Vodič za odmor u Bugarskoj – Sunčev Breg (Sunny Beach)

Svako razmišljanje o odmoru na moru počinje sa time gdje ići. Šta želim da radim na tom
odmoru. Da se provodim i ludujem, ili spavam i odmaram celo vreme. Kakve želje imam. Smještaj,
hotel ili privatno. Kakva je hrana, doručak, ručak, večera. Kakvo je vreme tamo. Kakvi su ljudi i
mnoga sličnih pitanja koja će vas pratiti do trenutka odluke, a i posle toga.
Jula 2007 godine, odlučili smo otići u Bugarsku na more. Sve što smo znali o moru u
Bugarskoj bilo je iz priča prijatelja iz Srbije i Sašinog brata koji je tamo bio godinu ranije. Naravno,
da bi smo se malo bolje informisali krenuli smo sakupljati informacije, šetajući se po banjalučkim
turističkim agencijama. Nije bilo potrebno mnogo vremena da shvatimo da sve što se nudi ide preko
agencije Bobar, i da sve banjalučke agencije koje smo posjetili rade preko njih. Jedini koji su radili
po drugom programu su bili iz agencije Zeppter Passport, koji su radili sa nekom agencijom iz
Srbije. Poenta je bila u tome da Bobar ima prevoz koji te vozi autobusom iz Banjaluke ili nekog
drugog grada u RS, a kod Zepptera prevoz je kretao iz Beograda. Po želji i dosadašnjoj saradnji,
prvo smo posjetili Zeppter pogledavši njihove ponude. U veoma lepoj i prijatnoj atmosferi
kancelarija Zeppter Passporta i ljubaznog osoblja saznali smo sve što nas je zanimalo o letovanju u
Bugarskoj. Posebne pohvale imamo na Timeju, jednu od osoblja Zepptera kojoj samo dosađivali 3
do 4 puta, i koja nam je svaki put pomagala i objašnjavala stvari oko Bugarske. Gledajući prospekte
iznenadili smo se koliko je smještaj u Bugarskoj, tačnije Sunčevom Bregu jeftin. Nismo mogli
verovati pa smo pitali da li je cjenovnik u eurima ili markama, a oni su nam odgovorili da je sve u
markama što se tiče hotela, na što se još dodaju cena prevoza od 165 KM, vize 100 KM, i
osiguranja od 1.80 KM po danu. Na upit da li je to sve što trebamo platiti, rekli su da jeste. Nas
dvoje bili smo presretni. Uz ogromnu ponudu hotela od 2 do 5 zvezdica, izračunali smo da bi za 650
KM mogli otići u hotel sa 4+ (tako piše) zvezdice sa All inclusive sadržajem. Tačno nije objašnjeno
šta u to spada ali pregledajući internet, saznali smo da tu spadaju sva jela (doručak, ručak, večera) u
hotelu, sva pića, kolači, sladoledi i sav sadržaj koji hotel ima da ponudi džabe. Iznenadili smo se i
odlučili da tamo idemo, pogotovo još kad smo saznali da je u blizini jedan stari grad zaštićen
uneskom. Renata se posebno obradovala, jer je imala priliku upoznati Bugarsku arhitekturu.
Mnogo vremena smo proveli na internetu tražeći sve informacije o hotelima, Sunčevom
Bregu i informacijama koje će nam dobro doći. Čitali smo mišljenja i dojmove ljudi koji su već bili,
njihova upozorenja i savete. O svemu smo stekli dojam o odličnom mestu za mlade, ludom
provodu, prelepim plažama, i sveopšte uživanju za male pare. Negativno je ocjenjen mentalitet
naroda, njihova neljubaznost i drskost. Drugim rečima neiskutvo u turizmu i ugađanju.
Tada smo čvrsto odlučili ići u Bugarsku. Negdje u prvoj trećini 7. meseca otišli smo u
agenciju da rezervišemo sve, i od tada počinju nevolje! Hotel koji smo htjeli nema slobodnih soba u
terminima koje smo htjeli! Što je još gore nemaju ni drugi hoteli koji su se nama svidjeli. Sve što je
ostalo u ponudi nije nam se sviđalo ili nismo imali nikakve informacije o tim hotelima. Morali smo
opet otići na internet da bi skupili informacije i vidjeli gdje bi mogli otići. Napokon smo nešto
„iskopali“ i otišli u agenciju. Tamo smo saznali da neki hoteli koji su bili zauzeti, sad su slobodni, i
da su celo vreme bili slobodni. Što je još gore ni cjene nisu bile onakve kakvim se činilo. Ono što je
pisalo nije bilo u markama već u eurima, tako da bi nas „najjeftinije“ letovanje izašlo negdje oko
1000 KM. Plus još neki, ne spomenuti troškovi tipa 10 KM za devojku koja nosi pasoše na
viziranje, 15 KM boravišne takse, oko 50 KM za autobuske karte Beograd i nazad i sl. Naravno tada
nam je san o Bugarskoj propao, i morali smo odustati od Zeppter Passporta.
Sledeća agencija nam je bila Sebastijan, koja je radila Bobarov program sa polascima iz
Banjaluke. Ugodna atmosfera i ljubazno osoblje nas je dočekalo i pomoglo u svim našim pitanjima i
interesovanjima. Ponuda hotela bila je mnogo manja nego u Zeppteru, ali na našu sreću tu su se
nalazili hoteli koje smo već poznavali i imali informacije o njima. Gledajući prospekte Bobara o
hotelima došli smo do dodatnih informacija o hotelu. Npr. nas je interesovao hotel Kontinental u
kome piše da ima 2+ (prevedi 3) zvezdice, satelitsku tv, klimu, frižider, vanjski bazen, sef i da je
blizu mora i centra grada (ako se tako može nazvati). Mi smo željeli ići 24.07. ali soba tada nije
bilo, pa smo se tada odlučili za hotel Black Sea koji ima iste specifikacije i opise kao i Kontinental i
nalazi se iza njega. A i cijena je bila prihvatljiva. Celi aranžman nas je koštao oko 630 KM, noćenje
sa doručkom, prevoz iz banjaluke, viza i osiguranje. Boravišnu taksu od 15 KM nam niko nije
spominjao, i za koju smo saznali tek 4. dan našeg boravka u Bugarskoj. Presretni rezervisali smo
sve. Zahvalili se osoblju Sebastijana koje je stvarno ugodno i odlično (Ovim još jednom
zahvaljujemo) i požurili kući da nađemo na internetu informacije o tom hotelu. Na naše
iznenađenje, Black Sea se nalazio 6 km od Kontinentala, na drugom kraju Sunčevog Brega, ali je i
imao 3 zvezdice i napravljen je prošle godine. Nije nam baš bilo svejedno, ali pomirili smo se sa
hodanjem do centra, a i bili smo sretni i zadovoljni jer idemo u bolji hotel za iste pare.
Period spremanja i euforije ne bih opisivao, pretpostavljam da je svuda isti. Samo se pare
troše,uff!
23.07. su nam javili iz agencije kad krećemo. Plan je bio, pošto smo mi bili jedini iz
Banjaluke, da odemo Lastinim autobusom do Šešlija gdje će nas čekati bus Autohrca koji nas treba
voziti za Bugarsku. Na Novoj autobuskoj stanici u Banjaluci nas je dočekala devojka iz agencije,
kupila nama karte za bus, dodatno objasnila gdje šta da čekamo. Pozdravili smo se i krenuli na put.
Autobus je bio ugodan, nov, mnogo mjesta za noge. Klima je radila celim putem tako da nismo ni
osetili toplotu leta u njemu. Pravo uživanje. U putu smo dobili poziv od agencije koji su nam
saopštili da je naš bus imao udes, da doplatimo kartu i nastavimo do Bijeljine, gdje će nas čekati
novi autobus i ostali putnici. Po povratku pare za te karte će nam biti vraćene. I tako smo nastavili
do Bijeljine. Tamo smo stigli negdje oko 17:15 h gdje nas je dočekala devojka iz Bobar agencije, i
odvela na mjesto sastanka sa ostalima kod hotela Drina, odakle bi trebali krenutu u 18 h prema
Bugarskoj. Upoznali smo se sa njom, zove se Dobrila, dobili smo od nje pasoše i saznali kako su
bugari odvratan narod, kako cela prošla grupa nije dobila vize i da su u pitanju bile i naše.
Sveobuhvatno ćaskali smo negdje do pola 7. Tada je ispred hotela stao stari, bordo crveni autobus.
Dobrila je pričala na mobilni telefon, posle čega nam je saopštila da autobus koji je trebao doći po
nas, neće stići, i da bi nas trebao čekati u Nišu, odakle će nas voziti u Bugarsku. Autobus koji je
stigao, nije izgledao nešto samouvjereno u jednom komadu. Klima za njega je bila samo strana reč,
mirise i osjećaj ne bih opisivao, ali sve u svemu imali smo šiber i autobus za prevoz! Povrh svega,
bilo nas je samo 25, imali smo i mnogo mjesta za ležanje i smještanje svih onih silnih kesa i ruksaka
koje smo poneli. Puta ko puta se nešto i ne sećamo. Pogledali smo, kako ih putnici opisaše,
nekoliko ratnih filmova, nasmejali se uz Kursadžije i trenom oka, bar po nama, našli se ispred
nekog hotela u Nišu, gdje nas je trebao čekati drugi autobus. Sećamo se da smo stajali usput možda
2-3 puta. Gdje god da smo stali, sve je bilo ekstra skupo, primaju bilo kakav novac, i naravno WC
se naplaćuje 20 dinara (0.50 KM). Do Niša nam je trebalo oko 6 sati. Tamo smo stigli u 12:13 h
noću, i naravno autobus nas nije čekao. Poslije par telefonskih razgovora, Dobrila nam je rekla da je
autobus na putu ka nama, da ide iz Višegrada ili nekog već grada nisam siguran, i da će doći za 30
min do 1h. Sjeli smo vani u restoran hotela, u kome je inače celi meni na turskom jeziku a vani se
vijori, najveća, turska zastava. Tražili smo od konobara neki razumljiv meni pa nam je doneo drugi
„trojezični“, na kome je prvi jezik bio turski, ispod neki sličan prvom a u trećem redu srpski.
Naručili smo piće, neki jelo i lagano ćaskali o putu, autobusu, Bobar agenciju i svemu ostalome sto
nam je padalo napamet. Upoznali smo se sa ljudima. Bilo ih je iz svih krajeva RS: Višegrad, Doboj,
Derventa, Modriča, Bijeljina i mi iz Banjaluke. Noć je polako zahlađivala, ljudi su odlazili da
spavaju u autobusu, Dobrila je stalno telefonirala, ljudi pomalo postajali nervozni a vreme
odmicalo. Vremena samo postali svesni tek negdje oko 4:25 ujutro kada smo, sa ostalima krenuli iz
restorana. Inače Dobrila je platila svo piće i hranu koju smo pojeli u restoranu i po mom saznanju
sve je ispalo cirka 150 eura sa 25 ljudi. Od tada već nastaju problemi. Vozač autobusa se ne javlja.
Na brzaka saznajemo da to nije jedan autobus već 2 minibusa, koji se nalaze negdje na 30 km od
Niša i sl. Već je 5 sati ujutro, ljudi se bude, počinju glasna razmišljanja, briga, ljutnja, nerviranja i
sve što možeš zamisliti kad čekaš autobus u nedođiji 5 sati a on još uvek na 30 min od tebe. Počele
su optužbe, psovke i spominjanje Bobar agencije i njihovih zaposlenih. Veoma nam je žao što je to
sve palo na Dobrilina leđa, jer iz cele priče i iz svega bilo je jasno da devojka nije imala pojma šta
se dešava, gdje su autobusi i kako je do svega došlo, tako da ni ona nije imala neke odgovore na
našu situaciju. Bilo je ono „sjedi i čekaj pa šta bude“! Usput su nas zabavljali i prolaznici, tačnije
turske kamijondžije, koji su polako jedna za drugim pristizali na parking, izlazili iz kamiona sa
dekom i jastucima i prosto legali na prvi komad zemlje, trave ili asvalta u okolini hotela na
spavanje. Bio je to zanimljiv prizor zauzimanja poza i leganja na spavanje, koji je izgledao kao da
pijanci padaju na zemlju i zaspiš onako kako si pao. Negdje iz mase se moglo čuti „Mora da im je
Bobar rezervisao smještaj“! Negdje je blizu 6, a autobusa još nigdje. Što je još gore vozači autobusa
su na isterali napolje, izbacili naše stvari i hteli da se vrate nazad u Bijeljinu. Od Dobrile saznajemo
da su naši minibusevi na 15 minuta od nas na nekoj pumpi i da sipaju benzin za dalje. Sarkastično i
komično počinjemo preračunavati kad će doći, sledećom logikom: „Pa ako mu je za onih prvih 15
min trebalo 6 sati da pređe, onda za još ovih 15, doće negdje oko 12“! Vozači su nas pustili nazad u
autobus da se vani ne smrzavamo dok čekamo. Tad se pravo zakuhala atmosfera da su ljudi počeli
vikati na jadnu devojku, koja još uvek nije imala nikakve informacije, ni šta da nam kaže. Uspela je
i dobiti jednog vozača na koga se lično izderala i poručila da će ga putnici linčovati kad dođe. Što je
još gore oko 6:15 dolazi minibus sa nekih 18-20 mjesta, a drugog nigdje na vidiku. Tačnije, nije bio
minibus, već kombi sa većim prozorima i sjedištima u njemu. Daljnja dešavanja nismo pratili, jer
smo bili preumorni. Legli smo da odspavamo u autobusu. Ne znam kada, ali onako nekako kroz san
smo čuli Dobrilu kako nam svima prenosi da ćemo dalje nastaviti ovim istim autobusom do
bugarske granice, gdje će nas čekati neki Bugarski autobus koji bi nas trebao prevesti do Sunčevog
brega. Sledeće čega se sećamo, bila je pumpa i pauza kod Srpsko-Bugarske granice. Zbog nama
nevažnih razloga, autobus nije mogao preći granicu, tako da smo pokupili svoje stvari i granicu
prešli peške. Bilo je to negdje oko 10:30. Sunce je već bilo visoko, vrućina nepodnošljiva, a mi smo
čekali bugarski autobus na asvaltu i prašini posle bugarske granice punih sat i 20 min.
Tu smo saznali neke osnovne stvari o Bugarskoj. Glavna valuta se zove Lev, a manje
jedinice su stotinke. Odnos sa markom je skoro isti. U odnosu sa eurom kurs je 1.94 (jedino ga
ovako možete promeniti na granici), a u Sunčevom Bregu ga možete promeniti maksimalno po
1.91. Visa kartice i bilo koje kartice naših banaka možete tamo koristiti u kupovini ili za dizanje
para sa bankomata. Sat se kod njih pomera za 1h napred. Glavni grad je Sofija a Sunčev Breg je
najveći kompleks hotela na Balkanu sa preko njih 200. Dani su veoma topli, a noći su hladne u
Sunčevom Bregu, komaraca i insketa skoro da nema. Mi smo u 11 dana videli samo 1 komarca i
nekoliko osa. Imaju mnogo galebova, koji se ne boje i sleteti među ljude na plaži.
Napokon nam je i autobus došao, minibus, star ko Grčka, ali ima KLIMA, TV, i što je
najvažnije TOČKOVE! (razmišljali smo svi tada) Nastavili smo put negdje oku 12 kroz Bugarsku.
Na tv-u su nam su se stalno vrtili spotovi bugarskih narodnjaka, koje bi lako mogli prevesti na
srpski bez prevodioca (pretpostavljam da nas razumete). Put smo većinom spavali, stajali smo svaka
2 sata, i većinom posmatrali kroz prozor ravnice kako se na horizontu spajaju sa nebom. Put nije bio
nešto spektakularan, a i nije se imalo ništa videti. Od gradova videli smo Burgas na kraju koji je na
30 km od Sunčevog Brega. Sam pogled na okolicu izmedju Burgasa i Sunčevog Brega je bio
katastrofalan. Prašina, džungla, prljavština i osjećaj kao da smo posjetili današnji Irak ili Albaniju. I
Crna Gora nam se na trenutak činila kao raj. Pravo se čovjek zapita, kako su oni ušli u Evropsku
uniju. Međutim, kad smo ušli u Nassebar a potom i Sunčev Breg promjena je bila stopostotna.
Čistoća, uređenost, ogromni hoteli, restorani, palme, pravi raj. Usledilo je razvoženje po hotelima.
Mi smo se uspjeli uvući u naš željeni Kontinental jer je neko otkazao sobu, a i većina nas je bila tu,
tako da smo se prebacili u njega. Na tome se želim zahvaliti Dobrili koja nam je to omogućila i
savetovala, jer se kasnije ispostavilo da Black Sea nije onaj koji smo mislili da jeste, i da je bio
katastrofalan kao i Tundža. Hotel je onako vizuelno stariji ali je unutra sve renovirano i novo. Soba
nam je potpuno novo okrečena, novi namještaj, sa balkonom, nove pločice u kupatili, ali minus im
je „tuš kabina“ tj. zagrađeni deo pločica na podu bez paravana. Dva kreveta sa kilometarskom
rupom između, bez klime i frižidera, sa pogledom na bazen. Malo smo bili razočarani jer smo
striktno tržili kada smo dolazili u agenciju, a što je i pisalo u prospektu klimu, frižider i na naš
zahtjev francuski krevet, a ništa od toga nismo dobili. Bili smo na sunčanoj strani tako da nam je u
sobi bilo veoma toplo. Svejedno bili smo zadovoljni i srećni, jer smo napokon stigli a i sviđalo nam
se tu. Pobacali smo stvari u sobu i otišli na plažu. Provlačeći se između hotela i restorana našli smo
prolaz do plaže.
Plaža je, opisana jednom rečju savršenstvo. Beli sitni pesak 20-ak metara od vode 8-9 km
duž obale. Voda manje slana nego Jadranska, ali nama lično bolja. Mirna opuštajuća, dovoljno slana
da ne peče i grebe poslije, blagi valovi i prohladan vjetar. Bliže plaži se nalaze ležaljke i suncobrani
koji koštaju po 6 leva svaki, a iza na drugoj polovici je slobodan prostor za sopstvene peškire i
suncobrane. Cela plaža je sitni beli pesak koji ulazi dalje beskrajno u more. Nigdje nema ni
najmanjeg kamenčića, opuška, travke, smeća i sličnih stvari koje možete videti na Jadranu. Ulaz u
more isti sitni pesak. Dubina postepeno silazi, ali i šetajući se 10-20 metara od obale u vodu, voda
će vam i dalje biti do pasa periodično ili do ramena. Čisto savršenstvo. Na plaži, odmah kod hotela
Burgas, ima par restorana, brza hrana, muzika, piće, kokteli. Ustvari, većina ugostiteljskih objekata
u Sunčevom bregu su u principu mješavina restorana, koktel barova, kafića, i mjesta za noćni
provod. Naravno postoje, ali malim procentom, posebno svaki od ovih ali retko.
Mi smo bili smešteni u hotelu Kontinental ¾. Hotel ima 2 zvezdice i nema sve ono što piše u
prospektu, ali bio je nov, čist i ispred je imao veliki bazen. Na osoblje nemamo nekih prigovora.
Nisu bili nešto ljubazni, ali ni loši prema nama. Mogao se vidjeti i pokoji osmeh. Stanovnici hotela
su do 70 posto bili Srbijanci, a ostalih 30% Skandinavci i Englezi. Sve je bila mladež između 17 i
25 godina, i pokoji stariji par ili baka sa unukom. Ispred hotela se nalazio veliki bazen, sa
suncobranima i ležaljkama hotela koje su bile besplatne, ako ih se uspijete dočepati. Uređenje oko
bazena je bilo čisto, trava koja je održavana celi dan, bar na i u bazenu (moglo se piti čak iz vode),
cene osrednje u odnosu na celo mesto. Voda je celo vreme bila čista, topla. Uveče, posle 8 sati, bilo
je zabranjeno kupanje jer su sipali dezinfekciono sredstvo, tako da nije bilo brige oko vode.
Restoran se nalazio odmah iza hotela, naslonjen na hotel Kavkaz. Higijena u njemu nam je bila
upitna. Hrana je bila služena u vidu švedskog stola, ali ko dođe posle 9, retko je moga uhvatiti svu
hranu i piće koje se nudilo. Inače doručak je bio od pola 8 do 10. Ponuda hrane je bila raznovrsna,
nama upitnog kvaliteta i roka trajanja. Jaja na svakakav način, hrenovke, prženice, makoroni sa
sirom, paradaiz i krastavci, feta i trapist sir, neka vrsta čajne i slične mekanije šunke, šunka u crevu,
jedna vrsta džema, med, lubenica i kukuruzne pahuljice. Od pića su se nudila voda, sokovi na
razblaživanje, čaj, crna i bela kafa, nes sa i bez mleka, mleko, jogurt, kompot od kajsije. Od hleba
imali su tost i male crne kajzerice. Na svokom stolu su se još mogli naći kečap, senf i majoneza
(koja je tu stalno stajala, jedna te ista). Ako želite uživati u svoj ovoj hrani bilo bi potrebno da se
pojavite u restoranu bar do 8 sati. Za ručak i večeru neznamo šta i kako, ali znamo da se može
dobiti uz doplatu od 5 euro po danu. Hol i recepcija u hotelu su mali ali imaju dušu. Isto su
renovirani čisti i ugodni. Okruženi su sa tri strane staklenim vratima koji vode na ulicu, prema
sobama i prema bazenu. Unutrašnjost je klimatizovana. Tu se nalaze i 3 stolića sa foteljama za
odmor, iza fotelja su 2 kompjutera kojim možete samo da idete na internet (5 lv sat). U sklopu se
nalaze još 3 WC-a, soba za prtljag, i soba sa sefovima koji se plaća 2 eura po danu (ako ga želiš
moraš platiti sve i jedan dan boravka u hotelu po 4 lv.). U okolini hotela se nalazi nekoliko
restorana, kafića, 2 supermarketa (malo veće prodavnice) i hrpa hotela. Hotel je odmah uz glavni
put, kuda vam prolaze gradski autobusi svakih 15 minuta. Do stanice nemate ni 2 min, a karta je
0.70 lv. Autobusi su prilično novi, samo su stalno puni. Voze na relaciji Sunčev Breg stari deo
Nassebara. U bus možete ući na bilo koj vrata, jer će neko već doći do vas da vam naplati kartu. Po
izlasku hotela imate jednu od unutrašnjih ulica koja vodi duž grada. To je mirnija ulica koja će vas
provesti između hotela i casina. Parelelna sa njom, sa njene desne strane je ulica koja vodi uz plažu,
između hotela i hrpe restorana, prodavnica, pijaca, koktel barova, raznih animacionih sadržaja i sl.
Predlažemo nju kao početak vašeg istreaživanja grada. Naš savjet vam je da kupite odmah plan
grada ili odštampajte ovaj koji vam mi dajemo, da se nebi zagubili. Mislim, nije problem u
gubljenju, već hrpa je malih ulica, sve vam se čini isto, pa možete lako izgubiti orjentaciju. Naš
savjet vam je da naučite imena i lokacije najviših hotela u Sunčevom Bregu, pa se po njima ravnajte
gdje se nalazite. To su Burgas (odmah Kod kontinentala, na plaži, Evropa ispred njega uz plažu, i
Meridian, koji je u drugoj paralelnoj ulici). Vjerujte, neće vam biti problem snaći se jer kad vidite
sve hotele tamo, sanjat ćete ih svaku noć! Prvi izlaz na plažu se nalazi kod hotela Burgas, posle 2
skretanja levo i jednog desno i 6-8 min lagane šetnje. Na putu tamo vam se nalazi 7-8 restorana,
hrpa prodavnica, štandova sa voćem i brzom hranom. Na ulazu u plažu vas dočeka cigo koji vas
odmah pita „Koliko kreveta“? Svaka ležaljka i suncobran se naplaćuju po 6 lv. Ako ne želite ništa
od toga prošetajte se i nađite slobodno mjesto za vaše peškire, koje se nalazi iza svih ležaljki i
suncobrana. Pjesak je sitni beli i zavlači se u sve aspekte vašeg letovanja. More je čisto, a valovi su
prisutni celo vreme. Lagani prohladni povetarac isto ne jenjava. More je dovoljno slano i
osvežavajuće, tako da se za to ne brinete. Briga vam trebaju bitri meduze, kojih retko ima
prijepodne negdje do 4 sata. Ali posle se pojavi hrpa manjih i pokoja veća, pa vam je moj savjet da
se kupite i pravac bazen u hotelu. Na plaži se nalaze spasioci, čije će vas pištaljke u početku
izluđivati, a posle ih i nećete čuti. More je uvek uzburkano, sa valovima, što se nama posebno
svidjelo. Valovi nisu veliki. Zna naleteti neki malo veći, ali i zabava je onda još veća. Na
spasiočevim kućicama se mogu naći zastavice u 3 boje: zelena-kupanje slobodno, žuta-samo za
iskusne (tumači - svi i VALOVI), i crvene-zabrana kupanja (tumači - mnogo veći valovi i najveća
zabava). Šetališta u ovm početnom delu nema, već se celo vreme probijate malim ulicam uz plažu.
Šetalište počinje tek kod hotela Helios Palace i Neptun, koji su na 15-20 min laganog hoda od
Kontinentala. Do njega ćete najbrže stići ulicom uz plažu držeći se desne strane pri skretanju, i
ulicom ispred hotela Planeta i Coloseum II, prođete pored jedno 2-3 striptiz bara, izađete na
šetalište uz plažu. Šetalište se dalje prostire skroz do kraja Sunčevog Brega do najvećih i najlepših
hotela Majestic, Marvel, Victoria Palace i Helena Park. Imate jedno 4-5 km šetnje do gore ili
laganih 45min do 1h. Ako planirate ovaj obilazak sjevera, predlažem da sjednete na gradski bus koji
će vas odvesti do vrha pa se polako spustite nazad. Centralni deo ovog grada, ili da nazovemo
centar sveg zbivanja je veliko šetalište koje spaja more sa glavnim putem i prolazi pored hotela
Kuban. Tu se nalaze sve veće prodavnice, klubovi, kafići, brojni restorani, brza hrana i mnogo
drugih sadržaja koji se podrazumevaju. Taj centar je od našeg hotela jedno 25-30 min laganog hoda.
Odmah pošto pređete to šetalište, u sledećoj ulici, u sklopu Royal Beach hotela vam se nalazi veliki
trgovački centar sa mnogo dobre i ne tako skupe odjeće, tehnike, i svega što vam jedan tržni centar
može ponuditi.
Po pitanju noćnog žiovota i mjesta za izlaske, tamo je čisto ludilo. Narod se sprema već u 8
naveče i luduje sve do 8 ujutro. Veliki je broj mjesta za izlaske od kafića, koktel barova do
diskoteka. Po danu ima veliki broj lepih mjesta za sjesti, popiti kavicu ili ludovati po celi dan. Svi
nude veliki broj koktela i raznovrsnog pića. U svim kafićima u Bugarskoj postoji vreme kada za
jedan naručeni koktel dobijete još jedan isti džabe! Pazite se samo na ne pogrešite, za svaki
naručeni dobijete još jedan isti, a ne drugačiji. Mnogo je prelepih mesta. Npr. kod hotela Chaika
imate jedan bar na plaži Bar Chaika u vidu starog nasukanog broda. Prosto tamo su poredani veliki
kreveti sa hrpom jastuka. Zalegneš i uživaš celi dan, dok si zaklonjen zavesama okačenim za krevet.
Drugi bar na plaži, i nama omiljeni nalazi se preko puta hotela Neptun. Energy je savršeno mjesto
za lenčarenje i kafe preko dana. Fantastično je uređen, izgrađen je na plaži, a i cene su niske. Mi
smo se kupali na tom delu plaže i bilo nam je savršeno. Ogroman broj i čini nam se i najviše vrsta
koktela imaju u njemu. Celi dan traje kupiš jedan dobiješ 2. Ako ne želiš sjediti u veoma čudnim ali
zanimljivim stolicama vani, unutra imaš velike i široke fotelje da se razbaciš. Ili nama zanimljiva
verzija sa velikim jastucima za sjedenje na pesku u hladu oko kafića. Odličan kafić je i u prizemlju
diskoteke Mania, na glavnom putu preko puta hotela Kuban. Veoma moderno uređen, malo
skuplji, ali po nama savršen sa parove ali i za veća društva. Iznad se nalazi diskoteka Mania, koja je
na dva nivoa. Na prvom nivo kupite karte, uđete i celu noć slušate haus i sl. muziku. Kome dosadi
može da se popne na drugi nivo gdje su bugarski narodnjaci i gdje je sve bugarska i srpska raja,
malo rusa i grka. Bugarska narodna muzika vam je bukvalno naša na bugarskom jeziku, ili ti ga
obrnuto, ali pušta se, kao i u svim diskotekama, i srpska muzika – od Cece, Brene, Seke, Indire,
Saleta i sl. Klub je veoma dobar i zanimljiv i tamo smo najviše bili. Naroda ima svakakvog. Svih
boja i sa svih kontinenata i svih uzrasta. Jedina mana i za nas najnegativnija stvar u bugarskoj
NAPLAĆUJU KORIŠTENJE WC-a 1 lv! Nismo mogli verovati! U svakom kafiću, restoranu,
diskoteci WC se naplaćuje. A cene su od 0.30-1 lv. Neviđeno. Ajde na plaži, ali u restoranu, bruka!
Pored ove, postoje još 5 diskoteka u okruženju. Druga je odma u sklopu hotela Kuban. Diskoteka
XL je prvenstveno diskoteka za djecu, i one koji žele da se napiju, provesele bez kontrole roditelja.
Naša neka ocjena prosjeka godina u njoj je oko 17 godina. Vjerujte, vidjeli smo i djecu za koju ne
verujemo da su izašli iz osnovne škole. Dobra stvar u Bugarskoj je što ne postoje baš nikakve
zabrane za maloljetnike. Alkohol i cigare se prodaju svuda i svakome, ulaz u diskoteke je dozvoljen
svima, sem u jednoj gdje moraš biti punoljetan, a policije nigdje na vidiku. Jedino im rade pauci,
koji se ne mogu nanosati pogršno parkiranih auta. Club Lazur je kafić na plaži, jednim delom, a
drugi deo mu je nastavljen u zgradu uz njega. Nalazi se posle hotela Evropa, ili preko puta hotela
Pomorje. Po noću se vanjski deo zatvara i pretvara u klub. Unutrašnji deo je izgrađen po uzoru na
sve klubove, a vanjski deo ima palme pletene stolice i stolove, nešto slično AB-u u Banjaluci. Tu su
i dva bazena sa toboganima u sklopu kluba i između stolova u kojima se takođe odvija žurka. Izbor
je vaš! Unutra, vani ili u bazenu provod je odličan. Jedina mana kluba je što se u njemu nalazi
previše pijanog, naduvanog, drogiranog i skandinavskog naroda. Extreme je klub koji se nalazi na
glavnom putu negdje između Kontinentala i Manie. U njegovom sklopu se nalazi vanjski deo, i dve
zatvorene diskoteke u zgradi. Nismo u njega ulazili, jer smo pretpostavili, po silnim autima na
parkingu sa bugarskim registracijama, da je namenjem domaćem stanovništvu, a i potrebno je da
budete punoletni da bi u njega ušli.Tu je i još jedan dobar klub Orange u koga nismo išli jer nam je
bio podaleko. Skroz je na severu na glavnom putu. Još 2 kluba se nalaze u obližnjem Nassebaru. La
Bomba je klub na plaži, u kome se svako veče održavaju srpske žurke, i drugi klub Vigo, koji je
standardno u 2 nivoa sa haus i narodnom muzikom i odličnim provodom. Jedina mana što je malo
daleko. Do njega se može doći gradskim autobusom, koji ide svakih 15 minuta od 6-24h. Ili taxijem
koji naplaćuje 25 lv. za prevoz. Postoje i tematski kafići u kome se prodaje samo jedna vrsta pića.
Npr. imate Heineken bar gdje se prodaje samo hajneken pivo, ili Jack Daniels bar gdje se samo
prodaje taj viski, ili pak hrpu koktel barova za razne koktele.Pored ovih navedenih mesta, postoji
još milion sličnih i zanimljivih, svaki poseban za sebe gdje možete visiti, ali mi smo izdvojili one
najzanimljivije i najposjećenije. Što se tiče cena pića, one su različite od kafane do kafane. Opšti
utisak je da su cene pića, ali i svega negdje kao kod nas, ili malo skuplje. U kafana, žestoka pića su
sva negdje od 4-5.5 lv, s tim da li tražite mali (normalan) ili veliki (dupli), piva su im od 3.5-5 lv
ova strana, a imate i domaća u flaši oko 2.5-3 lv i točena zavisno od veličine od 1-2 lv. Koktela
imate, zavisno od sastojaka, od 4 do 9 lv, al veći deo je oko 5-6 lv, voda 0.5 L je između 1.5-2 lv,
sokovi su 2.5-3 lv, oni od 0.5 L između 4-5 lv. U prodavnicama su cene manje. Žestoko baš i nismo
gledali pa ne znamo, ali npr. 1.5 L vode je samo 1 lv, 0.5 L od 0.60-0.80 lv. Sokovi, zavisno da li
želite kapi, fruktal ili sl su od 2-2.90 lv, koka kola produkti 0.5 L 1.20 lv, 1L 1.70-2.40 lv, 2 L oko
2.50 lv. Hrana je sva otprilike kao i kod nas. Pice na ulici od 1.5-2 lv. Čudno je samo što nigdje
nismo vidjeli povrće. U celom sunčevom Bregu za 10 dana nismo vidjeli ni jednu prodavnicu da
prodaje povrće. Ne prodaju ni voće, ali zato ima mnogo štandova po ulici koji ga prodaju. Svo voće
je malo skuplje i otprilike je 4-6.5 lv kila bilo kakvog voća, sem lubenice. Zanimljivo kod njih je i
to što nasjeku određeno voće, i sa njim napune velike plastične čaše od 0.5L i tako ga prodaju za 1-
2 lv zavisno od vrste voća, ili pak u čaše stavljaju više vrsta voća pa ga prodaju od 3-3.5 lv.
Restorani su posebna priča. Ima ih mali milion, a sve vam se čini da je svuda isto. Milion jela,
dnevni specijaliteti, a cjene astronomski različite. Na vama je da se odlučite gdje ćete jesti, jer izbor
je stvarno ogroman i kvalitetan. Izdvojiću dva restorana gdje smo mi jeli i gdje je sve jeftino,
savršeno i do vrha puno. Prvi je restoran Las Palmas, nalazi se preko puta, ili prije hotela Planeta.
Restoran je ogroman, sa unutrašnjim delom i vanjskom baštom koja je cela zaklonjena palmama, tj
prirodnim hladom i ugodnom hladnoćom. Tako da je nama to mjesto bilo savršeno za ručak i
sklanjanje od vrućine. Meni je bio raznorstan, veoma kvalitetan i jeftin. Supe su im od 2.5-3.5 lv,
pice male i velike od 3-8 lv, jela sa roštilja uz dodatke 5-9 lv, mješana mesa, pileća, svinjka, teleća
oko 13 lv. Imaju i veliki izbor salata od 5-7 lv. Hleb dobijate džabe, samo ako ga tražite. A i piće je
znatno jeftinije nego okolo. Naš savjet vam je da probate picu kaprićozu, prosto savršenstvo, pileća
mješana mesa, šefovu salatu, i nama omiljenu čokoladnu pitu! To vam je jedan srednji čokoladni
kolač, zbog koga ćete poželeti da se vratite u Bugarsku! Čisto savršenstvo. Drugi restoran je Đani.
Malo je zavučen, al lako ga je naći. Kad pređete glavnu ulicu kod hotela Kuban, i nastavite prema
gore malom uskum ulicom, prođete još jedno raskršće, i vidjet ćete ga sa vaše leve strane. Ne znam
šta bih vam rekao. Čuli smo za njega od prijatelja iz Srbije, i rekli su nam da ga ne zaobilazimo, a
evo i zašto. Prvo veče kada smo došli na večeru, ispred restorana je bio red od jedno 30 ljudi,
čekajući na sto. Restoran i kompleks su ogromni, čini ti se da može stati 1000 ljudi u njega, a vani
ih još toliko čeka. Restoran ima zatvoreni deo, natkriveni otvoreni deo oko sebe, i baštu sa
prirodnim hladom, i urađenom u prirodnom stilu. Tu su drveni suncobrani, trava, cveće, vodenica,
drvene klupe i još mnogo zanimljivih stvari. Hrana im je isto savršenstvo, a najjeftiniji su u gradu.
Saznali smo da je šef Bugar, ali da su mu svi kuhari Srbi, pa naravno onda i ne manjka i onako
beskrajan meni sa mnogim srpskim jelima. Od dimljenih vješalica, šnicli, preko uštipaka sa
kajmakom, i roštiljem. Imaju i indiska, turska, bugarskai kineska jela. Jesam li napomenu da su
najeftiniji! Sokovi su im sam 0.99 lv! Savršenstvo od ljeba (zovu ga turska pitka – još jedan razlog
da se vratite u bugarsku) je 1.60 lv, dimljena vješalica 4.5 lv, vješalica sa gljivama u sosu i kajmaku
6.5 lv, porcija pomfrita (dovoljna za dvoje) 1.30 lv, salate ne prelaze 3 lv, kao ni supe. Možete
naručiti i pola pileta za 3.5 lv, hljeb, sok i prejedete se za 6 lv. Inače sve je veoma ukusno i čisto.
Konobari posle svakog gosta čiste sto, ispod i oko stola gdje su gosti sjedili. WC im se naplaćuje
0.30 lv. Ko može, naš savjet mu je da ne izlazi iz ovg restorana i ne traži okolo. Negativno nam je
bilo samo to što je bio podaleko od našeg hotela. Treba otprilike 30 minuta laganog hoda od hotela
do njega.
Ono što nas je iznenadilo je trgovački centar ok Royal Beach hotela. Nalazi se u centru
grada, odmah posle glavnog šetališta koje prolazi pored hotela Kuban. Ponuda stvari je velika i
raznolika. Od odjeće i obuće, do restorana, kafića i tehnike. Za stvari bi se moglo reći da nisu iz
„Turske“, pa su i malo skuplje nego na ulici. Ali još uvek jeftinije, ne mnogo, od nas. Nalazi se tu i
dizajnerska odjeća, hrpa kupaćih kostima, parfimerija (koje su skuplje nego kod nas), zlatara i
sličnih prodavnica. Na Sašinu sreću, tu je bio i veliki tehno market u kome je tehnika i do 30%
jeftinija nego kod nas. Prosto čovek da se razboli. Npr. najbolji digitalni fotoaparati koji su kod nas
po 600, 700 KM, tamo nisu skuplji od 450 lv, plazma televizori, LCD monitori za kompjutere npr.
Samsung 20 inčni monitor 16:9 košta samo 420 lv (kod nas je inače 700-860 KM), kopjuteri i
laptopovi, da ne spominjemo! HP laptop kupiš za 1500-2000 lv, dok te kod nas za isti oderu i do
3000 KM. Ili pak štampači koji su u proseku 70 KM jeftiniji nego kod nas. U sklopu centra, ruku na
srce ima i prodavnica gdje vam jedna dizajnerska majca košta i do 400 lv, tako da se i ne iznenadite.
A posebno treba naglasiti da se WC u centru ne plaća! Sve je savršeno čisto i sve ima a džabe! 
Još jedna stvar koja nas je uduševila su akva parkovi, tačnije jedan akva park. U okruženju
ih ima 3. Jedan je u Nassebaru (besplatan prevoz), jedan je u dvorištu hotela Kuban, i onaj najbolji
Akva Park Action, koji je malo van grada. Za prevoz se ne morate brinuti. Kroz celi Nassebar i
Sunčev Breg prolaze minibusevi sa oznakama parka koji vas voze džabe do njega. Karta za celi dan
se može kupiti kad se dođe u njega i iznosi 28 lv za celi dan i 20 lv posle 3. Za djecu je jeftinije.
Međutim, da bi ste izbegli gužvu na naplati, karte možete kupiti bilo gdje u gradu, i sa tom kartom
direktno ulaziti u park bez čekanja. Akva Park je pravo savršenstvo, za razliku od našeg u
Banjaluci, koji je prema njemu obična bara. Bezbroj bazena, tematski urađenih, od pirata, preko
životinja, do velikih jakuzija. Veliki broj bazena, i oko 15 tobogana raznih brzina, visina i uživanja.
Npr. najviši tobogan je visok 18m i dostiže brzinu spuštanja od 60 km/h! Pored toga, tu su i bazen
sa valovima, spora reka, hrpa manjih bazena, olimpiski bazen sa skakaonicama, prodavnice,
restorani. Uz to, za svaku animaciju imate i gumene dušeke, za jedno ili dvoje, koje možete koristiti
pri svakom spuštanju niz tobogan, na valovima ili sporoj reci, i moramo priznati, mnogo je
zanimljivije sa njima nego bez njih. U svakom delu se nalaze fotografi, koji vas slikaju dok se
spuštate, tako da možete kupiti svoju sliku, sa užasnutim licem dok se spuštate niz jedan od
tobogana. Slika košta 8 lv. Hrana i piće u parku su mnogo skuplji nego vani. Npr. sendviči su vam
3.5 lv, pice 2.5-3.5 lv, sokovi oko 3 lv. Pozitivno je što imaju kombinacije jela, pa naručiš picu ili
sendvič, dobiješ pomfrit i 0.5l soka po izboru za 6-7 lv. Sve u svemu, doživljaj je jedinstven. Ne
treba ga preskakati i vredi svaku paru koju date. Naš savjet je da posjetite jedan od akva parkova.
Još jedna stvar koju bi ste trebali obići je i stari grad Nassebar. Stari gradić sa hrpom
crkava i starinskih kućica, je veoma lep, inspirativan i vredan za vidjeti. Uz to, pola grada je
zaštićeno unesco-m. Gradski autobus vas tamo vozi direktno do ulaza u stari grad.
Hoteli u Sunčevom Bregu! Ne znam šta bih vam rekao. Dođe čoveku da se prosto razboli.
Evo par slika i imena onih nama najboljih, pa vi sami odlučite. Na samom sjeveru imate ubjedljivo
najbolji Majestik, pa Victoria Palace, Helena kompleks u sklopu koje možete iznajmiti i posebnu
vilu, Chaika, svi Iberostar hoteli (ko ima para, najbolji izbor), Marvel, Planeta, Fenix, Neptun,
Helios Palace, Royal Beach, Nassebar, Kuban, Meridian... Zadnji 8 je u centru grada, a ostali su
gore na severu. Pored njih tu su i Mena Palace, svi kompleksi Sun, Baikal i hrpa odličnih hotela.
Svaki hotel u mjestu ima bazen, jer zbog valova i meduza ponekad se ne može kupati u moru.
Najlepši bazeni su nam bili od hotela Helios Palace.
Na kraju, jedina negativna stvar u Bugarskoj, a to su Bugari. Neki kažu da su drski,
neljubazni, i sl, a evo i naših opažanja:
1. Kad uđete u bilo koju prodavnicu, ili mesto gdje se nešto prodaje, niko vas neće pozdraviti,
niko vam neće prići, neće vas ništa pitati niti vas smatrati da postojite. Lepo razgledate šta
želite, pogledate, probate i vratite na svoje mesto i odete. Ako šta želite da kupite, morate
prvo uloviti prodavačicu ili prodavačice, sačekati da završe telefonske illi međusobne
razgovore, ili šta god da rade u to vreme, vi morate da sačekate. Bez i jedne reči će vam
spakovati kupljeno, prižiti račun, vi platiti i otići.
2. Konobari u kafanama su obično 17-19 godišnje devojčice, kojima u izgledu obično ništa ne
hvali. Ni jedna vam neće prići, dok je ne pozovete, a i tada je upitno. Znalo nam se desiti da
5 puta prođe pored nas, a da ne zastane, donese ti pepeljaru za sto, a i ne pita te šta ćeš
popiti! Neke konobarice će i prići i pokušati sa vam da se sporazumeju i da nešto i upitaju.
Za njih i nemamo nekih primedbi, sem što i njihov osmeh zna biti varljiv, npr. uvek vam
donesu pogrešno piće, ili ga čak donesu duplo. Nama se desilo, da nas čak zaliju našim
sopstvenim pićem uz 3 reči „Sorry“, ili pak da ne znaju šta je jeger, pa ti moraš ići sam za
šank tražiti od šankera.
3. Konobari u restoranima su već muskarci, malo uljudniji, znaju se snaći na više jezika, ali
ništa ni oni nisu puno pričljiviji. Karakteristika za sve njih, tj. konobare, je da čim te nešto
ne razumeju, samo se okrenu i odu, koda ti tu ne postojiš, i lomiš jezik već 15 minuta na 5
jezika da bi mu nešto objasnio. Shvatili smo da sa njima uvek treba prvo početi na srpskom
(najbolje se razumete i ne treba vam drugi jezik), a po potrebi pomoći se engleskim i ruskim
ko zna.
4. Ljudi van ovih institucija su prava katastrofa. Isto ponašanje je na svim uličnim štandovima,
bilo da prodaju stvari, voće ili piće. Ono što je gore kod njih, je da podivljaju kad nešto
nećete da kupite. Npr. hoćeš da kupiš torbu, on neće da ti je pokaže ako je ne želiš kupiti, uz
obrazloženje „Što da vam je ja pokazujem i trošim svoje vreme ako je vi nećete kupiti“!
Ruku na srce, postoji i malo normalnijih Bugara koji će se i našaliti i popričati sa vama, ali
tek kad nešto kupite. Pa tako mogu proći i pitanja odakle ste, kako vam je ovde, znate li
brenu i njene pesme i sl pitanja.
 5. Izbacivači u diskotekama su jednom rečju ljudine. U proseku, 5 Bugara koje vidiš po danu,
je jedan izbacivač masom. Ima ih kretena i debila, ali i evropski orjentisanih, npr. dolaziš
pred vrata diskoteke, a unutra gužva. On te lepo zaustavi i promrsi na Bugarskom „sčekaj“.
Mi ga, hvala bogu, ne razumesmo pa mu kažemo „On English“, a on će na to „One moment
please!“!
6. Taksisti su posebna priča. Ko srpski cigani. Oni su jedini pričljivi i napasni ko oni isprede
restorana koji te ganjaju po ulicu i odvaleče u njihov restoran. Čisto primjer, stojimo na
glavnoj ulici i čekamo bus za centar, kad se pored nas zaustavi taksi. „Taxi. Ne ne treba,
čekamo bus. Ajde batko, vozim vas bilo gde za 10 lv. Ma ne treba, mi ćemo busom za lev da
odemo. Ma hajde bato, može i za 5 lv!“ 50% u 20 sekundi pane cena, pa ti sad vidi realnost!
7. Ili pak narod drugih država koji tu radi ili je na odmoru. Npr. momak koji deli letke za
humanitarnu pomoć nerazvijenim zemljama, pa naravno traži donacije. Deo u prevodu
„Odakle ste? Bosna i Hercegovina. Hoćete li da donirate novac za ove zemlje (u dnu se
nalazi ispisano Sarajevo 1994)! Slušaj brate, ja možda jesam iz Bosne, al mi dole nismo
gladni kao što ovde piše. Ti mi ovdje izgledaš jadnije nego mi tamo. A i ne zman, možda oni
u Federaciji dole gladuju, ali mi u Republici Srpskoj nismo gladni! O da, znam Republika
Srpska. To je u Srbiji. Bio sam ja u Beogradu i imam tamo prijatelje, kao i u Novom Sadu!“
Još jedan biser nekog Njemca je išao ovako u prevodu sa njemačkog: „Imš li upaljač.
Nemam (odgovaram na Njemačkom, što ga je potaklo na sledeće). O pa vi ste iz Njemačke!
Ne nismo, mi smo iz Bosne. A jel vi dolazite iz Švedske. Ma ne, iz Bosne! (onako duboko
gleda u nas i razmišlja) Aha, a vi niste iz Njemačke!?!“

Pored ovog svega postoji još par stvarčica koje ćete videti u Bugarskoj. Npr. nama su se
svideli motori, tj. skuteri koji idu na struju, bicikli sa motorima na struju, bicikli u obliku kočija sa
krovom i mjestom za 4 osobe (20 lv za 1h), Taxi bicikli, stolica za odmaranje od šetnje 10 min
sjedenja, 10 lv. Cirkus i lunapark. Hrpa striptiz barova, prostitutke na glavnom šetalištu oko 4
ujutro, bezbroj pijane i drogirane mladeži, i ludi provodi gdje god se okreneš!
Posle ludog provoda, potrošenih para, spakovali smo se, ostavili torbe na recepci (izlaz iz
soba do 12) i provodili vreme na bazenu do 5 sati. Tada smo krenuli, čačanskim autobusom do
Beograda, gdje nas je čekao bus za Bijeljinu, a tamo smo, uz sat vremena čekanja redovnog busa,
Bočacovim autobusom stigli u Banjaluku posle 27 sati vožnje. Moram samo nagovestiti, da su
hrana i piće u tranzitu kroz Bugarsku duplo jeftiniji nego na moru, primaju usput i metalne eure, što
na moru nisu hteli. Prošli smo kroz Sofiju po noći, i po viđenom, grad izgleda prelepo i moćno, pa
smo i mi poželjeli posjetiti je jednog dana.
Na kraju šta reći. Bugarska za provod i letovanje je savršena i toplo je svima preporučujemo.
Ako izdržite putovanje (možete i avionom iz Beograda za otprilike 400 KM više), i mentalitet
Bugara, sve ostalo će vam biti čisto uživanje. Isto tako toplo vam savjetujemo da dobro pazite u
koju agenciju idete, pitajte i tražite sve što želite i nerazumijete, obavezno pitajte u kojoj je valuti, i
uradite to na vreme. Nama je bilo odlično i mi bi se svaki put vratili tamo!
Uživajte!!! 

Aleksandar i Renata