SUDSKE TAKSE

Кoliko ima različitih ljudi i odnosa među njima, očigledno isto toliko ima različitih advokata i
odnosa advokata sa klijentima. Ponekad (odnosno, sve češće) se dešava da upravo zbog nepostojanja
komunikacije u odnosu advokat – klijent, kada je već pokrenut ili okončan sudski postupak,
nezadovoljnoj stranci sud bude taj koji je "kriv", kako za odluku, tako i za nastale troškove koje sam
klijent treba da plati, a za koje možda nije ni znao da mogu nastati.
 
Кonkretno, često se dešava da po pravnosnažnom okončanju sudskog postupka u kojem pojedine
radnje podležu naplati sudske takse, a koje nisu blagovremeno plaćene, sama stranka, mimo svog
advokata, podnosi molbu za oslobađanje od plaćanja nastalih taksi (često bez prilaganja bilo kakvih
potrebnih dokaza ili nepotpunih za donošenje odluke po molbi). Takva molba je neblagovremena,
jer je podneta nakon pravnosnažno okončanog sudskog postupka, a istovremeno i nepotpuna, pa se
iz tih razloga i odbija, i stranka, bilo da je imala osnova i prava da bude oslobođena ovih troškova ili
ne, gubi pravo da se njime koristi.
 
Zaključuje se da se u opisanoj situaciji najčešće radi o nepostojanju dobre i potpune komunikacije
na relaciji advokat – klijent, jer je molba za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi mogla i trebalo je
biti podneta u bilo kom momentu u toku postupka, a očigledno nije. Razlozi za to mogu biti sama
činjenica da advokat nikada neće snositi troškove sudskih taksi, već sama stranka, dok se svi nalozi i
opomene za njihovo plaćanje dostavljaju isključivo advokatu, kao punomoćniku stranke, pa stranka,
ukoliko joj advokat ne prosledi naloge, ni nema saznanja za postojanje ove obaveze do trenutka
kada one već treba da se naplate prinudnim putem.
 
Opisana situacija je delimično posledica nedovoljnog poznavanja samog sudskog postupka i prava i
obaveza stranaka, a delimično i nezainteresovanost pojedinih kolega (advokata) za otvorenu i
iskrenu komunikaciju sa svojim klijentima (koja sigurno da ponekad može da dovede i do
"gubljenja" klijenta, ali sigurno ne i do gubljenja poštovanja i uvažavanja).
 
Zbog svega navedenog, kako bi stranke u sudskim postupcima imale mogućnost da se koriste svim
svojim pravima, pa i pravom na oslobađanje od plaćanja sudskih taksi, postoji i potreba da se ukaže
široj, nestručnoj javnosti, najpre na činjenicu postojanja ovih troškova, razloge za to, te uslove pod
kojim od njih mogu biti oslobođene.
 
Sudske takse faktički predstavljaju naknadu za uslugu koju građaninu ili pravnom licu, na njegov
zahtev, čini sud u sudskom postupku kroz obavljanje procesnih radnji i odlučivanje o postavljenim
zahtevima tokom postupka. Dakle, nastanak taksene obaveze u sudskom postupku uvek je vezan za
inicijalnu radnju stranke u postupku koja postavlja određeni predlog o kojem sud treba da odluči.
Samim tim, jedna od svrha naplate sudskih taksi je upravo namirivanje troškova koje sud ima usled
sprovođenja pokrenutog postupka.
 
Zakon o sudskim taksama je propis koji detaljno reguliše ovu oblast, pa ga nema potrebe citirati, već
je potrebno ukazati na pojedine odredbe za koje bi trebalo da znaju sva lica koja se nađu kao stranke
pred sudom.
 
Кako bi se socijalno najugroženijim licima obezbedio pristup pravdi i sudu, ne plaćaju sudske takse
lica koja vode postupak radi isplate minimalne zarade. Takođe, ove takse ne plaćaju ni zaposleni
koji vode sudski postupak zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, budući da su ostali bez posla i
da upravo zbog toga i vode sudski postupak. Plaćanja taksi su oslobođena i izdržavana lica u
postupcima zakonskog izdržavanja.
 
Pored navedenih lica, koja su po samom zakonu oslobođena ove obaveze, svaka stranka u sudskom
postupku može da podnese molbu za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi zbog svog slabijeg
materijalnog stanja. Uslov za podnošenje ovakve molbe je da plaćanjem konkretnih sudskih taksi
može da se dovede u pitanje materijalna sigurnost stranke u postupku, kao i lica koja ona izdržava.
 
Međutim, kako bi sud ovakvu molbu usvojio, potrebno je dostaviti dokaze o svom imovnom stanju,
kao i o imovnom stanju članova porodičnog domaćinstva sa kojima to lice stanuje. Razlozi zbog
kojih se zahtevaju i dokazi za članove porodičnog domaćinstva najpre leže u činjenici da stranka
time dokazuje da pored sebe izdržava i druga lica, npr. decu na školovanju ili roditelje, a i iz razloga
što postoji mogućnost da ostali članovi domaćinstva ostvaruju dovoljne prihode da se plaćanjem
sudskih taksi neće zaista ugroziti njihova materijalna i socijalna sigurnost. Najčešći dokazi koji se
podnose su visina zarade ili penzije, uverenje o nezaposlenosti (ukoliko je podnosilac molbe ili član
domaćinstva nezaposlen), dokaz o redovnom školovanju (za učenike i studente), izvod iz katastra
nepokretnosti o vlasništvu nad nepokretnostima, uverenje nadležnog organa (Poreske uprave) o
prihodima. Često se kao dokaz o zaduženosti prilaže i zaključeni ugovor o kreditu, međutim sud
ovakav dokaz neće smatrati razlogom za oslobađanjem od plaćanja sudskih taksi, jer se radi o
dobrovoljnom zaduženju, koje je sama stranka na sebe preuzela.
 
U praksi se često dešava da stranke same podnose molbe za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Takve molbe su često nepotpune, jer uz njih nisu priloženi svi dokazi koji bi sudiji koji odlučuje o
molbi bili dovoljni da odluči o tome da li je stranku stvarno potrebno osloboditi ove obaveze (jer je
uslov za oslobađanje upravo činjenica da se plaćanjem taksi može dovesti u pitanje materijalna
egzistencija stranke u postupku, kao i lica koje je on po zakonu dužan da izdržava). Dakle, prilikom
donošenja odluke o podnetoj molbi sud ima u vidu materijalno stanje podnosioca molbe i članova
njegovog domaćinstva, kao i samu visinu taksene obaveze, jer nije isto ukoliko se radi o
minimalnom iznosu takse ili o nekom mnogo većem iznosu.
 
Iako su se ovim pitanjem bavile i brojne međunarodne i domaće organizacije i udruženja kroz
jednostavne vodiče i deljenje letaka na info-pultovima sudova, sa željom da približe građanima na
koji način mogu da ostvare opisana prava, vidljivo je da i dalje u praksi postoji opisani problem.
Očigledno se ne može očekivati da pravno neuke stranke same pronalaze ove informacije i pored
toga što im jesu dostupne. Zbog toga je neophodna najpre dobra, otvorena i obrazložena
komunikacija između advokata i klijenta, jer je advokat taj koji ima obavezu da stranku upozna sa
svim troškovima postupka, kao i da omogući stranci da ostvari pravo na oslobađanje od plaćanja
sudskih taksa, ako za to postoje zakonski uslovi. Ukoliko takva komunikacija postoji, neće se
dešavati situacije da se stranka lično obraća sudu sa molbom da se oslobodi od opisane obaveze,
najčešće prekasno, kao i da sudija ne može ove obaveze da je oslobodi iako vidi da je takva
mogućnost u toku postupka postojala.