NIŠTAVOST UGOVORA O KUPOPRODAJI

• Da li je ugovor kojim je jedan supružnik raspolagao zajedničkom imovinom bez saglasnosti

drugog supružnika u celini ništav, ili samo u delu u kome je raspolagano udelom drugog
supružnika?
Odgovor:
Prema članu 171. stav 1. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr.
zakon i 6/2015 - dalje: PZ), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života
u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
Članom 174. PZ propisano je da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu
zajednički i sporazumno (stav 1), smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek
preduzima uz saglasnost drugog supružnika (stav 2), supružnik ne može raspolagati svojim udelom
u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (stav 3).
Prema članu 176. PZ smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u
javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim
udelima (stav 1), smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo
jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi
zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao
sud (stav 2).
Zakonom je dakle propisano, da zajedničkom imovinom stečenom u toku trajanja bračne
zajednice supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, ali dešava se da jedan
supružnik, osobito u slučaju kada je u javnom registru nepokretnosti uknjižen kao isključivi vlasnik
zajedničke nepokretnosti, ili kada se on vodi kao isključivi vlasnik zajedničkog vozila, sam zaključi
ugovor o prodaji ili neki drugi pravni posao o raspolaganju zajedničkom imovinom.
Tada se postavlja pitanje da li se o tome sporazumeo sa drugim supružnikom. U redovnim
prilikama, dok traje bračna zajednica, pretpostavlja se da je takvo raspolaganje preduzeto uz
saglasnost drugog supružnika, pri čemu saglasnost može biti data na izričit način (ne traži se
pismena saglasnost, već je dovoljna usmena saglasnost), a može biti data i prećutno. Međutim, drugi
supružnik može dokazivati da nije dao saglasnost za takvo raspolaganje zajedničkom imovinom, iz
razloga što je došlo do poremećaja supružinskih odnosa i faktičkog prestanka bračne zajednice, ili
do razvoda braka, ili što on iz drugih razloga nije ni znao za raspolaganje zajedničkom imovinom.
O tome se na jedinstven način izjasnila sudska praksa:
"Pretpostavlja se da, kada bračni drug koji je uknjižen u zemljišnim knjigama kao isključivi
vlasnik zajedničke nepokretnosti u toku trajanja bračne zajednice zaključi ugovor o prodaji
nepokretnosti ili neki drugi pravni posao, da to čini uz izričitu ili prećutnu saglasnost drugog
bračnog druga, koji pak može dokazivati da takve saglasnosti nije bilo" (Rešenje Vrhovnog suda
Srbije, Rev. 870/90 od 26.12.1990. godine).
"Za punovažnost raspolaganja zajedničkom imovinom stečenom u bračnoj zajednici od
strane jednog supružnika dovoljna je i usmena saglasnost drugog supružnika" (Rešenje Vrhovnog
suda Srbije, Rev. broj 944/94 od 30.3.1994. godine).
 "Postojanje usmene saglasnosti jednog supružnika za raspolaganja zajedničkom imovinom
od strane drugog supružnika procenjuje se prema ponašanju supružnika pre i nakon zaključenja
ugovora o raspolaganju zajedničkom imovinom" (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1864/2006
od 14.9.2006. godine).
Raspolaganje nepodeljenom zajedničkom imovinom bez saglasnosti drugog supružnika,
suprotno je sadržini odredbe člana 174. PZ.
"Ništav je ugovor kojim je jedan bračni drug raspolagao nepodeljenom zajedničkom
imovinom stečenom u braku, bez saglasnosti drugog bračnog druga" (Rešenje Okružnog suda u
Kragujevcu, Gž. 454/95 od 17.4.1995. godine).
Ugovor kojim je jedan supružnik, suprotno odredbi člana 174. PZ, raspolagao nepodeljenom
zajedničkom imovinom stečenom radom supružnika u toku trajanja bračne zajednice, bez
saglasnosti drugog supružnika, predstavlja apsolutno ništav pravni posao u celini, u smislu člana
103. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89,
"Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), osobito ako je pribaviocu
bilo poznato, ili mu je prema svim okolnostima moglo biti poznato, da stvar koju je pribavio
predstavlja zajedničku imovinu lica od kojeg ju je pribavio i njegovog supružnika i da drugi
supružnik nije dao saglasnost za predmetno raspolaganje.
Čini se, međutim, da u budućnosti ovo pitanje neće biti od nekog praktičnog značaja, jer u
postupku potvrđivanja - solemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti koji za predmet ima
nepodeljenu zajedničku imovinu supružnika kod javnog beležnika, u svakom konkretnom slučaju,
moraju biti ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost takvog raspolaganja.
Supružnik kome je neovlašćenim raspolaganjem od strane drugog supružnika povređeno
pravo na zajedničkoj imovini može podneti tužbu nadležnom sudu radi utvrđenja ništavosti takvog
raspolaganja. On može podneti i/ili tužbu protiv supružnika koji je neovlašćeno otuđio stvar koja
predstavlja zajedničku imovinu, radi novčane isplate u visini njegovog udela u sticanju stvari.