Makroekonomija

Primarni novac
 SADRŽAJ:

Uvod............................................................................................................................................3
Primarni novac............................................................................................................................4
Centralna banka..........................................................................................................................7
Pojam i zadaci Centralne banke..............................................................................................7
Funkcije Centralne banke.......................................................................................................8
Prihodi i rashodi Centralne banke...........................................................................................8
Koncepti formiranja novčane mase............................................................................................8
Agregati novčane mase prema F-M testu...............................................................................9
Agregati novčane mase prema NBS.......................................................................................9
Tokovi stvaranja i poništavanja novčane mase.........................................................................10
Monetarno kreditna politika..................................................................................................11
Mehanizmi regulisanja količine novca u opticaju................................................................11
Kreditna multiplikacija novca...............................................................................................12
Finansijski i kreditni potencijal banaka................................................................................13
Kreditna analiza....................................................................................................................13
Uticaj emisije akcija na tokove primarnog novca-primer.........................................................14
Emisija akcija Agrobanke - efekat na tokove primarnog novca...........................................15
Srbija i njeni tokovi novca........................................................................................................16
Zaključak...................................................................................................................................18
Literatura...................................................................................................................................20
 Uvod

Obzirom da su razni finansijski instrumenti počeli obavljati funkcije novca (sve ili samo
neke) javlja se potreba za uvođenjem termina novčana masa. Novčana masa predstavlja zbir
finansijskih instrumenata koji obavljaju funkcije novca. Usled pojave novih finansijskih
instrumenata, javlja se potreba za grupisanjem različitih oblika finansijskih instrumenata u
pojedine grupe, prema stepenu njihove likvidnosti. Otuda termin monetarni agregati (grupe
finansijskih instrumenata). Postavlja se pitanje koji konkretno finansijski instrumenti
predstavljaju novac, a koji ne. Ekonomisti se još uvek ne mogu složiti koji skup finansijskih
instrumenata treba označiti novcem.
Količina novca je egzogena varijabla. Promene količine novca su uslovljene faktorima
izvan privrednog sistema, akcijama monetarne vlasti na osnovu promišljene monetarne politike.
Ponuda novca od strane centralne banke je glavni činilac u procesu stvaranja novca. Dakle,
promene novca nisu pasivan odgovor na promene tražnje novca proistekle iz oscilacija u
tokovima privredne aktivnosti. Količina novca je endogena varijabla. Promene količine novca
su uslovljene faktorima unutar privrednog sistema. Tražnja novca ima odlučujuću ulogu u
stvaranju novčane mase usled delovanja tzv. povratnog efekta. Povratni efekat se ogleda u
sledećem:
1. CB povećava količinu novca u opticaju da bi stimulisala rast privredne
aktivnosti
2. Porast privredne aktivnosti izaziva rast tražnje novca, što izaziva i rast kamatnih
stopa
3. Kod banaka se povećava oportunitetni trošak držanja novca pa se trude da
plasiraju što više sredstava na tržište
4. Time banke stvaraju dodatnu količinu novca, čime ruše monetarne projekcije
centralne banke
Opšte je prihvaćen stav da novac može da utiče na privredna kretanja. Pitanje je jedino na
koji način novac utiče na ta kretanja. Neravnoteže sa realnog sektora se prenose na monetarni, i
obrnuto. Dolazi do formiranja interakcionog odnosa između delovanja monetarnog i realnog
sektora.
 Primarni novac

Da bismo mogli nastaviti dalje sa razradom ovog seminarskog rada moramo prvo
definisate neke osnovne pojmove koji su usko vezani sa termine primarnog novca i tokovima
stvaranja i poništavanja novčane mase, a to su:
Novac - široka definicija novca je da služi kao opšte sredstvo razmene dobara i usluga.
Novac meri vrednost roba preko cene. Postoji više funkcija novca:
Novac u funkciji mere vrednosti. Cena je novčani izraz vrednosti robe, tj. cena je
vrednost robe izražena u novcu. Novac u funkciji mere vrednosti javlja se kao zamišljena, ili
idealna količina zlata. Različite količine zlata se međusobno upoređuju i mere, i zato se po
prirodi stvari morala javiti tehnička potreba da se ove različite mere dovedu u odnos prema
nekoj utvrđenoj količini zlata kao prema svojoj jedinici mere. Ta jedinica mere koja
predstavlja određenu količinu novčanog materijala, naziva se merilo cena.
Novac u funkciji blaga. Novac se u ovoj funkciji zgrtanja blaga nalazi onda kada je
povučen iz prometa i tezaurisan kod vlasnika, kada je povučen iz robnog prometa u cilju
gomilanja. Postoji razlika između tezaurisanja novca koje ima za cilj povlačenje iz prometa i
pretvaranje u blago, ili pak mirovanje u ovom obliku usled nemogućnosti plasmana. Takav je
slučaj sa fondom amortizacije.
Novac u funkciji platežnog sredstva. Kada se prodaja robe vremenski razdvaja
od plaćanja te robe, onda se novae javlja u funkciji platežnog sredstva. To je
preuzimanje robe sa odloženim plaćanjem. Kada je novac u funkciji platežnog
sredstva, onda se u momentu prelaska robe iz ruku prodavca u ruke kupca novac
javlja samo kao mera vrednosti kojom se utvrđuje obaveza kupca, tj. visina
njegovog duga. Prodavac je prodao robu uz obavezu kupca da će robu platiti u
određenom roku (r - (n)), a isti prodavac, kada se nađe u ulozi kupca druge robe,
kupuje robu ne dajući novac već obećanje da će tu robu platiti u određenom roku
((n) - r).
Primarna emisija - proces stvaranja primarnog novca od strane centralne banke koja na
to stvaranje ima monopol. Primarni novac predstavljaju:
- gotov novac u opticaju,
- transakcioni (žiro) računi poslovnih banaka kod centralne banke,
- obavezna rezerva poslovnih banaka kod centralne banke,
- transakcioni računi države kod centralne banke.
Znači, primarna emisija centralne banke se može teorijski i praktično vršiti preko
sledećih osnovnih tokova:
  monetizacijom (otkupom za gotovinu) vrednosnih papira (menica i sličnih, izdatih od
strane privrednih subjekata) koji se nalaze u opticaju,
 kreditiranjem poslovnih banaka,
 kreditiranjem države,
 kreditiranjem ostalih direktnih komitenata centralne banke,
 kupovinom i prodajom deviznih sredstava centralne banke.
Prema tome primarna emisija predstavlja osnovne tokove kreiranja primarnog novca od
strane centralne banke.
Primarni novac predstavlja dinarski primarni novac, tj. primarni novac po užoj
definiciji, obuhvata gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve. Primarni novac po
široj definiciji uključuje još i devizne depozite banaka kod Narodne banke Srbije i ostale
dinarske depozite banaka i nebankarskog sektora.
Primarno tržište hartija od vrednosti predstavlja tržište na kome se vrši prvobitna
kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti između emitenata i prvih investitora.
Monentarni agregati (novčana masa) - monetarni indikatori koji služe za određivanje
kvaliteta i funkcija novca u privredi, ali i za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti.
Novčana masa (M1) se koristi kao indikator ponude novca i čine je gotov novac u
opticaju i svi transakcioni depoziti (depoziti po viđenju - tekući i žiro računi privrede,
stanovništva i države),
Likvidna sredstva (M2), čine ih novčana masa, kratkoročni oročeni depoziti (do jedne
godine), kratkoročne hartije od vrednosti, kao i kratkoročni depoziti domaćih komitenata u
devizama.
Ukupna likvidna sredstva (M3) pored likvidnih sredstava obuhvata:
- sredstva rezervi
- sredstva za doznake u inostranstvu
- sredstva za pokriće akreditiva
- ostali ograničeni depoziti
- sredstva za kupovinu deviza.
Monetarni volumen - ukupni depoziti (M4) kao znatno širi monetarni agregat obuhvata
još i dugoročne dinarske i devizne depozite, ostala dogoročno oročena sredstva (preko jedne
godine), kao i dugoročne obaveze po hartijama od vrednosti. U nekim razvijenim tržišnim
privredama koristi se i agregat monetarni potencijal (M5) koji pored monetarnog volumena
obuhvata i instrumente tržišta novca u posedu privatnog sektora (bankarske menice,
blagajničke zapise isl.), kao i certifikate o poreskim depozitima i nacionalne instrumente
štednje.
Monetarni udar - specifično sredstvo inflatornog, vanbudžetskog finansiranja države.
Suština je da se korišćenjem monetarnih udara - crni devizni kurs menja vrlo retko, ali kada
dođe do promena one su nagle i skokovite.
Izvođenje monetarnog udara odvija se u tri faze:
 prva faza u toku koje organizator kupuje veće količine deviza po niskom kursu, što
dovodi do toga da crni kurs polako raste;
druga faza koja je i najkraća, i u toku koje organizator naglo (veštački) osetno podiže
kurs i prodaje deo prethodno kupljenih deviza po relativno visokom kursu;
treća faza u kojoj se deo dinara, koji su u drugoj fazi "otkupljeni" od stanovništva,
povlači iz opticaja i tako se crni devuzni kurs vraća na nivo koji je nešto malo viši od onog
kada je akcija otpočela.
Organizatoru, odnosno državi koja sprovodi akciju, ostaje "zarada" ostvarena na
kursnim razlikama.
Multiplikacija novca - multiplikacija (umnožavanje) novca (kredita i depozita) je
proces preko koga bankarski sistem vrši emisiju novca u privredi - u uslovima postojanja
višebankarskog sistema, uz centralnu banku kao primarnog emitenta emisiju novca vrše i
poslovne banke, tj. ceo bankarski sistem.
Problem monetarno - kreditne multiplikacije neposredno je vezan za proces odobravanja
i korišćenja kredita i stalni proces prelivanja novca iz jednog oblika u drugi unutar privrede.
Prilikom odobravanja kredita privrednom subjektu, banka tereti kreditni račun, a odobrava isti
iznos transakcionom (žiro) računu istog subjekta (sve na osnovu kredita centralne banke ili
već deponovanih sredstava na odgovarajućim računima ostalih privrednih subjekata). Zatim,
na osnovu tek odobrenog iznosa na žiro - računu našeg privrednog subjekta ili drugih
subjekata, kod iste ili drugih banaka, ako su izvršena određena plaćanja (naravno po odbitku
obaveznih rezervi i eventualnih podizanja gotovine), banka (ista ili ona kod koje subjekt ima
žiro - račun) može dalje da odobrava kredite bez novog kredita od centralne banke.Znači,
svaka poslovna banka odobravanjem kredita vrši emisiju novca, što praktično znači da za
celokupnu emisiju i povlačenje novca nije odgovorna samo centralna banka već bankarski
sistem u celini.
Devalvacija – smanjenje spoljašne vrednosti valute jedne zemlje prema jednoj ili više
stranih valuta i/ili zlata. Vrši se merama države ili monetarnih vlasti. U sistemu fiksnih
deviznih kurseva, devalvacija se vrši zakonskim (zvaničnim) smanjenjem deviznog kursa
(pariteta) u odnosu na druge valute, dok u sitemu fluktuirajućih deviznih kurseva do nje dolazi
smanjenjem kursa na deviznom tržištu, u zavisnosti od ponude i tražnje.
Na deviznom tržištu, devalvacija dovodi do povećanja kurseva stranih valuta. Njome se
povećava cena deviza, što smanjuje tražnju i povećava ponudu za njima, a to, opet,
poskupljuje (i automatski smanjuje) uvoz, a povećava izvoz jer se cene u domaćoj valuti dele
sa višim deviznim kursom.
Revalvacija - aktivnost koju preduzima centralna banka u cilju povećanja vrednost
valute (u situaciji kada važi sistem fiksnih deviznih kurseva). Suprotna je devalvacija, i retko
je u istoriji sprovođena - izuzeci su Velika Britanija i Nemačka.
Restriktivna monetarna politika - politika manje ponude novca od tražnje.Sprovodi se
od strane centralne banke kada u nacionalnoj ekonomiji postoji inflacija ili se pojavljuju
inflatorni pritisci i tendencije. Usmerena je na smanjivanje novčane mase u opticaju i održanje
relativne stabilnosti cena i kupovne moći nacionalne monete, tj. posredno spuštanje nivoa
narasle agregatne tražnje. Sprovodi se povećavanjem kamatne stope na kredite koji se daju
poslovnim bankama, kao i pooštravanjem uslova za njihovo dobijanje, prodajama hartija od
vrednosti na otvorenom tržištu, povećanjem stope obaveznih rezervi banaka, i drugim sličnim
instrumentima.

Centralna banka

Pojam i zadaci Centralne banke

CB predstavlja najznačajniju instituciju jedinstvenog monetarnog sistema, putem koje se
sprovodi jedinstvena emisiona politika određene zemlje. CB je odgovorna za: stabilnost
valute, opštu likvidnost, za deviznu politiku. Ekonomska suverenost jedne zemlje određuje i
njena monetarna suverenost koja se izražav primenom odgovarajućeg monetarnog, valutnog i
deviznog sistema. Monetarna suverenost se najčešće povezuje sa ekonomskom suverenošću
pojedine zemlje, mada postoje i primeri prenosa te suverenosti na nivo globalne (zajedničke)
suverenosti, kaoo je to u EU. CB treba da brine o vrednostima domaće valute, da obezbeđuje
likvidnost privrednih subjekata u plaćanjima u zemlji i prema inostranstvu, te da obavlja
monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata. Prve CB nastale krajem XVII veka. Do
danas su ove institucije formirane u gotovo svim delovima sveta. Mada postoje izuzeci,
Luksemburg i Hong Kong nemaju CB. U Luksemburgu je formiran institut 1983 koji ima sva
obeležja CB, dok je Hong Kong specifičan zbog njegovog statusa i administracije. Iako je
prva CB osnovana pre tri veka, proces osnivanja i organizacije ovih institucija nije
standardizovan. Bez CB se nebi moglo zamisliti funkcionisanje savremenih finansijskih i
bankarskih sistema, mada neki ekonomisti osporavaju značaj i ulogu CB. Neki od njih su
pobornici slobodnog bankarstva. U osnovi takvih ideja su zalaganje za slobodnu trgovinu,
odnosno neograničenu konkurenciju u svim sferama.
Funkcije Centralne banke
Funkcije CB su: emisiona funkcija, regulisanje količine novca u opticaju, uloga bankara
države, nadzorna uloga, funkcija garanata likvidnosti bankarskog sistema, upravljanje
deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje, upravljanje politikom deviznog kursa.
Na međunarodnom planu CB uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim
finansijskim organizacijama, kao što su: MMF, svetska banka i banka za međunarodne
obračune. Osim ovih funkcija koje su zajedničke svim CB u svetu ima i posebne uloge koje su
u skladu sa specifičnostima posebno, nivoom ekonomske razvijenosti zemlje. Svaka zemlja
zbog značaja CB striktno zakonski definiše poziciju, funkcije i odgovornost nosioca vrhovne
monetarne vlasti. Cilj te regulative je da uspostavi takav način organizovanosti CB da ona što
uspešnije ispunjava svoje zadatke.
Prihodi i rashodi Centralne banke
Prihodi:od kamata na sredstva deponovanih u inostranstvu, od kamata na kredite i druge
plasmane iz primarne emisije, od kupovine i prodaje hartija od vrednosti, od poslovanja sa
specijalizovanim organizacijama u njenom sastavu. Rashodi: po kamatama i drugih troškova
inostranih kredita, po kamatama na ime sredstava koja se drže kod nje na računu, troškovi
izrade novčanica i kovanog novca, zarade zaposlenih, materijalni troškovi i nematerijalni
troškovi.

Koncepti formiranja novčane mase

Potreba da se kontroliše volumen novca je u funkciji robne ekonomije, jer nekontrolisan

rast novčane mase dovodi do ekonomske nestabilnosti, inflatornih kretanja i pogoršanju
platno-bilansne situacije zemlje. Krajnji epilog takvog stanja izražava se u recesiji, rastu
nezaposlenosti i niskoj akumulativnoj i reproduktivnoj sposobnosti privrede. Postoje dve
suprotne teorijske koncepcije formiranja novčane mase: monetaristička i kenzijanska.
Monetaristička polazi od tvrdnje da je novac nezavisna varijabila koja može samostalno
određivati CB, nezavisno od faktora koji determinišu tražnju novca.
Kenzijanski koncept ističe da je novac zavisna varijabila da se formiranje novčane mase
oslanja na visinu tražnje na kratak rok od strane nebankarskih sektora.
Treba pomenuti i finansijsku teoriju formiranja novčane mase koja ističe primarni
značaj tražnje i ponude bankarskih kredita kao determinante kreiranja novčane mase.
Naglašava se značaj realnih faktora kao primarnih pokretača tražnje za bankarskim kreditima.
Postoji bitna razlika između tražnje novca i tražnje kreditnih banaka. Tražnja novca je
definisana kao ona količina novca koju transaktori drže radi obezbeđenja likvidnosti, dok
tražnja za kreditima samo delimično služi za pokrivanje tražnje novca, a drugi deo se koristi
za finansiranje raznih programa investicija i potrošnje. Osnovni razlog za držanje finansijske
aktive u likvidnim oblicima, koji ne predstavlja instrument plaćanja, jeste kamatna stopa.
Agregati novčane mase prema F-M testu
Definisanje novčane mase prema Friedmanu i Maiselmanu stavlja se u odnos prema
nominalnom društvanom proizvodu. Prema F-M testu izraza pojedinih agregata novčane mase
mogu biti: M1= gotovina + depozit po viđenju, M2= M1 + štedni depoziti kod banaka, M3=
M2 + štedni depoziti kod ostalih kreditnih institucija. Empirijska analiza korelacije za M1,
M2, M3 i društvenog proizvoda za SAD pokazuje da M2 ima najveću korelaciju sa
društvenim proizvodom, Kufman je polazeći od F-M testa proširio broj alternativnih
empirijskih definicija novčane mase i uveo različite vremenske kombinacije između agregata
M i nominalnog dohotka. Prema njegovom tumačenju definicije novčane mase mogu biti:
M1, M2, M3 isto ko i pre, M4 = M3 + depoziti kod poštanske štedionice, M5 = M4 +
kratkoročni državni papiri. U monetarnoj teoriji postoje dva koncepta novčane mase.
Prema prvom novčana masa obuhvata sve količine transaktornog novca koji poseduju
nebankarski subjekti. Drugi koncept u sastav novčane mase uključuje sva likvidna finansijska
sredstva koja se nalaze kod nebankarskih sektora. Koncept transaktornog novca ističe podelu
između dve kategorije finansijskih sredstava u ekonomiji. U prvom slučaju kada banke
emituju novi novac, to se odražava na povećanje novca u opticaju, ako je ta emisija velika
može prouzrokovati inflacione efekte. U drugom slučaju finansijske institucije samo
preusmeravaju  postojeće količine novca i novčanih dodataka između nebankarskih
transaktora, jer ovder finansijske institucije samo recikliraju novčane dohotke, količina novca
se ne menja.
Agregati novčane mase prema NBS
NBS u svojoj metodologiji koristi tri monetarna agregata: M1 = novčana masa =
gotovina + depozit po viđenju, M2 = likvidna sredstva = M1 + kvazi novac (štedni depoziti po
viđenju, štedni depoziti do godinu dana, oročeni depoziti do godinu dana, obveznice do
godinu dana) M3 = ukupna likvidna sredstva = M2 + ostala likvidna sredstva (sredstva rezervi
preduzeća, pokriće po akreditivima, garancijama i kreditima u inostranstvu). Osnovno
objašnjenje volumena novčane mase zasniva se na najužem agregatu M1 koji sadrži samo
transakcioni novac, u šira dva agregata M2 i M3 ulaze likvidna sredstva raspoloživa do
godinu dana.
Finansijska sredstva nebankarskih sektora sa rokovima preko jedne godine ne ulaze u
sastav monetarnih agregata, takođe u monetarne agregate ne ulaze ni sredstva poslovnih
banaka kod centralne banke. Prema metodologiji NBS, u sastav novčane mase ulazi i
transakcioni novac država, za razliku od prakse centralnih banaka zemalja tržišne ekonomije u
kojima nije slučaj. Prema operativnoj metodologiji NB za iskazivanje novčane mase postoje i
modifikovani predlozi koji se mogu koristitiu monetarnoj analizi. Predlog modifikovane
strukture novčane mase i ukupne likvidnosti za Srbiju. M1 = gotovina + depozit po viđenju,
M2 = M3 + likvidni depoziti sa rokom vraćanja do godinu dana, M3 = M2 + ostali depoziti
kod banaka, L = M3 + međukreditiranje i ostali likvidni papiri na finansijskom tržištu.

Tokovi stvaranja i poništavanja novčane mase

 Novčana masa izražava monetarne obaveze sektora banaka prema nebankarskim
sektorima. Uvod u volimen i strukturu novčane mase i tokove njenog formiranja iskazuje se u
konsolidovanom bilansu sektora banaka. Kraditi banaka su glavni ekspanzivni tok formiranja
novčane mase. Porast kredita banaka nebankarskim sektorima čini po usmeravanju sredstva
plasman u sledeće sektore: privredu, stanovništva i javnog sektora. Za kvantitativno
formiranje dodatne novčane mase bitan je ukupan iznos plasmana kredita iz sektora banaka,
dok je sektorska analiza značajna sa gledišta učešća pojedinih nebankarskih sektora u
alokaciji ukupnih kreditnih plasmana.
Efekat deviznih transakcija između domaćih i stranih transaktora predstavlja tok koji
autonomno utiče na kvantum novčane mase. U najvećem broju slučajeva domaći transaktori
drže transakcioni novac u domaćoj valuti, a devizne rezerve se nalaze u bankarskom sektoru.
U takvim uslovima priliv stranog novca ima za posledicu povećanje deviznih rezervi. Ako se
zanemare autonomni tokovi, može se zaključiti da su kratkoročni krediti glavni tok formiranja
novčane mase. Teorijski posmatrano kada bi postojao čist model po kojem bi sav priliv
depozita iz raspodele dohotka nebankarskih sektora, onda bi emisija kratkoročnih bankarskih
kredita  bila jedini tok finansiranja novčane mase. Na realna kretanja kojima se formira
novčana masa utiču i drugi faktori tako da metodologija za formiranje novčane mase treba da
obuhvati dva osnovna toka: ukupne plasmane domaćih kredita banaka, porast nematerijalne
pasive banaka. Porast kreditnih plasmana deluje na povećanje novčane mase, dok porast
nemonetarne pasive deluje u suprotnom pravcu, opšta je zakonitost da količina novca treba
stalno da raste, jer u uslovima rastuće privredne aktivnosti nužno raste i potreba za
povećanjem količine novca. Postoje tri osnovna toka kreiranja novca: 1)kreditna aktivnost
banaka
2)kupovina deviza
3)promene nemonetarnih banaka. 
Iz navedena tri tipična slučajeva stvaranja novca proizilazi značajna karakteristika da
podsticaj za kreiranje novca može doći od bilo kag subjekta, ali bez banke ne može doći do
bilo kakvog kretanja novčane mase. Proces poništavanja odigrava se obrnutim putem. Otplata
kredita, iskup dospele menice i kupovina deviza kod banaka znači poništavanje depozitnog
novca i istovremeno smanjenje bankarske aktive i pasive.
Monetarno kreditna politika
Nacionalna ekonomija svake zemlje putem definisane ekonomske politike preuzima niz
mera da bi obezbedila brži i usklađeniji privredni i socijalni razvoj društva. Ukupnost tih mera
svrstava se pod zajednički pojam ekonomske politike, pri tome u okviru opšte ekonomske
politike značajno mesto zauzimaju njeni segmenti: monetarno kreditna i devizna politika.
Monetarno kreditna politika može biti: ekspanzivna, ravnotežna i restriktivna. Monetarna
politika se sastoji od skupa mera koje utiču na tok privrednog života stvaranjem i
poništavanjem, raspodelom i preraspodelom kupovne snage novca i kredita u nacionalnoj
ekonomiji. Osnovni cilj je da obezbedi potrebnu količinu novca za obnavljanje resursa u
proizvodnji i za kontinuitet reprodukcije.
Monetarna politika je politika ikorporirana u ekonomske mere koju preduzima i
sprovodi CB. Monetarna vlast je zadužena da vodi računa o tome na koji način i u kojoj meri
se monetarna politika racionalno koristi, tako da utiče na razvoj proizvodnje, zaposlenost,
spoljnu i unutrašnju stabilnost... kreditna politika predstavlja deo ekonomske politike kojom
se utvrđuje način kreiranja novčanih sredstava, u kome predviđaju kreditni odnosi i način
usmeravanja novčanih sredstava prema potrebama pojedinih grana subjekata u procesu
reprodukcije. Kreditna politika može ciljno da doprinese mobilizaciji nedovoljno korišćenih
faktora proizvodnje, da utiče na obim i regionalno usmeravanje izvoza i uvoza i da u
određenoj meri doprinosi smanjenju potrošnje na nekim područjima. Zbog povezanosti
monetarne i kreditne politike koristi se izraz kreditno monetarna politika. Ravnotežna i
racionalna monetarno kreditna politika može se ostvariti samo uz potrebnu finansijsku
disciplinu i stalnu kontrolu svih novčanih transakcija finansijskih institucija. Iskustva 
sprovođenja MonKrePol pokazuju određena ograničenja i slabosti: regionalno zatvaranje
novčanih tokova, zanemarivanje ekonomskih i bankarskih kriterijuma prilikom odobravanja
kredita, finansijska nedisciplina banaka u domaćim i deviznim transakcijama, neplaćanje
dospelih kredita i kamata... promena ekonomske situacije u kojoj se nalazi privreda uslovljena
je strukturnom reformom privrednog sistema, koja uporedo nameće potrebu reforme u
bankarskom sistemu i MonKrePolitici.
Mehanizmi regulisanja količine novca u opticaju
Za sprovođenje određene monetarne politike CB koristi odgovarajuće instrumente
monetarnog regulisanja, gde se pod instrumentima MonPol podrazumevaju sredstva i metode
koje CB primenjuje da bi održala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou.
Sastav instrumenata može biti različit ali efekat primene uvek ima istu svrhu: da se obezbedi
potrebna količina novca u opticaju, tako da monetarna politika ne bude naglašeno
ekspanzivna ili restriktivna. Institucionalne karakteristike pojedinih ekonomskih sistema,
stepen razvijenosti, širina funkcija CB i determinisana monetarna politika utiču na izbor
instrumenata monetarnog regulisanja. CB kvantitativno reguliše kreditne potencijale banaka
pomoću dva metoda, na osnovu stope obaveznih rezervi i regulisanja kvantimuma primarnog
novca. CB može koristiti širi ili uže repertoar mera monetarnog regulisanja. U zemljama
tržišne ekonomije CB primenjuje izbor instrumenata koji čine: obavezna rezerva, posebna
rezerva likvidnosti, kreditni poslovi CB, operacija na otvorenom tržištu, politika eskonta,
reskonta i refinisanja, politika eskontne stope CB, ograničenje plasmana banke...
sagledavanjem načina na koji deluje instrumenti monetarnog regulisanja se dele na direktne i
indirektne. Direktni omogućavaju da CB neposredno postigne cilj intervencije, kao što je
slučaj prilikom regulisanja kamatne stope banaka, ograničenja rasta plasmana
banaka...Značajna je politika obaveznih rezervi jer je banka ovako u mogućnosti da reguliše
kreditni potencijal poslovnih banaka, promenjive osnovice i visine stopa obaveznih rezervi.
Značajna je i politika kreditiranja. Prilikom kreditiranja CB interveniše: prema bankama
prevazilaženja problema kratkoročne nelikvidnosti, prema državi odobravanjem kredita za
pokriće deficita budžeta, u sprovođenju selektivne kreditne politike. Poseban instrument
monetarnog regulisanja koji ima visoku primenu u CB su operacije na otvorenom tržištu. Te
operacije podrazumevaju kupovinu i prodaju  državnih vrednosnih papira. Eskontna stopa isto
omogućava CB da interveniše u delu ponude i tražnje na finansijskom tržištu. Eskontna stopa
CB je ključni orijentir nivoa kamata poslovnih banaka diskonta pri iskupu hartija od vrednosti
Kreditna multiplikacija novca
Monetarna i kreditna multiplikacija označava sposobnost sistema poslovnih banaka da
umnožava količinu novca koju je to bankarstvo prvobitno primilo pre svega od centralne
banke. Monetarni multiplikator pokazuje globalni odnos primarne emisije i ukupne količine
novca u opticaju tj, odnos novčane mase i početnog iznosa odobrene primarne emisije.
Kreditni multiplikator pokazuje globalni odnos primarne emisije i ukupnog volumena
bankarskih kredita, tj, odnos odobrenih kredita i početnog iznosa odobrene primarne emisije
CB. Monetarna i kreditna multiplikacija zavise od više elemenata: visine i promenljivosti
stope obavezne rezerve, visini stope rezerve likvidnosti, odlivu sredstava iz procesa
multiplikacije u korist depozita kod centralne banke ili konverzija u korist gotovog novca u
rukama stanovništva. Te veličine je teško u svakom momentu odrediti ali u celini bankarskog
sektora one su manje od 1 a veće od 0. njihov zbir u svakom slučaju ne bi smeo biti veći od 1,
pošto se ne može desiti da se iz sistema poslovnog bankarstva odlije više sredstava nego što
iznosi inicijalno izvršena primarna emisija. Na nivou bankarskih jedinica te veličine mogu biti
različite.
Rekreacija kreditnog potencijala
*Banka ″A″ višak svoje rezerve likvidnosti plasira banci ″B″
*Banka ″B″ ostvaruje novu likvidnost, jer se depoziti prelivaju na njen račun
*Banka ″B″ izdvaja obavezne rezerve i rezerve likvidnosti a višak plasira banci ″C″
*Banka ″C″ radi isto što i banka ″B″
*-i sve tako dok se ″ne istopi″ prvobitni primarni novac i pređe u rezerve (obavezne
rezerve i rezerve likvidnosti).
Finansijski i kreditni potencijal banaka
Prema osnovnom obeležju banaka kao monetarne i finansijske institucije, njen zadatak
je da plasira kreditna sredstva za finansiranje neophodnih potreba svojih poslovnih klijenata i
da prema njihovom zahtevu obavi i sve druge bankarske poslove. Da bi banke mogle da
obave taj zadatak moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i
kreditnog potencijala koji se iskazuje u bilansu banke. Finansijski potencijal kojim banka
raspolaže u svom bilansu stanja izražava volimen ukupnih sredstava koji je banka prikupila
kao depozite, kreirala multiplikacijom svojih sredstava, pribavila iz kreditnih izvora i stekla
koosnovni kapital banke. Tako struktuiran finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora
sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. Banka nikad ne može usmeriti svoj celokupni
finansijski potencijal kao raspoloživa sredstva za plasmane, zbog toga što svaka banka mora
da ima odgovarajuću rezervu izdvojenu u centralnoj banci na računu. Uslovljeno tome
potencijal za plasmane predstavlja raspoloživi iznos sredstava finansijskog potencijala koji se
može usmeriti za plasmane. Potencijal za plasmane banke jednak je finansijskom potencijalu
umanjenom za iznos obavezne rezerve. Fp=R+K/Kp=Fp-Ro gde je: Fp-finansijski Kp-kreditni
potencijal Ro-obavezna rezerva K-kreditni plasmani. U analitičkom smislu pojam rezervi
banke podrazumeva kako nivo obavezne rezerve koju svaka banka izdvaja kod centralne
banke, tako i rezerve likvidnosti koje svaka banka drži na svom računu radi saniranja bilo kog
problema u pogledu nelikvidnosti. Kp=Fp-(Ro-R1) gde je Fp-finansijski potencijal, Ro-
obavezna rezerva, R1-rezerve likvidnosti. U bankarskoj praksi potencijal za plasmane banke
predstavlja maksimalni iznos odobrenih kredita a da likvidnost banke nije ničim ugrožena:
aktiva/K+Ro+R1=D+Oi/pasiva gde je: K-kreditni potencijal, D-depozitna srestva, Oi-ostali
izvori sredstava. Odnos finansijskog potencijala i potencijala za plasmane zavisi od volumena
i strukture izvora sredstava, u pitanju su: vrste i kvalitet depozitnih sredstava, dinamika rasta
trošenja sredstava depozita, priliv kreditnih sredstava dobijenih od CB i drugih kreditnih
izvora, kao i uvećanje trajnog kapitala banke i sredstava rezervi banke. I struktura kreditnih
plasmana sredstava utiče na njihovu sposobnost vraćanja, a time i na raspoloživost potencijala
banke.
Kreditna analiza
Privredna preduzeća se sve više suočavaju sa problemom da potrebe za finansijskim
sredstvima premašuju obim novostvorene novčane akumulacije koja im ostaje na
raspolaganju. Ovakva kretanja utiču na finansijsku tražnju koja vrši direktan pritisak na tržište
finansijskih sredstava pri čemu se jedan deo te tražnje podmiruje u neposrednom odnosu
između preduzeća i imaoca štednje. Drugi najveći deo te tražnje podmiruje se podsredstvom
poslovnih banaka tj. pomoću bankarskih kredita, jer plasiranje bankarskih kredita banke
omogućavaju likvidnost, kontinuitet i stabilnost proizvodnog procesa kod svojih klijenata.
Kreditni plasmani sredstava mogu biti u obliku: kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih
kredita. Poslovne banke odobravaju kratkoročne kredite radi zadovoljenja kratkoročnih
potreba za obrtnim sredstvima, korisnicima tih sredstava. Prilikom odobravanja kratkoročnih
kredita banke su dužne da ispitaju da li će plasirana sredstva koristiti u obrtne svrhe, za
finansiranje robnog prometa ili zaliha materijala, poluproizvodnje nedovršene proizvodnje i
gotovih proizvoda, a ne za pokrivanje nenaplativih ili sumnjivih i spornih potraživanja.
Srednjoročni bankarski krediti se po pravilu odobravaju iz dugoročnih izvora sredstava, mada
je i moguće i odobravanje iz kratkoročnih izvora, ako se pre toga izvrši njihova ročna
transformacija. Karakteristika srednjoročnih kredita je da se odobravaju na duže od jedne i
manje od pet godina i da se najčešće otplaćuju kvartalno dok ih banke mogu odobriti za
pokrivanje potreba za obrtnim sredstvima i potreba za investicionim sredstvima. Dugoročni
bankarski krediti se odobravaju na period od 5 do 20 godina da bi se zadovoljile potrebe
proširene reprodukcije. Prilikom odobravanja dugoročnih kredita banka posebno vodi računa
da se oni ne ulažu u nerentabilne invisticije , jer  se po pravilu neće moći vratiti na vreme, što
može izazvati nelikvidnost banaka i angažovanja u većem obimu njihovih sredstava rezervi.
Kreditni rizik nastaje kada potraživanja ne mogu biti realizovana na dan njihovog dospeća u
punoj knjigovodstvenoj vrednosti. Kreditni rizik pokazuje trajnu ili trenutnu nelikvidnost
dužnika i njegovu nesposobnost da u dogovorenom roku ispuni obavezu. Analiza uzroka
kreditnih rizika predstavlja za menadžment poslovne banke izuzetno važnu kategoriju jer se
rizici mogu bar delimično predvideti ukoliko se posveti puna pažnja istraživanja faktora koji
utiču na: 
*određivanje vremenskog perioda kreditiranja
*kreditnu sposobnost dužnika
*određivanje kreditnog limita
*kontrolu korišćenja kredita
*obezbeđenje povraćaja kredita uz

Uticaj emisije akcija na tokove primarnog novca-

primjer

Emisija akcija Agrobanke - efekat na tokove primarnog novca

U novembru 2006. godine Agrobanka je realizovala javni poziv za upis akcija
nominalne vrednosti od 1,5 milijardi dinara. Mehanizam upisa akcija putem javnog poziva
sastoji se najpre u uplati zainteresovanih lica maksimalnog iznosa koji žele da ulože u akcije.
Nakon uplate, pravo na upis akcija raspodeljuje se zainteresovanim licima srazmerno ulogu u
ukupnoj prikupljenoj sumi.Tako je, zbog velike atraktivnosti ulaganja u akcije Agrobanke -
uplaćeno 32 milijarde dinara koje je prema propisima o izdavanju akcija putem javnog
poziva, banka dužna da u dinarskom iznosu drži deponovano na računu kod NBS i, nakon
upisa akcija, refundira svim licima višak koji su uplatili preko kupovne cene akcija na koje su
dobili pravo upisa. Akcije su prodate sa premijom od 100% od nominalne vrednosti (20 000
dinara po akciji) akcionarima sa običnim pravom upisa i, sa premijom od 80%, akcionarima
sa prečim pravom upisa (postojeći akcionari zainteresovani za novu emisiju). Na taj način
Agrobanka je prikupila sredstva za uvećanje svog kapitala od oko pet milijardi dinara.
O opravdanoj atraktivnosti kupovine akcija svedoči činjenica da je, prema tadašnjim
kretanjima na berzi, posedovanje akcija Agrobanke omogućavalo veoma veliku zaradu: u
decembru je tržišna cena ovih akcija na berzi u jednom trenutku dostigla vrednost od blizu
50.000 dinara, što predstavIja prinos od 100% nakon samo mesec dana posedovanja akcije.
Emisija akcija Agrobanke imala je, po svoj prilici, značajan odraz na deviznom tržištu i
na tokove primarnog novca u periodu novembar 2006. - januar 2007. godine, budući da se
radi o relativno velikom iznosu prikupljenih i deponovanih dinara za domaći finansijski
sistem (protivvrednost od oko 400 miliona evra, što predstavlja oko trećinu prosečnog
mesečnog prometa na deviznom tržištu u Srbiji - zajedno međubankarskom i menjačkom).
Možemo pretpostaviti da se većina investitora ponašala prema sledećem obrascu: prodala je
sredstva u evrima da bi ih deponovala u dinarima i stekla pravo na upis akcija Agorbanke.
Rok za deponovanje uloga zainteresovanih lica bio je 30. novembar 2006. godine.
Kupovina akcija u ukupnom iznosu od oko 50 miliona evra i upis akcija sprovedeni su
u decembru 2006. godine, a višak deponovanih sredstva (od oko 350 miliona evra u dinarskoj
protivvred-nosti) vraćen je zainteresovanim licima u januaru. U novembru 2006. godine došlo
je do velikog potresa na deviznom tržištu - kada je NBS intervenisala neto otkupom deviza od
banaka u iznosu od 260 miliona evra (do novembra je na međubankarskom tržištu učestvovala
kao neto prodavac deviza bankama), a kroz menjačke poslove je otkupljeno 130 miliona evra
što, takođe, predstavlja skok u odnosu na trend iz prethodnog perioda. U tokovima kreiranja
primarnog novca - ova masovna transakcija ogleda se u emisiji dinara koji bivaju sterilisani
putem repo operacija, ali i velikim skokom slobodnih rezervi banaka kod NBS u iznosu od
skoro trećine novokreiranih dinara.
Pojam slobodne rezerve koristi se kao pandan obaveznoj rezervi, ali je očigledno da nije
najprikladniji u ovom slučaju, budući da se radi o obavezi deponovanja sredstava na računu
Agrobanke kod centralne banke zbog propisane procedure za izdavanje akcija). Isti trend
pritiska ponude deviza i intervencije NBS otkupom viška ponude u odbrani kursa od dalje
aprecijacije, nastavljen je i u decembru 2006. godine, doduše u nešto manjem obimu, te
emisiju akcija Agrobanke ne treba posmatrati kao jedini uzrok viška ponude deviza. Ovaj
višak može se još objasniti i visokim prinosom na dinarske repo plasmane. U januaru 2007.
godine desio se, međutim, preokret na deviznom tržištu - višak tražnje za evrima, što je
dovelo do pritiska ka depresijaciji dinara i NBS je ovaj put intervenisala u suprotnom smeru
nego u novembru i decembru - neto prodavši bankama 420 miliona evra na međubankarskom
tržištu. Prethodnu pojavu ponovo možemo, delimično, objasniti vraćanjem investitorima viška
deponovanih dinara iz uloga za kupovinu akcija Agrobanke koji su opet konvertovani u
devize.

Srbija i njeni tokovi novca

Kreditna ekspanzija u 2006. godini je uticala na povećanje tražnje i posledično na

inflaciju. Visok rast privredne aktivnosti pratila je kreditna ekspanzija usled dolaska stranih
banaka i velike tražnje za investicionim i potrošačkim kreditima. Na opšti rast cena na malo
uticala je tražnja stanovništva kroz brži rast kredita stanovništvu od štednje stanovništva, kao i
kroz isplate otpremnina za viškove zaposlenih i isplate po osnovu prodaje akcija kroz proces
preuzimanja preduzeća. Rastu inflacije u ovoj godini doprineo je i visok priliv stranih
direktnih investicija koji se monetizuje, pa je NBS bila suočena sa problemom sterilizacije
viškova novca u opticaju. Inflatorni uticaj imao je i realni rast prosečnih plata (7%), što je
iznad realnog rasta BDP u 2006. godini od 6,5%. Najveći uticaj na inflaciju imao je rast plata
lokalne samouprave. Pri tome, kontrola rasta mase zarada u javnom sektoru i znatno sporiji
rast zarada u državnoj upravi i socijalnom osiguranju od oko 2% nisu uticali na inflaciju Rast
inflacije u 2006. godini uslovljen je i činjenicom što ekonomska politika u toj godini nije
raspolagala svim instrumentima za kontrolu inflacije, kao što je antimonopolska kontrola i
kontrola cena komunalnih usluga.  Osnovni prioritet Ekonomske politike u 2007. godini je
smanjenje inflacije na 9,3%, čime bi se održala makroekonomska stabilnost, uz istovremeno
zadržavanje relativno visoke stope rasta BDP od oko 5%. Pretpostavke za ostvarivanje ovog
cilja ekonomske politike u 2007. godini su povoljnije u odnosu na okolnosti u 2005. godini, s
obzirom da su uvedena dva nova instrumenta ekonomske politike za kontrolu inflacije i da se
procenjuje smirivanje cene nafte na svetskom tržištu u 2007. godini. Radi održanja
makroekonomske stabilnosti u okvirima projektovanim Ekonomskom politikom za 2007.
godinu nastaviće se vođenje restriktivne monetarne politike, čvrste fiskalne politike
zasnovane na principu tvrdog budžetskog ograničenja i čvrste politike rasta zarada u javnom
sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada. Održavanju makroekonomske stabilnosti
doprineće i aktiviranje novih instrumenata ekonomske politike koji se odnose na suzbijanje
monopolskih cena i nelojalne konkurencije i na kontrolu cena usluga i kretanja zarada javnih
komunalnih preduzeća. Ključne politike za smanjenje inflacije na 9,3% u 2007. godini su: 
° Monetarna politika čvrsto usmerena na cenovnu stabilnost i povlačenje viška novca iz
opticaja instrumentima monetarnog regulisanja. Monetarna politika efikasnije će sterilisati
višak novca u opticaju koji se pretvara u tražnju i preko nje doprinosi rastu inflacije. NBS
ograničavaće ekspanziju kredita i na taj način sprečavati prekomerno povećavanje kupovne
snage stanovništva koje bi pregrejalo tražnju na tržištu. NBS kontrolisaće kreditnu aktivnost
banaka i biće aktivna na otvorenom tržištu, jer je to snažna poluga da se inflacija obori na
9,3%. Ova mera je neophodna jer je NBS suočena sa pritiscima na rast novčane mase koja
raste brže od rasta BDP zbog pregrejane konjunkture kao posledica visokih direktnih stranih
investicija i njihovog pretvaranja u dinare i razvoja bankarskog sektora i pojačane kreditne
aktivnosti banaka.Ključnu ulogu u obaranju inflacije ispod 10% u 2007. godini imaće
monetarna politika usmerena na ograničavanje kredita i aktivnu ulogu NBS na otvorenom
tržištu u sadejstvu sa fiskalnom politikom i politikom zarada, usmerenim na smanjsnje javne
potrošnje i umereniji rast lične potrošnje.
° Politika deviznog kursa čvrsto usmerena na održanje makroekonomske stabilnosti u
2006. godini i na stabilnost dinara. Uz to i veći priliv stranih direktnih investicija doprineće
jačanju domaće valute. Restriktivna monetarna politika obezbediće dalje jačanje deviznih
rezervi NBS i doprineće očuvanju stabilnosti dinara. 
 ° Fiskalna politika čvrsto usmerena na održanje makroekonomske stabilnosti kroz
fiskalno prilagođavanje na rashodnoj strani koje će obezbediti dalje smanjenje javnih rashoda
za 1,3% BDP u 2007. godini u odnosu na ovu godinu. Nastaviće se fiskalno prilagođavanje u
2006. godini ne samo kod republičkog budžeta, već i kroz smanjenje troškova u fondu
zdravstvenog osiguranja koji će ostvariti suficit u narednoj godini od 10 mlrd. dinara. Pored
toga smanjiće se subvencije privredi na 3,8 mlrd. dinara i usporiti rast zarada u lokalnoj
samoupravi.
Ostvarivanje suficita u republičkom budžetu i fondu zdravstva (2,3% i 0,5% BDP
respektivno) omogućiće snižavanje poreskih stopa na zarade i stope doprinosa za zdravstveno
osiguranje, što će doprineti rasterećenju privrede i jačanju njene konkurentnosti. Ovi suficiti
uticaće na smanjenje deficita u tekućem računu platnog bilansa i na smanjenje pritisaka na
inflaciju.
° Politika zarada čvrsto usmerena na kontrolu mase zarada u državnoj upravi, javnim
službama i javnim preduzećima,  značajno će doprinsti smanjenju inflacije u 2006. godini. U
tom pogledu Zakonom o budžetu za 2007. godinu ograničen je rast zarada u lokalnim
samoupravama do rasta inflacije u narednoj godini i rast zarada u javnim preduzećima do 9%.
Realni rast zarada u privredi biće niži od realnog rasta BDP. Pored toga, za stabilnost privrede
Srbije od izuzetnog značaja je dalje smanjenje broja zaposlenih i rashoda za zaposlene kroz
reformu državne uprave i javnih službi (obrazovanja i zdravstva). 
° Antiinflaciona politika čvrsto usmerena na kontrolu cena proizvoda i usluga prirodnih
monopola i na jačanje konkurencije na tržištu, što će obezbediti smanjivanje inflatornih
pritisaka i smanjenje inflacije. 
Ključna pretpostavka održanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta
u 2007, godini i na srednji rok je ubrzano sprovođenje strukturnih reformi u realnom, 
finansijskom i javnom sektoru. U tom pogledu od velikog značaja su rezultati u oblasti
privatizacije preduzeća i banaka u periodu od januara do novembra 2006. godine, kada je
prodato 490 preduzeća i ostvaren prihod od 384,2 miliona evra. U 2006. godini prodate su
četiri velike banke sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 361,2 miliona evra.
Ukupan prihod od preduzeća i banaka iznosio je 745,4 miliona evra. Uz to u 2007. godini
procenjuje se da će neto priliv stranih direktnih investicija iznositi oko 1,5 mlrd USD.

Zaključak

Uvod u volumen i strukturu novčane mase i tokove njenog formiranja iskazuje se u

konsolidovanom bilansu sektora banaka. Novčana masa izražava monetarne obaveze sektora
banaka prema nebankarskim sektorima. Krediti banaka su glavni ekspanzivni tok formiranja
novčane mase. Porast kredita banaka nebankarskim sektorima čini po usmeravanju sredstva
plasman u sledeće sektore: privredu, stanovništva i javnog sektora. Možemo da zaključmo da
koncept primarnog novca obuhvata mehanizam i tokove njegovog kreiranja, monetizaciju
vrednosnih papira, krediti centralne banke poslovnim bankama i primarna emisija i selektivni
program
Za kvantitativno formiranje dodatne novčane mase bitan je ukupan iznos plasmana
kredita iz sektora banaka, dok je sektorska analiza značajna sa gledišta učešća pojedinih
nebankarskih sektora u alokaciji ukupnih kreditnih plasmana. Efekat deviznih transakcija
između domaćih i stranih transaktora predstavlja tok koji autonomno utiče na kvantum
novčane mase.
U najvećem broju slučajeva domaći transaktori drže transakcioni novac u domaćoj
valuti, a devizne rezerve se nalaze u bankarskom sektoru. U takvim uslovima priliv stranog
novca ima za posledicu povećanje deviznih rezervi. Ako se zanemare autonomni tokovi, može
se zaključiti da su kratkoročni krediti glavni tok formiranja novčane mase. Teorijski
posmatrano kada bi postojao čist model po kojem bi sav priliv depozita iz raspodele dohotka
nebankarskih sektora, onda bi emisija kratkoročnih bankarskih kredita  bila jedini tok
finansiranja novčane mase. Na realna kretanja kojima se formira novčana masa utiču i drugi
faktori tako da metodologija za formiranje novčane mase treba da obuhvati dva osnovna toka:
ukupne plasmane domaćih kredita banaka, porast nematerijalne pasive banaka. Porast
kreditnih plasmana deluje na povećanje novčane mase, dok porast nemonetarne pasive deluje
u suprotnom pravcu, opšta je zakonitost da količina novca treba stalno da raste, jer u uslovima
rastuće privredne aktivnosti nužno raste i potreba za povećanjem količine novca.
Takođe možemo da kažemo da mehanizam emisije i poništavanja novčane mase zavisi
od procesa formiranja novčane mase i tokova njenog stvaranja, kao i da bankarski kredit kao
instrument emisije novčane mase utiču na njeno povlačenje. Nemonetarni depoziti, devizne
rezerve i kupovina i prodaja hartija od vrednosti kao kanal stvaranja novčane mase vrlo bitno
utiču na ajeno povlačenje iz opticaja.
Iz navedenih tipična slučajeva stvaranja novca proizilazi značajna karakteristika da
podsticaj za kreiranje novca može doći od bilo kog subjekta, ali bez banke ne može doći do
bilo kakvog kretanja novčane mase. Proces poništavanja odigrava se obrnutim putem.
Otplata kredita, iskup dospele menice i kupovina deviza kod banaka znači poništavanje
depozitnog novca i istovremeno smanjenje bankarske aktive i pasive.
Primarni novac predstavlja dinarski primarni novac, tj. primarni novac po užoj definiciji,
obuhvata gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve. Primarni novac po široj
definiciji uključuje još i devizne depozite banaka kod centralnih banaka država i ostale
dinarske depozite banaka i nebankarskog sektora.
 Literatura

1. Dr Vukosavljević D. Monetarne i javne finansije, Beograd

2. Gardner B, 1994, The Political Economy of U.S. Export Subsidies for Wheat, NBER
No 4747
3. Gerber J, 2002, International economics, Addison Wesley HEG
4. Harison A, Hanson G, 1999, Who gains in trade reforms? Some remaining puzzles,
NBER Working Papers No 6915
5. Hulten, Ch, 2000, Total Factor Productivity: A Short Biography NBER Working
Paper No.7471
6. Lawrence R, Weinstein D, 1999, Trade and Growth: Import-Led or Export-Led?
Evidence From Japan and Korea NBER Working Papers No 7264
7. The World Bank, 1993, The East Asian Miracle - Economic Growth and Public
Policy, Washington
8. The World Bank, 2001, Building Institutions for Markets, WDR 2002
9. Grupa autora: «Deregulacija i unapređenje poslovne klime», Beograd, 2002
10. Begg D. K. H., The Rational Expectations Revolution in Macroeconomics, Oxford:
Philip Allan, 1982.
11. Cagan P., "The Monetary Dynamics og Hyperinflation", Studies in the Quantity
Theory of Money, M.Friedman (ur.), Chicago: University of Chicago Press, 1956.
12. Coase R. i R. Fowler, "Bacon Production and the Pig-cycle in Great
Britain",Economica, maj, 1935.

Internet adrese:
www.anu.edu.au
www.wikipedia.com
www.eto.org.uk
www.internet.fon.bg.ac.yu