Engleski jezik je poznat po velikom broju dijalekata ili akcenata, kako u

samom Ujedinjenom kraljevstvu, tako i u SAD, Australiji id r. Razlike među

akcentima su uglavnom u izgovoru, pogotovu vokala, a ne strukturalne, gramatičke.
Razlike su često velike na relativno malom prostoru, što se i vidi na ovoj mapi. Danas
najuticajniji akcenat u Velikoj Britaniji jeste Kokni akcenat, ili londonsko narečje.
Neki akcenti imaju veži prestiž i lakše se prihvataju (recimo škotski akcenat), dok se
neki drugi (velški), akcenti velikih gradova, npr. Scouse (Liverpool) smatraju
“ružnim”.
Evo rezultata ankete koja je sprovedena nedavno u Velikoj Britaniji, na uzorku od
2000 ispitanika, o najprestižnijim engleskim akcentima:

U drugoj anketi, sprovedenoj na Univerzitetu u Bristolu, glasalo se o tome koji je

akcenat najteže razumeti:

Kao ilustracija o tome koliko se akcenti razlikuju, daćemo poređenje razlika u

izgovoru tri udaljena akcenta. Postoje, svakako, i razlike u upotrebi reči, ali ovom
prilikom se time nećemo baviti.

1. Liverpul (Scouse)
• /u/ u rečima kao cut, butterfly, strut
• [ng] u rečima sing, singer
• /t, d/ se izgovaraju kao ts, dz
• svetlo/l/
• /ec/ se ne razlikuje od /3:/ , tako da se izgovaraju isto, kao /ɛ:/ fare=fur
• /ou, eu/ u rečima kao GOAT
• intonacija rečenice, sa puno pevanja
• /k/ na kraju i u sredini reci se izgovara kao /x/
2. Australijski engleski
Po izgovoru blizak britanskom južnom izgovoru, ali sa nekim osobenostima u
izgovoru i vokabularu
• Kratko, nenaglašeno [I - c]: izovara se kao[I] samo ispred velara (classic,
running), inače [c]Rabbit se rimuje sa abbot, valid sa salad, boxes je
homofon sa boxers, founded sa foundered
• Prednje, otvoreno [a:] , kao u rečima palm, start, car
• Vokal / ӕ/izgovara se kao, /e/ (‘pancake vocalism’) u rečima kao trap, mad, a
/ e/ kao/ i/ kao u rečima dress,met
• Diftonzi u rečima poput fleece, face, price imaju drugačiji kvalitet (kao
Cockney)
• Vokal u rečima poput happy izgovara se dugačko /i:/ (ili čak kao diftong [ci])
• Monoftong u rečima poput near /i:/ i square [e:]
• Zaobljeni vokal u rečima poput nurse [ø:]
3.Škotski engleski
Postoje znantne razlike među različitim škotskim dijalektima (npr. Dijalekt Edinburga
i Glazgova), ali ćemo ovde dati ono što prevladava u većini dijalekata
• Rotičan (izgovara se glas, r, kao alveolarno r)
• Izgovaraju se kratki vokali /ʌ, ɛ, ɪ/ ispred r, kao u rečima burn, earth, i bird
• Reči kao pull i pool, foot i food, izgovaraju se sa istim kratkim vokalom i
• Ne pravi se razlika između / ӕ / i / a /, tako da se reči poput palm i tap
izgovaraju sa istim vokalom, / a /.
• Tamno / l/
• Po pravilu dužine škotskih samoglasnika (Atkenov zakon) , glasovi /u:/ i /i:/ se
izgovaraju kratko u rečima kao što su crude, need, ali se dužina čuva kod reči
sa nastavkom –ed, npr. crewed, kneed
• U rečima kao which, what, izgovara se /hw /

4. Birmingem (Brummie)
• Diftong aɪ/ → [ɒi] (npr., "five" → "foiv")
• /eɪ/ postaje približno [ai] (npr., "train" → "trine")
• Vokal u rečima poput mouth (RP [aʊ]) može biti [æʊ] ili [æə]
• Dvoglas u rečima poput goat (RP [əʊ]) može se izgovoriti kao [ɑʊ]
• Krajnje nenaglašeno /i/, kao u reči happy, može se izgovoriti kao [əi]
• Slova ng često se izgovaraju kao /ŋɡ/
• Vokal u rečima poput strut izgovara se kao [ʊ], isto kao na severu Engleske.
• Kratko 'a', [a] nasuprot [ɑː]u standardnom engleskom u rečima kao što
su bath, cast i chance
• Krajnje nenaglašeno /ə/ može se realizovati kao [a]: swimmer /swima/
• Katkad, bezvučni suglasnik /s/na kraju reči izgovara se
zvučno (e.g. bus kao [bʊz])

He is a Cockney.

Pomenućemo ovom priliklom da i u SAD, drugom velikom govornom području,

postoje akcenatske, tj. dijalekatske oblasti. Glavna podela je na istočni govor (gde
spada i bruklinški akcenat), južnjački i opšti američki akcenat. U okviru ovih zona
postoje i mnogi drugi prelazni akcenti, tj. dijalekti.