''Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem. Neprijatelji su me vie gurnuli Tebi u naruje nego prijatelji.

Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me dreili od zemlje, i ruili sva moja nadanja u zemlju. Ovi su me uinili strancem u zemaljskim carstvima, i nepotrebnim stanovnikom zemlje. Kao to gonjena zver nae sigurnije sklonite nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, naao najsigurnije sklonite, sakrivi se pod Tvoj ator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti duu moju. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Oni su mesto mene ispovedili grehe moje pred svetom. Oni su me ibali, kad sam se ja ustezao ibati sama sebe. Oni su me muili onda, kad sam ja beao od muka. Oni su me ruili onda, kada sam ja sam sebi laskao. Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja gordio sobom. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim. Kad sam se pravio monim, oni su mi se smejali kao kepecu. Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu. Kad sam urio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom. Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna. Kad sam zidao dom za dug i spokojan ivot, oni su ga ruili i izgonili me van. Zaista, neprijatelji su me odreili od sveta i produili ruke moje do Tvoga skuta. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Blagoslovi ih i umnoi ih; umnoi ih i jo vie ih ogori protiv mene da bi moje begstvo k Tebi bilo bespovratno; da bi se nada u ljude iskidala sva kao pauina; da bi se smirenje potpuno zacarilo u dui mojoj; da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: gordosti i gneva; da bi sve svoje blago sabrao na nebu; ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u stranu mreu varljiva ivota. Neprijatelji su me nauili da znam, -to malo ko zna - da ovek nema neprijatelja u svetu izvan sebe. Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji. Zaista teko mi je rei, ko mi je uinio vie dobra i ko vie zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji. Za to blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje. Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna. Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotai ivota. Zato slobodno koraa izmeu njih i moli se Bogu za njih; Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.