BLAGOSLOVI NEPRIJATELJE MOJE, GOSPODE.

I ja ih blagoslivljam i ne kunem.
Neprijatelji su me vise gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji.
Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me odmicali od zemlje, i rusili sva moja nadanja u zemlju.
Ovi su me ucinili strancem u zemaljskim carstvima i nepotrebnim stanovnikom zemlje.
Kao sto progonjena zvijer pronađe sigurnije skloniste nego li neprogonjena tako sam i ja, proganjan od
neprijatelja, našao najsigurnije skloniste, sakrivsi se pod Tvoj šator, gdje ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu
pogubiti dušu moju.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagoslivljam, i ne kunem.
Oni su umjesto mene ispovijedili grijehe moje pred svijetom.
Oni su me šibali, kad sam ja ustezao šibati samog sebe.
Oni su me mucili onda, kad sam ja bježao od muka.
Oni su me napadali onda, kad sam ja sam sebe hvalio.
Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja uznosio sobom.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagoslivljam, i ne kunem.
Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim.
Kad sam se pravio mocnim, oni su mi se smijali.
Kad sam htio voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam zurio da se obogatim, oni su me tukli željeznom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, oni su me budili iza sna.
Kad sam gradio dom za dug i spokojan zivot, oni su ga rusili i istjerali me van.
Zaista, neprijatelji su me odrijesili od svijeta i produzili ruke moje do Tvoga skuta.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagoslivljam i ne kunem.
Blagoslovi ih i umnozi ih; umnozi ih i jos vise okreni protive mene –
da bi moje bježanje k Tebi bilo bespovratno;
da bi se nada u ljude iskidala sva kao paucina;
da bi se smirenje potpuno utisnulo u dusi mojoj;
da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: uznositosti i gnjeva;
da bi sve svoje blago sabrao na nebu;
ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strasnu mrezu varljiva zivota.
Neprijatelji su me naucili da znam – sto malo ko zna – da covjek nema neprijatelja u svijetu izvan sebe.
Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.
Zaista, tesko mi je reci, ko mi je ucinio vise dobra i ko vise zla u ovome svijetu: prijatelji ili neprijatelji.
Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.
Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagoslivlja, jer zna.
Jer zna sin, da mu se neprijatelji ne mogu dotaknuti zivota.
Zato slobodno koraca izmedju njih i moli se Bogu.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagoslivljam, i ne kunem.”