nišku, Belo Palanaĉku i Pirotsku kotlinu. Širina reĉne doline Nišave je
veoma promenjiva i varira od nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara. Druge
reĉne doline su uglavnom klisure sa lokalno širim oblastima. Sićevaĉka Klisura, koja
povezuje Nišku kotlinu sa Belo Palanaĉkom kotlinom, ima specifiĉne hidrografske
osobine. U ovom delu, Nišava teĉe brzo I divlje, a širina njenog korita je od 15 do 25 m.
Širina, visina i dubina toka raste kada su nivoi vode visoki.
Najvaţnija oblast Pirotske kotline je oblast izmedju Prisjanske reke i reke Jerma, koje su
svojim bujnim tokovima duboko urezale svoja korita u podlogu.
Koliĉina vode u Nišavi raste prema njenom ušću. Ovo se dešava uglavnom zahvaljujući
njenoj pritoci Temštici.
U skladu sa geografskim poloţajem, oblast istraţivanja za koridor autoputa proteţe se
od Opštine Pirot, preko Opštine Dimitrovgrad, do Bugarske granice, predstavljajući
oblast koja ide uzvodno od reke Nišave i koja je deo Juţnokarpatskih planina –
Balkanski region, sa Timoĉkom zonom kao podredjenom jedinicom. Ova velika
tektonska jedinica, koja se nalazi na padinama reke Nišave (pre Dimitrovgrada), deo je
planine Vidliĉka Navlaka (vrhovi: Pametnik i Kozarica).
Kasnije morfološke formacije reljefa su fluvialno ogoljene oblasti i padine formirane
erozijom i akumulacijom koju ĉine aluvijalni depoziti i zaravni, aluvijalni vetrovi, osuline i
drobine.

Kopmpleksna geološka struktura, razliĉita i veoma aktivna tektonska kretanja,
ukljuĉujući kasniju eroziju prouzrokovanu brojnim i razliĉitim eksogenim faktorima,
doprineli su ne samo morfološkoj raznolikosti oblasti, već i njenoj hidro-geološkoj
kompleksnosti.
Reĉne doline su se usekle duboko u zemlju usled dugog perioda erozije što je
poremetilo jedinstvo planinskih venaca i uĉinilo ih manje uzdignutim.
Slivno podruĉje
Reĉni system je veoma razgranat i deo je reĉnog basena Juţne Morave. Glavni vodotok
je reka Nišava sa pritokama: Kunovaĉka reka, reka Draguša, Crvena reka, Petrova
reka, Kosturska reka, Temštica, Rasniĉka, Pasjaĉka, Magliĉka, Sedlarska, Dolinska,
Pantelejska i nekoliko malih potoka u oblasti istraţivanja novoprojektovane deonice
Autoputa Highway E-80. Sve pritoke su manje ili više bujne i na svojim krajevima
stvaraju aluvijalne depozite. Ovo je prouzrokovalo poremećaj sveopštih uslova u široj
oblasti. Glavni uzroci ovih problema (površinsko ispiranje, stvaranje gole i kamenite
zemlje, stvaranje naslaga u ravnicama, stvaranje moĉvara u dolinama) su destruktivni
efekti erozije. Iz ovog razloga, na delovima gde je autoput trasiran u okviru vodotoka,
posebna paţnja treba da bude poklonjena radovima na stabilizaciji i odbrani od reka.
5.1.3 Geološka Struktura

Teren na deonici Autoputa E-80, Niš – Dimitrovgrad, je sastavljen od stenske podloge
razliĉite starosti (doba Palaeozoika, doba Mezozoika i doba Kenozoika), rasporedjene u
geotehniĉkim grupama.
Najstarije, formacije Palaeozoika predstavljene su Permskim sedimentima (P) koje su
stvorili crveni pešĉari, alevrita i konglomerata, koji su raštrkani preko over Devonskog
fliša.
Formacije iz Mezozoika su najzastupljenije u oblasti istraţivanja. Triajarske (T 1-2)
formacije, koje su hronološki prve, leţe preko Permskih sedimenta. One su slabo
prisutne na površini i javljaju se kao oblast koja je erodirala. U skladu sa njihovim
3
litološkim sastavom, one su kreĉnjaci, pešĉari i konglomerati. Jurski (J 3 ) sedimenti
prekrivaju Permske i Trijarske sedimente i predstavljeni su nizom kreĉnjaĉkih klastiĉnih
sedimenata – kreĉnjaci i pešĉari. Donji sedimenti iz doba Krede su skladno formirani na
4
Jurskim sedimentima. Donji sedimenti iz doba Krede su Aptijske (K 1 ) formacije
predstavljene uglavnom plitkom vodom kreĉnjaĉko klastiĉnih stena.
Formacije iz Kenozoika su nekonsolidovane i polukonsolidovane stenske formacije iz
doba Pliocena i Miocena (Pl,M1) jezerskog porekla. One su uglavnom saĉinjene od
gline, peska i šljunka u gornjem sloju i pešĉanog lapora i kreĉnjaka u donjem sloju.
Grupa Kvarterne nekonsolidovane i polukonsolidovane stenske podloge je
predstavlljena barskim aluvijalnim sedimentima (b - al) koji su povezani zadrţanim
vodama, fluvijalnim depozitima duţ toka reke (zaravan - z, aluvijalan - al, osulina - o,
sporedni proluvijal - spr) i formacije kosina saĉinjene od osulinskih sedimenata – o,
stenske podloge i stenske podloge u aktivnim i mirnim klizištima - Ko, drobine - D.
5.1.4 Hidrogeološke Osobine Stenske Podl oge

Hidrogeološke osobine stenske podloge i terena are predodredjene geološkim
osobinama: vrstom litoloških stena, stepenom tektonskog i eksogenog razaranja i
hipsometrijskim poloţajem u pogledu erozionih podloga.
Analize rezultata hidrogeoloških istraţivanja koja su preduzeta na deonici koridora
autoputa E-80, Niš-Dimitrovgrad, pokazale su zarobljene vodonosne slojeve slobodnog
nivoa i vodonosne slojeve razbijene stenske podloge.
Aluvijalni sedimenti su bili stvoreni duţ svih ispitivanih reka, gde su skoro redovno
formirani vodonosni slojevi slobodnog nivoa. Veći ekonomski znaĉaj imaju vodonosni
slojevi formirani u nanosu direktno duţ reke Nišave i njenih većih pritoka, sa zanaĉajnim
koliĉinama peska i šljunka koji formiraju podzemni vodonosni sloj. Ovi vodonosni slojevi
su aktivno hidrauliĉki povezani sa površinskim tokovima i pune se padavinama i
prokapavanjem površinskih tokova. Reĉni depoziti su debeli 10 - 20 m, pri ĉemu je
dubina do nivoa podzemne vode do 5.0 m. Rezultati laboratorijskih ispitivanja

sprovedenih za inţenjersku geologiju i geotehniĉku studiju i koji, izmedju ostalog, sadrţe
tabele koeficijenata filtracije, ukazuju na proseĉnu do dobru vodopropustljivost.
Slobodni nivoi zarobljenih vodonosnih slojeva u Tercijarnim sedimentima basena reke
Nišave uglavnom su formirani u šljunkovitom pesku i u fino zrnastom do srednje
zrnastom Pliocenskom peskovitom šljunku koji je talog poslednjih sedimenata u
jezerskim zaravnima. Vodonosni slojevi su uglavnom formirani procedjivanjem vode od
padavina i boĉnih podtokova, otiĉu putem izvora i karakteristiĉni su po znaĉajnim
promenama prinosa, pa se tako najveći broj vodonosnih slojeva isuši tokom leta.
Sedimenti su debljine do 10 m. Tokom izgradnje će biti vaţno da se razviju i primene
mere za spreĉavanje zagadjenja zemljišta i vode, a koje bi moglo da prodre u ove
vodonosne slojeve (vidi odeljak 8).
Vodonosni slojevi razbijene stenske podloge su stvoreni u basenu reke Nišave, na
terenu koji sadrţi listasti škriljac iz Paleozoika, škriljĉani Devonski fliš, crveni pešĉanik,
glinac i lapor iz perioda Oligocena. Ovakvi vodonosni slojevi imaju veoma mali prinos i
mnogi delovi terena su praktiĉno sušni. Odsustvo podzemne vode, posebno u
Permskim sedimentima je prouzrokovano nemogućnošću padavina da prodru ispod
zemlje jer su glinasti produkti ispunili prelome.
Medjutim, ovi sedimenti su veoma vaţni jer formiraju neprobojnu podlogu preko koje su
poloţeni debeli sedimenti, masivni i veoma erodirani kreĉnjak idelimiĉno sedimenti
Miocena i Pliocena i u kojima su, zahvaljujući povoljnom prostornom poloţaju,
kumulirane znaĉajne koliĉine vode kao vodonosni slojevi razbijenih stenskih naslaga ili
zarobljeni vodonosni slojevi.
Generalno, terenu koji je istraţen nedostaju dovoljne koliĉine podzemne vode. Ova
celokupna oblast, a posebno škriljĉane formacije, nemaju velike izvore niti uslove za
dobijanje dovoljne koliĉine pijaće vode iskopavanjem bunara. Lokalne potrebe za vodom
su zadovoljene jer se dostupne koliĉine vode uglavnom koriste kao voda za piće, a
velikih industrijskih zahteva za vodenim resursima nema.
Litološki sastav jasno pokazuje da je oblast deonice novog autoputa uglavnom
prekrivena stenskom podlogom intergranularne poroznosti, a retko intergranularne /
pukotinske poroznosti i pukotinske poroznosti ili pukotinske / kavernozne poroznosti.
Na osnovu ovih ĉinjenica, vodopropustljive i nepropustljive stene su podeljene u skladu
sa njihovim hidrogeološkim funkcijama.
Stenske formacije sa dobrim vodopropustljivim svojstvima su aluvijalni pesak i šljunak,
koji se nalaze u dolinama i na tri nivoa zaravni na obodu nanosa, kao morfološki
istaknuti platoi. Stenske formacije sa proseĉno vodopropustljivim svojstvima su osuline i
depoziti drobine koji se nalaze na padinama planine. One su sastavljene od ĉvrstog
nanosa, šljunka, peska i gline. Debljina depozita osuline ide od 1 - 3 m i 3 - 5 m debljine.
Stenska podloge slabih vodopropustljivih svojstava su Pliocenski i Miocenski sedimenti,
kao i grupe kreĉnjaka iz doba Krede, pešĉanika, lapora, grupe kreĉnjaka i dolomita iz
Jure i Donji Trijaski kreĉnjaci, konglomerati i pešĉanici.
Nepropustljiva stenska podloga sastavljena iz Permskih pešĉanika, alevrita i
konglomerata je praktiĉno nepropustljiva oblast sa koeficijentom filtracije od kf < 5.5 х 10
-6
cm/s.
5.1.5 Skori ji Egzodinami ĉki Procesi i Pojave

Egzodinamiĉki procesi i pojave – površinsko razlaganje, klizište, osipanje, linearna i
planarna erozija, prisutni su u većem delu oblasti istraţivanja, na uglavnom strmom
terenu, tj. u oblasti reke Nišave.
Na trenutne geomorfološke karakteristike terena i egzodinamiĉke procese veoma su
uticali starost stenske podloge, vulkanska i tektonska aktivnost, jezerska i fluvijalna
erozija celokupne oblasti.
Procesi i proizvodi površinskog razlaganja stenske podloge prisutni su preko cele oblasti
istraţivanja, pri ĉemu opseg zahvaćene oblasti zavisi od starosti I litološkog sastava
stenske podloge i intenziteta spoljnih uticaja. Do razlaganja, tj. promene osnovnih
svojstava stene odnosno formiranja trošnog sloja dolazi usled fiziĉko-hemijskih uticaja
površinske i podzemne vode, rastvaranja, površinskog ispiranja, varaijacija temperature,
mraza, kristalizacije, korenja biljaka, itd. Intenzitet promena stenske podloge najĉešće
opada sa povećanjem dubine.

U oblasti istraţivanja su zabeleţene brojne jaruge i vododerine. Ove forme su najĉešće
na brdima i brdsko-planinskim oblastima. Dubina jaruga i vododerina zavisi od sastava
terena i nagiba. Ovaj process je selektivno prisutan u oblasti autoputa u zavisnosti od
vodotokova i geotehniĉkog sastava zemljišta.
Klizanja tla i klizišta su uglavnom prouzrokovana kompleksnim geološkim i morfološkim
g,p,s
razvojem terena. U pogledu stabilnosti, oblast koja pripada nanosu reke Nišave (al )
je stabilno zemljište, a delovi oblasti koji obuhvataju ĉvrste stenske podloge sastoje se
2 3
od: pešĉanika, pešĉanih kreĉnjaka i lapora (K1 and K1 ), bez osulinskih naslaga ili sa
tankim slojem tih naslaga debljine od 1m.
g,dr
Uslovno stabilni tereni su uglavnom padine sastavljene od osulinskih naslaga (d ),
g,dr g,dr
osulina i proluvijalnih naslaga ((d - pr) ), proluvijalnih naslaga (pr ), a oblast je
sastavljena od heterogenih grupa Pliocenskih i Kvartarnih sedimenata (Pl,Q). Isto se
dešava i na površinskoj oblasti i na mestima promenjene ĉvrste stenske podloge koja je
pod uticajem jakih fiziĉko-hemijhskih procesa i tektonskiog raspadanja. Erozivni procesi
razliĉitog intenziteta bili su zabeleţeni na deonicama od Ciflika to Pirota. Jaka erozija je
nastala na taĉkama : km 65 + 000 do km 65 + 500 i km 66 + 200 do km 67 + 800. Jaka
erozija je takodje bila primećena severoistoĉno od Dimitrovgrada, u oblasti Przojne
Padine, Progona i Stranje. Zbog jakih nagiba i navedenih procesa ova oblast je pod
rizikom prouzrokovanom erozijom.
Nestabilne oblasti su padine sa aktivnim ili neaktivnim klizištima. Takvi su delovi
Pirotske kotline koja obuhvata barsko i aluvijalno moĉvarno zemljište slabog kapaciteta
nosivosti, a koju predstavlja mulj i treset. Gradjenje u ovoj oblasti i bilo kojoj sliĉnoj
obĉasti nije moguće bez valjanih akcija sanifranja.
Geološki i geotehniĉki uslovi u oblasti istraţivanja su takvi da projekat autoputa treba da
ukljuĉi niz metoda stabilizacije i odbrane od reka. Za takve oblasti su razvijeni idejni
projekti i oni će biti ponovo pregledani i dalje razvijani od strane izvodjaĉa u fazi glavnog
projekta.
5.1.6 Seizmologi ja
Seizmiĉnost terena predstavlja vaţan parameter za analizu potencijalnih negativnih
uticaja i na geološko (prirodno) okruţenje i na tehnološko okruţenje (putevi, zgrade,
postrojenja). Termin „seizmiĉnost terena‟ znaĉi, u ovom sluĉaju, analizu seizmiĉke
opasnosti i seizmiĉnog rizika. Seizmiĉka opasnost ukljuĉuje prouĉavanje kinematike i
dinamike zemljotresa, tj. njegove jaĉine na površini zemlje, pri ĉemu seizmiĉki rizik
ukljuĉuje procenu rizika kojoj je izloţen neki odredjeni objekat i izraţen je potencijalnim
minornim ili jaĉim oštećenjem.
Uopšteno, oblast istraţivanja je geološki veoma heterogena i sastavljena je od grupa
ĉvrstih stenskih podloga u brdsko-planinskim oblastima, peska i sedimenata gline u
brdovitimoblastima i fluvijalnim depozitima u dolinama. Ovo je oblast gde se planinski
venac Dinarida (Dinarski Alpi) sreće sa Srpsko – Makedonskom formacijom. Kroz svoju
geološku istoriju, cela oblast je bila ekstremno razbijena rasedima i naborima. Rasedi su
trenutno neaktivni, osim dve formacije juţno od Crvene Reke, što ukazuje na skorašnju
tektonsku aktivnost.
Ovaj deo Balkanskog Poluostrva je deo seizmiĉki visoko aktivne oblasti i u ukljuĉen je u
Mediteransko - Trans-Azijski seizmiĉki pojas.
Seizmiĉka opasnost je bila ocenjena sa dostupnih seizmiĉkih mapa Jugoslavije u
razmeri
1 : 1,000,000, sa 63 % verovatnoće da do zemljotresa dodje, ukljuĉujući praćenje tokom
perioda ponavljanja od 50, 100, 200, 500, 1000 i 10,000 godina. Prema ovim mapama,
šira oblast istraţivanja je deo sledećih zona seizmiĉke aktivnosti (Table 5-1).
U skladu sa mapama seizmiĉkih oblasti, oblast istraţivanja pripada kompleksu terena
о
gde su mogući zemljotresi jaĉine 7, 8 i 9 Merkalijeve skale intenziteta. Seizmiĉka
aktivnost je prouzrokovana razliĉitim geološkim, geotehniĉkim, hidrogeološkim,
inţenjersko-geološkim i geomorfološkim faktorima. Seizmiĉka aktivnost je posebno
povećana duţ razliĉitih geotektonskih jedinica, velikih pukotina, nestabilnih oblasti – koje
imaju aktivna klizišta I terrene koje podzemna površinska voda plave.

Table 5-1 Seizmiĉki intenzitet oblasti istraţivanja
Period ponovnog javljanja (godina) Seizmiĉnost u skladu sa Merkalijevom

skalom intenziteta
50 6 ,7 i 8
100 6 ,7 i 8
200 6 ,7 i 8
500 8 i9
1 000 8 i9
10 000 8 i9
Posebno jak uticaj na porast seizmiĉke aktivnosti su izvršile oblasti koje karakterišu
raznovrsni tereni i oblasti koje su pod rizikom od klizišta. Zbog velikih klizišta, tokom
ovih zemljotresa, porastao je stepen seizmiĉnosti i brojne zgrade su bile oborene u
nestabilnim podruĉjima. Ovo se ne reflektuje samo na zemljotrese velikog obima, već
takodje na jake zemljotrese koji su se desili na velikoj udaljenosti od ove oblasti.
Seizmiĉnost i potencijalni porast seizmiĉnosti ukazuje na to da se tokom izgradnje
moraju poštovati regulative u pogledu seizmiĉke zaštite, što zahteva dodatna seizmiĉka
ispitivanja za sve objekte investicione izgradnje.
5.1.7 Pozajmišta
Termin „razgradnja zemljišta‟ u pogledu uticaja na ţivotno okruţenje podrazumeva
nekoliko razliĉitih procesa od kojih su najvaţniji klizišta i sletanja zemlje, erozija,
promena propustljivosti zemljišta, potencijalna oštećenja zemljišta karakteristiĉna u široj
oblasti, razgradnja zemljišta usled otvaranja pozajmišta za materijal za gradnju,
razgradnja zemljišta usled stvaranja lokacija za odlaganje otpada i drugi efekti koji mogu
imati manji ili veĉi uticaj.
Problem razgradnje zemljišta u pogledu izgradnje autoputa se najviše tiĉe neophodnog
transporta velikih koliĉina gradjevinskog materijala i neophodnih pozajmišta ili lokacija
za odlaganje otpada. Razgradnje zemljišta usled otvaranja pozajmišta ili lokacija za
odlaganje otpada, neće se desiti u okviru ovog projekta. Imajući u vidu da će se veći
deo deonice Prosek – Crvena Reka izgraditi usecanjem u stranu, a takodje i u tunelu,
material koji preostane moţe biti upotrebljen kao material sa pozajmišta za izgradnju
osnove puta. U tom pogledu izvršeni su proraĉuni celokupnog verovatnog materijalnog
bilansa, što bi moglo uroditi viškom materjala za krajnje odlaganje. Ovi aspekti će biti
razmatrani mnogo detaljnije tokom faze glavnog projekta.
U sluĉaju nedostatka visoko kvalitetnog material za izgradnju nasipa u okviru Pirotske
oblasti (za koji će se koristiti kreĉnjak iz “Sarpah” tunela), preporuĉljivo je da se koristi
kreĉnjak sa lokalnih pozajmišta lociranih na razdaljini od 10 km od gradilišta. U tom
pogledu, trebalo bi uzeti u razmatranje pozajmište “Koren”. Pozajmište je locirano na
putu Pirot-Zavoj, na 5 km razdaljine od Pirota, gde se ukupne rezerve kreĉnjaka
3
procenjuju na 4,500,000 m . Pozajmište takodje postoji pozajmište “Tomin Trap” na putu
Pirot-Knjazevac, selu Oreovica, koje se nalazi na 8 km udaljenosti od Pirota, gde se
3
rezerve kreĉnjaka procenjuju na 150,000 m . Pozajmišta i kamenolomi su uopšte dobro
regulisani od strane vlasti u zemlji.
Nedostatak materijala za izgradnju nasipa severne obilaznice u Dimitrovgradu, moţe
bitikompenzovano materijalom pozajmljenim sa visoke strane useka I dva tunela
“Przojna Padina” (Duţina = 550 m) i “Progon” (Duţina = 1000 m). Gradjevinski material,
za dodatnie nasipe i podlogu, moţe biti uzet iz nanosa reke Nišave i velikih depozita
pritoka, (ali ne iz reke ili sa priobalne lokacije), u skladu sa subject to kasnijim EIA I
odobrenjem o strane zakonodavnih vlasti.
Tokom dosadašnjih projekata, uĉinjen je napor da se dodje do optimalnog bilansa
materijala ponovnom upotrebom materijal (iz tunela i useka) za nove nasipe ili
podosnovu. Tabela 5-2 pruţa informacije o materijalnom bilansu za deonice autoputa.

Tabela 5-2 Materijalni bilans
3 3
odlaganje (m ) pozajmljivanje (m )
E - 80
1. Prosek – Crvena 1 100000
Reka
2. Crvena Reka - Ciflik 414000
3. Ciflik - Pirot 668000
4. Pirot - Dimitrovgrad 4000
5. Bypass 96000
Dimitrovgrad
5.2 Vazduh
5.2.1 Osnovne klimatske karakteri stike

Ono što karakteriše Juţne krajeve Istoĉne Srbije, kroz koje će novi autoput E-80
prolaziti, je više kontinentalna, a manje umereno kontinentalna klima (ovo je klimatsko
raznolik pod-region, koji ukljuĉuje planine, kotline i mikro region doline). Ovu regiju
karakteriše nizak nivo padavina. Jesen je toplija nego proleće. Srednja meseĉna
temparatura u januaru je ispod nule dok je najtopliji mesec juli gde se temperature kreću
od 20 do 22 C.
Karakteristike atmosferskih padavina za oblast istraţivanja će biti od vaţnosti za
osnovne analize zagaĊivanja vode, a odlike vetra će biti znaĉajne za kvantifikaciju
vazdušnih i zemljanih zagaĊenja. Efekat drugih klimatskih parametra za aktuelne uslove
na lokalitetu će biti od vaţnosti samo u sluĉajevima analize mikroklimatskih promena
izazvanih izgradnjom autoputa.
Dostupni podaci o pojedinaĉnim klimatskim faktorima i pojavama za deonicu autoputa
E-80 su bili analizirani u meteorološkim stanicama u Nišu, Beloj Palanci, Pirotu i
Dimitrovgradu.
Klimatski parametri su prikazani u donjoj tabeli (Tabela 4-3) i procentualni pregled
osnovnih pravaca vetra kao i njihovih srednjih brzina (Tabela 4-4).

Tabela 4-3 Klimatski faktori na koridoru autoputa E-80, deonica Prosek – Dimitrovgrad
Padavine
Meteorološke
stanice
Srednje Trajanje Srednja vrednost
Proseĉna Proseĉna
godišnje Srednji datum sunĉanog godišnjeg
vrednost Srednji datum godišnja
temperature poslednjih vremena - vazdušnog
srednjih prvih sneţnih oblaĉnost (n/10)
vazduha ( C) sneţnih Insolacija (%) pritiska (mb)
godišnjih padavina
padavina
padavina (mm)
Nis 12 586.8 16.12. 1.3. 5.5 55 1019 - 1020
Bela Palanka 11 - 16.12. 16.3. 5.5 55 1019 - 1020
Pirot 11 594 16.12. 16.3. 6.0 55 1019 - 1020
Dimitrovgrad 16 633.3 1.12. 1.4. 6.0 55 1019 - 1020

*
podatci su uzeti iz Klimatskog Atlasa, Saveznog hidrometeorološkog zavoda Srbije i Republiĉkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Tabela 4-4 Meteorološke stanice u Nišu i Dimitrovgradu
Meteorološka Pravac vetra

N NE E SE S SW W NW Bez vetra
stanica
frekvencija (%) 3.9 6.1 15.0 4.5 4.3 3.8 6.6 20.3 35.6
Niš
jaĉina (m/s) 2.1 2.7 2.3 1.6 2.2 1.7 1.5 2.9 -
frekvencija (%) 0.4 1.7 18.6 29.7 0.6 1.0 13.2 21.3 13.5
Dimitrovgrad
jaĉina (m/s) 2.1 2.4 2.8 2.9 2.2 2.1 2.9 4.7 -

5. 2. 2 St and a rdi koj i s e p r i men ju ju
Mogući negativni efekti odredjenih zagaĊivaĉa vazduha i mogući uticaji efekata na ljude,
biljke, ţivotinje i materije su od posebne vaţnosti za usvajanje regulativa koje uredjuju ovo
pitanje. Napori da se zagaĊenje vazduha svede na prihvatljive granice putem administrativnih
mera rezultirale su izglasavanjem Regulativa o Graniĉnim Vrednostima, Metoda Merenja
Koncentracije ZagaĊenosti, Kriterijuma za OdreĊivanje Mernih Mesta i Beleţenje Podataka
(Sluţbeni Glasnik Republike Srbije, br. 54/92 i br. 19/06) koji propisuje graniĉne vrednosti
koncentracije zagaĊenosti, periodiĉno zagaĊenje vazduha, sistematiĉne metode merenja
koncentracije zagaĊenosti, kriterijume za odreĊivanje mernih mesta i metode beleţenja
podataka.(Tabela 5-3).
Tabela 5-3 Srednju godišnju graniĉnu vrednosti koncentracije zagaĊenosti predstavlja

MAC (Maximum Allowable Concentrations) – Maksimalne Dozvoljene
Koncentracije
ZagaĊivaĉi MAC
Supstanca Vrednost 3 Nenaseljena oblast
Naseljena oblast (mg/m ) 3
(mg/m )
Carbon Monoxide srednja 3 3
CO max. 10 5
Nitrogen Dioxide srednja 0.06 0.05
NO2 max. 0.15 0.085
Olovo srednja 0.001 0.001
Pb max. 0.01 0.01
Sulfur Dioxide srednja 0.05 0.03
SO2 max. 0.35 0.15
Solids srednja 0.05 0.03
PM10 max. 0.15 0.05
5. 2. 3 T renut no st anj e z a ga Ċeno st i

Trebalo bi napomenuti da je u vreme kada je provereno trenutno stanje izmerenog zagadjenja
vazduha, saobraćaj bio blokiran i zato je zagaĊenost priliĉno smanjena. Merenje je izvršeno
uzimanjem uzoraka sa dva mesta
Tabela 4-4 Rezultati merenja zagadjenosti vazduha na mernim mestima (mg/m3)

ZagaĊivaĉ (mg/m3) u Velikom Jovanovcu Gradnje blizu Dimitrovgrada
CO 0,5 1,14
NOx 0,527 0,836
NO 0,07 0,13
Pb 0,0011 0,003
SO2 0.017 0,041
Prašina 0,005 0,007
The samples were partially analyzed in a laboratory, and partially measured on site at the
height of 1.6 m.
Uzorci su delimiĉno analizirani u laboratoriji, a delimiĉno izmereni na terenu na visini 1.6 m.
Korišćeni su sledeći instrumenti:
- osmo-kanalnisakupljaĉ uzoraka sumpor-dioksida iprašine,
- pumpa sa konstantnom brzinom protoka,
- filter papir, 0.5 μ,
- automatski ĉitaĉ prašine ″HOND″,
- prenosivi analizator gasa za azot-okside, ugljen monoksid i ugljen dioksid
- spektrometrijski atomski absorber.

Na koridoru autoputa ne postoje posebna mesta izvora zagaĊenog vazduha. Glavni put M-
1.12 i regionalni put P-241a su meĊusobno povezani izvori zagaĊenja koji mogu izazvati
emisiju povećane koncentracije zagaĊivaĉa vazduha. Pretpostavlja se da će planirani autoput
postati glavni linijski zagaĊivaĉ vazduha u istraţivanoj oblasti.
5.3 Buka
Buka, kao jedan od najznaĉajnijih uticaja na ovoj vrsti projekta, regulisana je lokalnim
zakonodavstvom i standardima:
Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni Glasnik RS br. 135/04)
Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni Glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93,
48/94, 53/95)
Regulativa o Dozvoljenim nivoima buke u ţivotnoj sredini (Sluţbeni Glasnik RS br.54)
JUS U.J6.090 i JUS U.J6.205 standardi.

Standardi za buku I kvalitet vazduha su dati u Apendiksu F.
Za dozvoljen nivo buke u okruţenju koji je ĉovek naselio, Regulativa o Dozvoljenim nivoima
buke u ţivotnoj sredini predvidja metode merenja buke, detaljnije zahteve kojih treba da se
pridrţavaju profesionalnie organizacije za merenje buke, kao i sadrţaj dokumenata za izvore
primenjene buke. Dozvoljeni nivoi buke su definisani po JUS U.J6.205. Izveštaj o izvršenim
merenjima i metodama merenja bio je odredjen po JUS U.J6.090
Ne postoje podaci o postojećim nivoima buke za oblast istraţivanja na autoputu Е–80 Prosek
– Dimitrovgrad i nikakva merenja na lokalitetu nisu vršena. Autoputevi kao linijske strukture
zauzimaju veliki deo oblasti istraţivanja, tako da je beleţenje trenutnog statusa bilo teško.
Organizacija takvih merenja zahteva znaĉajne napore i sredstva i procenjeno je da će buka
saobraćaja biti dominantna nakon izgradnje autoputa.
Trenutno stanje saobraćajne buke u analiziranom sektoru koridora autoputa karakteriše
saobraćajna aktivnost na glavnom putu, deonica M-1.12, Pirot – Dimitrovgrad, regionalni put
P-241a i pruga Niš – Dimitrovgrad. Pretpostavlja se da će planirani autoput postati dominantni
izvor buke u oblasti istraţivanja.
Mape buke, koje prikazuju proraĉune nivoa buke tokom rada, date su u Appendixu E.
5. 4 E kol ogi ja ( Bi ljn i i Ţ iv otin js ki sv et)

Za EIA, kako je ovde navedeno, u cilju zaštite ugroţenih biljnih i ţivotinjskih vrsta, dati su
odreĊeni uslovi od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZP), vidi Apendix I (i Odeljak
5,5). U skladu sa trenutnim propisima o zaštiti ţivotne sredine (vidi App. C – Propisi i
Multilateralni Ugovori) poštovanje ovih uslova je obavezno.
Biljni, ţivotinjski svet i ekosistem za oblast Projekta bili su detaljno analiziirani od strane
Zavoda i njihovi uslovi su bili ukljuĉeni u izradu Projekta i uticali su sa aspekta kao što su
usmeravanje puta i obezbedjenje podvoţnjaka za ţivotinje. Primer toga je da trasa zaobilazi
zakonom zaštićene oblasti, gde je jedna deonica kompletno izmeštena iz nacionalnog parka
Sićevaĉka klisura.
5. 4. 1 E ko si st e mi , z a št i ć eni pr i rodn i iz v o ri i nj ih ov e lo ka ci j e
Postoji više kategorija zaštićenih prirodnih izvora u Srbiji:
Nacionalni park – prostrana oblast sa prirodnim ekosistemima velike vrednosti u

smislu zaštite, kompleksne strukture bio-geografskih karakteristika, sa razliĉitim
redovima ugroţenih vrsta biljnog i ţivotinjskog sveta, reprezentativnim fiziĉko-
geografskim objektima i pojavama kulturno-istorijskih vrednosti, predstavlja prirodni
skup od nacionalne vaţnosti,
Prirodni park – oblast dobro oĉuvanih elemenata, kao što su: voda, vazduh, zemlja,
prirodni eko-sistemi.

Prirodni rezervat i posebni prirodni rezervat – originalni ili pomalo izmenjeni deo
prirode, sa veoma specifiĉnim sastavom i karakteristikama biljnih i ţivotinjskih
zajednica.
Prirodni spomenik
Pejzaţ izvanrednih kvaliteta

Koridor autoputa E–80 obuhvata širok spektar ekosistema, koji je nastao diverzitetom reljefa i
razlikama u visini. Na poĉetku oblasti istraţivanja teren je uglavnom raven, otprilike do 58 km
trase i nalazi se u dolinama reka Nišave, Crvene reke, Studene i Kunovaĉke reke, od kojih
svaka predstavlja odvojen vodeni ekosistem. Izravnan teren se takoĊe pojavljuje od 80 km i
prostire se do kraja deonice. Visina (pribliţno 230 m) utiĉe na strukturu biljnog Ii ţivotinjskog
sveta zajedno sa gore pomenutim vodenim tokovima. Reĉne doline karakterišu antropogeni i
prirodni ekosistemi.
U pogledu antropogenih ekosistema, prirodni biljni svet je odstranjen kako bi se plodno
zemljište u dolini reke Nišave i njenih pritoka pretvorilo u obradivo zemljište. Ovo je takoĊe
dovelo do nestanka prirodnih stanovnika brojnih ţivotinskih vrsta. Obradivo zemljište
preovlaĊuje, dok se vinogradi i voćnjaci smenjuju na manjim parcelama. U okviru obradjivanih
ekosistema, postoji razlika izmeĊu dva osnovna tipa: kulture ţita i povrća, i kulture voća i
vinograda.
Livadske zajednice u oblasti aluvijalnih polja predstavljaju prirodne ekosisteme i naseljene su

vrstama karakteristiĉnim za oblasti sa visokim nivoom podzemnih voda. Obzirom da su livade
uglavnom zapostavljene lošim odrţavanjem (nekada su bile dobro odrţavani mozaik mešane
poljoprivrede malih razmera) prisutnost raznolikih korovnih vrsta je znaĉajno. Od svih
predstavnika ţivotinjskog sveta, mogu se naći samo oni koji su se privikli na antropogeno
modifikovane uslove.
Udaljavajući se od reĉne doline, izmeĊu 58.km i 66. km, kao i izmeĊu 73.km i 80.km puta,
ravni tereni imaju tendenciju ka oblastima većeg nagiba, dok se visina podiţe sa 200 m na
520 m. Usled pomenutih osobina, tipiĉnih za brdovite terene, oblast je nepovoljna za
poljoprivredu. Stoga preovlaĊuju šume gde klimatsko-zonalna vegetacija MaĊarskog i
Turskog hrasta postepeno prelazi u zajednicu Sesilnog hrasta i graba. Fitocenoze su
raznolike, što je prouzrokovano promenom prirodnih uslova u kojima rastu. Dodatno, ovo ima
povoljan uticaj na raznolikost i broj ţivotinjskih vrsta. Brdovite livade i pašnjaci, kao vrste
travastih ekosistema, mogu se naći na višim nadmorskim visinama.
Od 66. km do 73. km trase, teren se pretvara u padine Suve planine gde jedino postoji
prirodna vegetacija, taĉnije u obliku bukovih šuma koje prelaze u bukove šume-ĉetinarske
šume pri većoj izloţenosti hladnoći. Sliĉan ekosistem se takodje moţe naći u oblasti
Dimitrovgradske obilaznice.
Reka Nišava je urezala kompozitnu dolinu sa nekoliko nizija. MeĊutim, najznaĉajnije geološko
obeleţje koje je reka napravila je Sićevaĉka klisura. Prirodni park Sićevaĉka klisura (point 8
on Slika 4-1Error! Reference source not found.) je zaštićena kao oblast izuzetne biološke
raznolikosti i predstavlja dom velikog broja endemskih, starih i retkih biljnih i ţivotinjskih vrsta i
predstavlja upeĉatljiv primer nastanka i medjusobnog odnosa geoloških, geomorfoloških i
hidroloških pojava, a takodje predstavlja i pejzaţ istaknutih odlika prirodne lepote. Prirodni
park Sićevaĉka klisura pokriva delove opština Niš i Bela Palanka sa ukupnom površinom od
7,746 ha, od kojih 5,559 ha pripada opštini Niš i 2,187 ha opštini Bela Palanka. Oblast je
podeljena na dva dela – Leskov vrh (severni) i Oblik (juţni). Klisura se urezala kroz Kunoviĉku
visoravan izmeĊu juţnih padina planina Svrljig i Suve Planine. U nekim delovima reka je
razvila strukture nalik kanjonu (poput obrnute dolinske padine u Gradiškm kanjonu). Reka u
klisuri je izuzetno snaţna i koristi se za proizvodnju elektriĉne energije u dve stanice (‟Sićevo‟
i ‟Ostrovica‟).
Trasa projektovanog autoputa ne prati postojeći put kroz prirodni park, nego koristi juţnije
trase izvan parka, tako što leva (severna) ivica putne zone leţi veoma blizu juţne granice
parka. Pored Sićevaĉke klisure postoji i Jelašniĉka klisura u blizini istraţivane oblasti, koja je
registrovana kao poseban prirodni rezervat.

Slika 4-1 Mapa zaštićenih podruĉja u blizini projektovane trase
5. 4. 2 Bil jn e v r st e k oj e z av i se od v odot ok a
podzemnih voda. Biljne vrste pripadaju klasi Molinio-Arrhenatheretea i rastu u vrbovim i
klinovim šumama (Salici-Populetum). Najuĉestalije biljne vrste su: bokvica (Plantago
altissima), srpac (Serratula tinctoria), šumska sirišara (Gentiana pneumonanthe),
Dugolisnaestoslavica (Pseudolysimachion longifolium), proljika (Gratiola officinallis). U takvim
staništima višegodišnje biljke se mogu naći u obliku plodova vrbovih i klinovih šuma. U
oblastima koje su plavljene samu u kratkom periodu u toku godine, ali sa visokim nivoom
podzemne vode, rastu vrste poput bele vrbe (Salix alba), ukljuĉujući belu i crnu topolu
(Populus alba i Populus nigra). Više biljaka raste na suvljoj zemlji gde se mogu pronaći
sledeće vrste ţbunja: Frangula alnus, crni glog (Crataegus nigra), Viburnum opulus, Cornus
sanguinea, Rubus caesius, a dominantne biljke su iz roda Populetalia: Iris pseudacorus,
Agrostis alba, Lycopus europaeus, Lysimachia vulgaris, Lysimachia nummularia, Ranunculus
repens, Stelaria nemorum, itd.

5. 4. 3 Bil jn e v r st e k li m ats k i h z a j edn ic a
Tipiĉne šume italijanskog hrasta i gorkog hrasta ĉine klimatsku zajednicu rasprostranjenu u
većem delu Srbije, koja je razvijena na manjim nagibima I visinama do oko 600 m. Edifikatori
su italijanski hrast i gorki hrast, ukljuĉujući nekoliko šumovitih vrsta vrsta, uglavnom
kserofilskih: Sorbus torminalis, Sorbus domestica, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus
pyraster, Cornus mas, Crataegus monogyna, Viburnum lantana, Rosa arvensis, Acer
campestre, Acer tataricus, Lonicera caprifolium, Tamus communis, Lathyrus niger, Heleborus
odorus, itd. Ove zajednice su uglavnom bile iskrĉene ili su postale ekstremno degradirane i
saĉuvane su u sporadiĉnim malim oblastima.
5. 4. 4 Po ljo pr iv r edn e bi lj ne v r ste

Poljoprivredne biljke i jednogodišnje biljke su kultivisane, posebno na plodnom zemljištu u
blizini reka, koje je pretvoreno u obradivo zemljište, preteţno u ornicu. Dalje od reka, na
podruĉju autohtone vegetacije za ovu klimatsku zonu, ornica je zamenjena povrćem, a u
nekim mestima voćnjacima i vinogradima.
5. 4. 5 Bil jn e v r st e t i pi ĉn e z a Juţ n u i Jugo i sto ĉn u Sr bi ju

Gust rast ţbunja i jorgovana je tipiĉan za klisure i strme kosine kreĉnjaĉkih oblasti (Syringo-
Carpinion orientalis). Ove vrste doprinose odrţavanju zemljišne površine i oĉuvanju staništa.
Oni ĉine malu grupu stabala koja rastu do 4 m visine. Osim graba i jorgovana postoje još i:
Fraxinus ornus, Quercus pubescens, Quercus cerris, Quercus farnetto i Cornus mas.
5. 4. 6 Pl an in sk e bi lj ne v r st e
Rast šuma u brdima je uslovljen postojanjem hladnije i vlaţnije mikroklime. Orografiĉki rast
sesilnog hrasta i graba (Querco-Carpinetum moesiacum) ima najbolje uslove za razvoj usled
povećanih padavina i temperaturnih varijacija bez ekstremnih vrednosti. Ova zajednica je
bogata biljnim ţivotom i poseduje dobru kombinaciju biljaka od kojih su najuĉestalije: sesilni
hrast, grab, male-listaĉe lipa, javor, dren, kupina, itd.
5. 4. 7 Ţiv ot in j sk e v r st e
Oblast istraţivanja autoputa E-80 je naseljena brojnim ţivotinjskim vrstama, od kojih se neke
love , ukljuĉujući i one koje se uzgajaju za lov, kao što su fazani.
Jelen (Capreolus capreolus) je ekološki naš najzastupljeniji autohtoni papkar i spada u grupu
najbrojnijih najvećih divljaĉi, ne raĉunajući divlju svinju. Biom i staništa ovih vrsta vezana su
za biome Juţne Evrope – uglavnom listopadne šume. Jelen se prilagodio ţivotu kako na
ravnicama tako i na brdima. Više mu odgovaraju poluotvorena staništa, mada se moţe naći i
u potpuno otvorenim poluautonomnim ekosistemima, kao što su usevi, voćnjaci i livade koje
su ispresecane stablima niskog rasta, brazdama i ţivom ogradom. Iako je populacioni pravac
razvoja ove vrste stabilan i ona se manje-više moţe naći na lovnim terenima, u proteklim
decenijama ove vrste su bile izloţene jako negativnom antropogenom pritisku na njihovom
celokupnom ţivotnom prostoru, što je rezultiralo drastiĉnim smanjenjem broja tih vrsta u
mnogim oblastima.
Kao i kod jelena, ţivotno stanište divlje svinje (Sus scrofa) je isto tako povezano sa biomom
Juţno Evropskih šuma koje su preteţno listopadne. Ovo je vrlo prilagodljiva vrsta i moţe se
naći u mnogo razliĉitih tipova staništa u mnogim delovima zemlje. Zahvaljujući svom visoko-
biološkom potencijalu i oportunistiĉkom naĉinu ţivota, ona odoleva ĉovekovom lovu i lovu
drugih predatora.
Rabbit (Lepus capensis) is mostly related to the habitats in steppes and forest-steppes. Even
though, for the past few years its receding of population has been somewhat stopped and the
species itself has been characterized by a wide environmental range, and therefore its
general population trend could be deemed stable, as game, this species has been irrationally
exploited, which results in its receding number and regression of the range of this species.
Zec (Lepus capensis) je najĉešće vezivan za stepska i šumsko-stepska staništa. Iako za
poslednjih nekoliko godina opadanje broja njegove populacije donekle zaustavljeno, a samu
vrstu karakteriše širok spektar razliĉitih ţivotnih sredina, time se trend opšte populacije moţe

smatrati stabilnim, kao divljaĉ, ova vrsta je neracionalno eksploatisana, što rezultira u
opadajućem broju i regresiji rasprostranjenosti ove vrste.
Fazan (Phasianus colchicus) je uvedena vrsta koja naseljava priliĉno širok raspon staništa,
od ţbunja i šipraţja, koji su fiziognomski veoma heterogeni, do staništa suve trave na
kreĉnjacima i silikatnom zemljištu, do veštaĉkih ekosistema koji sadrţe poljoprivredne useve,
zapostavljene zemlje pokrivene visokom travom, ţbunja i trnja. Fazan je vrsta koja podleţe
posebnom reţimu lovaĉkih propisa i njihova prirodna populacija se konstantno obnavlja
veštaĉkim uzgojem fazana. Na ovaj naĉin se njihova populacija u lovištima odrţava na nivou
kapaciteta svoje ţivotne sredine.
Siva jerebica (Perdix perdix) je vrsta ĉije je stanište posebno interesantno iz više razloga. Ovo
je veoma popularna lovna vrsta, kako po svojoj brojnosti, tako i u njihovom udelu u ukupnom
broju ulovljenih ţivotinja. Još jedan zanimljivi aspekt ove vrste je njena varirajuća brojnost u
proteklom nizu godina zbog razloga koji ni dan danas nijsu sasvim jasni. Kompleksan efekat
biotiĉkih i abiotiĉkih faktora koji je znaĉajno povećan antropogenim pritiskom ispoljenim na
ove vrste, svakako predstavlja osnovni uzrok promenljivosti brojnosti. Siva jerebica naseljava
staništa sliĉna onima koja naseljavaju fazani.
Osim ovih uobiĉajenih vrsta, ostali sisari i ptice koji se pominju u ovoj oblasti istraţivanja su:
Sisari: Jazavac (Meles meles), Lasica zlatica (Martes foina), Lasica bjelica (Martes martes),
Bizamski pacov (Ondatra zibethica), Evroazijski ris (Lynx lynx), Crvena veverica (Sciurus
vulgaris), Puh (Glis glis), Vidra (Lutra lutra), Vuk, (Canis lupus), Crvena lisica (Vulpes vulpes),
Divlja maĉka (Felix silvestris), Tvor (Mustela putorius), Šakal (Canis avreus)
Ptice: Ćubasti gnjurac (Podiceps cristatus), Mali gnjurac (Tachybaptus ruficolis), Vranac
(Phalacrocoracidae), Divlja guska (Anser anser), Ledenjarka (Clangula hyemalis), Prevez
(Neta rufina), Ĉegrtuša (Anas strepera), Šiljkan (Anas acuta), Kašikarka (Anas clypeata),
Morska crnka (Aythya marila), Mramorna patka (Maaarmaronetta angustirostrismen), Veliki
ronac (Mergus merganser), Srednji ronac (Mergus serrator), (Mergus albellus), Barski
petlić(Porzana porzanа), Sivi barski petlić (Porzana parva), mali barski petlić (Porzana
pusilla), Prdavac (Crex crex), Vivak (Charadriidae), Sprutka (Scolopacidae), Golub Dupljaš
(Columba oenas), Divlji golub (Columba livia), Siva ĉaplja (Ardea cinerea), LIsasta guska
(Anser albifrons), Guska glogovnjaĉa (A. fabalis), Ronka (Anas spp.), Gluvara (Anas
platyrhynchos), Obiĉna patka (Anas crecca), Grogotovac (Anas querquedula), Zviţdara (Anas
penelope), Patka njorka (Aythya nyroca), Ćubasta patka (Aythya fuligula), RiĊoglava patka
(Aythya ferina), Patka dupljašica (Bucephala clangula), Jastreb (Accipiter gentilis), Leštarka
(Bonasa bonasia), Kamenjarka (Alectoris graeca Meisner), Jarebica (Perdix perdix), Prepelica
(Coturnix coturnix), Fazan (Phasianus spp.), Barski petlovan (Rallus aquaticus), Barska
kokica (Gallinula chloropus), Šumska šljuka (Scolopax rusticola), Liska (Fulica altra), Golub
grivnaš (Columba palambus), Grlica (Streptopelia turtur), Gaĉac (Corvus frugilegus), Vrana
(Corvus corone cornix), Svraka(Pica pica).
Uslovi Zavoda za zaštitu prirode za smanjene i ublaţujućih uticaja na ţivotinjski svet dati su u
Appendixu I – Referent. br. (03-527/2 од16.10.2001.).
5. 5 P o vr š ins k a i p o d zem n a v o da
Princip koji predvidja da je kontrola kvaliteta površinske vode instrument zaštite u pogledu
zagaĊenja sprovodi se putem propisa i zakona. U skladu sa Regulativom o Kategorizaciji
voda kategorizacije Republike Srbije (sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 5/68) vodotoci su
podeljeni u klase IIa, IIb, III I IV prema unapred odreĊenoj granici vrednosti parametara
kvaliteta. Ova Regulativa, koja je donešena 1968 godine, nije pokazala kako odrediti jednu
kombinovanu klasu na osnovu jedanaest pojedinaĉno definisanih parametara za kvalitet
vode, koja bi bila uporeĊena sa propisanom. Dalji razvoj Regulative doneo je Regulativu o
klasifikaciji Inter-Republiĉkih vodotokova, MeĊunarodnih voda i mora Jugoslavije” (Zvaniĉni
Bilten SFRJ, br. 6/78), prema kome su vodotoci takoĊe bili podeljeni u ĉetiri klase. Nakon
toga je klasifikacija kvaliteta proširena novim parametrima (zasićenje kiseonikom (DO), COD
– potrebe za hemijskim kiseonikom, otrovne materije i radioaktivnost). MeĊutim, procedura za
jednu kombinovanu klasu bazirana na pojedinaĉnim parametrima nije definisana ponovo kao i
ranije. Ovaj problem nedefinisanih pravnih propisa je prevaziĊen do te mere kvalitetom klase
koja je odreĊena na osnovu fiziohemijskih, bioloških I bakterioloških parametara, aritmetiĉkom
srednjom vrednosti dva parametra.

5. 5. 1 St anj e pov rš in sk e v o de
Reĉni sistem uz koridor autoputa koji se proteţe od Niša do Bugarske granice sastoji se od
reke Nišave sa njenim pritokama. Nišava je deo reĉnog basena Juţne Morave. Informacija o
trenutnom stanju površinskih voda reke Nišave je dobijena iz Republiĉkog
Hidrometeorološkog saveza Srbije za 2006 godinu. Sledeća slika pokazuje sliv reke Juţne
Morave sa njenom mreţom mernih stanica na površini vodotokova.
Pritoke reke Nišave (Vidi SlikuSlika 4-2) su sledeće:
Kunovacka Reka
Studena
Crvena Reka
Vrasanica
Kosturska Reka
Petrova Reka
Nekoliko malih potoka i kanala
Slika 4-2 Reka Nišava
Kvalitet vode prema klasama Nišave, na mernim stanicama u Nišu, Beloj Palanci, Pirotu i
Dimitrovgradu je prikazan u sledećoj tabeli.

Tabela 4-7 Kvalitet vode u skladu sa klasama Nišave
Reĉni basen Reka Merna stanica Trenutna klasa Traţena klasa

Nis III / IV II B
Juzna Bela Palanka - II A
Nisava
Morava Pirot - II B
Dimitrovgrad III II B
Kvalitet vode iz Nišave je testiran na sledećim profilima: Dimitrovgrad – ograniĉen profil (III),
Bela Palanka (-) I Niš (III/IV). Prilikom uzimanaj uzoraka iz pojedinih profila I na nekim
probnim serijama, zabeleţena je promena organoleptiĉkih karakteristika – u vodi su
pronaĊeni sitni tragovi boje i vidljive boje. U nekoliko probnih serija, vrednosti zasićenja
kiseonikom u deonici Dimitrovgrad – Bela Palanka odgovarala je klasi III, dok je profil Niš
povremeno odgovarao neklasifikovanom stanju, a biološki Biološka potreba za kiseonikom
BOD-5 je jednom prilikom odgovarala klasi III. Merene suspendovane ĉvrste materije u
Dimitrovgradu i Nišu odgovarale su klasi III i neklasifikovanom stanju nekoliko puta. Prilikom
merenja opasnih i štetnih supstanci u Nišu registrovana je povećana vrednost rastvorenog
Magnezijuma (Mn) u jednom sluĉaju. Saprobiološko ispitivanje kvaliteta u Dimitrovgradu,
Beloj Palanci i Nišu pokazuje na umereno organsko zagaĊenej vodotoka. Dominantni
organizmi su bili β indikator organizama i α-mezosaprobne zone Bacillariophyceae. Dobijena
indexna saprobska vrednost kretala se u okviru klase II tokom svih perioda ispitivanja. Pojava
vidljive otpadne i povećane suspendovane materije je skoro sigurno rezultat silovitih svojstava
reke Nišave i njenih pritoka, a takoĊe postoji mogućnost da otpadna voda iz nekih
industrijskih postrojenja koja se uliva u reku Nišavu sadrţi ĉestice koje se podudaraju sa
onima iz uzoraka. Povećani BOD5 i zelena boja vode ukazuju na zagaĊenje reke Nišave
komunalnim otpadnim vodama.
Na osnovu gore navedenog meţe se zakljuĉiti da je zbog neodgovarajućeg naĉina
postupanja sa industrijskim i opštinskim otpadnim vodama, koje se ulivaju u reku Nišavu,
kvalitet vode je opao i sada odgovara klasi III. Takva voda se moţe koristiti za navodnjavanje,
kada je tretirana prema uobiĉajenim metodama preĉišćavanja (poboljšanje), i kao industrijska
voda (sa izuzetkom prehrambene industrije). Nišava ima puno pritoka ukljuĉujući Kunovaĉku
reku, Studenu, Crvenu reku, Vranašnicu, Kostursku reku, Petrovu reku. Nema prikupljenih
podataka o kvalitetu njihovih voda, jer uzimanje uzoraka nije organizovano od strane
nadleţnih organa.
Podatci o fiziĉko-hemijskim karakteristikama i kvalitetu vode reke Nišave izmereni u mernim
stanicama u Nišu, Beloj Palanci i Dimitrovgradu prikazani su u priloţenoj tabeli. Podaci i
tabele su dobijeni iz Republiĉkog Hidrometeorološkog Saveza Srbije, Hidrološkog dnevnika
za 2006 godinu. Tebele su ovde priloţene.
5. 5. 2 St anj e podz em ne v od e
Analize uzoraka vode iz pijezometara ili bunara duţ priobalnog pojasa reke Studene,
Kunovaĉke reke, reke Temstica, reke Nišave i Crvene reke, nisu bili dostupni za analizu
sadašnjeg stanja kvaliteta podzemnih voda na koridoru puta Crvena reka – Pirot.
5. 5. 3 Kr at ki p re gl ed i o v od i
Tabela 4-8 pokazuje kratak pregled o vodi i informacije o udaljenosti od ose novog autoputa.
Ovi podaci su prikupljeni iz Geotehniĉkih istraţivaĉkih studija pripremljenih za Glavni projekat
Autoputa E-80.
Tabela 4-8 Vodozahvati u blizini trase
Oznaka А B C
istraţivanja
km19 + 630 Izvor sa 20 l/min prinosa 120 znaĉajan
km 19 + 650 Bunar 175 znaĉajan
km 25 + 530 Kaptiran izvor sa 20 l/min prinosa 127 mali
km 32 + 360 Izvor od 2 l/min. prinosa 143 nema

km 38 + 580 Bunar 27 mali
km 38 + 950 Kaptiran izvor sa 1 - 2 l/min prinosa 43 znaĉajan
km 39 + 020 Prisutno blato 118 nema
km 39 + 250 Kaptiran izvor 135 nema
km 39 + 800 Prisutno blato 32 small
km 40 + 090 Prisutno blato 123 mali
km 72 + 800 Rezervoar za pijaću vodu
km 95 + 450 Kaptiran izvor 60 znaĉajan
km 96 + 475 Izvor 125 /
km 99 + 600 bunari 140 /
А – hidrogeološke pojave i strukture;
B – udaljenost od autoputa (m);
C – uticaj autoputa sa osvrtom na litološki sastav, udaljenost i nadmorsku visinu.
Uslovi relevantne institucije za upravljanje vodama su date u Apendiksu D- Ref. (4-109/01 оd
25. 07.2001, 4-108/01 оd 25. 07.2001, 4-107/01 оd 25. 07.2001, 92-I-91/2001-22 оd 06.
08.2001, 325-05-1301/01/07 оd18.02.2002. ).
5.6 Društveno – Kulturno Okruţenje
5.6.1 Demografske karakteristike

Oblast istraţivanja se nalazi u Jugoistoĉnoj Srbiji, delom na teritoriji Nišavskog okruga, a
većinom unutar Pirotskog okruga. To je brdsko-planinska oblast kojoj nedostaju
infrastrukturne veze ka ekonomski razvijenijim podruĉjima i centrima. Zanemareni privredni
razvoj planinskog podruĉja, koji ujedno predstavlja i graniĉno podruĉje, doprinosi masovnim
migracijama iz sela i njihovoj znaĉajnoj napuštenosti.
Podruĉje Nišava – Opština Niška Banja
Podruĉje Pirota – Opštine Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad

Mreţa naselja obuhvata Niš, makroregionalni centar, Pirot, regionalni centar i Belu Palanku i
Dimitrovgrad, opštinski centri. Zbog njihovih poloţaja i funkcija, naselja predstavljaju zone ka
kojima gravitiraju manja ruralna naselja.
Ovo podruĉje karakterišu razliĉite navike stanovništva, u zavisnosti od toga da li se radi o
urbanoj oblasti ili o seoskom naselju bez jakog urbanog uticaja, ĉija je glavna aktivnost
poljoprivreda. Granice opštine Dimitrovgrad, kao i opštine Bela Palanka, spadaju u kategoriju
veoma nerazvijenih opština u Srbiji.
Oblast istraţivanja obuhvata 42 preteţno ruralna naselja, sa izuzetkom od tri gradska naselja
koja istovremeno predstavljaju centre opštine. Sela karakterišu mala gustina naseljenosti.
Celokupno podruĉje je pod uticajem emigracije stanovništva i depopulacije ruralnog podruĉja.
IzmeĊu 1991 i 2002, populacija se smanjila za 32%. Tokom istog perioda, broj domaćinstava
u nekim naseljima se povećao. Proseĉna veliĉina domaćinstva je smanjena zbog njegovih
podela kao i migracija sa sela.
Urbana naselja Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada i njihovih prigradskih naselja Gnjilana,
Poljske Raţane i Crvene Reke su na nivou populacionog rasta. Sva naselja u opštini Baĉka
Palanka su visoko emigraciona naselja.
Oblast Dimitrovgrada obuhvata široko podruĉje duţ Bugarske granice, uglavnom na
padinama Stare Planine. Ovo je naselje visokog emigriranja. Broj stanovnika se konstantno
smanjuje, što je dodatno pogoršano negativnim rastom stanovništva koje poslednjih godina
iznosi 8 po milionu. Mlado stanovništvo ĉini 25% ukupnog stanovništva, 32% u gradu i 19% u
selu.
Prirodno okruţenje je ograniĉavajući faktor za poljoprivrednu proizvodnju zbog reljefa brdskog
terena, izuzev za usku traku u dolini reke Nišave. Udeo oranica u ukupnom podruĉju se
smanjuje (od 53% 1991. godine do 49% 2002. godine) što se takoĊe reflektuje ĉinjenicom da
je broj zaposlenih stanovnika u poljoprivredi u opadanju. Error! Reference source not
found. pokazuje statistiĉke podatke o stanovništvu u 1991. i 2002. godini.

Table 4-9 Uporedni pregled demografskih karakteristika
Popis Broj
Br. Naselje Broj stanovnika
godina domaćinstava
Opština Niška Banja
1991 470 125
1. Prosek
2002 612 142
1991 1729 539
2. Jelasnica
2002 1709 529
Opština Bela Palanka
1991. 82 62
3. Glogovac
2002. 47 44
1991. 404 121
4. Crvena Reka
2002. 304 130
Spaj 1991 66 28
5.
2002 81 30
1991 410 135
6. Vrandol
2002 372 146
1991 44 25
7. Drazevo
2002 30 18
Mokliste 1991 704 286
8.
2002 498 227
Dol 1991 99 42
9.
2002 72 33
1991 50 30
10. Bukurovac
2002 26 15
Klenje 1991 72 41
11.
2002 54 35
Klisura 1991 336 151
12.
2002 222 104
1991 8347 2719
13. Bela Palanka
2002 8691 3046
Sinjac 1991 380 156
14.
2002 244 110
Ciflik 1991 140 63
15.
2002 105 46
Opština Pirot
Crnokliste 1991 444 146
16.
2002 338 122
Crvencevo 1991 154 68
17.
2002 135 57
Stanicenje 1991 742 244
18.
2002 610 207
1991 503 175
19. Sopot
2002 369 133
Pirot 1991 40267 12419
20.
2002 41290 13866
1991 1306 375
21. Poljska Razana
2002 1357 401
1991 487 155
22. Veliki Jovanovac
2002 402 148
1991 593 197
23. Drzina
2002 472 179
1991 416 145
24. Kostur
2002 322 132
1991 697 222
25. Blato
2002 641 236
27. Ponor 1991 484 143

Popis Broj
Br. Naselje Broj stanovnika
godina domaćinstava
2002 395 137
1991 416 128
28. Vojnegovac
2002 336 129
1991 610 204
29. Petrovac
2002 487 184
1991 679 212
30. Drzina
2002 593 197
1991 465 141
31. Veliko Selo
2002 413 140
1991 180 60
32. M.Jovanovac
2002 155 55
1991 268 90
33. Trnjana
2002 215 81
1991 1883 519
34. Крупац
2002 1635 477
1991 153 62
35. Gradiste
2002 144 43
1991 1099 377
36. Sukovo
2002 899 341
1991 278 107
37. Sreckovac
2002 299 93
1991 171 59
38. Obrenovac
2002 140 54
1991 568 193
39. Ciniglavci
2002 423 150
Opština Dimitrovgrad
1991 7055 2214
40. Dimitrovgrad
2002 7276 2384
1991 1391 423
41. Zeljusa
2002 1442 454
1991 250 97
42. Gradinje
2002 282 95
5. 6. 2 Ko ri šć en je z em lj išt a
Prostorno definisanje pojedinih podruĉja je grafiĉki prikazano u mapama, a korišćenje
zemljišta je prikazano u Appendixu E.
Mape su zasnovane na geodetskim mapama koje su bile pripremljene za potrebe Idejnog
projekta autoputa E-80 Niš – Dimitrovgrad. Karte su prikazane i štampane u razmeri R 1 :
5000.
Mapa prikazuje objekte unutar koridora autoputa:
Naseljena podruĉja sa tipovima postrojenja (industrijskih, stambenih)
Svi poljoprivredni objekti
Velike grupe višegodišnjih useva (šume, voćnjaci, vinogradi, pašnjaci)

akvo obilje podataka, njegova raznolikost i veliĉina oblasti zahteva generalizaciju i
sistematizaciju radnih oblasti prikazanih na mapi. Kategorije travnjaka, osim onih navedenih
ukljuĉuju i manje grupe zelenog rastinja. Kategorije oranica ukljuĉuju podruĉja koja sadrţe
godišnje useve. Oblasti koje sadrţe vinograde i voćnjake su svrstane u kategoriju
višegodišnjih useva. Šume pokrivaju podruĉja koja su preko šeste klase.

Tabela 4-10 Pregled korišćenja zemlje
Poljoprivredno Voćnjaci I
Oblast Naselje Šume Travnjaci
zemljište Vinogradi
Prosek– Crvena
1.47 19.6 32.02 11.25 3.91
Reka
Crvena Reka –
1.66 337.62 11.91 14.8 27.14
Ciflik
Ciflik – Pirot
- 45.2 59,5 14,7 7
(Istok)
Pirot (Istok)-
Dimitrovgrad
- 6.2 57.3 37.9 7.84
Severna
obilaznica
Dimitrovgrad
Severna - 33.62 7.24 11.65 -
obilaznica
Ukupno 3.13 442.24 167.97 90.3 45.89
Posmatrana oblast je karakteristiĉna po dominaciji obradivih površina (59.2%). Poljoprivredno

zemljište najvišeg kvaliteta se nalazi u dolini reke Nišave. Udeo šumskih podruĉja iznosi
22.2%, travnatih površina 12% i podruĉja višegodišnjih useva 6% koje se distribuiraju po
mozaiĉkom sistemu. Ostale oblasti su oblasti u izgradnji 0.4%
5. 6. 3 Zdr av l je pop ul a ci je
Zdravstveni efekti, planiranog puta ukljuĉuju efekte na zdravlje stanovništva ovih naseljenih
podruĉja duţ autoputa kao i na vozaĉe motornih vozila i druge osobe (putnici, pešaci). Ovakvi
efekti ukljuĉuju izloţenost buci, vibracijama i zagaĊenju vazduha (sagorevanju ulja i izduvnih
gasova).
Motorna vozila ĉiji izduvni gasovi doprinose smanjenju kvaliteta vazduha, znaĉajno zagaĊuju
okolinu. Motori ovih vozila ispuštaju visoku koliĉinu gasova od kojih su najznaĉajniji (zbog
svojih dokazanih, štetnih, posledica po ljude): CО, NОx, SО2, ugljovodonici, olovo , kao i
ĉvrste materije u obliku ĉaĊi (PM10).
Izduvni gasevi se kreću kroz ljudsko telo respiratornim sistemom što razlog nepovoljnih
zdravstvenih efekata uglavnom ispoljenih na disajnim organima. Posledice trovanja takvim
gasovima mogu dovesti do plućnih edema, bronhitisa I bronhijalne upale pluća.
U sluĉajevima sluĉajnog prosipanja štetnih i otrovnih materija, moguće je zagaĊenje vode i
tla.
Tokom izgradnje autoputa, stanovnici kroz ĉije je naselje prolazi novonastali put ili na ĉija
naselja on utiĉe, biće izloţeni razliĉitim uticajima privremene prirode i prostornio ograniĉena.
Biće izloţeni dimu koji sadrţi polucikliĉni aromatski ugljovodonik (PAH) tokom postavljanja
asfaltnih slojeva. Zemljani radovi dovode do znatnog podizanja prašine. TakoĊe, neugodni
mirisi se mogu pojaviti prilikom rukovanja materijalima poput graĊevinskog otpada.
Efekti vibracija na ljudsko telo ukljuĉuju dve vrste: fiziĉku (mehaniĉku, toplotnu) i biološku
(efekti na slušni i vestibularni sistem). Vibracije smanjuju osetljivost na bol, temparaturu I
dodir (posebno pogaĊa prste, prste na nogama I abdomen). Visoka osetljivost na vibracije
prisutna je kod ljudi sa koronarnom bolesti arterije, hipertenzijom, hipotenzijom, bolestima
srednjeg uha I poremećaja ciklusa jajnika. Projektno rešenje svodi negativne efekte puta na
ljudsko telo, na minimum.
5. 6. 4 Nep ok r et n a ku lt u rn a dobr a
Nepokretna kulturna dobra su saĉuvana zajedno sa oblastima u kojima se nalaze. U
oblastima gde su takve kulturne imovine u potpunosti integrisane u prirodno okruţenje, one
su saĉuvane zajedno sa oĉuvanom okolinom. Nakon ispitivanja postojeće šeme i kreiranih

dokumenata, kao i izviĊanja terena, ustanovljeno je da generalni oblast projekta, sadrţi
nekoliko osobina koje bi mogle biti klasifikovane u ovu kategoriju.
Uslovi Republiĉkog Instituta za Zaštitu Spomenika Kulture radi zaštite kulturnih dobara dati su
u Apendiksu J – Ref. (416/2 od 28.09.2001.)
Informacije o kulturnim dobrima su zabeleţene na osnovu podataka Zavoda za Zaštitu
Spomenika Kulture u Beogradu i Instituta za Zaštitu Spomenika Kulture u Nišu, koji se nalaze
u Tabeli 4-11. Lista sadrţi mesta koja su poznata iz okoline projekta autoputa, a ona koja će
verovatno biti direktno pogoĊeni projektom autoputa oznaĉena su sa zvezdicom (*).
Table 4-11 Evidentirana kulturna dobra

No. Oblast Naziv mesta Period
1 Jelašnica Bare Praistorijsko naselje
Jelašnica Praistorijsko naselje
Brod
4
5 Jelašnica LaĊište Praistorijsko naselje
-
6 Kunovica Crkva Svetog Ilije
7 Bancarevo Ĉesma Moralija period Otomanske vladavine
8 Glogovac Toplik Srednjevekovni period
9 Glogovac Tabor Vizantijski period
10 Glogovac Latinska Crkva -
11 Glogovac Selište -
12 Glogovac Polje Praistorijsko naselje
13 Crvena Reka Ladanĉište Rimsko-Vizantijski period
14 Bela Palanka Šuplji Kamen Praistorijsko naselje
15 Moklište Livade Rimsko-Vizantijski period
16 Livade* Moklište Ostaci starog puta "Banovina"
Rostaci rimskog mosta– antiĉki
17 Most Roman Bela Palanka
period
Sveti car Konstantin & Ostaci bazilike, period od IV do
18 Bubetac
carica Helena Vi veka
Krst napravljen od sedimenata,
19 Krst-Zapis Ciflik
podignut 1906
20 Crvenĉevo Crvenĉevo antiĉki period
21 MaĊilika* Staniĉenje antiĉki period
22 Gradište Staniĉenje antiĉki period
23 Ciflik Kameni krst -
24 selo Blato Vasiljevica antiĉki period IV – VI vek
25 selo Blato Grovište antiĉki period II-III vek
26 Ciflik Debrin antiĉki period
27 - Simonov Bunar -
28 V. Jovanovac Dub praistorijski period
29 V. Jovanovac Rupa -
IzmeĊu oblasti Dub
30 Ostaci zidova -
Abdulovac
31 Oblast Lazinje Ostaci puta Otomanski period
32 Oblast Lazinje Ostaci puta Otomanski period
33 Gradište Praistorijska keramika Praistorijski period
Spomenik posvećen
Jugoslovenskim
34 Cinglavci WWII
vojnicima poginulim za
vreme Aprilskog rata
35 PredgraĊe Dimitrovgrada Ostaci antiĉkih naselja antiĉki period
36 PredgraĊe Dimitrovgrada Demolirana Fontana iz Otomanski period

No. Oblast Naziv mesta Period
Otomanskog perioda
37 Selo Zeljuša Voćnjak antiĉki period
38 Naselje Keramidilinci Keramidilinci antiĉki period
39 Naselje Keramidilinci Crkvište antiĉki period
40 Dimitrovgrad Propast antiĉki period
41 Selo Gornje Gradinje Selište antiĉki period
42 Selo Gornje Gradinje Veliko Kale antiĉki period
43 Selo of Gradinje Crkvište sa krstom antiĉki period
44 selo of Gradinje Voćnjak antiĉki period

6. UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU
6.1. Uvod
Ovaj odeljak izveštaja prezentira potencijalne uticaje na ţivotnu sredinu i usklaĊivanje koje se
odnosi na izgradnju i eksploataciju autoputa a bazira se na “precrtavanju” projektnih
komponenata na projektnu osnovu koja je nastala na osnovu raznih elaborata, ukljuĉujući i
pojedinaĉne izveštaje o uticajima na ţivotnu sredinu za razliĉite sekcije. Mehanizmi za
implementaciju usklaĊivanja su predstavljeni u Sekciji 8, EMP.
6.2. Geologija i zemljišta
Zemljište kao osnovni prirodni element predstavlja veoma kompleksan sistem, veoma osetljiv
na razliĉite uticaje. Zbog toga je kompletno pitanje odnosa izmeĊu puta i ţivotne sredine
takoĊe definisano i odnosima koji proizlaze iz sfere razliĉitih uticaja na zemljište. Zemljište
kao kompleksan ekološki sistem reaguje na minimalne promene a ovo moţe prouzrokovati
degradaciju njegovih glavnih karakteristika.
Gore navedena ĉinjenica nameće nam obavezu da ispitamo, u svakom pojedinaĉnom

sluĉaju, veliki broj uticaja koji mogu biti klasifikovani u dve osnovne grupe: zagaĊenje tla i
degradacija tla. Oba ova fenomena biće s paţnjom prouĉena s obzirom da je analiza u
uslovima izvedenog stanja identifikovala mogućnost višestrukih uticaja.
Termin degradacija tla u kontekstu uticaja na ţivotnu sredinu, implicira više razliĉitih procesa
meĊu kojima najveću teţinu pridajemo sluĉajevima odrona zemlje ili kamena, eroziji,
promenama u propustljivosti tla, mogućna degradacija karakteristika tla u široj zoni,
degradacija tla nastala zbog otvaranja pozajmnih jama, degradacija tla nastala zbog
formiranja površina za odlaganje materijala, kao i drugih uticaja koji u specifiĉnim prostornim
uslovima mogu imati veći ili manji efekat.
Radovi na rašĉišćavanju postojećeg zemljišta, vegetacije i objekata, i skidanje površinskog

sloja oznaĉavaju poĉetak graĊevinskih radova na novom putu. Tek kada se ovi radovi izvrše,
nastaju najveće promene na topografiji terena.
Kada posmatramo uticaj na zemljište, kao što je takoĊe bilo definisano i za vodu, mogu se
razlikovati dve kritiĉne faze. One se odnose na fazu izgradnje i na fazu eksploatacije.
6.2.1. Faza izgradnje
Na pravljena je razlika izmeĊu dva aspekta uticaja izazvanih izgradnjom puta:
ZagaĊenje tla
Degradacija tla
ZagaĊenje tla u ovoj fazi moţe biti izazvano nepravilnim rukovanjem oko nafte i njenih
derivata koji se koriste za graĊevinske mašine i postrojenja u toku gradnje, pranjem vozila i
mehanizacije izvan prostora odreĊenog za takvu namenu, neadekvatnim organizovanjem
gradilišta i drugim aktivnostima koje nisu sprovedene u skladu sa pravilnikom tehniĉkih mera
za zaštitu okoline u toku izgradnje.
ZagaĊenje tla u toku izgradnje je aspekt uticaja na zemljište, kao faktor ţivotne sredine koji se
moţe smanjiti na minimum ili kompletno eliminisati ako zaštitne tehniĉke mere navedene u
opisima mera za ublaţavanje posledica izgradnje budu ispoštovane.

U sluĉaju izgradnje puta, pitanje efekata na zemljište (degradacija tla) se prvenstveno ogleda
u potrebi da se transportuju velike koliĉine graĊevinskog materijala kao i potrebi da se
otvaraju pozajmne jame i prostori za odlaganje materijala. Ove aspekte će izvoĊaĉi
ispoštovati u skladu sa ovom studijom (EIA) o uticajima na ţivotnu sredinu, planovima za
menadţment ţivotnom sredinom (EMP), kao i ugovornim specifikacijama.
Potreba da se ekstenzivno uklanja površinski sloj zemlje sa velikih površina koje sada imaju
vegetaciju, potencijalno moţe uticati na podzemne vode, površinske tokove kao i opštu
ocednost tla. Sliĉno ovome, tamo gde se prave privremeni pristupni putevi, uticaji na susedne
površine mogu dovesti do poremećaja sheme drenaţe i do promena u propustljivosti tla. Ni
jedna sekcija novo-projektovanog autoputa E-80 neće trpeti nikakvu degradaciju zemljišta od
otvaranja pozajmnih jama ili formiranja deponija u ovim posebnim uslovima.
Na sekcijama autoputa od Proseka preko Crne reke, Ĉiflika, Ponora do Pirota, projektnim
rešenjem predviĊeno je pravljenje useka i odseka u znaĉajnim duţinama, kao i iskop tunela
“Staro Bancarevo” (prema varijantama : levi tunel km 28 + 670 do km 29 + 320; a desni km
28 + 650 do km 29 + 600; // desni 28 + 638 - km 29 + 323 ) Viškovi materijala iz ovih iskopa
mogu se koristiti za gradnju podloge puta.
Sav deficitni materijal za podlogu puta moţe se uzeti iz postojećih dozvoljenih pozajmnih
jama u neposrednoj blizini trase autoputa (do 30km). Sav višak materijala lošeg kvaliteta
moţe se odlagati u jarkove ili druga ulegnuća, s tim što će odlaganje biti u skladu sa EIA i
imati odobrenje od zakonskih vlasti u toku faze detaljnog projektovanja. Pesak i šljunak, kao
materijali dobrog kvaliteta za nasipe i posteljicu, mogu se vaditi iz aluvijalnog materijala pored
reke Nišave i njenih glavnih pritoka, opet u skladu sa EIA i prethodnim odobrenjem od
statutarnih vlasti.
U sluĉaju nedostatka dobrog materijala za izgradnju nasipa u zoni Pirotske klisure (tlo slabe
nosivosti, moĉvarno u toku većeg dela godine i uglavnom se nalazi u zoni pirotske klisure),
postoji predlog da se nedostatak nadopuni kreĉnjaĉkim šutom preostalim od iskopa tunela
“Sarlah” ili da se koristi kreĉnjak i lokalnih pozajmnih jama na udaljenosti do 10km od mesta
nanošenja. U tom smislu moţe se raĉunati na pozajmnu jamu “Koren” koja se nalazi na putu
Pirot – Zavoj, 5km od Pirota gde se ukupne rezerve kreĉnjaka procenjuju na 4,5 miliona
kubnih metara.
TakoĊe je moguće koristiti i pozajmnu jamu “Tomin trap” na putu Pirot – Knjaţevac, u selu
Oraovica, 8km od Pirota gde su rezerve kreĉnjaka procenjene na 150,000 m3.
Prilikom projektovanja do danas su uĉinjeni pokušaji da se kvantifikuje ukupni bilans

materijala a naroĉito da se pronaĊu naĉini da se iskopani materijal ponovo koristi (od tunela i
useka) za izgradnju nasipa i putne posteljice.
U sledećoj tabeli date su procene ukupnog bilansa materijala za svaku sekciju autoputa.
3 3
E-80 odlaganje (m ) pozajmica (m )
1. Prosek – Crvena Reka 1 100000
2. Crvena Reka - Ciflik 414000
3. Ciflik - Pirot 668000
4. Pirot - Dimitrovgrad 4000
5. Obilaznica Dimitrovgrad 96000
Degradacija zemljišta na potezu severne obilaznice kod Dimitrovgrada neće se dogoditi zbog
otvaranja pozajmnih jama ili formiranja deponija. Sigurno je da svi deficitni materijali potrebni

za nasipanje duţ ove sekcije mogu biti nadoknaĊeni iz materijala koji su iskopani u dubokom
iskopu ili od useka i od dva tunela - "Prţojna padina" (L = 550 m) i "Progon" (L = 1000 m).
U toku izgradnje planirane trase autoputa potrebno je preduzeti aktivnosti da se minimiziraju

eventualni uticaji na ţivotnu sredinu. Ovo pre svega ukljuĉuje sledeće mere:
SprovoĊenje dalje ekološke analize kao dela detaljnog projekta, fokusirane na izbor
graĊevinskih kampova i njihovog situiranja, kao i na izvoĊenje s njima povezanih radova,
kao što su asfaltne baze koje će biti potrebno locirati u blizini puta.
Stroga zaštita na svim podruĉjima izvan neposredne dogovorene zone gradilišta, tako da
se nikakve dodatne površine ne mogu koristiti kao stalna ili prevremena deponija za
odlaganje materijala, ili kao pozajmne jame ili za parkiranje i popravku mehanizacije.
Uklanjanje, skladištenje i rukovanje površinskim slojem humusa tako da moţe biti

iskorišćen u konaĉnom formiranju pejsaţa, restauraciji biljnog pokrivaĉa i stabilizaciji
kosina.
Skladištenje i rukovanje gorivom, uljima i drugim ugljovodonicima biće kontrolisani proces

ukljuĉujući mere za spreĉavanje kontaminacije tla i vode. Projektom će biti predviĊeno
skladištenje na zaptivenim površinama i u sekundarnom rezervoarskom sistemu a
tankiranje svih postrojenja, vozila i mehanizacije neće biti dozvoljeno na manje od 50m od
vodotokova, drenaţe ili kanala koji vode do prirodnog vodotoka.
Zabranjeno je otvaranje nekontrolisanih pristupnih puteva za pojedinaĉne delove

gradilišta.
Parkiranje graĊevinskih mašina dozvoljeno samo na za to odreĊenim površinama koje će

biti opremljene posebnim merama zaštite protiv zagaĊenja tla od goriva, ulja ili naftnih
derivata. U sluĉaju da se tlo kontaminira prosipanjem, oštećeni sloj će biti uklonjen i
odloţen na za to odobrenoj deponiji u skladu sa planovima izvoĊaĉa za menadţment
otpadom.
Sistematsko prikupljanje ĉvrstog otpada u toku gradnje (ukljuĉujući hranu i ambalaţu

materijala kao i druge vrste otpada) biće preduzeto i deponovaće se na dogovorenim
mestima koja imaju dozvolu, u skladu sa WMP (planovima rukovanja otpadom).
Ĉišćenje opreme i vozila biće dopušteno samo u odreĊenim prostorima, projektovanim

tako da se izbegne zagaĊenje tla i vode. TakoĊe, pranje betonskih mešalica i
nekontrolisano prosipanje preostalog betona biće kontrolisana operacija; predviĊeno je
korišćenje „postavljenih“ jama ili rezervoara koji će se koristiti za ispiranje opreme
zaprljane betonom posle betoniranja. Beton koji se tu bude nataloţio moći će da se ukloni
kao inertni ĉvrsti otpad ili da se po potrebi ponovo koristi za nasipanje na posebnim
mestima.
Po završetku iskopa materijala sve pozajmne jame i deponije otpada moraju se vratiti u
prvobitno stanje gde god je to moguće da bi se umanjio vizuelni efekat i ponovo
uspostavila prirodna vegetacija. U ovom će se dogaĊati ograniĉenja, naroĉito u
sluĉajevima kada je materijal iskopan iz kamenoloma za dozvolom, tamo gde je uticaj
projekta ograniĉen, kao što će biti u sluĉaju legalnih deponija za odlaganje otpada.
6.2.2 Faza eksploatacije
U toku faze eksploatacije, zagaĊenje tla biće uglavnom proizvod sledećih procesa:

ZagaĊenje od kišnice koja se sliva sa putne površine
Taloţenje izduvnih gasova i ĉestica i njihova remobilizacija zahvaljujući odvijanju

saobraćaja.
Taloţenje organskog i neorganskog otpada
Prosipanje tovara u saobraćaju
Osim toga , na zagaĊenje tla još utiĉe:
Putni drenaţni sistem
Obim saobraćaja i struktura tokova u saobraćaju
Konfiguracija okolnog terena
ZagaĊenje od disperzije tokom kretanja vozila ograniĉeno je na uski pojas pored ivice
puta
Disperzija materijala sa površine puta u toku sušnog perioda, od kretanja vazduha
izazvanog kretanjem vozila takoĊe se dogaĊa na uskom pojasu pored ivice puta,
Sedimentacija iz atmosfere postoji na udaljenju od više stotina metara ali trenutno se

ne moţe definisati niti se mogu utvrditi specifiĉne ustaljene forme koje bi mogle biti
korišćenje za kvantifikovanje ove pojave.
Najviše je prouĉen problem zagaĊivanja tla olovom, uglavnom zbog njegove izuzetne
toksiĉnosti i bio-akumulirajućih karakteristika, koje su potencijalno deo ljudskog lanca ishrane.
Na osnovu podataka u prognozama o tokovima saobraćaja za period do 2021 u ovom
koridoru, sadrţaj kontaminirajućih materija u zemljištu je utvrĊen preuzimanjem kalkulacija
koje su bazirane na javno dostupnim podacima iz razliĉitih elaborata. Ovde predstavljeni
podaci se ne mogu smatrati konaĉnim, ali su indikativni u vezi prirode i koliĉine zagaĊivaĉa
koji se tipiĉno nalaze i akumuliraju pored autoputeva.
Tabela 5-1 Oĉekivani sadrţaji teških metala u tlu za analizirane sektore na autoputu E-
80 (ppm)
Oĉekivani sardţaj po sektoru autoputa

Severna
Br.. Elem. MPC* Pro. - Cr. Cr. Reka -
Pirot – Dimitr. obilaznica
Reka Pirot
Dimitrov.
1 Ag 50 110-145 110-160 42.2-60.5 40-60
2 B 130-170 180-230 55-66.2 55-70
3 Ba 335-370 600-780 138-151.8 140-155
4 Be 65-95 100-150 27.6-38.6 25-40
5 V 145-185 220-260 60.7-75.9 60-75
6 Ga 60-70 80-120 24.8-27.6 25-30
7 Co 30-45 50-90 12.4-17.9 15-20
8 Cu 100 185-225 190-240 75.9 -92.4 75-95
9 Cr 100 225-265 360-440 92.4-107.6 95-110
10 Mn 145-185 2210-2590 60.7-75.9 60-75
11 Ni 50 110-135 190-240 45.5-55.2 45-55
12 Sc 60-75 50-90 24.8-30.3 25-30
13 Zn 300 160-185 330-370 66.2-75.9 65-75

Oĉekivani sardţaj po sektoru autoputa
Severna
Br.. Elem. MPC* Pro. - Cr. Cr. Reka -
Pirot – Dimitr. obilaznica
Reka Pirot
Dimitrov.
14 Zr 225-260 400-560 92.5-107.64 90-110
15 Sr 225-260 360-440 92.5-107.64 90-110
16 Pb 100 210-260 380-430 85.6-107.64 85-110
17 Y 110-145 220-260 45.5-60.7 45-60
*Definisano u Pravilima o dozvoljenim koliĉinama opasnih i štetnih materija u tlu i vodi za

navodnjavanje, i metodi njihovog testiranja (Sl.List RS. Br.23/94)
Na osnovu ovih kalkulacija dobijenih za svaku sekciju koridora, moţe se zakljuĉiti da

potencijalne probleme zagaĊenja tla ne treba uzimati u obzir. MeĊutim, predviĊeno je da se
nivo olova u budućnosti moţe smanjiti, zato što se sve više sa goriva koje sadrţi olovo prelazi
na bezolovno gorivo.
Iako je olovo najistaknutiji zagaĊivaĉ u saobraćaju, kada posmatramo poljoprivredu i
prehrambenu proizvodnju, najveći uticaj olova i kadmijuma je u zonama od 1.0 do max. 5.0
metara duţ puta, što pripada okvirima zaštitne zone puta i ne bi trebalo da negativno utiĉe na
površine izvan tog pojasa.
Zemljište u blizini autoputa moţe imati koncentraciju kadmijuma do 3mg/kg. Ovaj element
manje potiĉe od taloţenja izduvnih gasova a mnogo više od habanja guma na površini
kolovoza.
S obzirom na relevantne tokove saobraćaja, koncept kontrolisanog oceĊivanja kolovoza u

zatvorenom sistemu ne bi trebalo da negativno utiĉe na kontaminaciju pod predviĊenim
uslovima eksploatacije.
Smatra se da je potencijal za izazivanje nestabilnosti terena koji bi rezultirao od izgradnje

autoputa veoma nizak, pošto su geotehniĉki uslovi su razmatrani detaljno u toku
projektovanja i biće predmet dalje analize u fazi detaljnog projektovanja. Na projektovanom
pravcu autoputa E-80, nestabilni delovi terena obuhvataju kosine u izraţenom procesu
aktivnih i smirenih strana, kao i delove pirotske klisure (na sekciji Stanicenje – Pirot, naroĉito
od km74+000 do km 75+700) koji su sazdani od barsko aluvijalnog moĉvarnog zemljišta,
slabe nosivosti, a koju reprezentuje blatna glina i treset, gde je taloţenje znaĉajno i ima
karakter dugotrajne višegodišnje konsolidacije. Najveći problem je kod odrona na delu trase
gde poĉinje tunel „Sarlah“, i njega je potrebno stabilizovati. Izgradnja na ovom i sliĉnim
delovima terena je nemoguća ukoliko se na preduzmu odreĊene mere rehabilitacije.
Aktivne deluvijalne naslage ili obluĉasti materijal susreću se duţ cele zone ove trase,
procenjene dubine 1.0 - 5.0 m, od km 63 + 000 do km 63 + 250.
Erozija zemljišta od ispiranja i uklanjanja najsitnijih ĉestica i organskih komponenata dešava

se prirodno, ali se moţe ubrzati seĉom šuma i lošim zemljišnim upravljanjem. Prema tome,
biće neophodno da se sprovodi dobar menadţment u praksi skidanja površinskog sloja i
ponovnog uspostavljanja biljnog pokrivaĉa kako bi se postiglo efikasno vraćanje terena
gradilišta u preĊašnje stanje i stabilizacija svih useka i nasipa. TakoĊe će biti neophodno da
se površinska voda i curenje podzemnih voda odvodnjavaju tako što će se izgraditi
odgovarajući drenaţni sistem.

Erozivni procesi u oblastima u slivovima pritoka reke Nišave u okviru koridora autoputa, koji
se ovde razmatraju, uglavnom pripadaju opsegu od akumulacije nanosa do srednje visoke
erozije.
Sve pritoke Nišave na sekciji od Ĉiflika preko Ponora do Pirota (istok), takozvana “brdovita
varijanta” imaju izrazito karakter bujice. Osnovna karakteristika hidrološkog reţima vodenih
tokova su bujiĉni talasi koji iznenada nadoĊu i kratko traju. Posle obilnih padavina u podruĉju
razvoĊa, formiraju se talasi bujice koja nosi velike koliĉine erozivnog nanosa.
Uopšteno moţemo reći za podruĉje koje pokriva koridor ovog autoputa da se njegovi donji
delovi (aluvijalna ravan Nišave i njenih glavnih pritoka) sastoje od akumuliranih nanosa.
Brdovito planinski deo terena obuhvata deo planine Belava i padine Stare Planine, ima
kreĉnjaĉku strukturu i pripada srednjoj do visokoj eroziji.
Problem uticaja procesa erozije i bujice na puteve sastoji se u potencijalnom efektu reĉnih
nanosa na sve objekte koji se nalaze na mestima gde put preseca vodene tokove. Nanošenje
i akumulacija materijala u zonama mostova i kanala moţe u mnogome da umanji kapacitet
ovih objekata. U tom sluĉaju, kada nastupe visoke vode, otvori na ovim objektima mogu se
zagušiti i trasa puta moţe biti poplavljena.
U toku detaljnog projektovanja za izgradnju puta biće neophodno da se urade projekti za

regulaciju protiv erozije od okolnog podruĉja uticaja. Specifiĉne biološke, bio tehniĉke i
tehniĉke mere mogu umanjiti proizvod erozije i transfer sedimenata a prema tome i stepen u
kome će buduća putna trasa biti ugroţena sedimentnim naslagama od erozije.
Razmatrajući zakljuĉke do kojih se došlo u toku izrade elaborata o uticajima na ţivotnu

sredinu (EIA) do danas, biće potrebno da se definišu mere koje će se preduzimati u toku
operativne faze (faze eksploatacije). Ove mere podrazumevaju sledeće aktivnosti:
Potrebno je obezbediti odgovarajuće oznake na putu, znake i signale za ovu sekciju,

ukljuĉujući i sve oblike potrebnih ograniĉenja i obaveštavanja;
Za proceduru odrţavanja u zimskom periodu, potrebno je pripremiti posebne

operativne planove uzimajući u obzir zaštitu ţivotne sredine.
Kosine nasipa moraju se pejzaţno obraditi i zasaditi biljnim pokrivaĉem u cilju

poboljšanja vizuelnog efekta i da bi se smanjila potencijalna površinska erozija;
Zbog zagaĊivanja tla od eksploatacije puta, potrebno je obezbediti minimalnu zonu

zaštite puta koja neće biti obradiva površina. S obzirom na oĉekivane koncentracije
zagaĊivaĉa, ovaj pojas ne treba da se prostire preko 5 metara od eksproprijacionog
pojasa. Trava koja se dobije odrţavanjem zelenih površina u blizini puta neće se
koristiti za ishranu stoke. Vaţno je da se lokalne zajednice informišu i edukuju u vezi
opasnosti od upotrebe ovakve vegetacije. Moţda će biti potrebno da se u fazi
detaljnog projektovanja naĊe mehanizam koji će omogućiti implementaciju. Nikakvi
herbicidi ne smeju se koristiti za uništavanje korova;
Da bi smanjili efekte salinizacije tla u blizini autoputa koja bi bila posledica zimskog
odrţavanja, upotrebu natrijum hlorida treba zameniti drugim materijama koje imaju
sliĉan ili jaĉi efekat odleĊivanja. Tamo gde se u procesu odrţavanja koristi natrijum
hlorid, od kritiĉnog znaĉaja biće precizno planiranje raspodele vremena i koliĉina;
Svi prateći sadrţaji uz planiranu putnu trasu treba da budu projektovani i podignuti u
skladu sa glavnom funkcijom ovog puta i to tek pošto studija o uticajima na ţivotnu
sredinu bude završena;

6.3. Kvalitet vazduha
ZagaĊenje vazduha kao posledica saobraćaja na putu, kao kriterijum koji definiše odnose
izmeĊu autoputa i ţivotne sredine, danas je relativno efikasno kvantifikovan, bez obzira na
stohastiĉni karakter velikog broja parametara koji suštinski definišu ovaj fenomen
(meteorološki, topografski, saobraćajni, graĊevinski itd..)
Okviri ovog elaborata su sazdani na indikatorima koji su definisani kao medianske godišnje
vrednosti (dugotrajna koncentracija) i 95 procentne vrednosti (maksimalna kratkotrajna
koncentracija).
Do sada, analiza otpadnih gasova proizvedenih radom motornih vozila, otkrila je prisustvo
više stotina štetnih organskih i neorganskih komponenata. U cilju analize u okviru ove studije,
usvojene su sledeće komponente : ugljenmonoksid (CO), azot monoksid (NO), azot dioksid
(NO2), sumpor dioksid (SO2), ugljeni hidrati (CxHy), olovo (Pb) i ĉvrste ĉestice (ĉĉ).
Pravila o graniĉnim vrednostima, metodima merenja emisije i kriterijumima za utvrĊivanje

mernih taĉaka i beleţenja podataka (Sluţbeni list RS br.54/92) propisuju graniĉne vrednosti
emisije, alarmantne emisije, epizodnog vazdušnog zagaĊenja , metode za sistematsko
merenje emisije, kriterijume za utvrĊivanje mernih taĉaka i naĉin skladištenja podataka.
Standardi kvaliteta buke i vazduha dati su u aneksu F.

Tabela 5-2 MPC zagaĊivaĉa u atmosferi
Naseljena oblast Nenaseljena oblast

Supstanca
(mg/m3) (mg/m3)
Ugljenmonoksid vrednost mediana 3 3
CO najviše vrednosti 10 5
Azot dioksid vrednost mediana 0.06 0.05
NO2 najviše vrednosti 0.15 0.085
Olovo vrednost mediana 0.001 0.001
Pb najviše vrednosti 0.01 0.01
Sumpor dioksid vrednost mediana 0.05 0.03
SO2 najviše vrednosti 0.35 0.15
Ĉvrste ĉestice vrednost mediana 0.05 0.03
CC najviše vrednosti 0.15 0.05
Uticaji putnog saobraćaja na zagaĊenje vazduha su analizirani sa dva aspekta: u fazi

izgradnje i u fazi eksploatacije.
6.3.1. Faza izgradnje
Po samoj svojoj prirodi, izvoĊenje graĊevinskih radova moţe biti znaĉajan izvor zagaĊenja
atmosfere prouzrokovan upotrebom graĊevinskih mašina koje uglavnom rade na fosilna
goriva.
Pomeranje velikih koliĉina zemlje u toku izrade podloge puta (izrada odseka, nasipa) rezultira
podizanjem ogromnih koliĉina prašine u atmosferu, što moţe negativno uticati na
stanovništvo i vegetaciju. Rad fabrike asfaltne baze i korišćenje asfaltne mase na putnoj trasi
dovodi do emisije isparljivih organskih jedinjenja (VOC) koji sadrţe veliki procenat policikliĉnih
aromatiĉnih ugljovodonika (PAH) ĉiji je uticaj na pojavu kancerogenih oboljenja u populaciji
potvrĊen.

U ovom sluĉaju, prostor gde će se izvoditi graĊevinski radovi je udaljen više od 100m od
naseljenih površina te se prema tome ne oĉekuje pojava znaĉajnih negativnih efekata na
zdravlje populacije. Postojeća fabrika asfalta je locirana izvan zone uticaja projekta.
6.3.2. Faza eksploatacije
Proraĉuni koncentracije zagaĊivaĉa vazduha na karakteristiĉnim presecima planiranog puta

su napravljene korišćenjem savremenog kompjuterskog programa koji je razvijen na
temeljima modela kakav je definisan u pravilniku za procenjivanje zagaĊenja vazduha na
putevima (Merkblat über Luftverunreinigungen an Strassen, MLuS-90). Parametri
komponenata zagaĊivaĉa vazduha u formi medianskih godišnjih vrednosti i 95 procentne
vrednosti.
Rezultati kalkulacija i analiza
Na osnovu procedura koje su korišćene za kalkulacije komponenata vazdušnog zagaĊenja za

karakteristiĉne mikroklimatske uslove, dobijeni su podaci koji predstavljaju merodavne
indikatore vazdušnog zagaĊenja. Podaci su dobijeni uzimanjem u obzir relevantnih
meteoroloških uslova, kao is prostornim poloţajem trase i brzine najĉešće prisutnih vetrova.
TakoĊe su izraĉunate stalne i trenutne koncentracije dominantnih zagaĊivaĉa CO, NO, NO2,
CXHY, Pb, SO2, i ĉvrstih ĉestica na svakih 25m to 100m od ivice kolovoza, a zatim na 200m i
300m. Posle analize podataka o brzini i uĉestalosti vetrova, donet je zakljuĉak da je
severozapadni vetar koji duva brzinom od 2.9 m/s najĉešći u razmatranom koridoru.
Koncentracije zagaĊivaĉa vazduha su kalkulisane za ektremne uslove boĉnih vetrova.
TakoĊe su modelirane za brzinu vetra od 1.5m/s , što je proseĉna brzina vetra u koridoru,
uzimajući u obzir i periode bez vetra. Zbog fazne izgradnje, svi proraĉuni su pripremljeni za
godinu 2012 kao reprezentativnu za Fazu I, i za 2022., kao konaĉnu godinu operativnog
perioda eksploatacije.
Na osnovu podataka dobijenih analizom tipiĉnih uslova i odabranih sekcija od Proseka do

Dimitrovgrada, kao i graniĉnih vrednosti definisanih u Pravilima o graniĉnim vrednostima,
metodima merenja emisije i kriterijumima za utvrĊivanje mernih taĉaka i beleţenja podataka
(Sluţbeni list RS br.54/92), moţemo zakljuĉiti sledeće:
Za vetar proseĉne brzine 1.5 m/s, kratkotrajne koncentracije nitrodioksida (NO2) su

preko dozvoljene granice kod 37m do 50m od ivice kolovoza a za dugotrajne
koncentracije prekoraĉenje limita je na 33m.
Sa kalkulacijom zagaĊivanja vazduha u uslovima preovlaĊujućeg severoistoĉnog

vetra brzine 2.9 m/s, predviĊaju se mnogo uţe zone prekoraĉenja vrednosti nego kod
prethodnih.
Koncentracije sumpor dioksida, ĉvrstih ĉestica i olova na eksproprijacionom pojasu su

iznad ograniĉenja predviĊenih zakonom pod svim mikro klimatskim uslovima.
Znaĉajne koncentracije zagaĊivaĉa treba oĉekivati u zoni ulaska u tunele.
Sa aspekta uticaja zagaĊivaĉa na floru, ovaj fenomen je posebno znaĉajan zbog obradivih
površina i useva. Dobijeni rezultati pokazuju da u pojasu proseĉne širine 37m (17m u fazi I)
od ivice kolovoza, sa vetrom proseĉne brzine 1.5 m/s , koncentracije zagaĊivaĉa (naroĉito
nitro oksida) mogu se oĉekivati u takvoj meri da izazivaju trajne negativne posledice na rast i
razvoj biljaka. Preporuĉuje se izbegavanje gajenja biljaka za ljudsku potrošnju u pomenutom

koridoru, nego da se ovo podruĉje kultiviše biljkama koje su otporne na pomenute supstance.
Opšti zakljuiĉak bi bio na osnovu svih izvedenih analiza da je problem zagaĊenja vazduha u
koridoru planiranog puta nije zanemarljiv.
Pravljenjem modela koncentracije vazdušnih zagaĊivaĉa za sekciju autoputa (severna

obilaznica kod Dimitrovgrada) pod klimatskim uslovima, i uporeĊujući ih sa graniĉnim
vrednostima koncentracije, dolazimo do sledećih zakljuĉaka:
Koncentracije svih zagaĊivaĉa osim zasićenih ugljovodonika (CxHy) i nitro oksida

(NOx) su ispod maksimalnih dozvoljenih vrednosti pod bilo kojim vremenskim
uslovima;
Generalno, dok duva dominantni vetar (SE) koncentracije vazdušnih zagaĊivaĉa su

više na levoj strani obilaznice;
Kratkotrajne koncentracije zasićenih ugljovodonika (CxHy max) su prevaziĊene duţ
cele leve strane na trasi (u proseku 21m od ivice trotoara) i u većem delu s desne
strane (osim od km 94+700 do km 96+700).
Za dugotrajne koncentracije alkalnih materija (CxHysr) za eksproprijacioni pojas na
levoj strani prekoraĉenja variraju u okvirima limita (u proseku 2m od ivice trotoara) a
sa desne strane vrednosti ostaju u okvirima limita za maksimalne dozvoljene
koncentracije (MPC).
Od nitro oksida, maksimalne dozvoljene koncentracije su prekoraĉene samo u

sluĉajevima kratkotrajne koncentracije nitrodioksida (NO2 max), uglavnom sa leve
stane puta, sa proseĉnom distancom od 3m od ivice trotoara; tj. Ugroţena zona
ostaje u okvirima eksproprijacionog pojasa.
Znaĉajne koncentracije zagaĊivaĉa mogu se oĉekivati u zoni portala (ulaska) u

tunele, na levoj strani puta.
6.4. Buka
Buka je jedan od prostorno najistaknutijih efekata u ţivotnoj sredini. MeĊu svim izvorima
buke, buka od saobraćaja zauzima najveći procenat a manji udeo otpada na druge izvore
buke (industrija, graĊevinske aktivnosti, buka od zabavnih aktivnosti itd..) Uticaj buke
posmatranog projekta je prouĉavan s aspekta njegove dve faze; faze izgradnje i faze
eksploatacije. Standardi buke i vazduha dati su u Aneksu F.
6.4.1 Faza izgradnje
Fazu izgradnje u pogledu buke karakteriše rad graĊevinskih mašina i postrojenja lociranih duţ
puta koji se gradi. Izvori buke u toku radova su teške graĊevinske mašine i njihov saobraćaj
povezan sa izvoĊenjem radova. U organizaciji izgradnje linearnog objekta kao što je put,
karakteristiĉno je postavljanje graĊevinskih mašina na relativno velikim površinama, što
oteţava mogućnosti za intervenciju zaštite ţivotne sredine od povećanih nivoa buke.
Izlaganje ovim uticajima je ograniĉeno vremenski i privremenog je karaktera pa je tako i
razmotreno u merama za ublaţavanje uticaja u toku faze izgradnje.
Mere za ublaţavanje uticaja u fazi izgradnje

Pošto u ovoj fazi pripreme projekata ni jedan koncept izvoĊenja radova nije dovršen,
ukljuĉujući i transportne puteve, nemoguće je predvideti specifiĉne nivoe buke koji će biti
prisutni prilikom izvoĊenja radova.
Sledeće mere za ublaţavanje uticaja biće sprovedene na svim gradilištima. Pojedinaĉno

izvršenje ovih mera u vezi sa specifiĉnostima svakog gradilišta i u skladu sa praćenjem
indikatora nivoa buke, biće razraĊeni u okviru specifiĉnih EMP planova na svakom gradilištu
koje će prirpemiti izvoĊaĉi a koji će biti odobreni pre poĉetka radova. MeĊutim opšte mere
ublaţavanja uticaja mogu se definisati prema sledećim procedurama ĉija primena moţe
doprineti ublaţavanju uticaja buke u fazi izgradnje:
Podizanje svesti radnika o tome da buĉne aktivnosti treba svesti na najmanju meru;
PrilagoĊavanje radnog vremena;

Korišćenje moderne opreme i mašina sa prigušivaĉima buke kada se radi u blizini
naseljenih mesta.
Redovno odrţavanje graĊevinskih vozila i opreme u smislu eliminisanja nepotrebnih

izvora buke;
Izbegavanje istovremenog rada više buĉnih mašina kada god je to moguće;
Iskljuĉivanje mašina kada nisu u upotrebi,
Korišćenje prirodnih akustiĉkih prepreka ili panoa za zaštitu od buke oko mašina;
Redovno odrţavanje pristupnih i privremenih puteva i ograniĉenje brzine vozila na

neasfaltiranim putevima za transport materijala.
6.4.2. Uticaj u toku eksploatacije
Saobraćaj na putu igra dominantnu ulogu ako se uporedi sa drugim tipovima saobraćaja i on
se knostantno uvećava. Ovo dovodi do povećanja nivoa buke u zonama oko puta.
Buka je najistaknutiji nematerijalni izvor zagaĊenja u putnom saobraćaju; s obzirom na

poreklo buka je veoma kompleksna pojava i ima stohastiĉki karakter. Analiza uticaja buke
podrazumeva definisanje parametara saobraćajne buke na prostorno i funkcionalno
definisanom putu. Status koji se definiše na ovaj naĉin se poredi sa vaţećim zakonskim
postulatima koji propisuju maksimalne dozvoljene nivoe buke za pojedine kategorije.
Prekoraĉenje dozvoljenih nivoa buke implicira potrebu da se stanje analizira i preduzmu
neophodne mere zaštite.
Tabela 5-3 Najviši dozvoljeni nivoi buke u dB(A) za razliĉite (JUS U.J6 205
Najviši dozvoljeni nivo spoljašnje buke

Namena korišćenja prostora dB(A)
Danju Noću
Prostori za relaksaciju i rekreaciju
Bolnice i zone za rehabilitaciju
Kulturno –istorijski spomenici 50 40
Veliki parkovi
Turistiĉki prostori
Mala i seoska naselja, 50 45
Kampovi i školske zone

Najviši dozvoljeni nivo spoljašnje buke
Namena korišćenja prostora dB(A)
Danju Noću
Iskljuĉivo rezidencijalne zone 55 45
Poslovno stambene zone,
Trgovinsko stambene zone, 60 50
Deĉija igrališta
Centar grada, specijalizovane zanatske,
komercijalne, administrativne zone sa stanovanjem,
Zone duţ puteva i glavnih saobraćajnica 65 55
Industrijske zone, skladišta i servisi i transportni terminali Na obodima zone, buka ne sme
bez stambenih jedinica. prelaziti nivo dozvoljen u susednoj
zoni.
Maksimalni dozvoljeni nivo spoljašnje buke za naseljena mesta u koridoru budućeg autoputa
E-80 iznosi 65 dB(A) za dnevne ili 55 dB(A) za noćne uslove.
Kompleksan uvid u probleme buke u zoni planirane saobraćajnice moguć je samo ukoliko se
njegove karakteristike prouĉe za sve ugroţene kategorije i prostorne jedinice. Oslanjajući se
na znanje iz opštih uslova u širenju i konstantama na lokaciji, definisani su odgovarajući
preseci koji su od interesa za ovo istraţivanje i koji se u ovom specifiĉnom sluĉaju poklapaju
sa odgovarajućim transverzalnim profilima.
Za ovu specifiĉnu procenu relevantnih nivoa na odreĊenim taĉkama preseka, korišćeni su

posebni kompjuterski programi. Oni su pripremljeni na osnovu pravilnika pod naslovom :
"Richtlinien für den Larmschutz an Strassen". Ova metodologija daje procene nivoa
saobraćajne buke za periode od 16 sati u toku dana (06:00 do 22:00) i 8 sati u toku noći
(22:00 do 06:00).
Kalkulacija u cilju ove analize je napravljena na ujednaĉenim razmacima od ose puta, sa

jedne i sa druge strane do udaljenost od 300m. Ova procedura ukljuĉuje kompletnu oblast
relevantnih uticaja i uslova stvorenih za proceduru kvantifikovanja. Na osnovu dobijenih
rezultata, dokumentovani zakljuĉci mogu se donositi u pogledu negativnog uticaja
saobraćajne buke i moţe se identifikovati svaka potreba za merama koje ublaţavaju uticaj na
ţivotnu sredinu.
Korišćenjem gore opisane metodologije i specifiĉnih uslova na gradilištu za svaku

karakteristiĉnu sekciju, izvedena je kalkulacija relevantnih pokazatelja za izabrane sekcije u
pogledu situacionog poloţaja objekata u blizini trase. Za evaluaciju uslova, usvojili smo
dozvoljene graniĉne vrednosti od 55 dB (A) u noćnim uslovima koje se primenjuju na
postrojenja duţ glavnih saobraćajnih pravaca. Na osnovu procene saobraćajne buke u
planiranom periodu, zabeleţeni su na karakteristiĉnim presecima maksimalni nivoi buke koji
se dostiţu na 25m od ivice puta, kao i minimalne i maksimalne udaljenosti na kojima se ove
graniĉne vrednosti dostiţu. Razlike u nivoima buke na pojedinim mestima dolaze od fiziĉkih
prepreka u transverzalnom profilu kao i zbog blizine ţelezniĉke pruge i glavnog puta koji će
ostati na mestu kao paralelni putni pravac. Rezultati su prikazani na tabeli 5-4.

Tabela 5-4 Rekapitulacija rezultata procene saobraćajne buke
Maksimalni nivoi buke na Udaljenosti na kojima je

referentnoj udaljenosti od 25 dostignuta dozvoljena graniĉna
Sekcija
metara vrednost buke
Dan Noć Min. Max.
Prosek – Crvena Reka 72 dB(A) 67 dB(A) 70 m 210 m
Crvena Reka – Ĉiflik 72 dB(A) 67dB(A) 60 m >300 m
Ĉiflik – Ponor - Pirot 72 dB(A) 65 dB(A) 45 m >300 m
Pirot – Poĉetak obilaznice
74 dB(A) 62 dB(A) 55 m >300 m
Dimitrovgrad
Severna obilaznica Dimitrovgrad 74 dB(A) 69 dB(A) 20 m 240 m
E–80 autoput
74 dB(A) 69 dB(A) 45 m >300 m
Prosek - Dimitrovgrad
Na osnovu numeriĉkih podataka dobijenih kalkulacijom i na osnovu relevantnih nivoa

propisanih zakonom, moţe se doneti zakljuĉak da su graniĉne vrednosti buke prekoraĉene u
zonama gde postoje registrovani objekti.

Mere ublaţavanja uticaja u fazi eksploatacije
Glavni cilj analize saobraćajne buke na autoputu E-80 je da se odaberu odgovarajuće

procedure usmerene na ublaţavanje negativnih uticaja koje buka ima na stanovništvo.
Tehniĉke mere ublaţavanja ukljuĉuju sve procedure koje su potrebne da se umanje
kvantifikovani negativni uticaji i svedu u okvire dozvoljenih vrednosti.
Redukcija uticaja buke moţe se postići razliĉitim procedurama:
Smanjenje uticaja buke zasaĊivanjem zelenog zaštitnog pojasa izmeĊu autoputa i

ugroţenih objekata
Smanjenje buke u objektima instalacijom zvuĉno nepropusnih prozora i vrata na

fasadama koje su izloţene izvoru buke – to su pasivne mere zaštite.
Redukcija prenosa buke instalacijom akustiĉkih barijera – zidova za zaštitu od buke.

U ovom konkretnom sluĉaju za autoput E-80 Prosek – Dimitrovgrad predviĊeno je korišćenje
zaštitnih objekata protiv buke kao i pasivnih mera zaštite (zvuĉno izolovani prozori i vrata).
Najvaţnija odbrana od buke je sagraditi zidove za zaštitu od buke. Ova sigurnosna mera će
se primenjivati na mestima gde se nalazi najviše ugroţenih grupa ili objekata. Pri izboru tipa
zidova, treba uzeti u obzir kriterijume koje treba zadovoljiti kao što su:
Otpornost na meteorološke uslove
Strukturalna racionalnost
Vizuelni efekat
Mogućnosti prefabrikacije
Mogućnosti produţavanja
Uklopljenost u prostor
Lako odrţavanje
Opseg potrebnih duţina i visina za izgradnju objekata za zaštitu od buke na autoputu E-80
prikazani su u tabeli 5-5. TakoĊe videti Aneks L za informacije o projektovanju.
Tabela 5-5 Objekat za zaštitu od buke na autoputu E-80
Sekcija Poloţaj objekta Visina objekta (m) Duţina objekta (m)
Prosek – Levo 2.5 – 3.5 2 144

Crvena Reka Desno 2.5 – 4.0 1 840
Crvena Reka – Levo - -

Ĉiflik Desno - -
Ĉiflik – Levo 3.0 200

Ponor - Pirot Desno 4.0 40
Pirot – Levo - -
Poĉetak obilaznice Dimitrovgrad
Desno - -
Severna obilaznica Dimitrovgrad Levo - -
Desno - -

Sekcija Poloţaj objekta Visina objekta (m) Duţina objekta (m)
Autoput E–80 Levo 2.5 – 3.5 2 344
Prosek - Dimitrovgrad
Desno 2.5 – 4.0 1 880
Za autoput E-80 Prosek – Dimitrovgrad biće potrebno malo preko 4km objekata za zaštitu od
buke. TakoĊe je predviĊena primena pasivnih mera za ublaţavanje uticaja na odreĊenom
broju pojedinaĉnih zgrada, gde će ovakve mere biti ekonomski opravdanije.
TakoĊe, izgradnja rezidencijalnih objekata mora se zabraniti na udaljenjima od centralne linije

puta tamo gde nivoi buke mogu biti prekoraĉeni, kako bi se izbegle buduće komplikacije sa
problemom buke.
6.5. Ekološki i vizuelni uticaj

Potreba da se prouĉe svi negativni uticaji koji proistiĉu od izgradnje planiranog autoputa
zahtevaće istraţivanje svih mogućih negativnih uticaja u domenu flore i faune. Na osnovu
analiziranih uticaja na planiranom putnom pravcu u sferi zagaĊenja vode i vazduha, kao i na
zagaĊenje tla, zauzimanje površina i raspodelu prostora, moguće je izvući zakljuĉke u
pogledu mogućih uticaja na ekosisteme oblasti kroz koje će prolaziti putna trasa.
Trasiranje autoputa preduzeto je da bi se izbegla sva zakonom zaštićena i osetljiva mesta, a

podaci su prikupljeni iz publikovanih izvora i sa instituta za Zaštitu Prirode (INP). U toku faze
izrade EIA elaborata INP je dostavio primedbe na trasiranje, na uticaje i na mere zaštite. INP
je dostavio pismene odgovore koji ukljuĉuju i preporuke, zahteve za pojedine sekcije na
autoputu za koje su EIA elaborati već bili uraĊeni i predati na odobrenje (videti Aneks I koji
sadrţi prevod njihovih odgovora). Kljuĉni komentari od INP su sledeći:
Autoput moţe preseći staništa i onemogućiti slobodno kretanje ţivotinja, i prema

tome projektovanje mora teţiti da omogući kretanje ţivotinjskih vrsta kroz cevi i
jazove koji treba da budu pejzaţno obraĊeni tako da omogućavaju prolaz;
Odbrana od poplave kod objekata treba da bude projektovana tako da omogući

slobodan prolaz ţivotinjama i treba je oblikovati što je moguće prirodnije;
Pozajmne jame predstavljaju dodatni uticaj i njih bi posebno trebalo obraditi i vratiti u
preĊašnje stanje kako bi se umanjili negativni uticaji i olakšalo vraćanje u prirodno
stanje.
6.5.1. Uticaj na floru
Uticaj izgradnje, eksploatacije i odrţavanja na autoputu u domenu ekosistema su neizbeţna

pojava koja po prirodi stvari ima negativne posledice. Razbijanje dinamitom i bušotine imaju
faktor uticaja koji moţe dovesti do uklanjanja ĉitavih ţivotinjskih staništa i ometanje, koje
moţe dovesti do promena u biljnom i ţivotinjskom sastavu šumskih ekosistema.
Uklanjanje gornjeg sloja humusa dovodi do promene u staništima i izaziva lokalno
išĉezavanje odreĊenih vrsta flore i faune, a naroĉito predstavnike faune tla. Isušivanje izvora i
oceĊivanje terena, drenaţa, veoma su negativni faktori uticaja koji mogu dovesti do sušenja
šuma usled promena u reţimu voda i tla.

Mostovi i prelazi, tuneli i podzemne konstrukcije u toku izgradnje autoputa nemaju direktan
negativni uticaj na šumske ekosisteme, ali faktor uticaja moţe lokalno imati negativan znaĉaj
od sluĉaja do sluĉaja.
Buka i vibracije – ovaj oblik fiziĉkog zagaĊivanja ţivotne sredine moţe uticati negativno na
ţivote odreĊenih zajednica u šumskim ekosistemima, naroĉito kod ptica i sisara. Hemijsko
zagaĊenje tla prouzrokovano eksploatacijom puta i njegovim odrţavanjem takoĊe ima
negativan faktor uticaja na šumske ekosisteme.
Izgradnja autoputa neminovno dovodi do privremenog ili trajnog gubitka zelenih površina
pokrivenih ţbunjem, šumom, drvećem i drugom vegetacijom koja ţivi pored vodenih tokova,
kao i zemlje koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Kvantifikacija uticaja na floru
moguća je jedino putem identifikacije površina sa totalno uništenom vegetacijom, površina sa
izmenjenom vegetacijom i površina sa vegetacijom koja će pretrpeti izvesne uticaje. Potpuni
gubitak vegetacije biće na podruĉjima pokrivenih asfaltom. Površine obuhvaćene
eksproprijacionim pojasom koje su zasaĊene zelenim pokrivaĉem po završetku izgradnje, u
okviru pejzaţne arhitekture na padinama nasipa, kanalima, kao i površine obuhvaćene
akvizicijom za izgradnju puta, su površine sa izmenjenom vegetacijom; one su pod najvećim
negativnim uticajem od puta. Na Tabeli 5-6 dat je pregled pomenutih površina po sekcijama
puta.
Tabela 5-6 Površine sa potpunim gubitkom vegetacije i izmenjenom florom
Ukupni gubitak Izmenjena vegetacija Vegetacija pod

Deonica puta
vegetacije (ha) (ha) odreĊ. uticajem (ha)
Prosek – Crvena
64 30 41
Reka
Crvena Reka - Ĉiflik 126.3 49.7 138
Ciflik – Pirot 79 51 56
Obilaznica
13 38 91
Dimitrovgrad
Odgovarajući pristup ovom problemu je jedini naĉin da se ublaţe ili minimiziraju ovi uticaji.
Kad pominjemo izmene u prirodi izazvane bilo kojim uzrokom, i posledice koje odatle
proizlaze, ova dva faktora (uzrok i posledica) ĉesto se pojavljuju u diskontinuitetu prostora i
vremena. U interakciji izmeĊu višestrukih komponenata razliĉitih ekosistema i podsistema u
ţivotnoj sredini, teško je izmeriti ukupne efekte nekih odreĊenih uticaja. U kontekstu vremena,
znaĉajan interval moţe proteći pre nego što puna implikacija odreĊenih prethodnih aktivnosti
postane vidljiva.
6.5.2. Uticaji na faunu
Moderna saobraćajna infrastruktura kao što su autoput i ţeleznica ima višestruke negativne
uticaje na ţivi svet. Negativni uticaj je oĉigledan direktno. Intenzitet i konsekvence nepovoljnih
uticaja su u izvesnoj meri specifiĉne za svaku pojedinaĉnu grupu ţivotinja, dok se opšti efekti
najĉešće pokazuju kroz:
Direktno uništavanje staništa

Degradacija kvaliteta staništa duţ puteva
Fragmentacija staništa, izmenjene forme i geometrija
Presecanje ekoloških koridora i tradicionalnih puteva migracije

Onemogućen ili oteţan pristup vitalnim delovima staništa
Fragmentacija ţivotinjske populacije zbog prepreke koju predstavlja put i

nemogućnost konstantne i neometane komunikacije.
Veći pritisak od lova i krivolova zbog lakšeg pristupa
Viša stopa smrtnosti kod ţivotinja zbog gaţenja
Poremećen reţim površinskih i podzemnih voda
Akumulacija teĉnog, ĉvrstog , hemijskog i drugog otpada
Intenzivirana svetlost i buka na podruĉju oko puta.
Većina ţivotinjskog sveta će privremeno migrirati izvan koridora autoputa u toku izgradnje.
Novi projektovani put moţe uništiti staništa ako njihovi preostali delovi nisu samoodrţivi.
Posledice takvih efekata su : poremećen normalni ţivotni ciklus ţivotinjskih vrsta, izmene u
njihovom ponašanju, smanjena ekološka stabilnost kao i nestanak lokalnih populacija, izmene
u kompoziciji i strukturi ţivotinjskog staništa usled toga što pojedine vrste izbegavaju put, a
sve to zajedno ima kao konaĉni rezultat suštinski osiromašenu biološku raznolikost na svim
nivoima (genetski, po vrstama, ekosistem..)
Pošto novoprojektovani put na nekim mestima prolazi kroz reĉni aluvijum pretpostavlja se da
će novi objekti imati najveći uticaj na ţivotinje koje zavise od vode kao ekosistema. S obzirom
da projekat predviĊa kontrolisanje reke, potrebno je izbegavati ove vrste radova u periodu
mrešćenja ribe. Ovo će biti detaljnije razraĊeno u specifiĉnim EMP planovima na gradilištu.
Istraţivanje na terenu za koridor autoputa, izvedeno u smislu identifikovanja mogućih

negativnih uticaja na faunu, pokazao je da ne treba oĉekivati izrazite negativne uticaje na
većem delu terena, jednostavno zato što nisu registrovani nikakvi istaknuti elementi faune.
Potencijalni uticaji na faunu koji postoje biće redukovani implementacijom uslova koje je
dostavio Institut za Zaštitu prirode (INP).
6.5.3. Vizuelni uticaji
Problem vizuelnog uticaja kao kriterijuma u odnosima izmeĊu puta i ţivotne sredine dospeo je
u ţiţu interesovanja kada je postalo evidentno da su pejzaţne odlike kvalitativni faktor koji u
mnogome doprinosi kvalitetu projekta, ili se moţe pojaviti kao element degradacije ureĊenih i
ustanovljenih odnosa.
U toku radova na analizi vizuelnih uticaja ne moţe se tvrditi da će s obzirom na pravilno

usvojenu trasu koridora sa minimalnim štetama, ovaj uticaj imati minimalne neizbeţne
posledice, prouzrokovan pre svega izmenjenom topografijom postojećeg terena. U toku
eksploatacije autoputa, kada svi radovi budu završeni i novi tokovi saobraćaja budu
uspostavljeni, uticaji na pejsaţu svakako će postati zapaţeni.
Pojam geometrijskog oblikovanja podrazumeva proces harmoniĉnog kombinovanja
dizajnerskih elemenata sa osnovnim ciljem da se ostvari prostorni izgled puta koji će u
vizuelnom smislu ostvariti pozitivan utisak i pruţiti vozaĉima osećaj sigurnosti. Pošto vozaĉi u
svom vidnom polju imaju mnogo geometrijskih oblika istovremeno koji zajedno definišu
prostorni tok na putu, potrebno posvetiti paţnju optiĉkim osobinama svakog elementa u
projektu. Harmoniĉne relacije mogu se postići samo sa usklaĊenim elementima putne trase
na situacionom planu, kao i u vertikalnim i horizontalnim poravnanjima.

Relacije u domenu geometrijskog oblikovanja na ovom nivou su kvantifikovane uz pomoć
informacija iz pripremnog projekta za planirani put. Pošto smo analizirali primenjene elemente
situacionih planova i popreĉnih preseka, kao i njihove uzajamne odnose, došli smo do
zakljuĉka da su kriterijumi homogenosti uglavnom ispoštovani. Nedostaci u oblasti
prostornog oblikovanja prisutni su uglavnom zbog nesaglasja izmeĊu horizontalnog
poravnanja i vertikalnog poravnanja. Ova opservacija se uglavnom odnosi na lokalna
pomeranja linije nivoa koja harmonizuje odnose preseka izmeĊu horizontalnih sekcija.
Za kvantifikaciju odnosa izmeĊu objekta puta i pejsaţa, primenjena je metodologija razbijanja

na individualne komponente (morfologiju, vegetaciju, površinske vode, objekti i opšti izgled).
Za karakteristike planiranog puta i lokalne uslove, jedina komponenta koja ima uticaja na
izgled pejsaţa je morfologija.
Zona izmenjenih pejzaţnih karakteristika moţe se definisati na osnovu medicinskog praga

opaţanja, primenom ugla vidnog polja od 100 kao mere za posmatranje maksimalne visinske
razlike u profilu postavljenog upravno na liniju tla. Takva relacija implicira da širina zone
potencijalno oštećenog pejsaţa iznosi 600N (N je maksimalna razlika u visinama u
popreĉnom profilu). Na osnovu prostornih odnosa planirane putne trase, moguće je doći do
podatka da najveća širina ove zone iznosi oko 4800m. Prema tome, najveće razvoĊe na
popreĉnom profilu trebalo bi da bude vidljivo sa udaljenosti od 4.8 km.
Ĉist pejsaţ sa dugim linijama vidljivosti niz dolinu pruţa se od km19+400 do km20+900 i
narušava se nasipom visine 8m. Bez obzira na prisustvo ĉetiri mosta male duţine, linija
opaţanja posmatraĉa biće narušena u velikoj meri iz ovog razloga izgradnjom puta.
Harmoniĉna kompozicija Kunovaĉke reke i šumskog pojasa od km21+200 do km21+550 se
lomi nasipom proseĉne visine 7m. Prelaskom na desnu stranu Kunovaĉke reke,
novoprojektovani put dolazi u neposrednu blizinu postojećeg regionalnog puta Niš – Pirot što
olakšava negativne efekte pejzaţnih odlika na terenu. Na ovom potezu, do km23+000
preovlaĊuju polja i pašnjaci. Posmatraĉeva paţnja privuĉena je osobinama obraĊenog i
kultivisanog prostora, koji se u principu smatra znatno manje privlaĉnim u estetskom smislu
nego prirodni, originalni prostor. Izgradnja puta moţe dovesti do promena u naĉinu i obimu
kultivacije poljoprivrednih površina i time do promena u karakteru i vrednosti pejsaţa. Od km
23+000 do km 31+900, trasa budućeg autoputa ide kroz šumu koja znatno suţava pojas sa
koga će budući objekat ometati liniju pogleda. Morfologija terena uslovila je trasiranje puta u
zaseku od km 31+900 do km 38+200, što je takoĊe minimiziralo smetnju liniji pogleda
posmatraĉa. Trasa nastavlja uglavnom duţ graniĉne linije izmeĊu šume i pašnjaka.
Od Crvene Reke do Ĉiflika, autoput je projektovan tako da se putni elementi uklapaju u

morfologiju zemljišta. Put se prostire duţ ivice planinskog masiva paralelno sa pravcem
prostiranja reĉne doline. Dovoljno je udaljen od reĉnog korita tako da ne uznemirava liniju
pogleda, nego pruţa istinski lep vidikovac. Morfologija zemljišta uslovila je trasiranje puta sa
usecima i na niskom nasipu, što je dovelo do neznatnog poremećaja linije pogleda. Na ovom
potezu, preovlaĊuju polja i pašnjaci. Paţnja posmatraĉa se usmerena je prema osobinama
obraĊenih i kultivisanih prostora, koji se u principu smatraju znatno manje privlaĉnim u
estetskom smislu nego prirodni, originalni prostor.
U sektoru Ĉiflik- Pirot postojeći glavni put M-1.12 koristi se kao sastavni deo novog
popreĉnog profila autoputa. Iz ovog razloga, postojeće vizuelne relacije nisu narušene, nego
su negativni efekti na osobine pejsaţa ublaţeni. Klisura kod Bele Palanke je podeljena od
Pirotske klisure planinskim masivom Belava koji deli reĉnu dolinu uskim ali istaknutim
grebenom, stvarajući na taj naĉin iznenadnu promenu pravca u reĉnom koritu. Ovakvi uslovi
zahtevali su niz objekata, kako na postojećem putu tako i na novom autoputu u vidu tri mosta

preko Nišave, što ĉini posebnu vrednost u ovom prostoru. Ovi mostovi su na kratkom
rastojanju i stvaraju pogled koji dominira ĉitavim ambijentom.
Vodene površine kao elementi pejsaţa, imaju svoju ulogu u evaluaciji osobina pejsaţa.
Najvaţniji kontakti izmeĊu trase puta i otvorenog vodenog toka su na km19+250 i km 40+700,
gde je Nišava premošćena skoro pod pravim uglom, što omogućava otvaranje linije pogleda
kako na levu tako i na desnu stranu. Od km 68+000 do km 71+000, gde Nišava prolazi kroz
pirotsku klisuru, planirani put suţava klisuru, stvarajući osećaj ograniĉene slobode reke i
suţen vidik.
Što se tiĉe objekata podignutih u cilju eksploatacije puta, moguće je proceniti uticaje prelaza
preko puta i preko pruge. Imajući na umu uobiĉajene prostorne relacije, koje su standardne
za rang ovog planiranog puta, nikakvi specijalni vizuelni efekti ne mogu se oĉekivati, osim što
se moţe primetiti da u postojećim morfološkim relacijama, ovi objekti postaju vizuelno
dominantni.
Potrebno je istaći ono što se odnosi na postojeće stanje i na ĉinjenicu da su mnoge prostorne
celine duţ putnog pravca, u smislu pejsaţa, degradirane izgradnjom postojećih saobraćajnih
komunikacija, neplaniranim urbanim razvojem i nekontrolisanom upotrebom postojećih
šumskih podruĉja.
6. 5. 4 M ere e kol oš k e z a št it e i z a štit e e ste ts ki h v re dno sti

U okviru zaštite postojećih pošumljenih prostora, tj. fitocenoze, u datom koridoru, potrebne su
sledeće mere ublaţavanja štete:
Treba svesti na najmanju meru ĉišćenje i uklanjanja vegetacije, samo onoliko koliko je
potrebno za izvoĊenje radova
Treba na odgovarajući naĉin i pravovremeno nadoknaditi gubitak biomase saĊenjem
autohtonih ili uvedenih vrsta vegetacije (koje odgovaraju habitatu)
Preporuĉuje se ponovno pošumljavanje zemljišta klase 6 i 7 koje je pod visokom ili
preteranom erozijom, kao i pošumljavanje izvora vodotokova;
Zaštita faune je moguća uz preduzimanje sledećih mera:
Planska dokumentacija predviĊa podizanje zaštitne ograde duţ celog puta. Mada će ta
ograda spreĉiti reproduktivnu i svaku drugu komunikaciju unutar populacija i meĊu
populacijama raznih vrsta s jedne i s druge strane puta, ona je bezbedna zaštita od tumaranja
domaćih i divljih ţivotinja po putu, s posledicom njihovog stradanja.
Planska dokumentacija ne predviĊa prolaze za ţivotinje, ali je moguće iskorišćenje svih
planiranih cevastih i ploĉastih propusta, kao i mostova. Na taj naĉin predviĊeni mostovi preko
vodotokova mogu da sluţe kao ekološki koridori. Korita vodotokova pod njima zauzimaju
manje od jedne trećine prolaza, tj. obale su dovoljno široke da bi ţivotinje mogle da proĊu.
Osim praćenja linije puta, treba obezbediti da se ograda završava na bazi mosta, što bi
usmeravalo divlje ţivotinje ka prolazu ispod mosta. Planska dokumentacija predviĊa obalne
potporne zidove sa rapavom, grubom površinom, što bi spreĉavalo klizanje ţivotinja u vodu,
tj. pomoglo im da lakše izaĊu iz vode.
Upotrebu ploĉastih propusta i cevi kao prolaza koji omogućavaju kretanje ţivotinja ispod puta
odobrio je Institut za zaštitu prirode prilikom komentarisanja podnetih EIA. Detalji njihovih
odgovora prikazani su u Dodatku I, a donja tabela daje detalje o infrastrukturi prelaza, što će
ponovo biti procenjeno tokom izrade detaljnog plana, ukoliko to bude zahtevano.

Tabela 5-7 Propusti i cevi kao prelazi za ţivotinje
Deonica Broj ploĉastih propusta i Najveća razdaljina

mostova kao podzemnih izmeĊu dva
prolaza za velike ţivotinje susedna prolaza
Prosek – Crvena Reka: 19 3470 m
Crvena Reka – Ĉiflik: 8 2029 m

Ĉiflik – Pirot: 26 2525 m
Pirot – Dimitrovgrad: 15 764 m
Prosek – Crvena Reka: 51 2157m

Crvena Reka – Ĉiflik:, 20 1105 m
Ĉiflik – Pirot: 9 4045 m
Mere zaštite zelenih površina, u smislu pejzaţne estetike, mogu da budu sumirane na sledeći
naĉin:
Uklapanje celokupne putne strukture u pejsaţ (stvaranje kompaktne, organske veze izmeĊu
auto-puta i pejsaţa prirodnog okoliša)
Naglašavanje prirodnih i veštaĉkih komponenata pejsaţa, i njihova harmonizacija
Obogaćivanje putnog (auto-puta) pejsaţa, kao i zimskog pejsaţa, putem planiranja i
izvoĊenja zaštitnih šumskih pojaseva;
Razmatranje mogućnosti zatravljivanja površina u zoni puta, tamo gde se oĉekuju povećane
koncentracije teških metala (olova, kadmijuma itd.) i korišćenje biljnih vrsta iz familija
(Brassicaeae, Euphorbiacaea, Esteracee, Lamiceaea, i sliĉnih) koje su takozvani hiper-
akumulatori (proces fito-remedijacije);
Po završetku svih graĊevinskih radova, obavezno je uspostavljanje biljnog pokrivaĉa na svim
pogoĊenim mestima, putem saĊenja odgovarajućih, po mogućnosti autohtonih vrsta, ĉiji će
izbor biti usaglašen sa okolnim prostorima i njihovom svrhom.
6.6 Površinske i podzemne vode

Prouĉavanje pitanja koja se odnose na vode, sa ciljem identifikovanja mogućih uticaja
planirane trase auto-puta na okolinu, prvenstveno se ogleda u kvantifikaciji uticaja u domenu
mogućih promena reţima površinskih i podzemnih voda i njihovog zagaĊenja. Uzimajući u
obzir uslove koji postoje na konkretnim lokacijama, koji su karakteristiĉni za podruĉja
planiranih deonica auto-puta i koji su detaljno opisani u okviru postojećeg stanja
(hidrogeološke i hidrološke karakteristike, kvalitet površinskih voda itd.), moţe se izvesti
zakljuĉak da, uzimajući u obzir sve karakteristike, moţe se oĉekivati uticaj koji je zanimljiv za
ovu analizu.
Preduslovi nadleţnih Institucija na polju upravljanja vodama dati su u Dodatku K –
Referenca (4-109/01 od 25. 07.2001, 4-108/01 od 25. 07.2001, 4-107/01 od 25. 07.2001, 92-
I-91/2001-22 od 06. 08.2001, 325-05-1301/01/07 od 18.02.2002. ).
ZagaĊenje voda u blizini puteva karakterišu dve glavne faze: zagaĊenje tokom izgradnje puta
i zagaĊenje tokom eksploatacije puta.
6.6.1 Faza izgradnje

ZagaĊenje tokom izgradnje je privremeno, ograniĉeno po širini i intenzitetu, ali ĉije posledice
mogu da budu znaĉajne u sluĉaju incidenata ili nesreća.
Postoje dva oblika uticaja izazvanog gradnjom puta:
ZagaĊenje vode,

Promena reţima površinskih i podzemnih voda.
Tokom faze izgradnje, površinske vode mogu da pretrpe ozbiljan uticaj pod dejstvom
zagaĊenja ili fiziĉkog oštećenja obalama reka i reĉnim koritima.
Da bi se izbegli ovakvi uticaji na reĉnu morfologiju, i da bi se spreĉilo zagaĊenje, biće
potrebno organizovati i planirati sve radove oko reka, po mogućnosti po sistemu dozvola za
rad, što će te operacije uĉiniti ‟kontrolisanom aktivnošću‟. Primena takvog sistema je
jednostavna i zahteva od svakog ugovaraĉa paţljivo planiranje potencijalno osetljivih
operacija, kao što su radovi oko reka. Tipiĉne procedure mogu da se sastoje od:
Obavljanje obuke operatora mašina u pogledu osetljivosti i postupaka rada koji se moraju
poštovati;
Prethodne provere svih mašina i opreme u pogledu curenja;
Korišćenja biološki razgradivih ulja i maziva (koji su zapravo sve više na raspolaganju i
postaju standardna praksa u radu ugovaraĉa blizu vodotokova);
Pripreme posebnih planova za hitne sluĉajeve, odgovarajućih bilo kakvim incidentima i
prolivanjima opasnih materijala;
Skladištenja svih goriva na bezbednoj udaljenosti od vodotokova;
Spreĉavanja nalivanja goriva blizu vodotokova i/ili preduzimanja mera predostroţnosti da
bi se spreĉilo izlivanje.
Promene protoka, brzine i smera površinskih voda mogu da budu izazvane promenama
morfologije terena kada se izvode zemljani radovi, i tokom izgradnje mostova i propusta. Biće
od znaĉaja paţljiva kontrola ovih operacija, kako bi se izbeglo izlokavanje ili blokada reĉnih
tokova, i kako bi se ograniĉili negativni uticaji na vodenu floru i faunu, kao što su riblje
populacije.
Najveći deo radova u blizini vodotokova neće direktno uticati na njihovu ekologiju ili
morfologiju, osim u sluĉajevima kada se zahtevaju strukture u vodi, kao što su stubovi mosta,
ili tamo gde su potrebne odbrane ili kontrolni zidovi (Tabela 5-8)
Tabela 55-8 Regulacija vodotokova u okviru gradnje auto-puta E-80, Sektor 1
Br. Vodotok Stacionaţa Duţina kontrolnih radova na reci

1 Reka Studena km 19+260 - km Kontrola toka na njenom ušću u reku Nišavu, L =
19+370 116m
2 Reka Studena km 19+750 Duţina kontrole protoka, L = 276.93m
3 Reka Studena km19+900 - km Duţina kontrolisanog protoka, L = 740.17m
20+580
3a Potok koji se km 20+560 Kontrolisana duţina reke, L = 204.24m
uliva u
Studenu reku
4 Reka km 21+092 - km Kontrolisana duţina reke, L = 782.24m
Kunovaĉka 21+760
5 Reka km 21+935 - km Kontrolisana duţina reke, L = 1487.57m
Kunovaĉka 23+362
6 Reka Draguša km 31+210 - km Kontrolisana duţina reke, L = 172.98m
31+390
7 Bezimeni km 33+338 - km U duţini od L = 450.88m predviĊene su kaskade
potok 33+740 u skladu sa posebnim planom hidrotehnike
8 Bezimeni km 34+300 - km U duţini od L = 503,03 m predviĊene su
potok 34+775 kaskade u skladu sa posebnim planom

Br. Vodotok Stacionaţa Duţina kontrolnih radova na reci
hidrotehnike
9 Crvena reka km 35+630 - km Kontrolisana duţina reke, L = 191.18m
35+850
10 Crvena reka km 37+630 - km Kontrolisana duţina reke, L = 215.84m
37+870
11 Bezimeni km 39+700 - km U duţini od L = 140,82 m predviĊene su
potok 39+770 kaskade u skladu sa posebnim planom
hidrotehnike
Tabela 55-9 Regulacija vodotokova u okviru izgradnje auto-puta E–80, Sektor 2, tj.
poĉetak „brdovite varijante“ trase
Br. Vodotok Stacionaţa Duţina radova na kontroli toka

1 Rinjski potok Km 42 + 716.725 Duţina kontrole toka L = 176,13 m
2 Bezimeni Km 43 + 560.41 Kontrolisana duţina L = 135.53 m
potok
3 Suvi Potok Km 47 + 622.00 Duţina kontrole toka L = 304.72 m
4 Sedlarski Km 54 + 554.00 Kontrolisana duţina L = 116.41m
potok
Trasa sekcije obilaznice oko Dimitrovgrada nalazi se na padinama i udaljena je od glavnih
vodotokova, tako da nema rizika od uticaja na morfologiju ili na hidrološke parametre.
Tokom izgradnje će biti potrebno obezbeĊenje popreĉne drenaţe od vozne trake, kroz
uspostavljanje sistema drenaţe koji će se konaĉno izlivati u vodotokove. TakoĊe se na
mnogim mestima zahtevaju radovi na reĉnom koritu, kako bi se spreĉila klizišta i erozija, ali
koji mogu da imaju negativne posledice po okolinu, primarno na floru i faunu u i oko
vodotokova. GraĊevinske strukture u rekama, kao i stabilizacioni radovi s njima u vezi,
zahtevaće korišćenja formiranih asfaltiranih i drugih privremenih površina. Operacije na tim
površinama treba da budu kontrolisane da bi se izbeglo izazivanje zagaĊenja, i predviĊeno je
da takva gradilišta budu dobro kontrolisana, kao što je ranije opisano. Oĉekuje se da će to biti
ugovorna obaveza, kako EMP bude primenjivan i dalje razvijan tokom izrade detaljnog plana,
a zatim i gradnje, od strane ugovaraĉa.
Mere za ublaţavanje posledica će ukljuĉivati sve potrebne procedure koje obezbeĊuju da
mogući uticaji budu prihvatljivi i unutar dogovorenih granica, kao što su:
Izgradnja temelja za stubove u rekama, potpornih zidova i struktura koje su locirane u, ili
u blizini reka, obavljaće se u periodima niskog vodostaja (juli-septembar), kako bi se na
najmanju meru sveli uticaji na reke, njihove obale i reĉnu ekologiju;
Skladištenje i rukovanje gorivima, uljima i drugim ugljovodonicima će se obavljati unutar
kontrolisanog procesa, ukljuĉujući i mere spreĉavanja kontaminacije zemljišta i vode.
Planovi će ukljuĉivati skladištenje na zatvorenim površinama i unutar sekundarnih
zatvorenih površina, a punjenje gorivom svih pogona, vozila i mašina neće biti dozvoljeno
unutar 50 metara od svih vodotokova, drenaţa ili kanala koji vode do vodotoka.
Sliĉne mere za skladištenje goriva i nalivanja goriva u opremu biće na snazi u
vodoplavnim površinama, kako bi se spreĉilo zagaĊenje podzemnih voda. Neće biti
dozvoljeno nikakvo skladištenje goriva i ulja u vodoplavnim površinama, gde postoji
mogućnost spiranja.
Sva gradilišta blizu reka će biti obezbeĊena ogradama i drugim merama za spreĉavanje
gubitka graĊevinskih materijala, naroĉito opasnih materija.

Spreĉiće se kretanje mašina unutar reka, potoka ili na njihovim obalama, osim kada je to
neizbeţno zbog izgradnje neke strukture ili graĊevine.
Tokom izrade detaljnog plana biće paţljivo razmotreni svi temelji i graĊevine unutar reka.
Gde god je to moguće, pobijanje šipova će imati prednost nad horizontalnim bušotinama i
drugim iskopavanjima koji zahtevaju isušivanje koje moţe negativno da utiĉe na reĉni
habitat. GraĊevine će biti planirane znatno ispod nivoa korita, kako bi se izbeglo spiranje
ili druge smetnje reĉnim tokovima.
6. 6. 4 O pe r at iv n a f az a
Glavni izvori zagaĊenja tokom izgradnje date deonice auto-puta ukljuĉuju: vozila, padavine i
prašinu.
ZagaĊenje vode tokom izgradnje prvenstveno je posledica sledećih procesa:
Deponovanje izduvnih gasova;
Habanje auto-guma;
Popuštanje obloga vozila i curenje transportovanog materijala;
Prosipanje transportovanog tereta;
Depoziti iz atmosfere;
Materijal nošen vetrom;
Disperzija kao posledica vozila u prolazu.
ZagaĊenje koje je posledica gore navedenih procesa moţe da bude, zavisno od karakteristika
vremena, prisutno tokom cele godine, tokom odreĊenog doba godine, ili sluĉajno.
Celogodišnje zagaĊenje je, u prvom redu, vezano za obim, strukturu i karakteristike
saobraćajnog toka. Posledica saobraćaja koji se odvija je permanetno deponovanje štetnih
materija po površini puta i po pomoćnim elementima popreĉnog profila, koje padavine spiraju.
To se prvenstveno odnosi na štetne materije iz izduvnih gasova, na ulja i podmazivaĉe,
habanje automobilskih guma i površine puta, habanje obloga vozila itd.
Sezonsko zagaĊenje zavisi od odreĊenog doba godine. Tipiĉan primer ove vrste zagaĊenja je
upotreba soli za odrţavanje puteva tokom zimskih meseci. Ovaj tip zagaĊenja je
karakteristiĉan jer se njime natrijum hlorid nanosi u visokim koncentracijama tokom vrlo
kratkog vremena, dok se so posipa po površini puta i tokom topljenja.
Incidentno zagaĊenje obiĉno nastaje usled transportovanja štetnih materija. Obiĉno se radi o
ulju ili njegovim derivatima, mada nije redak sluĉaj da doĊe do oštećenja vozila koja prevoze
vrlo štetne hemikalije. Ono što u ovakvim sluĉajevima predstavlja poseban problem je
ĉinjenica da se radi o neposrednim visokim koncentracijama koje je nemoguće predvideti u
pogledu vremena i mesta. Sa gledišta zaštite, posledica je da treba zaštititi vrlo širok pojas, a
najĉešće se radi o zonama za vodosnabdevanje ili, vrlo ĉesto, o površinskim vodama
visokog kvaliteta.
T ipov i z aga Ċiv aĉ a i o bli ci u k oj im a su p ri s utni

U vodi koja se cedi sa puta prisutan je jedan broj štetnih materija. Tu su prvenstveno
komponente goriva kao što su ugljovodonici, organska i neorganska ugljeniĉna jedinjenja,
azotna jedinjenja (nitrati, nitriti i amonijak).
Posebnu grupu elemenata ĉine teški metali, kao što su olovo (aditiv gorivu), kadmijum, bakar,
cink, ţiva, gvoţĊe i nikal. Znaĉajan deo potiĉe od ĉvrstih materija raznih struktura i
karakteristika, koje se javljaju u obliku taloga, suspenzija i rastvorenih materija. TakoĊe se
mogu sresti i materije koje su produkti upotrebe materijala za zaštitu od korozije. Posebnu
grupu veoma kancerogenih materijala ĉine poliaromatski ugljovodonici (benzopiren,
fluorantren) koji su proizvodi nepotpunog sagorevanja goriva i upotrebljenog motornog ulja.

Postoji jedan broj makro indikatora koji ukazuju na prisutne zagaĊivaĉe u rastvorenom i
nerastvorenom obliku. To su pH, elektro-provodljivost, suspendovane i sedimentne materije,
COD, BOD, masti i ulja itd.
Tabele 5-10 prikazuje izvore zagaĊenja i tipiĉne zagaĊivaĉe koji se skidaju s puteva.
Tabela 55-10 Izvori zagaĊenja i tipiĉni zagaĊivaĉi koji se skidaju s puteva
ZagaĊivaĉi Izvor zagaĊenja
Ĉvrste ĉestice Habanje obloge puta, vozila, iz atmosfere i od odrţavanja puta

Azot i fosfor Atmosfera i korišćenje Ċubriva
Olovo u obliku tetra-metil-olovo iz izduvnih gasova vozila, habanja auto-
Olovo
guma
Cink Habanje guma, motorna ulja i podmazivaĉi
Korozija vozila, metalnih struktura na auto-putu (mostovi, ograde), pokretni
GvoţĊe
delovi motora
Zaštitne metalne obloge, habanje leţajeva motora i ĉetkica motora,
Bakar
pokretni delovi motora, habanje obloga koĉnica, fungicidi i insekticidi
Kadmijum Habanje auto-guma i upotreba pesticida
Hrom Zaštitne metalne obloge, pokretni delovi motora, habanje obloga koĉnica
Dizel gorivo i benzin, ulja za podmazivanje, zaštitne metalne obloge,
Nikal
habanje obloga koĉnica i asfaltnih površina
Vanadijum Aditivi gorivu
Titanijum Boja za obeleţavanje puteva
Mangan Pokretni delovi motora
Natrijum, kalcijum i Soli za odmrzavanje
hloridi
Sulfati Putna posteljica, gorivo i soli za odmrzavanje
O dr eĊ iv an je kol iĉ in e z ag aĊiv aĉ a
Glavne pretpostavke kritiĉnog znaĉaja za izraĉunavanje koncentracije zagaĊivaĉa mogu da
se klasifikuju u obliku sledećih zakljuĉaka:
najveće koncentracije zagaĊivaĉa registrovane su u vodi koja se sliva sa puteva tokom
zimskih meseci, kada se so najintenzivnije posipa;
koncentracije većine zagaĊivaĉa su direktno zavisne od trajanja perioda suvog vremena
pre kiše i od gustine saobraćaja. Najveće koncentracije se dostiţu tokom prvih 5-10
minuta kiše, i zatim naglo opadaju;
koncentracije suspendovanih materija proporcionalne su intenzitetu padavina, i najveće
koncentracije se dostiţu prilikom najveće gustine padavina;
gubitak vode usled prskanja prilikom prolaska vozila ne prelazi 10% od ukupne koliĉine;
rasipanje materijala sa površine puta tokom suvog perioda usled vetra nastalog
prolaskom vozila nema bilo kakvog znaĉajnog uticaja na smanjenje koncentracije;
zagaĊenje voda usled slivanja sa površine puta moţe da bude znaĉajno, i zbog toga je
potrebno da se izradi temeljna analiza i da se identifikuju potrebe za merama koje će
umanjiti štetu;
ZagaĊenje usled saobraćajnih nesreća je specifiĉan fenomen, i on nije ukljuĉen u gore
navedeno. Odnos prema takvim dogaĊajima se posebno analizira u poglavlju o mogućim
hemijskim akcidentima.

U skladu sa gore navedenim, bazirajući se na meĊunarodnom iskustvu iz dvadesetogodišnjih
istraţivanja, uĉinjena je procena emisije zagaĊivaĉa tokom korišćenja date trase auto-puta,
na osnovu saobraćajnog opterećenja u periodu za koji se planira, a rezultati su prikazani u
vidu tabele.
Tabela 5-11 Koliĉine zagaĊivaĉa, po jedinici površine, koje predviĊeni saobraćaj

emituje tokom jedne godine, po deonicama
Prosek - Cr. Reka – Pirot - Severna

Cr. Reka Pirot Dimitr. obilaznica
Deonice auto-puta Dim.
(kg/ha/go (kg/ha/god (kg/ha/god
(mg/l)
ZagaĊivaĉi d) ) )
Suspendovane ĉestice 234.55 229.77 111.67 246.22
BOD5 10.51 10.30 / 11.04
COD 79.26 77.65 / 83.20
Organski ugljenik, ukupno 40.44 39.61 / 42.45
Nitrati 1.59 1.55 / 1.66
Fosfor, ukupno 0.21 0.21 0.616 0.22
Ulja i masti 3.64 3.57 / 3.82
Bakar 0.02 0.02 0.05 0.02
GvoţĊe 4.04 3.96 0.16 4.24
Olovo 0.07 0.07 0.10 0.07
Cink 0.13 0.13 0.19 0.13
Da bi se došlo do zakljuĉaka potrebno je definisati koncept drenaţe – osim prostornih
karakteristika relevantnih deonica puta, hidro-geoloških karakteristika koridora, karakteristika
protoka preĊenih vodotokova i koncentracije zagaĊivaĉa u vodi koja se spira sa kolovoza.
Koncept drenaţe na auto-putu E-80 je znaĉajan element iz perspektive mogućih efekata u
smislu zagaĊenja, kako voda tako i zemljišta.
Saglasnost sa visokim kriterijumima zaštite sredine u EU specifikuje da oceĊena voda sa
budućeg puta od Proseka do bugarske granice treba da bude kontrolisano evakuisana, i
tretirana pre ispuštanja u prijemne vodotokove. To bi obezbedilo odreĊen stepen zaštite od
zagaĊenja ne samo recipijenta, već takoĊe i bunara, tj. izvora za vodosnabdevanje.
PredviĊeno rešenje sistema drenaţe vode koja se sliva s puta podrazumeva
zatvoreni/kontrolisan tip drenaţe. Kišnica će sa puta biti evakuisana pomoću sledećeg
sistema: odvodi – šahtovi – kolektori. Voda mora da bude evakuisana korišćenjem iskljuĉivo
zaptivenih elemenata.
Retencioni bazeni, smešteni blizu recipijenata, mesta se na kojima se akumulira voda koja se
sprala sa puta. Na deonici Prosek-Crvena reka auto-puta E-80 Niš-Dimitrovgrad, predviĊeno
je 38 retencija, odakle će voda, kroz postrojenja za preradu, biti puštana u recipijente. Ulja,
nafta i derivati ulja će biti uklonjeni korišćenjem koalescentnim filtera . Retencije će biti
obloţene glinastim materijalom, da bi se izbegla infiltracija zagaĊenih voda kroz vodo-
propusni pod. Ovakav koncept drenaţe dozvoljava izvesnu zaštitu od zagaĊenja okolnog
zemljišta, ali vodi ka koncentrisanju zagaĊenja u oblasti retenzija. Zbog toga je vaţno planirati
periodiĉno ispuštanje sadrţaja iz taloţnika i separatora. Retenzije su veliĉine koja moţe da
primi stogodišnji priliv, da bi se izbegao svaki rizik prelivanja zbog poplave, a time i izlivanje
zagaĊene vode na okolni teren.

Retenzije, sa separatorima i taloţnicima, locirane su duţ datog puta E-80, sa leve i desne
strane, na najniţim taĉkama puta ili terena, što je bliţe moguće krajnjim recipijentima, zavisno
od metoda voĊenja zagaĊene vode do retenzije.
U Sektoru 1, od Proseka do Crvene reke, predviĊeno je 38 retenzija. U Sektoru 2 do Ĉiflika,
predviĊeno je 17 retenzija. Od Ĉiflika, preko Ponora, do Pirota (istok), po takozvanoj
„brdovitoj varijanti“, predviĊeno je 30 retenzija. U Sektoru 4, od Pirota do Dimitrovgrada, tj.
„severne obilaznice“ (Sektor 5), predviĊeno je još 23 retenzija.
Onda smo izraĉunali koliĉinu zagaĊivaĉa koji će se akumulirati tokom jednogodišnjeg perioda
u svakoj od retenzija, bez razraĊivanja uticaja ovih koliĉina zagaĊivaĉa u vodama koje se
spiraju s puta na kvalitet voda u recipijentima, pošto će ova voda biti tretirana pre ispuštanja.
Priobalne vode i voda sa padina auto-puta, pošto nije zagaĊena, direktno se ispušta u
kolektor putem otvorenih kanala, uz obezbeĊenje da se ne preliva preko obradivog zemljišta i
preko okolnog zemljišta.
U koridoru budućeg auto-puta, na deonici izmeĊu Pirota i Dimitrovgrada, nalazi se rezervoar
pijaće vode na km 72 + 800.
Od vodo-inţenjerskih struktura na severnoj obilaznici Dimitrovgrada, osim već pomenutog
rezervoara pijaće vode, nalazi se i sistem za preĉišćavanje, biodisk (km 93 ‟ 850 – km 94 +
000) na levoj obali reke Nišave, 230 km od trase obilaznice.
Da bi se zaštitili sistemi bunara koji se nalaze u tom podruĉju b(km 99 + 550 i km 99 + 600),
oko 140 m od novo-projektovane obilaznice, treba da budu preduzete odreĊene mere u
pogledu voda koje će se spirati sa budućeg puta. Sistem bunara je osnovni izvor
vodosnabdevanja koje Dimitrovgrad trenutno ima, a predviĊeno je da i u buduće bude
korišćen.
Koncept drenaţe vode sa površine buduće severne obilaznice kod Dimitrovgrada, bazira se
na popreĉnoj drenaţi kišnice u šahtove sa poklopcima/rešetkama, koji su primarni recipijenti,
kao i zatvoreni sistem za odvoĊenje kišnice u zaustavnoj traci auto-puta, i zatim njihovo
ispuštanje u prihvat za atmosfersku vodu, zavisno od uslova na terenu.
Na taj će naĉin evakuacija vode koja se spira sa puta biti kontrolisanog tipa. Drugim reĉima,
celokupna voda sa date sekcije će biti na kontrolisan naĉin evakuisana u šahtove i u
zatvorene sisteme za odvoĊenje kišnice, pri ĉemu sva voda odlazi u prihvat za atmosferku
vodu, kao postrojenja za preradu, gde će voda biti obraĊena prema zahtevima, a zatim
ispuštena u reku Nišavu, kao recipijenta.
Da bi se sa puta pomerile i evakuisale sve ĉestice, neophodna je kiša intenziteta minimalno
5,4 mm/h (15 l/s/ha), u trajanju od najmanje 10 minuta. Vodeći raĉuna o statistiĉkim
indikatorima reţima padavina u meteorološkoj stanici Dimitrovgrad, uz raĉunanje najveće
moguće koncentracije zagaĊivaĉa, usvojili smo period akumulacije (suvi period) od 15 dana,
sa kišom u trajanju od najmanje 10 minuta. Koliĉine zagaĊivaĉa, po jedinici površine,
emitovane od strane predviĊenog saobraćaja u toku jednog dana, ukupne koliĉine
zagaĊivaĉa u suvom periodu (15 dana) po jedinici površine i duţnom metru trase auto-puta,
date su u Tabeli 5-12.
Tabela 5-12 Dnevne i kumulativne koliĉine zagaĊivaĉa
ZagaĊivaĉi (g/ha/dan) (g/ha) g/m'

Suspendovane ĉestice 674.57 10118.49 10.827
BOD5 30.24 453.59 0.485
COD 227.96 3419.35 3.659
Organski ugljenik, ukupno 116.30 1744.57 1.867
Nitrati 4.56 68.39 0.073

Fosfor, ukupno 0.60 9.07 0.010
Ulja i masti 10.47 157.01 0.168
Bakar 0.05 0.70 0.001
GvoţĊe 11.62 174.25 0.186
Olovo 0.20 2.93 0.003
Cink 0.37 5.51 0.006
Problemi sluĉajnih zagaĊenja ne mogu da se kvantifikuju na ovaj naĉin, prvenstveno zato što
su to pojedinaĉni sluĉajevi, rasuti u vremenu i prostoru.
Struktura poroznosti stenovitih masa koje postoje u analiziranom podruĉju je inter-granularna,
ispucalo-slomljena i slomljena. Vodo-propustljivost stenovitih masa je kvantifikovana na
-2
osnovu koeficijenata hidrauliĉke provodljivosti, ĉije se vrednosti kreću od k f > 1,1 x 10 cm
-7
cm/s do kf 1 x 10 cm/s, što ukazuje na vodo-permeabilne, polu-permeabilne i slabo-
permeabilne, do nepropustljivih stenovitih masa.
Visoko-propustljivi depoziti aluvijuma, proluvijuma i reĉnih terasa preko kojih prolazi trasa
auto-puta, mogu da budu riziĉne zone kada se radi o zagaĊenju podzemnih voda, naroĉito
prilikom nesrećnih sluĉajeva .
Istraţivaĉka bušenja, prodori u strukture i iskopavanja pokazuju da se nivo podzemnih voda
na ispitivanom podruĉju, duţ celog novo-planiranog auto-puta, kreće od nekoliko metara u
dubinu do podzemnih voda, sve do izloţenih podzemnih voda. Treba napomenuti da su nivoi
podzemnih voda kod nekih bušotina raĊenih radi ispitivanja u aluvijumima reka i potoka
-2 -3
priliĉno visoki, a uzimajući u obzir dobru vodo-permeabilnost (kf = 1.1 x 10 - 2.0 x 10 cm/s)
slojeva koji se nalaze preko njih, ove lokacije mogu da predstavljaju potencijalni rizik u smislu
zagaĊivanja izvora pojedinaĉnog vodo-snabdevanja, neposredno pored puta, naroĉito u
sluĉajevima saobraćajnih nesreća u kojima uĉestvuju vozila koja prevoze derivate ulja i druge
opasne supstance. Iz tog je razloga planirana drenaţa zatvorenog tipa, u koju su ukljuĉeni
separatori za pesak i separatori za ulje/vodu. Ove su lokacije oznaĉene na mapi Prirodne
osnove, i navedeni su u Tabelama 5-13 i 5-14, na sledećim taĉkama stacionaţe:
Tabela 5-13 Lokacije potencijanih rizika od zagaĊenja
Stacionaţa* A B C D E
km19 + 630 Izvor, izdašnost 20 l/min. al 120 0 oznaĉen
km 19 +
Bunar al 175 0 oznaĉen
650
km 25 +
Kaptiran izvor, izdašnost 20 l/min. d 127 30 slabo
530
km 32 + 1-2
Izvor, hidrotehnike 2 l/min. T1 143 - 30 nema
360
km 38 +
Bunar Pl 27 -5 slabo
580
km 38 + Kaptiran izvor, hidrotehnike 1 - 2
d 43 0 oznaĉen
950 l/min.
km 39 +
Podruĉje stalne infiltracije T1 118 10 nema
020
km 39 +
Kaptiran izvor d 135 - 10 nema
250
km 39 +
Podruĉje stalne infiltracije Pl 32 5 slabo
800

Stacionaţa* A B C D E
km 40 +
Podruĉje stalne infiltracije Pl 123 - 15 nema
090
*Stacionaţa je razdaljina duţ auto-puta, u km.
Tabela 5-14 Lokacije potencijalnih hazarda od zagaĊenja
Stacionaţa A B C E
2 PS,LC,K
km 95 + 450 Kaptiran izvor K1 ~ 60 oznaĉen
g,dr
km 96 + 475 Izvor d ~ 125 /
g,p,s
km 99 + 600 Bunari al ~ 140 /
A – Hidrogeološke pojave i strukture

B – Stratigrafske šifre;
C – Udaljenost od auto-puta (m);
D – Visinska razlika izmeĊu puta i hidrogeološke pojave ili strukture (m);
E – Uticaj puta u pogledu litološkog sastava i rastojanja
Ipak, hidrološke osobine najvećeg dela terena duţ trase znaĉile da je verovatno da će on
funkcionisati kao izdan (akvifer). Stoga metod drenaţe vode koja se spira s puta ne moţe da
se osloni na prostu infiltraciju i zahteva da voda bude sprovoĊena cevima.
Mostovi će biti izgraĊeni preko vodo-tokova koji se seku sa trasom auto-puta, zbog ĉega se
javlja mogućnost da se zagaĊena voda slije u njih, naroĉito u sluĉajevima nesreća. Prema
Zakonu o vodama, kišnica koja se ispušta u vodo-tokove treba da bude preraĊena najmanje
do kvaliteta vode koji odgovara kategoriji vodo-toka.
Visoki troškovi prerade vode ukazuju na potrebu projektovanja sistema drenaţe koji
omogućava tretman samo zagaĊene vode. OdvoĊenje vode prisutne usled padavina i vode
sa padina na nasutim delovima puta i u plitkim prokopima, izvešće se pomoću kanala
ozidanih betonom, na gradijentima ispod 0,5% i iznad 4,0%. U usecima, ili pokrajnim
usecima, na kišnoj strani, kanali za odvoĊenje su planirani da skupljaju vodu sa padina i da
ne dozvole da se meša sa vodom sa kolovoza. Ove vode, kao i vode od padavina i
periodiĉnih potoka, sprovode se kroz podtlo auto-puta pomoću mostova i propusta.
Prema Projektnim zadacima, usvojeni koncept je koncept drenaţe kontrolisanog, uglavnom
zatvorenog sistema za odvoĊenje kišnice sa površina puta, i njihovog tretmana pre ispuštanja
u otvorene prirodne ili veštaĉke vodo-tokove. Taj je zahtev u skladu sa Dekretom o
dozvoljenim emisijama i tretmanom otpadnog materijala sa auto-puteva, parkirališta i auto-
mehaniĉarskih radionica (EU Standard EN 858-1).
Unutar internog sistema, potrebno je rešavanje površinske drenaţe svih pripadajućih funkcija
(odmorišta, rampe, raskrsnice, ulazni i izlazni putevi i druge operativne površine) i svih
graĊevina (viadukti, mostovi) na trasi novo-planirane deonice auto-puta.
Sistem akumulacije sprane vode, i njen tretman, sastoji se od vodo-nepropusnih retenzija
(predviĊeno je 106 retenzija) sa dnom od gline i od postrojenja za separaciju flotirajućeg i
taloţenje krupnog materijala.
Sistem drenaţe kišnice sa površine puta zahteva kontinualno ĉišćenje njegovih elemenata.
Praćenje stanja u retenzijama i planiranje operativnih faza veoma je znaĉajan element koji
obezbeĊuje ispravnu i efikasnu funkcionalnost.To obezbeĊuje odgovarajuću zaštitu okolnog
zemljišta od zagaĊivanja, imajući u vidu da se zagaĊenje tokom vremena koncentriše na

lokacijama retenzija. Imajući to u vidu, vaţno je planiranje periodiĉnog praţnjenja rezervoara
za sedimentaciju i separatora.
Za razliku od drugih deonica auto-puta E-80 na kojima su primenjene retencione strukture,
Severna obilaznica oko Dimitrovgrada je predviĊena samo sa sistemima za tretman tipa
prihvat za atmosferske vode. Njihove lokacije i veliĉina zavise od pozicije recipijenata i
konfiguracije terena.
Na osnovu prethodnih iskustava, procena je da sam prihvat za atmosferske vode funkcioniše
kao klopka za pesak i pred-taloţnik, i ima mogućnost zadrţavanja zagaĊivaĉa visokog dejstva
sa ugljovodonicima od 100 mg/l. Štaviše, tokom procesa taloţenja, odvajaju se i teški metali.
Na mostovima, osim bezbednosnih ograda i uzdignutih bankina, plan treba da sadrţi i
drenaţu mosta koja će prihvatati kišnicu sa površine puta na mostu, i odvoditi je kroz
fleksibilne veze do odgovarajućih oluka priĉvršćenih za Gerberobu gredu mosta ili
odgovarajuću podršku, što će biti predviĊeno konaĉnim planom.
Unutar internog sistema, predviĊena je površinska drenaţa pomoćnih struktura (odmorišta,
raskrsnice, prilazne i izlazne rampe, kao i druge saobraćajne strukture) i sve druge graĊevine
(viadukti, mostovi, tuneli) duţ trase novo-planiranog auto-puta.
6.7 Uticaj na društvenu i kulturnu sredinu
6. 7. 4 Ut i ca j na st a nov ni št v o
Izgradnja auto-puta E-80 od Niša do bugarske granice imaće podsticajni efekat na bolje
saobraćajne i ekonomske veze Republike Srbije sa okruţenjem, kao i na brţi razvoj regiona
koji ovaj koridor opsluţuje. Ovaj će koridor, zajedno sa regionalnom putnom mreţom,
obezbediti bolje veze sa jugoistoĉnom Srbijom i sa zapadnom, centralnom i juţnom Srbijom i
regionom Timok-Dunav. Pojaĉavanje i veza saobraćajnih tokova u koridoru imaće uticaja na
jaĉanje ekonomskih i drugih funkcija Niša, koji je, ĉak i sada, posle Beograda najznaĉajnije
ĉvorište Srbije, kao i na razvoj Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada, centara na trasi koridora
Niš – bugarska granica.
Kao integralni deo optimalne drumske veze izmeĊu evropske mreţe puteva i azijske mreţe
puteva, on je od najvećeg znaĉaja za komunikaciju Evrope sa Bliskim Istokom preko teritorije
Republike Srbije, i za vezu zemalja Zapadne Evrope sa podruĉjem Azije.
Novo-planirani auto-put E-80 Niš-Dimitrovgrad je faktor integracije nacionalnih i regionalnih
podruĉja, ali je takoĊe i faktor dezintegracije lokalnih podruĉja.
Društveni aspekt izgradnje i eksploatacije planiranog puta ukljuĉuje i studiju mogućih
negativnih posledica na niz karakteristika prisutnog stanovništva, na njihovu imovinu i
sadrţaje stanovanja. U svrhu kvantifikacije, stanovništvo podrazumeva demografsku i
društveno-ekonomsku strukturu, a sadrţaji stanovanja podrazumevaju razvijene strukture,
ukljuĉujući i postojeća naselja duţ trase.
Opšti cilj društvenog razvoja jeste poboljšanje kvaliteta ţivota stanovništva, naroĉito
poboljšanje kvaliteta usluga i pristupaĉnost javnih servisa, što se postiţe izgradnjom ovog
puta. Trasa budućeg puta ima funkciju da spaja makro regionalni centar Niš sa regionalnim
centrom Pir tom, i sa lokalnim centrima Belom palankom i Dimitrovgradom, na podruĉju koje
je bilo opterećeno postojećim i planiranim infrastrukturnim objektima.
Sa aspekta interesa specifiĉnih društvenih grupa, kao korisnika prostora i struktura unutar
njega, izgradnja ovog auto-puta moţe da ima dvojaki uticaj na društveno-ekonomske uslove i
ekonomski razvoj podruĉja koje se prouĉava. Postoje dve osnovne zainteresovane društvene
grupe. Jednu ĉine korisnici puta u svrhe prevoza tereta i putnika, a drugu vlasnici zemlje na
kojoj se nalazi analizirana deonica koja treba da se gradi.

Izgradnja puta moţe da izazove pogoršanje uslova ţivota u naselju i njegovim zonama. Ovi
negativni uticaji se javljaju u sluĉaju da koridor puta preseca (deli) razvijene delove naselja, tj.
dezintegriše lokalni prostor. Sa takvim smo problemom suoĉeni u naselju Crvena Reka. Na
severoistoku ovo naselje ima kontakt sa ţelezniĉkom linijom i sa glavnim putem M – 1.12.
Novo-planirani auto-put prolazi na rastojanju od 400 m od postojećih infrastrukturnih objekata
i prostorno deli objekte koje naselja koristi na dve pod-jedinice. Zbog svog povoljnog poloţaja
„pored puta“, ovo je naselje postalo centar sa izvesnom malom gravitacijom za zapadni deo
doline u kojoj se nalazi Bela Palanka. Prolazak auto-puta će ugroziti funkcionalne veze
izmeĊu delova naselja, što mu moţe usporiti razvoj ili ga potpuno odseći.
Novo-planirani auto-put ima suprotan efekat na selo Glogovac. Trasa puta tangencijalno
dodiruje ovo naselje, nudeći mogućnosti prostornog i ekonomskog razvoja. Imajući u vidu
ĉinjenicu da je Glogovac podruĉje sa vrlo izraţenom emigracijom, sa velikim brojem staraĉkih
domaćinstava, izgradnja ovog puta će ponuditi realne mogućnosti za demografski preokret.
Jelašnica i Prosek su naselja kompaktnog tipa, fiziognomski povezana. Auto-put je usmeren
tako da ne uznemirava u velikoj meri funkcionalnu organizaciju ovih naselja. Komunikacija sa
rudarskom kolonijom, koja se sada nalazi s desne strane auto-puta, obezbeĊena je mostom
preko razmeštenog regionalnog puta R-241 na kilometru 19+931.83, i mostom preko
Kunovaĉke reke i lokalnog puta na kilometru 20 + 602.55. Izgradnja puta će zahtevati
premeštanje male fabrike za preradu metala.
Skoro celokupan saobraćaj koji gravitira prema Bugarskoj usmeren je ka postojećoj juţnoj
obilaznici, koja se već razvila u gradski drum. Novo-planirana obilaznica će omogućiti
stanovnicima Dimitrovgrada i okolnih naselja mnogo veću bezbednost, pošto će već postojeći
put biti rasterećen i korišćen samo za lokalni saobraćaj. Društvena grupa koja samo prolazi
kroz to podruĉje, bez zaustavljanja, će takoĊe imati velike koristi od bezbednosti saobraćaja,
pošto taj put više neće biti u središtu naselja.
Deo negativnih efekata će biti prisutan samo u onom delu lokalnih karakteristika koje su u
vezi sa neophodnim intervencijama unutar privatnih imanja. Ĉinjenica je da je poljoprivreda
osnovna aktivnost stanovništva ovog podruĉja, i da će površine koje će zauzeti izgradnja
auto-puta zauvek biti izgubljene kao resurs. Sa aspekta sociološkog uticaja, u ovom sluĉaju
postoje znaĉajni negativni efekti.
Jaĉanje transporta na glavnim trasama omogućiće jaĉanje i dalji razvoj specijalizovanih
centara, kao što su: banjski centri (Niška Banja, Ostroviĉke Terme, Banja Topilo), centri
transporta tereta (Niš, Pirot), graniĉni centri (Gradina), turistiĉki i sportsko-rekreativni centri
(Stara Planina, Suva Planina, planina Seliĉevica, Sinjevaĉka Klisura, Jelašniĉka Klisura, i
druge zone prirodnih vrednosti i nepokretne kulturne imovine).
M ere z a ub laţ av a nj e neg at iv n ih ef e kat a

Naselja će biti zaštićena od negativnih uticaja auto-puta kao što su buka, vibracije, zagaĊenje
vazduha i rizici nesrećnih sluĉajeva, kroz izgradnju obilaznica auto-puta E-80 izvan granica
graĊevinskog zemljišta Niša, Pirota i Dimitrovgrada, kao i izvoĊenjem tehniĉkih mera za
zaštitu od buke, vibracija i vazdušnog zagaĊenja svih naseljenih graĊevina lociranih na
rastojanju manjem od 300 m od trase auto-puta. Da bi se izbegla pitanja potencijalnih smetnji,
biće potrebno da vlasti koje su zaduţene za auto-put razviju plansku podelu na zone, u
saradnji sa planerima puta, što će ograniĉiti razvoj unutar zona koje imaju neprihvatljive nivoe
buke.
6. 7. 2 Ut i ca j na z d r av lj e st a nov ni štv a
Uticaj planiranog auto-puta E-80 Niš-Dimitrovgrad na zdravlje stanovništva ukljuĉuje uticaj na
stanovništvo u naseljima duţ auto-puta, kao i na vozaĉe i druge uĉesnike u saobraćaju

(pomoćne vozaĉe, putnike, pešake). Ovi uticaji ukljuĉuju izloţenost buci, vibracijama i
zagaĊenju vazduha (sagorevanje ulja i izduvni gasovi).
Buka od saobraćaja je karakterisana nivoom 40-100 dB(A), što znaĉi ustanovljavanje svih
znakova štetnih efekata.
Fiziološki, nespecifiĉni efekti buke izraţeni su promenom uĉestalosti rada srca i pluća. Buka
izaziva promene u kardio-vaskularnom sistemu: uglavnom vodi ka sniţavanju krvnog pritiska,
i tek na visoko-frekventnim nivoima buke javlja se povišeni krvni pritisak, ponekad praćen
poremećajem brzine rada srca i bolovima u grudima.
Buka negativno utiĉe na rad endokrinih ţljezda (tiroida, epifiza, hipofiza i nadbubreţne
ţlezde), a takoĊe i na sekretorne i motorne funkcije stomaka. Primećene su i promene u krvi:
hiper i hipo glikemija i eozinofilija. Pod uticajem buke dolazi do prvih promena (pre promena
koje registruje audio-analizator) u mozgu, u vidu spazama krvnih sudova mozga. Posledica je
povećanje pritiska u krvnim sudovima mozga što, ako duţe traje, dovodi do funkcionalnih
promena u centralnom nervnom sistemu, naroĉito u njegovim vegetativnim funkcijama.
Osobe izloţene buci pate od glavobolja, zujanja u ušima, vrtoglavice, povišene iritabilnosti i
emocionalne nestabilnosti. Postoji bliska veza izmeĊu opšteg zamora i izlaganja buci. Dalje,
buka takoĊe negativno utiĉe na koncentraciju i komunikaciju tokom rada.
Akutno izlaganje buci znaĉajnog intenziteta smanjuje auditivnu senzibilnost (auditivni uticaji
buke). Kod intenzivne i produţene buke postoji rizik oštećenja sluha. Auditorna trauma je, u
opštem sluĉaju, progresivna, i dogaĊa se pri izlaganju buci koja prelazi 80 dB. Što se tiĉe
vida, moţe da doĊe do proširenja zenica, suţavanja vidnog polja i smanjenja brzine
percepcije.
Uticaj vibracija na ljudsko telo zavisi od fiziĉkih karakteristika kao što su frekvencija,
amplituda, ubrzanje, energija, veliĉina kontaktne površine, struktura tkiva, putanja širenja. Što
je amplituda veća, veći je uticaj vibracija. Frekvencija vibracija je od najvećeg znaĉaja kada
se govori o biološkim efektima. Od drugih su osetljiviji ljudi sa bolesnim koronarnim
arterijama, sa povišenim ili sniţenim krvnim pritiskom, bolestima srednjeg uha, neredovnim
ciklusima jajnika.
Uticaj vibracija na telo moţe da se svede na dva tipa efekata: fiziĉke (mehaniĉke, toplotne) i
biološke (uticaj na slušni i sistem za odrţavanje ravnoteţe, proprioceptore i mehano-
receptore). Vibracije smanjuju osetljivost na bol, temperaturu i dodir (posebno su osetljivi prsti
na rukama i nogama i abdominalno podruĉje).
Uticaji vibracija mogu da budu lokalni i opšti. Tako vibracije koje uzrokuju iritaciju perifernih
nervnih završetaka mogu da utiĉu na centralni nervni sistem, ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem,
kao i na funkcije ćelija i tkiva drugih organa. U opštem sluĉaju, vibracije izazivaju poremećaje
vegetativno-vaskularnih centara i sistema za odrţavanje ravnoteţe. Vibracije mogu da imaju
višestruke uticaje na telo, naroĉito na centralni nervni sistem, periferni nervni sistem i na
sistem mišića i zglobova. Vibracije mogu da izazovu poremećaje kao što su: poremećaji
cirkulacije u koronarnom i cerebralnom sistemu, gastritis, ulcer, poremećaji ishrane koţe i
dubljih tkiva, oštećenje sluha (smanjeno opaţanje zvuĉnih talasa niskih frekvencija,
povećanje osetljivosti na buku), poremećaji centra za ravnoteţu (vrtoglavica, poremećaj
koordinacije pokreta), poremećaji vida (oštećenje vida, diplopija).
M ere z a ub laţ av a nj e neg at iv n ih ef e kat a

U smislu zaštite stanovništva i u svrhe praćenja zagaĊenja vazduha, potrebno je razvijanje
Projekta za praćenje.
Zbog zagaĊenja zemljišta koje je posledica korišćenja puta, potrebno je obezbediti minimalnu
zaštitu prostora pored puta, koji neće biti obraĊivan. Imajući u vidu oĉekivane koncentracije
zagaĊivaĉa, ovaj pojas ne treba da bude širi nego što je širina puta. Trava koja se pokosi sa

zelenih prostora ne sme da se koristi za ishranu ţivotinja. Herbicidi ne smeju da se koriste za
uništavanje korova.
Preporuĉuje se zabrana rezidencijalne gradnje u zaštitnom pojasu oko auto-puta
6. 7. 3 Ut i ca j na spom en i ke kul tu re
Analiza podruĉja koje se ispituje, kao i pregled postojeće dokumentacije, identifikovali su 44
graĊevine koje pripadaju kategoriji kulturnih spomenika. Kao što je već ranije spomenuto, u
blizini planirane trase puta nalazi se veliki broj arheoloških lokacija. Osim direktne pretnje od
strane puta kao takvog, kulturni i istorijski spomenici duţ planirane trase izloţeni su uticaju
saobraćaja u vidu zagaĊenja vazduha, zemljišta i vode, kao i uticaju buke i vibracija. Granice
zaštitnih zona kulturnih spomenika odreĊene su u zavisnosti od tipa graĊevine i koliĉine
informacija o lokaciji na kojoj se nalaze, kao i od njihovih dimenzija, i iznose 40 m u
polupreĉniku.
Identifikacija uticaja planiranog puta na ove graĊevine jeste zadatak koji zahteva precizne
informacije o samim graĊevinama i o indikatorima koji se odnose na auto-put. Neka od
pomenutih registrovanih mesta su neistraţene prostorne jedinice za koje ne postoje ni
osnovni podaci o njihovoj preciznoj lokaciji, naroĉito podaci o znaĉaju ovih lokacija i
potrebnom stepenu zaštite. Preduslovi Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije dati su u
Dodatku D-Reference (416/2 од 28.09.2001.)
Direktno pogoĊene lokacije su one preko kojih se prostire trasa sam auto-put, i to su:
Lokacija Livade (na km 42 + 950)
MaĊilika (na km 63 + 600),
Lokacije na km 82+100 i 83+000
Lokacija Selište na obilaznici
Neophodno je obavljanje arheoloških ispitivanja da bi se lokacije identifikovale pre poĉetka
graĊevinskih radova novo-projektovane trase. Ostale lokacije su smeštene na 100-200 m od
centralne linije puta, tako da se moţe izbeći najveći broj negativnih efekata.
Zakon o kulturnim dobrima obavezuje investitora i ugovaraĉa da obezbede i osiguraju
arheološke intervencije u sluĉajevima kada naiĊu na nove, neregistrovane lokacije. To
podrazumeva trenutni prekid radova i obaveštavanje nadleţnog Zavoda za zaštitu spomenika
kulture o otkriću. To svakako podrazumeva povremenu arheološku superviziju tokom
izgradnje. Investitor je obavezan da obezbedi sredstva za predviĊene radove – arheološke
sonde, povremenu arheološku superviziju, zaštitu arheoloških intervencija itd.
M ere z a št it e k ult u rn i h s pom en ik a

Uslovi koje navodi Republiĉki zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, ukljuĉuje sledeće
mere za ublaţavanje negativnih posledica:
Ne sme se izvoditi nikakvo iskopavanje, uništavanje, menjanje ili bilo kakvi drugi radovi
koji mogu da oštete osobine spomenika kulture.
Dok se ne sprovedu mere zaštite Nacionalnih kulturnih dobara (NCA) i njihove okoline, ne
smeju se obavljati nikakvi graĊevinski radovi ili radovi prostornog ureĊenja bez prethodne
dozvole nadleţne ustanove za zaštitu kulturnih dobara.
Republiĉki zavod za zaštitu spomenika kulture, i ovlašćeni struĉnjak, moraju na vreme biti
obavešteni o poĉetku zemljanih i drugih radova na arheološkoj lokaciji ili u njenoj
neposrednoj blizini, kako bi se na vreme obavile sve potrebne pripreme, dok se ne dobije
dozvola za arheološka istraţivanja. Ovaj je aspekt ukljuĉen u EMP i obezbeĊena su
sredstva koja pokrivaju arheološko nadgledanje i eventualna kasnija istraţivanja.
Identifikovane lokacije moraju da budu oznaĉene i obezbeĊene (zaštitnom ogradom ili
drugim naĉinima zaštite) da bi se izbegla oštećenja tokom graĊenja puta.

6.8 Raseljavanje zbog otkupa zemljišta
Ovaj aspekt Projekta je predmet specijalizovane detaljne studije koja se odvija paralelno sa
EIA i o kojoj će biti posebno izvešteno. Ovde je, meĊutim, ukljuĉen samo kratak opis, radi
kompletiranja obima EIA. Principi kojima se priprema plana raseljavanja i njegova primena
rukovodi, diskutovani su u daljem tekstu.
Kompenzacija ljudi obuhvaćenih eksproprijacijom će biti usmerena sledećim principima:
biće poštovani relevantni srpski zakoni i politika WB 4.12. Tamo gde postoji neslaganje
srpskih zakona i WB politike, primeniće se ovi drugi i propisi ovog RPF;
biće poštovana imovina i nasledna prava osoba;
javnost će biti u potpunosti obaveštena i svi procesi će biti transparentni;
kroz paţljivo planiranje biće preduzeti svi mogući koraci da se na najmanju meru svede
otkupljivanje produktivne zemlje u privatnom vlasništvu, i da se izbegne otkup
rezidencijalnih podruĉja;
do mogućeg stepena će ljudima obuhvaćenim ovim postupkom biti ponuĊeno zemljište u
zamenu, zemljište iste vrednosti, produktivnog potencijala i karakteristika, u susedstvu
zemljišta bez kojeg su ostali;
procena zemljišta, poslovnih prostora i druge imovine za koje se daje kompenzacija, biće
1
bazirana na potpunim troškovima zamene ;
---
1
Troškovi zamene koji su definisani trţišnom cenom nakon uzimanja u obzir vrednosti
zemljišta, cene graĊevina i instalacija, roda, drveća, bunara, starosti roda, vinograda, i
vremena potrebnog da oni budu reprodukovani, plus troškovi svih registracija i poreza. Ako se
radi o kući, kompenzacija treba da bude takva da vlasniku omogući da svoju kuću zameni
sliĉnom kućom. Tu takoĊe treba ukljuĉiti i troškove transakcije. Špekulacije zasnovane na
izgradnji puta neće biti faktor procene. Drugim reĉima, procena se bazira na stanju pre
izgradnje puta.
---
U sluĉaju poljoprivrednog zemljišta, procena zemljišta će ukljuĉivati vrednost prinosa,
starost prinosa, vreme potrebno za reprodukciju, investicije u zemljište i sve pomoćne
graĊevine kao što su zid, ograde, ambari, bunari, kao i prava na vodu;
Parcele bez vrednosti i nepotrebne parcele zemlje/graĊevina, koje su zaostale posle
kupovine glavne imovine, biće otkupljene i za njih će biti plaćena kompenzacija, ukoliko to
vlasnik bude ţeleo;
U sluĉaju da ljudi rade na datom zemljištu, ili proizvodnji, a nisu vlasnici (stanari,
nadniĉari), kompenzacija treba da ukljuĉi gubitke koje ti ljudi trpe, i tim ljudima treba da
bude data kompenzacija;
U sluĉajevima kada će zemljište biti privremeno potrebno, ljudi koji su obuhvaćeni
projektom će dobiti kompenzaciju u punom iznosu trţišne cene iznajmljivanja za period
dok se zemljište koristi, a zemljište će biti vraćeno vlasniku u istom stanju u kome je bilo
pre iznajmljivanja. U sluĉaju poljoprivrednog zemljišta, trţišna cena će takoĊe ukljuĉiti
vrednost roda tokom perioda iznajmljivanja;
U izuzetnim sluĉajevima kada je raseljavanje neizbeţno, osim pune nadoknade koja se
isplaćuje ljudima obuhvaćenim projektom, dobiće se i pomoć za relokaciju i biće plaćeni
troškovi s tim u vezi (tj. troškovi preseljenja, plaćeno preseljenje, transport);
u vezi sa gore reĉenim, beneficijar projekta će, što je više moguće, koristiti javne površine
2
koje su neopterećene ;
---

2
“opterećene površine” su površine koje su trenutno zauzete ili korišćene od strane privatnih
lica ili firmi, sa ili bez legalnog prava na to
---
ako je zemljište koje treba ekspropriisati zemljište u javnom vlasništvu a koristi se
ilegalno, korisnici će biti kompenzovani za vrednost roda i za sve investicije uĉinjene
na tom zemljištu, i biće im dat rok od tri meseca da zemljište napuste. Ako prihodi od
kojih ţive zavise od zemljišta koje koriste, biće im pruţena pomoć kod napora da
podignu standard svog ţivota, i da on bude vraćen na nivo koji su imali pre
raseljavanja.
priprema i primena otkupa zemljišta, kao i plan kompenzacija, biće uĉinjeni na
transparentan naĉin, uz uĉešće ljudi koji su obuhvaćeni projektom i relevantnih
institucija;
svi objekti infrastrukture kao što su putevi, vodovodne cevi i komunikacione mreţe,
koji su prekinuti tokom gradnje, biće zamenjeni od strane agencije koja primenjuje
projekat (Koridor 10);
biće preduzeti svi potrebni koraci da bi se obezbedilo da pitanja kompenzacije,
registracije i transfera budu razrešeni sa stranama u pitanju bez traţenja intervencije
suda, osim ako je to neizbeţno;
osobe koje su pogoĊene projektom biće kompenzovane u potpunosti pre nego što se
izda dozvola za gradnju, koja investitoru omogućava da poĉne sa graĊevinskim
radovima;
Svaka investicija uĉinjena na projektom obuhvaćenom zemljištu posle datuma
poĉetka pripreme studije izvodljivosti, neće biti predmet kompenzacije.
Uopšteno govoreći, eksproprijacija će biti uĉinjena tako da ljudi koji su obuhvaćeni
projektom neće biti na gubitku posle eksproprijacije; a
sve aktivnosti i postupci će morati da budu formalno dokumentovani.
Lica (privatna i javna, pojedinci i firme) koja potpadaju pod kompenzaciju za gubitak zemljišta
ili za štete, moraju da budu isplaćena u celosti pre izdavanja dozvole za gradnju koja
investitoru omogućuje da poĉne sa graĊevinskim radovima, i poĉetka bilo kakvih graĊevinskih
aktivnosti na zemljištu o kome se radi. U sluĉajevima sporova u vezi vlasništva ili visine
kompenzacije, korisnik projekta će preneti svotu koja odgovara procenjenoj vrednosti
zemljišta na raĉune lokalnih vlasti ili na raĉun suda, sve dok se sluĉaj ne razreši i pre nego
što se poĉne sa graĊevinskim aktivnostima.
6. 8. 1 Ljud i n a k oj e P ro je kt uti ĉe
Ljudi na koje Projekt utiĉe dele se na sledeće kategorije:
Vlasnici zemljišta/domaćinstava koji gube svo svoje zemljište ili jedan njegov deo
Vlasnici kuća ili drugih graĊevina koje imaju na zemljištu koje je obuhvaćeno Projektom
Vlasnici firmi
Vlasnici stoĉarskih farmi i poljoprivredni proizvoĊaĉi
Ljudi koji stanuju na privatnom ili javnom zemljištu
Vlasnici ĉije će zemljište biti privremeno potrebno tokom gradnje
Oni koji nisu vlasnici zemljišta ili objekata obuhvaćenih Projektom, ali ĉije izdrţavanje direktno
zavisi od tog zemljišta ili objekata (npr. oni koji rade na tom poljoprivrednom zemljištu ili rade
u tim firmama)
Oni koji nemaju legalna prava na dato zemljište, ali koji koriste javne površine ili ih obraĊuju
Vlasnici javnih površina.

Table 5-15 Matrica prava
Kategorije pogoĊenih Pravo

(i) ponuda zemljišta u zamenu, sa jednakim produktivnim vrednostima, u
Gubitak celokupnog
blizini zemljišta koje je predmet eksproprijacije + prenosne takse
zemljišta u vlasništvu
(ii) kompenzacija u novcu koja se raĉuna na osnovu pune trţišne cene, koja
je jednaka vrednosti zemljišta sliĉnog izgubljenom (kao što je ranije
definisano)
Delimiĉan gubitak (i) ponuda zamene zemljištem jednakih produktivnih vrednosti u blizini
zemljišta zemljišta koje će biti predmet eksproprijacije
(ii) kompenzacija u novcu koja se raĉuna na osnovu pune trţišne vrednosti
koja je jednaka vrednosti zemljišta koje se nudi u zamenu
Parcele bez vrednosti Ako preostale parcele zemljišta posle eksproprijacije dela vlasništva nisu
i nepotrebne parcele i ekonomski isplative, biće preuzete i kompenzovane ako vlasnik tako ţeli
graĊevine
GraĊevine na Novĉana nadoknada u potpunosti
zemljištu (ambari,
šupe, ograde itd.)
Ţetva Vrednost roda, ukljuĉujući i vreme potrebno da se takav rod reprodukuje,
investicije koje su zbog roda uĉinjene (materijal, rad)
Biljke koje donose Trţišna cena zemljišta, plus trţišna cena neamortizovanih investicija
plod, vinogradi i uĉinjenih radi podizanja takvog vinograda ili voćnjaka, i vrednost punog roda
voćnjaci koje bi takav vinograd ili voćnjak doneo, uzimajući u obzir starost i plodnost
za broj godina koji je potreban da se takav vinograd ili voćnjak podigne do
dostizanja rodnog potencijala
Mladi vinograd ili Trţišna vrednost zemljišta, plus vrednost investicija koje su uĉinjene da bi se
voćnjak koji još ne takav vinograd ili voćnjak podigao, i vrednost ĉistog roda koji bi bio
donosi ploda proizveden za toliko godina kolika je starost vinograda ili voćnjaka u vreme
eksproprijacije.
Rasadnik Trţišna vrednost zemljišta plus investicije u neiskorišćeni sadni materijal
(biljke za rasad i drugi reproduktivni materijal)
Zemljište potrebno na Trţišna cena iznajmljivanja u trajanju najma. Zemljište treba da bude vraćeno
privremenoj osnovi vlasniku onako kako je i preuzeto. Ukoliko rod bude izgubljen tokom najma,
vlasnik treba da bude kompenzovan za gubitak roda tokom najma.
Kuća Puna kompenzacija bazirana na troškovima zamene u sliĉnom/uporedivom
podruĉju, plus selidba i naknada za prelazak.
Zakupci javnih ili Korišćenje drugih odgovarajućih javnih ili stanova/kuća u vlasništvu drţave,
imanja u vlasništvu sa pravom zakupca na neograniĉen period vremena
drţave
Legalni zakupci ili Kompenzuje se njihov prihod zaraĊen od zemljišta, roda i svih investicija u
radnici na zemljištu zemljište.
Nelegalni korisnici Kompenzuje se vrednost roda i vrednost investicija u zemljište.
javnih površina
Oštećene osobe koje Pun trošak zamene pogoĊenog biznisa, ukljuĉujući inventar, ukljuĉujući
zavise od rada firmi kompenzaciju zaposlenima i radnicima u firmi ili na poljoprivrednom
zemljištu.
Objekti za gajenje i) Troškovi zamene na naĉin koji omogućava pogoĊenim ljudima da nastave
stoke i staranje o sa svojim aktivnostima, na mestu koje predloţi prethodni vlasnik, unutar
ţivotinjama ili za njegovog poljoprivrednog imanja, u skladu sa vaţećim propisima

poljoprivredne alatke
Osetljive grupe Ako je ovoj grupi ekspropriisano zemljište, dobiće kompenzaciju iznad trţišne
(pogoĊena vrednosti poseda ili vrednosti ponuĊene zamene, kako bi se obezbedilo da
mnogoĉlana im ne bude gore nego što je bilo ranije, i da mogu od tih prihoda da ţive.
domaćinstva,
domaćinstva u kojima
glava porodice nema
zaposlenje,
domaćinstva sa
invalidima, siromašna
domaćinstva
Ova će matrica biti cirkulisana po podruĉjima obuhvaćenim Projektom, pre obavljanja
procene.
Na osnovu informacija prikupljenih do danas, baziranih na planu, sledeći broj graĊevina,
uglavnom stambenih zgrada, moraće da bude otkupljen u skladu sa primenom Projekta:
1. Prosek – Crvena Reka 41

2. Crvena Reka – Ĉiflik 19
3. Ĉiflik – Pirot 0
4. Pirot – Dimitrovgrad 1
5. Obilaznica Dimitrovgrad 5
6.9 Kumulativni uticaji

Postojanje drugih struktura (objekata) u okviru ove studije kao i eventualna izgradnja i
puštanje u pogon novih objekata, moţda dovedu do negativnih uticaja u kombinaciji sa onima
koji se javljaju kao posledica poĉetka operativne faze Projekta autoput. U takvim okolnostima
moguće je da ovakvi kombinovani uticaji prekoraĉe ograniĉenja ili standarde koji se odnose
na zaštitu ţivotne sredine. Zbog ovoga, a u okviru rada na terenu koje obavljaju EIAovi, već
su prikupljeni podaci u vezi sa mogućnošću da se jave kumulativni uticaji na osnovu
utvrĊivanja prisustva ovakvih objekata unutar oblasti na koje utiĉe saobraćajnica.
Izgradnja motela i centra za odrţavanje autoputa predviĊena je za taĉku km 28 + 700. Buka i
emisija zagaĊujućih primesa u vazduhu koje proizvode ovakvi pomoćni objekti, zajedno sa
odreĊenom koliĉinom zagaĊujućih primesa koje dolaze sa autoputa, mogu dovesti do toga da
se prekoraĉe dozvoljene maksimalne vrednosti, a koje će EIAovi uzeti u obzir kada je reĉ o
ovakvim objektima.
Odmah nakon izlaska iz tunela, na km 32+400, planira se izgradnja mesta za odmor na obe
strane autoputa. Po pravilu ovakva odmorišta predstavljaju izvor nagomilavanja ogromnih
koliĉina otpada u ĉvrstom stanju na opštinskom zemljištu. Situacija je sliĉna i na mestima za
odmor na taĉkama km 36+300 i km 47+300. U blizini sela Sukovo, na desnoj stranin, na km
86+950, postoji fabrika hemijskih boja koja se nalazi u zoni uticaja. Potencijalni kumulativni
uticaji mogli bi da nastanu na osnovu sinergije zagaĊivaĉa iz oba ova izvora zagaĊujućih
primesa iz vazduha. Na ulasku u bazen grada Pirota, na km 78+350, autoput prelazi preko
glavne ţelezniĉke pruge Niš-Dimitrovgrad i njegova pozicija je takva da se nalazi pararelno
na udaljenosti od 250 do 300m od ove pruge. Na lokaciji mosta preko reke Jerme, na km
88+600 do km 93+600, autoput se nalazi na udaljenosti od 5o do 100 m u odnosu na
ţelezniĉku prugu. U ovom delu deonice kumulativni uticaji se manifestuju u vidu povećanog

nivoa buke, kao što je to već prikazano na osnovu modela analize uticaja u okviru EIA. U zoni
grada Dimitrovgrada, ne oĉekuju se nikakvi znaĉajni uticaji.
Ne oĉekuje se znaĉajna nova gradnja duţ trase autoputa per se, budući da se kao deo
Projekta planira izgradnja ulaznih taĉaka autoputa iskljuĉivo kod već postojećih objekata i
prilaznih puteva. Projekat atuotputa ima za cilj da, izmeĊu ostalog, stimuliše ekonomski razvoj
i poboljša komunikaciju kako u regionalnom tako i u meĊunarodnom pogledu. MeĊutim,
najveći broj oblasti kroz koje je planirano da prolazi autoput predstavljaju ruralne oblasti po
samoj svojoj prirodi i ovakve oblasti i dalje imaju probleme sa migracijom stanovništva, budući
da se ono iseljava u veća mesta i gradove u potrazi za poslom itd. Detaljne studije još uvek
nisu preduzete, i pri tom se ne predviĊa donošenje razvojnih projekata u većem obimu ili pak
pojava većih doseljavanja iskljuĉivo zbog prisustva boljih veza zbog izgradnje autoputa.
Poboljšanje saobraćajnih veza zbog gradnje autoputa, posebno onih koje doprinose lakšem
kretanju preko meĊunarodnih granica, uvek nameće teoretske mogućnosti da se zbog toga i
nesvesno doprinosi potpomaganju aktivnosti kao što su šverc droge. Granica izmeĊu
Bugarske i Srbije obuhvata provere u smislu identiteta putnika i carinske kontrole. Šverc
narkotika preko ove granice nije poseban problem pa se ne predviĊa da će poboljšane
komunikacije dovesti i do povećanja ovakvih ilegalnih aktivnosti.
6.10 Posledice po pograniĉni promet

U nekim sluĉajevima posledice ovog projekta mogu da budu toliko sveobuhvatne da utiĉu i na
kvalitet zaštite ţivotne sredine drugih, prvenstveno pograniĉnih, zemalja. Zbog ovog razloga,
u okviru procena uticaja na ţivotnu sredinu, neophodno je da se poseduje analiza rizika
transfera uticaja izvan granica one zemlje koja treba da realizuje projekat. Sama procedura
mora uzeti u obzir Espoo (EIA) Konvenciju u vezi sa EIA, koju Republika Srbija još uvek nije
potpisala niti ratifikovala.
Potencijalni kumulativni uticaji su predstavljeni u prethodnom odeljku, koji se odnosi i na
potencijalne uticaje po pograniĉni saobraćaj. Ovi uticaji na pograniĉni saobraćaj mogli bi da
se pojave u toku izgradnje ili u toku otvaranja autoputa za saobraćaj..
Transfer negativnih uticaja izvan granica Srbije moţe se eventualno pojaviti zbog visokog
intenziteta uticaja i neposredne blizine izvora uticaja u odnosu na granice drugih zemalja.
Rezultati prikaza modela uticaja (posebno kada je reĉ o nivou buke i kvaliteta vazduha), za
putni pravac Prosek – Dimitrovgrad ukazao je da je transfer ovakvih uticaja ograniĉen na
zonu koridora autoputa, koja je obiĉno unutar granice od 500 m sa obe strane autoputa.
Najveći deo pozicije saobraćajnice je takav da se ona ne nalazi neposredno u blizini granice
sa Bugarskom, izuzev pograniĉnog podruĉja grada Dimitrovgrada. Konfiguracija terena
Projekta autoputa po prirodi stvari izbegava potencijalni prekograniĉni transfer uticaja. Ovo je
naroĉito sluĉaj sa vodenim tokovima u slivu reke Nišave, koje pripadaju slivu Crnog mora, i
teku iz Bugarske prema Srbiji. Stoga bi potencijalne nesreće koje bi mogle da dovedu do
povećanog nivoa zagaĊenja reka prešli na drugu stanu u odnosu na samu graniĉnu liniju.
Jedini uticaj koji bi mogao da dovede do ugroţavanja uslova ţivotne sredine na regionalnom
ili globalnom nivou jeste aero zagaĊenje, tj. emisija zagaĊivaĉkih primesa iz vazduha koja
stvara efekat staklene bašte zbog sagorevanja goriva koja koriste vozila na Projektu
autoputa.
Maršuta autoputa prolazi pre svega kroz ruralne oblasti, ĉije stanovništvo je odnedavno dosta
emigriralo izvan ovih oblasti. Jedan od ciljeva poboljšanja koje donosi Projekat autoputa jeste
da se podstakne ekonomski razvoj, ali se pri tom ne predviĊa razvoj većeg obima koji bi
uticao na susedne zemlje ili pak obiman dolazak (vraćanje) stanovništva zbog toga što je
jednostavno došlo do poboljšanja komunikacija zbog izgradnje autoputa. Do sada nisu

uraĊene nikakve posebne studije u vezi sa ovim fenomenom kao deo ovog EIA, ali ovde se
daju preporuke relevantnim organima za planiranje da preuzmu zadatak u vezi sa ovim
pitanjem i njegovim delovima koji se odnose na korišćenje zemljišta i prostorno planiranje, a
Projekat je već njegov sastavni deo.

AN ALIZA ALTERNATIVNI H MOGUĆNOSTI
Preliminarni projekat Autoputa E-75, Niš-BJRM granica, utvrdio je preferentni pravac koji se
zasniva na nekoliko kriterijuma projekta, ukljuĉujući tu i predviĊene brzine, preĉnike krivina i
takoĊe su razmotrene moguće alternative u onim sluĉajevima gde takve postoje. Kao deo
procene alternativnih komponenti Projekta, aspekti prirodne okoline i socijalni aspekti su
razmotreni zajedno sa inţenjerskim i troškovnim parametrima, kao deo multikriterijskog
procenjivanja. Maksimalni prioritet je dat troškovima izgradnje, bezbednosti saobraćaja i
socijalnim pitanjima kao i pitanjima zaštite ţivotne sredine za vreme projektovanja maršrute i
izlaganja nacrta. Operativnim troškovima je dat manji prioritet, zajedno sa troškovima
apropriacije zemljišta. Kada je reĉ o uticaju koridora – maksimalna paţnja je usmerena na
uticaj buke, zagaĊivanja i biodiverziteta, dok se smatralo da su vibracije i vizualni uticaji od
manjeg prioriteta.
Specifiĉni detalji u vezi sa procedurama procene većeg broja kriterijuma alternativnih rešenja
mogu su pogledati u Opštem projektu za autoput E-80.
Opšti (glavni) projekat je predstavljao osnovu za pripremu Prostornog plana infrastrukturnog
koridora Niš-granica sa Bugarskom. Prostorni plan je dugoroĉni dokument o planiranju koji
podrobnije daje prikaz o Prostornom planu Republike Srbije, definiše rešenja planiranja,
smernice i pravila korišćenja, organizacije, razvoja i zaštite prostora, i izgradnju,
rekonstrukciju i funkcionisanje glavnih i regionalnih infrastrukturnih sistema na teritoriji Plana
do 2020. Prostorni plan pripremio je Institut za urbano planiranje, Niš, 2001. godine.
Ovaj dokument za planiranje definiše koridor budućeg pravca autoputa i predlaţe njegove
varijante.
Predloţena su rešenja varijanti za sledeće deonice:
Bela Palanka – Pirot
Sukovo raskrsnica – granica sa Bugarskom
7.1 Deonica Bela Palanka – Pirot

Predloţena su ĉetiri rešenja za varijantu navedene deonice:
Varijanta I (pravac u dolini, prema Opštem projektu za autoput E-80)
Varijanta II (pravac u dolini, zaobilaznica oko Pirota)
Varijanta III (pravac preko brda, juţni pravac)
Varijanta IV (pravac preko brda)
U Odluci o amandmanima za Prostorni plan infrastrukturnog koridora Niš-bugarska granica

(Sluţbeni Glasnik Republike Srbije, br. 41/06) prihvaćena je varijanta IV-pravac preko brda,
za koji je pripremljen i preliminarni projekat (CIP).
Varijanta I-pravac u dolini, prema Opštem projektu autoputa E-80.
Od Bele Palanke do ulaska u Pirot, autoput ide dolinom reke Nišave. Nakon što se zaobiĊe
Bela Palanka (obilaznica oko Bele Palanke), koridor Autoputa prelazi lokalni put, ţelezniĉku
prugu za brze vozove, reku Nišavu, i nakon toga se uliva u koridor postojećeg putnog pravca
M1.12 i ide dalje na zapad do sela Ĉiflika. Nakon ove raskrsnice, koridor Autoputa se u
potpunosti poklapa sa postojećim putnim pravcem sve do tunela “Sarlah” na ulazu u Pirot.
Nakon izlaska iz tunela “Sarlah”, budući koridor Autoputa sledi, na severnoj strani, pravac
regionalnog puta Niš-Dimitrovgrad celim pravcem do sela Sukovo. Povezivanje glavnog
putnog pravca M-9 i Autoputa na zapadu postiţe se preko postojećeg tunela “Sarlah”, a na
istoku, ovo je jedino moguće tako što bi se prošlo kroz sam grad i iskoristile gradske ulice.

Kljuĉni uticaji po ţivotnu sredinu u vezi sa ovom varijantom su sledeći:
Trebalo bi iskoristiti velike oblasti poljoprivrednog obradivog zemljišta
Gustina naseljenosti stanovništva je velika
Reka i konfiguracija puta utiĉe da je prilaz stanovništva iz lokalnih mesta oteţan
Varijanta II – pravac kroz dolinu, obilaznica oko Pirota

Koridor Autoputa u njegovom delu od Bele Palanke do izlaska iz tunela “Sarlah” ima identiĉnu
poziciju kao u varijanti I. Nakon što izaĊe iz tunela, Autoput obilazi Pirot na njegovoj juţnoj
strani, a to je juţnije od postojećeg obilaznog pravca i ţelezniĉke brze pruge.
Veza sa Pir tom se ostvaruje preko raskrnica “Pirot-Zapad” i “Pirot-Istok”. Veza izmeĊu
glavnog putnog pravca i Autoputa ostvaruje se preko postojeće ulice, kroz postojeći tunel
“Sarlah” i novoprojektovanog putnog pravca prema raskrsnici “Pirot-Zapad”, kojom prilikom se
koristi postojeći obilazni pravac prema raskrsnici “Pirot-Istok”.
Kljuĉni uticaji po okolinu u vezi sa ovom varijantom su sledeći:
Trebalo bi iskoristiti velike oblasti poljoprivrednog obradivog zemljišta
Gustina naseljenosti stanovništva je mala
Reka i konfiguracija puta utiĉu da je prilaz stanovništva iz lokalnih mesta oteţan
Varijanta III – pravac preko brda, juţni pravac

Iz Bele Palanke, koridor Autoputa skreće prema jugoistoku ka dolini reke Nišave gde se
ukršta sa regionalnim putnim pravcem R 244, ţelezniĉkom brzom prugom, rekom Nišavom,
postojećom ţelezniĉkom prugom Niš-Dimitrovgrad, nakon ĉega odlazi ka padinama breţuljka
Grcarev del. Nakon uspona na padinu, Autoput je sada na brdovitom terenu, i pruţa se dalje
pravolinijski pravcem izmeĊu sela Klisura i Kremenica, nakon ĉega skreće ka jugu do prevoja
Zanoga. Na padinama Zanoge, Autoput ulazi dalje u koridor postojećeg regionalnog puta R-
262 i dalje ide ovim smerom sve do raskrsnice sa glavnim putnim pravcem M-9 severoistoĉno
od sela Blata gde se Autoput spušta u dolinu i zaobilazi Pirot na njegovoj juţnoj strani, izvan
granica Glavnog plana za Pirot.
Na široj teritoriji Pirota, Autoput preseca nekoliko lokalnih puteva i potoka, i odmah ispred
raskrsnice “Pirot-Istok” preseca ţelezniĉku brzu prugu.
Visoki troškovi izgradnje
Vrlo mala gustina naseljenosti stanovništva
Neophodna je seĉa velike pošumljene oblasti i biće vrlo teško ako ne i nemoguće
ovako nešto vratiti u prvobitno stanje
Biće posledica u vezi sa vodosnabdevanjem okolnih mesta
Predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije i lokalne vlade doneli su
odluku da se prihvati varijanta IV (pravac preko brda, Klenje-Ponor-Pirot) kao najbolje rešenje
za pravac Autoputa na ovoj deonici.
Predloţena rešenja varijante iz Prostornog plana intrastrukturnog koridora Niš-granica sa
Bugarskom prikazana su a crteţu 7-1.
.

Crteţ 0-1 Predloţena varijanta iz Prostornog plana u blizini granice sa Bugarskom
7.2 Deonica raskrsnica Sukovo – granica sa Bugarskom

Prostorni plan za sekciju “raskrsnica Sukovo – granica sa Bugarskom” predlaţe tri razliĉite
varijante sa rešenjima:
Varijanta I(prema Glavnom projektu za Autoput E-80)
Prema rešenju koje se precizira u Opštem projektu, putni pravac Autoputa nakon raskrsnice
Sukovo sledi tok reke Nišave sve do ulaska u urbanu oblast Dimitrovgrada, regionalni putni
pravac Niš-Dimitrovgrad, i ulice u gradu. Nakon više raskrsnica, pravac se dalje pruţa preko
severnih padina breţuljka Mrtvina sve do taĉke gde se ukršta sa postojećim putnim pravcem
kod pograniĉnog prelaza “Gradina”. Na delu obilaznice oko Dimitrovgrada Autoput prelazi
preko vijadukta duţine 246 m, preko stambenog naselja “Ĉuj petl”, prelazi preko gradskog
groblja i utiĉe na jedinu zelenu oazu u okolini Dimitrovgrada. Dimitrovgrad je povezan sa
Autoputem preko raskrsnice Dimitrovgrad koja se nalazi u zapadnom delu gradskog središta.
Isuviše je blizu stambenim podruĉjima ukljuĉujući ovde i bolnice i ostale osetljive
oblasti
Varijanta II (Sever)
Od km 96 + 180, putni pravac Autoputa E–80 obilazi Dimitrovgrad i predgraĊe na njegovoj

severnoj strani preko tvrdog besplodnog i nerazvijenog zemljišta, i ovde se ne utiĉe na
postojeće funkcionisanje grada i njegov budući prostorni razvoj. U zoni graniĉnog prelaza,
Autoput se spaja sa postojećim putem.
Kljuĉni uticaji po ţivotnu sredinu koji se povezuju sa ovom varijantom su sledeći:

Izgradnja dva dugaĉka tunela i mosta duţine 700 m, ĉime se izbegavaju posledice
gradnje po stanovništvo i ostale osetljive oblasti
Varijanta IIII (Jug)

Prema ovoj varijanti, na km 96 + 000 Autoput okreće u pravcu juga, preseca regionalni put
Niš-Dimitrovgrad, prelazi preko reke Nišave, i preseca ţelezniĉku brzu prugu, i nakon toga
ulazi u tunel duţine oko 3 500 m, koji prolazi ispod breţuljka Mrtvina i zaobilazi Dimitrovgrad
sa njegove juţne strane, pa tako izbegava presecanje sa ulicama, izgradnju visokog
vijadukta, i eliminiše svako zagaĊivanje izduvnim gasovima i buku.
Raskrsnice se planiraju zapadno od gradskog središta i u blizini graniĉnog prelaza “Gradina”

Ministarstvo za kapitalne investicije RS i predstavnici lokalne vlade opštine Dimitrovgrad su
se dogovorili da odbace varijantu I zbog toga što se po njoj Autoput kreće ka gradskom
groblju i zelenoj oazi u blizini Dimitrovgrada. Institut za Autoput i Institut za transport CIPa
pripremili su projektnu dokumentaciju za ovu varijantu Autoputa 2002. godine.
Ostali uticaji po ţivotnu sredinu vezi sa ovom varijantom su sledeći:
Visoki troškovi, neophodnost izgradnje dugaĉkog tunela
Manji uticaj na stanovništvo
Blizina ţelezniĉke stanice
Potencijalne mogućnosti posledica po vodosnabdevanje
Nakon procena koje su uradili eksperti iz Instituta za Autoput i Instituta za transport CIPa,
odbaĉena je varijanta III zbog visokih troškova izgradnje kompleksnog objekta (tunela)
Predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije RS i lokalne vlade doneli su odluku da se
prihvati varijanta II kao najbolje moguće rešenje za opštinu Dimitrovgrad, koje je prihvatljivije
iz socijalnih i ekoloških razloga.
Predloţena varijanta rešenja iz Prostornog plana infrastukturnog koridora Niš-granica sa
Bugarskom prikazana je na crteţu 7-2.
Crteţ 0-2 Predloţena varijanta u Prostornom planu Dimitrovgrada
Izvor podataka: Prostorni plan infrastrukturnog koridora Niš-granica sa Bugarskom.

8 J AVNA KONSULTOV ANJ A
U vezi sa pitanjima zaštite ţivotne sredine, klijent (PEPS) je već pripremio 12 pododeljaka
EIA-a u vezi sa preliminarnim projektima i projektima ostvarljivosti koji su usaglašeni sa
zakonima Republike Srbije. Postupak objavljivanja saopštenja na nacionalnom nivou
obuhvata ĉetiri runde javnih konsultacija za svaki pododsek ( u vezi sa TOR sa konsultantom
za ekologiju, o obimu procena u vezi ekologije, u vezi nacrta EIA i u vezi nacrta za finalni EIA)
i one su obavljene u periodu od 2006. do 2009.godine. Pododsek EIAova odobreni su od
strane Ministarstva za ekologiju RS.
U skladu sa OP/BP uzajmljivaĉ je 4.januara angaţovao nezavisnog konsultanta radi pripreme
dva nivoa koridora EIA-ova (jedan za E-75 i jedan za E-80). Pored toga što je doneo
definitivan tekst u vezi pododeljka EIA-ova, nivo koridora EIA-ova je takoĊe posvetio paţnju
kumulativnim, izazvanim, indirektnim i prekograniĉnim uticajima. Nacrt EIA je dobila Banka i
ona je u vezi toga dala svoje primedbe. Klijent je naknadno aţurirao koridor na nivo EIA-ova i
pripremio je finalnu verziju dokumenta.
Objavljivanje nacrta koridora nivoa EIA-ova u zemlji je obavljeno u periodu od 25. februara
(kada su dokumenti bili javno prikazani svakom na uvid na sajtu kao i na vebsajtu samog
Klijenta) do 11. i 12. marta (kada su javni sastanci odrţani u Vranju (od 12.00-14.00 ĉasova
na dan 12.marta 2009.godine za E-80). Javna saopštenja na srpskom i engleskom jeziku bila
su objavljena u dnevnim novinama “Politika”, i pri tom se ţelelo da javnost, vlasti i relevantne
institucije dobiju uvid u EIA za Projekat. Pre oglašavanja u novinama, EIA je uruĉen opštini
Vranje i objavljen je takoĊe na vebsajtu JP “Putevi Srbije”. Predstavnici lokalne samouprave
obavestili su javnost preko svojih lokalnih medija o vremenu i mestu javnih konsultacija. Prvi
nacrt Finalnog EIA dokumenta PEPS je dobio 7.aprila 2009. godine. Ovaj nacrt finalnog EIA
dokumenta i dalje se moţe pogledati na vebsajtu Klijenta. Komentari u vezi sa nacrtom
finalnog EIA dokumenta mogu se uputiti ekološkoj jedinici Klijenta od 25. februara 2009. pa
nadalje.
Kopija matrice sa punomoćjima (pravima) poslata je svima onima na koje je ova situacija
uticala. RPF je objavljen u vidu nacrta u zemlji na vebsajtu PEPS-a 3.aprila 2009. i zamenjen
je finalnom verzijom 10.aprila 2009.Nacrt je objavljen i poslat Infoshopu 3.aprila 2009, a
zamenjen je finalnom verzijom 10.aprila 2009. Kopija RPFa je bila data ma uvid I istaknuta u
svim relevantnim opštinama.
Javne konsultacije zapoĉele su 25.februara 2009, kada su objavljena javna saopštenja na
srpskom i engleskom jeziku u dnevnom listu “Politika” i tom prilikom je upućen poziv javnosti,
vlastima i relevantnim institucijama da ostvare uvid u EIA za predmet Projekat. Pre ovog
oglašavanja u novinama, EIA je poslat opštini Vranje i objavljen je na vebsajtu JP “Putevi
Srbije”. Predstavnici lokalne samouprave su obavestili javnost preko njihovih lokalnih medija o
vremenu i mestu odrţavanja javnih konsultacija.

*Oglas u dnevnom listu (“Politika”, 25. februar 2009.godine)
Prezentaciji predmetne studije EIA za Projekat Autoput E-75, Niš-granica sa BJRM, deonica
Grabovnica-granica BJRM, prisustvovali su predstavnici opštine Vranje, autor EIA,
Predstavnik WB, predstavnici Javnog preduzeća “Putevi Srbije” i zainteresovani graĊani. Lista
uĉesnika priloţena je uz ovaj Izveštaj.
U toku javnih konsultacija, nije bilo nikakvih znaĉajnih primedbi u vezi sa pitanjima zaštite
ţivotne sredine.
MeĊutim, u toku analize socijalnog aspekta Projekta, predstavnik lokalne samouprave
Vladiĉin Han imao je primedbu u vezi sa lokacijom projektovane trase puta za deo putnog
pravca od Cariĉine Doline do Mominog Kamena. GraĊani su izrazili zabrinutost zbog
oĉekivanih negativnih posledica prihvaćene lokacije trase po socijalno okruţenje. Predstavnici
lokalne zajednice veruju da ova trasa nije trebalo da bude projektovana izvan naselja, te da
prihvaćena lokacija moţe samo da dovede do nezaposlenosti i podsticanja iseljavanja
stanovništva, budući da se privredni objekti nalaze uglavnom izvan putne rezervne deonice.
Nije bilo znaĉajnih primedbi u vezi sa projektovanim rešenjem u toku javnih konsultacija.
Najveći broj postavljenih pitanja i komentara odnosio se na detalje o tehniĉkim rešenjima za
zaštitu ţivotne sredine , dok se razgovaralo i o nekim pitanjima Plana rukovoĊenja zaštite
ĉovekove okoline (vibracije, tipovi filtera za proĉišćavanje vazduha u tunelima, obim aktivnosti
praćenja zagaĊivanja i ostalo).
Dva pitanja koja su postavili graĊani odnosila su se na sledeće:

Onemogućavanje iIi prekid prilazima poljoprivrednom obradivom zemljištu; i
Potencijalne negativne posledice/oštećenja kada su u pitanju izvori vode, kao što su
izvori i bunari.
U toku razgovora, projektanti autoputa dali su uveravanja da će se pitanja prekida prilaza

poljoprivrednim imanjima dalje razmotriti u toku detaljnog projekta i princip koji sledi postojeći
projekat jeste da se oĉuvaju priznate taĉke prelaza tako što bi se obezbedila izgradnja
pešaĉkih staza ili mostova. Potencijalni štetni uticaj na vodene resurse isto bi trebalo
razmotriti u detaljnom projektu i tamo gde je to neophodno, cevi ili odvodni kanali trebalo bi da
omoguće dalji nesmetani protok vodenih resursa ispod puta.
Tabela 8-1 Lista sa imenima uĉesnika u javnim konsultacijama
Adresa i kontakt telefon

Ime i prezime Institucija e-mail
Br.
Braće Jugovića 2
Jovan Stojković fiziĉko lice jovanstojkovic@ptt.rs
17 520 Bujanovac
Ţarka Zrenjanina 25
Dragan ĐorĊević fiziĉko lice
17 500 Vranje
Opština Vladiĉin Han

Dragan
Zamenik predsednika +381 64 50 68 397
Dimitrijević
opštine Vladiĉin Han
Aleksandar
fiziĉko lice +381 18 51 08 00
Nikolić
Vlajko Mitrović Motel DŢep
Milan Stojaković +381 61 18 43 774

Motel DŢep
Adresa i kontakt telefon
Ime i prezime Institucija e-mail
Br.
Opština Vranje
Ĉlan gradske skupštine +381 17 40 23 28 nela.cvetkovic@hotmail.co
Nela Cvetković
za ekologiju i turizam i +381 64 89 07 677 m
ugostiteljstvo
Opština Vranje
Dragana Sekretarijat za
+381 17 41 15 04
Miladinović inspekciju i zaštitu
okoline
WB predstavnik, Mr. Nikola Ille

Autor EIA, Mr. Mikša B. Jovanović
JP „Putevi Srbije“: Igor Radović, Mimoza Jeliĉić, Dušica Milinković

9 PLANOVI ZA RUKOVOĐENJE ZAŠTITOM ŢIVOTNE SREDINE

9. 1 UV O D
Ovaj odeljak izveštaja predstavlja Plan rukovoĊenja pitanjima zaštite ţivotne sredine (EMP-
Environmental Management Plan) za Koridor E-80. Koridor i njegov pomenuti plan izlaţe
okvir rukovoĊenja (tj. dogovore o radu) o tome kako će se elementima zaštite ţivotne sredine
i socijalnim elementima Projekta rukovoditi na osnovu detaljnog projekta i izgradnje pa sve do
njegove operativne faze. Ova studija preporuĉuje da izvoĊaĉi radova (ugovaraĉi) donesu
Sistem rukovoĊenja radi zaštite ţivotne sredine (PEMP) koji će obuhvatiti sve aspekte
izgradnje projekta. Koncept i korišćenje EMP-ova se i dalje unapreĊuju poslednjih godina, a
jedan od glavnih podstrekaĉa za to je uspešna primena preporuka i postupaka za koje se
zalaţe Projekat EMP-ova. Sada je već uobiĉajena praksa kod infrastrukturnih projekata
velikog obima za ESIA da se zahteva od izvoĊaĉa radova (jednog ili više njih) da nastave
odranije dalje unapreĊenje i proširenje EMP koji je donesen u fazi podnošenja EIA kako bi se
obezbedili detalji o tome kako da se primene obaveze iz Projekta; pre svega oĉekuje se da on
sadrţi odgovora na pitanje «kako, ko i gde». Stoga u onim sluĉajevima gde neki EMP
precizira da se sa gorivima, uljima i ostalim opasnim supstancama mora postupati i upravljati
u skladu sa najboljim meĊunarodnim praktiĉnim iskustvima, mnogi projekti obuhvataju i
zahtev da IzvoĊaĉ radova mora staviti na uvid i plan Projekta rukovoĊenja specifiĉnim
opasnim supstancama. Detalji ovog specifiĉnog plana Projekta mogu se nakon toga pratiti i
proveravati kako bi sam Projekat bio u saglasnosti kako sa nacionalnim zakonima tako i sa
politikom i standardima MeĊunarodne finansijske institucije. U ovom pogledu ovaj EIA stoga
preporuĉuje da ugovor obuhvati i zahtev da IzvoĊaĉi radova donesu razraĊene planove koji
su predstavljeni u daljem delu teksta neposredno nakon njihovog angaţovanja.
Preporuka za to da IzvoĊaĉi radova preuzmu odgovornost smatra se da predstavlja efikasniju
strategiju od pokušaja da se teret izvoĊenja E&S pripiše CXLLC (Koridor X kompanija sa
ograniĉenim jemstvom) per se ili na konsultante rukovoĊenja projektom (PMC). Na ovaj naĉin
uzima se u obzir ograniĉeno iskustvo CXLLCa kod primene potencijalno osetljivih projekata
kod zaštite ţivotne sredine i ĉinjenica da meĊunarodni izvoĊaĉi radova moţda budu bolje
upoznati sa ovakvim naĉinom rada i moţda oni ĉak i mogu da rukovode ISO sistemima
rukovoĊenja zaštite ţivotne sredine, budući da ovako nešto postaje sve prisutnije i brojnije.
Zato bi trebalo da odmah budu spremni da donesu Projektne specifiĉne planove za zaštitu
ţivotne sredine koji isto tako udovoljavaju zahtevima nacionalnog zakonodavstva. Još jedna
dodatna vrednost takvih planova jeste da će oni biti veoma specifiĉni za odreĊeni Projekat i
mogu se sastaviti kao deo planiranja gradnje za takve aspekte kao što su skladišta goriva,
izbor fabrike i angaţovanje izvoĊaĉa i materijala kao i kooperanata.
Projekat već obuhvata mogućnost nezavisnog konsultanta za zaštitu ţivotne sredine (IEC) ĉiji
zadatak bi bio da prati i kontroliše sve aspekte. Priprema EMP-ova će se brzo uklopiti u
ovakav dogovor, pa će se tako IEC-u omogućiti da kontroliše pojedinaĉne planove
rukovoĊenja pitanjima zaštite ţivotne sredine sa kojima dolazi izvoĊaĉ radova u vreme
praćenja i izveštavanja o nalazima i bilo kakvim drugim predloţenim korektivnim aktivnostima
koje se odnose na CXLLC i PMC i sa kojima će se odmah upoznati CXLLC i PMC. Oĉekuje
se da ovakvi rezultati praćenja stoje na raspolaganju IFI-ovima i ostalim relevantnim
akcionarima da bi se obezbedila transparentnost u vezi rukovoĊenja pitanjima primene
Projekta u okviru zaštite ţivotne sredine.
Detalji sporazuma po ugovoru i broj i lokacija gradilišta u ovoj fazi još uvek nisu u potpunosti
poznati, ali procena broja takvih mesta je izmeĊu 5 i 8, što se zasniva na broju deonica puta.
Ugovori će morati da se usaglase sa meĊunarodnim standardima i standardima Svetske
banke, koji će obuhvatiti meĊunarodne standarde H&S radi zaštite svih radnika i ĉlanova
zajednice koji se nalaze u blizini izvoĊenja radova. Oĉekuje se da zbog toga svi radnici budu

obuĉeni u pogledu svojih zadataka; svi predmeti i alati koji su u vezi sa poslom moraće da
prethodno proĊu procenu mogućih rizika, a izvoĊaĉi radova će obezbediti obezbeĊenje
radnog mesta, uz bezbednosne standarde i adekvatnu obuku; i radnici će morati da
udovoljavaju zahtevima koji se odnose na liĉnu zaštitnu opremu (PPE). Imajući ovo u vidu,
iscrpna lista H&S standarda i procedura nije obuhvaćena unutar EMP-ova.
9.2 Zakonodavstvo u Republici Srbiji

Regulative koje se odnose na zaštitu ţivotne sredine predstavljaju kombinaciju svih
neophodnih mera na osnovu relevantnih dokumenta o planiranju. Ova grupa obuhvata pravne
mere i mere koje se obezbeĊuju na osnovu ostalih uredbi, normi, standarda i relevantnih
regulativa koji se predstavljaju u ovom izdanju.
Specifiĉno izdanje (pregled) u vezi sa autoputem tj. njegove potencijalne posledice po ţivotnu
sredinu ne potpadaju u okvir neke posebne regulative, bez obzira na njegov znaĉaj. Zakon o
zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 135/04 navodi osnovne ustavne
odredbe i zahtev za pripremu EIA-ova koji predstavljaju integralni deo planiranja i
projektovanja u vezi sa pitanjem zaštite ţivotne sredine.
Sledeće mere zaštite ţivotne sredine i zahtevi za to propisuju se na osnovu Zakona o zaštiti
ţivotne sredine (Sluţbeni glasnik RS, br. 135/04):
Preventivne mere
Zahtevi u vezi zaštite ţivotne sredine
Mere za smanjivanje opasnosti od opasnih supstanci
Programi i planovi
Sledeće regulative takoĊe se koriste za izradu ovog izveštaja:

Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni glasnik RS, br. 135/04):
Zakon o proceni štetnog uticaja na ţivotnu sredinu (Sluţbeni glasnik RS, br. 135/04)
Zakon o planiranju i gradnji (Sluţbeni glasnik RS br. 47/03, 34/06)
Zakon o vodenim površinama (Sluţbeni glasnik SRS (Savezne Republike Srbije) br.
46/91, 67/93, 53/93,48/94, 54/96);
Zakon o putevima (Sluţbeni glasnik SRS, br. 46/91, 52/91, 52/91, 67/93, 48/94, 42/98,
101/05);
Zakon o urbanom i prostornom planiranju (Sluţbeni glasnik SRS br. 44/95);
Zakon o bezbednosti na poslu (Sluţbenik glasnik SRS, br. . 42/91);
Zakon o bezbednosti na poslu – dodatak (Sluţbeni glasnik SRS br. 53/93);
Zakon o oĉuvanju kulturnog blaga (Sluţbeni glasnik SRS br. . 28/77, 34/81, 71/94);
Zakon o oĉuvanju kulturnog blaga – dodatak (Sluţbeni glasnik SRS br. 47/87,);
Zakon o zaštiti izvora vodosnabdevanja ( Sluţbeni glasnik SRS br. . 27/77);
Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sluţbeni glasnik RS no. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94,
46/96,
62/06,)
Zakon o prostornom planiranju Republike Srbije, poglavlje 5, Turizam i zaštita ţivotne
sredite i zaštita prirodnog i kulturnog nasleĊa (Sluţbeni glasnik RS br. 13/96);
Zakon o šumama (Sluţbeni glasnik RS, br. 46/96, 83/92, 53/93, revidirano izd. 67/93,
48/94, 54/96);
Propis o proceni elemenata koja ugroţavaju ţivotnu sredinu (Sluţbeni glasnik RS br.
69/05);
Propis o projektovanju puteva (Sluţbeni glasnik SFRJ (Socijalistiĉke Federalne Republike
Jugoslavije) br. No. 35/81);
Propis o transportovanju goriva (Sluţbeni glasnik SFRJ, br. 26/85);

Propis od opasnim supstancama u vodi (Sluţbeni glasnik FRS br. 31/82, 46/91);
Propisi o metodama definisanja sanitarnih zona i oblasti u kojima se nalaze objekti
vodosnabdevanja (Sluţbeni glasnik FRS, br. 33/78.);
Propis o graniĉnim vrednostima, metodima merenja koncentracija zagaĊenja, Kriterijumi
za odreĊivanje mernih taĉaka i beleţenja podataka (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92,
30/99, 19/06);
Propis o dozvoljenim nivoima u okviru ţivotne sredine (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92),
Propis o metodu i minimalnom broju testova o zagaĊenju otpadnih voda (Sluţbeni glasnik
RS br. No. 47/83, 13/84, 46/91)
Propis o proceni rizika od hemijskog zagaĊenja i zagaĊenja ţivotne sredine, mere za
pripremu i otklanjanje nepravilnosti (Sluţbeni glasnik RS, br. 60/94, 63/94)
Propis o kontroli istrošenog mazivnog ulja (Sluţbenik glasnik RS, br. 60/08)
Propis o klasifikovanju meĊurepubliĉkih vodenih tokova, meĊunarodnih voda i mora u
Jugoslaviji (Sluţbeni glasnik SFRJ, br. 3/68)
Uredba o kategorizaciji vodenih površina (Sluţbeni glasnik RS, br. 31/82).
Uredba o transportovanju opasnih supstanci ţeleznicom i vozilima na putevima (Sluţbeni
glasnik RS br. 53/02)
Uredba o organizovanju i obuci jedinica civilne zaštite i uredba o merama ublaţavanja i
spašavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara (Zvaniĉni list Federalne Republike
Jugoaslavije, br. 54/04).
Uzimajući u razmatranje ograniĉeni broj regulativa o zaštiti ţivotne sredine koje se odnose na
gradnju puteva i koje postoje u okviru lokalnog zakonodavstva, korišćene su regulative i
smernice drughi zemalja koje se odnose na njihove meĊunarodne projekte. Pri tome su se
koristile one smernice koje obuhvataju opšte aspekte Merkblatt zur Umweltver-
träglichkeitsstudie in der Strassenplanung, posebno one koje se odnose na pitanje nivoa
buke (Richtlinien für den Lärmschutz an Strassen, RLS – 90) i pitanje zagaĊenja vazduha
(Merkblatt über Luftverunreinigungen an Strassen, Mlus - 92).
9.3 Sporazumi u vezi implementacije

Kako je to već napomenuto u odeljku 1.3 ovog izveštaja, INP i IPCM su pismeno ukazali na
odobrenja za odreĊene deonice EIA-ova koje su već pripremljene i podnete na razmatranje.
MeĊutim, ova odobrenja sadrţe i odreĊeni broj preduslova koji moraju da se zadovolje pre
nego se da konaĉno odobrenje i dobiju dozvole za izgradnju. Stoga uslovi koje je dao INP
obuhvataju potrebu da se oĉuvaju zaštićene oblasti, da se projektuju i izgrade ekološki
koridori za kretanje ţivotinja; zaštiti lokalna (obalska) vegetacija; i da se projektuju „prirodne‟
odbrane reĉnih tokova kako bi se minimizirale posledice na ţivi svet u divljini.
Na sliĉan naĉin je IPCM utvrdio nekoliko znaĉajnih arheoloških lokaliteta na koje će
neposredno uticati izgradnja autoputa i od investitora za traţi da preduzme (i finansira) sve
neophodne istraţivaĉke poslove na lokalitetu, kako bi se ublaţile posledice i obavila
konzervacija nalazišta.
Znaĉajno je primetiti da nijedan Institut do sada nije obezbedio precizne detalje o lokaciji niti
pak o potencijalnom uticaju na ţivotnu sredinu ili pak mogućnosti njene zaštite, niti su u
najvećem broju sluĉajeva predstavljene specifiĉne instrukcije o tome kako bi trebalo ublaţiti
takve potencijalne uticaje.
Investitor je duţan da preduzme dodatna ispitivanja na takvim lokacijama i potrebno je da
donese razraĊene planove o tome kako će se ovako nešto zaštititi u toku projektovanja i
izgradnje autoputa. Stoga je neophodno da se ovde unese i ovakva kompenenta EIA u
naknadnom radu na projektu, što će se obavljati kao deo detaljnog projekta od strane

izvoĊaĉa radova. Zbog toga ovakav dodatni korak treba pomenuti u dokumentaciji oko
ugovora a detalji u vezi zadataka i budţeta unose se u EMP.
9.4 Opšte mere ublaţavanja u vezi zaštite ţivotne sredine u

toku izgradnje
Kao što je to opisano u gornjem delu teksta ovog izveštaja, generalne mere zaštite ţivotne
sredine biće predstavljene u samom Ugovoru prilikom organizovanja i planiranja rada i
operacija na svakom gradilištu. Svaki izvoĊaĉ radova će se rukovoditi onim merama
umanjenja zagaĊenja kada je reĉ o zaštiti ţivotne sredine a koje su inaĉe opisane u EIA i
EMP, odnosno pripremiće svoje sopstvene planove kontrole (ili rukovoĊenja), da bi se,
izmeĊu ostalog, obuhvatilo i pitanje plana kontrole saobraćaja i drugih prilaznih
saobraćajnica, plan rukovoĊenja otpadom i otpadnim vodama, plan rukovoĊenja uskladištenja
nafte i goriva (vidi tabelu 8-2). Ovakvi planovi će obezbediti detalje o naĉinima obavljanja
posla, procedurama i opremi za koje on obezbeĊuje dogovor kako bi se obezbedilo
usaglašavanje sa standardima HSE koji su precizirani u ovom ugovoru, odnosno koji će biti u
skladu sa najboljom dosadašnjom praktiĉnom primenom i standardima Svetske banke.
Mnoge od opštih mera zaštite ţivotne sredine će već ranije biti obuhvaćene u Ugovoru o
gradnji, a koje bi trebalo da poseduju meĊunarodni standard (FIDIC i ostalo). Tako će svaki
izvoĊaĉ radova obezbediti detalje o svojim posebnim dogovorima u vezi gradilišta, i pri tom će
predstaviti informacije, na primer, u vezi toga koje će ranije odobrene objekte koristiti za
odlaganje smeća i na koji naĉin će organizovati saobraćaj u blizini svojih gradilišta.
Podrazumeva se da će svaki izvoĊaĉ radova ukljuĉiti osoblje HSF kao deo zaposlenih ljudi i
oni će slati izveštaje osoblju HSE preko konsultanta za rukovoĊenje projektom kako bi se o
svemu upoznao i CXLLC. Osim toga, planirano je da Projekat obuhvati i Nezavisne
konsultante o zaštiti ţivotne sredine kako bi se obezbedio neformalni kanal za davanje
uputstava i kako bi se preduzelo nadgledanje i kontrola.
RukovoĊenje na svim gradilištima biće u skladu sa nacionalno donesenim zakonima o gradnji
i HSE, kao što su Zakon o bezbednosti na radnom mestu i Zakon o oĉuvanju zdravlja na
radnom mestu i bezbednost na njemu kao i Propis o bezbednosti na radnom mestu prilikom
izvoĊenja graĊevinskih radova (Sluţbeni glasnik RS, br. 53/97).
Lokacije gde će se postaviti radni kampovi, skladišta i privremeni prilazni putevi obuhvatiće
minimalnu oblast koja je neophodna za funkcionisanje takve lokacije, i trebalo bi izbegavati
osetljive delove terena koji su moţda od znaĉaja za lokalnu floru i faunu, kulturnu baštinu ili
su od posebnog znaĉaja za lokalno stanovništvo. Svi radni kampovi morali bi da se rukovode
meĊunarodnim standardima HSE i neophodno je da budu opremljeni sanitarnim objektima
pored kojih bi se prikupljala otpadna voda, odnosno trebalo bi da postoje i objekti za
odlaganje i obradu otpadnih materija. U njima će funkcionisati u potpunosti propisani sistemi
za otpad, što obuhvata skladištenje otpada na osnovu njegove kategorije (Evropski Zakon o
otpadu). Ovi zahtevi će se nalaziti i u okviru ugovora za izgradnju, koji bi trebalo da obezbede
da izvoĊaĉi radova planiraju i dovoljan budţet radi efikasnog rukovoĊenja HSE. Za sada nije
moguće prikazati tabelu u donjem delu teksta koja bi dala prikaz troškova za prikupljanje
otpada i otpadnih voda, njegovu obradu i odvoţenje u ovoj fazi, budući da još uvek nisu
poznati veliĉina, priroda i lokacija kampova. Stoga još uvek nije poznat izbor tehnologije, koja
bi mogla da se kreće u obimu od privremenih pripajanja na kanalizacione cevi ili
obezbeĊivanje i funkcionisanje prenosivih sanitarnih objekata za obradu otpadnih voda.
Stroga zaštita moraće da se obezbedi za sve one oblasti koje se nalaze izvan dogovorenih
graĊevinskih zona, što znaĉi da one oblasti koje su izvan mesta izvoĊenja radova ili deonice
radova na autoputu ne mogu da se koriste kao stalna ili privremena mesta za skladištenje
materijala, pozajmišta, parking prostori ili oblasti za opravku opreme.

Potrebno je primenjivati uklanjanje površinskog zemljišnog sloja, rukovanje i adekvatno
skladištenje na takav naĉin da se ovakvo zemljište moţe ponovno iskoristiti u bio-
restauracione svrhe ili za iskrĉenja i isušivanja.
Skladištenje svih ugljovodonika će se obavljati unutar sekundarnog rezervoara koji će biti
zaštićen kako ne bi došlo do oštećenja ili pristupa neovlašćenih lica. Rukovanje gorivima,
uljima i derivatima petroleja u toku izgradnje odvijaće se u strogo odreĊenim zonama i
objektima uz preduzimanje svih neophodnih mera bezbednog ĉuvanja, kao što solidna
postolja i oplate kako bi se spreĉilo eventualno izlivanje. Svi oni materijali koji se zagade
uljima ili naftom biće prikupljeni i prema njima će se postupati kao prema opasnom otpadu i
takvi materijali će se dalje prebaciti do kontrolisanih mesta za otpad. Biće zabranjeno
otvaranje neovlašćenih prilaznih puteva ka gradilištima.
Oprema će se postaviti jedino na mesta koja su za to odreĊena, što će se obezbediti na
osnovu mera koje imaju za cilj spreĉavanje zagaĊenja zemljišta gorivima i uljima kao i
derivatima nafte. U sluĉaju da se zemljište ipak zagadi ugljikovodonicima ono će se tretirati
kao poseban otpad i biće sklonjeno sa gradilišta do onih mesta za otpad koja su posebno
odobrena i koja prema Projektu predstavljaju posebna mesta za prikupljanje takvog otpada, u
skladu sa Planovima izvoĊaĉa radova o rukovoĊenju otpadom (WMPovi).
Sistematiĉno prikupljanje ĉvrstog otpada u toku izgradnje ( ukljuĉujući tu i hranu i materijal za
pakovanje, kao i ostale tipove otpada) biće preduzeto i ono će biti sklanjano na za to
odobrena i prethodno dogovorena mesta i objekte, u skladu sa WMP-ovima.
Ĉišĉenje opreme i vozila biće iskljuĉivo dozvoljeno u za to namenski odreĊene objekte, koji su
tako projektovani da ne dozvoljavaju zagaĊivanje zemljišta i vode. Na sliĉan naĉin, ispiranje
vozila-mešalica za beton i nekontrolisano izbacivanje preostalog betona predstavljaće
kontrolisanu operaciju; biće obezbeĊena upotreba posebnih jama za izbacivanje takvog
betona ili pak rezervoara za ispiranje opreme koja je zagaĊena ostacima betona nakon
njegovog prethodnog izbacivanja. Ovako dobijeni beton se moţe dalje odbaciti kao ĉvrst
otpadni materijal ili se pak moţe ponovno iskoristiti kao popuna materijalom u nekim
posebnim mestima, kako to već nalaţe situacija.
Da bi se izbegle štetne posledice po morfologiju reke i da bi se spreĉilo njeno zagaĊenje biće
neophodno da se organizuju i isplaniraju kompletni radovi u vodi, a preporuĉljivo je da ovo
bude po sistemu dozvola za obavljanje radova, na osnovu ĉega bi ovakve operacije na
efikasan naĉin mogle ući u kategoriju „kontrolisane aktivnosti‟. Implementacija takvog sistema
jeste precizna i jasna i zahteva od svakog izvoĊaĉa radova da paţljivo planira potencijalno
osetljive operacije kao što su radovi u reci. Tipiĉne procedure mogle bi obuhvate sledeće:
Preduzimanje radova onda kada nije visok vodostaj ili kada nema poplavnih voda;
ObezbeĊivanje obuke za rukovaoce mašinama gde će se oni upoznati sa osetljivim
taĉkama i radnim procedurama koje moraju strogo primenjivati;
Provera svih mašina i opreme radi eventualnog curenja goriva pre nego što se one
koriste;
Korišćenje ulja i maziva na ĉije raspadanje utiĉu bakterije (ovo u stvari danas sve više
I više stoji odmah na raspolaganju i postoji standardna praksa za izvoĊaĉe radova u
blizini vodenih tokova);
Skladištenje svih goriva na bezbednoj udaljenosti od vodenog toka;
Spreĉavanje dopunjavanja goriva u blizini vodenog toka i/ili preduzimanje mera
predostroţnosti da bi se spreĉilo izlivanje.
Nakon što je otpadni materijal izvaĊen, sve jame i mesta za odlaganje otpada biće prekrivena
i dovedena u prethodno stanje gde je to god moguće kako bi se otklonio ruţan vizuelni efekat
i kako bi se omogućio ponovni rast prirodne vegetacije. Ograniĉenja u vezi sa ovim će sigurno
postojati, posebno tamo gde se materijal vadi iz trenutno funkcionalnih kamelonoma koji za to

imaju dozvolu, a kod kojih su uticaji Projekta ograniĉeni, kao što će to biti sluĉaj i za već ranije
odobrene objekte za odlaganje otpada.
9.5 Planiranje u sluĉaju vanrednih situacija

U toku faze izgradnje izvoĊaĉi radova će pripremiti planove za sluĉaj vanrednih situacija koji
će opet biti povezani sa ostalim planovima, kao što su rukovoĊenje otpadnim materijalima i
planovima za skladištenje ulja i goriva. Planovi o vanrednim situacijama će odrediti kakvi će
biti odgovori na nepredviĊene incidente i akcidente i takoĊe će obezbediti adekvatno
sadejstvo sa sluţbama za reagovanje u vanrednim situacijama.
U toku puštanja autoputa u rad, nadleţni za autoput će pripremiti planove za vanredne
situacije za deonice Projekta i integrisaće takve planove unutar postojećih procedura i
planova. Imajući u vidu mogućnosti da se pojave nesrećni sluĉajevi ukljuĉujući tu i vozila koja
transportuju opasne supstance, neophodno je preduzeti mere za ublaţavanje takvih nesreća.
Najvaţniji aspekti planova za vanredne situacije u sluĉaju nesreća, npr kada doĊe do izlivanja
opasnih supstanci iz automobila/cisterni su sledeći:
Dobra organizovanost timova za vanredne situacije na samom mestu nesreće;
Solidna raspoloţivost opreme za izvoĊenje operacija u sluĉaju nesreća;
Solidna raspoloţivost specijalne odeće i ostale zaštitne opreme koja omogućava
izvoĊenje operacije u takvim okolnostima;
Brzo donošenje odluka u toku izvoĊenja operacija na mestu vanredne situacije.
Projekat autoputa uzima u obzir mogućnosti izlivanja opasnih materija na osnovu eventualnih
rizika, kao što su uzdignuti delovi kolovoza i obezbeĊivanje barijera u sluĉaju sudara ili drugih
zaštitnika kako bi se umanjile mogućnosti da doĊe do izlivanja iz vozila koja bi se mogla
otkotrljati niz nasip.
TakoĊe i mostovi predstavljaju veći stepen rizika od zagaĊenja zbog vodenih tokova ispod
njih. Imajući u vidu poteškoće da se organizuje operacija ĉišćenja u sluĉaju da opasne
materije uĊu u vodene tokove, postoji princip da se spreĉi njihovo upadanje u vodu tako što
se obezbeĊuju posebne zabrane u pogledu brzine vozila, rubni delovi puta se ojaĉavaju i
uzdiţu a postoje i zaštitne bankine.
Oni koji su zaduţeni za odrţavanje puta moraće da budu spremni za sluĉaj izlivanja opasnih
teĉnosti tako što će posedovati i odrţavati posebnu opremu kao što su pume i namenska
oprema za ĉišćenje, odnosno moraju se obezbediti planovi za njihovo adekvatno odlaganje
na druga mesta. Oni isto tako moraju da obavljaju redovna odrţavanja takve opreme,
ukljuĉujući tu i ĉišćenje šljake i separatore za ulje, odnosno vodu.
Tipiĉni naĉini reagovanja na akcidentna izlivanja ulja i naftnih proizvoda iz vozila cisterni i
ostalih vozila obuhvataju sledeće:
Zatvaranje oštećenih rezervoara i cisterni;
Prikupljanje zagaĊujućeg sredstva koje je iscurelo iz cisterne;
Ispumpavanje one supstance koja se još uvek nalazi u oštećenoj cisterni;
Izgradnja rovova koji će pomoći da se prikupi rasuta teĉnost;
Da se prekrije oblast na zemljištu sa nekim sredstvom koji će upijati rasutu teĉnost, zatim
se radi na otklanjanju supstance koja se prikupila na površini, sklanja se natopljeno
zemljište na drugo mesto za odlaganje takvih supstanci, u skladu sa Propisom o
kriterijumima za definisanje lokacija i organizovanje mesta za odlaganje otpadnih
supstanci;
Da se sklone kontaminirani slojevi zemljišta i da se popuni takvo mesto novom
nekontaminiranom zemljom;

Da se ispumpa kontaminirana voda iz bunara u blizini mesta izlivanja opasnih supstanci;
Zemljište za poljoprivrednu obradu koje je zagaĊeno izlivanjem ne bi trebalo da se koristi
za proizvodnju hrane u odreĊenom narednom vremenskom periodu.
Prevoz opasnih hemikalija i supstanci odvija se na osnovu za to propisanih zakona i

planiranje reagovanja na vanredne situacije predstavlja deo nacionalnih strategija reagovanja
u koja su ukljuĉena i posebna Odeljenja (Ministarstva) unutar vlade.
9.6 Operativni aspekti

Nekoliko aspekta u vezi funkcionisanja autoputa i njegovog odrţavanja odnose se i na
oĉuvanje ţivotne sredine i predstavljeni su ovom odeljku, kao što su:
Autoput će imati neophodne oznake na kolovozu kao i saobraćajne oznake, koje će
obuhvatiti sve oblike neophodnih ograniĉenja i obaveštenja;
Operativni planovi za odrţavanje autoputa u zimskom periodu isto tako će uzimati u obzir
i zaštitu ţivotne sredine;
Nagibi na nasipima će uglavnom biti tako podešeni da mogu da obezbede poboljšanja
pregleda u voţnji, da spreĉe umor vozaĉa zbog istovrsne konfiguracije terena i da
onemoguće eroziju površinskih slojeva;
Zbog potencijalnog zagaĊenja zemljišta na osnovu funkcionisanja samog autoputa,
planira se posebna oblast zasaĊena travom širine otprilike 5 m, a takva trava se neće
koristiti za ishranu stoke. Nikakvi herbicidi neće se koristiti radi onemogućavanja rasta
korova;
Razmotriće se mogućnost smanjivanja salinizacije zemljišta u okolini autoputa kao
rezultat zimskog odrţavanja autoputa uz pomoć natrijum hlorida koji bi trebalo da se
zameni sa drugim supstancama koje poseduju sliĉne ili bolje karakteristike odleĊivanja. U
sluĉaju da se koristi so za odrţavanje kolovoza, izvršiće se analiza planova i primena
supstanci;
Odvodni kanali pored kolovoza isto tako će se posebno razmotriti u odnosu na osetljivosti
koje se povezuju sa zaštitom ţivotne sredine na pojedinim deonicama duţ puta u vreme
donošenja detaljnog projekta;
Već je razmotreno pitanje prevencije zagaĊivanja zemljišta i vode tako što su projektovani
sistemi „zatvorene drenaţe‟ za osetljive deonice, pa se ovde predviĊaju filtriranja ulja i
šljake. Ovakve jame trebalo bi povremeno prazniti u okviru operacija odrţavanja
autoputa.
Praćenje i nadgledanje uvek prisutnih uticaja koje i autoput ima na ţivotnu sredinu biće
preduzimano u sklopu nacionalnog sistema za kontrolu autoputa, pa će se u tom cilju
periodiĉno obavljati merenja o nivou aero zagaĊenja i nivoa buke.
9.7 Nadgledanje
Nadgledanje uticaja Projekta će zapoĉeti u toku faze izgradnje i nastaviće se u toku
namenskog funkcionisanja autoputa. Sadašnji EMP predstavlja osnovne parametre koji će se
pratiti kako bi se efikasno implementirale i odredile mere ublaţavanja negativnih posledica
koje su prethodno uoĉene. O ovome će biti više reĉi u donjem delu teksta. Za mnoge aspekte
kao što su kvalitet vazduha i vode kao i postavljena drenaţa za odvod vode sa puteva, srpsko
zakonodavstvo daje standarde kojih se treba pridrţavati. Nakon potpisivanja ugovora o
gradnji autoputa, pojedini izvoĊaĉi radova će raditi zajedno sa CXLLC kako bi se unapredio
detaljan program nadgledanja koji će uzimati u obzir posebne ciljeve za svakog aktera, a što
će biti prilagoĊeno zahtevima svake poddenonice puta i elementima EMS izvoĊaĉa radova
kao i EMP koji se konkretno odnosi na odreĊeno gradilište. Svaki izvoĊaĉ radova će doneti i

program nadgledanja u pisanom obliku koji će proceniti nezavisni konsultanti za zaštitu
ţivotne sredine i akcionari Projekta, ukljuĉujući tu i drţavne agencije.
Rezultati nadgledanja će biti uporeĊivani sa podacima o trenutnim uslovima, budući da se zna
da neki od vodenih tokova u ovoj oblasti (Vrastanica, Kosturska Reka, Kunovacka Reka,
Studena, Petrova Reka, Temstica, Rogoz, Crvena Reka, Reka Nišava i nekoliko manjih
potoka), pokazuju znakove zagaĊenja koje se javlja zbog lošeg regulisanja oticanja otpadnih
voda i loše obrade vodenih resursa u okviru pojedinih opština, kao i prisustvo i aktivnosti na
obliţnjem poljoprivrednom obradivom zemljištu.
Kada se razmatraju izvori saobraćajne buke, sadašnji izvori buke ukljuĉuju saobraćaj na
sadašnjem ţelezniĉkom pravcu Niš-Dimitrovgrad, zatim glavni putni pravci M 1.12 i M 9, kao i
regionalni putevi P 24a i P 244. Sluĉajevi zagaĊenja zemljišta takoĊe su zabeleţeni zbog
poljoprivredne aktivnosti.
9.8 Faza izgradnje

U toku izgradnje autoputa izvoĊaĉi radova koji su zaduţeni za nadgledanje biće odreĊeni na
osnovu plana nadgledanja koji će se sastaviti zajedno sa PMC i relevantnim drţavnim
vlastima, ubrzo nakon dolaska u zemlju. Oĉekuje se da parametri budu usredsreĊeni na
potencijalno zagaĊenje zemljišta i vode, posebno u oblastima veće osetljivosti, te se zbog
toga moraju odabrati indikatorski parametri, kao što su BOD, COD, navesti imena onih
potencijalno opasnih supstanci, ulja i maziva koji mogu imati posledice zbog gradnje
autoputa, a što opet sve ovisi od prirode aktivnosti na gradilištu.
9. 8. 1 Buk a
Nivoi buke kojima se izlaţemo specificirani su u Propisu o dozvoljenim nivoima buke u
ţivotnoj sredini (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92). Koristiće se oprema za merenje nivoa buke
kako bi se ustanovili prethodni indikatori i referentna linija, odnosno ovo bi se isto tako
obavljalo za vreme izgradnje autoputa kako bi se ustanovila povećanja nivoa i naknadno
usaglašavanje sa standardima. Smatra se da je najbolji pristup kontrolisanju nivoa buke u
toku izvoĊenja graĊevinskih radova obezbeĊivanje one opreme koja je u skladu sa
standardima za merenje buke, kao što su 85dBA i nakon toga se pristupa stalnom praćenju
merenja buke, ukljuĉujući tu i uzimanje u obzir sva reagovanja i prituţbe koje su uputili lokalni
stanovnici ili radne ustanove. U sluĉaju da doĊe do prekoraĉenja nivoa buke, zadatak
ublaţavanja takvog stanja izgradnjom privremenih zaštitnih zidova ili prethodno planiranih
gradilišta trebalo bi da bude u nadleţnosti osoblja gradilišta i osoblja za zaštitu ţivotne
sredine izvoĊaĉa radova.
Merenja nivoa buke trebalo bi da se obavljaju u oblasti stambenih zgrada na desnoj strani
novog autoputa od km 94 + 450 tо km 94 + 800 i kod km 95 + 550.
9. 8. 2 Zag aĊ en je v az d uha
Nadgledanje aero zagaĊenja u toku faze gradnje autoputa obuhvata procene o kvalitetu
vazduha u blizini naseljenih oblasti, a što se zasniva na zakonskim standardima. Parametri
koje bi trebalo nadgledati obuhvataju specifiĉne supstance, azot okside, ugljen dioksid i
monoksid. Dodatno nadgledanje posledica gradilišta na kvalitet vazduha biće obavljeno u
sluĉaju prituţbi lokalnog stanovništva. Pored merenja kvaliteta vazduha obaviće se i vizuelna
nadgledanja kvaliteta rada graĊevinske opreme, kao što su kopaĉi, generatori i sliĉno, koji bi
trebalo da redovno budu odrţavani u skladu sa specifikacijama proizvoĊaĉa , kako bi se
umanjile štetne emisije.

9. 8. 3 Vod a
Relevantni parametri za procene uticaja na površinske vode su: pH, koncentracija
rastvorenog kiseonika, otpadne supstance, zamućenost vode, koncentracija organskih
jedinjenja i mineralnih ulja.
Relevantni parametri za procenu uticaja na podzemne vode dele se na geološko-
hidrogeološke i fiziohemijske i hemijske parametre. Prva grupa parametara obuhvata uticaje
na nivo podzemnih voda, dinamiku i kvantitet, dok druga grupa obuhvata uticaje na kvalitete
podzemne vode (npr. mineralna ulja, organska jedinjenja, teški metali).
Uzorci bi trebalo da se uzimaju u gornjem delu vodotoka i u donjem delu vodotoka u odnosu
na gradilište. Svaki izvoĊaĉ radova će ustanoviti referentnu taĉku za uzimanje uzoraka pre
nego što zapoĉne sa radom i u pribliţno meseĉnim intervalima u toku perioda izgradnje, ali će
uzimanje uzoraka biti intenzivirano u toku skidanja vršnog sloja zemljišta i u toku većih
zemnih radova.
9. 8. 4 Zem lj i št e
Relevantni parametri za procenu uticaja na zemljište su: pH koncentracija teških metala, ulja i
organskih supstanci. Zemljišta u blizini puteva na kojima se odvija saobraćaj visoke
frekventnosti, kao što je sluĉaj u ovoj studiji, trebalo bi da se ispitaju kako bi se utvrdila
eventualna prisutnost opasnih supstanci, kao što su uobiĉajeni teški metali i olovo, a koji su
se eventualno ovde nataloţili zbog izduvnih gasova vozila koja još uvek koriste olovni benzin
koji se još nalazi u slobodnoj prodaji u ovom regionu.
9.9 Operativna faza

U toku operativne faze autoputa relevantni aspekti zaštite ţivotne sredine biće nadgledani i
obuhvatiće nivoe buke, kvalitet vazduha, vode i zemljišta. Rezultati koji se ovako dobiju
odrediće da li je neophodno preduzeti donošenje dodatnih mera radi zaštite ţivotne sredine,
kao što su dodatne pregrade za smanjivanje buke, konfiguracija zemljišta ili modifikovanje
odvodnog kanala kolovozne trake ili pak neki drugi graĊevinski zahvat.
9. 9. 1 Buk a
Merenja nivoa buke u toku funkcionisanja autoputa trebalo bi da se odvijaju u vremenskim
intervalima od po jedne godine kao i u sluĉaju prituţbi lokalnog stanovništva. Mesta koja se
odabiru za praćenje buke u toku izgradnje autoputa jesu objekti na sledećim lokacijama
nadgledanja:
km 20+360 – leva strana
km 20+740 – desna strana,
km 39+730 –desna strana
km 39+730 –desna strana.
km 54+460 – desno u naselju Ćiflik
km 54+360 – levo u naselju Ćiflik
km 59+800 – levo u naselju Crnoklište
9. 9. 2 V az duh
Imajući u vidu da će Autoput Е-80 prolaziti kroz naseljene oblasti, moguće su neke negativne
posledice u smislu zagaĊenja vazduha. Trebalo bi doneti Plan o nadgledanju uticaja na
ţivotnu sredinu kako u pogledu verifikovanja primenjenog modela o uticaju, a isto tako da bi

se odredili trendovi dugoroĉnog zagaĊivanja vazduha. Osim toga, rezultati u vezi praćenja
kvaliteta vazduha će posluţiti kao osnova za procenu svakog mogućeg rizika po zdravlje
stanovništva i radi ispitivanja ţalbi graĊana, kao i radi prikupljanja podataka za sve
eventualne izmene prostornog planiranja.
Merenje prisustva ugljen-dioksida (CO) i azot-dioksida (NО2) se preporuĉuje u fazi jedan
Programa za nadgledanje. U sluĉaju da rezultati merenja pokaţu da se radi o prekoraĉenju
dozvoljenih vrednosti koncentracija, lista zagaĊivaĉkih primesa trebalo bi da se proširi na
merenja koncentracija azot-monoksida (NO), sumpor dioksida (SО2), ugljovodonika (CXHY),
olova (Pb) i ĉvrstih i specifiĉnih ĉestica (PM10).
Program merenja kvaliteta vazduha trebalo bi da obuhvati zajednice u zoni u kojoj će one
osetiti posledice izgradnje budućeg autoputa.: Prosek i Jelašnica od 20 +000 km do 21 + 000
km, Klenje na km 50 + 200 i Ciflik na km 54 + 400 km. Merenja koncentracije zagaĊjujućih
primesa u vazduhu koje izbacuju motorna vozila u toku operativne faze novog Autoputa E-80
podrazumeva da sve merne stanice budu postavljene na isti naĉin, zato što se tek nakon toga
moţe uraditi adekvatan model disperzije, koji bi obezbedio sasvim pouzdane podatke u vezi
sa posebnom distribucijom zagaĊivaĉkih primesa u vazduhu u zoni uticaja.
Propis o graniĉnim vrednostima, metodima merenja koncentracija zagaĊenja, kriterijumima za
odreĊivanje mernih taĉaka i beleţenje podataka (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99,
19/06) isto tako reguliše, izmeĊu ostalog, i kriterijume za odreĊivanje mernih taĉaka. Broj i
distribucija mernih taĉaka u okviru mreţe mernih taĉaka ovisi od prostorne gustine i
vremenske distribucije zagaĊujućih primesa. Dogovor oko mernih taĉaka ovisi od oblasti gde
se ispituje kvalitet vazduha, zatim od usaglašavanja oko tipa izvora zagaĊenja, gustine
naseljenosti stanovništva, uslova terena i meteoroloških uslova.
Trebalo bi zadovoljiti sledeće zahteve kada odabiramo lokacije stanica za merenje kvaliteta
vazduha:
Merna taĉka biće karakteristiĉna za tu oblast koja se odabire prema opštem planu,
Merna stanica biće uspostavljena na takav naĉin da moţe da predstavi komparativne
podatke u odnosu na podatke iz ostalih mernih stanica u okviru mreţe nadgledanja.
Trebalo bi udovoljiti i izvesne fiziĉke zahteve
U toku prve faze nadgledanja, koja bi trebalo da traje 5 godina, biće neophodno obavljati
periodiĉna nadgledanja kvaliteta vazduha (1 mesec u jednom godišnjem dobu), zato što
odreĊivanje trendova pojave zagaĊujućih primesa u vazduhu zahteva merne podatke
prikupljene najmanje u periodu od pet sukcesivnih godina.
Jedino u sluĉaju da periodiĉna merenja pokaţu da je neophodno obaviti dodatno praćenje
kvaliteta vazduha, obavlja se stalno praćenje kvaliteta vazduha, tj. potrebno je zapoĉeti sa
drugom fazom praćenja.
9. 9. 3 Vod a
U toku operativne faze Autoputa, planira se praćenje kvaliteta vode kljuĉnih osetljivih vodenih
tokova, kako bi se odredili uticaji. Prema referentnim taĉkama nacrta Projekta, a što je
zasnovano na kriterijumima EU, sistem odvodnih kanala (drenaţe) predstavljaće tip
zatvorenog i kontrolisanog sistema. Separatori za šljaku i ulje/vodu takoĊe su obuhvaćeni
ovakvim projektom Autoputa i trebalo bi da posluţe za efikasno ograniĉavanje štetnih
zagaĊujućih primesa koje se javljaju u operativnoj fazi rada Autoputa. MeĊutim, vrlo jake oluje
mogle bi da dovedu do preopterećenja ovakvih objekta, kao što je to inaĉe sluĉaj u celoj
Evropi.
U vezi sa tim, praćenje površinske vode u toku puštanja Autoputa u promet trebalo bi obaviti
nizvodno od mesta gde drenaţni kanali utiĉu u pritoĉne kanale (Nisava, Vrasanica, Temstica,

Rasnicka i Reka Rogoz). Ovo su oznake koje se nadgledaju nizvodno, na reci Nišavi, od
zadrţavanja (retencije) br. Р1 i Р2 - km 41 + 025, i takoĊe retencija Р17 - km 51 + 370. Na
reci Vrasanica, nizvodno od retencije br. 24-km 58 + 800, na reci Temštica, nizvodno od
retencije br. 29 – km 64 + 525, nadgledanje treba da se obavlja na rekama Rasnicka i Rogoz,
nizvodno od retencije Р41 – km 74 + 200 i Р48 – km 77 + 875. Na oznakama koje su unete
tokom praćenja situacije, trebalo bi uzeti uzorke onda kada doĊe do relevantnog taloţenja
(padavina), u toku prvih 15 min. Kada je reĉ o periodu vremena, a u svrhu efikasnijeg
prikupljanja ĉinjenica, merenja i obrada podataka trebalo bi da se urade u kontinuitetu svaka
ĉetiri meseca. Radi se o vremenskim intervalima u januaru, aprilu, julu i oktobru, koji
obuhvataju sve odnose u okviru malih nivoa voda i bujica koje nastaju posle kiša ili suše. Na
ovaj naĉin omogućava se kontrolisanje potencijalnih koncentracija zagaĊivajućih primesa u
izlivenim vodama i stanje klase vode u oblasti istraţivanja.
Program za ispitivanje obuhvata parametre koji omogućavaju uvid u sadašnji kvalitet
podzemnih voda i nivo zagaĊenja supstanci koje dolaze sa autoputa. Program ispitivanja
obuhvata sledeća merenja:
Merenja na terenu: temperatura vazduha i vode, pH, elektriĉna provodljivost,
mogućnost za smanjivanje oksidacije,
Osnovni parametri: boja, rastvorene supstance, ukupan procenat organskog
ugljenika, amonijaka, nitrata, sulfata, hlorida, potrošnja hemikalija i biološkog
kiseonika.
Indikativni parametri: mikroelementi, fenoli, mineralna ulja, policikliĉki aromatiĉni
ugljovodonici, aromatiĉni ugljovodonici, pesticidi.
Kada se uzmu u razmatranje hidrogeološke karakteristike gornjih slojeva podzemnih voda u
oblasti autoputa, nisu registrovani nikakvi znaĉajni prilivi podzemne vode u blizini novog
autoputa i planirano opterećenje saobraćajnim vozilima nije dovoljno za veće koncentracije
emisija otpadnih supstanci koje bi eventualno mogle da dovedu u opasnost kvalitet
površinskih i podzemnih voda. Kao zakljuĉak, zagaĊenja pomenutih vodotokova neće se
dogoditi.
9. 9. 4 Zem lj i št e
Imajući u vidu da su podaci o kvalitetu zemljišta neadekvatni i retki, prvo bi trebalo obaviti
preliminarno ispitivanja radi procene bilo kakvih dugotrajnih posledica u toku puštanja u
promet autoputa. Uobiĉajeni parametri koji će se meriti obuhvataju ukupni sadrţaj
ugljovodonika, olova i ostalih teških metala koji se obiĉno pojavljuju u vezi sa prometom na
autoputu. Oni podaci koji su dobijeni u toku rada autoputa biće komplementarni u odnose na
one podatke koji su dobijeni u toku praćenja u fazi izgradnje, ali će se više usredsrediti na
procenu dugotrajnog taloţenja zagaĊujućih primesa iz vozila koja prolaze autoputem,
odnosno manje će se paţnje posvetiti rasipanju zagaĊujućih primesa u vreme izgradnje
autoputa. U toku preliminarnog ispitivanja, trebalo bi nasumce izabrati taĉke uzimanja
uzoraka i broj uzoraka moţe se ograniĉiti.
Nadgledanje zemljišta u okviru zone uticaja na autoputu E-80 trebalo bi da traje najmanje 5
godina, a uzimanje uzoraka bi se odvijalo jedanput u tri meseca.
Kvalitet podzemnih voda trebalo bi nadgledati paralelno sa praćenjem kvaliteta zemljišta,
kako bi se procenilo eventualno taloţenje zagaĊujućih primesa. Uzimanje uzoraka podzemnih
voda se obavlja uz pomoć piezometara, u kombinaciji sa analizom uzoraka.
Od izvoĊaĉa radova zahtevaće se da pripreme i podnesu sledeće planove pre nego što
zapoĉnu sa izvoĊenjem radova:

Tabela 9.1-1 Planovi upravljanja
UvoĊenje u Jedan od vaţnih mehanizama za otpoĉinjanje radova uz poštovanje
projekat Standarda o uticaju na ŢS (EIS) u skladu sa MeĊunarodnim zahtevima
Zajmodavca jeste i uvoĊenje projekta. Od svih Ugovaraĉa se oĉekuje
da na poĉetku uvoĊenja u projekat sve zaposlene na Projektu upoznaju
sa uvoĊenjem u projekat koje obuhvata standarde/procedure za zaštitu
zdravlja i bezbednost na radu kao i kratak pregled vrednosti, zahteva,
standarda i pristupa prema EIS.
Plan za On utvrĊuje pojedinosti vezane za organizaciju protoĉnog saobraćaja i
organizaciju saobraćaja na izgradnji, ukljuĉujući privremena skretanja, saobraćajnu
saobraćaja signalizaciju i veze izmeĊu graĊevinske mehanizacije i vozila i
protoĉnog saobraćaja i stanovništva.
Plan za On bi trebalo da obuhvati sve aspekte upravljanja otpadom, ukljuĉujući
upravljanje sprovoĊenje u praksi standarda kao što su smanjenje otpada, njegovo
otpadom i ponovno korišćenje i reciklaţa. On bi trebalo da utvrdi konaĉne puteve
otpadnim vodama za odlaganje celokupnog otpada i da pokaţe da je saĉinjen u skladu sa
(WMP) domaćim zakonodavstvom i procedurama najbolje prakse za upravljanje
otpadom.
WMP obuhvata pojedinosti koje se tiĉu skladištenja otpada, prenošenja
otpada i prethodne obrade pre konaĉnog odlaganja ili reciklaţe. Za
odlaganje ĉvrstog i teĉnog otpada moraju se koristiti licencirani/odobreni
objekti uz duţnu paţnju u lancu svih zaduţenih za ĉuvanje celokupnog
otpada koji se odvozi sa gradilišta. Od IzvoĊaĉa se oĉekuje da u okviru
Plana podnesu i formulare za upravljanje otpadom za ceo lanac
zaduţenih za otpad, koji će se koristiti prilikom kontrole otpada koji se
odvozi sa gradilišta. Jedan primerak ovog formulara ĉuva kontrolor
zaduţen za otpad, dok će jedan primerak vozaĉ uvek nositi u vozilu i
biće duţan da obezbedi potpis za tovar koji je isporuĉio na konaĉno
odredište. Ugovaraĉ mora da ĉuva celokupnu evidenciju radi revizije i da
bi mogao da pokaţe da je projekat u skladu sa najboljom praksom i
vaţećim zakonodavstvom.
Plan za Ovaj plan obuhvata skladištenje, transport i korišćenje ulja i goriva,
organizaciju dopunu graĊevinske mehanizacije gorivom i procedure za svoĊenje na
skladištenja ulja i najmanju meru rizika od zagaĊenja zemljišta i vode. Sva ulja i goriva se
goriva moraju skladištiti u sekundarnim sudovima sa 110% kapaciteta, a sva
izlivanja se moraju odmah oĉistiti. U vozilima koja sluţe za dopunu
goriva će se nalaziti kompleti za uklanjanje prosutog goriva kako bi se
što pre oĉistila iscurela teĉnost. U skladu sa Planom koji će pripremiti,
Ugovaraĉ mora da podnosi izveštaj o svim curenjima goriva. Oĉekuje se
da se redovno odrţavaju sastanci na kojima se razgovara o aspektima
bezbednosti i spreĉavanju neţeljenih posledica (ToolboxTalks ), kao
deo „kontinuirane obuke” i nakon svakog vaţnijeg neţeljenog sluĉaja.
Plan za On bi trebalo da obuhvati procedure i postupke za oĉuvanje vodenih
upravljanje staništa i ribljeg fonda za vreme graĊevinskih radova koji se izvode u
radovima koji se reĉnom koritu i biće pridodat uz Izjave o naĉinima gradnje koje ĉine deo
izvode u reĉnom radova na glavnom projektu.
koritu
Plan za On bi trebalo da sadrţi procedure za uspostavljanje i voĊenje kampova
upravljanje za smeštaj zaposlenih na izgradnji u cilju oĉuvanja okolnih naselja i
Kampom ţivotne sredine.
Plan za On bi trebalo da sadrţi procedure za reagovanje u sluĉaju nesreća ili
reagovanje u većih neţeljenih situacija, a u cilju oĉuvanja ljudstva, imovine i resursa
hitnim situacijama ţivotne sredine.
Mehanizam za On bi trebalo da sadrţi procedure na osnovu kojih LPP i javnost mogu
podnošenje ţalbi za podnose predstavke za pitanja nadoknade štete Ugovaraĉ(-ima), kao
i drugu vrstu prituţbi/ometanja, tako da se predstavke mogu rešavati na
transparentan naĉin koji ovlašćeni revizori mogu da provere.

Plan upravljanja ţivotnom sredinom (PUŢS) ukljuĉuje aspekte za ublaţavanje eventualnih
neţeljenih uticaja kao i postupke vezane za monitoring i povratne informacije i utvrĊuje
odgovornost za ove poslove.
Osnovna komponenta PUŢS je data u Tabeli 8.2 a zasniva se na predupreĊivanju mogućih
uticaja i njihovom ublaţavanju kako je ranije izneto. Kombinovanje napred iznetih planova
upravljanja i procedura koje su date u obliku tabele su osmišljeni da ublaţe moguće neţeljene
uticaje i da ih svedu na prihvatljivi nivo.
Sledeća faza projekta nastupa nakon angaţovanja PMC i nakon toga i Ugovaraĉa, koji će biti
odgovorni za pitanja EiS.
Ovaj PUŢS obuhvata aspekte koje je neophodno preduzeti, poĉev od datuma ovog izveštaja
pa nadalje tj. od poĉetka maja 2009. Troškovni elementi su dati na naĉin koji omogućava
njihovo ukljuĉivanje u vidu odredbe u ugovornoj dokumentaciji za izbor IzvoĊaĉa. IzvoĊaĉi
moraju biti zaduţeni za izradu glavnog projekta i izgradnju, koja obuhvata i upravljanje
pitanjima EiS, koja se realizuju kroz sprovoĊenje PUŢS, a koje pripremaju IzvoĊaĉi npr. plan
za upravljanje otpadom, itd. Procene troškova su samo preliminarno date u ovoj fazi, a njihov
osnovni cilj jeste da se planiraju dovoljna finansijska sredstva u okviru ugovora koja će
obezbediti efikasno voĊenje aspekata EiS nadalje tokom izrade glavnog projekta i izgradnje.
Ukoliko je potrebno, ugovori o izgradnji mogu biti saĉinjeni na naĉin koji obezbeĊuje dovoljan
budţet za upravljanje pitanjima EiS, uz nadoknadu Ugovaraĉima na osnovu uloţenog truda i
troškova koje budu imali. U tu svrhu, uraĊene budţetske procene za planske potrebe se
mogu smatrati više nego dovoljnim.
Za nekoliko stavki u PUŢS nije uraĊena procena troškova, pošto one u velikoj meri zavise od
projektovanja koje je u toku, a potrebno ih je ukljuĉiti u obuhvat radova u ugovore za
izvoĊenje graĊevinskih radova. Zato je potrebno da se CXLLC i PMC upoznaju sa nosiocima i
vlasnicima rezultata i preporuka iz ovog izveštaja, posebno sa PUŢS. Pretpostavljeni troškovi
za PUŢS se mogu odnositi bilo na strane ili lokalne ljudske resurse za EiS. Broj ugovoraĉa u
ovoj fazi nije poznat, kao ni duţina ugovora ni obuhvaćena duţina koridora i zato nije moguće
utvrditi obim posla za EiS kao ni potrebnu radnu snagu. Zato je potrebno u osnovne jediniĉne
cene ukalkulisati i faktor za ovu vrstu logistike. U Tabeli 8-2 na kraju tabele dati su komentari
za kalkulaciju troškova.
Dopunu PUŽS predstavlja i Plan praćenja/monitoringa životne sredine iz Tabele 8-3,
kojim su okvirno date preporuke u pogledu monitoringa tokom izgradnje i rada. Pošto
su trenutno nedostupni mnogi aspekti glavnog projekta, kao što su lokacija i broj
građevinskih kampova, konačni projekti za određene sekcije, u ovoj fazi nije moguće
dati konačan plan monitoringa. Predviđeno je da kako projektovanje bude odmicalo, a
PMC bude zauzeo svoje mesto kao i imenovani Ugovarači, da se tada detaljno
razgovara i utvrde pojedinosti koje se tiču monitoringa, istovremeno kada budu
pripremani i Planovi upravljanja, pošto su oni tesno povezani sa monitoringom.

Tabela 9.1-2 Plan upravljanja ţivotnom sredinom
Faza, Problem Ublaţavanje nepovoljnog dejstva Institucionalna odgovornost Troškovi (Euro)
lokacija
Za ugradnju Za rad Za rad Prime
dba
Izgradnja
Autoput
Izmeštanje vode, struje, Efikasna saradnja sa komunalnim preduzećima Ugovaraĉ, Ugovaraĉ, 1
komunalija tokom izmeštanja CXLLC CXLLC
Izduvni gasovi iz Sva vozila, oprema i mehanizacija koja se koristi za Ugovaraĉ Ugovaraĉ 1
graĊevinskih vozila i izgradnju moraju se redovno odrţavati i
mehanizacije kontrolisati/sertifikati treba da obezbede da nivo
izduvnih gasova odgovara propisanim standardima
Nova pozajmišta Obezbediti da se pozajmišta materijala ocenjuju Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
materijala koja oštećuju preko Procene uticaja na ŢS (EIA) i da obuhvate
poljoprivredne, zahteve za dovoĊenje u preĊašnje stanje, ukljuĉujući
arheološke ili ekološke sve jame nastale usled zahteva Projekta za
resurse. pozajmicom materijala.
Asfaltna baza – prašina, Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
dimna isparenja, zaštita Ugovorni zahtev – koristiti postojeće asfaltne baze;
zdravlja i bezbednost na
zahtev za zvaniĉnim odobrenjem ili vaţećom
radu radnika ,
uznemiravanje dozvolom za rad ili novi pogoni zahtevaju sertifikaciju
ekosistema i odobrenje.
Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
Kamenolom Ugovorni zahtev – koristiti postojeće kamenolome,
zahtev za zvaniĉnim odobrenjem ili vaţećom
dozvolom za rad

lokacija
dba
Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
Pozajmište peska i Koristiti postojeća pozajmišta materijala ili kupovati
šljunka – ometanje materijal u ovlašćenim objektima; pozajmišta na
korita reke, kvaliteta rekama nema. Ili, koristiti nova pozajmišta za koja je
vode, ometanje potrebno odobrenje i licenciranje.
ekosistema
Prašina od izvoĊenja Prigušivanje prašine na nepokrivenim putnim Ugovaraĉ Ugovaraĉ 100 000 9
graĊevinskih radova, od površinama, asfaltnim bazama i privremenim
kretanja vozila na površinama za vodu, struju, komunalije. Uobiĉajeno
gradilištu i do gradilišta je korišćenje cisterne za vodu sa raspršivaĉem
od pozajmišta i
kamenoloma, itd.
Vozila koja dovoze i Vozila koja isporuĉuju materijal moraju biti pokrivena. Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
odvoze materijal će
stvarati veliku prašinu
Nepropisno postupanje Jasno definisati skladištenje i postupanje sa Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
/skladištenje humusa humusom u ugovornoj specifikaciji i Planu upravljanja
dovodi do degradacije i i to pratiti kroz redovnu kontrolu i monitoring i
osiromašenja lokacije i izveštavanje.
zahteva meliorizaciju i
rekultivaciju.
Uticaj na ozelenjavanje, Oplemeniti površine i izvršiti ozelenjavanje Ugovaraĉ, Ugovaraĉ/CXL 400,000 2
erozija zemljišta CXLLC LC
Oštećenje Efikasna saradnja sa LPP pre poĉetka izgradnje, Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
poljoprivrednog negovati dijalog, razviti proceduru za dostavljanje
zemljišta, ukljuĉujući i predstavki, striktno kontrolisati pristup mehanizaciji i
drenaţne i irigacione vozilima i dovesti u preĊašnje stanje sve oštećene
sisteme površine.

lokacija
dba
Mehanizacija i vozila Efikasna saradnja sa LPPs pre poĉetka izgradnje, Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
oštećuju stoĉni fond negovati dijalog, razviti proceduru za dostavljanje
predstavki, striktno kontrolisati pristup mehanizaciji i
vozilima i razmotriti postavljanje zaštitne ograde.
Neadekvatna zaštita od Pogoni i oprema koja se koristi za izgradnju moraju Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
buke koja dolazi od strogo da budu prema standardima za zaštitu od
vozila, sa asfaltnih baza, buke MZZŢS.
drobilica i betonirki
ZagaĊenje zemljišta ili Skladištenje i rukovanje gorivima, uljima i drugim Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
vodnih resursa ugljovodonicima mora biti kontrolisani proces koji
obuhvata mere za spreĉavanje zagaĊenja zemljišta i
vode. Projektima mora biti obuhvaćeno skladištenje
na pokrivenim površinama i u okviru sekundarnog
skladištenja a dopuna gorivom sve mehanizacije,
vozila i mašina neće biti dozvoljena u krugu od 50m
od vodotoka, drenaţe ili kanala koji vodi do vodotoka.
Oštećenje vodnih Onemogućiti kretanje mašina po rekama, potocima ili Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
ekosistema njihovim obalama, osim kada je neizbeţno zbog
izgradnje konstrukcije ili objekta.
Oštećenje vodnih Tokom izrade glavnog projekta, detaljno razmotriti Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
ekosistema sve temelje i konstrukcije u koritu reke. Uvek kada je
moguće, polagati šipove umesto horizontalnih
bušotina i drugih iskopavanja koja zahtevaju
ispumpavanje vode što moţe imati nepovoljni uticaj
na reĉna staništa. Konstrukcije će biti tako
isprojektovane da budu dovoljno ispod korita reke
kako bi se izbeglo ispiranje ili druge vrste ometanja
reĉnog toka.
ZagaĊenje zemljišta ili Sva gradilišta blizu reka moraju biti zaštićena Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*

lokacija
dba
vodnih resursa. ogradom ili na drugi naĉin kako bi se spreĉio
nestanak, posebno opasnih materijala.
Uznemiravanje Radno vreme/aktivnosti će biti tako podešene da Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
stanovništva smanje ometanje usled buke, a radno vreme
ograniĉeno od 0630 do 1930 sati, ili kako drugaĉije
bude dogovoreno na lokalnom nivou. Negovati dijalog
ili razviti proceduru za dostavljanje predstavki, kako bi
stanovnici mogli da kontaktiraju zaposlene na
Projektu i da dostave svoje predstavke.
Prekidi u saobraćaju za Napraviti Plan organizacije saobraćaja u saradnji sa Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
lokalno stanovništvo i nadleţnima za puteve radi upravljanja svim
putnike koji daleko privremenim pristupnim putevima, isporuci materijala
putuju i mehanizacije.
Zaštita zdravlja i Standardi u pogledu zaštite od buke se moraju strogo Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
bezbednosti radnika primenjivati kako bi se graĊevinski radnici zaštitili od
uticaja buke, u skladu sa meĊunarodnim
procedurama za zaštitu zdravlja i bezbednost na
radu. Svi zaposleni na projektu će se pridrţavati
meĊunarodnih SiB standarda, ukljuĉujući minimum
standarda za liĉnu zaštitu (PPE) , tj. nosiće šlemove,
zaštitne ĉizme, štitnike za uši radi zaštite od buke
ograniĉene na 85dBA.
Povrede stanovništva Sprovoditi kampanje za podizanje svesti, usmerene Ugovaraĉ Ugovaraĉ 30 000 6
zadobijene u saobraćaju na škole i decu.
od graĊevinske
mehanizacije
Povrede radnika tokom U sve ugovore uneti meĊunarodne standarde za Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
izgradnje zaštitu zdravlja i bezbednost na radu.
Nezakonite ili Pozajmica zemlje sa neodobrenih lokaliteta nije Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3

lokacija
dba
prekomerne pozajmice dozvoljena.
materijala mogu da
oštete arheološke ili
nadzemne kopnene
resurse.
Gubitak ili oštećenje Pre poĉetka gradnje, uraditi istraţivanje terena i Ugovaraĉ Ugovaraĉ 180 000 5
kulturnih resursa tokom izvoĊenja radova voditi evidenciju o
nadgledanju (gradilišta), sa jasnim procedurama za
zaštitu i dokumentaciju (za kasno otkrivanje, protokol)
koje će biti ugraĊene u ugovore o izgradnji. Mora biti
ukljuĉen Institut za zaštitu kulturnih spomenika i sve
druge relevantne institucije, postupati po savetu
odobrenih procena uticaja na ŢS.
Umanjena vrednost Uspostaviti i negovati dijalog sa LPPs radi smanjenja Ugovaraĉ, Ugovaraĉ 3*
zemljišta ili imovine neţeljenih efekata koji proistiĉu iz projekta i izgradnje CXLLC
koja je u toku.
ZagaĊenje zemljišta ili Štetan ili opasan otpad kao što je bitumenski otpad Ugovaraĉ Ugovaraĉ 50 000 10
vodnih resursa mora biti odlagan na za to odabrana mesta odobrena
od strane MoE/CXLLC ili njegovih konsultanata.
Odlaganje sveg otpada mora da bude u skladu sa
Planom upravljanja otpadom koja treba da bude
uraĊen na poĉetku izgradnje.
ZagaĊenje zemljišta ili Skladištenje goriva i dopuna gorivom opreme moraju Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
vodnih resursa biti kontrolisani u poplavnim podruĉjima radi
spreĉavanja zagaĊenja podzemnih voda.
Skladištenje goriva i ulja u poplavnim podruĉjima gde
postoji mogućnost spiranja ne sme biti dozvoljeno.
ZagaĊenje podzemnih Napraviti izjavu o metodama rada koja obuhvata Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3

lokacija
dba
voda ili zemljišta tokom efikasno upravljanje materijalima.
rušenja graĊevinskih
objekata
Oštećenje vodnih Svi izvodi i svi zvaniĉni ispusti moraju imati Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
resursa licencu/odobrenje nadleţnih organa.
Oštećenje vodnih Svi radovi na reĉnom koritu trebalo bi da se izvode Ugovaraĉ Ugovaraĉ 1*
staništa i ribljeg fonda van sezone mrešćenja ribe a Ugovaraĉi će pripremiti
Plan upravljanja za ovakvu vrstu radova kao deo
Izjave o naĉinu izvoĊenja radova na izgradnji.
Oštećenje osetljivih Ugovaraĉi se obavezuju da urade detaljna ekološka Ugovaraĉ Ugovaraĉ 200 000 8
kopnenih i vodenih istraţivanja na lokacijama sa osetljivim podruĉjima i
staništa i vrsta svim rekama na koje izgradnja ima uticaja i
pripremiće dokumentaciju o smanjenju neţeljenih
uticaja, koja moţe da obuhvati i aspekte kao što su
spašavanje ribljeg fonda ili premeštaj ugroţenih vrsta.
Oštećenje reĉne Kopanje i izrada temelja za mostove, pristane, Ugovaraĉ Ugovaraĉ 1
morfologije potporne zidove i konstrukcije koje se nalaze na ili u
blizini površine vodnih tela, vršiće se u periodu niskog
vodostaja (juli-septembar) kako bi se uticaj na reke i
njihove obale sveo na najmanju moguću meru.
ZagaĊenje tla i vode GraĊevinska mehanizacija i oprema će se odrţavati i Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
dopunjavati gorivom na zaštićenim stanicama za
dopunu gorivom. Skladišta goriva i lokacije na kojima
se vrši rukovanje gorivom locirati daleko od drenaţnih
kanala i vaţnih vodnih tela u skladu sa Planom
upravljanja.
ZagaĊenje tla i vode Uraditi planove za upravljanje cementom i vodom od Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
pranja.
ZagaĊenje vode Uraditi monitoring program za osetljive vodotoke, kao Ugovaraĉ Ugovaraĉ 6 000 7*

lokacija
dba
što su reĉna podruĉja velikih reka i procedure za
izveštavanje, povratne informacije i otklanjanje
posledica. Ovo bi trebalo da bude povezano sa
Planom upravljanja koji moraju da pripreme
Ugovaraĉi.
Privremeni pristupni Inicijalno ukloniti gornji sloj zemlje, a na kraju rastresti Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*
putevi – vegetacija zemlju i vratiti u prvobitno stanje.
uklonjena, nabijeno tlo,
uticaj na predeo i
vegetaciju
Postojeće lokalne Vlada Srbije/CXLLC moraju da angaţuju nezavisnog CXLLC, Svetska CXLLC, 4
procedure ne zahtevaju konsultanta za zaštitu ţivotne sredine koji će obaviti banka Svetska banka
strogi monitoring nezavisni monitoring i kontrola procene uticaja
dešavanja na gradilištu projekta i ublaţavanja negativnih uticaja, ukljuĉujući
Plan upravljanja Ugovaraĉa.
Oštećeni kopneni Utvrditi podruĉja rada sa Ugovaraĉima i opisati Ugovaraĉ Ugovaraĉ, 3*
resursi sistem izdavanja odobrenja za proširenja i kazne za PMC, CXLLC
nepridrţavanje dogovorenog.
GraĊevinski Tenzije u okviru lokalne Izvršiti evaluaciju odabira lokacije kroz postupak Ugovaraĉ Ugovaraĉ 30 000 11
kampovi zajednice i prekidi u predviĊen Studijom o oceni uticaja na ţivotnu sredinu
radu (ESIA). Uraditi pravilnik za upravljanje kampom.
Širenje bolesti, Sprovoditi kampanju za podizanje svesti kod radnika Ugovaraĉ Ugovaraĉ 6 000 12
ukljuĉujući bolesti koje u kampu i ako je relevantno i u obliţnjim
se prenose seksualnim zajednicama.
kontaktom (STI).
ZagaĊenje vode i Kanalizacioni sistem za ovakvu vrstu kampova biće Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3
zemljišta propisno isprojektovan i izgraĊen tako da ne dozvoli
da doĊe do zagaĊenja vode. Na kraju izgradnje, takvi
objekti će biti demontirani.

lokacija
dba
Radni pogoni
Potencijalno zagaĊenje Za sve osetljive kopnene ili vodne resurse (npr CXLLC CXLLC 14
od oticanja i izlivanja sa pristupe rekama i podruĉjima na kojima se usevi
autoputa navodnjavaju) projektom predvideti i naĉin tretiranja
oticaja sa autoputa, sa otvorenim šahtovima za
sakupljanje/filtraciju. Pripremiti procedure za efikasan
odgovor na izlivanja.
Saobraćajni udesi koji Biće neophodno obezbediti odgovarajuće CXLLC CXLLC 14
dovode do zagaĊenja obeleţavanje puta, saobraćajne znake i signalizaciju
za datu sekciju ukljuĉujući sve oblike neophodnih
restrikcija i obaveštenja;
Sredstva za Za postupke odrţavanja tokom zime, biće potrebno CXLLC CXLLC 14
odmrzavanje koja se saĉiniti posebne operativne planove uzimajući u
koriste tokom zime utiĉu obzir zaštitu ţivotne sredine;
na floru i faunu
Vidljiv uticaj i erozija Kosine nasipa treba ozeleniti i zasaditi rastinje i radi CXLLC CXLLC 14
nasipa poboljšanja vizuelnog efekta i radi smanjenja
eventualne erozije površina;
Potencijalno zagaĊenje Biće neophodno obezbediti zonu minimalne zaštite CXLLC CXLLC 14
okolnih površina od puta koja neće biti korišćena za poljoprivredu.
oticaja sa autoputa ili
ispuštanja iz vozila
Uznemiravanje lokalnog Pre puštanja u rad uraditi proraĉune i izmeriti nivo CXLLC CXLLC 14
stanovništva i buke tokom rada i obezbediti prigušenje buke
komercijalnih objekata zamenom vrata ili prozora.
bukom
UKUPNO 1 496 000
Deo procesa projektovanja/ugovora – ne zahteva posebno iskazivanje troškova.

lokacija
dba
Ugovor o izgradnji treba da obuhvati i ozelenjavanje, ali su ovde troškovi prikazani samo kao naznaka.
Nisu dodeljeni troškovi; deo glavnog projekta i procedura ugovornih nabavki; tek će biti obuhvaćeno ugovorima; videti i tabelu za monitoring ljudskih resursa.
Ovde nisu prikazani nikakvi troškovi za EiS ljudskih resursa, pošto Vlada Srbije/ CXLLC treba da angaţuju nezavisnog konsultanta za zaštitu ţivotne sredine
koji će obaviti nezavisni monitoring i kontrola procene uticaja projekta na okolinu i mera za ublaţavanje negativnih uticaja.
Pozicija treba da bude obuhvaćena ugovornom specifikacijom. Troškovi ukljuĉuju pretpostavljeno jedno istraţivanje lokacije = 20 ĉovek dana @ lokalni
arheolog @ E200/dnevno = E 4 000; pretpostavka da ima 20 gradilišta = E80 000. Za izveštaj o posmatranju; troškovi podrazumevaju 1 lokalnog
arheologa E50 000/godišnje x godina = E100 000.
Pozicija treba da bude obuhvaćena ugovorom sa Ugovaraĉem; za ovo pitanje zaduţeno osoblje za zaštitu ţivotne sredine, a ovde dodeljeni troškovi dati
samo kao naznaka. Troškovi podrazumevaju E6000 x 5 = E 30 000
Plan monitoringa priprema osoblje Ugovaraĉa za ţivotnu sredinu. Stvarno uzorkovanje i analiza uzvodno i nizvodno od glavnog reĉnog toka; najekonomiĉniji
pristup je kupovina ruĉnog ureĊaja za merenje kvaliteta vode; troškovima predviĊen 1 ureĊaj za merenje sa reagensima @E1000 x6 = E6 000.
Detaljne ekološke studije za lokacije sa ugroţenim vrstama. Troškovi će zavisiti od broja i lokacije gradilišta; troškovima predviĊeni lokalni ekolozi na period
od 2 godine @ E100 000 godišnje.
Pozicija obuhvata cisternu za raspršivanje vode radi smanjenja prašine. Troškovi ukljuĉuju 2 cisterne @E100 000 godišnje.
Pozicija obuhvata izradu Plana za upravljanje otpadom, ukljuĉujući iznalaţanje deponija za odlaganje smeća i projektovanje objekata na lokaciji. PredviĊeni
troškovi E50 000
Pozicija obuhvata resurse za evaluaciju kampova za graĊevinske radnike i pripremu pravilnika kampa kako bi se na najmanju moguću meru sveli eventualni
zategnuti odnosi sa lokalnom zajednicom. PredviĊeni troškovi E30 000.

lokacija
dba
Pozicija obuhvata kampanju za podizanje svesti radnika i neophodna sredstva za zajednice za koje se ispostavi da su vaţne. PredviĊeni troškovi E6 000.
Pozicija predviĊa uklanjanje humusa i vraćanje na mesto sa koga je uklonjen. Paţnja: za ovu poziciju nije moguće uopšte taĉno utvrditi troškove pošto u ovoj
fazi nepoznanicu predstavljaju koliĉine, lokacije, mehanizacija i rokovi dok ne bude završen glavni projekat, što će imati ogroman uticaj na troškove.
Indikativna procena troškova iznosi E500 000
Pozicija spada u domen odgovornosti nadleţne organizacije za eksploataciju autoputa i za nju u ovoj fazi nisu dodeljeni nikakvi troškovi.
* *potrebno je ukrštanje sa podacima iz tabele za monitoring kako bi se izbeglo dupliranje troškova za resurse
Tabela 9.1-3 Plan monitoringa/praćenja ţivotne sredine

Faza, pozicija Koji parametri se Gde se nalaze Kako se zadati Kada se zadati Zašto se zadati Institucionalna odgovornost
prate? parametri koji parametar parametar prati? parametar prati? (nije Za ugradnju i Troškovi,
se prate? prati?/vrsta opreme (uĉestalost merenja obavezno) rad primedba
za monitoring ili kontinualno)
Izgradnja Oštećenje na Poljoprivredno Vizuelni pregledi, nedeljno Usaglašenost sa EIA i Ugovaraĉ npr. 1
sistemima za zemljište razgovori sa LPPs društvenim obavezama zaposleni na
irigaciju i drenaţu zaštiti ţivotne
sredine
Kvalitet vode Površinske Analiza kvaliteta Meseĉno Usaglašenost sa ESIA Ugovaraĉ 20 000; 2
vode, kljuĉne vode
reke
Prašina Na gradilištima Vizuelno praćenje Redovne posete Radi provere zahteva Ugovaraĉ 15 000; 3

gde se izvode gradilištima za zaštitu ţivotne
radovi sredine i ZiB zahteva
Otpadne vode iz U Praćenjem Redovne posete Radi provere da li se Ugovaraĉ 5 000; 4
graĊevinskih graĊevinskim odgovarajućih gradilištima zahtevi u pogledu
kampova i kampovima i jedinica za zaštite ţivotne sredine
pokretnih gradilišta pokretnim ugradnju i rad sprovode
objektima sistema za otpadne
vode, ĉuĉavaca i
septiĉkih jama
Zategnuti odnosi Na gradilištima Posmatranjima Redovne posete Saglasnost sa Ugovaraĉ 1
sa lokalnom gradilištima Procenom uticaja na
zajednicom i ŢS (EIA)
prekid rada
Širenje bolesti, U naseljima Posmatranje, Meseĉno Saglasnost sa EIA Ugovaraĉ 20 000; 5

ukljuĉujući SPI razgovori sa
predstavnicima
Radi obezbeĊenja
Asfaltna baza – Asfaltna baza Inspekcijski nadzor Pre poĉetka radova usaglašenosti sa Operator 1
standardima iz oblasti
posedovanje objekta,
zaštite ţivotne sredine,
zvaniĉnog zdravlja i bezbednosti Ugovaraĉ
odobrenja ili na radu
vaţeće dozvole za
rad
Radi obezbeĊenja
Kamenolom Inspekcijski nadzor Pre poĉetka radova usaglašenosti sa EIA Operator 1
kamenoloma,

Ugovaraĉ
Radi obezbeĊenja
Pozajmište peska i Pozajmište Inspekcijski nadzor Pre poĉetka radova usaglašenosti sa EIA Operator 1
šljunka - peska i šljunka kamenoloma,
posedovanje Ugovaraĉ
zvaniĉnog
odobrenja ili
vaţeće dozvole za
rad
Radi obezbeĊenja
Asfalt, prašnjavi, Na gradilištu Inspekcijski nadzor Redovne inspekcije usaglašenosti sa Ugovaraĉ 1
standardima iz oblasti
materijali u rinfuzi gde se izvode tokom radova
zaštite ţivotne sredine,
– pokriven i/ili radovi zdravlja i bezbednosti
vlaţan teret na na radu
kamionu
Radi obezbeĊenja
Organizacija Na gradilištu Inspekcijski nadzor Redovna inspekcija usaglašenosti sa EIA Ugovaraĉ 1
saobraćaja – gde se izvode tokom izvoĊenja
odabrani sati i radovi radova
putni pravci
Gradilište
Radi obezbeĊenja
Smetnje Nivoi buke; Na gradilištu Prenosni ureĊaj za Jedanput nedeljno usaglašenosti sa PUŢS Ugovaraĉ 15 000; 6

izazvane oprema gde se izvode merenje buke ili na osnovu ţalbe
bukom po radovi;
ljudsku i najbliţe kuće
ţivotinjsku
populaciju i
radnike
Radi obezbeĊenja
Vibracije Nivo vibracija Na gradilištu Inspekcijsko Redovne inspekcije usaglašenosti sa PUŢS Ugovaraĉ 30 000; 7
gde se izvode nadgledanje tokom radova i na
radovi osnovu ţalbe
Radi obezbeĊenja
Prekidi u Postojanje Plana Na ili u blizini Inspekcija; Pre poĉetka usaglašenosti sa PUŢS 1
saobraćaju organizacije gradilišta gde nadgledanje radova; u vršnim
saobraćaja; se izvode periodima jedan
zakrĉenje radovi, na put nedeljno
saobraćaja lokalnim
putevima
Radi obezbeĊenja
Uništenje Kupovina zemljišta Na gradilištu Inspekcijsko Tokom isporuke usaglašenosti sa PUŢS Ugovaraĉ 1
useva, gde se izvode nadgledanje materijala i
drveća, radovi izgradnje
pašnjaka,
Radi obezbeĊenja
Bezbednost Zaštitna oprema; Na gradilištu Inspekcija Redovne inspekcije usaglašenosti sa PUŢS Ugovaraĉ 1
I ZiB standardima.

radnika organizacija gde se izvode tokom izvoĊenja
zaobilaznog radovi radova
saobraćaja
Rad
Radi praćenja
Kvalitet vode Treba dogovoriti Treba UreĊaj za merenje Godišnje ili u operativnog rada CXLLC 8
parametre dogovoriti na kvaliteta vode dogovoru sa MŢS
kojim
lokacijama
Radi praćenja
Buka Treba dogovoriti Treba UreĊaj za merenje Godišnje ili u operativnog rada CXLLC 8
parametre dogovoriti na buke dogovoru sa MŢS
kojim
lokacijama
Odrţavanje
Radi obezbeĊenja
Smetnje Nivoi buke Na gradilištu UreĊaj za merenje Redovno usaglašenosti sa ZiB i Ugovaraĉ za 8
standardima za ZŢS
izazvane gde se izvode buke odrţavanje
bukom po radovi;
stanovništvo, najbliţe kuće
radnike
Radi obezbeĊenja
Moguće Kvalitet vazduha, Na gradilištu Pokretna Redovne inspekcije usaglašenosti sa ZiB i Ugovaraĉ za 8

zagaĊenje vode i zemljišta gde se izvode laboratorija sa tokom aktivnosti na standardima za ZŢS odrţavanje
vazduha, (suspendovane radovi; neophodnom odrţavanju i na
vode i ĉestice, organska skladišta opremom osnovu ţalbe
zemljišta jedinjenja, maziva, materijala;
gorivo, rastvaraĉi, mesta za
teški metali, pH pranje
vrednost, opreme;
vodoprovodljivost objekti za
odrţavanje
opreme
Vibracije Ograniĉeno vreme Na gradilištu nadgledanje Redovne inspekcije Ugovaraĉ za 8

aktivnosti gde se izvode tokom aktivnosti na odrţavanje
radovi odrţavanju i po
ţalbama
Bezbednost Zaštitna oprema; Na gradilištu inspekcija Redovne inspekcije Ugovaraĉ za 8

radnika organizacija gde se izvode tokom aktivnosti na odrţavanje
zaobilaznog radovi odrţavanju i po
saobraćaja ţalbama
Bezbednost
na putu

a)-b) radi obezbeĊenja
Prekoraĉenje Stanje Sekcija puta Vizuelno Tokom aktivnosti bezbednog i Saobraćajna 8
ekonomiĉnog protoka
brzine vozila saobraćajnih koja je posmatranje; na odrţavanju; policija
saobraćaja
znakova; brzina obuhvaćena ureĊaji za kontrolu
vozila projektom brzine vozila
Erozija, Stanje u kome se Putna sekcija Vizuelno U toku perioda Ugovaraĉ za 8

obrušavanje nalaze znaci za koja je posmatranje odrţavanja odrţavanje
stena, opasni upozorenje na obuhvaćena
uslovi opasnost projektom
Ukupno 105 000
1.Pretpostavka je da se od svakog Ugovaraĉa zahteva da ima najmanje jedno lice zaposleno na praćenju ţivotne sredine na gradilištu; procena troškova E50 000
godišnje.
2. Troškovi vodomera ukljuĉeni u glavnu tabelu za praćenje ZŢS; procena troškova za praćenje kvaliteta vode iznosi E20 000 godišnje.
3. Troškovi podrazumevaju opremu za merenje koliĉine prašine i filtere. Procena troškova E15 000 godišnje.
4. Troškovi podrazumevaju uzorkovanje kvaliteta otpadnih voda. Procena troškova E5 000 godišnje.
5. Troškovi podrazumevaju zdravstvene upitnike i odabrane medicinske preglede E20 000 godišnje.
6. Troškovi podrazumevaju kupovinu/iznajmljivanje ureĊaja za merenje buke i njegovo postavljanje na gradilišta na kojima se izvode radovi. Procena troškova E15

000.
7. Troškovi podrazumevaju postavljanje opreme za praćenje vibracija, posebno za operacije peskarenja. Procena troškova E30 000
8. Operativni troškovi nisu utvrĊeni, pošto će za njih biti zaduţen nadleţni organ za autoput.
* Oĉekuje se da će duţnost nezavisnog konsultanta za zaštitu ţivotne sredine biti obilazak terena i praćenje svih aktivnosti na izgradnji duţ cele deonice autoputa,
uz izveštaje koje će dostavljati CXLLC-u I konaĉno meĊunarodnim finansijskim organizacijama (IFIs).

Izveštaj o Zaštiti Životne Sredine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izveštaj o Zaštiti Životne Sredine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Koridor X

Idejni projekat autoputa E-80

IZVEŠTAJ O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

1.1 UVOD ................................................................................................................................

1.2 Polazni podaci ...........................................................................................................

1.2.1 Namena zemljišta ....................................................................................................

1.2.2 Nepokretna kulturna imovina ...................................................................................

1.2.3 Faza izgradnje .........................................................................................................

1.2.4 Faza eksploatacije ...................................................................................................

1.3 Raseljavanje usled otkupa zemljišta .........................................................................

1.4 Kumulativni i indirektni uticaji.....................................................................................

1.5 Prekograniĉni uticaji ..................................................................................................

2.1 Svrha izveštaja ..........................................................................................................

2.2 Istorijat Projekta .........................................................................................................

2.3 Prethodne studije vezane za ţivotnu sredinu ............................................................

2.4 Struktura izveštaja .....................................................................................................

3. POLITIĈKI, PRAVNI I ADMINISTRATIVNI OKVIR ..............................................................

3.1 Relevantne institucije .................................................................................................

3.1.1 Vladine organizacije ................................................................................................

3.1.2 Nevladine organizacije ............................................................................................

3.2 Zakoni i propisi vezani za ţivotnu sredinu .................................................................

3.2.1 Postojeće srpsko zakonodavstvo ............................................................................

3.2.2 Ostalo relevantno srpsko zakonodavstvo ...............................................................

3.2.3 Relevantna praktiĉna politika Svetske banke ..........................................................

3.2.4 Postojeće zakonodavstvo EU ..................................................................................

3.3 Konvencije o ţivotnoj sredini .....................................................................................

Javno preduzeće “Putevi Serbije”

3.5 Glavni koraci nacionalne procedure o PUŢS u Republici Srbiji ................................

3.6 Otkupljivanje zemljišta i raseljavanje: okvir praktiĉne politike za raseljavanje .........

3.6.1 Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije .................................................................

TABELA 4-1 SEIZMIĈKI INTENZITET ISTRAŢIVANOG PODRUĈJA .............................................

TABELA 4-2 BILANS MATERIJALA..................................................................................................

TABELA 4-3 KLIMATSKI PARAMETRI U KORIDORU AUTOPUTA E-80, DEONICE

TABELA 4-4 METEOROLOŠKE STANICE U NIŠU I DIMITROVGRADU ........................................

TABELA 4-5 SREDNJE GODIŠNJE GRANIĈNE VREDNOSTI KONCENTRACIJE

TABELA 4-6 REZULTATI MERENJA ZAGADJENJA VAZDUHA NA MERNIMA

TABELA 4-8 KAPTAŢRE VODE U BLIZINI TRASE .........................................................................

TABELA 4-9 KOMPARATIVAN PREGLED DEMOGRAFSKIH KARAKTERISTIKA ........................

TABELA 4-10 PREGLED NAMENE ZEMLJIŠTA .............................................................................

TABELA 4-11 EVIDENTIRANA KULTURNA DOBRA .......................................................................

TABELA 5-1 OĈEKIVANI SADRŢAJ TEŠKIH METALA U ZEMLJIŠTU, ZA

TABELA 5-2 MDK-MPC ZAGADJIVAĈA U ATMOSFERI.................................................................

TABELA 5-3 NAJVIŠI DOZVOLJENI NIVOA BUKE, U DB(A) ZA RAZLIĈITE

TABELA 5-4 REZIMIRANI REZULTATI PROCENA SAOBRAĆAJNE BUKE ..................................

TABELA 5-5 KONSTRUKCIJA ZA ZAŠTITU OD BUKE NA AUTOPUTU E–80 ..............................

TABELA 5-6 PODRUĈJA SA KOMPLETNIM GUBITKOM VEGETACIJE I

TABELA 5-7 PROPUSTI I CEVI KAO PRELAZI ZA ŢIVOTINJE ......................................................

TABELA 5-8 REGULACIJA VODENIH TOKOVA U OKVIRU IZGRADNJE

Javno preduzeće “Putevi Serbije”

TABELA 5-10 IZVORI ZAGADJENJA I TIPIĈNI ZAGADJIVAĈI KOJI OTIĈU SA

TABELA 5-11 KOLIĈINE ZAGADJIVAĈA, PO JEDINICI POVRŠINE, KOJE ĆE

TABELA 5-12 DNEVNE I KUMULATIVNE KOLIĈINE ZAGADJIVAĈA ............................................

TABELA 5-13 LOKACIJE POTENCIJALNE OPASNOSTI OD ZAGADJENJA

TABELA 5-14 LOKACIJE POTENCIJALNE OPASNOSTI OD ZAGADJENJA .................................

TABELA 7-1 LISTA UĈESNIKA U JAVNIM KONSULTACIJAMA ...................................................

TABELA 8-1 PLANOVI UPRAVLJANJA............................................................................................

TABELA 8-2 PLAN UPRAVLJANJA ŢIVOTNOM SREDINOM .........................................................

TABELA 8-3 PLAN MONITORINGA/PRAĆENJA ŢIVOTNE SREDINE ...........................................

SLIKA 4-2 REKA NIŠAVA .................................................................................................................

SLIKA 6-1 PREDLOŢENO ODSTUPANJE OD PROSTORNOG PLANA U BLIZINI

SLIKA 6-2 PREDLOŢENO ODSTUPANJE OD PROSTORNOG PLANA

Javno preduzeće “Putevi Serbije”

Javno preduzeće “Putevi Serbije”