Biljana Maleevi Prolaz

OTVARANJE

Deo prvi

Vera je sedela u neemu to je nekada moglo biti fotelja. Noge su joj bile podignute na sedite, brada naslonjena na kolena, a oi vrsto zatvorene. Misli su joj ispunjavale um: ne postoji samo jedna istina, ne postoji samo jedna istina Obgrlila je rukama kolena i otvorila oi. Ravnoduno je posmatrala razruenu sobu u kojoj se nalazila, gole, mestimino ispucale zidove, prljavtinu i malter rasut po podu. Unaokolo su marirale kolone krupnih crnih buba nalik deformisanim bubavabama. Povremeno bi, uz tresak, malter otpadao sa zidova i plafona. ulo se neprekidno psee zavijanje. Glasno i bolno. Zato ova prokletinja ve jednom ne umukne, pomisli Vera pomalo rezignirano. Susedov pas, zakljuila je. Pre dva dana ga je pregazio auto, usmrtivi ga na licu mesta, a voza se jednostavno odvezao dalje ne zaustavivi se ak ni na trenutak. Ljudi tako malo cene ivot, ponekad nemaju vremena ni da bace pogled na sopstveni. Samo grabe

dalje, do smrti. Kako je lako zgaziti biljku, kako opako, nekanjivo utnuti ivotinju i naneti joj bol. Vera je imala utisak da ljudi koji vole da mue ivotinje, isto tako vole da mue i ljude, ali im strah od kazne, ugraene u civilizaciju to ne dozvoljava. Nepotovanje ivota je celovit pojam i nije bila sigurna da li moe da postoji Nepotovanje ivota koje ukljuuje samo make, na primer. Da li neko moe patoloki da mrzi make, a da voli ljude? Nije bila sigurna u to. Pas je i dalje zavijao. Iako ve odavno mrtav glava je ostala cela. Ne postoji nita savrenije, a opet, nita krhkije od ivota, mislila je. Ukljuila je televizor (ta sprava, zaudo, bila je itava). Ukazala se visoka, tamno plava zgrada. Sumoran muki glas objanjavao je da je to nova bolnica iju je izgradnju finansirala izvesna veoma bogata ena. Znam tu zgradu, lii na polikliniku, pomislila je, ali malo razmislivi, zakljuila da to nikako ne moe biti poliklinika. Ova zgrada je imala velika elina vrata i ni jedan jedini prozor. Mrava ena, crne duge kose, stajala je ispred tih vrata i objanjavala okupljenim ljudima koliko je srena to je uinila tako dobro delo i finansirala izgradnju divne, nove bolnice. Bila je odevena samo u kupai kostim i bademantil. Neprikladno, pomisli Vera, krajnje neprikladno. Iznenada se pojavio ovek nalik politiaru. ena u bademantilu mu je prila, izgledala je oduevljeno. Veri se sada nalazila ispred plavo obojene zgrade, skrivena u gomili ljudi koja je stajala ispred sluajui bljutavo hvalisanje u ast nimalo simpatinog projekta. Ta ena nije joj se nimalo dopadala. Njeno hvalisanje je paralo ui. Ljudi oko nje nisu grajali, ak ni meusobno razgovarali. Samo su stajali i utke zurili poput gomile lutaka, sivi i prazni. Nagli prelazak u sliku na televiziji nimalo je nije iz-

nenadio. I ranije je ulazila u filmove i serije, ak neretko i u knjige i stripove koje je itala. Deavale su se i obratne stvari, ono to se njoj deavalo, iznenada bi postalo samo neto to je itala ili gledala na televizijskom programu. Sada je stajala u gomili ispred nove bolnice, ravnoduna kao i ostali ljudi oko nje ekajui ta e dalje biti. Nova zgrada, runa u svojoj surovoj zakovanosti i prljavtini, uzdizala se sa neopisivom zlokobnou. ena u bademantilu i ovek sa izgledom politiara nekud su nestali. Na pozornicu je kroz elina vrata zgrade izala ena. Bila je odevena u uniformu bolniarke, krupna, ali ne i debela, srednje visine i duge, tamne, kovrdave kose. Stajala je u senci koja joj je skrivala lice. Bljutava pria o novoj, divnoj bolnici se nastavljala. Ljudi okupljeni oko zgrade su sada sluali naklapanja o najmodernijoj opremi koje nema nigde u svetu osim kod nas, veseloj atmosferi kao da ste u raju i ljubaznom osoblju, uvek spremnom da pomogne i, ako treba, da ivot za vas. Sve to bilo je izreeno bez nekog posebnog entuzijazma, kao da je tekst bio nauen napamet i bez razumevanja. A onda je iskoraila malo napred, na sunce i svi su mogli da vide da je njena uniforma prljava, a lice isprskano krvlju. Istog asa iz zlokobne zgrade je izmileo i mrav ovek bolesna izgleda, jednog obraza umrljanog krvlju i poeo oduevljeno da objanjava da je on pacijent u toj bolnici, oaran toplom i ugodnom atmosferom, i da je leenje bezbolno i sigurno. Meutim, u gomili ljudi koja je sve to dotad ravnoduno posmatrala poeo se javljati tihi, pobunjeniki amor koji se postepeno pojaavao. Nije im se dopala krv. Vera nije uenje, strah ili uas, samo gaenje i nepoverenje.

Kako lau, pomislila je, kako samo neveto lau! Cela pria je tako providna. Ova bolnica izgleda kao nacistiki logor. Ni prozora nema. Samo ta zakovana elina vrata. Ne, ne lii ovo na polikliniku. Nimalo. Kao da je najzad shvatila ta se deava, bolniarka se povukla u zgradu da bi se nedugo potom opet pojavila, ovoga puta u istoj uniformi, umivena lica, uporno nastavljajui svoj otuni govor o lepoti nove bolnice. Ali, Veru to vie nije zanimalo. Progurala se kroz gomilu, koja se polako smirivala i nastavila da koraa sumornim ulicama poploanim krupnim zaravnjenim kamenom. Put je bio okruen polusruenim kuama i gomilama stare grae koje su nekada bile neiji domovi. Nedaleko odatle stajale su dve kamene tezge. Na jednoj sedeo je ovek odeven poput srednjevekovnog seljaka. Na tezgi je stajao samo naramak osuenog granja. Prodajete to granje?, upita ga Vera, to Vam i nije neki posao. I dalje je zurio ispred sebe ne udostojivi je pogledom. Za sledeom tezgom sedeo je drugi ovek slino odeven, dok je na njegovoj tezgi spavao trei. Osim tog odrpanog nesrenika nieg drugog na tezgi nije bilo. Prodajete njega?, upita ga pokazujui na spavaa i nastavi, tako neete mnogo zaraditi. Njega niko nee kupiti. Samo ju je hladno pogledao. Nastavila je da koraa pustim ulicama, dok je vetar oko nje vitlao prainu i suvo lie pretvarajui ga u prah. Odjednom je postala svesna da ne zna kuda, u stvari, ide. Sve u svemu, to joj je izgleda bilo najmanje vano.

Deo drugi

Uz neobian drhtaj tela Vera je postala svesna da sedi u itaonici velike biblioteke Matice Srpske, lica zagnjurenog u sopstvenu pljuvaku koja se razlivala po stranicama otvorene knjige na koju joj je klonula glava kada je konano savladao umor. Sklonila je sa lica nekoliko dugih pramenova kose, obrisala usta i bacila pogled na sat. Dva posle podne. Spavala je ve itavih sat vremena. Svakog etvrtka, u pauzi od pet sati izmeu prepodnevne i popodnevne nastave na fakultetu, ila je u biblioteku da itanjem prekrati vreme. Ponekad je umor, izazvan tako napornim rasporedom asova, bio vrlo snaan, kao i ovaj put. Jutros je ustala u pet, zatim sedela na nastavi od sedam do jedanaest, a u etiri popodne morala bi opet biti na nastavi. Utkani svet Klajva Barkera je otvoren leao ispred nje dok se po stranicama razlivala pljuvaka koju je uklonila sa uspehom o kojem bi se dalo prodiskutovati, a onda tromo ustala dok su joj se kosti i miii bunili zbog neprijatno dugog sedenja u neudobnoj stolici. Neprestano krivudajui oteturala se do vrata i izala iz itaonice. Proteglila

se i sila u podrum biblioteke do toaleta. Ovo je bio jedan od trenutaka u kojima joj je bilo milo to je svet takav kakav je, a ne kao onaj koji se javljao u njenim komarima, surov i nepredvidiv. Budila bi se neobino zadovoljna ivotom i nesavrenim, zagaenim svetom u kome je ivela. To je bio njen svet u kome se rodila i nije imalo smisla zavaravati se da nije i sama postala deo njega. Ratovi, zloini i skrnavljenja su oduvek bili deo tog sveta. Za razliku od onog kakav je bio nekad davno, ovaj je bio komforan i tome definitivno nije bilo prigovora. Komfor i civilizacija ili su na utrb istoi vazduha i tla. esto je razmiljala da li bi mogla da ivi u pravom, istom i neoteenom svetu koji je u skladu sa prirodom. Bio bi to svet bez bojazni od ekoloke katastrofe, ratova, atomske bombe, nuklearnih elektrana, politike. Nalik poliklinici iz njenog sna, ali bi to bio i svet bez televizije, videa, automobila, kompjutera, zubara i lekara, mlaznih aviona i ostalih pogodnosti na koje smo navikli. Bio bi to svet u kome najjai opstaju. Da li je ona, Veronika, bila jaka? Da li bi ona opstala u takvom svetu? Ona, koja se prehladi zato to stane bosim nogama na hladne ploice u kupatilu? Ona koja ne bi imala pet-est stalnih zuba da ne postoje tako savrene zubarske tehnike? Ona koja ne moe da zamisli ivot bez struje? Zar ona ima hrabrosti da tvrdi da je snana? Stresla se. Sve se u ovom svetu plaa. ak i ivot. Ispljuskala je lice vodom nadajui se da e je to malo razbuditi. Iz ogledala iznad lavaboa posmatralo ju

je bledo lice, upalih obraza i ljubiastih podonjaka. Izgledalo je jo bolesnije i blee zbog crnog okvira kose. esto se pitala odakle potiu ti komari. Ovaj u biblioteci bio je jedan od najblaih. Obino su mnogo gori. Nije postojalo nita u prolosti to bi moglo da uzrokuje sve te uase. Njen ivot bio je obian kao i veina drugih, bez nekih skretnica. Zato onda? I odakle sve to potie? Odakle toliko smrti i tuge u njenoj glavi, toliko ljudi, od kojih su neki bili tako stvarni i celoviti kao da zaista postoje? Odakle toliko izopaenosti i simboline morbidnosti u snovima? I da li su to, uopte, bili njeni snovi? Kada je imala sedam godina postavila je jednoj drugarici pitanje koje nije nosilo obeleje njenih godina. Vera je pitala o onom o emu je pre toga razmiljala, ni ne slutei sloenost same ideje. Interesovalo je ko e to, kada ona umre, oseati ono to ona sada osea. Ko e oseati njen bol, radost ili bilo ta drugo? Gde e nestati njeno JA, oseaj posmatranja sveta iz jednog tela, dok su dogaaji unutar drugih za nju misterija? Drugarica se nije zbunila. Izgleda da je i ona sama bila obuzeta slinom idejom. Mada je pitanje koje je uputila bilo izreeno nejasnim dejim jezikom i neoformljeno, drugarica je, moda zato to je i sama imala sedam godina, razumela ta je Vera elela da joj kae. Ali kao ni Vera, nije znala odgovor. Ponekad se plaila da e nakon smrti njeno JA prei upravo u nestvarni svet koji se za sada javljao samo u komarima i zauvek ostati tamo. To su bile stvari o kojima nije imalo smisla razmiljati, jer se do

odgovora moglo doi samo istom praksom, a takvo reenje bilo bi suvie drastino. Ta injenica nikada nije ljude spreavala da o tome razgovaraju i razmiljaju, u nadi da e jednom neko doi do odgovora. Sanjalica kao to je Vera, optereena ogromnom matom, esto se uplitala u misli i razgovore mistine i nerazjanjive prirode. Takve su bile i prie o mesmerizmu. Njeno znanje je, to se tie mesmerizma bilo vrlo oskudno, ali je uopte nije spreavalo da diskutuje o tome. Vera je smatrala da je to pojam koji je u vezi sa hipnotisanjem mrtvih, koji tada zaboravljaju da su umrli i veruju da jo uvek ive. Pitanje koje je esto postavljala drugim zaluenicima u misterije bilo je da li dua parazitira na telu, pa kada se telo istroi napusti ga i nae drugo telo ili telo parazitira na dui koja, tek nakon smrti, postaje zaista slobodna? To su, naravno, bile teme koje su otvarale diskusije, tim pre to se nikad nije moglo znati ko je u pravu. Odgovor koji se njoj najvie dopao dala joj je jedna studentkinja medicine. Njena ideja bila je da su telo i dua u skladnoj simbiozi. S obzirom na to da je kao student medicine radila na leevima, oseala je da su ta neiva tela samo stvari, poput plastike. Kada telo izgubi ono najvanije duu, rekla je ne ba profesionalno, onda ono i ne vredi nita. Neki ljudi misle da smo mi medicinari bezoseajni, jer hladnokrvno radimo na leevima, ali ta tela ne mogu da me potresu. Oni ak i ne lie na ljude. Meni lie na plastiku ili vosak. Moda zbog formalina u kojem su stajala, ali ne bih rekla da je to u pitanju. Mislim da je to zato to je ono

najvanije otilo u neke druge sfere, a samo telo bez due ne moe da opstane. Stalo mi je mnogo da verujem u to. A ta je onda sa mesmerizmom, rekla je Vera, ako je to zadravanje due u mrtvom telu, zar to onda nije uasan zloin? itala sam neto slino u jednoj prii Edgara Alana Poa. Misli na onu priu o zarobljavanju duha u mrtvom telu koje truli? Pria o gospodinu Valdemaru? Moda je to stoga to smo mi suvie vezani za svoje telo i nije nam lako da ga napustimo. Ne znam. Valjda sve to se deava ima neki svoj razlog. Zato bismo se uopte zamarali traei ga? To ionako nee promeniti stvari. Lepo reeno. Mata je divna stvar, kada ne prelazi izvesne granice. U suprotnom moe da se okrene protiv svog tvorca. Moe da ga navede da ode u krajnost, kao to je Vera otila, podigavi oko sebe zid i ograujui se od ostatka sveta. Putevi mate vodili su je u sve dublju usamljenost. Sve ee je nailazila na potpuno nerazumevanje ljudi oko sebe i sticala status udakinje. A to nije bilo dobro.

Deo trei

Svako neka uzme po jednu au i kad zavrite, stavite je na broj koji ste dobili, rekla je ena u belom mantilu a zatim se, poto je izdiktirala brojeve, povukla u ordinaciju. Za sobom je ostavila desetak zbunjenih mladia i devojaka koji su umorno stajali u predsoblju studentske ambulante. Na jednom kraju prostorije nalazio se dugaak sto prekriven zelenim, gumiranim platnom sa tabelom iscrtanih kvadratnih polja na sebi. U svakom polju te tabele bio je upisan po jedan broj. Na istom stolu stajale su i posude od tankog stakla, kupastog oblika sa noicama. Nalikovale su vinskim aama. Pored posuda stajao je stalak sa epruvetama. Na drugom kraju prostorije nalazila su se dvoja vrata i ispred njih, mali lavabo iznad kojeg je visilo ispucalo ogledalo. Veina studenata je uzela po jednu posudu i sada su u nedoumici stajali ekajui da im neko da redosled kojim e ii na pregled. Mladi, guste kose boje zlata, seo je na klupicu pored izlaznih vrata i ekao vrtei

praznu posudu u rukama. Zvao se Oliver. Nije bio uznemiren. Uostalom, ovaj test nije imao veze sa njegovim zdravljem. Bio je to samo deo sistematskog pregleda, kojeg je zbog nekih fakultetskih formalnosti morao da obavi. Smetala mu je samo sirova omamaljenost koju je oseao celo to jutro. Sada je bio u potrazi za neim zanimljivim to bi ga moglo razbuditi. Posmatrao je devojku duge crne kose i tunih sivih oiju. etala je sa jednog na drugi kraj prostorije, nervoznim, ustrim korakom. U jednom trenutku je zastala i dubokim, pomalo histerinim, glasom rekla: Nisam ula svoj broj. Okrenula se Oliveru, ali kao da se obraala svima pomalo: Da li neko zna koji je moj broj? Kako u znati gde da ostavim au posle, ovaj? Debeljukasta devojka, kose obojene u crveno, ustala je i, uzevi posudu sa stola, zatvorila se u jednu od dve prostorije, iju su privatnost titila jedna od dvoja pomenutih vrata. Iza njih su se nalazila dva toaleta. Mada su, sutinski, oba bila univerzalna, onaj kojem se vrata nisu mogla zatvoriti do kraja bio je namenjen mukarcima. Nizak, zdepast mladi, lica osutog bubuljicama, napusti ga nosei, komino trijumfalnim gestom posudu do vrha napunjenu mutnom, utom tenou. Smenio ga je mrav mladi pepeljaste kose, ije se telo sada naziralo kroz odkrinuta vrata toaleta. Oliver proara pogledom po licima oko sebe. Pored njega je na klupici sedeo lepukast mladi, istonjake tamne lepote, kose guste, crne i kovrdave, tena vrlo preplanulog sa potpuno tamnim tunim oima. Oliver je oseao da mladi nema lepo miljenje o samom sebi. Imao je jake komplekse, to je Oliver znao, mada ni sam nije bio svestan otkud mu to. Kada bi se istinski zainteresovao, Oliver

je mogao da oseti ljude, da namirie njihova oseanja, njihovu auru. Ovaj put mu je omamljenost ila na ruku. Um mu nisu ometale neke druge misli, pa je mogao da se usredsredi na linosti oko sebe. Vrlo lepa, plavokosa devojka stajala je blizu stola, i sa oiglednim interesovanjem posmatrala crnokosog mladia. Ona nije imala problema sa kompleksima. Panju mu odvue poznat glas: Je l' mi treba u ovo da se ispiamo? Bila je to opet ona visoka, crnokosa devojka sa sivim oima. Pitala je drei posudu koju je uzela sa stola. Sada je zaista uspela da privue panju, ako joj je to bio cilj, pomisli Oliver. Nekoliko pogleda se zaustavi na njoj to ju je, oigledno jo vie zbunilo. Nastavila je da lupeta: Kako li u samo pogoditi ovu au? Ima tako mali otvor. Neto mi se ni ne mokri, zbunjeno je zastala smeei se. Ostali su samo utali. Oliver oseti da ona eli da neko neto kae. Sopstvene rei, ijom otmenou nije mogla da se pohvali, poele su da je proganjaju. Stajala je blizu njega. Ispruio je ruku i akom dodirnuo njenu. Ruka bila je bleda i hladna, a njegova topla, gotovo vrela. Trgla se i brzo oslobodila ruku. Neko vreme su se gledali. Ja te poznajem, pomislila je Vera. Samo ne mogu da se setim odakle. Nemoj vie nita da govori, rekao joj je Oliver, dovoljno tiho da ga ostali nisu mogli uti. Znam da si dobra osoba i ima mnogo energije. Nemoj da je troi uzalud. Nasmeila mu se, a zatim otila i zatvorila u toaletu. Oliver je shvatio zbog ega je dolo do

ove predstave. Razlog je bio vie nego komian i nimalo mistian. Svoj uzorak za laboratoriju je ponela od kue. Njeno pitanje Zar nije trebalo da je donesemo od kue, postavljeno bolniarki na ulazu, iznenadni zvuk lomljenja plastike, a onda zavlaenje ruke u dep i psovke, kompletiralo je sliku. Iz enskog toaleta se uo prasak kao da se lomi neto krto. Izgleda da je uzorak donela u plastinoj ai koja je popustila u njenom depu. Sada je verovatno pokuavala da se otarasi ostataka. Kakva je ovo budala, rekla je plavua obraajui se crnokosom mladiu pored Olivera. Oliver je ustao da obavi svoj deo posla, ali kada je izaao iz toaleta, Vera je ve bila otila. * * * Pola sata kasnije Oliver je otkljuavao svoju sobu u studentskom domu A. Svukao se na putu prema kupatilu, u nameri da se istuira, i najednom zastao na sredini sobe. Mogao bi da pokua jo jednom. Ovog puta mu je koncentracija bila na zadovoljavajuem nivou i bilo bi teta propustiti to, ak i po cenu jedne zaokruio je pogledom po sobi lampe. Lampa iznad njegovog kreveta e biti sasvim u redu. Kugla od tankog stakla, podnoje od gvoa. Usmerio je pogled prema toj staklenoj kugli. Zamislio je kako se njena unutranjost ispunjava sitnim pukotinama, kako se one produavaju i spajaju u mreu iscrtavajui celu unutranjost sfere. Zatim su se polako produbljavale, probijale tanko staklo i izbijale na povrinu. Glatka i pranjava kugla lampe nalikovala je sada paukovoj mrei. U Oliverovim oima se nisu mogle nazreti zenice, kao da ih je progutalo more hladnog plavetnila. I dalje je zamiljao. Nije znao koliko je vremena prolo od kako je pogledom poeo da obrauje

staklenu kuglu, moda pet minuta, moda sat. Nije zapravo bio ni siguran zato to ini, ali je predmet njegovog interesovanja, u koji je uporno zurio, poeo da pokazuje promene. Staklo kugle je bilo prekriveno mreom tankih linija i ubrzo je, uz zvuk krckanja, poelo razdvajanje staklenih ivica. Nainio je jo jedan mali napor posle kojeg se, uz gromoglasan prasak, staklena kugla rasprsla u stotine sitnih komada i rasula po njegovom krevetu. Osetio je umor. Ne razmiljajui mnogo o posledicama, bacio se na krevet, pravo na izlomljeno staklo. * * * Kad ti kaem, on je lud! Ne znam ta sam ja to bogu zgreio da dobijem takvog cimera! Uopte se ne ponaa normalno! Zna li ta sada radi? Lei na krevetu punom slomljenog stakla i to potpuno go! U sred decembra! Nije se ni zakljuao. Sve na izvol'te! Kada sam uao u sobu nije se ak ni probudio Olivera je buka probudila, ali ga to nije previe uznemiravalo. Prepoznao je glas. Bili su to protesti, verovatno opravdani, njegovog cimera ivka, koji je oktobra te godine doputovao iz jednog zabaenog sela u Srbiji i imao nesreu da mu Oliver zapadne kao cimer. Ne moe se rei da su se ivko i Oliver dobro slagali. Oliver nije imao nita protiv ivka. Naprotiv, bio mu je simpatian. Sviala mu se ivkova vesela narav, iskrena ljubaznost i istinska naivnost. U selu, iz koga je ivko doao, pre svega se cenio rad. Mladi nisu satima buljili u televizor, niti gubili vreme uskajui po diskotekama i mnogo se polagalo na pravilno vaspitanje dece i njihov moral. Naravno da je

bilo izuzetaka i skrivenog zla ali, bar na povrini, mlade se tamo razvijala u zdravlju i veseloj atmosferi. Zahvaljujui izuzetnoj bistrini, ivko je vaio za najboljeg aka u lokalnoj koli i nakon zavrene srednje upisao je fakultet. Prvu i drugu godinu studija izgurao je ivei sam-samcat u nekom malom potkrovlju, kao podstanar, radei gotovo manijaki od jutra do mraka, ne propustivi ni jedan jedini as nastave. Na treoj godini, zahvaljujui zavidnom proseku, najzad je primljen u studentski dom gde je Oliver udobno stanovao ve etiri godine. U poetku, ivko se radovao to e deliti sobu sa jednim od najboljih studenata medicinskog fakulteta i nimalo se nije trudio da sakrije svoje oduevljenje. Iskreno je potovao Olivera. Meutim, kako je vreme odmicalo ivko je sve jasnije uoavao da se njegov cimer povremeno udno ponaa i to je poelo da ga uznemirava. Njegovu strepnju su jo vie pojaale i razne glasine koje su se nemilosrdno irile, raznosei nimalo pohvalne traeve o Oliveru i njegovim sklonostima. Nenauen da neke stvari treba preutati i neupoznat sa snagom koju moe da dostigne ljudska zloba, ivko se jadao ljudima oko sebe svaki put kada bi Oliver napravio neto neuobiajeno, vie iz zabrinutosti za svog cimera, nego zbog bilo ega drugog, ne znajui da su mnoge od njegovih zabrinutih jadikovki kasnije iskoriene za pravljenje vruih traeva. Sada je ivko bio istinski zabrinut i nije pokuavao da se obuzda. Treba zvati lekare, ko zna ta mu se desilo. Nikada ranije nije leao na staklu. Mogao bi da dobije upalu plua ili da se sav isee na te krhotine. Molim te, pomozi mi da ga sklonimo sa tog kreveta. Ja u izludeti!, uzvikivao je jadni ivko molei prvog prolaznika za pomo.

Odgovor se nije jasno uo kroz zatvorena vrata, ali je Oliver uspeo da uhvati neke delove reenica koje je izgovorio drugi glas: neu da se petljam sa pederima svata sam uo o njemu ako mu se svia da lei na staklu, neka ga zar se ti ne boji da bude s njim u sobi? Lepo sam poeo ove godine, pomisli Oliver, ustade sa kreveta i strese komadie stakla sa sebe. Na telu mu nije ostala ni jedna ogrebotina. U tom trenutku ivko upade u sobu. Videvi Olivera kako, bez trunke zbunjenosti na licu, potpuno nag stoji nasred sobe, ivko oseti kako ga podilaze marci. Neto sa njegovim cimerom zaista nije bilo u redu. U sobi je bilo jedva desetak stepeni, a Oliver je stajao na toj zimi kao da ga to uopte ne dotie. Izgledao je kao da pokuava neeg da se priseti. Iako je na sebi imao demper, farmerke i debelu zimsku jaknu, ivko je oseao kako mu se dah promaje uvlai u kosti. Prozor je zjapio otvoren. Zatvorio je vrata da ne duva. Ne razumem te, rekao je Oliveru, zato radi takve stvari? Da li eli da me uplai? Da li me zaista toliko mrzi da eli da me otera na ovaj nain? I pored svega, oseao je da se uopte ne plai Olivera koji je sa svojom visinom od metar i devedeset osam bio gotovo za glavu vii od ivka. Naprotiv, na neki udan nain, oseao se bezbednim pored Olivera. Osim este surovosti prema samom sebi, kao to je stajanje bez odee u hladnoj sobi sa otvorenim prozorom ili leanje na razbijenom staklu, Oliver je prema svim ivim biima uvek bio izuzetno nean. Prema ivku se odnosio prijateljski i sa velikim

potovanjem, malo je govorio, i ma ta se deavalo, nikada nije pokazivao znake nestrpljenja ili nervoze. ivka bi Oliver ponekad podseao na mladog pustinjaka, a u nekim trenucima je sumnjao da je Oliver bio uenik nekog gurua ili majstora neke vetine, koja omoguava tako savrenu smirenost duha i harmoniju uma i tela. Znao je da Oliver moe sa svojim telom i umom da uradi daleko vie od veine ljudi. To ga je podsealo na neke sluajeve o kojima je itao, ljude koji hodaju po uarenom ugljevlju kao po tepihu ili na one Ruse koji se kupaju u zaleenom jezeru. Ko je Olivera tome nauio, ivko nije znao, ali gledajui svog cimera, pomislio je kako bi i sam to rado nauio. Izvini, ree Oliver jednostavno i osmehnu se, ne mora da brine za mene. Oseam se odlino. Ne bih voleo da te oteram, dopada mi se. Jo jedna stvar koja je izluivala ivka je kada jedan mukarac kae drugom da mu se ovaj svia. Takve stvari se govore devojkama. Osim toga, jako ga je iritiralo Oliverovo pomanjkanje stida kada je u pitanju nagost. On je izgledao pristojno u javnosti, ali se u sobi, presvlaio i svlaio pred ivkom, bez imalo stida. Idi i oblai se ve jednom, ree on Oliveru, na smrt si me isprepadao. Mislim da u jednog dana podneti zahtev da me premeste u drugu sobu. Ne mogu ovo da podnesem. U sobi je kao u friideru. Dobro, samo nemoj da se ljuti, ree Oliver, paljivo se sae i poljubi ivka u elo, na ta ovaj pocrvene i izlete iz sobe kao metak. Pa dobro de, nisam tako mislio, ree Oliver sam sebi, kad su vrata snano tresnula za ivkom. Ljudi su tako udni. Sve tumae na najgori mogui nain. Do-

due, ne krivim ga za to. Moda je u veini sluajeva u pravu kada se plai. Trebalo bi da vodim rauna o tome ubudue, razmiljajui se uputi u kupatilo.

Deo etvrti

Saekavi da spremaica zavri sa poslom i napusti toalet Vera se poput lopova uvukla unutra, uverila da nema nikoga u blizini, a potom izvrnula dep kaputa i postavila ga pod mlaz vode. Mada joj eksces sa plastinom aom u depu nije sluio na ast, to je nije spreilo da neugodni dogaaj ispria doslovce svima koji su imali ivaca da je sluaju. Vera je smatrala da je dogaaj smean, pa ga stoga treba prepriati u cilju zabavljanja i zasmejavanja okoline, uz sve propratne efekte kao zain. Nije umela da pria na smiren nain, pogotovo ne sopstvene anegdote. Kad bi neto prepriavala, uvek je skakutala u mestu, vikala, glasno se smejala i esto ubacivala besmislene primedbe o samoj sebi kao, na primer, njena protiv-same-sebe uzreica: Ba sam grozna! Nije znala zato je smatrala da vicevi na sopstveni raun imaju bilo kakve pozitivne posledice u drutvu, ali esto je svesno od sebe pravila klovna. Plaila se da je drugaija od ostalih. Nije bila sigurna zato se oseala drugaijom, ali joj se to nije dopadalo. Pre svega, oseala se nesigurno, pre-

meravala je neprekidno sopstvene rei, uvek se iznova pitajui da li je negde pogreila. Valjda je zato i govorila brzo i glasno, uz mnogo gestikulacija. Prisiljavala je sebe da mnogo pria, ne bi li se oseala manje nesigurnom. Naalost, na taj nain je izazivala suprotan efekat, jo veu nesigurnost i neprestanu sumnju u samu sebe. Tog dana preostalo joj je jo par asova Analize II, kojima je elela da prisustvuje. Razmiljala je i o onom plavokosom mladiu kojeg je srela tog dana u ambulanti. inio joj se poznat, a nije se mogla setiti odakle. Uhvatila je sebe kako razmilja o njegovim rukama, kosi, o njegovim oima. Imao je vrlo neobine oi, safirno plave sa zenicama toliko malim kao da je dugo gledao jaku svetlost. esto joj se deavalo da joj je neko poznat, a ne moe da se seti odakle. Lako je zaboravljala lica, ili ih je bar teko povezivala sa osobama koje je sretala. Zamiljeno je prekorila samu sebe: zanima te zato to ti se on dopada, a ak ga ni ne poznaje. A ako ga zaista ne poznaje, zato joj se onako obratio, onako toplo i prijateljski? Odmahnula je glavom, zbunjena. Sve je to zamaranje uma, pomisli, niemu ne vodi, osim moda oseaju izgubljenosti, mada meni ne preti takva opasnost, i ovako sam ve odvie izgubljena. Kako je odmicao i poslednji as toga dana, Vera se sve vie udubljivala u misli gubei potpuno nit predavanja kome je prisustvovala. Uspevala je da hvata beleke, a da joj pri tom nita od zapisanog ne ue u glavu. Ve se bliio kraj poslednjeg asa kada kapi kie poee tako snano i iznenada da dobuju po prozor-

skim staklima u uionici, da se svi studenti okrenue na tu stranu. Zurili su u taj prizor kao opinjeni. Kia je dobovala sve jae tako da se ubrzo inilo da e kapi probiti stakla na prozorima. Nebo je menjalo boju od boje razlivenog mastila do tamno sive. Neko je glasno uzdahnuo. Poto ste se nadivili kii, ree mladi asistent, da se vratimo naem zadatku. Nastavio je da izraunava zapreminu trodimenzionalnog tela koristei viestruki integral, meutim, koncentracija studenata je ve bila razbijena. Veina ih se raspravljala meu sobom o tome kako e stii kui. Au, neverovatno, uzviknu Vera glasno, ne mogavi da se suzdri. A ja dola biciklom, ree ljupka studentkinja u klupi ispred njene, napravivi pri tom pokret rukama kao da dri korman. Ionako razruena dogaajima tog dana, Verina koncentracija prsnu u parie. Sada je kao zaarana zurila kroz prozor u tamno nebo i kapi koje su, kao pesnice, dobovale po prozoru. Kao da ele da uu, pomisli ona, monstruozno, kao da ele da uu ili da izau odnekud. Bljesnu munja osvetlivi na trenutak celu uionicu. Gotovo istovremeno prolomi se otar udar groma. Nekoliko studenata se trglo, dok je ona i dalje gledala kroz prozor kao zaarana. Ubrzo zatim munja ponovo bljesnu propraena grmljavinom. Vera gotovo iskoi iz klupe. Prizor koji je munja osvetlila nije bio uobiajen prizor krovova gradskih kua, vrha crkvenog tornja i ravnih krovova zgrada u daljini. Nastavila je da zuri kroz oekujui da se ista stvar ponovi, ne bi li se uverila da joj se nije samo priinilo. Ubrzo se ponovilo. Sada je bila sigurna da se to stvarno desilo. Ne, ono to je videla kroz prozor sasvim sigurno ni-

je bilo mogue. Videla je neto to ne postoji, jedan sasvim drugi svet. Videla je movaru, sasvim blizu podnoja prozora, to nikako nije moglo biti, jer je uionica u kojoj su se nalazili bila na treem spratu, a movara tako blizu prozora da se inilo da se nalaze u prizemlju. Apsurdna je bila injenica da se osim movare i po kojeg krljavog i davno mrtvog drveta, pocrnelog od nezdrave vlage i zagaenja, nita drugo nije videlo. Nije bilo zgrada, ni krovova, ni crkve. Jednostavno, kao da je odjednom zavladala pusto. Krljavi ostaci drvea bili su obavijeni nekom sivo-crnom maglom punom guste praine i vlage koja je puzala preko movarnog tla kao ivo bie. U jednom bljesku munje sagledala je jedan mrtav svet koji se pruao napolju. Srce joj je tuklo kao ludo. ta je to videla? Da li je to bila halucinacija kao posledica umora ili je to bio pogled u budunost ovoga sveta? Da li je to bio neki drugi svet u koji je oluja otvorila privremeni prolaz? Nekako se pribrala i premestila u klupu do prozora da bolje osmotri svet koji je samo na trenutak bljesnuo pred njenim oima. Morala je ponovo da ga vidi. Morala je da se uveri. Dugo je zurila kroz prozor. Bliio se i kraj asa, a onda je munja ponovo zaiskrila. Ovog puta prizor koji je ugledala kroz prozor nije bio sasvim mrtav. Sve je bilo tu, movara, magla, mrtva stabla, ali i neto novo. Lica pritisnutog na staklo prozora, Veru je posmatralo neko bie. Bilo je nisko i iroko skoro isto koliko i visoko. Kao naduveno od neke bolesti. Koa mu je bila mrka i siva, mestimino zelena od trulei, a podbulo lice bilo je prekriveno mnogobrojnim irevima koji su curili. Meso se na pojedinim delovima tela raspadalo, kao da ima lepru. Stvorenje je bilo ivo i cerilo joj se. Gri-

masa je bila bolesna, lice iskrivljeno i neveselo, osmeh nenormalan, oi sitne i zakrvavljene. Prsti su mu bili prilepljeni za staklo. inilo joj se da se dugo gledaju kroz staklo dva stvorenja iz razliitih svetova, a sve je trajalo svega jednu sekundu. Ovoga puta je vrisnula i iskoila iz klupe, udarivi pri tom snano bedrom o ivicu stola. Svi studenti je iznenaeno pogledae. Nekoliko njih je pomislilo da se devojka plai grmljavine. Vera je zaalila zbog svoje, preterano intenzivne reakcije shvativi da bi svaki pokuaj objanjenja realne situacije bio poguban po njen, ionako naruen, ugled normalne osobe. Ukratko reeno, imala bi dobre anse da dobije uput za psihijatriju. Neto joj je govorilo da nije luda, tavie, da joj je mozak bistar kao i uvek. Mata i povremeno lebdenje u vazduhu je jedno, a halucinacije su druga stvar. Uostalom, ak i da je zadremala i sanjala (a i to joj ne bi bio prvi put), objanjavati uzrok ove iznenadne panike samo bi zapetljalo stvar. Zakljui da je pametnije utati. Je li vam dobro, upita asistent primetivi da je Vera prebledela i da joj se ake vidno tresu. Vera nije bila preterani realista, pre bi se reklo da je bila sklonija idealizmu koji je kruio od jedne krajnosti do druge. Imala je zdrav i praktian um jednog matematiara, ali nesreno kombinovan sa svojom drugom stranom, umom umetnika i sanjara. S jedne strane, umela je da izlazi na kraj sa praktinim pitanjima kao to su osnovna egzistencija, kolovanje, dobar posao, paljivo staranje o onima koje voli, kao i o sebi samoj. Sa druge strane sanjarenje i idealizam nisu joj dozvoljavali da bude srena, kada je potpuno svesna na kojoj bazi funkcionie ceo

svet, na novcu i strau za moi. Snovi i idealizam bili su njeni dobroinitelji u najsurovijim trenucima ivota koji su joj dozvoljavali da uiva u malim stvarima i obinima snovima. Bila je sasvim svesna sopstvene posebnosti, koliko toga joj ona daje i koliko nevolja i zidova neshvatanja, kao i line patnje zbog stvari koje se ionako ne mogu promeniti e joj jo sigurno doneti. Beg u fantaziju bio je jedini mogu izlaz. Samo jedan pogled na na realni svet korumpiran, surov, obuzet strau za novcem i vlau, zagaen ogromnom koliinom mrnje prema svemu to je drugaije, crne, ute ili tamne puti, preterano punako ili patuljasto, rase i narodi koji se ne podnose od pamtiveka, a ne znaju ni sami zato, vlasti drava koje odluuju u ime naroda, unitavajui i ono malo humanizma koje je ostalo, i ono malo prirode i istoe, itave nacije rtvovane u ime svetskog mira sve to ju je kidalo na dve strane. Jednu idealistiku, koja se bunila protiv svega toga elei da, kao Don Kihot, juria na vetrenjae, ne bi li nala nain da bar delimino pomogne u nalaenju izlaza iz orsokaka u kome se oveanstvo nalo, i drugu koja je elela da pobegne od svega toga u sanjarenje i umetnost, svesna da je na svet izgubljen zauvek i da pomoi nema. Druga strana je vidljivo pobeivala, odvodei Veru sve dublje u slatku fantaziju izmatanih svetova. Moda je u nekom od tih svetova njeno mesto, moda je negde drugaije, bolje. Moda se jo moe nai nain za beg iz sveta koji propada na njene oi, koji vie niko i nita ne moe spasiti. Beg u fantaziju se odraavao kroz njene slike. Ona je tako volela da slika, lepe slike, samo lepe. Nikad krv, surovosti i nakaznost. Toga ionako ve ima previe. Moda negde postoji neki drugi svet, nevin i dobar, gde e nai svoje mesto.

A dotle, ona e nai nain da preivi u postojeem. Inteligencija i njen bistar um e joj pomoi u tome. Ovako neto, meutim, ak ni ona nije mogla da shvati. Naglu pojavu paralelnog sveta, tako stvarnog, ali ne onakvog kakvim ga je zamiljala. Ono to ju je okiralo je ne samo nagla pojava ivog, ili bar skoro ivog, stvorenja na prozoru treeg sprata, ve i njegov pogled, izopaen, surov, nestrpljiv, ispitivaki. I osmeh jednog poremeenog uma. Da li je to bila vizija naeg sveta u dalekoj budunosti ili je paralelni svet jo vei pakao od nae stvarnosti? Ili je sve bio san, posledica umora i neispavanosti. I ranije je imala halucinacije uzrokovane umorom, ali Neto napolju, ree glas, njen ali bez njene volje. Kao po komandi, munja ponovo osvetli prozor i veina pogleda se posluno usmeri na tu stranu. Nita. Obine, sive, mokre zgrade i visoke, ogoljene topole. Uobiajen, svakidanji prizor najobinije oluje koja je polako poela da jenjava. Pljusak se pretvarao u obinu kiu a crni oblaci razilazili otkrivajui zvezdano, zimsko nebo. Kine kapi vie nisu snano udarale po prozorima, kao ake zarobljenika u oajnikom pokuaju da uu u zagrejanu prostoriju. Nene kapi sada su se slivale niz staklo ostavljajui krivudave, vlane tragove. E lepo, poludela sam, ree u sebi. Svakako nee rei ta je videla. Sve je to bio samo san. Njen matovit um, spreman na sve nije joj dozvoljavao da iskoi iz koloseka. Prihvatao je sve. Nita, ree ovaj put na glas, mislila sam da e nas pogoditi grom. Glupa la, ali sigurna je da niko nee posvetiti preteranu panju tome i bila je u pravu. Uostalom, slika uionice sa dvadesetak studenata, table sa ispisanim

reenjem nekog povrinskog integrala i asistent koji je izraunavao fluks, nikako se nije uklapala u ono to je videla kroz prozor. Bilo bi skrnavljenje meati ta dva sveta. Na tome i ostade. as se zavrio. Vera je izala poslednja, odbijajui svaki pokuaj komunikacije sa ostalim studentima. Nije bila raspoloena za objanjavanja i pravdanja. I bila je umorna, tako umorna. Nije imala nain da objasni ta ju je toliko uznemirilo, a ponavanje straha od groma ionako nije imalo smisla. Otila je do toaleta i poto je ispraznila beiku poela je da pere ruke u malom, prljavom lavabou iznad koga je visilo okrnjeno, mestimino zaralo ogledalo. Otar miris trulei joj je draio nozdrve. Oseala je da e povratiti i stoga je urila. Meutim, odraz u ogledalu natera je da vrisne i baci sapun. Pokuavi da se dokopa izlaznih vrata, udari polovinom tela nespretno u dovratak i skliznu na pod oamuena. Par metara iza nje, u samom toaletu, stajalo je neko stvorenje i posmatralo je cerei se. Bilo je prosene ljudske visine, zelenkasto-mrke koe, prekrivene mnogobrojnim bolnim irevima od kojih su neki krvarili i delovali tumorozno. Sudei po vidljivoj malignosti nekih od tih izraslina, stvorenje je bilo hodajua bolest, ali se svejedno cerilo, otkrivajui niz krnjih, proreenih ali otrih zuba. Moralo je biti u velikim bolovima, ali se ono lako pokrenu i poe ka njoj.

Deo peti

Zakrvavljen no spusti se ponovo u crvene dubine mesa pod rukom koja je sekla neumoljivo i bez milosti. Devojka duge plave kose drala je no sekui meso na komade. Nosila je kecelju. Vidi li, Cile, ta moram da inim za tebe, ree ona glasno, moram da kasapim ove proklete leeve svaki dan, a koliku zahvalnost dobijam? Mogao bi bar pet minuta da bude u kui. Evo ti tvoje hrane. Spusti komade svinjetine u tanjiri ispred krupnog, narandastog maka, koji joj se motao oko nogu. On odmah, na leeran nain kako to samo make umeju, zabi svoju njuku u tanjiri. Nakon to je zavrio devojka ga podie, cmoknu vazduh pored njegove velike narandaste glave sa crnim prugicama i zaljulja u naruju kao da je dete. To mu se oigledno nije dopalo. Iako se nije previe bunio, maak je izgledao kao da jedva eka da zbrie. Sada moe da ide napolje, rekla je Irena samilosno, to je maak jedva doekao i nestao kroz

odkrinuta vrata. Moda ga nee videti due vreme s obzirom na to da se sutra vraa u Novi Sad u svoju sobu u studentskom domu. Jo samo danas moe da uiva u blagodeti ivota u kui sa roditeljima, opranom veu i dobrim rukovima, a onda natrag u samaki studentski ivot, sve do sledeeg velikog vikenda. Irena vrati iskasapljenu prasetinu u friider, jo uvek oseajui muninu od mirisa sirovog mesa. Naslonila se na vrata friidera. Nosila je crne tofane pantalone sa diskretnim svetlim prugama, ravnog mukog kroja, golubije sivu koulju i crvenu kravatu kao jedini ustupak svom polu. Uvek se oblaila kao mukarac, esto u kvalitetna muka odela koja bi nala na odeljenju sa manjim brojevima, to i nije bio veliki problem, jer je srednje visokog rasta, irokih ramena i krupne grae. Njena figura oblika peanog sata, velikih grudi, oblih kukova i neobino vitkog struka nikada nije mogla da bude sakrivena nijednim odelom, ma kako bilo dobro skrojeno. Umesto toga, muka odela su joj gutala struk pa je izgledala jo krupnije nego to jeste. Najvei ustupak enskom polu inila je njena duga, prirodno plava, ali ne negovana kosa. minku nije koristila, nokti su joj bili kratki i surovo etvrtasto podrezani. Odavala je utisak osobe koja zna ta hoe, koja nema problema sa sobom, koja ima svoj stil i ne stidi se same sebe, pomalo cinine, sa cigaretom u uglu usana. U stvari oseala se sasvim drugaije. Tu negde u tom bujnom enskom telu, sakrivenom u tofu i mukim kouljama, nalazila se zbunjena, nesigurna, uplaena osoba, koja nije imala poverenja u sebe i utisak koji je ostavljala na druge ljude. Konfuzna, nimalo samosvesna, iskrena i sa prilinim oseajem mrnje prema sebi i svom telu, Irena je delovala hladno, nepristupano i ak prepotentno, ali se iza te pojave krilo neto sasvim drugo.

Transvestit, tako je mislila sama o sebi, ali ne toliko zbog odevanja. Ona je zavidela devojkama koje su bile otvorene prema sebi i svojoj enstvenosti i koje su posedovale pristojnu dozu asertivnosti i samopotovanja da se otvoreno izraavaju bez stalne bojazni da nee rei pravu stvar, nekog povrediti, ili da nee rei neto sasvim mudro. enskice oko nje kroz ivot su se kretale lake od nje, ne samo zbog teine, jer Irena je smatrala sebe debelom enom, nego zbog povrne lakoe kojom su sticale drugarice, kikotale se zajedno, priale satima o neemu njoj nedokuivom, oblaile cipelice na tiklice i mini suknjice, odlino uklapale odevne predmete i delovale ljupko i samopouzdano. I da, mukarci, naravno. One su imale Mukarca, bilo da je bio u pitanju Onaj Pravi ili Onaj Zgodni ili Trenutni, one su imale pored sebe neko muko stvorenje s kojim su inile Par. One su vodile ljubav. Irena, sa svojih 20 godina, jo nijednom nije vodila ljubav i smatrala je da nikada i nee. elela je da i ona bude slatka, mlada devojka, da eta i izlazi sa drugaricama, nosi haljinice i ima momka, ali je sve to bio neki svet u koji ona nije umela da ue. Neto to je veini tih curica izgledalo kao sasvim normalna stvar, njoj je bila Utopija. Polako se zatvarala u sebe, sa ciljem da se zatiti od neuspeha, bola, odbacivanja navukla je masku hladnoe i nepristupanosti i sakrila iza cinizma i muke odee. Tako je krenulo i sa cigaretama. Jedna, da se uklopi u drutvo, nekako, pa makar kao jedan od puaa. Zatim druga, trea, pa cela kutija. Sad je troila negde oko pola pakle dnevno. A znala je i da popije. Alkohol ju je oputao i mogla je da govori koliko i ta god je htela i da ne brine

previe o posledicama. Mogla je da postane drutvena i otvorena pa makar samo dok traje dejstvo alkohola, to je u njenom sluaju bilo kratko. Zavalila se u fotelju i ponovo zapalila cigaretu igrajui se neko vreme upaljaem. Nisu je prihvatali i to joj je smetalo. Niko je nije prihvatao. Ubeivala je sebe da u stvari eli da bude sama, da njoj niko nije potreban, ali znala je da mrzi svoju samou. Htela je da bude jedna od devojaka, ali nije mogla. Izjedale su je frustracije. ta je ona imala da trai meu tim cvetiima, koje su itale modne magazine, ile u oping, etale momke i priale kikoui se satima o stvarima o kojima ona nije imala pojma. Rekla bi neto, i inilo joj se tada da bi je svi pogledali malo zaueno, niko ne bi odgovorio i nastavila bi se pria kao da ona nita nije rekla. Zar je toliko grozna i glupa? Oajniki im je zavidela. Mukarci su za nju bili jo jedna enigma. Mogli su da budu i dobri drugari, ali bi se vremenom, a to je obino bilo vrlo brzo, njene grudi postavile izmeu njih i blokirale dalju komunikaciju. Jer Irena je mukarcima uglavnom bila veoma atraktivna, moda nekima pomalo zastraujua sa tim svojim stavom, ali onima koji su bili dovoljno sigurni u sebe ona je bila zgodna i veoma privlana. Ona bi patila za nekim uplaenim, tihim intelektualcem, kojeg bi samo njeno prisustvo ili gromki glas i veliki broj psovki, oterao vritei u no, a u meuvremenu je izlazila sa hedonistima, zaljubljenim u seksualnost, radost i provod, naravno i u njeno bujno prelepo, rasno telo ene. Za divno udo ovakvi mukarci su je oboavali, mada je bilo i otvorenih reformista koji su je nagovarali da odsee kosu, obue konano suknju i ponaa se kao ensko. U poetku bi joj prijala ta panja. ak bi ubedila sebe da je zaljubljena. Uivala bi u flertu i nagovetaju sve-

ga lepog to bi moglo iz toga da se izrodi. Ove veze su na nesreu loe zavravale. Irena se stidela svoje oajnike potrebe za seksom, i onaj koji je pokuavao da je tretira kao enu izgledao joj je kao povran ovek, koji samo eli da iznudi od nje seks, to zaista nijedan od tih nesrenika nije bio. Ne samo to im je bila privlana, nego su ti nesrenici, veinom bili zaista zaljubljeni u nju. Ostavljala ih je vreajui ih, ubeena da svi hoe da je iskoriste, nesposobna da veruje da nju neko moe da voli, dok su oni pokuavali da joj se vrate, pisali joj pisma, traili objanjenje, molili je da jo jednom pokuaju. Nikada nisu dobijali ansu. Da ne bi bila prinuena da nekom pokae svoje telo, birala je one mukarce za koje je znala da ih nikad nee imati, a koje zapravo, iskreno nije ni elela. Uplaene, drage, tihe i mirne mukarce, one koji su je se po pravilu plaili vie nego avola. Hranila je svoju seksualnost nameui im se neveto, kako je umela, raznim dodirima po kolenu, ramenu, a oni su uzmicali pred njom. Neke je progonila svojom naklonou toliko da su je oni otvoreno izbegavali, koliko su mogli. I to joj je izgledalo dobro. Tako je trebalo da bude. Jer ona je pustinjak, ona je oduvek bila pustinjak, uvek je bila sama, umree sama. Prosto kao tablica mnoenja. A ako je stvarno tako, zato je onda toliko tuna.

Deo esti

ivko je ve bio zaspao kad je poela kia. Probudilo ga je tupo udaranje kapi po roletnama na prozorskim oknima, koje je postajalo sve jae i podsealo na udarce pesnicama o prozor. Ne kao padanje grada, nego udaranje pesnicama. Kao da neko eli da ue unutra, zaista oajniki eli da ue. To ga je probudilo. Mislio je da neko lupa po prozoru i to je izgledalo udno, jer je njegova soba na drugom spratu. Uspravio se u krevetu. Majko boja, prekrsti se ugledavi najvee nevreme koje je ikada doiveo, ne bih voleo da sam sada napolju. Oliver je bio napolju. Neko vreme je sedeo na krevetu oseajui isto strahopotovanje i neobjanjivo uzbuenje. Virio je kroz otvore na roletnama. Neto se deavalo. Munje su parale nebo kao u filmskim efektima. U jednom trenutku oblaci, ogromni i teki kao valovi crnog blata, spustili su se gotovo do tla. Dolo je do kulminacije nevremena, kapi kie su postale opako zastraujue, a munje presecale vazduh.

A onda, sve je stalo. Apsurdna kiurina je prela u jai pljusak, oblaci se rasplinjavali kao da do maloas nisu bili glineno vrsti, munje prestale da sevaju. Kia je dobovala po prozorima, jenjavajui polako, i onda stala. Pravo udo da su uprkos svemu prozorska okna ostala itava, donekle zatiena drvenim roletnama. Nedugo potom zauo se zvuk otkljuavanja vrata i jako se trgnuo. Gotovo je poverovao da to nevreme ulazi u sobu ili moda neto iz nevremena. Bio je to samo njegov cimer Oliver. Natopljen kiom i blatom, skoro do neprepoznatljivosti. Nekoliko malih mlazova krvi slivalo mu se niz lice i levu ruku, ali nije izgledao ozbiljno povreen. Delovao je udno, gotovo natprirodno, kose slepljene u kacigu. Izraz lica mu je bio prazan, kao da je u oku. Kad ga je ugledao, ivko se prestraio toliko da je ak i kriknuo, zbog ega se odmah pokajao. U trenutku mu se uinilo da je to zaista neko iz oluje. Neko bie koje je elelo da izae iz oluje ili iz neega. Samo da nije bilo otkljuavanja vrata. Bie iz oluje ne bi otkljuavalo vrata. Razvalilo bi ih jednim udarcem. Bbbolje e ti biti da se presvue. Dobie upalu plua. Oliver nije nita rekao, niti se pomerio. Ako je zaista bio napolju za vreme oluje to bi trebalo da bude razumljivo. ta ako je nevreme nekako uticalo na njegov razum? ta ako je Oliver poludeo? Meutim, Oliver nije izgledao kao da je izgubio razum, nego kao neko ko je doiveo veliki ok, kao neko ko je video neto apsolutno neverovatno, ujedno i istinski grozno, neto u ta najradije

ne bi eleo da poveruje da nije bilo tako stvarno i toliko kompleksno, koliko nijedan ljudski um ne bi mogao da zamisli. Onda je seo na krevet pored ivka, koji je zaboravio glasine i istinski zabrinuto gledao cimera. utali su dugo, dugo. Oliver u oku, a ivko ne znajui ta da kae. Bilo je stvarno gadno! A, ree konano, oseajui i sam da nije rekao pravu stvar i posle nekog vremena nastavi da govori tiho, glasom oveka koji jo ne moe da doe sebi to je bio Prolaz bio je to Prolaz Sada se ve pomalo i tresao. Prolaz, Olivere kakav prolaz, o emu ti to govori? U oku si, da li si se povredio? Krvari Krvarim?, prozbori i dodirnu elo. Pogledao je ruku, kao da tek sada shvata da ima povrede. To nije nita, nisam ni osetio. Zatekao sam se tano na mestu gde se otvorio Prolaz. Ba ja od svih ljudi na svetu. Voleo bih da je to bio neko drugi, stvarno bih voleo da nisam videovideo sam pakao, ile ist pakao. Izbliza sam ga video, nijedna slika, nijedna predstava pakla ne moe da se meri sa tim to sam video. A video sam svata, proao sam kroz svata, ja sam ovek koji je skoro sve probao ili sam bar tako mislio. Bio sam toliko puta u paklu i vratio se nazad. Ovo je gore od svega to sam video Rekao je to brzo, u jednom dahu skoro, kao da se boji da e ga ivko prekinuti i nee dozvoliti da se izjada. On da se izjada? Konano, prvi put u ivotu. ovek koji je, jo od svoje esnaeste, bio ubeen da e umreti mlad, ovek koji je odluio da u tom kratkom roku proba sve to poeli. To ga je vie puta dovelo do

ruba propasti, ali je uvek nekako uspevao da se iskobelja. Mislio je da ne moe da mu se desi nita gore od onda kada je imao 20 godina i zbog nesmotrenosti ostao gotovo potpuno paralizovan od vrata nadole. Ili od predoziranja heroinom u devetnaestoj. Prevario se. Nije bilo fer to je to priao ivku. Nije u redu da pria bajke iz svog verovatno odavno unitenog uma jednom zdravom i mentalno stabilnom oveku. Uostalom, To to je video, definitivno je bila vizija, privienje, ostaci iz vremena heroina i kreka, alkohola i pilula. ak i ako se izleio, pod uslovom da ovek ikada moe da se izlei od tih gadosti, ko zna kakve je posledice to smee ostavilo na njegov mozak. Sam se trovao, sam unitavao i sada je naao zdravog, nevinog, inteligentnog i dobroudnog oveka, da ga mui svojim vizijama i svojim problemima. Odjednom je postao svestan da mu se prvi put nakon mnogo godina suze istinski slivaju niz obraze. Nije plakao ve vekovima, inilo mu se. Zaboravio je kakav je to oseaj. Videlo se da je ivku neprijatno i da se istovremeno uplaio. Jednom rukom drao je mali pravoslavni krst koji je nosio na diskretnom laniu oko vrata, drugom Bibliju. ta sad da kae tom oveku? ile, uj, cimeru. Ja zapravo ne znam ta sam video, neko mesto, neto kao drugu planetu kroz neki magloviti otvor u atmosferi. Bio je to pakao oigledno, ali moe biti da toga nije stvarno bilo. Zna, ja imam prolost, gadnu prolost. Bio sam narkoman, uzimao sam heroin, krek, ekstazi, svo to smee. Jedno vreme sam pio, ponekad u kombinaciji sa pilulama. To je prolo, ostavio sam to iza sebe, ali pitam se koliko je posledica ostalo u meni? Bojim se da se nisam sasvim izvukao iz toga.

Priao je suvie brzo. Hteo je da se izrazi to pre. Ali zato ovom momku? On je poslednji koji e ga razumeti. ta su to krek i ekstazi? konano ree ivko posle due pauze.

Deo sedmi

Vera je pokuavala da ustane i osloni na nesigurne, drhtave noge, ali joj nije uspevalo. Nije mogla da odvoji pogled od bia koje je stajalo i posmatralo je pomno kao da je prouava, bia koje po svim moguim medicinskim i naunim teorijama nije moglo biti ivo, a cerilo joj se. Izgledalo je kao da potie iz istog sveta kao ono koje je videla na prozoru uionice za vreme nevremena. Ali nije bilo potpuno isto. Ovo je bilo visoko kao prosean ovek i, za razliku od onog na prozoru, delovalo veoma inteligentno. Ono bie na prozoru oigledno je bilo odavno lieno svakog traga razuma. Ovo nije. ta e ova nona mora u klozetu Prirodno matematikog fakulteta? zapitala se. Ja sam stvarno tu, nisam privienje, reklo je bie. Na srpskom? Ne. Nije se pomeralo to to bi trebalo biti usta, niti bilo koji deo lica. Ali nju je u tom momentu snano zabolela glava. Ne moe da veruje da postoji ovako neto? Odvratan sam ti? Pita se kako je mogue da sam iv?

Opet taj bol u glavi. Lepota je stvar ukusa, odvali Vera, svesna da je poludela i da verovatno pria sa klozetskom oljom. Ali, zaboga, izgledao je tako stvarno. Svaki detalj na njemu se jasno video na bolesnom, utom svetlu klozeta. Imao je sedam prstiju na jednoj ruci, tri na drugoj, formu oveka, trup, dve ruke, dve noge, glavu i tu je prestajala sva slinost. Oi, sitne i crvene, nos kao da je raznet nekom gadnom povredom. Trbuh mu je visio kao prazan dak, tako da se polni organi, ako ih je uopte i imao, bogu hvala, nisu videli. Koa mu je bila sivo-zelenkasta. Svaki detalj bezbrojnih krasta i tumoroznih izraslina, opeklina treeg i etvrtog stepena, bio je jasno vidljiv. Ovaj ovek, ako je to ovek, trebalo bi da je ve godinama mrtav. Ali nisam mrtav. Trebalo bi da budem, ali nisam. Svi smo takvi kod nas. Opet onaj uasan bol. Kad god on progovori ona oseti taj grozan, otar bol u glavi. Poela je da osea muninu. Ti ita moje misli! doavi do daha, ree konano. Pojednostavljeno reeno, da. itam. Znam da te to boli i uivam u tome. E ovo je prevrilo! Ionako je re samo o privienju. Mora da ima tumor na mozgu, to bi objasnilo ovaj bol, ili tako neto. Ispae da pria sa klozetskim oljama demonima, ali ona e se izboriti sa tim vizijama. To ne postoji. Uprkos svemu uspravila se, ispravila noge i stala ponosno to je mogla dalje od njega, gledajui da uhvati priliku i pobegne im se stvorenje bude sklonilo i odblokiralo joj izlaz. Ja odlazim odavde, ree odluno. Oklevala je ekajui da joj se skloni s puta. Nije se sklonio.

ekaj, imam neto da ti kaem! Do avola, to tako jako boli. Boli! Boli! Boli! Mora pod hitno sutra na pregled kod lekara. Namuio sam se dok sam proao ovamo. Ne moe da zamisli koliko dugo ivim u ovom stanju. Ovde je lepo. Bila bi teta da se to uniiti. Da vidi gde ja ivim! Nekada je izgledalo ovako, kao kod vas. Nekad sam ja izgledao kao ti. Davno. Ti si ovek, upita Vera, pokuavajui da ignorie bol u glavi. Nije mogla da razmilja. Ne ovek, ali blizu. Mi smo jako slini. Ja sam, teko mi je da ti to objasnim bolje, iz drugog sveta. Slinog. Kako biste se vi ovde izrazili, ja sam iz druge dimenzije, nacerio se. Izgledalo je da mu je taj izraz jako smean. Druga dimenzija. Dobro. Ako nisi ovek onda mora da ti izgledam udno, ree Vera i nastavi u sebi: on ne postoji. ta ja to radim? Priam sama sa sobom. Boli me. Izgleda predivno. Neto tako savreno nisam video vekovima. Zato sam i doao. Treba mi, nacerio se otkrivajui opet otre zube, ako ne veruje da postojim, slobodno me dotakni. Nju, meutim, i nije privlaila pomisao na doticanje ovog stvorenja, njegove krastave koe i brojnih tumora. A ta ako je i zaraen neim? Odjednom se postidela svojih misli. Moda je on stvarno bolestan ovek, moda se mui i pati, moda mu treba pomo, a ona razmilja o zarazi? Mogue je i da je poludela. Odluila je da poslua. Naravno, dotai e prazan prostor, to i oekuje, jer su sve ovo samo privienja i halucinacije. ak i ako je neto zaista opasno, na primer tumor na

mozgu, deava se da ga ljudi preive. Ako bude mogue, operisae je i ova e prikaza nestati. Ako ne, umree. Ali umree svako od nas, zar ne? Ali, ta ako je on taj koji je jako bolestan i ona se zarazi? Zastala je razmiljajui. Priao joj je sasvim blizu. Pre nego to se snala zgrabio je za podlakticu i povukao sebi, unosei joj se u lice. Izgledao je loe, grozno, tako grozno, tako bolesno. On nikako nije mogao da bude iv. Tipu je nedostajao dobar deo gornjeg dela glave! Nos, u stvari, sad se videlo bio je toliko izrovan da se videla unutranjost lobanje. I to nije sve. Nije bilo centimetra zdrave koe na njemu. Od njegovog smrada koji je dosad bio potisnut smradom klozeta, istog trenutka joj je pozlilo i ispovraala se po njemu. Koje god da je vrste bilo to bie, nije bilo ovek. ovek sa ovakvim torturama na telu ne bi preiveo. Bio je neverovatno snaan za nekoga u tako loem stanju. Trgao se malo, gotovo i nasmeio dok je njena bljuvotina curila niz njegovu ruku, a onda je jednim noktom, sasvim keratiniziranim i otrim, probio njenu nadlakticu koju je drao snano drugom rukom. Dok se jo nije pribrala od munine i uasa to je ovo bie stvarno i dodiruje je, isekao je noktom mali znak na njenoj levoj nadlaktici. Neto nalik na slovo x, ili joj se tako uinilo. Poela je da curi krv, ali nita nije osetila. Pustio joj je ruku zbog ega se zateturala i pala pravo na deo patosa kod olje prekriven mokraom koja je promaila cilj. U ovom momentu joj se ta mokraa i nije inila tako loom. Bar se oslobodila dodira ovog bolesnog bia. Ali zaboga, on ju je posekao, krvari, sada e se sigurno zaraziti. Zato si mi to uinio, vrisnu oajno, ta je tebi?!

Mali znak da me se sea i da ne misli kasnije da si sve ovo samo sanjala, odgovori joj. Kasnije da pomislim? Kasnije? Znai, ne planira da me ubije?, uprkos bolu u glavi i ranijim razmiljanjima o tumoru ova misao joj probi mozak. Primetila je, s neskrivenom odvratnou, da taj stvor lie njenu bljuvotinu sa svoje ruke. Mada zaista ne mogu da garantujem da ti neu preneti neku boletinu, stie njegov odgovor, pun sam svaega, nikad se ne zna. Iskreno, briga me. Ako se zarazi, svejedno bie jo dugo lepa od svega to sam ikada u etiri veka svog ivota video. ak i ako ti otpadnu prsti. Gade! udovite! Monstrume! Moda i nee imati problema. Nismo sasvim iste vrste, a i sumnjam da na meni virusi mogu da opstanu. U pravu si, ne planiram da te ubijem. Da li ona to njemu ita misli? Opa, jo jedna injenica u prilog tumoru na mozgu. On uopte ne izgleda kao da govori, a uje ga i razume kao da joj govori na srpskom. A to je nemogue. Neu sad da ti objanjavam naine komunikacije meu razliitim civilizacijama. To nije moj problem. Naao sam nain da ti se obratim i neka ostane na tome. Vidim da te to boli, ali iskreno, briga me. Objasniu ti ono to treba da zna. Tvoje je da odlui da li e da mi veruje ili ne. Bolje je da veruje, jer u se vratiti. Vera je sedela na podu udiui miris mokrae i masirala bolnu glavu. Zato da mu priuti zadovoljstvo da se naslauje njenim bolom? Uspravila se, ponosno. Tako. Neka vidi skot s kim ima posla. Dugo sam pokuavao da preem ovamo. Dugo, dugo. Nema pojma ta je to venost u paklu. Ja

znam. Nekada sam bio lep kao ti. Zdrav, humanoidan, imao normalne oi, kosu, sve prste i testise. iveo sam u svetu nalik ovom u kome sam sada. Bilo je to tako davno Nali smo nain da se obnavljamo i pobedimo razne bolesti, pa i smrt! Ja sam bio jedan od zaetnika teorije Rekonstrukcija materije i energije. Toliko je dobro izgledalo u eksperimentima, a ja sam bio zadovoljan rezultatima. Radili smo testove na biima nie inteligencije, kao ono koje si ve videla na prozoru i inilo se da smo pronali tajnu venog ivota. Kasnije smo poeli testove na biljnim vrstama. Izgledalo je da je sve u redu. Postepeno, poelo je i da se iri, razmnoava okolo, vrlo sporo, skoro neprimetno. Ne znam kako se to desilo. Mi smo i dalje radili na rekonstrukciji materije, a drugi tim je radio na maksimalnom iskorienju energije. Kod vas se ve javljaju neki zaeci slinih teorija. Koliko sam kratko ovde, a ve vidim da radite isto to i mi. Obnova organa, rekonstrukcija tela, leenje bolesnih elija, tano na tome sam radio i mislio tada da je to sjajno otkrie. Kako sam samo pogreio. Zastao je malo posmatrajui je s uitkom. Devojka se sva zgrila od bola u glavi, snano zarivajui prste u kosu i oajniki masirala teme. Neko vreme ju je pustio da se sabere. Ponovo je povraala po podu. Dobro, malo sam te pustio da se sabere. Nije mi cilj da te odmah ubijem. ak mi vie odgovara da izdri to due moe. Nemoj da me izaziva. Kao to vidi i sama, dananja medicina moe da izvodi uda. Ako se ja pitam, nee ni ti tako lako da umre. Moe ak da izvri samoubistvo i opet mi nee pobei. Mogu da te odravam u poluivotu, pa i, kako bi ti rekla, u zombi-stanju, dugo, pa moe i sama da iskusi ono to ja preivljavam ve vekovima. U poetku, opadanje kose, propadanje koe, ispadanje

zuba, noktiju, konano dolaze na red i prsti. Nemoj da te brine moja naklonost prema tebi u tom stanju. S obzirom na to sa kakvim kreaturama ivim, ti e ak i tada verovatno biti neto najbolje to posedujem. Ovo skoro da je bio kompliment. Dolo joj je da se smeje. Stvar je u tome, to je nasilno produavanje veka materije dovelo, sasvim neoekivano, do njenog kvalitativnog propadanja. I ne samo materije izloene mojim agensima, nego se efekat irio poput virusa svuda oko sebe, ne tedei nikoga i nita. U poetku je izgledalo dobro. Da, sjajno. Obnova materije, venost materije, ali stanje materije se donekle, veoma sporo menjalo. Toliko sporo da dugo nismo primeivali nita. Mogue je da smo bili i opinjeni pobedom nad prirodom, a mogue je da smo ve tada i sami poeli da propadamo samo to toga nismo bili svesni. Zastao je. Jo jedno vreme ju je gledao gotovo zaljubljeno i, mogla se zakleti, da je nazrela trag sete u onom to su mu nekada bile oi. U tom stvorenju, u tim ostacima, bilo je jo neto due. Odjednom joj je bilo ao. Zamislila je kako bi izgledalo hodati svetom u takvom fizikom stanju i koliko je teko zadrati to malo lepote duha, kad zna da e uvek biti tretiran kao udovite. Ne, gaduro, da se nisi usudila da me ali, nastavio je sa primetnim gnevom, nisam neki mali, zaljubljeni ovek koji je doao po svoju dragu. eno, doao sam da te vodim u pakao! Sve to si ikada loe doivela u ivotu, najstraniji prizori koje si ikada videla nitavni su prema onome to te tek eka. A ti ali mene? Mene? Ja sam to stvorio, stvorio sam pakao, ne treba mene da ali. Bilo je onih koji nisu prihvatili talas vetake evolucije.

Bilo je onih koji su odabrali da ostare i umru prirodno, smatrajui da je tako najbolje, ali ubrzo, nestala je mogunost izbora. Nisi vie mogao ni da bira. Telo nije htelo da ode. Prokleta stvar irila se kao zaraza ak i po biljkama, ne tedei nita to je bilo ivo. iva materija se postupno deformisala, a tokom decenija koje su nastupile dostigla je stepen neprepoznatljivosti. O da, uspeli smo, sve je bilo gotovo veno, ali na utrb lepote i plemenitosti. Biljni svet postao je sivi svet ronatih puzavica, kojima je jedini cilj bio da rastu to vie guei sve ispred sebe i sve oko sebe, uz jedinu nameru da ne uginu. Mi, humanoidna bia i nie vrste, nismo proli nita bolje. Opstati po svaku cenu postao je sveopti moto. Ako bi ti neko bie u surovoj borbi za opstanak otkinulo nekoliko prstiju, na primer, dolo bi do ubrzane kompenzacije rastom novih elija na nekom drugom mestu. Ako misli da je promena bila samo fizika, jo jednom se vara. Naravno da je mozak poeo prvi da propada. Malo po malo, postali smo bia kojima je jedini cilj da opstanu, po svaku cenu. Nita vie nije bilo vano. Nae katedrale, umetnost, vrtovi, sve je propalo, srueno i uniteno pred jedinim globalnim ciljem: PREIVETI! Svet je postao jedna velika mrana rupa borbe za to dui opstanak. elije na telima su se mnoile kao lude, organi dobijali udne forme, ali bi se u svrhu preivljavanja ivog bia, ako bi dolo do krize, odmah menjale i ostale elije koliko je bilo potrebno da se preivi. Rezultat vidi i sama. Isto se desilo i sa umom. Na kraju, eleli smo savreni svet, a dobili smo pakao venosti. Opet je zastao, valjda da joj dopusti da se odmori, ali ona gotovo da je uspela da ignorie bol u glavi. ta ovaj ovek, ako uopte sme da ga smatra ovekom, eli od nje? ta e ona tamo u unitenom svetu? Da li on to misli da ona moe da ga

spase, ili da spase celu jednu unitenu civilizaciju? Ili mu treba trofej, ukras iz jo uvek ne sasvim unitene civilizacije? Povrh svega, na pomisao da ona moe da bude neiji ukras, nasmeila se. To je bila glupa pomisao. Nije spadala u posebno privlane ene. Mrava, bleda, gotovo prozirna, sa crnom grivom od kose, teko da se mogla nazvati najlepim primerkom ljudske vrste. Odgovorio je na njene misli. Potrebno nam je neto ouvano, prirodno, lepo, celovito. Neto savreno. Meni naroito. Ja sam jedan od retkih u naoj civilizaciji, u kome je ostalo neto drugih oseaja, osim gole borbe za ivot. Moda zato to sam jedan od tvoraca teorije o rekonstrukciji materije i energije. To mi je kazna. elim da iskoristim tvoj organizam da zaustavim irenje dejstva mog agensa. To bi bilo moje iskupljenje za to to sam uradio svom svetu. Mogla bi da poslui za spasenje jednog sveta ili bar da mu skrati muke i omogui nam svima da poivamo u miru. Moje su namere plemenite. U meni je bar toliko ostalo. Oh boe, pa on je ponosan na sebe. On je lud. On misli da spasava svet koji je sam unitio i to preko mojih lea. Mi ak nismo ni ista vrsta. Kako ja onda mogu da spasem svet kome ne pripadam, razmiljala je grozniavo a onda rekla polako: tebi je jasno da u ja tamo brzo umreti. Uostalom, odakle ti ideja da ja mogu da spasem tvoj svet? ak i ne pripadam tamo. Mogue je da e me atmosferski uslovi ubiti. Zato bih rizikovala svoj ivot za neto to si ti unitio, a ogromne su anse da bude potpuno uzalud?

Tu si u pravu. anse su ogromne da e odmah da umre. Razmiljao sam i o tome. Da. anse su ogromne da se vie nema ni ta spasiti. Mogu bar da pokuam da iskoristim tvoje elije. Ako ne uspem, naravno, bar mi ostaje ti. Ostaje mi neto to e jo dugo da bude lepe i prirodnije od svega drugog. Ako ne uspem, draga moja, ti e svakako biti zaraena, a onda nee tako lako umreti. Dok sam pokuavao da preem, imao sam prilike da dosta prouim ljudsku konstituciju i znam da mogu dugo da te odravam u ivotu. Dugo, dok se ne pretvori u neprepoznatljivu masu elija, ali uj, ko zna ta e dotle ostati od mene. Moda i tada budem privilegovan posedovanjem tvog tela i tvog uma. Zar ti to ne laska? Jedva se suzdravam da ne plaem od sree, odgovorila mu je dok je od bolova u glavi oseala da polako gubi vid i da su joj misli zbrkane toliko da je jedva shvatala ta joj govori. Kroz maglu bola odzvanjale su joj jo poneke rei posedovanje, spasiti, preivljavanje A onda se javila jedna pogrena misao. Ako je tako, zato onda ne pree ovamo, umesto da ja idem tamo? Pogrena misao, pogrena, pogrena sad e se on za tu misao uhvatiti, a onda ta ako je poslua? Naravno da znam za tu opciju. Nemoj da se potresa to si me prosvetlila. Moram da priznam da bih rado ostao ovde. Gledam ivo meso, ovo je raj!, rekao je i odjednom se iskezio pakleno otkrivajui mnogo iletastih zuba. Uplaeno se povukla nesvesno grlei klozetsku olju. Ali ne mogu. Ne zato to bi se vrlo brzo i ovde

proirilo. Nemam problema sa tim. Ionako ete i bez nae pomoi postati isti kao mi. Mi bismo samo ubrzali proces. Mi? Ima ih vie ovde? Gde su ostali? Ovo je ignorisao i nastavio: nije mi dozvoljeno, nismo mi jedini svetovi, ima ih nebrojivo mnogo, ali su naa dva najblia. Zato je bilo najlake prei kod vas. Iskoristili smo lokalnu oluju za prelazak. Bilo je tee nego to smo zamiljali. Prelo nas je svega nekoliko. Ali Sila koja dri svetove u ravnotei ne dozvoljava nam da preemo zauvek kod vas. Sila je stvorila sve svetove, Sila je jaa od svih nas. Sila? Sila, Priroda, Tvorac, moe da je nazove kako hoe, ona je apstraktna, ali je veoma snana. Ne moe da se suprotstavi Sili. Misli na Boga? Ne. Boga je izmislio ovek, kao i boje zakone, Sila je Zakon Prirode, ali nema definisana pravila ponaanja. To, ne. Ona prosto postoji. Kao koncept je neuhvatljiva za shvatanje, ali ako hoe, moe da je posmatra kao neto najblie Bogu, da. Samo to Sila nije ovek sa ogromnim moima, niti ima ljudsko razmiljanje. Sila odreuje bivstvovanje. Ako bismo se usudili da due ostanemo ovde, ne bismo imali sve prirodno odreene uslove da preivimo, koje imamo u svetu iz kog smo doli. Sila prirode ima pravila, a na opstanak ovde kao pojedinane vrste nije opcija. Brzo bismo pomrli, a onda bi ceo trud oko prelaska bio uzaludan. Naao sam mogunost da uradimo neto to nee primetno poremetiti ravnoteu. Na Zemlji postoji tri stotine dvadeset i etiri Monih. Od toga 82 biljke, 116 ivotinja i 126 ljudi. Nas, prirodno, interesuju ljudi i ivotinje, mada e vremenom i biljke nai svoj red. Oni

najjai predstavnici svoje vrste, najprilagodljiviji veini promena okoline, poseduju neke karakteristike i sposobnosti koje drugi nemaju. Ljudi su sposobni za mnogo toga ega uopte nisu svesni, dok su ivotinje vetije, ali prepredenije. Meutim, samo ta jedna grupica Monih moe daleko vie od ostalih. Odabrali smo petoro ivih bia koje vodimo sa sobom. Moje ime ne moe da pojmi, ali moe da me zove elunj, ako e ti tako biti lake. Moj zadatak je da uzmem tebe. Molim? ta? Ovo je apsurdno! Ja nemam nikakve moi! Kilava sam, ne mogu ni da popijem hladnu limunadu, a da ne dobijem upalu grla, nemam ni etiri zuba bez plombe, upalu beike dobijam redovno! Ne spadam u fiziki otporne, niti jake ljude. Nemam nikakve sposobnosti osim najprosenijih moguih! Nemam ak ni neki specijalno visok IQ, vrisnula je na njega. Mada ovo poslednje nije bilo sasvim tano. Istina je da IQ nije nikad ni proveravala, osim jednom na Internet blic testu kada je dobila rezultat 145, s tim to je dobar deo pitanja preskoila poto nije umela da ih prevede. To nije moj problem, rekao je elunj, ja znam da ti jesi jedna od Monih i zato sam te odabrao. Tvoji lini kompleksi i zatucanost me ne zanimaju. Ja u ve znati da te upotrebim kako treba. Problem je to moramo da otvorimo Prolaz to je pre mogue, inae emo biti vraeni nasilno kad Sila bude dejstvovala, a bez svojih odabranih Monih! Zato mi sve ovo govori? Zato si me upozorio? Zar ti ne bi vie odgovaralo da ne znam nita i da me bez borbe prebaci na element iznenaenja? I kako to da tvoj nain razmiljanja tako lii na na zemaljski? Ti si samo jedan tumor u mojoj glavi, poela je da se cereka, zabavljena idejom da pria sa sop-

stvenim tumorom, istovremeno konfuzna i sluena. Nije mi potreban elemenat iznenaenja da te sredim, koliko god ti Mona bila. Zvuao je besno, ak jako besno, to ju je nateralo da se cereka jo vie. Tumor koji se razbesneo. Kakva parodija. A njega kao da je njeno cerekanje sve vie razdraivalo. Ali, o Boe, sad je jo vie bolelo. Meni je potrebno malo naslade dok ne otvorimo Prolaz, potrebno mi je da ti usadim strah u sve elije do poslednje pore na koi i poslednjeg atoma u kotanoj sri. Potrebno mi je da te pretvorim u masu jada i straha, da te razloim psihiki. Elemenat iznenaenja podie adrenalin, pojaava trenutno intelekt rtve, mogle bi se ak nesvesno aktivirati snage koje nisi znala da ima. Ovako u ti izazvati psihiku i fiziku blokadu, polako, ali sigurno, unitiu te! Znae ta ti se sprema, a nita, nita mi nee moi. Ne zna ni ko su ostali Moni koje emo da vodimo! Ne zna nita to bi ti moglo pomoi. Ja nisam TUMOR! Nai su svetovi stvoreni po slinim zakonima, zakonima koje je Sila odredila, zato imamo dodirnih taaka, prestani da se cereka, gaduro! Bol. Zacrnelo joj se. Gotovo. Nema vie niega. Nema klozeta. Nema nikakvog elunja. Nema Vere. Umrla je. * * * Kad se osvestila, glava joj je jo pulsirala, ali je bol nestao. Vid joj se vraao i zamagljena slika sveta bistrila. Smrdelo je na mokrau. Leala je na podu sklupana oko olje. Zgodno mesto da se onesvesti. Malo se uspravila iznenaena otkriem da bez napora uspeva da se podigne. Noge su je sada sluale. Vid takoe. Seala se svega, ali nije mogla da razlui da li je to bilo stvarno ili se onesvestila i sve sanja-

la. Od elunja nije bilo ni traga ni glasa. Nikakvih tragova, osim Zavrnula je rukav i osetila talas vrelog oka kroz telo kao i nalet ponovne nesvestice. Kroz krv na nadlaktici jasno se video mali znak nalik slovu x. Ponovo je povratila dok su joj noge klecale, a onda se zateturala kroz vrata. Morala je da izae napolje. Napolje ispod istog neba i zvezda. Kad se jednom dokopala stepenita, kao da je dobila krila. Stutila se dole drei se za gelender kao za goli ivot sve dok nije izletela na sve noni vazduh.

Deo osmi

Moram neto da te pitam, cimeru. Molim te, oprosti ako u te uvrediti, ali zaista moram da znam da li je istina ono to se pria o tebi? Oliver je tupo pogledao u ivka koji mu je postavio ovo polu-pitanje: Da li je istina ta? Pa to. Zna ve Bilo mu je toliko neprijatno da se sav zacrveneo i izgledalo je da nije sposoban da prevali tu re preko jezika. Da li sam homoseksualac? Na tu glasinu misli?, pomogao mu je Oliver. Pa ovaj, tako se pria, ja uo sam pa sam se pitao da li je to zna nemam ja predrasuda, nego bolje je znati i Nesreniku je lice sad ve dobilo skoro ljubiastu boju. Izgledao je kao da se gui. ak je i Oliveru postalo neprijatno. Ali ga je i naljutilo. Zato bi ti bilo bolje da zna? Zato ti mora da zna kakav je moj intimni ivot? Ja tebe nita nisam pitao o tvom

intimnom ivotu. Ko tebi daje za pravo da ti mene pita o mom? Eeeee, eeeeee, ivko se ve ozbiljno guio. Ovako neto nije oekivao od mirnog, pitomog Olivera. Nije valjda da se plai da u te napasti ili tako neto. Misli li da imam potrebe da upotrebljavam silu da bih doao do seksa? ivku je, naravno, bilo jasno da se upleo kao pile u kuine. Nije eleo da se zamera ovom dvometrau, a osim toga, Oliver mu se sve vie dopadao i zaista je eleo da bude s njim u dobrim odnosima. Do izvesne granice. Najednom, Oliver se nasmejao. Gledajui ga, i mimo svoje volje, ivko je shvatio da taj tip ne bi nikada morao da primeni silu da bi doao do bilo ega. Blistavo plave oi su mu caklile, kao i gusta zlatna griva i ivko je odjednom sa istim uasom shvatio da bi Oliver mogao lako da ima i njega, samo kad bi ga poeleo. To ga je toliko uasnulo, s obzirom na to da barem dosad nije imao homoseksualnih sklonosti, da je kriknuo, pozeleneo, pa poplaveo u licu, a zatim izjurio iz sobe. * * * ivko se vratio negde oko 10 sati uvee, sa srcem u grlu i adrenalinom visokim do neba, nadajui se da mu cimer spava dubokim snom, to je u to doba dana, obino i bio sluaj. Ovoga puta nije imao sree. Dobro vee, ree mu Oliverov glas iz tamne sobe. ivko je seo na svoj krevet, ne rekavi nita. Nije imao elju da sad oblai pidamu, pa se tako obuen uvukao pod pokriva. U polutami je video obrise Oliverovog golog tela, njegovih miia i bistre plave oi koje su ga paljivo promatrale. Mada je ivko imao devojku

koju je voleo vie od svega, u tom momentu je oseao istu poudu prema cimeru, zbog ega se istovremeno oseao i dobro i uasno. Vidi kako je to lako, ree sladak glas iz tame, blizu njega, mogao bih, kad bih hteo, ali naravno da neu. Zato to te potujem. Znam da bi te unitilo bilo kakvo seksualno iskustvo sa mukarcem, a ti ne zasluuje da bude tako izigran. Nisi homoseksualac. Nemoj da se sekira. Znam da si sto posto hetero. Ali svako od nas ima svoje male slabosti. Ja nisam tipian mukarac, a uz to jo i poznajem mnogo trikova. Ti si mi prijatelj i neu te povrediti, ali nemoj da se previe raspituje o meni, niti da naruava moje poverenje i privatnost. Moj ivot je samo moj i moje sklonosti su moja stvar dokle god ne ugroavam nikog osim samog sebe, u redu? ivko je utao u mraku, okiran sopstvenim kontradiktornim oseanjima i totalno neoekivanom poudom prema drugom mukarcu, to je prema njegovom rezonu bilo ravno vrstom razlogu za samoubistvo. Uprkos hladnoi u sobi greke znoja su mu izbile po elu. Malo se tresao. Sada je Oliveru bilo jasno da je preterao. ao mi je. Hej, cimeru, ser ile?! Izvini, preterao sam. Ne marim toliko to sam ovde glavni objekat najposprdnijih ogovaranja, ali nisam od tebe oekivao da me o tome ispituje. ivko je ipio iz svog kreveta, sav uzbuen, ujedno i prijatno i neprijatno i izleteo kroz vrata, kao iz katapulta. Oliver klonu nazad na jastuk, okiran sopstvenim uticajem na tog mladia. Ali nije trijumfo-

vao. Izgubio sam ga. Izgubio sam prijatelja. Ode jo jedan dobar i pametan ovek iz mog ivota. Zato je morao to da me pita? Zato svi misle da moraju odmah sve da znaju o meni? Zato se svi odmah uplae? Leao je u svom krevetu i igrao se razbijanja aica fokusirajui pogledom jednu i pokuavajui da u nju mislima uree are. Primetio je obrise u mraku, kao da neko ui u uglu kod prozora. Ustao je da bolje pogleda. Izgledalo je kao da je senka nekog predmeta. A onda se pomerilo. Neko je zaista uao u uglu kod prozora. Nedugo zatim osetio je kako je neto teko selo na krevet kod njegovih nogu. To nije disalo, ali je on osetio neljudski smrad i uo zvuke sline kevtanju. Telo mu se koilo, kao da mu se svi miii gre i stvrdnjavaju. Pao je nazad na krevet. A onda je shvatio da razume ovo sumanuto kevtanje kao da mu je to maternji jezik, kao da mu mozak nekako prevodi ove dahtave zvuke i daje im smisao. Imam neto vano da ti kaem. To je Oliver uo, a poticalo je od bia koje je ualo kod njegovih nogu. Pokuao je da ustane, ali je sa uasom shvatio da ne moe. Kao paralizovan, od vrata nadole. Imao je jeziv oseaj da ne lei na krevetu nego da lebdi. Nije mogao da se osloni na ula, a sopstveno telo jedva da je oseao. Stvorenje mu je poslalo sliku sveta iz koga je dolo. Video ga je jasno kao da se nalazi u njemu. Svet bio je slika i prilika naeg, kakav bi jednom mogao biti. Bia koja su ga naseljavala nisu bili ljudi, ali humanoidi jesu i veoma slini ljudima. Jezivo slini. Taj svet bio je slika i prilika katastrofe. Tlo tvrdo kao

kamen mrko sive boje, ispresecano nekolikim alarmantno crnim potocima koji su isputali oblake smrdljive pare. Nigde se ne vidi uzvienje, sve je ogromna ravnica. Monstruozni izrataji, nalik mutiranim biljkama rasli su nesrazmerno i divlje, kao da se bore za prostor. Bile su to ronate, sivkaste, savitljive puzavice, skoro sasvim bez lia, prekrivene mnogobrojnim crnim i crvenim vorovima, koje su se divljaki preplitale meusobno kao da pokuavaju jedna drugu da ugue, a umesto toga, samo jo vie rastu uvis i u daljinu bez ikakvog smisla i bez kraja. Po biljkama su puzali nekakvi oblici ivota koje Oliver nigde nije mogao da svrsta. Nisu imali odreen oblik niti organe i udove, sve je bilo zgreno i izmeano u grotesknim, neodreenim oblicima, koji su gamizali okolo pa i jedno preko drugog. Bilo ih je raznoraznih veliina, malih kao bubavabe i velikih kao krupne make. Svako malo, iva bia na biljkama bi se meusobno borila, ali je izgledalo kao da je nemogue da jedno drugo konano i dokraje. Neim nalik na aoku bi jedno od tih stvorenja probilo telo drugog, iscurila bi nekakva tenost, ali bi ranjeno bie nastavilo da ivi kao da mu to ni najmanje ne smeta. Mnogima bi se preko rane ili uboda gotovo odmah formirala neka vrsta skrame koja bi zaustavila oticanje telesne tenosti. Izgledalo je kao da kod nekih stvorova ova skrama veoma brzo otvrdnjava i formira novu kou, pa su veina ovih bia imala tela kao pavork, puna raznovrsnih zakrpa. Primetio je i da su neka od tih bia ciljala oi drugih. inilo se da u ovom svetu ne postoje dva stvorenja iste vrste. Olivera je okiralo, ali i impresioniralo kad je jednom stvorenju gadno povreenog oka, doslovce izraslo novo, kao pupoljak, ali

na sasvim drugom mestu. Malo dalje nazirala se ogromna graevina koja je podseala na grad i civilizaciju, ali je najvie nalikovala srednjevekovnom utvrenju. Mada je graevina bila naoko daleko, jasno se videlo da je dobrim delom prekrivena surovim puzavicama koje su pokuavale da ugue sav ivot kojeg se doepaju. Nedaleko od mesta koje je Oliver video, prolo je jedno humanoidno bie na tri noge koje su bile razliitih veliina, pa mu je kretanje oigledno bilo oteano. Imalo je samo jednu ruku. Bilo je neeg jezivo ljudskog u ovom biu, kao da je re o nesreno deformisanom oveku ili uasnom rezultatu nekog neljudskog eksperimenta. Leao je u tami sobe, paralizovan, dok se neko bie mekolji uz njegove noge isputajui krkljave zvuke. Nije mogao da pomeri nijedan deo tela nie od ramena, a taj oseaj nemoi mu je bio poznat od ranije. Poela je da ga naputa uroena smirenost i da mu se u duu uvlai panian strah. ta e biti s njim ako mu je ovaj stvor oduzeo mo da pomera svoje telo? Osetio je kako mu kroz glavu juri vrelina panike. Adrenalin mu je ibao, a nije mogao da angauje miie. Upravo je doivljavao ono to ga je u ivotu najvie plailo. Ve sasvim van sebe od uasa, uo je opet ono krkljanje. Loe ti je, je li? Sad si se pribliio onome to ja oseam ve vekovima. I jo uvek si u boljoj poziciji od mene. Kod mene su mnoga ula koja su mi nestala davno zamenjena nekim novim a mogunost normalnog hodanja zamenjena drugim vrstama kretanja. Kod nas je to jednostavno tako. Nije odreeno Silom, ali mislim da je Sila ionako davno digla ruke od nas. Osetio je kretanje bia na krevetu, trapavo, sporo

puzanje. Moe se desiti da ostane ovakav do kraja ivota. Do kraja tvog bednog ivota da bude potpuno nepokretan, lepi moj ovee, nastavilo je bie, Ima ti, dodue, druge mogunosti, da pomera predmete, pa ak i da se sasvim prihvatljivo brani ako bi te neko ili neto napalo, ali ne bi ti se dopalo da ivi takav. Jesam li u pravu? Ne, ne bi, promucao je. Oliver je osetio kako ga talasi vrelog oka obavijaju i odvajaju razum od tela, kao da mu je um polako putovao negde daleko. Ovo se ne dogaa. Ovo ne sme da se dogaa, mislio je u panici. Kod nas bi mogao ponovo da se kree. Samo mi dozvoli da te povedem. Dobie nove mogunosti kakve ne moe ni da zamisli. Sve ima svoju cenu, ali video si one ivotinje sposobne za samozacelivanje. To je svet kao stvoren za tetraplegiare kakav e od sada biti ti. Ne, zastenja Oliver i srce mu u tom momentu stade. U tom trenutku, ivko je uao u sobu. * * * ivko se vratio u sobu ponovo u jedanaest. U sedam ujutro imao je ispit, i proklet bio ako e da ga propusti zato to je neispavan. Otii e lepo u sobu, paljivo i tiho se spakovati u mraku i, zajedno sa svim torbama, nestati ujutro, pre nego to se cimer probudi. Odmah posle ispita traie premetaj. U meuvremenu, spavae kod nekih drugova ili kod devojke, gde ve bude bilo mesta. Uao je u sobu, tiho traei kofer u tami, koju je remetio sjaj punog meseca. Izbegavao je da gleda u pravcu Oliverovog kreveta. Kad je poeo da pakuje koulje neto je zautalo. Nastavio

je da se pakuje znojei se kao lud i oekujui topao cimerov glas iz mraka, kad je odjednom osetio neki neverovatan smrad. utanje se pojaalo i on pogleda u pravcu cimerovog kreveta. Vrisnuo je. Oliver je spavao, ali lebdei dvadesetak centimetara iznad kreveta. Pored uzglavlja iznad koga je lebdeo ualo je neko bie, koje je liilo na ogromnu dlakavu abu. Onda je prozor eksplodirao.

Deo deveti

Kada je, kroz glavna vrata, izletela na ulicu u otar zimski noni vazduh, Vera je osetila olakanje kao nikada pre u ivotu. Malo je usporila da udahne divnu sveinu i jo jednom sebi dokae da je iva i da je sve ono bilo ruan san, osim znaka na nadlaktici, ali o tome e razmiljati kasnije. Nastavila je da tri i naletela na, sudei parfemu, ensku osobu. Sudarile su se snano, ali i pored toga, Vera je ostala na nogama i bez izvinjenja ubrzo nestala u mraku trei i dalje. Damica sa kojom se sudarila, meutim, nije bila te sree i nespretno je aterirala na plonik. Fine svilene arape su joj se pri tom pocepale, a suknja zaprljala na muzgavom snegu. Iz tane joj se rasue knjige i skupa minka. Ah, nespretna glupao, zato ne pazi kuda juri, vrisnula je nemono u mrak kuda je upravo nestala ta ista nespretna glupaa. Ih! Iih, ciala je ljutito, pokuavajui da oisti sneg sa suknje i namesti frizuru. Zatim se sagnula da pokupi rasute knjige i minku. Mogu li da ti pomognem, ree neki glas iz tame, meutim, ona ciknu sekundu pre nego to je prepo-

znala glas. Onda ustade i okrenu se sagovorniku namrgoena kao olujni oblak. Predmet svih njenih problema, taj mladi, stajao je tu. Nije znala kako ju je pronaao, ali je u tom momentu nije bilo ni briga. ubre, vrisnu na njega, prokleto, podlo ubre, to si ti, Nikola! Hej, hej, hej polako , poe on u pokuaju da je bar nakratko uutka. ta polako?! ta ti misli da sam ja? Toliki mukarci bi bili sreni i zadovoljni, da im uputim makar osmeh, a ti si me ostavio da te ekam, da te ekam u parku SAT I PO! Nou! Tri manijaka su me pratila, a jedan egzibicionista mi je pokazao, a gospodin se nije pojavio. Kako moe tako da postupa sa mnom? S kojim pravom me tako poniava? Njeno prelepo lice se zarumenilo i izgledalo je kao da e svaki as zaplakati. Mladi je stajao ne znajui ta da joj kae, visok, zgodan, crne duge kose, tamnoput, dok su mu se tamne oi caklile. Gledala ga je tako da mu je bilo jasno da je jo uvek luda za njim. A on? On je ve izlazio sa izvesnom Teodorom, a da ovoj mladoj dami, Sonji, nije o tome rekao ni rei. ak se nije udostojio ni da je obavesti da je sa njom, Sonjom, raskinuo. Naravno da se nije pojavio na zakazanom sastanku. Nije imao petlje da je obavesti da je upravo bio u krevetu sa Teodorom, pa se nadao da e, ako joj se uopte ne bude javljao, sama shvatiti poruku. Meutim, na kraju je odluio da razgovara s njom, mimo svog dosadanjeg obiaja da ostavlja bez rei objanjenja. Ona je bila neto drugaija od njegovih bivih. Pre svega, imala je mozak, i IQ vei od 90, mada je bila snob na kvadrat. Znao je da ima vebe iz hemije, koje zavravaju otprilike u ovo vreme i odluio da je pronae. Ionako bi

kad-tad ona njega pronala. ta je to s tobom, pitao je pomalo zabrinuto pokuavajui da joj pomogne i pronae boicu parfema koja joj je ispala u sneg. Neka glupa skitnica me je oborila u trku. Smrdela je na mokrau. Odvratno, napravila je grimasu, ne znam zato putaju te skotove u studentski grad. Treba da im zabrane da ulaze tamo gde im nije mesto. Moda je traila mesto na kojem e se ugrejati, ree Nikola neno. Neka se greje na drugom mestu, ne ovde gde su poteni ljudi. Sigurno je dola da krade. Svi su oni isti. Trebalo bi ih sve strpati u jedan veliki geto, sve te skitnice i prosjake i Cigane, da ne smetaju nama ostalima. Naprila je puna usta trepui dugim trepavicama, to je verovatno trebalo da bude ljupko, ako se izuzme injenica da je Nikola imao mnogo romske krvi, to joj je izgleda nekako promaklo. Verovatno to nije ni shvatila. I onda, gde si bio prekjue, kada sam te ekala? okrenula se prema njemu i gledala pogledom koji je govorio kai da nisi mogao da doe, kai da si bio bolestan, da nisi mogao da govori, ni da se javi, kai da te je neto jako vano spreilo, samo nemoj da kae da si zaboravio. Samo taj njen pogled, pogled pun poraavajue tuge, pogled izdane ljubavi, spreio ga je da kae toj eni ono to je zaustio da kae: e pa mala, ik pogodi ta ima! Ne samo to si se sudarila sa jednom od onih kojima je po tebi mesto u getu, nego si se seksala sa jednim od njih. Sa mnom!

Umesto toga, rekao je samo: ej, Sonja , a onda zastao kao da razmilja ta e jo da kae, okrenuo se na peti i otiao. Ostala je da zapanjeno gleda za njim, viknula nekoliko puta da se nije usudio da tek tako ode, vikala je i njegovo ime, ali joj se glas brzo gubio u mraku i snegu koji je poeo da veje. Bila je preponosna da tri za njim. Uostalom, Nikola se i nadao da nee. Dobro, njemu su tek 23 godine. Ne mogu da oekuju od njega da bude u ozbiljnoj vezi. Devojke za njega kau da izgleda fenomenalno mada se on ne osea tako. Zna da ima ogroman uticaj na mlade devojke i moe da primeti kojoj zaklecaju kolena u njegovom prisustvu i to, razume se, debelo koristi. Meutim, nekako se njegov izbor idealne devojke uvek svodio na ene iju pamet nije naroito cenio. Neke su se graniile sa totalnom glupou, ali mu je to dodatno olakavalo kasniji ionako neminovan razlaz i nalaenje nove devojke, kao u sluaju sa Sonjom i Teodorom, samo to Sonja, za razliku od prethodnih izabranica, nije bila glupa, ali zato jeste bila preoptereena ljubomorom i sebe uzimala previe ozbiljno, to mu je bilo izuzetno naporno. Ta veza je trajala itave tri nedelje. Za Nikolu bio je to ist rekord. Moda zato to se sa Sonjom imalo o emu i razgovarati. Teodora je potpuno praznoglava i, bez lane saoseajnosti reeno, nesposobna za ivot, ali zato predstavlja najistiji primerak savrene lepote koja na prvi pogled ostavlja bez daha. Samo dok ne progovori. Nikola je zapazio i da je lepotice daleko lake osvojiti i odvui u krevet, nego manje privlane devojke. Takoe je zapazio da sa devojkama slabih intelektualnih sposobnosti ima mnogo zabavnije i rastereenije veze, dok inteligentne devojke uvek neto trae od

njega, to on nije u stanju da ispuni. I imaju zaista velike zahteve. Ne treba njemu obavezivanje, jo manje veridba ili razgovori tipa hajde da priamo o nama. Njemu je za sada potrebno samo malo zabave. esto se oseao usamljenim. Pitao se da li ga to opravdava u tome to izigrava Don uana. Znao je da ne. Uostalom, i one su elele njega. Koliko je on njih iskoristio toliko su i one njega. Ko je kriv onima koje su se, kao Sonja, zaljubile. Svi znaju kakav je Nikola lepi Crni. I svima je poznata njegova reputacija lomitelja srca. Ovce su da se iaju. Nije bio srean. Ova epizoda sa Sonjom ga je pogodila i bio je uznemiren. Po prvi put, moda, oseao se loe zbog raskida. Jeste se ponela kao nacistika kuka, ali moda je ak i ona zasluila malo bolji tretman. Ako se izuzme primedba o getu. ta e se desiti ako zakaim neku bolest ili ako neplanirano postanem otac, pomislio je ne mogavi da se suzdri, a da se ne nasmei na pomisao o sebi kao neijem ocu i Teodori kao majci. Ali Sonja kao majka? Od te slike mu je skoro pozlilo. Taman kad je posegnuo u dep u potrazi za cigaretom, osetio je poznato peckanje u rukama. Ovo je bilo loe. Ovo je bilo jako loe. Nikad do sada nije dozvolio sebi da dobije napad na ulici ili bilo kom javnom mestu. Uvek je bio dovoljno koncentrisan da predvidi napad i da se nekako dokopa svoje sobe. Prokleta Sonja! Osetio je kako ga obliva vreo znoj, i poznati talas vreline prolazi kroz celo

telo. Znoja je bilo sve vie, curio je u potocima a infuzija mu nije pri ruci. Mogao bi da umre od dehidratacije. Par puta mu se to skoro i dogodilo, i od tada je vodio rauna, ali sada, u mraku naputenog studentskog grada, nije imao dovoljno vremena da nae pomo. Vrelina je bila ogromna, kao da mu telo gori, i znojio se obilato. Kao vodopad, pomislio je sarkastino, a onda su se pojavili i grevi. Brzo je skidao jaknu, demper, arape i bacao ih u sneg. Zbog greva je ubrzano gubio koordinaciju pokreta i morao je da se oslobodi vika odee to pre, dok nije iv izgoreo. Ubrzo je klonuo i uhvatio se za nisku elinu ogradu da ne bi pao u sneg. To bi mu mogao biti kraj. Prvo e da dehidrira, a onda e da se smrzne i to e mu biti kazna to je zaveo Sonju, pa je ostavio i jo imao muda da je trai i objasni kako ju je ostavio iz sasvim pravednog razloga, naao je lepu ribu. Ovo mu nije bio prvi napad. Prvi je imao pre osam godina kao petnaestogodinjak, mnogo blai od narednih, ali jeziv i pri tom je opasno dehidrirao. Roditelji su ga, naravno, odmah odvukli u bolnicu gde je proao tuce neprijatnih ispitivanja da bi ga vratili kui sa BO, to jest nema bolesti, oznakom u kartonu ili u prevodu dijagnoza nepoznata. Ukratko, svi testovi su dali savrene rezultate, ako se izuzmu stari problemi sa alergijom na kikiriki i penicilin. Naravno da je neko natuknuo da je to verovatno bio atipian napad alergije i njegovi roditelji su jako eleli da veruju u to, pa su objanjenje rado prihvatili, mada je on znao da nije imao ama nikakve veze sa kikirikijem. Par meseci kasnije dogodio se jo jedan napad, isto tako blai i opet se naao u bolnici. Ovog puta ispitivan je detaljnije. Osim dehidratacije nikakva dijag-

noza nije pronaena i opet je morao da se zadovolji alergijom. Na kraju, nita. Bio je previe postien u tako nenim godinama to je drugaiji i ima feler, da je odluio da svoju bolest krije koliko god je to mogue, naroito od roditelja, kojima je bio jedinac dobijen u poznijim godinama. Znaio im je vie od samog ivota. Oni nisu imali koristi od toga da saznaju da su napadi sa godinama postajali sve jai, s tim to su se javljali ree, otprilike par puta godinje. Imali bi samo dodatnu sekiraciju za njihovo, ionako poznim godinama narueno, zdravlje. I tako je uspeno zatakavao napade, obezbedivi se infuzijom koju je jo u bolnici nauio da namesti, ukoliko nije imao snage da pije ili kad je povraao tenost. Sada nije imao infuziju, pa ak ni bocu. Proli napad je imao pre svega est nedelja i ovo je bilo neoekivano. Kao da je tei od svih prethodnih. I dalje se drei za ogradu, sasvim naglo se zgrio, pri emu je talas vreline u njegovom telu postao toliko jak, da je pomislio na fenomen autosagorevanja, onaj u kome ljudi odjednom i bez ikakvog upozorenja i razloga, sagore u gomilicu pepela. Kad se sruio u sneg, eleo je da misli na Teodoru. Umesto toga, mislio je na svoje roditelje. Mislio je kako e oni patiti kad shvate da je umro. I bilo mu je teko.

Deo deseti

No je ve uveliko izbrisala boje grada dok je Irena koraala ulicom. Bila je ljuta. Razmiljala je o starom drugaru. U stvari, bili su drugari nekada, a sada, kada su se ponovo sreli nakon vie godina, su drugari, jer je ona imala jednu tajnu. Pa dobro, ne tajnu, s obzirom na to da je drug dobro znao za njenu neskrivenu vatrenu naklonost prema njemu, ali se ponaao kao da to nije nita i da e je proi vremenom. Nije da ju je obeshrabrivao, to ne. Imala je utisak kao da njenu strast prema njemu pomno uva konzervisanu, kao teglicu leka kad mu je potrebna ampula samopouzdanja, ali da joj istovremeno time to joj ne govori nita po pitanju svojih oseanja, niti njenih toliko oiglednih, alje i jasnu poruku da ona kod njega jednostavno nema anse. Naravno da je znala za njegovu reputaciju lepog Crnog, naravno da je znala da izlazi sa Teodorom, pored koje Irena izgleda kao nilski konj u patikama, i naravno da je znala da nije ni lud za devicama, a ona to jeste. Svejedno, kad bi joj se Nikola pribliio, oseala je

uvek prijatnost u stomaku, a na sam zvuk njegovog glasa ili dodir, adrenalin bi joj skoio kao da se sprema da se spusti skijama niz samoubilaku, crnu stazu. A moda je on to zaista i bio. Jedna samoubilaka crna staza. Jedno vreme je planirala da ga izbegava, a onda, ovog prepodneva, im ju je nazvao, odletela je da se nae s njim otkazujui sve poslove planirane za taj dan. Kad ga je videla kako sedi na klupi, srce joj je zadrhtalo. Znala ga je od detinjstva kada joj nije padalo na pamet da ga posmatra drugaije nego Nidu, svog pajtosa. Onda je pajtos Nida privremeno nestao iz njenog ivota, kad su im se putevi razdvojili. Pomalo joj je nedostajao, taj simpatini pomalo punaki, mali, crni momak, ali s obzirom na to da su zaista bili klinci, i da su se vie meusobno tukli nego lepo igrali, brzo ga je zaboravila. Onda se pre godinu dana ponovo pojavio u sasvim drugaijem izdanju od onog u kojem ga je upamtila. Studirali su, fakultet do fakulteta, a on je uz to bio naprosto arobno lep, pametan i zabavan. Nije prolo mnogo, a ve je patila za njim sanjajui ga, no negde duboko u sebi svesna da ga nikada nee imati. U stvari svesna da zapravo i ne eli da stvarno bude s njim. On je bio njena slatka, mala fantazija, jedan prijatan deo ivota u snovima, a sa fantazijama se ne spava. Sela je na klupu pored njega, a on je naslonio svoju glavu na njeno rame. Kako ti se ini, upitao je a ona je bila tako blizu da kae da je divno. Umesto toga, je samo sa cigaretom zaglavljenom u uglu usta rekla: ta to? Miris, da li osea? Aha, misli na ampon, kao da joj je istovremeno laknulo, a srce joj je

jo malo napuklo. Ne, nego na parfem. Daj da ti napricam malo, prsnuo je na zglob njene ruke malo mirisa iz tamnozelene boice. Hm da, dobar je, ree Irena bledo, a parfem joj nije bio ni na kraj pameti u tom trenutku. Jesi li neto planirao? Hoemo li negde da idemo, upitala ga je, mada je sasvim dobro znala odgovor. Ne, zvao sam te onako, da malo pravimo drutvo jedno drugom. U prevodu, mislila je Irena, da te jo malo veem za sebe i jo malo se napijem krvi tvog oboavanja. Mislila je tako i dalje zaljubljena. Kao da uopte moe razumom da prekine to ludilo. Gledala ga je kako pali cigaretu i naslanja se leerno na klupu, kao da sedi sa nekim ortakom, a ne pored oajno zaljubljene devojke koja ga gleda kao da e joj se srce istopiti. Kao da uopte nije vano to to ona ima neka rasplamsala oseanja prema njemu. Kao da je to sitnica. Znam kakva te reputacija prati, ali ja te dugo poznajem i znam da nisi takav. Znam da nisu u pravu kada kau da nisi sposoban da se zaljubi ili da voli nekoga, sad joj je srce lupalo kao da e eksplodirati. To je to! Rekla mu je. Lice joj je bilo crveno kao kravata koju je nosila. Uzbuenje ravno skoku skijaa u provaliju koja ga ve dugo mami. On ne govori, taman toliko da joj srce potone. Moda su oni koji to govore u pravu, ree konano. Sad se Irena oseala loe. Adrenalin joj je bio toli-

ko visok da se znojila uprkos snegu i hladnoi i poinjala da se osea na opori znoj. Zato ona uvek tako smrdi? Kako druge devojke miriu na parfem? Osea se glupom, runom i debelom dok se crvenilo lica pojaava. Neto joj pulsira u grudima. Zna, poe on, gotovo neno, okreui se prema njoj udostojivi je ak i dodira po ramenu, ti si divna devojka. Pametna si i lepa i ja ne elim da te povredim. Mislim da zasluuje neto zaista dobro. U tom trenutku ga je mrzela, istovremeno se jo vie zaljubljujui, ne znajui vie da li je on to i eleo ili je naprosto nespretno pokuavao da je se otarasi ne elei da je povredi. Moda i jedno i drugo. Pa nisam te zaprosila, kretenu, ree Irena lano nadmeno, drhtavo palei novu cigaretu i mislivi kako e je puenje ubiti na kraju, mislila sam da ti budem prijatelj. I prijatelji se vole. Ne mora uvek da se radi o romantinim vezama. Tu je razgovor izmeu njih zapeo i preao u nezgrapnu tiinu, onu koja obino znai da neko treba da skupi hrabrost, pokupi se i ode. Ovoga puta to je bila Irena. Znala je da ju je odbio, nije joj bio potreban prevodilac, sad joj je potrebno da malo bude sama. Vratie se u svoju sobu u studentskom domu. Tamo e biti bezbedna. Moi e i da se isplae, jer je njena cimerka otila kui u Titel. Jedno vreme je etala zavejanim ulicama. Stigla je u dom u kasno popodne i mada nije moglo biti vie od pet sati, ve je bio mrkli mrak. Poto lift opet nije radio, popela se stepenicama na poslednji sprat. Njena soba je bila izdvojena od ostalih, to je u neku ruku bilo i dobro jer je tako bila poteena buke

iz ostalih soba i redovnih viednevnih urki. Ulenjila se tokom zimskih meseci i jako ugojila pa je, penjui se, potpuno ostala bez daha. Kopala je po depovima traei klju dok su iz njih ispadale iskoriene i raspadnute papirne maramice. Kako sam aljkava, nikad od mene nee biti ensko. I smrdim, mislila je pokunjeno. Nala je kljueve i otkljuala. Unutra je doekao neverovatan smrad, toliko gadan da joj je skoro pozlilo. Zakljuavi vrata iza sebe, otvorila je sve prozore u sobi da ue malo vazduha. Uopte joj nije bilo jasno ta je to moglo toliko da se osea. Kao da je neto uginulo i to ve odavno. I uopte, soba joj je grozna. Krevet joj je prljav jer je nekoliko puta legla na njega u izmama, a redovno zaboravlja da promeni posteljinu. Prozori su zamazani, a otkad je Ceca otila u Titel, ak i njena polovina sobe izgleda kao svinjac. Po podu, pored Ireninog kreveta, mnogobrojni pikavci, kao i dve zguvane kutije od pice. Stari asopisi trule pod krevetom prekriveni slojem bui. Odea koja treba da se pere naslagana je u gomilu, ali tu, razume se, stoji ve nedeljama i smrdi, jer Irenu mrzi da je nosi na pranje. Pored kreveta su boice jeftine kozmetike od kojih neke sasvim prazne. Prijatna za oko je polica iznad kreveta prepuna knjiga, crtea i slika, nekoliko fotografija i par pranjavih figurica, koje je dobila na poklon. Irena je ostala na prozoru dok nije popuila jo jednu cigaretu, a onda ga je zatvorila. Bilo je uasno hladno, a ona mora da se istuira, i da nae ta to jezivo smrdi u sobi. Ne bi bilo prvi put i da se kanalizacija opet izlila u kupatilu. Samo to ovaj put to nije bilo to, nego kao kad ugine neka ivotinja pa ostane skrivena da truli jo mesecima. Iznervirana hladnoom,

smradom, prljavom sobom i samoom, Irena je bacila prljavu znojavu koulju u ugao i skinula arape. Nala je jedine iste gaice, krajnje je vreme bilo da ih konano sve opere, i krenula u kupatilo. Unutra je smrdelo mnogo gore. Nagnula se da pogleda u klozetsku olju. Vode je bilo malo na dnu, i delovala je bistro. Neto je lagano zautalo iza nje, kao da je laki vetar prolebdeo iza njenih lea. Smrdelo je grozno, ali ovog puta, kanalizacija nije bila krivac. Ustala je okrenuvi se, a onda zavritala i pekir joj je ispao iz ruke. Vrata iza nje su se zatvorila, a ispred njih se ukazao klatei ljudski le. Irena je vritala i vritala, zavlaei se to je mogla dublje u plitku kadu tu kabine, potpuno okirana i puna uasa. Ovo nije oekivala. Ovo nikako nije mogla ni da zamisli. Ovo je apsolutno neverovatno i nemogue. Vritanje je prelo u jecaje, ona se zaklonila velikim pekirom uei u kadici skupljena uza zid, bleda kao ploice na koje se naslonila. Pomislila je da mora da pobegne odatle. Mora da skloni le sa vrata, pobegne to dalje i pozove pomo. Ali kako da skloni le? Ili kako da bar proe kroz vrata a da ne mora da dodirne tu stvar? Ne moe ni da pogleda u to, a kamoli da ga dodirne. Gledala je u ploice. Bele. Moda je ubica ili tvorac ovog nedela negde u blizini i eka da ona izae? U tom trenutku, setila se neeg u vezi sa leom. Bio je to oigledno veoma star le. Uhvatila je tek jedan brz pogled na njega, ali bila je sigurna da je tip mrtav godinama, ako ne i decenijama, ali nekako solidno ouvan. Mogue je da je le proveo najvie vremena zamrznut ili u formalinu, samim tim, ovo je moglo biti ivo bie pre najmanje nekoliko godina. To je malo ohrabri i ona se okrenu, izbegavajui pogled na le, dohvati sa strane plastini lavor, koji je

nameravala da upotrebi kao tit u sluaju da to krene da pada na nju. Sa jedne strane klozetske olje veoma blizu kade je stajao doger, dugake drke sa krpom na donjem kraju. To bi joj moglo dobro posluiti da ga pomeri i izvue se napolje, a osim toga, ako je onaj ko je ostavio ovo telo u njenom kupatilo u blizini, bar e imati ime da se odbrani. Ideja o dogeru kao oruju bila joj je u tom momentu toliko smena, zamiljajui jo sebe sa crvenim, plastinim lavorom kao titom da je poela histerino da se kikoe i tako bleda i jo uvek u oku, kikoui se posegla za dogerom. Onog momenta kad je dohvatila uteno dugu drku, trgao ju je glas. Ne vidim nita smeno. Vrisnula je i za dlaku ispustila doger, ali je uspela da ga zadri i uvue u kadu. Pogled joj se mimo njene volje zalepi za vrata. Le se pomerio! Sad joj je bio blii i blagi Boe, stajao je pomalo nestabilno na ploicama kupatila kao da je iv. Irena se skupila u kadi drei lavor kao tit, vie da se zatiti od nemogueg apsurdnog prizora ispred sebe nego u svrhu prave fizike odbrane. O moj boe, o moj boe, o moj boe , ponavljala je kao u nekom snu, poevi da opasno uverava samu sebe da je ovo samo san. Samo jedan gadan komar. Mrtav ovek je i dalje stajao klatei se i prkosei svim prirodnim zakonima. Doslovno se raspadao po ploicama. Uinilo joj se da mu je otpao jedan prst, a ni stare, mrtve oi nisu izgledale kao da e jo dugo da se zadre na svojim mestima. Prisilila je nekoliko puta sebe da pogleda, ali bi nakon pola sekunde vrisnula i opet se okrenula dobrom starom zidu. Uinilo joj se da se mrtav ovek smeje. U stvari, imao je mrtvaki kez nekoga ko ve odavno nije imao

usne pa nije bilo niega da pokrije zube to mu je davalo izgled jezivog utog osmeha. Ovo nije stvarno, rekla je glasno. Ja nisam mrtav. Tada je shvatila da mrtav ovek nije nita rekao. Bio je to glas u njenoj glavi. Otkud potie ova misao? Gledaj u mene kad ti govorim! Mrtvac se pomerio jo malo napred. Sad je stvarno videla da se pomerio. Nesigurno, na nogama koje bioloki nikako nisu smele da budu pokretne, ali se pomerio. Pomislila je ako prie blie, ona e poludeti. Mrtav je. Ili ja sanjam? I onda je odjednom odluno pogledala mrtvaca. Stopala su joj bila mokra od vode u kadi, i bilo joj je uasno hladno, jer se gotovo svukla, i moda joj je ta hladnoa omoguila da se malo pribere. Mrtav, nego ta. Jedan deo glave mu se nesreno uruio kao da e se raspasti, a od koe na licu nije ostalo gotovo nita tako da su jasno bila vidljiva sva uda anatomije lica. I tu joj je neto bilo malo udno. Irena nije imala blage veze sa anatomijom, osim osnovnog znanja, ali je bila svesna da neto sa ovim tipom nije u redu. Nekako mu je lice, ili bar ono to je ostalo od njega, bilo pogreno. Kao da nije imao sasvim normalnu anatomiju. Nije mogla da odredi ta tu nije bilo kako treba, ali oigledno je za ivota imao neku ozbiljnu anomaliju. Ni telo nije izgledalo sasvim normalno. Nedostajalo mu je nekoliko prstiju na desnoj ruci, moda tri, ali na levoj je izbrojala est, a i pored toga, izgledalo je kao da bar jo dva nedostaju. Najvei deo tela mrtvaca bio je skriven pod raspadnutom togom od neke vrste grube kudelje, ali se videlo da mu je kima bila iskrivljena kao da je imao teak oblik skolioze. I pored toga to nije

smeo da bude iv prema svim zakonima prirode, kretao se i Irena, onako u stanju oka, ubedi sama sebe da sanja. To je nemogue. Ovo ne moe da se kree. Ovaj nije mogao da hoda ni kada je bio iv, ree glasno. Ja , jesam iv, ree glas u njenoj glavi, ali on jeste otvorio usta, sa mrtvakim kezom. Iscurilo je malo sluzi, a Ireni se prevrnulo u stomaku. ta onda eka? Vidi na ta lii, ree i iznenadi samu sebe ovom drskom reenicom. Uostalom, ona e se ionako uskoro probuditi. Neto u pozadini svesti joj je govorilo da ovo opte nije san, ali se drala teorije koja joj je bila najprivlanija i najrazumnija. Naravno da jeste komar. Leevi ne govore, pogotovo ne ovako, telepatski, i uopte, kad su u poodmaklom stanju raspadanja, ljudi ne govore i ne kreu se. Doao sam po tebe! Sad je ve postalo jezivo. Da li to ona umire? Je li ovo otelotvorenje smrti, ironino onakvo kako su je ljudi vekovima zamiljali? Nee ti umreti jo dugo. Ja sam iv! Uteno. Sad je ve situacija postala toliko apsurdna, da se vie nije ni plaila. Sve je izgledalo potpuno ludo, kao neki sumanuti komar, a ona je inae veteran kad su komari u pitanju. Sve to se dogodilo otkako je ula u sobu, nije imalo ni najmanje smisla, a misli su joj bile jako usporene, kao da plivaju kroz vodu. Oseala se nekako udaljeno, kao da se nalazi u staklenoj kocki koja priguuje sva ula, ili kao da joj se duh malo odvojio od tela. Ako je ovo komar, morae saekati da se probudi. Meni ne izgleda kao da bi trebalo da bude iv. ta si ti? Da li ja sanjam? Ne sanja! Ja sam jedan od izabranih koji su proli kroz Prolaz. Ja sam jedan od onih koji e spasiti moj

svet! Ja sam Odabrani! Odabran, govno moje, Irena prasnu, zaneta apsurdnou cele ove idiotske konverzacije sa jednim leom u jednom krajnje glupom komaru. Mnogo laje, rekao je mrtvac, videemo kako e da laje kad te prebacim kroz Prolaz. Ti to meni preti, ree Irena ve potpuno ohrabrena, ubeena da je ovo jedan zaista sumanuti komar. Osim toga, ovaj tipus uopte nije izgledao stvarno opasan. Ako se izuzme injenica da je neverovatno fiziki izdrljiv, s obzirom na to u kakvom stanju hoda, bukvalno se raspadao po ploicama kupatila. Dok su razgovarali, njemu je otpalo ve nekoliko prstiju, plju, plju, plju na ploice, jedno oko mu je opasno visilo iz duplje, a ni leva ruka nije izgledala sjajno. Nekoliko delova mrtvog mesa je lealo na ploicama kod njegovih nogu. ak i ako jeste iv, to je nemogue, uskoro e umreti, a telo mu je tako krhko, da bi ga rasturio samo jedan udarac dogerom. Zato bi se ona plaila tako jadnog bia? Zato to mogu da ti pretvorim ivot u pakao. Nepogreivo je znao njene misli. To je uvrsti jo vie u uverenju da je u pitanju komar. Naravno da moe. Dovoljno je samo da te pogledam. Drsko. Da li je to u redu? Tip je bolestan, raspada se, a ona je bezobrazna. Da li je to isto kao zadirkivanje oveka sa invaliditetom? A onda joj je priao sasvim blizu. Kretao se mnogo lake nego to bi i u najgorim komarima oekivala. Apsurdno lako. Nagnuo se nad kadu. Toliko je smrdeo da joj se inilo da e se ispovraati, a vid joj se poeo magliti. Odjednom se uplaila. Odjednom joj je srce na trenutak stalo. Ovo nije bio komar. Ovaj

stvor je bio iv i nikada nije bio sasvim ljudsko bie. Videla je izbliza to telo u kudelji. Niti je to bila kudelja niti je to bilo ljudsko telo, mada je bilo humanoidno. Trake mesa mrtvog izgleda visile su svuda po njegovim rukama i licu. Neka uto-crna sluz kiselkastog mirisa je curila mestimino po telu stvora kao da se raspada. Oko mu je jezivo visilo iz duplje. Uneo joj je svoj grozni kez u lice. Dolazim po tebe kada bude vreme. Meni ne moe pobei. Kad te jednom budem uzeo, budi sigurna da ti jezii nee tako drsko laparati. Kad te odvedem tamo gde nameravam, shvatie ta je to potpuni komar. Posluie za spasenje jedne rase, a ako ne uspemo u tome, bar za ukras. A imae i drutvo iz svog sveta, da te malo podsea na to ta si nekada imala, kada nisi znala to da ceni. alie za svim ovim to si do sada uzimala zdravo za gotovo. Njegovi zubi su se rastvorili tano ispred njenog lica. U jednom groznom trenutku bila je sigurna da e joj odgristi nos. Kad je stavio raspadnutu aku na njeno rame, onesvestila se. Istovremeno, zaulo se panino lupanje na vrata sobe.

Deo jedanaesti

U sobi 308 u studentskom domu A, prozor se bez ikakvog vidljivog razloga razleteo u komade koji su se opasno rasprili okolo. Nekoliko se odmah zabilo u ivkovu levu ruku i rame. Kriknuo je kratko, a zatim, poveden istim nagonom samoodranja ipio u ugao iza ormara. Nekoliko staklenih aa, poreanih na stoliu kraj njegovog kreveta prasnulo je u apsurdno sitne komadie, kao da su raznesene pukom. Video je da je deo sveg tog slomljenog stakla poleteo na Olivera. U mraku nije mogao da proceni koliko su obojica povreeni, ali mu je instinkt govorio da bi trebalo to pre da izvue usnulog cimera iz ovog staklenog tornada. Ubrzo je eksplodirala staklena kugla iznad ivkovog kreveta. Sledei na redu mogao bi biti porcelanski umivaonik, neonka na plafonu ili nesretno postavljena gornja staklena ploa na stolu. Bez mnogo razmiljanja ivko, koji je imao perfektno razvijene miie nekog ko je odrastao na selu i mnogo vie koristio noge umesto automobila, iskoio je iz svog skrovita pravo na Oliverovo telo i oborio ga na pod. To telo, naizgled beivotno, zaista je levitiralo, u to je bio

siguran, i dobro je osetio razmak izmeu tela i povrine kreveta. Mada je Oliver mogao da ima stotinak kilograma teine, relativno lako ga je oborio na patos i, ne znajui ta drugo da radi, sagnuo glavu u oajnoj nadi da e ih naredni otri parii mimoii. Staklena ploa na stolu je zaista prasnula u sitne komadie sekund kasnije poto je povukao sa kreveta debeli zimski jorgan preko obojice i osetio kiu paria koji su se zabadali u tkaninu. Vea parad su, od siline udara, dobrim delom prola kroz jorgan i verovatno ih obojicu dobro isekla, ali ivku se inilo da su dobro proli. Onda je nastala tiina. Umivaonik nije eksplodirao, niti bilo ta drugo. Oprezno je podigao glavu tek nakon jedne minute. Soba je izgledala jadno. Prozor potpuno razvaljen, ne samo staklo, ve je i drveni ram visio pokidan u parad. ae i tanjirii su u sitnim komadiima leali po celoj sobi, a umivaonik je, usprkos injenici da je odoleo, naprsnuo sa jedne strane. Svuda okolo lealo je polomljeno staklo, parii drveta, plastike i keramike, delovi raznih predmeta koji su stradali u ovom apsurdnom tornadu. Svakako, najvanije je bilo proveriti kako su proli ljudi. ivku se inilo da, osim leve ruke, koja je krvarila i to samo povrinski, jednog poveeg pareta stakla koje mu se zabolo u nogu i nekoliko plitkih posekotina po telu, nije zadobio druge povrede. Ni ove koje je imao nisu bile posebno ozbiljne, koliko je mogao da proceni. S druge strane, nije mogao da oceni ta se desilo sa Oliverom. Na momenat mu je izgledao uasavajue beivotno, ak mu se uinilo da mu cimer uopte ne die i da mu srce ne radi. Pre nego to je

stigao da se uspanii, Oliver je zastenjao i posegao rukom, podiui se. Ustala su obojica, i izgledalo je da nijedan nije ozbiljno povreen. Oliver je plitko disao i zadobio vie posekotina od ivka. Loe je bilo to to je izgledao kao da je u oku, vie nego onda kad ga je uhvatio najei nalet oluje. Prvo to je ivku palo na pamet je da se Oliver vratio drogi. Nije znao mnogo o narkomaniji, ali je pretpostavljao da bi to moglo da ima i ovakve simptome. S druge strane, onakav eksplozivan komar u sobi mogao bi, kod labilnijih linosti za koje je ivko nagaao da bi tu mogli da spadaju i bivi narkomani, da izazove jak ok. Dobro, de, ree umirujue, prolo je. Sad je prolo. Je li to neko pucao na nas kroz prozor Olivere? Pucao? Oliverov glas je kripao, mada se zaudo ak malo i nasmeio kao da ga ta teorija zabavlja. Bio je mrtvaki bled: kako su mogli da pucaju, odakle? Odakle, to je naravno, pravo pitanje. I zato? Soba je na drugom spratu, preko puta prozora na daleko nema nikakve zgrade, ni drveta, nikakve graevine na koju bi se eventualni atentator mogao popeti. Zgrade dva studentska doma A i B, nalaze se jedna pored druge na jo neizgraenom zemljitu. Ispred njih se nalazi iroka poljana, uzak put i park. Nema nikakve mogunosti da se gaa pukom kroz bilo koji prozor, osim moda onih u prizemlju. ta je onda ono bilo? Doli su da me obaveste da dolaze po mene, izree Oliver brzo, kao da je rekao samo jednu re, a ne celu reenicu. Ko dolazi po tebe? Oliver pogleda cimera i njegove kesten-smee dobroudne oi pune saoseanja i pokuaja razumevanja. Da li je u redu da mu kae sve? Ionako mu je ve

rekao za Prolaz u Oluji. Opet sam video pakao. Ali ovog puta i jedno humanoidno bie koje tamo ivi. Rekao mi je da eli da me prebaci tamo, u pakao, zajedno sa jo nekim ljudima. I da sam ja jedan od Monijih ljudi koji su im potrebni za neto. Ne mogu svega da se setim, ali doi e mi vremenom. Ili nee. Moda je to bio jo jedan napad kao posledica mojih ranijih orgijanja sa drogom, slegnuo je ramenima kao da nije ni vano da li e se setiti ili ne. ivko ga je gledao razrogaenih oiju. Nije imao pojma da posledice vikend-narkomanije mogu da budu toliko loe. Ovo mu se uopte nije dopadalo. Setio se i onog dlakavog, abolikog bia koje je nazreo u mraku i odmah odbacio kao optiku iluziju i igru senki u mranoj sobi. Spominjanje pakla i odlaenja u pakao inilo mu se u bilo kom kontekstu veoma ozbiljnim. Droga ili ne, ako avo lino doe po vas i nagovesti da vas vodi, pa ma sa kojom svrhom, makar da mu peete palainke, to mora da bude ozbiljno. Setio se jednog filma, zvao se Dejkobova lestvica komara o vijetnamskom veteranu kome se priviaju demoni, to je bila posledica nekih toksinih droga koje su upotrebljavali na vojnicima da bi im podstakli agresivnost ili tako neto. Pitao se da li je Oliver moda nekad bio u nekom ratu. Ma kakav rat, nisam nikada odsluio ni vojsku, ree Oliver, odmahnuvi rukom. A tako , poe ivko, a onda se potpuno zabezeknu. On nije spominjao rat, on je pomislio na rat. Kako je Oliver mogao da zna ta on misli? Oliver je, naravno, debelo slagao kad je rekao da se ne sea skoro niega. Seao se svega i to veoma dobro. Moda isuvie dobro.

Deo dvanaesti

Prvo ega je Nikola postao svestan kad se probudio te hladne, zimske noi, bilo je da je jo uvek iv. U to ga je uverio otar bol u glavi i kranje u stomaku. Oseao je kao da doslovno umire od gladi i ei. Malaksao i premoren, najradije bi ostao da lei, ali ga hladnoa natera da otvori oi i suoi se sa tamom, a onda ih ponovo zatvori. Bie da mu vid nije ni potreban u noi poput ove. Stisnuo je aku leve ruke i osetio vlanu, neverovatno toplu zemlju. Desnom akom jo uvek se drao za nisku elinu ogradu pokraj koje se i sruio. Znai da se nije, kao u kakvom filmu, probudio u bolnici uukan u iste arave i uredno prikaen na infuziju. Oh, kako je sada eleo infuziju! Znai probudio se tano tamo gde je i pao, sa jednom rukom prilepljenom za elinu ogradu i, kako je veselo ustanovio, sa kosom u sluzavoj tenosti koju je ispovraao. Onog momenta kad je dodirnuo zemlju, osetio je da neto nije u redu. Zemlja oko njega bila je topla iako je bila no i nekoliko stepeni ispod nule, a on je na sebi imao samo potkoulju i farmerke. Po svoj logici stvari, trebalo bi da lei na hladnom, tvrdom tlu

smrznutom kao biftek u zamrzivau. Umesto toga, bio je gladan i umirao od ei kao da je u pustinji. Poela je da mu se javlja opasna primamljiva ideja da ostane tu i odspava do jutra. Moda bi zaspao zauvek. Samo to jo nije bio spreman na takav san. Imao je on jo mnogo toga da iskusi, i jo mnogo vremena da poivi. Bezuspeno je pokuavao da se pridigne. Kao da mu je telo bilo teko itavu tonu. Polako me se vraalo seanje na ono to se dogodilo pre nego to se onesvestio ili privremeno umro, kako god. Seao se maglovitog oseaja da tone do velikih dubina i da mu se telo koi kao da mu paraliza zahvata sve miie. Tada je video zauujue dobro. Njegovo nepomino telo luilo je neku plaviastu svetlost. Tu svetlost inile su mogobrojne iskrice svih moguih boja i nijansi, ali je preovladavala plava. Iskrice su izgledale kao da su ive, igrale su i skakale po njegovom telu formirajui male vatromete koji su odskakali u vis u neverovatnim, divnim oblicima nalik cvetovima. Ovo je bilo arobno. Nikola je zaboravio na injenicu da je nepokretan. Oaran shvatio je da on stvara te cvetove. Mogao je da se igra i pravi purpurne rue, ljubiaste ljiljane, kristalno plave lale, ta god bi poeleo, ak i razne oblike lopte, kupe, vodoskoke. Preplavila su ga kontradiktorna oseanja moi i nemoi, straha i divljenja. marci su mu tekli licem, predivna, iskriava toplota paralisanim telom. Pravio je spirale, cvetne konfete raznih boja, formirao iskriave lopte koje bi potom smanjivao dok ne nestanu. Bio je svestan da je ovo verovatno samo san, ali mu to nije bilo vano. Bilo je divno. Onda je osetio da teko die i primetio da mu je na stomak selo neto teko.

Pogledavi bolje kroz sjaj svojih iskrica primetio je da mu na stomaku sedi ena. ena! Kakva smena pomisao! Ovo nije bilo ak ni ljudsko bie. Prva pomisao mu je bila da je u pitanju ena. Bila je naga sa dojkama impozantne veliine, koje su kao dve nejednake vree sa ljunkom visile iznad njegovog lica. Nije imao uvid u polne organe tog bia, ali inilo se da je sa tim vreama nalik dojkama svaka slinost sa enom prestajala. Ostatak tela bio je prekriven slonovski debelom koom nabranom u bezbrojne sitne i krupne bore. Telo ove apsurdne ene bilo je oigledno kratko i taman isto toliko iroko da odaje sasvim loptast utisak, sa kratkim udovima koji su trali iz te lopte. Lice joj je bilo gotovo ljudsko, ali nekako drevno, kao da je neverovatno stara. Imala je lice mumije, ali je ta mumija imala dva iva crvenkasta oka koja su ga posmatrala kroz duge pramenove proreene sive kose. Kroz sasuene nabore koe mogao je da nasluti grau kostiju lobanje, i Nikola, kao dobar poznavalac ena, shvati, da je ovo moda nekada moglo da bude lepo lice. Moda pre dvesta godina ili vie. Imala je mnogobrojne izrasline nalik tumorima ispod i na koi celog tela, i njega je zapanjilo da neko toliko star i oigledno bolestan moe da bude iv. Ova je ena prkosila svim prirodnim zakonima. Ponadao se da sanja. Njegove iskrice kao da su beale od nje stvarajui utisak da su odvojeni nekim nevidljivim mehurom. Zdravo dragi, da li ti se dopadam, progovori neki glas u njegovom umu. Lice iznad njega nije se pomerilo, ali rei su nesumnjivo poticale od nje. Te udne ene-mumije. Ne, rekao je, i sam zapanjen sopstvenim glasom. Nalazio se u nekoj vrsti

polu-sna, kao da ne sanja, ali nije ni sasvim budan. I uprkos svemu oseao se tako kompletno smirenim kao to nikad dosad nije bio. Mislila sam da ne bira koju e da povali. Ovo mu je bilo udno. Pomislio je da to nije neka neslana ala na njegove osvajake sposobnosti. injenica je da nije mnogo birao. Imao ih je raznih, mada mu kriterijumi jo nisu pali ovako nisko, na ovakve spodobe nalik ovoj koja sedi na njemu, u nekoj vrsti parodije seksualnog ina. Dosta s tim, rekao je, ko ste vi? ta se ovde dogaa? Za tebe u biti Ahea, to je najblie mom nazivu koji ti moe da pojmi. Drago mi je, Nikola, nije mu bilo drago. Sprdao se na sopstveni raun. Ironija je najbolji nain da sprei ludilo. Zna ta, posmatram te ve neko vreme, ti si pravi svetli primerak najistije lepote. Za razliku od mene. Ja sam najistiji primerak iste gadosti, njene crvene oi su iskrile, a usne nalik na usta mumije, malo su se trznule u neuspelom pokuaju da se isceri. Nekad sam bila lepa, a sada sam nakaznost tela izazvana nakaznou due. Ili moda obrnuto, ne seam se vie. Obrnuto ne mora da bude, ree Nikola svestan da sve ovo nema smisla, ali dovoljno ubeen da sanja i da se ne uznemirava previe zbog detalja. Poeo je da govori glasnije, iskreno verujui u to to je govorio. Ako je neko ruan, ne postaje i zao. Ili si zao ili nisi. Ne postaje nakazna dua zato to izgleda ovako ili onako. Neko moe da bude krajnje zla osoba, a da izgleda jako lepo. Moda vremenom nakaznost due izbije na povrinu, ali to

moe da se dogodi kad proe jako mnogo vremena ili nikada. Ali ako neko izgleda stvarno loe, ne mora uopte da bude loa osoba, niti da ikada postane loa osoba. Gde si to uio, u vrtiu? Pomerila se malo napred prema njegovim grudima, guei ga. S tekom mukom je disao, a iskrice koje su bile tako divne, povlaile su se prema njegovoj glavi i nogama, beale od nje. ta misli kako se postupa sa runima u vaem svetu, u naem i u mnogim drugim svetovima? To je jedna velika greka Sile, jer se runo ini ekvivalentnim sa jalovim. Ne zapravo rune, moda pre da kaem nakazne, jer sama runoa bez nakaznosti je relativna stvar i moe da bude deo arma. Nakaze su od poetka ivota odbaene. ak ni samo runi nisu poteeni, jo od poetka ivota tretirani su drugaije od lepih. Zar ti nikada nisi kao dete zadirkivao neko drugo dete samo zato to nosi naoare Ili zato to ima veliki nos? Nisam, nisam. Zadirkivali su mene, zato to sam Ciganin i zato to sam bio debeo, zaurlao je na nju. Kakva gadna osoba. Mrzeo ju je, mada je oseao da je bar jednim delom svog bia verovao u to to mu je govorila. Onda zna i sam o emu govorim. Zna onu decu koja nikada ne dobijaju dovoljno panje i ljubavi zato to ne izgledaju adekvatno ili zato to su nakaze. Od poetka odbaeni i prezreni. Moe da bude i dobra mala nakaza, ali e ga svi sa gaenjem odgurnuti, koliko god se umiljavao i iskreno smeio u nadi da e dobiti malo ljubavi. Jednog dana, mala nakaza e shvatiti da je svi mrze i poniavaju, da je se gnuaju samo zbog neeg na ta sama nije mogla da utie, na

sopstveni izgled. Shvatie da dobro srce ne vredi koliko crno pod noktom ako se krije u nakaznom telu. I rodie se mrnja, zavist i ludilo. Nakaznost due. To je kao bolest. Javi se u tragovima, a onda se iri dok ne ispuni celo bie. I eto ti roenja jednog zla. To su budalatine i ti to zna, pokuao je da se uspravi, ali nije uspeo. Prokleti miii ga nisu sluali, a ova gadura e ga uguiti. Nastavio je da govori: onaj ko je stvarno dobar, ne moe da podlegne mrnji u potpunosti. ak i ogorenost nije mrnja i nije nakaznost due. Ogorenost je to to jeste, ogorenost. Moe da postane nakaza u dui samo ako to ve jesi, ali gui to u sebi. Izgled tela tu nije vaan, ali okolnosti da. Ako neko stalno trpi uvrede i ponienja vee su anse da zlo izbije na povrinu. I to je samo zato to je ve bilo tu. Moda je va svet bio takav da odbacuje ljude samo zbog neadekvatnog izgleda, ali mi smo to ve odavno prevazili. U poslednju reenicu ni sam nije verovao, ali je izgovorio, jer je eleo da veruje u to. Do avola, na svet nije savren, ali dobrih ljudi ima i nisu svi, kako to Ahea kae, neadekvatnog izgleda odbaeni u drutvu. Zato onda ti nikada nisi izlazio sa debelim enama, ak ni punakim? Zato to misli da je salo runo i nije te briga kakve su one osobe ispod tog sala. Ovo mu je nekako izvukla iz uma. Dobro ga je itala, kao knjigu. To je zato to sam ja dugo bio debeo. Ko si ti uostalom? Ti nisi ljudsko bie, rekao je opustivi se malo. Moda je bila u pravu, bar delimino. Nije izlazio sa punakim devojkama. Voleo je manekensku grau, vitke noge i ruke. To ga je svakako inilo povrnim gadom, ali nadao se da svako ima neko pravo da bira bar fiziki izgled osobe sa kojom e u krevet.

ovek? Ne nisam ovek. Ali sam dovoljno humanoidna. Mi smo iste vrste, potiemo iz istog izvora, i zato imamo sline civilizacije. Velika je srea da smo uspeli da se probijemo u jedan svet tako slian naem. Potreban si mi. Oajniki si mi potreban. Moda e tvoje isto telo i dua proistiti moje. U sebi krije puno snage. ak i ti to shvata sad. Ti si veoma mono ljudsko bie. Ako bar neto od tvoje istote pree na mene, moi e da se proiri i okolo. A ako ne, ako je elunj pogreio, morau da se zadovoljim da te bar posedujem neko vreme. Dok te ne uhvati bolest samoodranja. Kad te uhvati, postae vremenom sasvim neprepoznatljiv, ali e iveti veno, poput mene. Venost, to ti nudim, u zamenu za tvoje telo. I duu. Nita nisam shvatio. Kakav isti izvor? O kakvim svetovima govori? Ko je elunj? elunj je jedan od nas. Ne elim previe da ti objanjavam. to vie zna, bie ti lake da se bori protiv nas. Dovoljno je da zna da smo mi doljaci iz jednog propalog sveta koji je trebalo da umre, ali ivi i dalje uprkos zakonima Sile. Mi smo pogreili i uputali smo se u neto to nismo poznavali dovoljno. elunj je bio voa projekta, ja sam radila na maksimalnom iskorienju energije. Za vreme vae oluje, dolo je do sudara svetova, i mi smo preli kod vas. Kad skupimo dovoljno snage i informacija, pokuaemo da otvorimo prolaz nazad, jer ovde ne moemo da preivimo. Ali poveemo i vas. Nas? Ima nas vie? Koga hoete da vodite osim mene? Ve sam ti previe rekla. Zbogom dragi i do vienja, Nagnula se unapred, gotovo mu istisnuvi sav vazduh iz plua. Osetio je da se gui, zacrnelo mu se i onesvestio se. Nije znao koliko dugo je bio u nesvesti.

Sad je leao u sopstvenoj bljuvotini, polupokretan u mraku, i zalepljen kao lepkom za ogradu jednom akom. Vrlo sporo, oprezno, i inilo mu se, beskrajno dugo, podizao se iz leeeg poloaja. Snage je imao malo, ali topla zemlja pod njim dala mu je neto snage. Da nije bila tako topla, sigurno bi se nasmrt smrznuo. Konano mu je preostalo samo da odvoji aku od ograde. Bila je zalepljena kao lepkom, a u mraku nije mogao da vidi kako se to dogodilo. Odluio je da naglo povue aku, pa tagod da se desi. Bolelo je. Imao je utisak da je odrao kou sa dlana i jezivo ga je peklo. Pipajui u mraku po zemlji, naao je jaknu i demper, koje je zbacio sa sebe kada je osetio vrelinu. Obukao se i koristei svu snagu koju je imao nekako se vratio u svoju sobu u studentskom domu.

Deo trinaesti

Nije prolo vie od desetak minuta poto se apsurdni dogaaj u sobi 308 desio, a za divno udo, ve je stigla Hitna pomo koju je verovatno pozvao neko iz doma. Za njima je stigla i policija. Izgleda da su sad poinjale druge vrste nevolja za stanare sobe 308. Momci iz hitne malo su petljali oko Olivera i ivka, sanirali ogrebotine i rane na brzinu, zakljuivi glasno da tu nee biti puno posla i za svaki sluaj ih utovarili na nosila, uprkos ivkovom protivljenju. Tada je stigla policija i poelo je sastavljanje zapisnika, fotografisanje sobe i njenih stanara, kao i preispitivanje poda i rasutih delova nametaja. Za to vreme, onemogueni da idu, bolniari su se naslonili na zid i puili kao dimnjaci gledajui ceo taj haos sa hladnokrvnou nekog ko je navikao da vidi i mnogo gore stvari. ivko je usrdno objanjavao inspektoru ta se, sa njegove take gledita, dogodilo spominjui pucnje kroz prozor i razbijanje stakla, ali pametno preskoivi deo o abolikom biu na krevetu i levitiranju. Pretpostavljao je da su to bili plodovi njegove mate ionako rastresene dogaajima koji su prethodili i zakljuio da

je najbolje da taj deo uopte ne spominje. Oliver se nije petljao u razgovor, samo se opruio na svojim nosilima i posmatrao celu situaciju. Nekako je ispalo da ga nisu nita ni pitali, verovatno pretpostavljajui da je u oku s obzirom na neto loije fiziko stanje od ivkovog. Ja sam uo u sobu oko 11 sati navee, mumljao je ivko, cimer je spavao tamo. Nisam ni estito uao, kad je prozor eksplodiro. Onda su popucale ae i jo sitnih predmeta od stakla, i na kraju ova staklena ploa od stola. Onda je stalo. To je sve to znam. Mislio sam da je neko pucao na nas kroz prozor. Nema naina da se puca spolja, rekao je jedan od mlaih policajaca. ivko se okrenu oveku koji mu je delovao najautoritativnije. Dodue, svi su se predstavili recitujui imena i inove, ali je on odmah zaboravio i jedno i drugo. Znate ta, stvarno ne znam ta se ovde dogodilo, da li je neko pucao i kako. Potpuno me uzalud ispitujete, rekao sam sve to znam. Da li ima bilo kakvih zrna po sobi koji bi indikovali na pucnje, upitao je najautoritativniji, okrenuvi se policajcima istraiteljima. Nema, ree jedan, ni jednog jedinog zrna. Postoje indikacije da je ovde bio in vandalizacije svojine Univerziteta, rekao je najautoritativniji, okrenuvi se ivku. Ako je to tano, vas dvojica ete morati da odgovarate. I da platite svu tetu. Da li moemo da se javimo u bolnicu? Mi smo Urgentna, ne moemo ovde da sedimo satima, imamo posla, upade jedan od bolniara.

Dobro, staviemo sve u zapisnik. Ovde vie nema ta da se doda. Vas dvojica morate da se pojavite u stanici im dobijete otpusne liste inae ete imati jo jedno krivino delo na vratu, rekao je onaj isti najautoritativniji, okrenuvi se prema istraiteljima, Dajte da to zavrimo do jutra. I dok su bolniari iznosili Olivera, ivko je oajno sedeo na svojim nosilima pitajui se kako e uopte platiti svu tu tetu. Ako njegov otac sazna da ja optuen za vandalizovanje univerzitetske svojine i da mora da plati za njega ogromnu sumu odtete, naterae ga da se ispie sa fakulteta, a to mu se inilo najgorim to moe da mu se dogodi. Da stvari budu gore, jasno je uo glasove radoznalaca koji su se tiskali u hodniku u elji da vide i uju to vie od onog to se deava. Neko im je pucao kroz prozor. Huligani, a moda su nacionalisti! Zar to nije soba onog pedera i onog seljaka? Moda su orgijali pa se malo zaneli Daj da vidim. Ne daju nam u sobu, je l? Ne lupetajte, kreteni, neko je napao oveka jer je gay. Ovde takve mrze. Ma kakvi, to su se dva imbecila potukla pa malo razbucali sobu. Kaem ja da takve treba iza brave. Svakakvih huligana ima. Ne lupaj. Video sam sobu. Nemogue je tako rasturiti sve ivo za tako kratko vreme osim ako nema runu bombu. Jeste, ja sam u sobi pored njihove i lepo sam uo kad je puklo staklo na prozoru, preseko sam se, a

onaj selj nii tip je vikao i videlo se da je isprepadan i posle je viknuo jo nekoliko puta i lepo se ulo da je iznenaen. Da nisi i ti peder pa brani pedera? I tako u nedogled. Neke od njih su policajci priveli na ispitivanje, kao svedoke.

* * * Na kraju svega, nita definitivno odreeno nije ulo niti u zapisnik, niti u dosijee ivka i Olivera. Nije bilo dokaza da je re o pucnjima spolja, a nije izgledalo ni mogue, s obzirom na poloaj zgrade i prozora sobe 308. Nije bilo ni vrstih dokaza da je re o vandalizmu, a studenti koji su bili pozvani da svedoe su dali izjave koje su kontrirale inu vandalizma. Oliver je bio poznat kao miran, povuen i veoma tih stanar doma, koji je za etiri godine imao uvek besprekorne ocene i besprekorno ponaanje. Bio je dodue poznat po razbijanju staklenih predmeta, ali pri tom nijednom se nije desilo da neko bude povreen i tetu bi uvek uredno platio. ivko je od poetka bio omiljen u drutvu, zbog svog veselog i otvorenog karaktera i nevine iskrenosti, pa je okarakterisan kao izuzetno dobar i poten ovek, koji veoma potuje druge. Neki od svedoka nisu podnosili ni pedera ni njegovog cimera seljaka, ali su morali da priznaju da ne veruju u to da su njih dvojica namerno demolirali sobu. Mnogi od njih su, naravno, znali da je Oliver i ranije veoma esto razbijao staklene predmete u sobi, ali nisu bili voljni da o tome priaju u policiji i budu proglaeni tasterima, niti su iskreno verovali da je Oliver namerno sam ili uz ivkovu pomo demolirao sopstvenu sobu bez ikakvog razloga, i

pri tom se isekao dovoljno da obojica neko vreme ostanu u bolnici. Oliveru su etiri i po sata vadili sitno staklo iz tela. Ceo izvetaj delovao je ionako besmisleno, sa nedovoljno dokaza. Sluaj je zavren zakljukom nenamerno unitavanje svojine i predlogom novane kazne odreenog iznosa. Naposletku je Oliver doborovoljno platio svu tetu. Mada se izvukao od krivine tube, svejedno je zajedno sa ivkom, sretno izleteo iz doma, za dlaku izbegavi da izgubi pravo na dalje studije. Mnogo ta ostalo je nepoznato, ali dokaza nije bilo dovoljno da se podigne tuba. Univerzitet naposletku nije ni podigao tubu, jer je teta bila plaena. Oliver se preselio u privatni smetaj zajedno sa ivkom, koji vie nije mogao da bira, jer mu je trebao bilo kakav smetaj. Smestili su se kod jedne starice, koja je ivela sama u staniu tako ljupko starinskom, da je ivko izmolio Olivera da se suzdri bar tu od svojih razbijakih afiniteta. Ovaj je obeao, ali je obeanje prekrio im mu se ukazala prva prilika.

Deo etrnaesti

Konano je svanulo. Nikoli se inilo da no nikada nije bila tako duga, tako udnovata, niti toliko komarna. Seao se noi na nain na koji se seao snova. Znao je da dogaaji od prole noi nisu bili san. Desna ruka mu je bila gadno odrana, koa dlana je nedostajala, kao kad skine kou sa peene piletine. Rana ga je pekla pa je namazao melemom iz apoteke da ublai bol i umotao u gazu iz torbice prve pomoi koju je imao u svom jugiu. Glava mu je bridela, stomak se bunio i povraalo mu se. Kad se sino vratio u sobu, bacio se na vodu i hranu kao izgladneli pustinjak i sada mu se to svetilo. Ako nita drugo, teio se, bar je ostao iv. Okupan i namirisan i zbog toga sigurniji u sebe, uputio se tamo gde je lako zaboraviti sve nevolje i probleme. U zagrljaj prelepe ene. Zvao je jutros, im se probudio i drsko, kao to je oduvek radio, najavio svoj dolazak ne pitajui je da li ima neka druga posla. Otkazae ona sve zbog njega. Pokupio je paketi kondoma i uputio se kroz studentski grad prema kolima koja je parkirao na jednom zavuenom me-

stu, budui da mu nisu bila esto potrebna, a nije ni imao novca da kupuje benzin, pa ih je koristio to je ree mogao. Uglavnom ih je vozio zbog Teodore. ivela je u velelepnoj kui na Futokom putu, malo zavuenoj, tako da nije bilo jednostavno doi do nje autobusom. Prolazio je blizu mesta gde je sino pao kad mu je panju privukla gomila koja se tiskala oko niske eline ograde koja je okruivala zgradu Fakulteta Tehnikih nauka. Gomila ljudi se okupljala oko mesta na kojem je pao nekoliko sati ranije, zaklanjajui mesto pada i deo ograde za koje se uhvatio svojom jadnom odranom akom. uo je da je prola no jo nekim studentima donela puno jada. Prialo se da su neka dvojica stradala zato to im je neko pucao kroz prozor, ali Nikolu te prie nisu zanimale. To se njega nije ticalo. Ili mu se tada bar tako inilo. U jutronjim novinama, lanci o sinonoj oluji bili su krti i nisu nudili mnogo informacija, ak ni adekvatno meteoroloko objanjenje. Bilo je novina u kojima je tekst posveen najeoj oluji zabeleenoj u poslednjih sto godina bio na naslovnoj strani. Razume se, bilo je i onih asopisa koji su najavljivali dolazak natprirodnih bia i dogaaja temeljeno na sinonom predskazanju kraja sveta. Mrana zona, uta tampa posveena fenomenima o kojima su pisali novinari, dobro se zabavljajui na raun straljivih italaca, izvetavala je o prolasku demona iz pakla kroz olujna vrata. Spominjala se udna lokalizovanost oluje na odreeni okrug Novog Sada. Zabeleeno je nekoliko izjava prolaznika koji su se zatekli napolju za vreme oluje, ali je veina tih izjava zbog svoje nepovezanosti nala mesto u Mranoj zoni. Jedan mladi je pokuao da fotografie oluju iz upe u koju se sklonio, ali fotografija nije objavljena jer,

nije uspela. Mada nesvakidanje jaine, oluja izgleda nije odnela rtve, ali je povreenih bilo u svim uzrastima, pa je Urgentna imala posla celu no i dobar deo prepodneva. I naravno, bilo je i onih koji su spominjali nuklearne katastrofe, skrivene od oiju javnosti da ne bi izazvale skandal, koje su izazvale jak pljusak. Drugo objanjenje su bili vanzemaljci, teorija koja je kao i prethodna nala svoje mesto u Mranoj zoni. U sklopu ove teorije nalo se i nekoliko amaterskih fotografija, objavljenih u Zoni, skoro sasvim nejasnih, koje su prikazivale neka bia, koja su mogla, ali nisu morala, da budu i sasvim obini ljudi ije je obrise deformisalo nevreme. I pored svoje nesvakidanje jaine i mnotva zbunjujuih izjava onih koji su se zatekli napolju, Oluja nije izazvala mnogo publiciteta, pre svega zbog izuzetno kratkog trajanja, a zatim i zbog toga to je bila veoma lokalizovana i obuhvatala manji deo Novog Sada i jedan deo okolnih mesta. Nikola je kupio novine u oblinjoj trafici, izbegavajui popularnu Mranu zonu i uputio se prema mestu gde se skupljala radoznala gomila, strahujui ta e ugledati. Kad se probio napred, dah mu je stao od prizora, a adrenalin naglo skoio. Srce mu je tuklo kao ludo. Ovo je bilo nemogue. elina ograda, na mestu gde je sino pao, bila je potpuno iskrivljena prema tlu, kao da je od meke plastike. Osim toga, jasno se video otisak ake utisnut u eliku. U ovom trenutku Nikola se nije usuivao da proveri, ali je bio skoro sasvim siguran da je otisak ake u metalu njegov, ak su se jasno videli ostaci koe, otrgnute sa dlana. Brzo je sakrio povreenu ruku u dep. Vau, nikad nisam video ovako neto, a ti, ree jedan bradonja pored njega, gurnuvi ga malo laktom. Nikola nije bio siguran da li se on to njemu obraa, pa

je utao to bradonju nije spreavalo da nastavi: kao da je neko uhvatio ipku i povukao je na dole, vidi se i otisak ake, kako su to uopte izveli? To je neko zagrevao ipku noas, a onda se moda sluajno okliznuo, uhvatio rukom i evo ta se desilo, ree jedan klinac. Ne lupaj Luka, zato bi neko zagrevao ipku pa jo i padao na nju, obrecnu se bradonja. Ima li ti bolje objanjenje, ustrajao je Luka, a vidi ovo! Tlo pored oskrnavljene ograde bilo je potpuno ogoljeno. Ne samo da na tom mestu nije bilo snega ve je tlo delovalo spaljeno. Ima oblik oveka, vikao je Luka, prvi sam primetio. Vidi! Spaljeni deo zemlje ima oblik oveka! Gomila oko ograde se razmakla da svi bolje pogledaju spaljeni deo. Zaista je imalo oblik koji je liio na telo oveka. Malo je kratkonog, rekao je Luka. Kratkonog da, ili je moda leao savijenih nogu, ree neko. Znam ta je to! Samospaljivanje! ovek jednostavno bez ikakvog razloga razvije ogromnu temperaturu tela i iv izgori. Nita ne ostane od njega. itala sam neto o tome. Ti ljudi se odjednom sami pretvore u gomilu pepela. Nerazjanjen fenomen, a sada se to i ovde desilo, ree plavokosa devojka, skoro entuzijastino. E, od ovog ni pepeo nije ostao, promrmlja neko i razvi se diskusija o tome da li je dolo do fenomena samospaljivanja, autospaljivanja ili ne i kako

se pravilno kae, i ko bi mogao da bude rtva. Nikola se okrenuo i polako udaljio odatle. On je znao ta se dogodilo.

PESAK U GLAVI

Deo prvi

Dva meseca nakon oluje, Oliver je jo uvek stanovao kod starice kod koje se, nakon prinudnog iseljenja iz studentskog doma zajedno sa ivkom preselio. Mada je planirao da se odseli to dalje od Olivera im pronae novi smetaj, ivko to jednostavno nije uinio. Nije ak ni pokuao da pronae novi stan. I pored svega to se dogodilo, Oliver je bio veoma poten i prijatan cimer i njih dvojica su ubrzo postali dobri prijatelji. Oliver nije ispunio obeanje da vie nee razbijati predmete telekinezom, samo je malo promenio taktiku. Kupio bi neki predmet od stakla ili porcelana, svaki put sve krupniji i masivniji, saekao da ostane sam u sobi i kad bi gazdarica nekuda otila razneo bi kupljeni predmet u komadie. Kada bi dani bili mrzli, svoje moi bi testirao na ledu. On je bio drugaiji, mnogo tei za razbijanje. Ponekad su mu, zbog samo jedne pukotine bili potrebni sati. Kada nije bilo prirodnog leda, koristio je onaj iz zamrzivaa ili ga je naruivao. To je kotalo manje od

staklenih predmeta, a zahtevalo vie snage i koncentracije. I tako se, na ivkovu radost, Oliver okrenuo razbijanju leda. Sedeli su u svojoj sobici. Bila je ugodna i topla, starinski nametena. U ivku je budila prijatan oseaj, kao da se nalazi kod svoje bake. Bila su tu dva masivna kreveta ukraena raskonim duborezom, sa slojevima iste posteljine na sebi. Naspram kreveta koji, hvala bogu nisu bili spojeni, nalazilo se ogledalo i teki, starinski regal od punog drveta ija je unutranjost prijatno odisala mirisom lavande. Tu su drali svoje stvari. Pored Oliverovog kreveta nalazio se prozor, malo napukao zahvaljujui njegovoj nepanji, a u uglu pored ivkovog ormari sa staklenim vratima. To staklo je ve dva puta menjano, jer njegov drug nije mogao da se suzdri. Jedina teta koju je namerno napravio u tom stanu i odmah oba puta platio. Pored tog ormaria, nalazio se masivan pisai sto. Oliver je sedeo za pisaim stolom i pregledao beleke sa vebi dok je ivko, opruen na svom krevetu, itao strune knjige. Promena u Oliverovom izgledu bila je okantna svima koji su ga znali. Za samo dva meseca izgubio je oko petnaestak kilograma ime je njegovo, inae malo punije telo, dobilo koate obrise, a miii postali izraeniji i dobro definisani. Obrazi su mu upali, a lice postiglo znatno muevniji izgled. Vie nije izgledao kao prelepi, arobni hermafrodit mukog, ali oblog tela i nenog, gotovo feminiziranog lica sa velikim plavim oima i zlatastim uvojcima. Lice mu je sada bilo koato i grublje, kosu je odsekao sasvim kratko, a telo mu poprimilo atletsku formu. Promena je bila drastina, ak i ivku koji ga je viao svakodnevno. Za ta dva meseca otkako su stanovali

u ovoj sobi, Oliveru je samo jedna osoba povremeno dolazila u goste. Izgledalo je kao da taj momak nema ni rodbine ni prijatelja. I dok je ivko imao goste bar tri puta nedeljno, povremeno rodbinu natovarenu hranom i istom odeom, a znatno ee i svoju devojku, Oliveru je dolazio jedini prijatelj, nekoliko puta meseno. Uglavnom su zajedno itali ili uporeivali beleke sa fakulteta. Zar nisi usamljen? upita ga ivko glasno. Usamljen? ree Oliver, digavi obrve kao da tu re uje prvi put u ivotu. Pa to, zar nema nekog sa kim si blizak, kao devojku na primer, ili bar neke prijatelje? Pa, imam Andreja. Andrej, tako se zvao Oliverov posetilac. ivko nije mogao da ga smisli. Andrej je jedan od onih ljudi koji imaju razoruavajui smisao za humor, koji ga je estim duhovitim opaskama na tu, a jo ee na sopstveni raun rado zloupotrebljavao. Naivni i dobroduni ivko mu je bio omiljena rtva. Meutim, ak je i ivko morao da prizna da Andrej ima veoma jaku harizmu, zahvaljujui najpre pronicljivoj inteligenciji, izuzetnoj duhovitosti i maginoj pomalo detinjastoj drskosti, koje su mu davale auru oveka koji se usuuje da kae i uradi ono to mnogi ne bi smeli. To mu je dobro stajalo. Prilikom tih svojih ispada nije crveneo niti se oseao neprijatno. Naprotiv, bio je savreno prirodan, kao da mu je to u krvi. Zato je ivko esto crveneo umesto njega. Nepogreivo oseajui njegove strahove po pitanju Olivera i njegovih ljubavnih afiniteta, Andrej je u ivkovom drutvu naprosto postajao zver. Udvarao mu se i otvoreno nabacivao, terajui ga da rumeni i povlai se, ali naj-

ee ga je, zapravo, zasmejavao. Ponekad je ivko izlazio iz sobe iznerviran Andrejevim bezobrazlukom i zadirkivanjem, da bi ubrzo prasnuo u smeh. Ali ja mislim na dobre prijatelje, kao to su Steva ili Mile, ili Ceca, pa kao oni to su bili prekjue na mojoj urci. Ili neko kao Maca, na primer. Maca je ivkova devojka. Zajedno su ve dve godine. Oliveru je bilo jasno gde ivko cilja, ali se pravio lud. ivkova insistiranja na tome ta treba a ta ne, ta je normalno a ta nije, ve ga je uveliko zamaralo. Nije mu se svialo da se neko mea u njegov ivot i govori mu kako treba da se osea ili ponaa, pa bio to i njegov cimer i prijatelj ile. Zaulo se kucanje na ulaznim vratima. Oliver je ustao da otvori. Uao je veoma visok momak, otprilike njegovih godina, rikaste kose i smeezelenih oiju, koe prekrivene pegicama od glave do pete. Videvi ivka namestio je veliki osmeh pokazujui svoje ogromne, zdrave i bele zube. Pruio je ruke i sa izrazom konano sam te naao ljubavi mog ivota na licu, uz tuno-tupavo nametene obrve krenuo pravo na njega. Ah, ile, tako te dugo nisam video, nedostajao si mi, ree teko uzdiui. ao, Andre, evo ja se spremam da idem na faks, uurbano mu odgovori, izbegavi veto neeljeni zagrljaj i pakujui torbu moda malo previe grevitim pokretima. Ne ide valjda ve? Pa nisam te se ni poteno nagledao. Jao, koji bicepsi, uzvrati mu ovaj naizgled zadivljeno, pokuavajui da ga pipne. Moram na neke vebe, obavezno je prisustvovati, nastavljao je uznemireni ivko, naprasno planirajui da ode u biblioteku. A moda umesto toga sedne

na obalu Dunava i tamo ita svoje beleke. Zna, ile, sanjao sam te noas. Kao ti i ja kupujemo brushaltere. I sad, ti trai neki zeleni sa izvezenim hobotnicama, a ja kao traim roze sa malim Miki Mausima. Na kraju ti nae neki sivi na takice i sedne u njega, a ja ti kaem da ti nije malo velik, a ti kae mora da bude vei, mislim da u ja jo narasti i onda nas dvojica odemo na boanje Odoh ja, ree ivko malo preglasno, crven kao paradajz i izlete kroz vrata pri emu mu iz torbe ispade jedna knjiga. Nije se vratio da je pokupi. Andrej se izvali na ivkov krevet dok se Oliver blago cerekao. to, pa kad mi dozvoljava da ga zezam, sam je kriv, ree Andrej glasom deteta uhvaenog u nedozvoljenom nestaluku. To nije moja stvar, odgovori mu Oliver, ali se nasmejao. Nisam izdrao, nastavi Andrej pokajnikim glasom nekog ko je napravio sranje, ali je to bilo jae od njega. Nego, to imate lepu kominicu, tu u stanu pored. Maloas je izala, valjda u prodavnicu ili tako neto. Mala je kao bombona. Duge nogice, plava kosa, plave oi mislim da sam se zaljubio. Samo to ona ima esnaest godina odgovori ovaj mirno. Mda, u stvari, svia mi se jedna iz moje grupe na faksu, neka Marina. Oliver je bio valjda jedina osoba koja je mogla da uini da se Andrej oseti neprijatno. I valjda jedina osoba koju nikada nije zavitlavao. Marina, Marina, Marina, zar ne zna da volim te ja otpeva, bez trunke sluha i nastavi: Jako je pametna, ima sve devetke, nije ponavljala godinu kao

ja. Ima dugaku kosu i ogromne grudi. Taman moj tip. Proli put je tvoj tip bila neka Bilja, od metar i pedeset est, sa kratkom afro frizurom, graena kao deko. Ma, to je bila zanesenost. Ovo je prava ljubav. Meutim, prava istina je bila neto drugaija. Marina nije imala pojma da se svia Andreju, niti je ikada saznala za njegovu ljubav. Bilja takoe. Isto je bilo i sa svim ostalim njegovim ljubavima i strastima. Andrej je moda bio vet zavodnik, samopouzdan i drzak momak na jeziku, ali u dubini due krio je nesigurnost i strah da je ruan i neatraktivan, da ga nikada ni jedna ena nee voleti i da e ga odbiti ako joj prie. Zato im nikada nije ni prilazio. Da se to ne bi primetilo otvoreno je izraavao preteranu opsednutost atraktivnim enama, okreui se za njima na ulici, strasno komentariui njihove velianstvene obline i priajui o svojim novim ljubavnim zanosima svakih nekoliko nedelja. U meuvremenu se toliko izvetio, da niko, osim Olivera, nije ni slutio da nikakvih ljubavnih iskustava zapravo nema. Oliver je poznavao Andreja skoro itav ivot i znao je da su njegova duhovita drskost i buno samopouzdanje zapravo maska jedne nesigurne usamljene due, koja se borila da svoje strahove nipoto ne pokae. Oliver je potovao tu Andrejevu borbu. On nikada nije obiavao da se mea u tue ivote, jo gore da sugerie bilo kome kako treba da se ponaa, kako da se postavi prema ljudima ili kako treba da se osea. To ga je asociralo na tekstove samopomoi ili kurseve koji ljudima govore kako treba da misle, oseaju i ponaaju se, a svega toga se iskreno gadio. Voleo je Andreja, ali nije eleo da se mea u njegov

ivot, delei mu savete koji mu nisu traeni i uei ga samopouzdanju kada to od njega niko nije traio. Andreju nisu mogli da pomognu ni kursevi, ni knjige samopomoi, niti najdobronamerniji saveti. Mogli su samo da uine da se osea jo gore. I to je Oliver dobro znao. ima tako oblu guzu, kao dve zrele dinje, ali ne one sa naborima, one narandaste, mada su te unutra sonije, nego kao one fine, glatke kore. Zna, kao ananas dinje, blebetao je Andrej, a onda konano zastade. Jesi li imao jo nekih halucinacija u poslednje vreme? upita odjednom ozbiljno. Ne, jo od one oluje, ni jednu jedinu, odgovori Oliver slegnuvi ramenima. Osim ivka, jedino je jo Andrej znao za njegove doivljaje od pre dva meseca, od noi oluje. I, ta e sada? Nita. Prestau da razmiljam o tome dok se neto konkretno ne dogodi. Slagao je. Naravno da je stalno razmiljao o tome. Zapravo, bio je siguran da to nije bila halucinacija. Stalno je radio na sebi i sposobnostima uma. Svestan da je zatrovao svoj organizam u godinama koje su sada bile iza njega, konano je poeo da se trudi da koliko-toliko vrati kontrolu nad svojim telom i zdravljem. To je teko ilo. Sve te godine ispunjene drogom, ludovanjima, orgijanjima i eksperimentisanjima na sebi ostavile su mnogo dublji trag na njegovom telu i psihi nego to je mogao da nasluti. Sada mu je bila potrebna sva snaga uma i tela da se izbori sa onim to je video za vreme oluje.

Jesi li imao takve vizije kad si uzimao krek i heroin? Ne, ne takve. Ovo je bilo drugaije. Hoe li ii na leenje? Zaboga, ne! ta ti pada na pamet! A ta ile misli o tome? On je, Oliver se malo naceri, vie uplaen za mene nego ja. Otkako je shvatio kako sam nekada iveo, uspaniio se da u se ponovo vratiti takvom ivotu. Pa, hoe li? Moda i hou.

Deo drugi

Nakon to su ostali uenici otili, katedri za kojom je sedela nastavnica i beleila podatke o asu buno je pristupila devojica, od svojih desetak godina. Bila je ljuta i moda malo previe ogorena za svoje godine. Seate se one ankete koju nam je psiholog dala da popunimo pre mesec dana? Jedno pitanje je bilo da se navede ime najboljeg druga ili drugarice. Znate li da moje ime niko nije napisao? Niko u celoj koli! Zaboga dete, tie. Ne sme da se zna da si videla rezultate ankete, ree nastavnica gledajui okolo, kako si uopte to saznala? To nije vano! viknu devojica, vano je to to mene niko u celoj koli ne smatra svojom drugaricom! Devojici su rezultati ankete, koje nije smela da vidi, uprkos njenim mladim godinama, rekli neto o njoj samoj i onome to e tako esto doivljavati od svoje okoline i od same sebe, kada jednom odraste. elela je da ima drugarice, da je deca vole, da se drui sa ostalim acima. To se nije deavalo. Bila je verovatno najomraenija devojica u razredu. Krali su joj stvari, domae zadatke, crtee i onda ih cepali i bacali ili, u

najboljem sluaju, sakrivali i gledali kako se mui traei ih. esto se tukla sa drugim devojicama, a neretko i sa deacima, i uglavnom loe prolazila u tim tuama. Htela je da je roditelji prebace u drugu kolu, u nadi da e tamo poeti iz poetka i da e sve biti bolje, ali ova je kola bila jedina u njenom mestu. A ako je problem bio u njoj, to joj je ponekad prolazilo kao panika kroz glavu, ni premetaj ne bi promenio stvari. Nadala se da e polazak u srednju kolu promeniti stvari. Nai e prijatelje, drugarice sa kojima e izlaziti, momka, poee da se kree u drutvu. Konano vie nee biti sama i odbaena. Nai e decu sliniju sebi. Meutim, kad je konano krenula u srednju kolu, za nju je ve bilo kasno. Godine odbacivanja od strane dece iz razreda u osnovnoj koli, ali daleko vie, godine odbacivanje sebe od strane sebe same, ostavile su predubok trag na dejoj nenoj psihi. teta je uinjena. Razume se, deca u srednjoj koli bila su joj slinija i slinih interesovanja, ali ona vie jednostavno nije umela da se uklopi. Na poetku je bilo pokuaja da je uvuku u drutvo, da priaju sa njom, ak su je pozivali na roendane i u goste. Ubeena da e nekako razoarati one koji su eleli da se drue sa njom, da nee na neki nain ispuniti njihova oekivanja, da e ispasti glupa, dosadna i naporna, ona je sve odbijala. Odbijala je i momke koji su joj u prvo vreme iskreno prilazili i pokuavali da iskau svoju naklonost i simpatije ili, u najmanju ruku, svoju tinejdersku napaljenost, jer ona je bila zgodna. Bila je ubeena da je oni samo zavitlavaju i da se niko ne moe zaljubiti u nju, debelu, bubuljiavu i runu. Naposletku su vrnjaci poeli da odustaju od nje. Devojke su prestale da je zovu i da se trude da je uvuku u svoje drutvo, mladii su digli ruke od udvaranja,

jer je bila potpuno zatvorena i nedostupna. Ostala je sama. I tako sve etiri godine srednje kole. Na fakultetu je bilo bolje. Poela je pomalo da shvata sutinu meuljudskih odnosa. Poeli su izlasci, druenja, ak i urke, mnogobrojne veze sa momcima koje su zavravale i pre nego to bi stvarno poele, sitni ali prijatni znaci da je okolina prihvata takvu kakva jeste. Irena je bila zadovoljna sobom prve godine fakulteta. Ispiti na kraju prve godine oduvali su veinu njenih prijatelja natrag, na poetak studija. Ona je ostala i prela na drugu godinu. Opet sama. urkice, udvaranja momaka koje je kasnije odbacila, kafii i izlasci, sve se odjednom zavrilo i stalo. Opet se nala sa nosom u knjizi, sama, sama, sama. Kao pustinjak, samo to kod nje samoa nije bila dobrovoljna. Mogla je da misli da je po prirodi pustinjak. Rodila se sama, ivela sama, umree sama. Mogla je to da misli, ali znala je da bi lagala samu sebe. Irena uopte nikada nije bila pustinjaki tip. Da, pomislila je gorko, sedei sama u svojoj sobici u domu, sama sam jer imam fabriku greku, a ne zato to ja tako hou. Odskaem i to se vidi. Kad si oajnik to se primeuje. Niko ne voli oajnike. Niko ne voli ljude koji mrze sami sebe. Bila je samo u gaicama i brushalteru. Stala je pred iskrzano ogledalo, instaliranom na unutranjoj strani vrata koje je Ceca, njena cimerka, dovukla iz rodnog Titela i odmerila svoje telo. Ugojila se. Sada je, po sopstvenoj proceni imala oko sedamdeset kilograma, na sto sedamdeset centimetara visine. Debela devojka. A na butinama joj se jasno video celulit. I kosa joj je u haosu. Ostavila je cigarete pre mesec dana i evo na ta

joj sada lii telo. Umesto da izgleda drastino bolje, kako je oekivala, izgledala je kao vrea krompira. Razume se, kad je ostavila cigarete, elja za hranom, ionako uvek jaka, postala je jo jaa, naroito za slatkiima. Nije oekivala da e se to odraziti na njenu liniju. Okrenula se da pogleda svoje telo iz profila. Grudi su joj ogromne, ali tu se nije moglo nita uiniti, stomak je ispao napred. iroki kukovi bili su obli, mesnati i videle su se naslage sala na bokovima. Stranjica joj je trala, otkrivajui koliinu okolade i testa koje je njena vlasnica popapala proteklih nedelja. Jedino joj se ten popravio i od bledo-sive koe prekrivene mnotvom bubuljica, preao u bledo-ruiasti. Nekoliko puta je pokuala da sredi svoj krevet, ali nered se nekako brzo vraao u njega i oko njega. Ceca nije imala tih problema. Njen deo sobe je uvek bio perfektno ist i uredan. Ceca je otila kui i Irena je bila sama. Setila se noi od pre dva meseca kad je imala posetioca iz pakla. Priao je neto o tome kako e da je vodi sa sobom, ali ga od tada nije videla. U stvari, nije ga videla celog. Povremeno, kad bi se vratila u sobu, nakon odlaska kui ili nakon nastave, pronalazila je jezive dokaze da je njen pakleni posetilac nije zaboravio. Dolazio je u njenu sobu, a poto je bio tako krhak, nalazila je povremeno njegove ostatke po sobi. Jednom je nala oko, sasueno i oigledno odavno mrtvo na podu kupatila. Bie da mu je konano ispalo. Drugi put je nala komadie koe i natrule tkanine rasute kod izlaznih vrata sobe. Jednom je nala celu aku. Sve je izgledalo potpuno mrtvo i uvelo i inilo se gotovo nemoguim da je to uopte moglo da funkcionie. Sve delove je pokupila i ne znajui ta e s tim, uredno

umotala u jednu kesu koju je sakrila u podrumu doma. Sad je ogavni paket poeo da smrdi i znala je da e uskoro morati da skupi hrabrost i zauvek ga se rei. Ono to ju je titilo je to to nije bila sigurna kako se susret sa biem iz pakla zavrio. Seala se da joj je priao suvie blizu i da je znala da je blie smrti nego to je ikada bila. Osetila je miris drevnog, ali i smrad trulei, unitenja, mrtvog mesa, sve u jednom biu. Kad ju je dodirnuo i pribliio joj lice dovoljno blizu da oseti njegov truo dah, ceo njen bedni ivot u sekundi joj je proao kroz glavu. U tom trenutku je shvatila da tako mora da izgleda umiranje. Adrenalin joj je skoio, ali je onda odjednom i pao. Vid joj se zamutio i prestala je da die. Osetila je kako joj srce staje i grake znoja izbijaju po elu. Tada je umrla. Nakratko. Neko je lupao na vratima. uli su vritanje i doli da vide ta se deava. Probudila se kad je neko polio hladnom vodom. Srce joj je ponovo zakucalo, a dah povratio. Ogavni stvor, koji je sekundu pre dodirnuo, netragom je nestao. Studenti su pokuali da razvale vrata sobe. ula je kako zovu policiju sa zajednikog telefona na karticu. Ustala je i iskobeljala se iz kade. etvoronoke se izvukla iz kupatila i usput nagazila na prljav, stari demper koji je brzo obukla. Tada su vrata sobe popustila i trojica momaka su banula unutra. Irena se u meuvremenu ve doepala kreveta i sedela na njemu gledajui pravo u njih. Izmislila je priu o ogromnom pacovu koji se krio ispod kreveta, ne verujui ni sama da e neko progutati takvu glupost. Jesu. Svako bi pre

progutao priu o monstruoznom pacovu nego o leu koji je doao po nju da je vodi u pakao. I tako je pria o pacovu nastala i vremenom nestala. Neke aljivdije sa DIF-a, iz sobe u blizini njene, jo uvek su je zvale Dinovski Pacov, ali ak ni to vie nikom nije bilo smeno. Poto su vrata njene sobe bila razvaljena, morala je dobar deo te noi da preui u hodniku. U to doba nije lako pronai majstore. U meuvremenu je otila do telefona da se javi svojima. Nije planirala da kae roditeljima o uasnom susretu, ali joj je bilo potrebno da uje njihove glasove. Halo, mama, ta ima kod tebe? Jeste, znam da je kasno, ali neto su mi se pokvarila vrata sobe i sad ih popravljaju, pa moram da ekam da zavre, zastala je da uje priu sa druge strane. Dobro je, ne treba mi hrana, ugojila sam se nekoliko kila, moram to da skinem naravno da moram, jesi li videla na ta liim? Dobro, moe da mi poalje dem od kajsije pa, trebae mi istog vea i to to pre ta tata radi? Spava? A ti ne spava? Gleda film Dobro mi idu ispiti, dobila sam dve devetke i osmicu, ali u da je ponitim. Treba mi devetka za prosek, da ne izgubim stipendiju ta radi Cile? okirano je zastala. Kako to misli mrtav?! Bila je oajna. Maak joj je bio jedini prijatelj. Kliniki mrtav? Maka? Svata, ree odahnuvi. Znai, sad je dobro kad je to bilo? Za vreme oluje? Mogue da je grom pogodio blizu njega, da ne, nisam bila napolju za vreme olujevai mama, ej, evo zovu me u sobu, sredili su vrata, ajd, volim te, ao! Saekala je da joj majka otpozdravi i krenula na-

trag u sobu. Tako su se zavrili dogaaji te noi.

Deo trei

Za razliku od Irene, Vera je imala sasvim drugaijih problema sa teinom. U poslednja dva meseca, izgubila je dovoljno da pone da lii na avet. Jednostavno se istopila. Ako je pre susreta sa elunjom, bila relativno krhke i vitke konstitucije, sada je prelazila u ekstremno opasnu mravost. Sedela je na krevetu u bolesnikoj sobi prikaena na bocu sa infuzijom. Dijagnoza, psiholoki poremeaj, tipa izofrenije, sa posledicama u vidu tekog poremeaja ishrane. Drugim reima, anoreksija kao posledica izofrenije. Nije se oseala dobro. Sa infuzijom ili bez nje, umirala je od gladi i ei, ali ma koliko elela da jede, to joj nije bilo dozvoljeno. elunj se jo od prvog dana nakon njihovog susreta one kobne noi postarao da joj uskrati sve osnovne ivotne potrebe. Poelo je ve sledeeg dana, nakon oluje. Ostala je malo due u biblioteci fakulteta itajui beleke, ubeena da je sve to se sino dogodilo bio samo ruan san i da treba to pre da ga zaboravi. Onaj znak na ruci koji je elunj urezao, na alost, jo uvek je bio tu.

Na tom mestu koa je bila gadno upaljena i bolna. Odabrala je da ga ignorie. Negde oko est popodne, shvativi da je ostala sama, spakovala je stvari nameravajui da krene natrag u sobu u studentskom domu. Mahinalno je krenula prema liftu, mada je biblioteka na treem spratu, ali kad je pritisnula dugme za poziv odjednom se predomislila. Pomisao na ulazak u zatvorenu metalnu kutiju u tom trenutku nije joj se nimalo inila privlanom. Odluila je da se poslui stepenicama. Okrenula se i kad je poela da silazi iza nje se oglasio lift, stigao je. Neki instinkt joj je dojavio da se nalazi u opasnosti. Kao da joj se pribliava kamion u punoj brzini. Vrata lifta iza njenih lea su se polako otvarala, a Vera je osetila kako joj se koa jei i sve u njoj vie da bei. Neto nije bilo u redu. Okrenula se i krajikom oka spazila neko oblije koje je bljeskalo kao koa gmizavca. Virilo je iza delimino otvorenih vrata lifta. Oblije se pomeralo i, koliko je ona u tom trenutku mogla da registruje, nije bilo ljudsko. Zaulo se tiho potmulo reanje koje se pojaavalo. Vera odbaci radoznalost i pouri niz stepenice ne osvrui se. Kad je stigla na odmorite izmeu drugog i treeg sprata, vrata lifta su se otvorila skroz i, iako se nije usuivala da se osvrne, jednostavno je znala da je ono oblije izalo iz lifta i krenulo za njom. Muklo reanje uz neobino dahtanje je sada postalo veoma glasno i pribliavalo se. Zvualo je kao da je iza nje neto teko, sluzavo i veliko, dahtalo je i realo, kao da mu je kretanje naporno, ali joj se inilo da se usprkos tome, kree neobino brzo. Ubrzala je trudei se da je ne uhvati panika. Na drugom spratu nije bilo svetla, videle su se samo senke. Ubrzala je jo vie, korakom koji je prelazio u tranje. I onaj ljigavi, teak zvuk iza nje, poput kretanja ogromne hobotnice, dobio je na brzini.

Reanje i dahtanje se pojaavalo, kao da je umnoeno, kao da ih je vie. Stigavi na sledee odmorite, izmeu prvog i drugog sprata, Vera je zastala i osvrnula se. Iza nje je bio mrkli mrak sa sprata bez svetla. Isprva nije videla nita. Onda iz mraka na drugom spratu iznad nje, izviri neto nalik na monstruozno veliku hrpu pipaka, svaki veliine kine gliste. Sveukupno ih je moglo biti na hiljade i izgledali su kao da nemaju nikakvog biolokog smisla, da iz sredita te hrpe nisu virile nekakve oi gledajui pravo u nju. ta god da ju je pratilo, izaavi iz polumraka, liilo je na najgoru parodiju prirode, greku koju je nemogue popraviti. A ta greka je reala i pribliavala se. Gospode Boe, zar se ovo nikad nee zavriti? pomisli Vera, iskreno verujui da je dolo vreme da na miru umre i nestane iz ovog komara. Pomislila je kako eli da zastane na tom odmoritu i saeka da je ovaj komar od bia stigne, da se suoi sa njim i konano okona svoje muke. Ljigava masa pipaka sputala se stepenicama, uz bljuzgav zvuk hobotnice na suvom, dahtanje i reanje. Vera je osetila da e joj pozliti posmatrajui ga, ali je ostala na mestu. Nije bila sigurna da li je ovo nagla navala hrabrosti koju je pokupila nakon susreta sa elunjom i ostala iva, ili se prosto paralisala od straha, ali je znala da ovo bie nee pregovarati sa njom kad je stigne. Dok se kroz polumrak pribliavalo primetila je da ima neto kao usta, ogromni otvor na podnoju hrpe pipaka, koji se pomalo otvarao i iz kojeg je sad sve oiglednije dopiralo reanje i dahtanje. U jednom momentu setila se neeg to je elunj rekao, o tome kako nee dozvoliti da ona umre. Kad je iz ogromnih usta zveri koja ju je sustizala odjednom ispao jezik, nalik na podebelo vatrogasno crevo, Vera je izgubila svu svoju hladnokrvnost i vritei poletela

niz stepenice u prizemlje. Oekivala je da e se u svakom trenutku ogavni ruiasti jezik obmotati oko njenog tela i povui je pravo u sredite one ljigave hrpe. Odjednom joj je ideja o suoavanju sa ovim stvorenjem i zadravanju na odmoritu izgledala neverovatno glupa. Uostalom, ona ne sme da umre, sudei po onome to je elunj rekao. Morala je da ivi. I negde na poslednjem odmoritu, izmeu prvog sprata i prizemlja dahtanje i muklo reanje osetila je kraj samog uha i vrisnula oajno. Bacila se niz stepenice i pala na pod kod izlaznih vrata. Oekivala je hrpu pipaka, ljigavu i vlanu kako pada na nju i guta je. Nita se nije dogodilo. Konano se usudila da pogleda prema stepenitu. Monstruozno bie je nestalo. Nekoliko studenata koji su sedeli napolju u blizini izlaznih vrata radoznalo osmotrie Veru. Izgledalo je da je konano gotovo, ali ona je znala da nije. Ovo je bilo tek predjelo. Nije bila sigurna da li je sinoni dogaaj bio elunjev pokuaj da je zastrai ili psihiki slomi, moda ak i fiziki povredi, ali je pretpostavljala da je inicijator bio on. A onda je promenio taktiku. Moda je elunj ocenio da sistem udovita iz mraka nije dovoljno delotvoran na nekome ko ima toliko otvoren um za apsurd, a moda je i neto drugo bilo u pitanju. U svakom sluaju, nije joj se inilo da je bie od pipaka koje je pratilo na stepenitu te noi bilo jedno od onih koje je elunj pominjao, od onih koji su se probili. Moda je to bio njen objektivan utisak nekoga ko je suvie vezan za logiku ovdanjeg sveta, moda nije mogla da sagleda suvie duboko van granica naeg univerzuma, ali je shvatala da to bie nije bilo previe inteligentno, u stvari, delovalo joj je kao ekvivalent neke zemaljske ivotinje veoma niske inteligencije, recimo gliste ili ribe, moda neto obdareno iskljuivo

primarnim instinktima u cilju istog preivljavanja. Barem je njen utisak bio takav. Drugi plan njenog neprijatelja bio je mnogo lukaviji i razraeniji, zadirao je mnogo dublje u krhku ljudsku psihu i strahove, unitavajui kako um tako i telo rtve. Prolo je pet mirnih dana od poslednjeg incidenta na stepenicama, est od susreta sa elunjom, kad je sa njenim umom poelo da se deava neto zaista uasno. Kao da joj je mozak primao pogrene informacije usled neke blokade. Hrana, koju su svi oko nje videli kao hranu i nita drugo, njoj je izgledala sasvim drugaije. Ponekad je jelo izgledalo jednostavno sasvim ustajalo, ak je i smrdelo. Ponekad su po pokvarenoj, ustajaloj hrani gamizale gliste. Iz mesa su se migoljili crvi, a iz povra i voa su esto izlazili pauci, larve i bubavabe. Jednom je iz ae mleka posmatralo oko. U supi je pronala otkinut ljudski jezik. I bivalo je sve gore. Imala je utisak da mora biti da se elunj zaista dobro zabavlja muei je, jer su vizije vremenom postajale sve bizarnije i uasnije. Ponekad bi sve izgledalo normalno, recimo kao obian graak sa mesom. A onda bi se meso raspuklo i iz njega bi izaao oblak ogavnog smrada, a potom bi iz te pukotine izmilelo neto ega bi se i majka priroda rado odrekla. Iz graka bi se, i to iz svakog zrna pojedinano, kao da su u pitanju mala zelena jaja, legli neki uti, mesnati pauci. Naravno da je znala da je to verovatno samo u njenoj glavi. Pretpostavljala je da elunj ima mo da malo preusmeri i deformie informacije koje su prenosili njeni neuroni i pretvori ih u neto drugo. Drugi ljudi nikad nisu videli ono to je videla ona. Prvi put kad je poela da ima takve vizije nalazila se u studentskoj menzi i tog dana su imali paprika. Kad su joj sipali u tanjir, jelo je izgledalo normalno, ali

kada je sela za sto pored nekog momka, primetila je da je jelo pokvareno i da smrdi. Obratila se momku pored sebe, prelepom crnokosom, tamnoputom studentu blistavog osmeha sa jamicama na obrazima. Vidi ovo! Jelo je skroz pokvareno! Odvratno! ree ona oseajui kako joj se okree stomak. Uopte joj nije bilo jasno kako to nije primetila jo kad su joj sipali u tanjir pre kase. I kako to da se niko osim nje nije pobunio. Da vidim, odgovori joj on, nagnuvi se da pogleda bolje u njen tanjir. Mirisao je na neki prijatni afterejv. Par puta je mrknuo iznad tanjira, osmotrio jelo, a onda se vratio svom tanjiru: Pravo da ti kaem, meni izgleda sasvim dobro. Kakoali pokvareno je! Gledala je zbunjeno, ne mogavi da shvati kako on to nije mogao da primeti. to je najudnije, jelo kao da se na njene oi jo vie kvarilo i izgledalo je sve gore. Momak pored nje jeo je kao da je to neto najbolje to je ikad probao. I mada je njoj smrdelo do neba, on kao da nita nije oseao. Ustala je ne taknuvi jelo i izala. Kupila je kiflu u trafici na uglu. Nikada nije mnogo marila za hranu, jela je samo onda kada je bila gladna i samo dok se ne zasiti i bilo joj je svejedno ta e pojesti za ruak. Kifla je izgledala u redu kad ju je prodavaica umotavala u papir, ali sada, kada je sela na klupu i odmotala je, izgledala je ne samo bajato, ve i buavo. Sloj zelene bui prekrivao je celu jednu stranu kifle. Vratila se u trafiku. Molim vas, ova kifla je buava, rekla je pomalo besno. Ovo je ve sramota. Kako neko uopte moe da prodaje ovakva peciva?

Gospoice, meni izgleda sasvim u redu, ree ena uvreeno. Ali zelena je, pogledajte! Potpuno je buava. Vera sve izgovori piskutavim glasom, s uasom shvatajui iznenada da su ena u trafici i student iz menze verovatno u pravu i da poinje njeno novo grozno iskuenje. Bleda i uasnuta bacila je kiflu i pobegla nazad u svoju sobu u domu. Bio je to jedan od loijih domova, ruinirana, depresivna graevina nalik sirotinjskom domu. Tu su, osim studenata ivele i itave porodice, to je Veri izgledalo nepojmljivo, jer su sobe bile male i stare. Od nametaja sobe su imale samo krevet i mali lavabo dok je kupatilo bilo zajedniko za ceo sprat. Dok je prolazila sumornim hodnikom iz nekih soba su se uli zvuci deje graje i irili mirisi kuvane i peene hrane. Hodnik je izgledao jadno, kupatilo jo jadnije sa slavinama ugraenim u zid iznad uskog, ograenog dela na podu, koji je trebalo da predstavlja kadu za pranje nogu, ali je vie liilo na valov za stoku. Od etiri klozetske kabine, samo dve su radile, a u jednoj od te dve je stajala cedulja sa natpisom: Centriraj dupe i ne seri kraj rupe. Proavi tuda, Vera se konano nala u svojoj sobi, ula je i zakljuala vrata. Mnogo truda je uloila da od depresivne, sive rupe u koju se doselila pre dve godine, napravi ugodnu sobicu u kojoj je moglo da se ivi. Najpre je sve temeljno oistila i oprala, a zatim ponovo okreila zidove i prelakirala drveni pod. Na prozore je stavila cvetne zavese, a na prozorsku dasku saksije sa cveem. Velike saksije sa krupnim biljkama je rasporedila u uglove. Dvosed, koji se razvlaio u krevet, prekrila je veselom plavo-zelenom tkaninom sa asimetrinom arom. Na

pod od dasaka prostrla je pleteni, domai ilim. Od kue je dovukla sto koji je prefarbala, a potom prekrila stolnjakom veselih boja. Na njega je stavila vazu sa cveem i posudu sa voem. Na jedan zid je ugradila policu za knjige, a zidove ukrasila posterima i slikama. Najdrae lutke i igrake ukraavale su delove sobe, a knjiga i asopisa bilo je svuda. Vera je bila veoma zadovoljna svojim malim sklonitem. No, sada joj ni ono nije izgledalo bezbedno. Sklupala se na dvosedu, razmiljajui. Izvadila je jednu kutiju keksa koju je kupila tog jutra. Otvorila je i izvadila jedan komadi. Bio je buav i pokvaren, kao da je mesecima stajao na vlanom mestu. Pokuala je da natera sebe da ga okusi, ali je ubrzo odustala i legla da spava. Ustala je veoma rano i odmah se setila svega. Nije bila sigurna da li je jueranje dogaaje samo sanjala ili su bili stvarni. Odmah je otila u menzu na doruak. Sve je bilo normalno. Ruak, meutim, nije izgledao dobro. Tog dana servirali su pasulj i njena porcija je izgledala ne samo pokvareno, nego i ucrvljano. Odvratan smrad i pokreti crva u jelu, naterali su je da brzo pobegne odatle i ispovraa se u najbliem klozetu. Svakim danom postajalo je sve gore. Pojela bi moda jedan ili dva normalna obroka, ali ruak je izgledao svaki put sve odvratnije. Koliko god sebe terala da prihvati da je sve ovo samo optika iluzija, izgledalo je tako stvarno, pa i smrdelo, da nikako nije mogla to da jede, po cenu i da skapa od gladi. Ako se i nadala da gore od ovog ne moe biti, prevarila se. Iako je u poetku uspevala da pojede poneki normalan obrok, tokom nedelja koje su nailazile, takvi su obroci bivali sve rei. Nakon mesec dana gotovo nita nije mogla da jede. elunj nije uspevao da utie na svu hranu. oko-

lada mu je bila slaba taka. Veri je uvek izgledala i mirisala dobro i nikada nije primetila bilo kakav znak promene u izgledu i mirisu. To je bila jedina hrana koju je uvek mogla da jede. Problem je bio to nije mogla da ivi samo od okolade. Ubrzo je poela da osea prve znake izgladnelosti. Cirkulacija joj je slabila, vid mutio, a posle izvesnog vremena poela je da osea i srane probleme. Nakon izvesnog vremena, koa je poela da joj propada, izgubila je menstruaciju, a urin dobio nezdravu mrku boju. Nakon mesec i po dana, poela je da joj opada kosa. Borila se svim snagama protiv iluzija koje su joj nametnute. Znala je da ustaje i jede nou u gluvo doba, i u prvo vreme uspevala u tome. Ubrzo to vie nije bilo mogue. Zatim je nauila da jede na prepad, to je znailo da uopte ne razmilja o hrani, niti pokazuje bilo kakve znake da se sprema na obrok, da bi naglo izvadila novac, kupila keks i pojela ga pre nego to bi se ogavne vizije pojavile. Kasnije je koristila mnogo drskije i potpuno neoekivane poteze. Uzela bi tanjir sa rukom u menzi, i kad bi videla da hrana izgleda pokvareno ili zagaeno, sela bi mirno gledajui, a onda naglo, bez mnogo premiljanja poela da jede iz tanjira osobe koja je bila najblia njoj. No, vremenom je gubila snagu, a sa snagom i volju da se bori. Izgledalo je da komaru nema kraja i ona je osetila da posustaje. Nije smela da kae nita svojoj porodici, niti bilo kome, jer je sve zvualo sasvim apsurdno, ali svima je bilo oigledno da ona umire od gladi i dehidratacije. Ubrzo je ustanovila da se halucinacije nisu javljale samo u vezi sa hranom. Pojavile su se i pirane koje su, sasvim neoriginalno, bile u kadi. Pri bilo kakvom poku-

aju da se okupa, koji bi trajao due od jedne minute, u vodi, bilo tekuoj, bilo u lavoru ili kadi, pojavljivale bi se mnogobrojne ribe zlokobnog izgleda. Zapravo nisu liile na pirane, vie na omanje, zubate, ruiaste ribe, ali jesu grizle i ti ugrizi su bili stvarni. Prvi put su je ugrizle za ruku, zatim za butinu i ona je shvatila da vie nee biti u stanju ni da se okupa. Jednom je zamolila drugu osobu da proba hranu koju je videla kao pokvarenu. Sedela je u menzi ispred tanjira u kome se puilo neto to je trebalo da bude graak, ali su se iz njegovih zrna izlegali nekakvi crvi i mileli po tanjiru. Okrenula se bubuljiavom momku koji je sedeo do nje za stolom i, sa puno entuzijazma, jeo taj isti graak. Izvini, ree ona drsko mu se obrativi, ini mi se da sa mojom porcijom neto nije u redu. Da li bi hteo da je proba? Bubuljiavi momak je podozrivo pogleda, a Vera pomisli da je verovatno mislio da je aknuta ili da pokuava da ga zbari na uvrnut nain, a onda slegnu ramenima i zagrabi kaikom malo iz njenog tanjira. Zaprepaeno je gledala kako on prinosi kaiku sa crvima i raspuknutim zrnima graka do usta i guta ceo sadraj. Okrenuo se i, inilo se, zaustio da kae da mu se ini da je sve u redu, kad se Veri odjednom okrenulo u elucu, pritisnula je aku na usta i pobegla u klozet gde se propisno ispovraala. Jednom je ak probala da stavi hranu u usta. Bio je to neki keks, ubuavljen kao da je izvaen iz ubreta. Gledala je u to pare testa, prekriveno slojem plavkaste bui i pomislila Ovo nije stvarno. elunj ne moe da izmeni stvarnost. On je izmenio samo nain na koji moji neuroni u mozgu prenose informacije. Ovo je sasvim normalno, obino i svee pare keksa. Onda ga je polako zagrizla. Istog momenta osetila

je ne samo miris, nego i ukus bui. Nije bila sigurna kakvog je ukusa zapravo bu, ali je bila sigurna da je upravo takvog kakav je imao ovaj keks. Istog asa je povratila. Nakon nekoliko nedelja, onesvestila se za vreme nastave i od tada je nisu putali iz bolnice. Pri pokuaju da objasni ta se dogodilo, naizgled ljubaznim lekarima spremnim da je sasluaju, jedino to je postigla je da je dobila jake lekove za izofreniju i aku lekova za smirenje, takoe i antidepresive, a potom je i zatvorena na odeljenje za bolesti ishrane, jer je bilo oigledno da e samu sebe umoriti glau. Prikaena za infuziju, sedela je na bolnikom krevetu gledajui kroz prozor zatien reetkama. Ispod kreveta je krila celu nedeljnu dozu lekova, koju nije ni takla. Mozak joj je radio punom parom, a infuzija joj je malo zakrpila, dehidratacijom uniteno, krhko telo. Te noi je pobegla iz bolnice. Koraala je ulicama grada, u spavaici, ogrnuta bade-mantilom u platnenim papuama i tankim arapama na nogama. Bila je potpuno mokra, smrznuta, izgladnela i ve poluluda, u strahu da nee preiveti ovu no. elela je da izae iz sobe i vidi zvezde poslednji put, da koraa kao slobodna osoba pod vedrim nebom i da vidi Dunav, pre nego to e skoiti u njegove tamne talase. Noge su joj tonule u prljav, polurastopljeni sneg. Retki prolaznici posmatrali su je podozrivo, apuui neto meusobno, no ona uopte nije obraala panju na njih. Noas je njena poslednja no. Stigla je do jedne velike, duboke bare gde se sneg potpuno rastopio i oklevajui spustila nogu u vodu, duboku nekoliko centimetara. Bila je topla. Neto sivo i dugako se kretalo kroz vodu pravo prema njoj. Shvatila je da je to krokodil. A onda se okliznula i poela da pada.

Deo etvrti

Te veeri su Oliver i Andrej, na Oliverovo insistiranje, izali u grad da proetaju. Andrej nije eleo da eta mokrim ulicama, prekrivenim prljavim snegom koji se topio, ali je Oliver toliko navalio da je ovaj, slegnuvi ramenima prihvatio. Koliko je Andrej znao, Oliver nikada nije insistirao ni na emu, ali sada je bio zapanjujue uporan. etali su ulicama, dok je no postajala sve tamnija, u to zimsko doba godine se zaista rano smrkava. Ulice nisu bile oiene i na sve strane bilo je bljuzgavice u koju je Andrej stalno upadao. Oliver je veto i bez imalo napora izbegavao i najmanje bare, mada nije uopte gledao gde staje. Izgledalo je kao da trai nekog ili neto, pomno pretraujui pogledom ve puste ulice. Ja bih iao negde na veeru, ree Andrej iznerviran, mada se nije usuivao da direktno protivurei svom prijatelju. Iznenada primeti udni maji pokret Oliverovog tela. Oliver nikada nije bio atletski tip. Delovao je pomalo sporo i tromo. Izgledao je uvek apsolutno smireno i erotino, lenj, poput make koja se

protee na letnjem suncu. Nagli trzaj tela privue panju Andreju kome je prijatelj izgledao kao tigar koji se sprema da skoi na rtvu. Mala, krhka, pogurena prilika, dugake i tamne, ali prosede kose u mokrim, prljavim ritama stala je u jednu dublju baru, koliko je Andrej mogao da vidi i izgledalo je kao da e pasti. A onda je Oliver skoio. Ne skoio, pre e biti da se bacio kao tigar, dograbio je pre nego to je pala. Izgledala je malo i krhko u odnosu na Olivera. Od nje se irio neprijatan zadah. Ko god da je ova osoba bila, nije polagala previe na higijenu. Oliver se, sa savreno srenim izraz lica okrenuo prema Andreju, kao da je konano naao neto to je oduvek traio. Gledao je osobu u svom naruju sa apsurdnom ljubavlju, kao da mu je izgubljena sestra. Naao sam je, ree sreno. Ko je ta osoba, upita Andrej osetivi gaenje prema prljavom, skoro beivotnom telu u Oliverovom naruju. Kako si znao da e prolaziti tuda veeras? Znao sam da je ona jedna od nas kad sam je sreo u ambulanti pre one olujne noi. Osetio sam to. Osetio sam mentalnu vezu sa njom i jo od tada je traim. Znam da je bila u nevolji, ali sada je s tim gotovo. Molim? ta ti znai to jedna od nas? Andrej upitno iskolai oi. Kakva ambulanta, kakve mentalne veze? O emu ti pria? Pa zna za one halucinacije o kojima sam ti priao, onaj trip to sam imao za vreme oluje? Priao sam ti o tome. Ona je deo toga. Ona je jedna od nas koji su poseeni. Videla je isto to i ja, sigu-

ran sam u to, kao to sam siguran da ovde sada stojim. A ja i nisam siguran da ti ima pojma o emu govori, odgovori Andrej po prvi put zaista zabrinut za svog druga. Jo od kada je uo za njegove halucinacije, nije mu se dopalo. Posumnjao je da se Oliver vraa drogi, a sad je postao siguran u to. Sluaj, Andre, prestani da me sumnjii! Nisam ni pipnuo drogu ve dve godine, niti uopte nameravam ikada vie. Mislio sam da je ono moglo biti samo posledica narkomanskih dana, ali sada kad sam naao ovu devojku, siguran sam da nije. Mada bih u stvari voleo da jeste. Znam da sam u stvarnoj opasnosti, ali ona, pogledao je telo u svom naruju skoro zaljubljenim pogledom, ona je u mnogo gorem stanju nego ja i moram da joj pomognem, jer inae nee izdrati jo dugo. Sluaj, odjednom je poeo ubrzano da koraa drei enu u naruju kao da je laka od pera, nju sam sreo ranije i zna ono, malo sam priao s njom putem misli. Osetio sam da ima sebi neto to je slino mom svetu. Traio sam je nedeljama nakon toga. Prialo se da je poludela i da pati od anoreksije. Kontaktirao sam odgovarajua odeljenja u ustanovama za takve poremeaje i naao sam je. Povezao sam se sa njenim umom i osetio da e biti sada ovde i da je u nevolji. ek, ek, ek, stani malo Andrej se borio da stigne Olivera, koji je koraao brzo kao da ne nosi etrdesetak kilograma teak teret, poznajem te od detinjstva i znam da si oduvek bio sklon mentalnim procesima koje ja nikada nisam razumeo. Znam da si nepogreivo pogaao ta mislim ili elim, i da si mi praktino nastavljao reenice kao da smo blizanci. ini mi se da je ovo malo previe. Kako si se povezao sa njenim umom?

I zato? Zato to smo ona i ja u slini, ree ovaj ne usporavajui korak, osim toga, potrebni smo jedno drugom. Svako od nas ima uroene instinkte, koji su mnogo moniji od bilo kakve logike, ali malo ljudi ume da ih koristi. Ja sam se samo potrudio da posvetim vie panje tananim oseajima i sposobnostima, koje su mnogi zaboravili da postoje. Ona je ista takva, samo to, za razliku od mene, nije sasvim svesna toga. Ja jesam. Ne znam, ja u te stvari i ne verujem, ree Andrej trei za Oliverom. Rekao je da ne veruje, ali iskustva iz dugotrajnog prijateljstva sa Oliverom su mu davala povod za drugaije zakljuke. Koliko je samo puta Oliver doao tano onda kad je Andrej bio u nekoj nevolji, znajui ta treba da mu donese ili kae. Koliko puta uopte nije morao da objanjava neka svoja veoma kompleksna oseanja Oliveru, ili neko svoje veoma konfuzno razmiljanje, a da je ovaj sve znao. Nije mogao da prihvati Oliverovo objanjenje o slinim umovima koji komuniciraju na neki tajanstveni nain. S druge strane, nije imao ni neko drugo objanjenje za sve to se dogodilo ove veeri, osim da je u pitanju ista sluajnost. Sve se to Andreju nimalo nije dopadalo. Dobro, Oli, gde idemo sada? upita ga oajno. Kod tebe. Mooolim? Nee valjda nju da unese u moj stan? Upravo to nameravam. E, Olivere, to nee moi. Zato? Oliver uspori malo da bi ga ovaj sustigao. Zato to prodahta Andrej, neu kojekakve prljave, bolesne skitnice u mom stanu. Postoje mesta na

koja se takvi ljudi nose, a to nisu privatni stanovi. Osim toga, rekao si da je luda. A moda je i zaraena neim im je to izgovorio, shvatio je kako je sebian i okrutan. Kao i veina ljudi, Andrej je eleo da se dri podalje od marginalnog dela oveanstva. Nije eleo da se na bilo koji nain nae u blizini bolesnih, slabih, starih i naputenih ljudi, kao da se bojao da e deo njihove nesree prei i na njega. Ionako je imao i previe svojih problema. Nije eleo da se nalazi u blizini nemoi, propasti i starosti, nije eleo da oseti neiju beznadnost. Nije eleo da se njegov mali stan oskrnavi smru jedne osobe, i bio je veoma voljan da je preda onima koji bi znali da se brinu o ovakvima, nekoj instituciji. Bilo bi tako lepo i lako prebaciti odgovornost na nekog drugog, a enu ionako nije poznavao, niti ga je bilo previe briga. Prvo, ree Oliver ustro koraajui, ona nije stara. Drugo, nije skitnica i nije naputena osoba, a nije ni luda. Rekao sam ti da je u nevolji. Tree, nemam gde drugde da je smestim. Ako je smestim u neku ustanovu kako ti predlae, ona e brzo umreti. ivkov i moj stan je suvie mali i ima samo dva kreveta. Ggazdarici se ne bi svidelo da dovodimo goste na vie dana, a ti ima garsonjeru i nikome ne polae raune. Andreja je tog asa jako zabolela glava. Stopala su mu bila promoena, noge ukoene od hladnoe, a Oliver se ponaao i govorio kao ludak. Glas mu je zakripao kad je rekao: Ne Oli, ne moe da je odnese u moj stan i taka. Ne dolazi u obzir. I to je moja konana odluka. Desetak minuta kasnije Oliver je spustio nepomi-

no telo na kau u stanu na Detelinari. Andrej je tada sebino pomislio kako e mu zaprljati nove presvlake, ali nita nije rekao. Jo uvek se drao podalje od nje. I ta sad? upita, besan to mu je Oliver, ni krivom ni dunom, natovario odgovornost na vrat i oskrnavio njegovu voljenu garsonjeru boleu i nesreom. Pomoi u joj da se oporavi, ree Oliver i dodade neoekivano: Zamolio bih te da izae na neko vreme, jer bih eleo da je okupam, a siguran sam da ona ne bi elela da je ti gleda dok je ja kupam. A ja sam siguran da uopte ne elim da gledam nju, ni obuenu, a jo manje golu, ree Andrej nervozno, pokupi se i krete ka vratima. Oliver je skinuo bademantil eni koja je beivotno leala na kauu. Andrej htede da zatvori vrata iza sebe dok je izlazio iz stana, ali se okrene i upita malo smirenije: Jedno mi nije jasno kako si onako brzo skoio da je prihvati? Uopte nisam znao da moe tako da skae. Bojao sam se da je ne pojede krokodil.

Deo peti

Nikola se probudio. Nije mogao da se seti ta je tano sanjao, ali je neodreeno oseao da je imalo veze sa vatrom. Teodora je leala na njegovoj levoj ruci. Njena utrnulost je sada poela da mu smeta. Polako je izvukao ruku ispod njenog tela. Trnci su odmah krenuli gore, uz aku do ramena. Pogledao je u usnulu enu pored sebe. Na prvi pogled, bila je ist muki najlepi san, gola i lepa, platinaste kose koja u talasima pada niz telo do struka. Na prvi pogled bila je savrena, pod uslovom da ste gluvi, jer je hrkala kao motor Juga sa gasom u leru. Ni kad je bila budna nije bilo bolje. Ne zato to nije bila obdarena inteligencijom, nego zato to nije videla dalje od svog nosa. Koliko god bilo tana teorija da su svi ljudi egoisti, samo to to neki vie a neki manje pokazuju, Teodora se nimalo nije trudila da sakrije egoizam. Jedino o emu je znala da pria je o samoj sebi i onome to je njoj bilo vano. I naravno, traevi u beskonanom nizu. Ljudi su je voleli, ak je i Nikola poinjao da se zalju-

bljuje u nju, to je za njega bilo apsolutno iznenaenje. Ona je na veinu ljudi delovala zapravo rastereujue, poput gledanja neke komedije na televiziji, gde niko nikada ne stari i niko se ne razboljeva, niti umire. Nikolu je njeno prisustvo oputalo, smirivalo i inilo ak srenim. Zato je voleo. Ona je za njega bila misterija. Nije se alila na ozbiljne ivotne probleme, kao da ih nema, ili ne mari za njih. Nije filozofirala, niti je imala neke posebne kaprice. Ona je uvek bila Teodora, savrena ena. Poela je da se mekolji. Konano je otvorila velike, plave oi i odmah skoila do kupatila da se naminka i opere zube. Posle izvesnog vremena vratila se, savrena kao i uvek, namirisana, naminkana i uredno oeljana. Sela je na krevet i poela da lakira nokte na nogama, paljivo razdvojivi prste komadiima vate. Tako sam umoran Dorice, pre nekoliko nedelja sam imao napad moje stare boljke i jo uvek se oseam premoreno. Nadam se da nee i mene da zarazi time. Ve mi je jedan jednom bio preneo gonoreju, samo mi fali jo neka nova bolest, ree nonalantno, lakirajui nokat na palcu. Nije zarazno, to ti je genetski problem, zna uroen. Ge-net-ski, ponovi ona i nasmeja se kao da je rekao neto jako duhovito. Ponekad se pitao da nije ova ena moda stigla sa neke druge planete. Da, umoran sam i od sebe, takoe. ini mi se da nisam postigao ono to sam eleo od ivota, zapravo mi se ini da sve radim pogreno. Pa ti se onda odmori i pokuaj da

ispravi greke. Nije to tako jednostavno, zabrljao sam. Mrzim samog sebe. Mislim da sam govno od oveka i stvarno se udim da ljudi uopte ele da budu samnom. Neke stvari koje te sjebu u detinjstvu posle teko moe da popravi. I fakultet mi ne ide dobro, pao sam i treu godinu i sad mi se ini jo i da sam glup. Ah, kanulo mi je na novi svileni arav. Glupi lak za nokte, ciknu Dora iznenada, da se ovaj trgao. Nita me ne slua, da zna da mi se to svia kod tebe. Ne slua kako potkopavam sam sebe ili se pravi da ne slua. Stvarno mrzim neiskrene sluaoce ili one koji uivaju to neko drugi ima veih problema od njih samih, i ne podnosim lano saaljenje. Ni pravo saaljenje ne podnosim. Ti se nikad ne trudi da se pretvara da si zainteresovana za tue probleme ili da glumi empatiju. Skroz si iskrena. A? Dora konano obrati panju i okrenu se prema njemu. Nita. Zaboravi. Je l da mi je lep novi ru? Pravi Diorov. Proli put su pokuali da mi uvale neku imitaciju, ali ja znam razliku Voleo bih da i ja umem da raspoznajem imitaciju od originala, pomisli Nikola ali ree da je ru prelep dok je ona puila svoje predivne usne u njegovom pravcu. Da Ej, hajde da idemo negde u provod! Provod je obino predstavljalo neko mondensko mesto, preskupo za njegov studentski dep. Nikola se sam izdravao radei honorarno za neku privatnu firmu. Pre dva meseca upoznao sam jednu za-

nimljivu enu, tada kad sam imao napad, ako je to uopte bila ena, pokua da joj ispria, znajui da ona verovatno ne slua. Izgledala je zauzeta navlaenjem svilenih arapa. Koga si upoznao? zvuala je odsutno. Ahea se zove. Vrlo impresivna osoba, zna. Ona je otelotvorenje apsurda, ali je veoma inteligentna. Molim, ima drugu ensku?! ciknula je i konano prestala da petlja oko arapa. Alo, rekao sam da je otelotvorenje apsurda! To znai, prodrao se, da bih morao da budem zaista oajan pa da imam neki fiziki kontakt sa njom, mada nastavi mrmljajui, u kom sam stanju bio, ne mogu da budem siguran da nisam imao. Nemoj da vie na mene bila je ljuta. Ne znam ta ti je to otelo otetvor ma to sa asurom ali neu da toleriem da vrlja okolo dok si sa mnom u vezi. Rekla sam ti da mi je jedan tako preneo gono Ajde, doi ovamo, ree Nikola odobrovoljeno. Bez obzira na sve, ta ena ga je. Sa njom nikada nije bilo komplikacija. Povukao ju je za ruku i privukao sebi. Hej, ruka ti je vrela, viknula je, a onda se iznenada otrgla. Sav si vru kao poret! Ti gori! Dora je vrisnula uspanieno. Osetio je miris paljevine. To je goreo svileni arav pod njim. Telo mu je iskrilo, kao one noi nakon oluje, samo su iskrice bile manje vidljive jer ih je guilo dnevno svetlo. Dora se drala za aku i vritala kako se opekla i da je boli. Njemu je, meutim, bilo sasvim ugodno. inilo mu se da lebdi i da se svet oko njega magli i rastapa u najlepim bojama vatrometa. Svaka dlaica na telu, a imao ih je podosta, se jeila, a

svaka pora slala sopstvenu iskricu jedinstvene boje i oblika. Bilo je divno. Ali ne i Dori. Imala je laku opekotinu na desnoj ruci dok je njen momak leao na krevetu u plamenu. Njoj nije izgledalo da on uiva, naprotiv. Usta su mu penila, tresao se kao da ima epileptini napad, oi su bile staklaste. Vritala je. A onda poletela prema telefonu.

Deo esti

Vera se probudila u mukoj pidami, tuem krevetu i nepoznatoj sobi. Sa olakanjem je primetila da je okupana i ista, i da mirie na muki dezodorans. Radoznalo je pogledala po sobi. Ovo je bila neija privatna soba, ne bolnika, hvala bogu. Bilo joj je dosta bolnice. Dopadalo joj se ono to vidi. Soba je bila deo ukusno ureene garsonjerice. Videla se polica sa mnotvom knjiga, uglavnom strunih, iz oblasti elektrotehnike, ali i beletristike SF anra. Mnogo knjiga je obino dobar znak, bar to se nje tie. Nije bila zabrinuta to se nalazi u nepoznatom stanu, ionako nigde nije bila bezbedna, a ova prostorija je odavala urednog, naitanog i obrazovanog vlasnika. Nagaala je da je mukarac u pitanju, sudei po mukim dezodoransima nareanim na jednoj polici, ali i erotskom kalendaru diskretno okaenom u malo manje vidljivom uglu sobe. Zaula je glasove iz hodnika iza zatvorenih vrata: Imam u friideru neku orbu od povra. Baba mi poslala jue. Ako insistira, daj joj to. Je li ona jo uvek tu? Naravno da je jo tu, zauo se drugi glas, koji joj

je bio poznat. A gde u ja da spavam? Na kauu, razume se. To je samo privremeno. Videemo ta e ona rei kad se probudi. Za ovo mi duguje, da zna. Napravio si mi veliku obavezu i doveo nepoznatu osobu u stan. To nikom ne bih dopustio osim tebi. Ali nisam srean. Hajdemo unutra. Vrata su se otvorila i Vera vide dva mlada oveka kako ulaze u sobu. Jedan joj je bio jako poznat, plavokos, visok, vitke grae, ali je nagaala da je izgledao drugaije kada ga je prvi put videla. Delovao je smireno i oputeno. Drugi je bio oigledno pod stresom, eao se kao majmun, mrtio, grio i pravio grimase. Ovaj je bio isto tako visok, ali pre mrav nego vitak, pegav kao plovje jaje i sa neverovatnom nijansom rie kose. Hej, ree ona uspravivi se, zdravo. Ja sam Vera. Ne, ne, ne, ne, ne, kriknu rii momak iznenada, tako da se trgla. I dalje se grio, ak pomalo i skakutao dok su mu oi igrale po sobi: treba da se ponaa po propisu. Prvo treba da kae: Ko-ko ste vi? G-gde sam to ja? Ok, ko ste vi, gde sam to ja? posluno ponovi, nasmejavi se. Na obrazima su joj se pojavile jamice, a sive se oi zacaklile. Andrej se acnuo kad je shvatio da njegova bolesna starica, ne samo to nije starica, nego ima najslai osmeh koji je video. Izgledala mu je veoma mlado i krhko, ali ujedno zauujue snano. Poput onih siunih, nejakih osoba koje vas okiraju kada vam, pri pozdravu, stisnu ruku jainom profesionalnih keera. Takoe je shvatio, ne bez gorine, da ona gleda u Olivera, savrenog Olivera, mladog boga savrenog tela. Najednom je sebi izgledao kao ogavno

nosato i zubato udovite, mravo i pegav o sa kratkovidim pogledom. Osetio je kako ga Oliver gurka laktom. Hej prestani s tim. Izgleda dobro. Oliver, u svom stilu, nije nita rekao, ak ni uputio pogled u stilu eto ti tvoje bolesne starice. Malo je gurnuo Andreja napred pokretom koji je trebao da znai predstavi se dami. Ja sam Andrej, milostiva gospoice i trenutno ste moj gost to ete, nadam se, biti to due. Drago mi je. Pruila je ruku. Bio je u pravu. Bila je snana. Delovala je slomljeno, ali se borila, to se videlo. I to mu se svialo. Osetio je da crveni i povukao se nazad. Tebe odnekud znam, rekla je gledajui u Olivera zaljubljenim pogledom. Barem je Andrej to tako video. I Oliver je nju tako gledao, to nije bilo nimalo udno jer on nije bio krt po pitanju oseanja. Umeo je veoma nesebino da voli. Da, znamo se, ali nismo se zvanino upoznali. Ja sam Oliver. Nije ime koje esto ujem. Mislim da bih upamtila da sam ti znala ime. Moda lice. Moda. Ja tebe znam. Hej, ko me je okupao? upita ona setivi se da je oigledno neko to morao da uradi. On je, ree Andrej optuujuim tonom pokazujui prstom na Olivera, ali njega ne mora da se stidi. Mene treba ali ja, na alost, ionako nita nisam video. Zato njega ne treba da se stidim? postavi sledee pitanje a onda, ne saekavi odgovor, dodade: Olivere, kad si me kupao, je li bilo pirana? Pirane?! vrisnu Andrej, grei se toliko da ga je Vera gledala sad ve pomalo zabrinuto. Pirane! Kro-

kodili! ta ste svi zapeli za Amazon? Valjda treba rei neku re i o anakondama, oposumima ili pustinjskoj lisici? Ne nije. Zato to si bila u nesvesti i nisi primala promenjene informacije. A na mene to ne utie. Otkud znate za krokodila? I vi ste ga videli? bila je radoznala. Ma naravno, odgovori joj Andrej, u Novom Sadu ima ih na svakom oku. Jue sam skoro ugazio jednog tamo na uglu Pap Pavla, kod SUP-a. Video sam ga, ree Oliver, ignoriui Andreja to je ovom ilo na ivce. S druge strane, Andrej je i sam sebi iao na ivce. Skakutao je s noge na nogu, kao klinac. Olivere, bio si u pravu, vas dvoje ste isti, zakljui rezignirano, pripadate istom svetu. Ti si jedan od petoro odabranih! uzviknu Vera ushieno, uspravivi se u krevetu. Moda. Mislim da jesam. Hajde da ti damo neto za klopu. Izvadio je ve spomenutu orbu iz friidera i stavio inijicu u mikrotalasnu da se podgreje. Andrej se oseao totalno beskorisnim i glupim, i inilo mu se da bi sad trebalo da uradi neto pametno, ali nije mogao da se seti niega. Stajao je oputene vilice dok je Oliver pruao tanjir Veri, koja ga zahvalno prihvati. Odjednom, ona razoarano kriknu: Pokvarena je! Opet se dogodilo! ta?! Nemogue! Andrej skoi do nje da proveri. Izgledalo mu je sasvim u redu. Ne, ne, nije stvarno pokvarena, nego mi stvaraju takve iluzije ma, ispriau vam sve. Prvo emo te nahraniti, ree Oliver smireno,

zna i sama da je to to ti vidi samo iluzija. Valjda moe tome da se suprotstavi. Ne mogu, pokuala sam. Svakako da moe, a ja u ti pomoi. Mislim da mogu. Seo je pored nje na krevet. Glave su im se dodirivale. Oboje su neko vreme bili potpuno nepomini, kao da se koncentriu, Oliver joj je neto aputao na uvo. Nemoj samo da pomea svoje sposobnosti, pa da joj razbije glavu, dobaci Andrej i odmah se pokaja. Vera se nasmeila i tiho zahvalila Oliveru, a onda sljutila ceo tanjir supe za nekoliko sekundi. Mogu li dobiti jo? upita pruajui tanjir. Koliko dugo nisi nita jela? Ne seam se. Vie od tri dana, mislim, a i pre toga nedovoljno. Onda moda treba da malo saekamo. Poni da jede postepeno. Andrej ih je posmatrao kako apuu jedno drugom i oseao bes i oajanje. On je bio taj koji je hteo da je ostave negde u nekoj instituciji, a Oliver ju je doveo ovde. On kukao je zbog zaprljanog nametaja, zbog odgovornosti koja mu je silom natovarena. On se i sada ponaao kao idiot skakuui s noge na nogu, pravei grimase i povremeno ubacujui po koju duhovitu opasku u nadi da e se na taj nain oseati manje neprijatno. Nimalo ga nije teila injenica da je sada sasvim oran da se primi odgovornosti oko ove enske osobe, jer je bio vie nego svestan da iza toga stoje neka ne nevina oseanja prema pridolici, to se ne bi desilo da je zaista bila matora skitnica. Osim toga, mladu pridolicu Oliver je video golu,

ak ju je i okupao, i Andrej sa jo veim uasom shvati da mu Oliver sada, zapravo, smeta. eleo je da ovaj ode i ostavi njega i Veru same, a takoe se uasavao pomisli da ostane sam sa ovom damicom. Oliver mu je bio potreban, a oigledno njoj jo vie. Istovremeno ga je mrzeo i eleo da konano ode odavde. Gadio se sebe i svojih oseanja, za koja je drao da su nemoralna i nedolina. Olivera je znao dvadeset godina, i milion puta su pomogli jedno drugom u ivotu, a ovu damicu zna nekoliko minuta i ve je njena blizina uinila da zamrzi svog najboljeg prijatelja. ta to govori o njemu samom? Neto nimalo laskavo, slutio je. Stajao je pogrbljen, dok mu se lice malo grilo i posmatrao ih kako neto tiho priaju jedno drugom, mrzei sam sebe. Ako je Oliver i znao ta se deavalo ispod te guste, rie kose, nije to pokazao. Oi su mu gorele jae nego inae i pokazivao je vie nenosti nego obino, ali mu je lice i dalje imalo izgled savrene porcelanske maske. U jednom momentu uputio je Andreju topao pogled i nita nije rekao. Andrej je stajao, mrzei Olivera i volei ga, u isto vreme. Shvatio je da u tih dvadeset godina, koliko poznaje Olivera, jo nije sagledao ni blizu sve aspekte njegove linosti. Oliver je oduvek malo govorio, nikada se nije pravdao niti nagovarao bilo koga na bilo ta, retko je delio bilo kakve savete, i to uglavnom u izuzetnim sluajevima, retko se i uzrujavao. Sada je sedeo na krevetu i razgovarao sa potpuno nepoznatom devojkom, koja je u svega par minuta uspela da kod Andreja podstakne lavinu neoekivanih oseanja. Konano, Oliver se okrenu Andreju i ree jednostavno: Morau ja da budem s njom. Zato? Andrej se osetio izdanim. Zato to je tako bezbednije za nju odgovori ovaj

ustajui, a moda i za mene. Ti e morati da jedno vreme stanuje sa ivkom, dok ne pronaemo bolje reenje. ivko nikada nee pristati na to. Zna i sam. Osim toga, ovo je moj stan. Daj Olivere zna da sam sportista. Mogu da izaem na kraj sa bilo kime. Nisam nita slabiji od tebe. Nisi fiziki slabiji od mene, ali ovo je neto drugo. Uostalom, ivko prekosutra ide na vikend kui pa e ti gostovati samo jedan dan. A ta ako vam upadne gazdarica i vidi mene umesto ivka? To je moja briga, Andre tonom koji je oznaavao da je diskusija zavrena. Dobro prihvati ovaj ogoreno. Ovo nimalo nije liilo na Olivera. Nareivao mu je, nametao mu svoju volju i jo mu natovario ivka na vrat. I oteo mu devojku ispred nosa, ali o tome Andrej nije eleo ni da razmilja. Pristao je na glupu ideju o rasporedu stanovanja i gostovanja samo zbog nje, tog sitnog, sivookog uljeza koji je za tren oka napravio haos u njegovom ivotu i njegovoj glavi. Samo zato to se ona tako dogovorila sa Oliverom pristao je na glupu ideju da stanuje sa ivkom. Ako nita drugo patnja sa iletom e trajati samo jedan dan, a onda e imati ceo stan samo za sebe na ceo vikend. Dotle e se valjda stvari srediti. Pogledao je Veru i pod udarom njenih sivih oiju oblio ga je znoj. ta ti kae na to? Nas dvojica smo zapravo potpuni stranci za tebe, zar ne? upita je strogo. Kakva je to devojka koja tako olako prihvati ponudu potpunog stranca da se useli u njegov stan

i spava sa njim u istoj sobi? Nemam ta da izgubim, ree ona slegnuvi ramenima kao da odgovara na njegovo nepostavljeno pitanje. itala ga je na slian nain na koji je to dosad inio Oliver. Oli me je spasao i sigurno moe da mi pomogne da se zatitim od daljih napada. A osim toga, oboje smo deo iste prie i moemo da se borimo zajedno. Tako u i ja moi da pomognem njemu. Ona je luda, pomisli Andrej, ona je luda, i Oliver je poludeo i ja ne znam ta traim ovde. Moda je neki virus koji su oboje zakaili, pa sad oboje bulazne kojeta. Neto ga je bunilo u celoj toj prii. Ako su i Vera i Oliver ludi, otkud to da su oboje videli krokodila? Na koji nain su im umovi povezani pa oboje imaju istu halucinaciju? Mogue je, ako se tako posmatraju stvari, da je i sam zaraen. Sve to mu je izgledalo potpuno nestvarno. U njegovoj garsonjeri, u njegovom krevetu i njegovoj pidami je potpuno luda ena, koja je zaludela i njega i Olivera i uvukla ih u neki neopisiv komar, kojeg Andrej nije eleo u svom ivotu, ali zaudo, eleo je enu koja je izazvala komar. Ponovo je poela da ga boli glava. Masirajui slepoonice, on umorno ree: Kako zna da i ja nisam deo te prie u kojoj ste vas dvoje? Vera i Oliver su ga gledali ne govorei nita, ali su njihovi pogledi jasno govorili da nije. On je ovde bio viak. Mogli biste oboje da ostanete ovde kod mene. Na kauu ima dovoljno mesta za nas dvojicu. Vera moe da spava na krevetu, ponudio je. Vera je zamiljeno pogledala u Olivera koji klimnu glavom i Andrej oseti olakanje. Oliver nee ostati nasamo sa njom. Andrej e ostati u njenoj blizini.

Da ujemo sada tvoju priu, ree joj Oliver. I tako se ona uspravi u krevetu i pone da pria.

Deo sedmi

Irena je pokuavala da smra. Nije da joj je ilo od ruke. Traila je naine da zameni hranu nekom drugom preokupacijom. Poela je ponovo da se bavi slikanjem, da bi zaboravila, makar privremeno na elju za slatkiima koja ju je morila dvadeset etiri asa dnevno. Nije da joj je slikanje posebno ilo od ruke, ali barem joj je bilo lake da se nosi sa svojim mislima. Slikala je mrane prizore, sasvim morbidne, bizarne prikaze crvene i crne boje. Moda je to bilo crnilo iz njene glave? Nadala se da e je istiskivanje te mrane strane uma na povrinu oistiti, da e izbaciti otrove iz sebe tako to e ih prebaciti na papir. S druge strane njeni odnosi sa ljudima nisu se popravili, ali su pokazivali napredak. Iako je i dalje bila distancirana, poela je da osea naklonost prema nekim ljudima oko sebe. Poela je da osea i ljubav. To je bilo dobro. inilo joj se da se opet menja, da doivljava neku vrstu transformacije koja jeste, a moda i nije deo sazrevanja. Kao da je ranije bila neko drugi, neka druga osoba koja je drugaije razmiljala i drugaije se ponaala. esto joj se to deavalo. Pro-

menila bi se, naizgled neprimetno i sve to joj se deavalo pre odreenog vremena izgledalo joj je kao neto to se deavalo u snu, ili moda neto to se deavalo nekom drugom. Odjednom bi joj njena sopstvena razmiljanja od pre izvesnog vremena postajala nelogina. Sada joj se inilo da je vreme da napravi jednu veliku promenu u svom ivotu, neku vrstu velikog spremanja sopstvenog uma. Kad smo ve kod spremanja, moda bi trebalo da pone od svog kreveta. Izgleda kao da je bomba pala na njega. Morala bi konano da promeni i zategne posteljinu, moda da kupi novu, neku ik ljubiasto utu? Da sloi knjige na polici i, naravno, da konano opere prljav ve. Potraila je inspiraciju u cimerkinom delu sobe. Kako je, do avola, Ceci uspevalo da uvek izgleda savreno i da joj deo sobe uvek bude u savrenom redu i istoi? Irena je etvoronoke poela da izvlai razne stvari ispod svog kreveta. Neke stare novine, asopise. Potpuno su buavi, ali moda bi joj mogli koristiti. Moda mogu da se oiste. Ostavila ih je na stranu, u obliku velike poravnate gomile. Kesice od ipsa, kutije od pizze, prazni tetrapaci odmah su nali svoj put do kontejnera. Posteljinu je zamenila novom, istom. Povadila je knjige sa police, prebrisala ih paljivo i naslagala po abecednom redu naslova. Njen deo sobe je sada delovao neto urednije, ali ne znaajno. Pokupila je prljavu odeu, koju je jo pre nekoliko nedelja gurnula ispod kreveta i na dno ormara u nameri da je kasnije opere i stavila u veliku vreu koju e kasnije poslati roditeljima na pranje. Sa neskrivenom zaviu je drsko otvorila Cecin ormar i posmatrala lepo naslagane koulje i dempere, ispeglane i namirisane, modernih boja i krojeva. Svoju minku Ceca je odnela sa sobom, ali tu su bile njene boice sa amponima i losionima, nareane kao u apoteci. Zavidei

joj posmatrala je marke proizvoaa na boicama, miriljavo kvalitetno rublje i fotografije Cece sa prijateljicama i dekom uramljene i okaene pored kreveta. Ceca se smeila na slikama, mlada i svea kao cveti. Sve u vezi sa tom devojkom Ireni je izgledalo tako savreno i idilino. Zato je samo ona, Irena, morala da se rodi kao trol? Pokuala je da se naminka i oelja, ali kosa je nije sluala, letela joj je oko glave u divljim pramenovima, a minka delovala jeftino i napadno. Stavila je neku zelenu senku i karmin, teni puder i rumenilo, i sama sebi delovala glupo i jeftino. Frustrirana, sela je na krevet. I dalje nije izgledao posebno dobro. Nova posteljina je barem bila ista, ali su porubi mestimino bili rasparani, a dezen izbledeo. Osim toga, sve je bilo nameteno nakrivo. I sama sebi je delovala patetino sa miteserima prekrivenim slojem jeftinog tenog pudera pogrene boje, zelenom senkom na oima i neveto namazanim ruem na usnama. Prevelika koulja mukog kroja nabrala joj se u grudima i struku, sa kragnom iznutra prljavom od znoja. Farmerke su joj se pomalo oseale na mokrau. Koliko god bile iste, svee oprane, i koliko god se trudila da se dobro obrie uvek su se oseale. Ireni se nita na njoj samoj nije inilo kako treba. Zavidela je Ceci i njoj slinima. elela je da bude kao Ceca. elela je da bude Ceca. Ceca nije imala ni nekakve skoro sasvim mrtve posetioce u gluvo doba koji su dolazili da bulazne o paklu i drugim svetovima. Ceci nisu dolazili tajni posetioci ostavljajui, umesto cvea i voa sopstvene delove tela kao suvenir. Ceca nee zavriti u paklu, a Irena hoe i to veoma skoro. Nala je palac istei iza klozetske olje. Ovo je ve bilo previe. I naravno, Ceca nema vreu sasuenih poluljudskih delova tela koje

krije u podrumu. Paljivo je pokupila palac umotavi ruku u najlon vreicu i prebacila je u crnu kesicu za povraanje. Zatim je paljivo zatvorila. Morae da se rei ovih ostataka pre nego to ih neko pronae. Nije znala kako, ali je slutila da vie ne sme da rizikuje drei ih tamo gde ih neko moe pronai. Jedna reenica, koju je njen pakleni posetilac izgovorio, ostala joj je znaajno urezana u seanju. Jedna reenica koja joj je govorila da nije sama u svom komaru, ukoliko je komar zaista stvaran. A imae i drutvo iz svog sveta, da te podsea na to to si nekada imala, kada nisi znala da to ceni. Drutvo iz svog sveta? Znai, osim njoj, paklena sudbina koju je bie opisalo, namenjena je jo nekim ljudima. To je, u stvari, znailo da bi mogli da se s tim izbore zajedno, pod uslovom da uspeju da se sretnu. I kako e uopte da pronae te ljude? Moda ak nisu ni sa istog kontinenta? Ti ljudi, ako su imali posetu poput njene one noi, sigurno nee priati o tome okolo, kao to nije ni ona priala. Moe da proba sa ifrovanim oglasom u novinama, pa ko se prepozna moe da se javi. Na primer: Svi koji su odabrani od strane onih koji su proli kroz Prolaz neka se jave na Sigurno bi mislili da je neka sektaica i sigurno bi se javilo mnogo ludaka, ali naravno, pitanje je kako bi razaznala ludake i folirante od onih pravih koji su zaista Odabrani? I ta ako su ostali zaista iz drugih zemalja ili ak kontinenata? ak i ako se prepoznaju, kako e da se sretnu? Ovo je bilo beznadeno. Pogurila se, sedei na krevetu sa rukama klonulim u krilu. Nije imala nikakve

anse, osim, naravno, ako sve nije bila samo fikcija. Ali otkud onda mrtvi delovi tela po sobi? Moda neka neslana ala? Nita od toga nije joj se dopadalo. Fikcija, fatamorgana ili neslana ala, kao prvo morala je da se rei ostataka tela posetioca. Skinula je jezivu minku i obukla jaknu, tutnula crnu vreicu u tanu i obula izme. Bilo je vreme za akciju. Zakljuala je vrata sobe i krenula u podrum po ostale delove.

Deo osmi

Andrej je sedeo na ivici kade u kupatilu sopstvenog stana i, kroz mali prozor na zidu iznad olje, zurio u nebo. Ovako je sedeo ve gotovo sat vremena, kima ga je poela boleti, noge su trnule od ivice kade koja mu se usecala u butine, ali trenutno nije imao hrabrosti da izae iz kupatila i suoi se sa nepoznatom enom u svom stanu i svim ludostima ovog sveta koje je sa sobom donela. Nije imao hrabrosti ni da se suoi sa Oliverom za kojeg je mislio da ga poznaje beskonano dugo, a koji se sada ponaao kao da sve to to je Vera rekla ima smisla, i da je sasvim normalno i oekivano da mu dovede tu nepoznatu enu u stan, i to enu koja je priznala da je pobegla iz mentalne institucije i da ima dijagnostifikovanu izofreniju ili ta ve, i jo nekakve halucinacije nepoznatog porekla. Pre svega odbijao je da se suoi sa injenicom da je ona, ta izgladnela luakinja, izazvala kod njega preveliku emotivnu reakciju, mnogo veu nego to bi uopte imalo smisla, s obzirom na to da su se tek upoznali. ta je to kod nje navelo njegovo srce da ubrzano

zakuca im ju je video? Kako je uinila da postane nesposoban da izbaci njen lik iz svoje glave? Zato mu je sve odjednom izgledalo kao da se naao u komaru iz kojeg ne moe da se probudi? Istovremeno je eleo da se trgne i shvati da je sve bio samo san, a opet, ako je ovo stvarno bio samo san eleo je da potraje doveka. Ma, naravno da je san. U stvarnosti se najbolji prijatelji ne promene u par meseci toliko da skau kao tigrovi na sred mokre ulice i onda dovode nepoznate dame u stan i sluaju njihovu suludu priu kao da je to prva razumna stvar koju su uli u poslednje vreme. Verina pria za Andreja nije imala nikakvog smisla. Za Olivera, oigledno, jeste. I ne samo to, Oliver je njenu priu primio kao jedno fascinirajue saznanje, kao konano razjanjenje onoga to se njemu pre dva meseca dogodilo i ogroman deo slagalice koju ta dva meseca pokuava da sklopi. Oliver i Vera su ve satima razgovarali o tome, a samo od ulomaka koje je nauo iz tog razgovora, zavrtelo mu se u glavi. Sada je kroz vrata jasno zauo njen, pomalo povien, glas. Ne mogu da otkrijem svoje moi. One ne postoje. elunj je pogreio. Ja nisam jedna od tih osoba. Oliver je rekao neto to Andrej nije mogao da uje. Da Ne Ne znam, vrisnula je Vera, to je gotovo nemogue. Oni mogu da budu bilo gde na celoj zemaljskoj kugli, a mi nismo sposobni da se izborimo sa civilizacijom koja je toliko ispred nas. Ti zna ta oni sve mogu. Mi to ne moemo. Opet Oliver, nejasno, tiho. To su izvrtanja istonjake filozofije na zapadnja-

ki nain i ti to zna! Ja u te stvari, kako iste due pobeuju, ne verujem. Pobeuju jai, a oni su jai od nas. Osim toga ima ih vie i dre se zajedno, a mi ne znamo ni ko su ostali. Osim toga glas joj se utiao i postao nerazumljiv, ismejani i proglaeni ludima. Ovo je uo i to savreno dobro. Verovatno je spomenula i Andreja u tom kontekstu, jer je zauo Oliverov glas iza vrata kupatila: Andre, jesi li iv? Pokuavam da to ustanovim, graknu on grevito povukavi vodu i ustade sa kade, teturajui prema vratima. Nadam se da si oprao ruke, ree Oliver malo se smeei, dok je Andrej izlazio iz svog skrovita. Andrej ga samo mrko pogleda i stupi u sobu. Oekivao je objanjenje, pre svega i to, ako je mogue to loginije. Zurio je besno u Veru koja je i dalje leala u krevetu, a onda, ne mogavi vie da podnese njen pogled, okrenuo se Oliveru. ekao je da mu ovaj neto kae, objasni, da ga posavetuje ili bar da mu da neke instrukcije da se snae u ovom ludilu. Oliver nita nije rekao, ne zato to nije hteo, nego zato to ni on nije znao ta da kae. Bio je svestan da ini Andreju medveu uslugu time to ga uvlai u ovo, bio je i previe svestan koliko to ludo moe da izgleda nekome ko nije lino umean i bio je itekako svestan Verinog zbunjujueg uticaja na Andreja. Andrej je za Olivera uvek bio otvorena knjiga. Lako je bilo proitati ga, a postupci su mu se uglavnom znaajno kosili sa onim to je oseao. Dati savet Andreju ili bilo kome, bilo je neto to Oliver ionako nikada nije radio. Nisu bili tim. ak i Oliver i Vera nisu mogli da saine tim, a Andrej nije ak mogao ni da pojmi o emu to njih dvoje uopte govore. Za njega cela stvar nije imala smisla. Konano, Vera upita Olivera: A da li si ti otkrio

kakvim si to moima obdaren? Andreju nije promakla skoro sasvim prikrivena ironija u tonu njenog glasa. Ni sama nije verovala u to to im se dogaalo. To ga je na neki udan nain uteilo. Da, barem mislim da je to to, ree Oliver neodluno. Bez daljeg objanjavanja uzeo je jednu au, poloio je polako na sto, zatim se odmakao to je dalje mogao i mirno stao malo razmaknutih nogu. Zurio je u au. Jedno vreme nita se nije deavalo i Andrej primeti malo nepoverljiv izraz na Verinom licu. Definitivno nije bila sigurna da je to to im se deava zaista stvarno. Nagaao je da ona i dalje podsvesno misli da su ona i Oliver poludeli i da dele sline vizije. Nakon nekog vremena napete tiine, zaulo se pucketanje ae. Zatim su se u debelom staklu pojavile pukotine koje su se produbljivale. Andrej je uo kako Vera ubrzano die. I sam je osetio uzbuenje mada je znao poneto o Oliverovim mogunostima na polju telekineze, ali nije tome pridavao previe panje, jer se ovaj nije eksponirao, niti je bio prvi ovek sa ovakvim darom. I Vera i Andrej uzviknue gotovo istovremeno kada je aa naglo eksplodirala. Staklo se rasulo po sobi. Oliver je ponovo seo na krevet. To je to, ree umorno, nadam se da ima jo, jer ne vidim preterane koristi od ovog razbijanja i pomeranja predmeta na daljinu. Tano, ubaci se Andrej i gotovo u jednom skoku dohvatio jo jednu od nesrenih aa da bi je potom jednim snanim pokretom ruke tresnuo o zid. aa se razbucala u hiljade sitnih komada koji su se razleteli po celoj sobi kao i kod prethodne ae. Eto, zakljui on, ako hoe da razbija, moe i na moj nain. Nije ti potrebna telekineza. Izgledao je veoma nesreno te se Vera, uz priline

potekoe, iskobelja iz kreveta i, pridravajui se za okolni nametaj, posegnu da ga zagrli. Jo je bila veoma slaba. Tek to je prebacila ruku preko njegovog ramena, Andrej se tre a zatim je blago odgurnu od sebe kao da se opekao. Zatim se udalji od nje i sede na dasku ispod prozora. Nije izgledala uvreeno, samo se malaksalo spustila natrag na krevet. Nosila je neku Oliverovu trenerku koja joj je bila ogromna pa je delovala gotovo bolesno mravo. Andrej nije eleo ak ni da mu se ona priblii. Nije bio siguran da li bi mogao da podnese njenu blizinu. Namrgoeno je zurio kroz prozor. Trebalo bi da se javi svojima, ree konano. Ve smo to obavili, odgovori mu ona, ne bi bilo sjajno da policija krene da me trai. Bitno je da znaju da sam dobro, ali ne mora da se zna gde sam. Zato smo Prekide je zvonak zvuk. Neko je zvonio na vrata. Andrej se u dva skoka nae kod vrata i otvori ih bez pitanja. ivko. Samo im je jo on trebao. Andrej sada nije imao volje ni da ga maltretira kao obino. utke mu je dao znak da ue i sklonio u stranu. Video je iznenaenje na iletovom licu i to ga je bar na par sekundi malo zabavilo. Prvo iznenaenje, Andrej uti. Drugo iznenaenje izazvalo je malo izraeniji ok na iletovom licu, devojka u Andrejevom krevetu. Oliver je sedeo pored nje, drei je za ruku. ivku nije promakao ni gotovo ljubavniki nain kojim je Oliver milovao njenu nenu ruku, ni pomalo bolestan devojin izgled. Dodajmo tome Andreja, koji za promenu uti i mrgodi se kao olujni oblak i imamo sliku koju je teko objasniti. Zdravo svima! Olivere, izvini to ovako upadam, ali traim te ve dva sata. Zvali su te sa faksa. Kau da su ti pomerili vebe na sutra ujutru u sedam. A iz bibli-

oteke su zvali da ti prenesem da odmah vrati neke knjige koje si uzeo pre etiri meseca, izdeklamova radoznalo bacajui poglede na Veru u nadi da e mu je neko predstaviti, i jo vie se nadajui da je to Oliverova devojka. Izgledali su veoma prisno. Nije bio siguran zato mu je toliko vano da Oliver ne iskae previe iz okvira definisanih kao normalno. Moda nije hteo sebi da prizna da mu je stalo do jednog mukarca pa makar i na samo prijateljskoj osnovi. U osnovi svega, Oliver je, uprkos svom hladnom izgledu uvek bio pun ljubavi za sve, ljude, ivotinje, biljke ceo svet. Postoji mnogo ljudi koji moraju da mrze nekog ili neto. Oni svoju mrnju mogu da usmere bez pravog razloga na neke ciljeve samo zato to su ti ciljevi meta mrnje nekih skupina. Na taj nain, nisu usamljeni u svojoj mrnji, imaju podrku, imaju dokaz da su u pravu to mrze, jer nisu sami. Uopte nije bitno to veina u tim grupama onih to mrze nemaju blage veze zato zapravo mrze, niti imaju objektivan razlog, ali je bitno da pripadaju nekom kolektivu, nekoj skupini. Realno gledano, zaista ne postoji nijedan razlog zato bi neko mrzeo celu jednu rasu, naciju ili narod ili ljude odreenog pola, socijalnog statusa, religijske opredeljenosti ili homoseksualce u globalu. Ali oni to ine, esto u formiranim grupama kako bi imali pomo i podrku. Neki se samo rugaju objektima svoje mrnje, a oni najgori, poduzimaju neto po tom pitanju, ak i nasilje. Oliver je bio apsolutno osloboen takvih oseanja. Nije mrzeo nikog i nita. Voleo je sve koji su njegovu ljubav prihvatali i nije traio nita za uzvrat. Moda je to ivko shvatio, makar podsvesno i pokuavao da

zatiti svog prijatelja od opasne naivnosti i marginalne osobnosti, koja je bila odlian mamac za sve koji su imali potrebu da nekog preziru ili mrze. Pokuavao je da ublai te Oliverove marginalne osobine ne bi li ga zatitio, a i samog sebe, jer je time to mu je bio cimer i prijatelj, postao i sam deo tog marginalnog sveta u kome je obitavala ova meta ogovaranja. Ono to ivko nije shvatao je da su njegova insistiranja na Oliverovoj normalnosti ovome ponekad bila naporna i guila ga. Pokuavati promeniti nekog na silu nezahvalan je posao, ak i ako mislite da inite pravu stvar. Na kraju krajeva, uvek je mogue da greite. E pa dobro, da vas upoznam, ree Oliver iz cuga pogodivi ivkove misli. Vera, upoznaj ivka, mog cimera, studenta elektrotehnike. ile, upoznaj Veru, moju novu prijateljicu. Drago mi je, rekoe njih dvoje gotovo istovremeno i zautae. E mislio sam da ti kaem i aujaujaoj, ile zapoe nakon kratkog vremena i odjednom zaurla. Na nesreu se, kao posledica dobrog vaspitanja, izuo pred vratima i nepogreivo stao na krhotine ae koju je Oliver razbio. Budi malo konkretniji, ovee, ree Andrej kezei se. ta je to? jauknu ivko. Vebali smo svoje telekinetike moi, odgovori mu Andrej slegnuvi ramenima. Ja u to, ja sam kriv, umea se Oliver smireno pokazujui ivku da sedne na fotelju. Polako je kleknuo pored njega, izuo mu arapu, neno uzeo povreeno stopalo i poeo da vadi staklie iz tabana. Vera

je gledala njih dvojicu sa skoro smeno zapanjenim izrazom lica. ivko je vidno ostao bez teksta na ovakav gest. Da nije bio potpuno zbunjen, maknuo bi stopalo gotovo odmah, ovako je ukoen zapanjeno posmatrao Olivera. Dobro, ima negde alkohola? upita Oliver Andreja. ivko se taman pribrao, konano trgnuo stopalo i crvenei rekao da ne treba. Sad e on ionako da ide. Oliver je uvek inio neoekivane stvari, nije posebno mario za miljenje okoline, ali ovako neto nije ak ni od njega oekivao. Andrej je, i mimo svoje volje, imao izraz gaenja na licu. Pomisao na ivkovo stopalo u ruci bila mu je odvratna. Ali od Olivera se ovako neto dalo i oekivati. Taj ovek se ne gadi nikoga i niega. ivko je zapanjujuom brzinom, sa tekim crvenilom lica, hramao prema izlazu, navukavi jednu cipelu bukvalno u letu, a drugu drei u ruci i izleteo kroz vrata na jednoj nozi. Nije ih zatvorio, pa se sa stepenita jasno ulo skakutanje i pokoji jauk. Epa, stvarno ima dobru kondiciju, nema ta Andrej e nakon krae tiine. uri mu se dodade Vera. Pogledala je Olivera i odjednom se setila odakle joj je poznat. Nije se ni pomerio, jo uvek je kleao pored fotelje iz koje je ivko iskoio i odsutno gledao u izlazna vrata. Oi su mu jo imale neki ledeni sjaj i delovao je veoma nezemaljski, gotovo besmrtno. Okrenuo se prema Veri i gotovo u trenu, pogled mu je postao topao, i dalje nezemaljski, pomalo kao neki smireni filozof iji je duh miljama daleko. U redu je. On to nije rekao, ali ona je ula, kao i onog dana, kada ga je srela u ambulanti. Bila je sigurna da je to bio on, mada je sada izgledao neto drugaije.

Ja sam s tobom. Sad moemo zajedno, dodade on u njenoj glavi. Bilo je oigledno da Andrej ovo nije mogao da uje. Stajao je kod izlaznih vrata gledajui kuda je ivko proleteo i malo se ekao po glavi. Meutim, ona se i dalje oseala samom.

Deo deveti

Nikola je uivao. Ovo je bilo dobro. Za razliku od prethodnih napada koji su bili nagli i zastraujui, ovaj je bio skoro planiran. Kad je poelo, po prvi put je osetio da ima kontrolu nad dogaajima u svom telu. Oko njega se irio plamen, gotovo sasvim je spalio posteljinu, a verovatno bi spalio i sopstvenu odeu da ju je u tom trenutku imao na sebi. Plamici su razigrano plesali oko njegovog tela, irei toplinu koju on nije oseao kao opasnost, menjajui boje od koralno crvene, preko sunano ute, pa sve to plave kao safir. Iskrice su plesale kao i prvi put i on se ponovo igrao, ovaj put jo ambicioznije, menjajui im oblik i preusmeravajui ples i boje plamenih oblika, pravei itave palate oblika i boja. Ovog puta, plamen je bio jo ei. Poeo je da guta saten oko njega kao da je papir i iri se na zavese pored kreveta. Bilo mu je veoma toplo, ali je bio potpuno siguran da plamen moe da dri pod kontrolom. Nije mogao da se pomera, ali ga nije bilo briga. Ovo je bila fantastina zamena za kretanje, barem privremeno. Bila je to sasvim neobina vatra i on je imao potpunu mo nad njom ili ju je, ba-

rem, sticao. Nije imao pojma odakle je dola, ali znao je da to ima veze sa njegovim telom. Oseao je kako se sa svakim napadom ubrzano troi, kao da gubi rezerve vode i materije iz organizma. Infuzija ga je nekoliko puta sasvim sigurno spasla smrti. Uzimao je sopstvenu materiju koristei je kao gorivo za potpalu, ali potpalu kakvog plamena! Sada se nad njim uzdizao neverovatan zamak od plamena najfantastinijih boja i zapanjujue lepote, ali ogromne razorne moi. Fizioloki smisao ovih napada jo nije mogao da dokui, ali je bio siguran da e vremenom doi i do tog saznanja. Negde iza plamena uo je vritanje, verovatno Dorino i jasno razaznao kako je zvala policiju, vatrogasce, hitnu pomo i ta sve ne. Nekom ko ga nije poznavao dovoljno dobro, a izgleda da ga niko nije poznavao dobro, Nikola je delovao kao povran tip, koncentrisan na dobar provod, zabavu, neobavezan seks i povrna prijateljstva bazirana na zajednikim opijanjima i urkama. Delovao je nedodirljivo, snano, kao neko do ije je due teko doi, moda i nemogue, kao neko kome se teko moete pribliiti i ko, inae, ne mari mnogo za bilo koga osim za sebe. I to mu se pratalo. Mladosti i lepoti mnogo ta se moe oprostiti, sebinost naroito. Istina je bila neto drugaija. Ispod veoma atraktivne povrine krila se nesigurnost, neprihvatanje sebe i svojih mana. On je bio poput neke plastine mase koja je svuda mogla da se uklopi, ali nigde nije pripadala. Iako je izgledao kao grki bog, nije se tako oseao. Sebe je video onakvog kakav je bio u pubertetu, podebeo, masne kose, tamnog tena. Zvali su ga Debeli Ciga. Naravno, tada ga devojke nisu jurile, niti su ga masovno zvali na urke, kao sada.

Bio je otpadnik, uprkos tome to je bio ista osoba kao sada. I neki nastavnici u koli imali su pik na njega. Nije znao zasigurno zato, ali pretpostavljao je da je to bilo zbog tamnije boje koe. Promaklo mu je da li su isti nastavnici bili neprijateljski nastrojeni prema svoj deci ili samo prema njemu, ali budui introvertan, Nikola to ionako ne bi primetio. Koliko god da je uio, i koliko god bio nadaren, uvek bi mu promakla po neka trojka, a to ga je izluivalo. Bio je ubeen da je to koliko zbog debljine, jer niko ne voli debele ljude, toliko i zbog tamnog tena. Negde u pubertetu je odjednom naglo poeo da raste, i od pretee patuljastog rasta poeo polako da sustie, a potom i prestie prosenu visinu svojih vrnjaka. Iskoristivi mudro momenat kada je telo poelo da raste i razvija se Nikola se upisao u teretanu i poeo da tri, poveavajui postepeno teinu tegova, i duinu staze. Pazio je i ta jede. Nije se izgladnjivao, ve postarao da uravnotei ishranu, da se hrani to je mogue zdravije. Ubrzo se upisao u koarkaki klub. Niko se nije tome smejao. Postao je deo tima. Postao je jedan od lepih ljudi, jedan od traenih, popularnih. To ga iznutra nije mnogo promenilo. Ostala je ogorenost runog paeta. Nije uspevao da vidi lepu sliku sebe koju su videli drugi. S druge strane, nije uspevao ni da vidi runu sliku sebe, koju su drugi videli, i opratali mu to. Mogao je da nae opravdanje i razloge za svaki svoj postupak, ma kako delovao drugima. Imao je oseaj da ga drugi prouavaju kroz mikroskop, kopajui u potrazi za njegovom runom stranom. Bez te rune strane, bio bi savren. Nikoli se inilo, da je kojim sluajem ostao neugledan, nikoga ne bi zani-

mala runa strana njegove linosti. Videli bi ono dobro u njemu. Ponekad se zaista pasivno preputao situaciji putajui da ga okolnosti nose poput brzog potoka, pa gde stigne. Ako se negde taj potok rava, pitanje je da li pustiti da struja odlui kuda e da te odnese ili uloiti napor, stati i razmisliti. Koliko dugo se sme stati i razmisliti pre nego to struja koja nosi odlui umesto nas gde emo dalje? Da li treba sluati onu malu signalnu lampicu u glavi, koju zovemo instinktom, i sa kojom s godinama sve vie gubimo kontakt, onu lampicu koja nam ponekad jednostavno kae ta treba da uradimo ma koliko to ludo u tom trenutku izgledalo? Nikola ju je sluao, esto se predavao instinktima i doputao da odluuju umesto njega. To ga je inilo autsajderom, ali ga je sopstvena harizma spaavala samoe i odbaenosti. Uostalom, koga je briga za druge ljude, pomisli pospano, kad imam svoj plamiak, kad imam svoje iluzije, kad nemam nikoga koga bih mogao da izgubim, jer se nikada nisam vezao za nekoga. Teodora, koju je jo uvek uo kako vriti, iako je nasluivao da nije ozbiljno povreena, bila je jedna od retkih osoba prema kojoj je osetio neto vie, neku vezanost, oseaj da bi odvajanje od nje bilo jednako maloj smrti. To ga je plailo, ali ujedno i fasciniralo. Negde u pozadini uma uo je kako se pribliava zvuk sirene.

Deo deseti

pesak u glavi, ree Andrej. ta si rekao, odsutno e Oliver, malo se uspravivi na stolici. Stopala su mu bila bosa, a ceo gornji deo tela go. Nosio je farmerke. Andrej ga je posmatrao sa nevericom. Bio je februar. Bilo je hladno. On je sedeo sklupan na kauu, odeven u debeli demper, somotske pantalone, vunene arape i papue i bilo mu je hladno. Oliverove zlataste dlaice na prsima i podlakticama nisu bile ak ni najeene. Telo mu je bilo veoma jako i vitko, ak ilavo, kao da se bavio sportom celog ivota. Andrej nije mogao da izdri da ne oseti uenje, ak i zavist. Sam Bog zna koliko je Andrej vebao kako bi stekao fino definisane miie na svom telu. Trao je, redovno, iao u teretanu, igrao koarku i pored toga, narav mu je bila takva da nije mogao da miruje ni par minuta. Uvek je skakutao, pravio grimase, mahao rukama, etao u krug ili levo-desno, telo mu nikad nije sasvim mirovalo iako je sve to radio bez gipkosti. S druge strane, nikad nije video ovoga sa loptom u rukama, jo manje sa tegovima, niti da tri ili veba. Nasuprot tome, skok koji

je izveo pre nekoliko dana kada su sreli Veru, bio je toliko savreno izveden da ga se ni profesionalni atleta ne bi postideo. Osim toga, Oliver je u toku svega nekoliko nedelja dostigao grau vrsnog sportiste, a da prstom nije mrdnuo. Ili moda jeste? Sludio sam se, eto ta, ree odmahnuvi rukom, ak i ivko ne deluje zbunjeno pored vas dvoje, a ja nita ne razumem. Koliko god mi objanjavao, oseam se kao petogodinjak kome pokuavaju da objasne Fubinijevu teoremu o uzastopnim integralima. Kako sve to da razumem, Olivere? Ako e te bar malo uteiti, ni ja ne razumem sve. Voleo bih da mi je jasnije, ovako ne znam hou li umeti da se izvuem. Nasmeio se na sekund, a onda je odjednom pobledeo kao da se setio neeg i osmeh je nestao. Ima tu neto to me jako plai. Odavno se nisam toliko uplaio. Sea se onda kada sam pao sa motora? uzdahnu ne zavrivi reenicu. Andrej se seao. Znao je o emu govori, ali nije mogao da povee skoranje dogaaje sa padom od pre nekoliko godina, kada je Oliver gotovo slomio vrat i pukom sreom nije ostao paralizovan od vrata na dole. utao je ekajui ga da nastavi, ali se ovaj samo okrenuo prema prozoru i zurio napolje. Krokodili u Novom Sadu, pokvarena hrana koja nije pokvarena, ljudi odabrani za neku tajnu misiju, elunj, bla, bla, bla, sada mi je apsolutno sve jasno, izbubljecka Andrej tako uverljivo da mu Oliver poverova i okrenu se ka njemu radoznalo ga gledajui, no videvi grimasu na Andrejevom licu i pogled pun ironije shvati da je pogreio. U tom trenutku Andrej se okrenuo na peti, bez upozorenja otkljuao vrata i otiao ne

osvrui se. ulo se kako Vera puta vodu u kupatilu. Sputao se stepenicama svoje zgrade, oh tako umirujue poznatim, najpre brzo, a zatim sve sporije dok, naposletku, u prizemlju nije zastao. Gledao je kroz veliki prozor u mrzlo, mrklo, februarsko jutro, sivo nebo na kome su se gomilali teki oblaci, sneg koji se, po trotoarima, stvrdnuo u led i stopio u bljuzgu po putevima sa baenom solju. Izgledalo je kao da priroda poruuje: pogledajte kako je sve sivo i tuno, kako nema sjaja ni sunca. Ova zima nee imati kraj. Priroda je otelotvorila depresiju danas, pomisli Andrej, shvativi naprasno da nije adekvatno obuen za ovako niske temperature. Nekada je voleo zimu, podseala ga je na isti beli sneg, bljetav na zimskom suncu poput siunih bezbrojnih dragulja, na skijanje, planinske hotele u kojima se, uz kuvano vino, umorni skijai greju pored vatre, prepriavajui smene dogodovtine, na Novu godinu naravno, i Boi. Sada ju je mrzeo. Ova je zima bila mrana od tekih oblaka koji su skoro svaki dan visili nad gradom sputajui se ponekad jezivo nisko, gotovo da nije bilo dana koji nisu bili strahovito hladni, a jednolini sivi prizori i isto tako siva lica prolaznika kao da su poruivali da je ivot tuan. Seo je na stepenice nemoan da prihvati izazov i izae napolje, bez volje da se vrati u stan. Pre svega, bio je zbunjen. Nije mogao da razlui zato mu zapravo smeta Verino prisustvo ili Oliverovo. Ili moda, prisustvo njih oboje. Ako je u pitanju ljubomora, na koga je on bio ljubomoran, i zato. Jedva da je poznavao Veru, a ipak mu je budila neka neobina oseanja, skoro nalik zaljubljenosti, s tim to mu se inilo neverovatnim da se zaljubi u osobu koju gotovo uopte ne poznaje, koja nije fiziki toliko atraktivna da

ostane bez daha i koja ne zrai nekim osobnim armom, pre bi se moglo rei da je pomalo zastraujua. Olivera je oduvek voleo, jo od kad ga je, kao klinac, upoznao. Oliver je bio taj koji ga je ve u prvim razredima osnovne uio imenima sazvea i cvea, tipovima oblaka. Sedeli bi na bedemu tvrave, negde u zimsko, kasno popodne kad je mrak ve bio potpun i nebo bistro bez oblaka, a Oliver bi mu prstiem pokazivao jedno po jedno sazvee, objanjavajui s ljubavlju svaki oblik i mit u vezi sa njim. Ili bi u proleno popodne sedeli na travi, Oliver bi prebirao po cveu, ne berui pritom ni jedan, i opisivao lepotu svakog, ma i najmanjeg cvetia, iarke ili vlati trave onako kako on to vidi. Ponekad bi zalutalog gutera ili bubicu stavio na dlan i, sa nesmanjenim entuzijazmom, mu priao kao starom prijatelju, a Andreju prepriavao ta su mu guter ili insekt odgovorili. U doba predpuberteta ga je upuivao u muziku i knjievna dela, stripove i slikarstvo, lepotu raznih dalekih zemalja kao da ih je zaista proputovao. Andrej nije mogao da shvati kako je Oliver sve to znao, i kako je sve to pamtio. Znao je samo da ga sve to fascinira i zaokuplja. Oliver od poetka kolovanja nije bio omiljen meu drugom decom, kako ve to obino i biva sa sanjarima, pa tako ni Andrej u poetku nije bio osobito lud za njim. Ili su u isti razred osnovne kole, Prvo tri, seao se. Jednom je bio bolestan i trebalo je da mu neko od dece iz razreda donese neku zadau. Ispalo je da se jedino Oliver javio da to uini. Kad mu je mama malog Olija uvela u sobu, isprva je osetio razoaranje. On je tada imao bolje drugove od Olivera, ali oni nisu doli. Jedno vreme su njih dvojica sedeli u dejoj sobi gledajui u sveske koje mu je doneo, a onda je Oliver poeo da pria. Nije mogao da se seti kako je poeo,

moda neto u vezi sa tom zadaom, a moda je bilo neto o afrikoj ljubiici na prozoru, ili o slici nekog jo nepoznatog slikara na zidu. U svakom sluaju, sea se da je sluao otvorenih usta, zadivljen tolikim znanjem i jo neim to tada nije mogao da definie, a sada je znao da je to bila bezgranina ljubav, entuzijazam i optimizam, neki predivan pogled na svet oko nas, koji je, na alost, tako redak kod ljudi. Ne moe se rei da su njih dvojica nakon toga postali nerazdvojni, niti da Andrej nije imao i drugih drugova i drugarica. Ali je, na neki nain, postao zavistan od Oliverovog optimizma, znanja i pre svega, nesebine ljubavi. Kasnije je doao pubertet i doneo silu nevolja. Andrejev ljupki nosi se odjednom izduio, kako mu se inilo u beskraj, lice takoe odnosei zauvek zaokruenost, telo idikljalo uvis, misli postale smetene i udne. Poeo je da razmilja o enama, njihovim telima, oblinama, kriom nou gledao zabranjene filmove i pritom radio ono ega se sutradan jako stideo. Pred atraktivnim devojicama deavale su mu se ponekad i veoma neprijatne, nepredviene reakcije na telu, veoma esto i nou. S druge strane, Oliver je rastao i odrastao naizgled mirnije i bez drastinih promena u ponaanju i fizikom izgledu, osim to je naglo otiao u visinu. Krupne plave oi su mu i dalje davale nevin izgled, mali nos ostao je mali, usta nena, fina linija lica ostala fina i pravilna. I dalje je delovao smireno i pomalo sanjalaki, i dalje je s ljubavlju posmatrao svet oko sebe. Postepeno je i on poeo da osea neke pubertetske promene, ali znaajno sporije od Andreja. Poeli su da priaju o enama i seksu. Andrej nije mogao da dokui da li je Oliver ve imao neka iskustva ili je samo teoretski dobro potkovan, ali mu nije padalo na pamet da pita. Ono to

Oliver eli da kae, rei e sam i bez pitanja, ono to ne eli, nee rei bez obzira na insistiranja. Morao je da prizna da je istinski uivao dok mu je Oliver opisivao ensko telo u najsitnije detalje, do najmanjeg centimetra ruiaste koe toliko poetino, a tako ivopisno i sa toliko puno erotike i ljubavi da je oseao kako mu marci preplavljuju celo telo. Ponekad bi otrao u kupatilo sav crven i uzbuen. Onda je Oliver jednom poeo na isti nain da opisuje muko telo. Andrej se odmah izvukao uasnut i prodrman do temelja i dugo nije imao hrabrosti da nazove Olivera. Oliver mu je nekoliko puta telefonirao i zvao da se vide, ali on nije imao hrabrosti da doe, mada ga je i dalje voleo i uasno mu je nedostajao. Nauo je da je Oliver poeo da vodi razvratan ivot. Tada su obojica imali oko sedamnaest godina. Ubrzo je droga promolila svoju runu glavu i njima su se putevi razdvojili. Andrej je iveo zdravim ivotom, nije puio, nije se drogirao, umereno konzumirao alkohol, vie je uio nego izlazio. Za Olivera je uo da se nalazi gotovo u permanentno drogiranom stanju, da esto ne zna za sebe, da je upao u veoma loe drutvo i da ne bira s kim e u krevet. U tom periodu, njih dvojica se nijednom nisu sreli i kako je vreme teklo, Andrej je sve manje i manje razmiljao o Oliveru. Vreme je inilo svoje. Andrej je uspeno zavrio srednju kolu, zatim i prvu godinu fakulteta, gotovo se ne skidajui sa knjige kad je negde u februaru, shvatio da je vrag odneo alu i da se fakultet i svakodnevni izlasci ne slau najbolje. Negde u jesen druge godine fakulteta, Andrej je uo glasine da je Oliver doiveo nesreu i da postoji mogunost da ostane paralizovan. Odmah se raspitao okolo i saznao da je Oliver smeten na VMA u Beogradu. Spakovao se za

par minuta i otputovao za Beograd. Malo je zakasnio za posete i nisu ga pustili unutra, pa je morao da prespava no na neudobnoj klupi eleznike stanice i tek sutradan su ga ukoenog, umornog i gladnog, nakon dugog insistiranja pustili da, samo na kratko, vidi Olivera. Intenzivnu na VMA nikad nee zaboraviti, mada bi to voleo. U to vreme je ve poela klanica graanskog rata u Jugoslaviji i stravine posledice su se mogle videti na ovom odeljenju. Kad je ugledao krupno nepomino telo do kog su ga doveli, osetio je da je uhvaen u vir ledene vode. Oliver nije spavao, gledao je u plafon praznim pogledom, pogledom nekog ko se predao i reio da padne u zaborav zauvek. Dugaka zlatna kosa je leala rasuta na jastuku oko njegove glave, a oko vrata je imao neku jezivu skalameriju. Izgledalo je da uopte ne vidi Andreja. Hej, ovee, ree Andrej, oseajui se glupo jer nije znao ta da kae. Oliver nije reagovao, a prokleti bolniari su stajali oko njih umesto da ih puste na miru. Ozdravi mi, ovee, bez tebe mi je ivot postao besmislen, ree sam sebe iznenadivi ovom reenicom. Oliverove oi, bistre, plave i pune bola kojeg nikada ranije u njima nije video ga pogledae. ovee, volim te ovee, promuca Andrej i jedna suza mu se skotrlja niz pegavi obraz, nemoj to da mi radi, Oli. Hajde, nemoj to da mi radi. Znao je da zvui nepovezano i smeteno, ali nije prestao da govori: ao mi je to sam otiao Oli, nema pojma koliko si mi nedostajao, taj tvoj optimizam, i ta tvoja ljubav prema svemu i svaemu, i tvoj pogled, smeh i nai izlasci Nemoj da se preda. I tada jedna suza pronae put iz Oliverovog plavog oka i skliznu niz obraz. Onda je dolo vreme za

terapiju i Andrej je morao da ode. Kad je izaao iz zgrade, jedno vreme je, prazna uma, hodao ulicama turobno vukui noge kroz opalo lie, a onda seo na klupu i neuteno plakao satima. Nedelju dana kasnije uo je vesti o Oliverovom udesnom oporavku. Operacija prljena je uspela i nije dolo do ireverzibilnih oteenja, a fizioterapija je davala sjajne rezultate. Mesec dana kasnije, Oliver je puten kui na ambulantnu terapiju. Izgubio je jednu godinu fakulteta, ali je bio srean to mu je pruena jo jedna ansa. Andrej je zajedno sa Oliverovom majkom, tihom, lepom i visokom, plavokosom enom na koju je Oliver neverovatno liio, otiao za Beograd na VMA, da ga odvezu kui. Od tada su se ponovo viali. Nisu spominjali dogaaje koji su ih razdvojili, niti su ikada vie priali o nesrei. Oliver nije pominjao period kada je upotrebljavao razne droge, niti ga je Andrej ikada pitao neto o tome. Samo je jednom, kada se vratio sa VMA, leei dokono u krevetu, nakon naporne fizioterapije rekao Andreju neto u vezi sa tim neslavnim periodom svog ivota. Mislio sam da mogu da vidim dalje i bolje od onog to mi je prirodno dato. Mislio sam da u otkriti skrivene misterije ula i lepote dubine uma kroz halucinogene droge, i da u moi da se izvuem kad budem to poeleo. Prevario sam se. Mislio sam da sam video i osetio sve i da mi je potrebna mala pomo da otkrijem jo, pa onda jo i jo i da sam odluim kad u da se zaustavim, ako se uopte ikada zaustavim, a bio sam siguran da mogu. Zastao je. Rekao je to svojim mekim, senzualnim glasom kao da pria poeziju. Kosa mu je meko padala po ramenima, a oi delovale smireno i pomalo hladno. Nisam mogao da se zaustavim. Otkud sam to mogao znati. Ve u poetku sam osetio da to nije ono

to sam oekivao. Sve je bilo predivno, ali suvie sintetiki, znao sam da je sve lano, da tu nema pravog ivotnog soka, a to je ono to svet ini divnim. Svejedno, ipak sam se upecao. Iako je sva lepota halucinogenog stanja bila sintetika i isprazna, iako sam znao da je sve privid i da se ispod toga krije neto uasno to e me unititi, izgledalo je kao da sam nabasao na nepresuni izvor inspiracije u potrazi za lepotom. I stalno mi se inilo da me iza sledee doze eka neto lepe, bolje i stvarnije. Jednom sam se predozirao i to me je gotovo ubilo, ali nije opametilo. Sve dok se nisam probudio, ugledao taj plafon iznad mene i shvatio da ne mogu da pomerim nita nie od vrata Tu je zastao i vie nikada nije rekao ni re na tu temu. inilo se kao da je taj otrovni period zaista zauvek ostao za njima, mada je Andrej znao da bivi narkoman zapravo ne postoji. Postoji ovek koji se svesno odrekao narkotika, ali elja za njima ostaje, zakopana negde u umu i eka svoju priliku. Onda je Oliver naprasno poeo ponovo da halucinira. Ispriao mu je zastraujuu, potpuno neverovatnu, ali jezivo ivopisnu halucinaciju, koju je navodno video u vreme kad ga je neponovljivo nevreme zateklo napolju. To ga je podstaklo da pomisli da se Oliver vratio staroj navici. Spominjao je nekakvo bie drugog univerzuma koje ga je, navodno posetilo, no nakon oluje, i koje ga je paralizovalo od glave do pete, i pretilo da e ga ostaviti takvim ako se ne pokori i pristane da pree u uniteni svet tog bia. Sve je to Oliver ispriao smireno, razlono, kao da se takve stvari zaista deavaju, negirajui bilo kakvu sugestiju da je tada uzeo ita to stvara veu zavisnost od okolade. Ali bio je delimino ubeen da je re o posledicama narkomanske faze. injenica da je u te dogaaje uvuen i ivko nije nimalo

olakavala okolnosti. Andrej je slutio da se u ivkovom umu krije veoma iva mata koju nije teko prevariti. Pojava Vere poremetila je sve Andrejeve pretpostavke. Pojavio se jo neko ko je proao kroz slian pakao kao i Oliver, sa veoma slinim opisom apsurdnih dogaaja i nizom istovetnih injenica. Okolnosti pod kojima su nali Veru bile su jo udnovatije. Nije mogao da se seti da li je postojala mogunost da Oliver i Vera utiu jedno na drugo po pitanju potpuno iste halucinacije. Kolika je verovatnoa da dvoje haluciniraju istovremeno i pri tom imaju potpuno istu viziju? Kolika je verovatnoa da se takvih dvoje sretnu pod veoma neobinim okolnostima? Kolika je verovatnoa da se on zaljubi u potpuno nepoznatu enu, koja deluje totalno ludo i uz to nije neko udo od lepote, iako jeste lepa? Ako je dolo do nekih kolektivnih halucinacija, izazvanih ko zna ime, da li je i on zaraen? I ivko, takoe? Da li e i oni uskoro videti krokodile, pirane, udesne paralelne svetove i njihove agresivne stanovnike? Osetio je kako se pomalo gui u ovoj zgradi. Morao je da izae napolje, u stvaran svet, pa makar se smrzao. I kad je pokrenuo telo u nameri da ustane, osetio je neto mekano na leima. Iza njega je stajao Oliver prislanjavi mu perjanu jaknu na lea. Mislio sam da e ti trebati, ree kratko. Da, uzvrati mu oblaei jaknu ni ne pogledavi ga. Lepe devojke koje spaavamo od zveri, paralelni svetovi, sudar univerzuma, bitke dobra i zla kao u SF romanima koje tako rado itam. Samo to ja te stvari elim u romanima, i da tamo ostanu, a ne u svom ivotu. A vas dvoje elim kao deo svog ivota, bez obzira na sve. Bog mi pomogao

I dalje se ne okreui, znajui da e Oliver razumeti, izaao je na hladan, februarski vazduh. Trepavice mu se, gotovo odmah, sleeno ukrutie. Temperatura je sigurno bila bar petnaest stepeni ispod nule. Zavukao je ruke duboko u depove. Hladnoa mu je malo razbistrila misli. Ljudi oko njega ili su svojim poslom, i delovali tako umirujue obino i divno. Ulice Novog Sada, njegovog Novog Sada, zavejane snegom, leerno su se pruale pred njim, nepromenjene, iste kao i uvek, prodavnice, autobusi koji su prenatrpani vozili zaleenim drumom, opasno proklizavajui, sve je delovalo uteno stvarno i poznato. Sve ga je to vraalo u stvarnost kao i ledena hladnoa koja mu se uvlaila pravo u kosti. Svakako da e se ova mora zavriti, za sve e postojati razumno objanjenje i svi e na kraju odahnuti smejui se svom ekstremno matovitom vienju stvarnosti. Uao je u autobus sa sumnjom u svoja optimistina predvianja i odvezao u Limanski park. Pomislio je da malo proeta, razbistri glavu, a onda peke do faksa i proveri kog dana sledee nedelje se odrava kolokvijum. Sigurno e nai naina da pomogne Oliveru, a i Veri, da se izvuku iz ega god. Koraao je Limanskim parkom oseajui se sve bolje, gledajui oko sebe stvaran svet, sve ono na ta je navikao, stvarnost koju je eleo u svom ivotu, bez primesa SF-a. Koraao je pravo u susret ivom opovrgnuu da je sav komar ostao u njegovom stanu izmeu Vere i Olivera.

Deo jedanaesti

Ovo je skroz morbidno, ree Irena glasno, posmatrajui jezivu kesu sa ostacima svog posetioca. Smrdelo je do neba. Morala je da se rei tog uasa pre nego to neko primeti da neto nije u redu. Naravno da je u podrumu uvek neto smrdelo, ali nije mogla da rizikuje da neko otkrije paket. Osim toga, vie nije mogla da podnese pomisao da se ostaci neijeg tela, pa makar ne bilo ljudsko, nalaze tako blizu nje. S obzirom na vlasnika tih delova, koji se odlino drao u stanju odmaklog raspadanja postmortem, pitanje je bilo koliko su i ovi delovi u kesi bili zaista mrtvi. Ta misao joj je naterala jezu uz lea. Definitivno je morala da se rei ovog paketa. Nije mogla da ga baci u kontejner ili klozetsku olju, jer su to bili delovi humanoidnog, inteligentnog bia i mogli su da budu jo ivi. A mogao bi i neko da je vidi dok baca ili da delovi izdajniki isplivaju iz olje. Ne, morala je da smisli neto bolje. Ideju o propisnoj sahrani odbacila je kao nerazumnu, jer je zemlja bila smrznuta i

tvrda kao kamen, a nije mogla da se seti ni mesta gde bi mogla da iskopa raku tako da je niko ne vidi i ne postavi nezgodna pitanja. Dunav je bio smrznut, ali sigurno je bilo delova oko mosta na kojima nije bilo leda, neto dovoljno iroko da bezbedno moe da baci neeljeni tovar i on odmah potone. estitajui sama sebi na ideji obukla je perjanu jaknu, nabacila al i kapu, neke ogromne, dozlaboga rune cokule na noge i sa kesom, uguranom u torbu, uputila se kroz Limanski park. Napolju je vetar ibao kao lud i duvajui joj u lea zaplitao kosu preko lica, tako da nita nije mogla da vidi. Ubrzala je kajui se to nije odabrala neko pitomije vreme za svoju misiju, kad odjednom udari svom snagom u neto veliko to joj je ilo u susret. Udarac je baci u sneg, kapa spadne, tana se otvori, a iz pocepane kese prosu jezivi sadraj. ovek sa kojim se sudarila nije pao, ali se malo zateturao. Nosio je kapuljau i debelu jaknu. Vetar mu je duvao u lice i oigledno ga je to na trenutak oslepilo. Irena je petljala po snegu pokuavajui da skloni kosu sa lica i ustane. ovek joj prui ruku i ona je zahvalno prihvati. Izvinjavam se zbog ovog, ree ona glasno, trudei se da joj rei probiju ovaj prokleti vetar. Imate lepe oi, pardon, oko odgovori joj neznanac i ona se ukoi. Iz kese koja je leala na snegu izdajniki je ispalo prokleto oko i mrtvo zurilo u nebo. Nedaleko od njega lealo je nekoliko prstiju. Ovo nije smelo da se dogodi. Mozak joj je oajniki radio u potrazi za razumnim objanjenjem neznancu, koji je strpljivo stajao na vetru i gledao u ostatke koji su tonuli u sneg. O Boe, to nije moje, to je za laboratoriju! vrisnu oajniki. To je za moj fakultet ve-

be i to ne, ne dirajte to! vrisnula je opet, kada je neznanac posegnuo za delovima. Nije uzeo ni oko ni prste, ali jeste vreicu sa preostalim delovima i zavirio unutra, zaklanjajui se od vetra jaknom, kao atorskim krilom. Ostavi to! sada ve graknu i baci na njega u nameri da mu otme vreicu, ali je umesto toga pocepa i preostali delovi se prosue po snegu. Ona zamuca: To su to su ostaci mogpretka. A ti si ih prosuo. Zapravo, to nije pravo. To je igraka, za plaenje, zna. Neznanac je stajao i utao, gledajui i dalje u delove tela prosute po snegu. Oekivala je neku reakciju, bilo kakvu, ali on je samo utao i to ju je plailo. unuo je i osmotrio delove malo blie, rukom u rukavici posegnuo pravo za okom, podigao ga i prouavao. Imate veoma neobine pretke. Iz kog ste kraja galaksije? upitao je zauujue mirno. Irenu je hvatala panika. Tip nije normalan, a prokleti park je skoro sasvim prazan i nema nikoga ko bi joj mogao pritei u pomo ako bude potrebno. Osim toga, nije elela vie nita da objanjava. Okrenula se i poela da bei. Bila je sigurna da je nee pratiti. Nije imao razloga da je prati. Ljudi gledaju svoja posla. Ovo se nikog ne tie osim nje. Iznenada oseti kako ju je neto epalo za kragnu jakne. Pokuala je da se otrgne i nekoliko dugmadi popustie. Izletela je iz jakne kao iz katapulta i panino zavritala pre nego to joj se neznanac bacio na lea i oborio u sneg. Ostavi me na miru, budalo, vritau! Silovanje! Silovanje! Vetar je odbijao njene krike. Neznanac joj stavi ruku na usta i ree smireno: Prestani. Neu te napasti. A mislim da mogu da ti pomognem.

Kapuljaa mu je spala. Imao je lepu riu kosu i ne vie od dvadesetak godina. Jedno vreme su leali u snegu, pokuavajui oboje da dou do daha. Dobro, ta ti moe da zna o ovome? Tip je jo uvek bukvalno leao na njoj kao da se bojao da e mu pobei. Njegove zelenkastosmee oi gledale su je kao to bi oajan i gladan ovek, izgubljen u snenoj stepi, gledao zeca kojeg je konano ulovio. Da se neto slino dogodilo nekoliko godina ranije ili prole zime, verovatno bi nastavila da vriti i otima se, a moda bi isprobala i teoriju o tome da li mukarci imaju jednu veoma bolnu taku, ali sada joj se samo javila jedna neobino utena misao: Bar je ovek. I bar je iv. Zovem se Andrej. Donedavno sam bio svedok, mada ne i direktan uesnik veoma bizarnih dogaaja u svojoj okolini. Moj najblii prijatelj je umean i imam neodreen utisak da se i ti uklapa u celu tu priu. Bizarno, to je blaga re za ono to se meni dogodilo. Slutim da nema pojma ta je bizarno odbrusi mu. Ono nisu ljudski ostaci, zar ne? Toliko bar znam o anatomiji. Izgledaju drevno, kao da su odavno mrtvi, kao da imaju neto ivo u sebi. Poput morske zvezde. Kad je raskomada, iz svakog otkinutog dela izraste nova zvezda. Govorio je staloeno. Bila je sva crvena u licu od hladnoe i vetra sa plavom kosom, alosno blatnjavom i raupanom, odee isprljane, ali je bila atraktivna. ak i kroz svoju debelu jaknu, Andrej je osetio njene bujne grudi pod sobom. Malo ga je gurnula. Pusti me, neu beati, rekla je pokuavajui da

se izvue ispod njega. Saekaj! Ne elim da ekam! elim da idem, uplaio si me s tom zvezdom! Osetio je da ona drhti, ali nije bio siguran da li zbog toga to je ostala bez jakne ili zbog zloslutne primedbe o morskoj zvezdi. Moda zbog oboje. U pravu si, to nisu ljudski delovi. Ali to kako sam do njih dola toliko je suludo da se nikakva bizarna deavanja tvog prijatelja ne mogu meriti s tim. ak ni ako ukljuuju paralelne svetove, polumrtva bia nezemaljskog porekla, ekstremne halucinacije i telepatiju? Osetio je kako ga gura nogama i pokuava da izvue, i pomislio kako verovatno misli da je on neki ludak. Moda i jeste lud kad sve ovo pria nepoznatoj devojci. Iznenada je konano prestala da se rita i smirila se. Andrej se potpuno okirao kada je shvatio da ona plae. Ustao je s nje, skinuo jaknu, umotao je i neno zagrlio. Izgledalo je da ne moe da prestane sa jecanjem. To je potrajalo neko vreme i on poe da osea kako mu se hladnoa uvlai u kosti. Konano, jecaji su se primirili i preli u uzdisanje. Hajde, hajde, sve je u redu, ree Andrej. Toliko sam se bojala Mislila sam da sam totalno poludela Sve to to mi se desilo, toliko je stravino da sam milion puta poelela da jesam luda, molila sam boga da dou bolniari i odvedu me u neku ustanovu gde u dobijati svoje doze za smirenje. I to mi se inilo kao sasvim lepo reenje, jer ako je ono to mi se deava istinito, onda Onda sam u u stvarno groznoj nonoj mori.

Znai, u pravu sam? U pravu si, da. Ja sam deo toga! uj Irena. uj, Irena, kao to sam rekao, ja nisam direktno umean. Bilo bi dobro da upozna mog prijatelja, to jest, ako te nije strah da ide u stan nepoznatog oveka. Mene vie niega nije strah, samo ako je zemaljsko. Mislim da e biti bolje da ti vratim jaknu pre nego to se smrzne, a ti ima zadatak da popravi moju poto si je pokidao. Nasmeila mu se i rukavom obrisala suze.

Deo dvanaesti

Nikola se probudio, ovaj put u bolnici, sa infuzijom zabodenom u ruku. Oko njega su isti aravi ugodno hladili. Bio je odeven u bolniku pidamu i oseao se malo pospano i umorno, ali sa neodreenim utiskom da s njim neto nije u redu i da mu neto nedostaje. Onako pospan pod sedativima, nije mogao da dokui odmah ita. Mrdnuo je nonim prstima, pa podigao ake i pregledao ih. Izgledalo je kao da je sve u redu. I dalje je imao oseaj da mu neto fali. Polako je prineo aku licu. Opipao je nos, usne, bradu. Sve je izgledalo normalno, njegovo. Na glavi je imao pamunu kapu. Nije imao kosu. Strgnuo je kapu i umesto duge bujne kose opipao glatku kou lobanje. Ruke mu nemono klonue pored tela. Prepoznao je miris skupog parfema i pre nego to je ugledao Doru. Neodluno je stajala kod vrata kao da ne moe da odlui da li da ue. Kad je shvatila da ju je primetio, prila je krevetu na kojem je leao. Videlo se da je plakala. Oh Nikola, tvoja kosa! Tvoja lepa kosa, graknu taman kad se on razneio. Do

avola, mislio je da ona plae zbog njega, a ne zbog njegove kose. Narae ponovo, obrati joj se nestrpljivo, Teodora, ta se desilo? Nikola, zapalio si se. Tako sam se uplaila. Opekla sam ruku na tebe i isturila je desnu aku umotanu u zavoje, kau da e mi ostati oiljak. Imau oiljak, Nikola! Tako tipino za nju. Uvek prvo misli na sebe. On je u bolnici, polumrtav, a ona misli na svoju prokletu aku. ta-se-do-go-di-lo, Dora? glasom koji je pretio. Nemoj da vie na mene. Unitio si mi ruku, a sad jo i vie na mene. Jebala te ruka! Kai mi ta se dogodilo! Ne seam se niega. Poela je da cmizdri. Talas samosaaljenja. Unitio joj je aku, a sad jo i vie na nju, oh, oh. ekao je gledajui je ispitivaki. Konano je rekla: Ja to vie neu da trpim! Nema pravo da urla na mene. Pomogla sam ti, inae bi sasvim izgoreo. Da ja nisam zvala policiju, vatrogasce i hitnu, ko zna ta bi s tobom bilo. Nema nimalo zahvalnosti. Kad su doli policajci i vatrogasci, tebi je vatra ve zahvatila kosu i da nisu doli na vreme, izgorela bi ti i glava, mrcala je pomalo. ta si rekla policiji? Da si se zapalio. Nisi mogla da kae neto razumnije, na primer da sam zaspao sa cigaretom u ruci? Trebalo je da bude besan, ali verovatno je bio pod sedativima, pa je sve ovo rekao smireno. Ali nisi zaspao sa cigaretom. Bio si

budan i nisi puio. Nemono je pogledao kroz prozor. Sad e mu ova glupaa jo navui probleme na vrat. Ispae palikua ili samoubica ili oba zajedno. Teko da bi policiji mogao da prui objanjenje poput spontanog sagorevanja. Postojala je verovatnoa da e policija pre verovati njemu nego njoj, ako bude dovoljno razlono i smireno zvuao. Kai neto, Nikola. Umoran sam, nije je ni pogledao. Smuilo mu se. Kai da me voli. O Boe. O moj Boe, pomislio je prekrivajui lice akama. utali su dugo. On je gledao kroz prozor, ona u njega. Maskara joj se razmazala od suza, opeenu aku je pridravala drugom rukom. Da li me voli? Idi kui, Dora. Molim te, idi kui. Osetio je val saaljenja prema njoj, ali je eleo da bude sam. Kai prvo da me voli. Volim te. A sada idi. Rekao joj je to da je se rei. Konano je otila. Leao je pokuavajui da razlui da li je sve to mu se dogodilo u vezi sa Aheom sanjao? Da li je moda zaista zaspao sa upaljenom cigaretom i sve ostalo umislio ili sanjao? Da li je Dora videla sve one divne oblike koje je pravio od plamena? Izgleda da nije. Kakva ga to borba sa nepoznatim silama eka? I kada?

Deo trinaesti

Irena nije mnogo obraala panju na to kuda idu, slepo je sledila riokosog momka. Bilo je previe hladno za razmiljanje i osmatranje okoline, a ionako je poznavala Detelinaru dobro. Kad su stigli do vrata njegovog stana, osetila je neobinu uzbuenost. Upoznae ostale ljude kojima se desilo isto to i njoj. Ili e ispasti da je ovaj simpatian momak u stvari neki ludak koji e je iskasapiti im kroe unutra. Stan je bio mali, tipa garsonjere, sa kratkim hodnikom u kome su se sa desne strane nalazila vrata kupatila i jednom jedinom sobom spojenom sa kuhinjom. Hej, stigao sam! Imam jednog znaajnog gosta, uzviknu Andrej pre nego to su uli u sobu, verovatno zato da pripremi ljude unutra, pretpostavljala je Irena. Soba je bila mala, i to toliko da je trosed, koji je sada bio razvuen i pretvoren u krevet, ispunjavao gotovo sav slobodan prostor. Na trosedu je leala neka sitna devojka i itala, a kod prozora na dvosedu, plavokos momak koji je takoe itao. Oboje su podigli pogled kad je Irena ula. Momak je bio apsolutno prelep. Devojka je delovala iscrpljeno, bledo i mravo, ali

su joj oi sijale. Irena oseti tremu pred ovim osobama, da joj se inilo da e se onesvestiti. Pa, zdravo, ree oseajui se glupo. Moda je sve ovo neka greka. Zar ne bi bila neverovatno velika sluajnost da ona tek tako sretne ostale koji su takoe odabrani, a da ih zapravo nije ni traila. Da bude praktino odvedena do njih? Ovo je Irena, poe Andrej na kojem se videlo da mu je malo nelagodno. Oigledno je i on mislio da je moda pogreio. Sreli smo se u parku i ovaj mislio sam da ovaj hm zbunio se. Ono dvoje nesretnika su utali i nije izgledalo da su shvatali o emu riokosi govori. Irena se oseala sve jadnije. Bila je sigurna da su pogreili. ta da im kae, do avola? Moda: Dobar dan, znate, nedavno sam imala posetioce iz drugog univerzuma koji mi prete, pa rekoh, ajd da naem ljude koji su u slinoj situaciji pa da pomognemo jedni drugima? Jeste li i vi imali skoro mrtve posetioce iz drugog univerzuma? Ovo je smeno. Ja sam Oliver, obrati joj se plavokosi lepotan ustajui sa dvoseda. Delovao je hladno i udaljeno. Vera, devojka na trosedu, isto hladno. Irena je razmatrala izglede da se izvue odavde i zauvek zbrie od ovih udaka, kad joj plavokosi prui ruku. Prihvatila ju je. Bila je snana i veoma topla. Dragi Andre, stvarno te je naao, ree on sreno i Irena odahnu sa olakanjem. Devojka na trosedu uopte nije izgledala ubeeno. Gledala je Irenu sa neskrivenom sumnjom. A da ujemo njenu priu, pa emo odluiti je li ona sa nama ili ne, mada bi za nju bilo bolje da nije.

Pa, onda mogu da biram. Ili jesam sa vama ili sam prosto poludela, ree Irena. Vas dvoje se poznajete od ranije? upita Vera Andreja. Viao sam je po studentskom gradu pomalo, ali danas smo se zvanino upoznali. Dobro, dobro, rei Irena da objasni sve, ako budete svi zautali i sasluali me, sve ete uti. Ovaj rio Andrej mi je spominjao paralelne univerzume, telepatiju, bia iz drugih svetova Ako je sve to tano i ako vi niste neke aljivdije ili nekakvi SF zaluenici, onda imamo slina iskustva. Da li izgledamo kao da se alimo? upita Vera pomalo strogo. Izgledala je izmueno. Tamnu dugu kosu su arali prosedi pramenovi, oi uokvirene ljubiastim kolutovima, lice bledo, a telo toliko mravo da su joj prsti bili kao granice, vrat kao u ptiice. Oliver ponudi Ireni da sedne na dvosed. Polako je skinula unitenu jaknu, sela i poela da pria. * * * Kroz Andrejev stan prolomi se frenetina zvonjava. Jedino ivko je tako krvolono znao da legne na zvono. Ode da otvori vrata. ivko uleti u sobu. Ej, znate ta ima novo? Dobar dan, odbrusi Andrej ironino. A da. Dobar dan. Znate li ta je novo? graknuo je opet veselo, uopte ne shvativi ironiju. Moj rad je prihvaen za simpozijum u Beu. Ljudi, idem u Be na simpozijum! He, he Ej, to me tako gledate kao da sam pao sa Marsa? Sedi, pristaviu kafu za sve nas, ree Vera smeei se. Ustala je iz kreveta. Mada je izgledalo da nema vie od etrdesetak kila, delovala je snano. Otila je da potrai lone.

Dobro, ali prvo pod hitno moram na jedno mesto, i pre nego to je iko stigao da ga zaustavi, bez kucanja grunu u kupatilo. Tamo ga je doekao prizor kakav apsolutno ni u snu nije oekivao. Veoma bujna obla devojka, dugake plave kose, stajala je raskoraena iznad olje u pokuaju da piki, a ne sedne na dasku. ivku se uinilo da nikad nije video nita lepe od nje. Zadivljeno je buljio u njenu belu kou, raskone obline od kojih su neke sada bile nezgodno izloene pogledu, plavu, divlju kosu i kestenjaste oi koje su ga zapanjeno gledale. Stajao je u dovratku i gledao je sa divljenjem, oseajui sve vee uzbuenje. Rolna toalet papira koja ga je pogodila pravo u glavu, malo ga vrati u stvarnost. Mar napolje, zaurla predivno stvorenje, oajniki povlaei svoj demper nadole ne bi li se sakrila. Mar napolje ili u te zadaviti! Povukao se, oseajui ugodno uzbuenje i potpuno zaboravivi na svoju hitnu potrebu. Sav crven izaao je iz kupatila zatvarajui vrata. I vrati mi prokleti papir! dreknu nimalo mio glas iz kupatila. Ubacio ga je unutra. Kad se vratio u sobu, Andrej i Vera su se smejali kao ludi, ak je i Oliver delovao zabavljeno. Mislio sam da nema nikoga. Svi ste bili u sobi i zamuca pokuavajui torbom da sakrije koliko se uzbudio. Izvini, ali stvarno je smeno, Andrej je brisao suze, da si samo video svoj izraz lica. Ko je ona? upita ivko polako ulazei u sobu. Ej moj naunie, ti si se meni kanda zaljubio, ree Andrej drsko i dodade glumei oaj: Znai, od nae ljubavi nema nita? Prva cura koju vidi kako piki i ti mene odmah ostavi. Mukarci su grozni.

Sedi, saekaj da izae, upoznaete se, ree. Ne mogu, sad jo hitnije moram u klozet. Vera i Andrej su se kikotali kao dva deteta. Irena je izala iz kupatila dramatino uzdigunute glave i grevitim pokretom zalupila vrata. Ula je u sobu i ne gledajui ostale, poela da oblai jaknu. Onda je izala iz stana. Oliver je otiao za njom. ta je s tobom? upita je. Ona je utke silazila stepenicama. Nita. Znam da je teko prihvatiti sve to. Ni meni nije lake. Pokuavam da se prilagodim, ali to teko ide. U poetku sam se i ja nadao da je sve to u mojoj glavi, i da mi je mozak uniten narkoticima koje sam nekada uzimao. Zapravo sam znao da je sve to stvarno, ali sam eleo da nije, makar po cenu da sam mentalno bolestan. Irena je zastala i sela na stepenice, Oliver pored nje. Ti si uzimao narkotike? U velikim koliinama. To bi trebalo da je odavno iza mene. Mislio sam da vie nita, apsolutno nita na svetu nee moi da me navede da ponovo mislim o fiksu, ali u poslednje vreme sve vie matam o tome da pobegnem od realnosti. Da nije Andreja i ivka, moda bih to ve uinio. To je lako. To nee reiti tvoj a ni moj problem. Samo e ga pogorati, uzvratila je polako. Htela je da ga zagrli, toliko joj je bilo laknulo to je nala prijatelja u nevolji, ali se bojala da e je on odgurnuti. Oliver je zagrli kao da je uo njene misli. Znam. Oseam se odvratno sebino kada tako razmiljam, ali to je jae od mene. Kako je to bie znalo za moj najvei strah? Kako je moglo da zna?

Meni se onaj moj nije uinio toliko opasnim. Bukvalno se raspadao, pa svi ste videli koliko je delova ostavio. Ja mislim da oni blefiraju. Nije blef. Videla si Veru. A ja sam zaista bio paralizovan. I bio sam tamo. Video sam kako izgleda svet o kojem su priali. Nijedan narkotik ne moe da proizvede prizore koje sam tada video. Meni je lake sada kada znam da nisam sama, mada, prema onome to je Vera ispriala, trebalo bi da nas ima jo dvoje, malo je utala, a onda oklevajui dodala: a onaj to mi je uleteo u kupatilo, to je taj ivko? A, ile je divan ovek. Stvarno ga volim. Izvini to sam se smejao. Bili ste oboje tako slatki. Nasmejala se. A stvarno je bilo smeno, ree konano, hajde da se vratimo i smislimo plan. * * * Moramo da odluimo ta emo dalje, rekao je Oliver. Sedeo je sa Irenom na dvosedu, dok su se na trosedu, konano nametenom, gurali Andrej, ivko i Vera. Andrej je drao primerak Mrane Zone. Ja mislim da je to dobra ideja. Gde e drugde da nae ljude kojima se desilo neto do te mere uasno nego ovde, lupnuo je zglavkom kaiprsta po spomenutom asopisu. Naao sam nekoliko zanimljivih lania. Pazi ovo: Video demona u kokoinjcu, Oplodio je vanzemaljac ili Za dve nedelje, propast sveta. Daj meni da pogledam, zatrai Oliver. Boe, kakve budalatine, prokomentarie Irena virei preko Oliverove ruke u stranice Mrane Zone.

Hej, stani! Znam ovog tipa. Pokazala je prstom na veoma nejasnu crnobelu fotografiju momka koja je stajala uz tekst Spontano sagorevanje, jue u Novom Sadu. Tekst nije bio upadljiv, ali spektakularan naslov je privlaio panju. Irena je bukvalno iupala asopis iz Oliverovih ruku i drhtei itala tekst. Sranje, sranje, sranje Pie da je dolo do fenomena spontanog sagorevanja kod studenta N.M. 23 godine i da je, u tekom stanju, preveen na Institut u Kamenici. Pie da je iv, ali da jo nije u stanju da daje izjave. Njegova devojka insistira na prii da se momak spontano zapalio Zastala je, oajno gledajui ispitivaka lica na trosedu. Oseala je da e se rasplakati. Znam tog momka. Mi smo prijatelji. Spontano sagorevanje. To je nemogue. To se deava jednom u milion ljudi. Jednom u milijardu. Irena je izgledala kao da je u blagom oku, prebledela, ali nije sasvim verovala u to to je proitala. Postojala je mogunost da se tako skandalozan tekst bazirao na istini i ona je znala da se neto zaista dogodilo Nikoli, mada je teko bilo naslutiti ta. To nita ne mora da znai, primeti Vera, prvo, nigde ne pie puno ime i prezime, a fotografija je loa. To moe da bude neko drugi, ili moda je ak fotografija tvog prijatelja samo iskoriena za tekst o izmiljenom dogaaju. U takvoj vrsti asopisa svata je dozvoljeno. Drugo, moda je stvarno on. Moda je puio u krevetu i malo zapalio posteljinu, ili malo ispekao ruku, nogu, a novinari, kao novinari, preuveliali da bi dobili skandalozan tekst. Mislim da treba da odemo na Institut i da ga na-

emo. Samo tako emo saznati istinu. Imam neki oseaj da je to ovek kojeg traimo. Jo imamo vremena da odemo danas, ree Oliver i niko se ne usprotivi. Mislim da ne treba vie da ostanemo ovde, zakljui Vera, bez prave potrebe uvlaimo Andreja i ivka u nae probleme i stavljamo ih u potencijalno opasnu situaciju. Ja ne mislim tako, ree Andrej otro, sve mi to zvui sasvim ludo pa i dalje nisam u stanju da sasvim poverujem u to, ak ni sada kad sam svojim oima video parie onog jednog vanzemaljca, ta li je. Svejedno, ako nemate gde da se svi smestite, moete da ostanete svi kod mene. Nai emo mesta i za Irenu. ta je sa tvojim smetajem, upita Oliver Irenu. Verovatno bi trebalo da ostanemo zajedno, odgovori odsutno gledajui u njega. I dalje je bila bleda. Ja stanujem sa cimerkom pa ne moemo da se uselimo kod mene. A i nema mesta za svo troje. Dobro, onda je to sreeno, ostajete kod mene, odlui Andrej ustajui. Vera ga samo prekorno pogleda. Ovo nije igra, ree ozbiljno.

Deo etrnaesti

Koliko god da je pokuavao, plamene iskrice nisu htele da se pojave. Njegovo uee u plesu plamenih iskrica, igri boja i oblika i kretanju plamene aure, moda je bilo znaajno, ali isto tako njegov uticaj na samu pojavu plamenih iskrica bio je nitavan, moda i nepostojei. Pitao se da li uopte moe sopstvenom voljom da inicira sam plamen. On je mogao da oseti nadolazak iskrica u svom telu, da preusmeri njihovu snagu i kretanje, da ih preoblikuje i osmisli koreografiju njihovog plesa, ali nije mogao da izazove sam poetak. Ili jednostavno nije umeo da otkrije ta ih pokree. Kakva je korist od dara koji ne umete da upotrebite, izuzev za spaljivanje sopstvene kose i posteljine i eventualno, isto estetskog utiska, kojeg ne umete ni da samostalno izazovete, nego vam navire potpuno neoekivano i onda kada ga ne elite. Znao je da su iskrice stvarne i da on ima neobian, jo neukroen dar, iju svrhu tek treba da otkrije, ili ne. Meutim, nije bio siguran da je pojava monstruozne ene pre par meseci, koja je sebe nazvala Ahea, bila takoe stvarna. Susreta se jedva seao, kao da ga je sanjao. Seao se da je spominjala

nekog, ili neto, po imenu elunj, i da je spominjala da je dola iz nekog propalog sveta da ga potrai. Njega, od svih ljudi. Kakva besmislica! Naravno da je znao da je to bio samo san, i to verovatno najapsurdniji i najbizarniji koji je ikada imao u ivotu, mada mu je bilo tee da shvati odakle je takav san doao. On se obino nije seao svojih snova. Ako ih se i seao, nikada nisu bili posebno matoviti. Bili su vezani za dogaaje prethodnog dana ili za njegova razmiljanja ukoliko je u to vreme o neemu veoma intenzivno razmiljao ili matao. Ovaj san je bio izuzetan, razraen do najsitnijih detalja, apsurdan i nije mogao da otkrije ime je bio inspirisan. Budui da je san doao zajedno sa prvim jakim napadom neobine iskriave energije njegovog tela, bio je sklon da poveruje da je, u neku ruku, bio i njegova posledica. Mogue je da iskrice imaju i narkotiko dejstvo, moda i halucinogeno. Neko je stidljivo pokucao na vrata njegove sobe i Nikola se trgao iz razmiljanja. Ula je Irena, njegova poznanica. Bila mu je draga, ali sada nije eleo njeno prisustvo. Sada nije eleo nikoga pored sebe, samo tiinu. Oprezno ju je pogledao, oekujui jo jedan da li me voli pogled, njen uobiajen pun oboavanja koji se tako esto trudila da sakrije. Obino mu je godila njena panja, mada je ponekad inila da se osea klaustrofobino, ali sada se oseao preumornim da je istovremeno obeshrabruje u ljubavnim obeanjima i zadrava kraj sebe, jer mu je bila potrebna kao prijatelj, i kao neko ko e mu se nesebino diviti i pothranjivati njegovu tatinu. Njen pogled ga je iznenadio. Izgledala je drugaije i gledala

ga sasvim drugaijim pogledom. Izgledala je kao da je u urbi, lice joj je bilo ozbiljno, a pogled malo odsutan. Delovala je veoma umorno i kao i obino, bila je nenaminkana i pomalo raupana. Primetio je mali ok na njenom licu kada je videla da je elav, ali nije prokomentarisala tu injenicu. Verovatno je to ostavila za drugi put. Rekla sam da sam ti roaka, ostale nisu pustili. Sada nije vreme za posete. Nemamo puno vremena. Uspravio se u krevetu. Odjednom ju je drugaije video. Sada kad nije izgledala kao zaljubljeno kuence, delovala je privlanije. Njena udaljenost i ozbiljnost inili su je zanimljivijom. I dalje se pitao zato je dola. Ko je to jo doao sa tobom? To sada nije bitno. Prvo moram neto da proverim. Uzdahnula je. Bila mu je sve udnija. Nije ga pitala ni kako je, niti ta mu se desilo. Zar nikog ne zanima kako je njemu? ta ti se dogodilo? upita ona kao da mu je proitala misao. Mislim, ta ti se zaista dogodilo? Ono to pie u novinama nema nikakvog smisla. Sela je na stolicu kraj njegovog kreveta. Zaspao sam sa cigaretom u ruci, odvrati ne gledajui je. Nije mu se dopadalo to ga ovako ispituje, kao da je policajka, a ne kao prijatelj. Znai, ono to pie o fenomenu spontanog sagorevanja je izmiljeno? Njen glas je i dalje imao taj hladni ispitivaki ton. Sasvim, rekao je leerno. Uinilo mu se da je video razoaranje na njenom licu i to ga je okiralo. Uostalom, ta je trebalo da joj kae? Da se malo zabavljao pravei raznobojne iskrice od sopstvenog tela oblikujui od njih cvetove i palate,

pa mu se omaklo malo plamena na posteljinu? Jesi li dobro? Kao grom. Nema teke povrede kao to pie? Nemam vie kosu, ako to ubraja u teke povrede. Gde si to itala, u Mranoj Zoni? upita je podrugljivo. Nije ga udostojila odgovora. Sad ga je sasvim zbunila. Cura se ponaala kao neko drugi. Ustala je. Video je kako kree prema izlaznim vratima. Dobro, moram da poem dok me nisu izbacili. Rekla sam da u ostati pet minuta. Drago mi je da si dobro. Zar niko nee da normalno razgovara sa mnom? Protiv svoje volje, Nikola je zvuao razoarano. Prvo su doli njegovi roditelji i plakali sve vreme posete kao da je ostao bez nogu, a ne bez kose. Onda Teodora koja je najvie alila samu sebe, a sad njegova jedina prijateljica, koja je ula na dvanaest sekundi da bi ga hladno ispitivala kao detektiv. Ona je neodluno stajala kao da se premilja. elo joj se nabralo: Dobro, valjda e me ostali saekati. Neodluno je zautala. Koji ostali? Odmahnula je rukom. Izgledala je kao da uopte nema volje da razgovara s njim, kao da eli da se to pre izvue. Reio je da je pusti. Mislim da u da spavam, bio sam sluen ceo dan, izvini. Ona ga je i dalje ispitivaki gledala kao da je on neki egzotini papagaj, a onda je bez ikakvog nagovetaja rekla samo jednu jedinu re: elunj. Rekla je to tiho, odsutno, vie za sebe, kao da ne mari da li e je on uti. Kao da joj je re pobegla iz, inae, skrivenih misli.

Trgao se i ona je to primetila. Pogledala ga je kao klinca koji je razbio vazu. Videlo se da je neodluna da li da neto kae. Odluio je da on kae umesto nje: ta ti zna o elunju? Izgleda, isto to i ti. Veoma oprezan odgovor. Oseao se kao kauboj u dvoboju u kojem nijedan nee prvi da potegne. Vratila se i sela na krevet. Ono to se meni desilo nedavno potpuno je suludo. Suvie ludo da bih priala bilo kome, pa i tebi. Ja sam jednom sanjao tu re, elunj, rekao je i nije mu promaklo da se ona namrtila. Dodao je: Zato mi je udno otkud ti moe da zna za to. Hoe li da mi ispria ceo taj san, ako se sea? Ispriao je. Ne tano onako kako se desilo, ali sutinu je rekao. uj, moda to nije bio san, jer zna, meni se desilo neto slino, rekla je kada je zavrio sa skraenom verzijom prie. Ovo ga nije toliko iznenadilo. Od samog poetka je oseao da susret sa Aheom nije bio san, ali jednostavno nije mogao drugaije da ga objasni, pa je taj dogaaj svrstao tamo gde mu se inio najprikladnijim, u snove. I to komarne. Neno je stavio svoju ruku preko njene, znajui da e ona odmah ispriati svoju priu i nije se prevario. I njena pria je oigledno bila skraena. Bilo je jasno da neveto pokuava da izostavi neke delove. Ali sutina je bila ista. Je li ti to tvoje stvorenje spomenulo elunja? upita je naposletku. Zapravo ne. Sam si spomenuo da je ta Ahea rekla da nas ima vie. E pa, ja znam jo dvoje. Oni su tu, ali nisu mogli da uu u sobu. Jedno od njih dvoje se susrelo sa tim elunjom, devojka. Nikola se bacio leima na jastuk: Sranje,

a nadao sam se da sam to sanjao! Nisi. Izgledalo je kao da se izvinjava. Irena, izvini molim te zastao je gledajui odsutno u prazno. Palo mu je na pamet kako je verovatno i ovaj razgovor sa Irenom samo san. Nastavio je: Da li moe da me ostavi samog, da ode? Nemoj pogreno da me shvati. Razumem, rekla je ustajui. Nije izgledala uvreeno. Jo jedna promena. Irena se lako vreala, to je tipina osobina ljudi koji su nesigurni u sebe. Potrebna im je stalna potvrda od drugih da su dobri, da su voljeni i poeljni u drutvu, da nisu nametljivi. Treba da se izvue odavde i da pree kod nas. Kako stvari stoje, trebalo bi da smo na okupu, nas etvoro ili ako je Vera u pravu, petoro. A moda smo jednostavno svi poremetili pameu. Ponekad mi se ini da i pored svega ne mogu da verujem u to to se dogodilo. I pored toga to nisam jedina, i to imam ak i delove tog posetioca, ne verujem stvarno u to. Ne sasvim. Moda zato to ne elim da verujem. Molim? Ti ima delove tog tvog posetioca? Nikola je konano gledao u nju. Zaprepaen. Probuen. Pokazau ti ih kad izae odavde. Sad i nije trenutak. Da, ostavio je delove tela za sobom. Bukvalno se raspadao. Jo nismo stigli da ih bolje pregledamoTreba da doe, slegnula je ramenima. Kako to misli da doem kod vas? ta, da ivimo u komuni kao grupa ludaka? Ideja da ivi sa Irenom i jo dvoje njih koji imaju iste sumanute halucinacije inila mu se nepodnoljivom. Treba li zbog nekog glupog komara, koji je sluajno zadesio jo troje ljudi, koji su to ozbiljno shvatili,

da napusti svoju sobu i krene da ivi u komuni sa njima? To ni u kom sluaju nije eleo i rekao joj je da e razmisliti. Trebala mu je cigareta. Pitao ju je da li ima jednu. Ne, prestala sam. E, jebi ga, i to je bilo to. Konano je otila. Sad je mogao da nastavi sa spavanjem. * * * Nalazio se na prostranoj, naizgled nepreglednoj sunanoj i zelenoj poljani. Ponegde, meu vlatima trave raslo je poljsko cvee, tako zdravo, da je izgledalo kao da ekoloki problemi ne postoje. Mada je predeo delovao ravno, nigde se nije videla nikakva naznaka civilizacije. Naprezao je oi gledajui u daljinu, ali nije mogao da vidi naselja, niti neke oznake prisustva ljudi. Na nebu nije bilo ptica, samo sunce, paperjasti oblaci i isto plavetnilo. Duvao je blag povetarac. I pored toga to je trava bila visoka a cvee bujno, poljana je izgledala negovano, kao da se neki iskusni batovan brine o njoj. I pored oigledne usamljenosti Nikola se nije oseao tegobno. Zapravo, oseao se kao da pripada ovom mestu, kao da je na svom konanom odreditu koje e ga ekati i kada ako odlui da uopte ode odavde. Bilo je neeg umirujueg i utenog u ovom mestu, kao kada se nakon dugog puta vrati kui. Razgledao je oko sebe, a zatim krenuo u jednom pravcu kroz visoku travu. Primetio je da i dalje nosi bolniku pidamu, ali joj je sve vazduh ovog predela davao neki novi izgled, skoro poput nekakve obredne odore. Pamuni gornji deo pidame i zguvani i prekratki donji delovali su sada skoro umetniki. ak su se i njegova elava glava i taman ten neverovatno dobro sloili sa novom odorom i zelenim prostranstvom, dajui mu oseaj pripadanja ovom mestu.

Ovo nije bio san, Nikola je bio siguran u to, mada mu nije bilo jasno kako se tu naao. Nije bio siguran koliko je preao kad primeti neto nedaleko ispred sebe, oblije koje je lealo u travi. Pourio je prema njemu, ubeen da mora da vidi ta je to jo ulo u ovaj njegov svet. Bila je to devojka. Mislio je da spava, ali je primetio da veoma sporo ustaje. Kad se pribliio na samo desetak metara od nje, shvatio je da ona, u stvari, lebdi, kao da je toliko lagana da ni gravitacija ne moe da je zadri. Bila je odevena aavo, kao i on, u neku preveliku odoru, veoma nalik njegovoj. Kosa joj je bila duga i tamna, proarana prosedim pramenovima, ali lice mlado, ovalnog oblika, sa visokim, izraenim jagodicama i tunim sivim oima. Prevelika odora ju je inila jo manjom, sitnijom i krhkijom. Kad ju je malo bolje osmotrio osetio je da u vezi s njom postoji neto neobino. Delovala je materijalno, a u isto vreme, bila je nestalna poput vazduha, poput kristala, poput duge. Nije mogao da odredi ta je to bilo, ali neto u njenoj pojavi kao da je lelujalo, menjalo se, prelamalo na suncu. Naas bi, mogao se zakleti, postajala gotovo prozirna. Mogao je da vidi poljsko cvee kroz nju. To bi trajalo tek jedan trenutak, pa nije bio siguran da njena prozranost nije samo njegova uobrazilja. eleo je da joj se priblii. Oseao je da je ona deo ovog mesta, kao to je to bio i on. Kad joj je priao vrlo blizu, sasvim se pridigla, i dala mu znak da stane. Posluao je. Ko si ti? upita je i gotovo se uplai sopstvenog glasa. Kao da je povredio tiinu ovog mesta.

Proteglila se, lako poput duha, sklonila kosu sa lica i dugo ga zamiljeno gledala. Njen glas nije povredio tiinu. Ovo je moje mesto, isto kao i tvoje, rekla je i to ga iznenadi. Ne postoji samo jedna istina, dodala je blago, sve to vidi, sve to uje ili osea, odreeno je tvojim umom, oblikovano kroz tvoje neurone. Ako bi nauio da menja nain na koji tvoje telo i um primaju i prenose informacije, mogao bi da vidi svet na mnogo razliitih naina. Na bilo koji nain na koji poeli. Mogao bi da vidi mnoge tanane nijanse koje ti sada promiu. Mnoge oblike ivota koje sada ne primeuje. Nije bio siguran o emu ona pria, ali ga je oarala toliko da je sluao kao zaljubljeni gimnazijalac. Nastavila je: Ti ima mo da manipulie materijom i energijom, da oseti najsitnije nijanse koje ih razdvajaju i da omogui prelaz iz materije u energiju. Ti zna da je sve relativno, da je materija samo na nain poimanja stvarnosti oko nas, i zna da ona moe da promeni oblik, da postane druga materija ili energija. Zna da i energija ima svoje mogunosti transformacije u drugu energiju, zastala je gledajui ga svojim sivim oima. Bila je lepa, ali nita posebno, i mada je on izlazio sa lepoticama od kojih bi oveku zastajao dah, ova devojka ga je oarala van svakog oekivanja. Gledao je u nju ne shvatajui. Kako su se nali oboje na ovom mestu? Ko je ona? Manipulacija materijom i energijom, prelaz materije u energiju, da li to ona govori o njegovim iskricama? I kako je mogla da zna za iskrice? Konano je odluio da opet povredi plemenitu tiinu ovog mesta. Manipulacija materijom i energijom, da. Ali ne sasvim kontrolisana. To nije

dovoljno. Naravno da je kontrolisana, rekla je dok joj se glas utapao u povetarac, sve oko nas je stvarno, sve je deo nas, onoga to jesmo. Snovi su stvarni, kao i sve to dodirne, oseti. Boje, na nain na koji ih mi vidimo, i onaj na koji ih vide insekti, zvuci onako kako ih uje ti ili neko drugo bie, oblici i promene oblika, sve je stvarno. Ne postoji samo jedna stvarnost. Ne razumem, objasni mi, rekao je, prilazei joj polako. Morao je da joj prie. Morao je da oseti da li je stvarna ili deo njegovih snova. Da li je uopte vano da li je ovo san ili stvarnost? Sve to ostaje deo tvog ivota. Sve to si ti doiveo. Telesno ili umno. Zar i snovi ne izazivaju emocije isto koliko i java? Zato bi nam onda bili manje vredni? Sad joj je ve bio blizu. Jo malo pa e je dodirnuti. Nije izgledala kao da joj to smeta. Nije mu promaklo, da se vetar pojaava i navlai na nebo sve krupnije i tamnije oblake. inilo mu se, to se vie pribliavao devojci da je vetar sve jai, a nebo sve tamnije. Nije mu se dopadalo. Pokuao je da ubrza, ali je vetar sada ve bio dovoljno jak da mu gotovo onemogui kretanje. Vlati trave i cvea koje je vetar poupao udarali su ga po licu i gotovo ga zaslepili. Pokuao je da, kroz meavu poupanih biljaka, uskomeane zemlje i olujnog vetra, pogleda ta se deava sa devojkom. Nju je vetar oborio, lako, kao da je jedan od pokidanih poljskih cvetova, i potiskivao nazad, dalje od Nikole. Njena odora nalik na preveliku pidamu, i dugaka kosa leprali su oko nje tako da je sve vie liila na oblak tkanine i kose koji se stalno kretao, menjao, vrteo. U jed-

nom trenutku oi su im se srele i ona je rekla: Ti moe da mi pomogne. Moramo se nai, ja, i tada se konano predala i dopustila da je olujni vetar, odnese od njega. Nestala je u par sekundi. Uhvatio je sebe kako, potpuno uplaen, isputa besne krike, ubeen da ju je izgubio zauvek. Divlji vetar je bio stvaran, oseao je kako mu odora lepra oko njega, kako ga okrutna sila sve vie potiskuje, pretei da ga oduva kao to je i nju. Predeo je menjao izgled. Pitoma trava bila je pokidana i letela u pramenovima svuda oko njega zaslepljujui ga, zemlja i pokidano cvee punili su mu usta. Kaljao je oseajui da e se uguiti i pitao se ta se dogodilo sa devojkom. Da li je jo iva? Oblaci su se ve toliko nagomilali, kao da ubrzano pada no. Legao je, zario prste u zemlju vrsto, oajniki se drei da ga vetar ne oduva. Hteo je da prisloni lice uz zemlju i zatiti usta i oi kada mu je kroz opti mete, poznato oblije privuklo pogled. Neto oblo i krupno se valjalo kroz travu prkosei vetru. Prepoznao je to nisko i iroko telo, retku kosu, sivu kou Ahea. Kretala se neverovatno lako i brzo, uprkos uasnom vetru, koji je Nikolu bukvalno prikovao za zemlju. Sada je primetio neto to mu je pri prvom susretu promaklo. Kretala se skoro iskljuivo uz pomo ruku. Noge su joj bile suvie zakrljale da bi bile upotrebljive. Uprkos tome, ila je veoma brzo i on oseti skoro divljenje prema ovom nesrenom biu. S obzirom na pojavu trebalo bi da izaziva saaljenje, ali nije. Pitao se da li rei devojke koju je vetar odneo mogu da se primene na Aheu. Da li bi ona mogla da bude lepa, arobna ak, ako bi se gledala na drugaiji nain? Da li je Ahea to elela od njega? Prila mu je i unula kod njegove glave. irila je veoma neprijatan miris, drevni, pun praine i bui, zainjen mirisom trulei. Usudio se da malo podigne

glavu kako bi mogao da je pogleda. Bila je to zaista Ahea. Ovog puta nije bilo mraka, ni ljateih iskrica da je sakriju. Njena koa je Nikolu fascinirala. Bila je sivkasta i debela, toliko naborana da nije bilo ni jednog glatkog mesta na njoj, prekrivena jezivim tumorima i irevima od kojih su neki nedavno krvarili. Nije izgledala dobro. Zapravo, imala je lik izuzetno, gotovo neverovatno stare i bolesne osobe na samrti. Prkosei tom izgledu, njeno kretanje je bilo lako i snano. Izgledala je mnogo bolesnije nego kada ju je prvi put video. Oi su joj sada bile mutne, a rane i bolesti brojnije. ao lepotane, rekla je dodirnuvi mu koatom rukom elavo teme. Osetio je njenu debelu, hrapavu kou na svojoj glavi. Skoro zavodnikim pokretima je prelazila preko njegovog vrata. Nije se povukao pred njenim dodirom. Lepotane, postoji samo jedna istina, a to je materija, rekla je, kao da odgovara na tvrdnje tamnokose devojke, eterina izgleda. Materija, dragi moj, golo meso, creva, krv mozak, koa, to je glavno, to je realnost i ne postoji nita izvan toga. Ti neuroni, to su samo elije, obine materijalne elije. Prenos informacija kroz neurone isto je fiziki proces, kao kad povue prstom liniju od take A do take B. Nema tu misterije, dragi moj. Te tvoje iskrice, to su samo tvoje halucinacije. Nisu halucinacije, pomislio je, halucinacije ti ne spale kosu. ula je njegove misli. Ili je to izrekao naglas. Postoji milion naina da se izgubi kosa. I milion objanjenja. Dragi, ja sam ivi primer da materija vlada. Ja sam gola materija, meso, koa, funkcioniem, kreem se lake nego ti. To je bilo tano, pomislio je, ali zar nije to govorilo

u prilog suprotnom, da postojanje nije samo materija. Da je tako, Ahea ne bi mogla uopte da se kree, ne bi trebalo ak ni da ivi. Mi jesmo iz drugaijih svetova, ali sutina je slina. Ja sam udo evolucije. Nemam oseanja, nemam tanane nijanse duhovnosti, ja sam materija. I funkcioniem. Zato onda eli mene, upitao je glasno, iako nije bilo potrebe za tim, ona je oigledno mogla da oseti ta on misli. Ruka joj se ve spustila u okovratnik pidame, alarmantno nisko se sputajui niz miiava lea. Poeo je da se migolji. Ako je sve materija, kako ja mogu da ti pomognem? Prestani da mi se opire. Sumanuti vetar kao da je malo oslabio, pa se Nikola, koristei svu snagu koju je imao, podigao na laktove, a zatim na kolena i ustao, otresajui vlati trave i grudve zemlje sa sebe. Ostavio je nezemaljsko oblije da sedi na osakaenoj flori poljane. Znao je da ova kreatura lae. Nije bio siguran u njene prave namere, niti razlog za lai, ali znao je da mu nije rekla istinu. Iznenada je osetio otar bol u stomaku. Bol se postepeno pojaavala toliko da se skoro presamitio. Pogledao je u svoj stomak da vidi ta se deava. Iz jednog dela njegove utrobe, iskriava svetlost skerletne boje je, u mlazu, isticala i vrtoglavo beala. Video je kako ga Ahea pakosno, ak besno gleda kroz mutne drevne oi. Shvatila je da je proitao njene lai. Video je njenu staraku, bolesnu aku ispruenu ispred tekog tela i u tom trenutku mu bi jasno da tu iskriavu svetlost iz njegovog tela ona izvlai. Shvatio je i da, naalost, iskriava svetlost nastaje od njegovog tela, od njegove krvi, tkiva i plazme i da mu kida utrobu. Bolelo je kao iva rana, a sa strahom je na svojoj odori ugledao

ogromnu tamno crvenu mrlju koja se irila preko celog trbuha. Ova ludaa e ga ivog raereiti. A negde u Novom Sadu, nekoliko kilometara dalje, Vera se vritei probudila.

ZATVARANJE

Deo prvi

Nalazila se u kampu. Nije znala kako se zove, ali je to ni najmanje nije uznemiravalo. Znala je ko je, i to joj je jedino bilo vano. Ovo je bilo mesto neodreene namene, neto izmeu vojnog kampa i kolskog sanatorijuma. Stigla je meu poslednjim uenicima. Mahom su to bile devojke i tek po koji mladi, predvoeni postarijim biima zastraujueg izgleda. Iako su liili na okrutne vojne zapovednike, u kampu je esto vladao haos. Devojke su uglavnom vritale, smejale se, skakale i beale kad god bi im se prohtelo. Ovo mesto nije bilo primer discipline i obuke. Niti je iko bio disciplinovan, niti se neto odreeno moglo nauiti, barem ona nije mogla da razlui ta se to ovde uilo. Omiljena zabava devojaka bila je sasvim neuobiajena. Volele su da se sputaju kroz prozor u nekakve ogromne jame ispunjene blatom i septiki otpadom. Glavni trik bio je spustiti se to je mogue nie, a ne upasti u ogavnu smesu. Vera je posmatrala kako se sputaju u jednu od jama. Jedna od devojaka je upala kada su se ostale

ve bile popele u sobe. U tom trenutku, gledano sa prozora devojka u jami izgledala je mala kao ahovska figura i isto toliko drvena i nestvarna, mada visina izmeu prozora i dna jame nije bila velika. Bila je sigurna da devojka dole u jami umire ili e umreti vrlo brzo, ako joj neko ne pomogne. Devojka pored nje usplahireno je tvrdila isto, dozivajui pomo. Mada je telo u jami izgledalo sasvim neprirodno ukoeno i mrtvo poput drveta kada su je, uz pomo konopca, izvukli pokrenula se. Vera je gledala sa prozora, shvativi najednom da su zbog operacije izvlaenja jamske rtve svi uprljani otpadom i smrdljivim izmetom, ukljuujui i nju samu. Uasno je smrdelo. Svi su se brzo bacili pod tueve. Neto kasnije Vera je otila u prostoriju mranog izgleda gde je sve bilo tamnoljubiaste boje, ukljuujui i zidove. Soba je imala kosi krov. Znala je da e tu nai jednog od tutora ili koja god da je bila njegova uloga u ovom haosu. Sedeo je za malim stolom, star i elav, ali elina izgleda vojnog lica u penziji. ta se desilo sa onom devojkom koja je upala u jamu? upitala ga je. Pogledao je u nju i opet je imala utisak da je njegov autoritet ogranien iskljuivo na fiziki izgled. Sve izvan toga bilo je lano. Ovaj ovek je samo eleo da bude autoritet. Bio je patetian. Znate li Vi kako one umeju da budu nemogue? Jeste li videli kako se ponaaju? pitanje umesto odgovora. Zvualo je kao da joj se ali: Jeste li ih videli jue u etnji? Ovde je nemogue postii red. Skoro da je osetila saaljenje prema njemu, ali je odluila da ne eli bliskost sa takvim ovekom, ni na koji nain. Nije nameravala da ima ita s njim, ak ni toliko da slua njegove alopojke. Uz izvinjenje, povu-

kla se u svoju sobu. Tamo je zatekla burnu atmosferu. Devojke, neke od njih zaista lepe, plesale su neumorno uz glasnu muziku. Neke su imale slualice na uima. Ples nije bio normalan, pre pobunjeniki sa groteskno deformisanim pokretima, previe grevit, previe neurotian, previe trzav, previe zlokoban. Stajala je na vratima ne znajui ta da radi. Meu devojkama koje su plesale, bilo ih je oko desetak, nalazio se i jedan mlad mukarac, crne duge kose i konjastog lica. I on je igrao. Delovali su neprirodno veselo. Malo kasnije prela je u drugu prostoriju u nameri da se odmori. Tamo je zatekla prizor koji nije oekivala. Momak konjastog lica i jedna od devojaka koje su plesale leali su na podu mrtvi. Neki stariji ljudi, moda iz ovog sumanutog kampa moda i ne, su uznemireno etali po sobi. Poneki su i razgovarali, videlo se da su okirani i potpuno van sebe. Momak konjastog lica leao je sa otvorenim ustima, videlo se da ima loe zube. Ono to je nju u celom tom haosu zbunilo jeste injenica da je pre nekoliko sekundi dola iz druge sobe gde su plesali ovi ljudi koji su sada leali mrtvi. Bilo je jednostavno nemogue da su tako brzo stigli iz susedne sobe i odmah umrli. Znai li to da su ti ljudi bili na dva mesta, na jednom ivi, na drugom mrtvi? No, nisu bili na dva mesta istovremeno dugo. Videla je da, kako pronalaze sve vie leeva, tako sve vie ljudi koji pleu postaju prozirni i nestaju. ta se desilo sa devojkom koju su izvukli iz jame? Da li je i ona bila samo prividno iva? Bila je sigurna u to. Mla-

di ljudi, i zaudo samo mladi, odjednom su padali kao muve. Delovalo je kao da su ivi, ak su i priali, disali su i sami verujui da su ivi, ali su nestajali nedugo poto bi im nali leeve. Neki su trajali due, neki su nestajali im umru. Kako je vreme prolazilo, postalo je teko razlikovati ko je stvarno iv, a ko ne. Bila je ubeena da je u pitanju neka zaraza koja je poela padom devojke u jamu. Znala je da mora da se izvue odavde pre nego to i sama podlegne. Morala je da pronae i povede ostale koji su ivi, samo to je to postajalo sve tee. Mrtvi su etali, plesali, priali, ak i disali, i delovali savreno ivo. Uhvatila je jednu devojku za ruku i rekla: Treba da se izgubimo odavde. Ovde se neto grozno deava. Devojka se sloila. Izgledala je uplaeno i spremno da bei. Drei se za ruke potrale su zajedno, da to pre izau iz ovog smrtonosnog pakla u koji se zgrada pretvarala. U jednom momentu je osetila da je devojina ruka, koju je drala svojom levom akom, neprirodno vlana. Pre nego to je shvatila ta to znai, devojka se doslovce rasprsnula kao balon od sapunice. I ona je bila mrtva samo to ni sama nije znala. Htela je da spase svoj ivot, ali nije znala da se vie nema ta spasiti. Negde je leala mrtva, a istovremeno, naizgled sasvim telesna i iva, trala. Oko Vere, mladi i samo mladi i dalje su padali kao muve. Jedni su se topili, drugi rasprskavali kao balonii od sapunice, dok su trei naprosto nestajali. A neki su se jezivo sporo razlagali, poput svee koja se topi. Nisu svi bili prestraeni. Bilo je tu raznolikog ponaanja, od toga kao da se nita ne deava, preko veselja i igre, do najobinije zbunjenosti. Nisu se ponaali nasilno, niti su delovali i najmanje opasno, ali veinom su

bili mrtvi. Privremeni zombiji koji nisu znali da su mrtvi. Vera je trala kroz hodnike traei preivele kojih je bilo sve manje. Na kraju je istrala u dvorite, a da nije nala nikog ivog, Na kamenoj stazi koja se pruala do drvene kapije bio je parkiran automobil. Niko nije pokuao da je zaustavi. Konano, ugledala je jednu devojku. Kretala se izgubljeno po dvoritu. Delovala je veoma mlado, gotovo kao devojica. Kosa plava, nena i svilenkasta, lice malo pegavo, telo veoma krhko. Ne oklevajui odvukla je mladu devojku do parkiranog automobila. Vrata su bila otkljuana i kljuevi na svom mestu, spremni za startovanje motora. Jo im je samo preostalo da se nadaju da e motor upaliti. Devojku, potpuno izgubljenu od straha, pustila je na zadnje sedite gde se ova umorno opruila. Sela je za volan i okrenula klju drei stopalo na kvailu. Motor je proradio glatko, bez greke. Odahnula je. Konano su krenule, a zgrada ovog paklenog kampa ostala je da umire u magli iza njih dve. Vozila je gotovo naslepo. Magla je smanjila vidljivost na nekoliko metara i morala je da bude veoma oprezna. Drum je bio pust, ali nije mogla da bude sasvim sigurna jer je vidljivost bila veoma slaba. Pusto na drumu nije joj se dopadala. Devojka na seditu iza nje nije se ula. Ili je spavala ili nestala kao i ostali. I konano, automobil je izronio iz magle. Prepoznala je Bulevar. Vozila je kroz Novi Sad! Bulevar je delovao prometno kao i obino, ljudi su etali trotoarima, automobili su u kolonama klizili prema raskrsnici. Sa desne strane radnici su radili na nekoj zgradi. Osetivi da je vreme da izae iz kola i oslobodi se svega to ju je

vezivalo za pakleni kamp, nespretno okrenu volan udesno i uglavi automobil u neki pranjavi prazan prostor pored gradilita. Izala je iz automobila posmatrajui bulevar, kao da trai neki znak apsurda. Nije ga bilo. Neko ju je kucnuo po ramenu. Okrenula se. Andrej. Zdravo, pozdravio je. Izgledao je smireno i staloeno, dentlmen koji dami u nevolji nudi pomo. Zaustila je da kae neto kad joj se obrati jedan radnik sa skele. Taj auto ne moe da bude parkiran tu. Treba nam prolaz. Bio je u pravu, blokirala je izlaz iz kapije gradilita. Okrenula se Andreju. Pomozi mi da pomerim kola. Gurnuli su auto nekoliko metara dalje, ni ne potrudivi se da upale motor. Kada su ga konano parkirali, Andrej se nagnuo preko naslona prednjeg sedita. Je li iva? upitala je strepei. Gledao je devojku na zadnjem seditu, opruenu kao da spava. Dodirnuo je rukom po kosi i ona se trgla. iva je, pomera se, ree sa olakanjem. To nita ne znai, obavestila ga je Vera, posmatrajui kako devojka ritmino die, oni ak i kad su mrtvi, diu. Kada je to izgovorila, po prvi put se upitala da li je i ona sama zaista iva.

Deo drugi

Kada se kroz tamu sobe blizu nje zaulo dahtanje i stenjanje, praeno trzajima kreveta, Irena je gotovo poskoila od straha, potpuno zaboravivi gde se nalazi. Kratko je vrisnula, miii su joj se zgrili pod navalom adrenalina i nala se na nogama. Drhtala je od oka. Negde u polutami primetila je tela koja se uzdiui mekolje i tek tada poela da shvata gde se nalazi. Neki bunovni glas promrmlja pitanje o vremenu. Zaboravila sam gde se nalazim, mislila sam da sam u domu, rekla je jo uvek drhtei. Ovo je ve druga uzbuna ove noi. Mislim da smo zavrili sa spavanjem, izgovorio je Andrej iskaui iz postelje, nametene na razvuenom dvosedu, koju je delio sa Oliverom. ao mi je, Vera se uspravila u krevetu koji je delila sa Irenom, ne mogu mirno da spavam. To je zbog snova. Da li ti esto vriti u snu? upitao je Andrej. Ne . ak i u toj polutami, Irena je bila ubeena da se

Vera zarumenela. Sada ne mogu da se setim ta sam prvi put sanjala. Drugog sna se seam. Dok je govorila drala je ruku na srcu kao da proverava da li jo radi. Irena sede na prozorsku dasku paljivo pomerivi u stranu nekoliko jadnih, nezalivenih afrikih ljubiica. Sada je oajniki elela cigaretu, ali u optoj euforiji odvikavanja od puenja, bacila je sve kutije i sada joj se nije odvajalo od ostalih samo zato da bi otila da ih kupi. Pored toga, jo uvek je bio mrak, nije moglo biti vie od pet-est sati ujutro. Vetar je duvao tako snano da su se roletne tresle. ak ni cigarete nisu bile vredne toga da se izae u ovakvu no. Ima li neke cuge ovde? upita Irena nervozno upkajui kosu. Poela je da se osea klaustrofobino. Oduvek je mrzela da bude na bilo koji nain prinuena da ostane u nekom zatvorenom prostoru, bilo to zbog nevremena, zombija iz druge dimenzije ili neeg treeg. Oseala je histerinu potrebu da izae napolje. Imam sok od maline, neku lanu koka-kolu, mineralnu vodu poe Andrej istovremeno zavirujui u kredence, a onda se lupi po elu, a ti misli na nemam alkohola. Otilo sve jo za doek Nove godine i Boi. Sranje, nemamo ni hrane, dodade, a ni kafe. Otii u da donesem neto. Ima neki ludak u blizini to otvara prodavnicu jo u pet ujutro. ovek hoe da zaradi. Nosio je trenerku u kojoj je spavao i poeo da skuplja odeu kako bi se presvukao u kupatilu. Prekide ga Irenin glas. Ja u otii do prodavnice. Nije mi teko. Ni sama ne verujui da je to predloila, jo jednom

baci pogled kroz prozor. Polusputene roletne su se tresle gromko lupajui po staklu. Mrkli mrak pritiskao je ulice grada, koji se tek budio. Niko nije eleo da izae iz toplog stana ako ne mora. Ali ona je morala da ima svoje cigarete. Neki razuman deo nje joj je rekao da to nema smisla, jer upravo pokuava da prekine sa puenjem. Drugi, tvrdoglav i nerazuman glas rekao je da mora da nabavi cigarete pa makar umrla napolju. Ako uskoro zapali, oseala je da e pasti u histeriju. Mogla bi da donese i neto cuge. Naravno, bila joj je potrebna i okolada. Svi e misliti da je uasna osoba kad mu kae ta joj je sve obavezno potrebno. I to je najstranije, morae da ga eka. Nije elela da eka. Cigarete su joj bile potrebne odmah. Ona sama je morala da izae, kupi cigarete, alkohol i slatkie, pa moe i da sakrije poneto u tani i kriom pui i cuga u kupatilu. Tako niko nee saznati koliko je Irena grozna osoba i zavisna od raznih poroka. Taman posla, ja sam domain. Ne mogu valjda da pustim goste da mi nabavljaju namirnice. uj, poinjem da se oseam nervozno i klaustrofobino kada sam dugo zatvorena pogotovo u ovako malom prostoru Irena e sasvim iskreno, ali se u tom momentu seti da je tim reima verovatno uvredila Andreja. On ih je, na kraju krajeva svo troje ugostio, mada nije morao i mada uopte nije imao razloga ak ni da veruje njihovim, sasvim suludim priama. Stan nije mogao da ima vie od dvadeset kvadrata, ali joj se uinilo nepristojnim da se ali na manjak prostora. Niko je nije terao da se useli kod njega. Videvi njen izraz lica, Andrej ree: U redu je, razumem te. Nije lako iveti u telefonskoj govornici zajedno sa sedam patuljaka. Meni ne smeta, ali ako osea da te gue zidovi, moemo zajedno u ku-

povinu. Irena je razmiljala. S jedne strane, zvualo je primamljivo imati drutvo u onom kijametu napolju. Nije da se plaila svog poluraspadnutog posetioca iz drugog univerzuma. Seala se da je delovao toliko krhko da joj se inilo da bi se na tako jakom vetru jednostavno raspao. Na kraju krajeva, sigurno je bilo sveta napolju, a ivi leevi ne etaju otvoreno meu ljudima. Samo meu marginalcima kao to je ona i ovo dvoje udaka. S druge strane, elela je da bude sama. Osim to se stidela svojih sitnih poroka, i privlane zamisli o tome kako e pri povratku iz prodavnice sedeti malo u hodniku, popuiti nekoliko cigareta, popiti jedno unue i u slast pojesti tablu okolade, nije elela da je neko prati i na neki nain kontrolie njeno kretanje. A ona ove ljude zapravo uopte nije poznavala. Odluila je. Mislim da je bolje da idem sama, ree izvinjavajui se, malo etnje i vazduha e mi dobro doi, a osim toga bez uvrede elim da budem malo sama. Ponekad mi je to potrebno. Andrej slegnu ramenima i popusti. Njemu se ionako nije ilo napolje. Otila je u kupatilo da se presvue. Napolju je bilo kao na Antarktiku. Hladna pusto sa uasnim ledenim vetrom koji je prodirao do same sri kostiju. Jedva da je odmakla od ulaza zgrade kada je osetila kako su joj se trepavice pretvorile u ist led. Nekoliko metara dalje, stopala su joj se postala dve kocke leda, a nos, crven i leden kao paradajz iz zamrzivaa. Jo je bilo veoma mrano, i videla je da se prevarila i po pitanju prolaznika. Jednostavno ih nije bilo. Poela je da se bavi milju da se vrati u topli stan i saeka da sasvim svane, ali ve je odmakla, bilo bi besmisleno sada se vraati. Zala je iza zgrade onako kako joj je to Andrej objasnio, skrenula desno, prola

kroz prolaz izmeu druge dve zgrade u novo dvorite, zatim skrenula levo. Tu negde trebalo je, prema Andrejevom opisu, da bude uta kuica u kojoj je prodavnica. Ali nigde nije videla nikakvu utu kuicu. Od otrog vetra koji ju je zasipao sitnim ledenicama i ranojutarnjeg sumraka nije mogla dobro da vidi, a sneg je zavejao sve oko nje. inilo joj se da joj nikada u ivotu nije bilo toliko hladno. Poela je da je obuzima panika. Osvrtala se oko sebe pokuavajui da razazna gde je, ali grad u kojem je roena izgledao je sasvim drugaije, smrznut, mraan i pust. Bilo je veoma glupo izai sam u ovakvo vreme zbog cigareta i alkohola. Lice joj je bilo sasvim ledeno i oseala je neprijatne trnce na koi, noge teke i smrznute, ake takoe, a nije bila napolju due od desetak minuta. Sada vie nije mogla da se seti ni gde je zgrada u kojoj stanuje Andrej. Oseala je sve veu paniku dok je trupkala po snegu izmeu zgrada. Trebalo bi negde da se zavue, u neki ulaz ili zatvoren prostor, da se sabere i razmisli, i skloni od surovog vetra dovoljno dugo da oseti kako joj krv ponovo normalno tee. Konano, nala je zgradu u kojoj ulaz nije bio zakljuan i ula. Ovde je bilo fino. Nije bilo toplo, ali barem nije bilo ni tog uasnog, ledenog vetra. Bie dovoljno da se skloni na nekoliko minuta. etajui po prizemlju shvatila je da je nabasala na zgradu u izgradnji, nenaseljenu i, verovatno zato, otkljuanu. Videlo se da radovi nisu gotovi. Mogla je da vidi neke alate i lampe okaene po zidovima. Danas majstori verovatno nee raditi zbog loeg vremena. Odetala je do jednog od stanova u prizemlju. Jo nije imao vrata i zidovi nisu bili okreeni. Unutra je bilo veoma mrano i ona odlui da upali jednu od lampi koje su visile sa zidova. Pipkajui akom po zidu osetila je pod rukom prekida i pritisnula. Svetlo se nije upalilo. Sve manje

joj se dopadalo da bude u ovoj usamljenoj graevini. Odjednom je jako poelela da izae napolje i vrati se u Andrejev stan ili, u sluaju da ga uopte ne pronae, u svoju sobu u domu. Do avola i cigarete! Glupa zavisnost e je jednom ubiti. Postala je svesna da u stanu postaje sve mranije i tie, ak se i huanje vetra utialo. Nalazila se u gluvoj tiini i mraku. Oseajui da neto nije u redu, adrenalin joj naglo skoi i ona, uz vibrirajuu paniku, dahui poe da pipa rukama oko sebe traei zid za koji bi mogla da se uhvati. Srce joj se pretvorilo u ledenu grudvu kada je shvatila da je upala pravo u zamku. Slab miris trulei polako se irio oko nje pojaavajui se sve vie. Glasno je dahtala gubei vazduh, traei neto, bilo ta u totalnom mraku, za ta se moe uhvatiti. Odjednom je gorko zaalila zbog svoje gluposti i nadmenosti. Ovde bi mogla da skona, i ko zna kada bi nali njen le. Ili Neto teko se kroz tamu vuklo prema njoj. Mogla je da uje teke, ali meke korake koji su puzali po nedoraenom, pranjavom betonu. Potpuno van sebe od panike, poela je da vriti i panino juri po mraku. Taj smrad! Znala je ko je to, znala je ko je sa njom u mraku i znala je da mora da se izvue odatle. Neto kratko sevnu kroz tamu i ona oseti otar bol na levoj aci. Vritei se bacila u mrak, i udarivi snano o zid, pade na pranjavi pod. Neto gipko i zmijasto joj se obmotalo oko cevanice. Pokuala je da otrese nogu, ali se ta stvar, kao neravan, grudviast pipak samo jo vie stezala. Pokuavala je da ga skloni udarajui ga slobodnom nogom i vritei neprestano. U glavi joj se vrtelo. Osetila je jo jedan takav pipak na ruci, kao da je sav u tvrdim plikovima, i vrisnula trudei se da uzmakne. Uhvaena noga sada je ve i bolela. Pipak joj je neto radio sa njom, inilo joj se da ju je posekao

neim otrim. Osetila je kako joj niz cevanicu curi topla krv. U jednom trenutku shvatila je da e ovo za nju biti kraj ukoliko samo nastavi da panino vriti. To joj je oduzimalo dragocen dah i snagu. Pokuala je da se smiri ne bi li prikupila snagu i nala nain da umakne smrtonosnom pipku koji kao da joj je polako svrdlao cevanicu neim otrim. Prisilila je sebe da prestane sa vritanjem i umirila se pipajui unezvereno oko sebe i pokuavajui da prodre pogledom kroz tamu. Odjednom je osetila prisustvo jo jednog bia u tami, ali to drugo bie joj je na neki neobian nain, ulivalo pozitivne misli. Neko je bio tu da joj pomogne, neko sasvim zemaljski, sasvim poznat, znala je to. Ova misao dala joj je dodatnu snagu. Desna ruka joj kliznu kroz mrak i napipa neto vrsto, oblo i dugako. Drka ekia. Bio je to veliki, teak, majstorski eki za velike radove. vrsto joj je legao u aku. Bio je gotovo preteak za nju, ali je zamahnula njime prema pipku i snano udarila nekoliko puta. Neto vlano, kao komadii krpe zasulo je po licu, ali je nastavila da udara. Kroz mrak se prolomi neko neopisivo jezivo krianje. Zvualo je kao hor desetak svinja na klanju. A onda se pipak povukao. Ili raspao. Delovalo je pre kao da je otpao s njene noge, nego da ju je dobrovoljno pustio. Zauo se jo jedan zvuk u tami, nalik reanju i frktanju, ali ovaj je bio poznat, zemaljski i u ovom trenutku, divan. Zvuao je ljutito. Uspravila se sa ekiem u ruci ne znajui kuda da krene. Morala je to pre da izae iz ove klopke, pre nego to je pipak, ili njegov vlasnik, ponovo potrai. Bolno nezemaljsko krianje stvorenja polako se smirivalo, prelazilo u tiho reanje i utiavanje, a ona je to shvatila kao znak upozorenja. Gotovo sigurno se ponovo spremalo za napad. Htela je da opet naslepo potri, ali je sprei neki nean dodir na ruci, neto ve-

oma meko, glatko, krznato, poznato. Maji rep. Sa njom je u sobi bila i jedna maka. Uhvatila je vrh repa i osetila kako je vue kao da eli da krene za njim. Nedugo potom, kreui se naslepo, proli su kroz neto to je liilo na vlanu membranu, nakon ega ih je konano doekalo svetlo. Nalazila se u hodniku, blizu izlaza. Napolju je konano svanjivalo i svetlo se pitomo probijalo kroz staklo na ulaznim vratima nedovrene zgrade. I dalje se ulo huanje ledenog vetra. Ispred nje je trkarala maka, obina, zemaljska, predivna maka. I to ne bilo koja maka. Cile! kriknu Irena sreno i pouri da dograbi velikog, narandastog maka. Pruivi ruke da ga uzme, sa uasom je shvatila da joj je leva aka oblivena krvlju, a da u desnoj jo uvek dri eki. Desno rame je opako bolelo, pretpostavljala je, zbog tekog ekia. Sa glave ekia sada su visile neke neobine vlane utoruiaste krpice. Lelujale su poput papirnih traka na vetru. Uasnuto ga je bacila i potrala napolje. Bolje i da se smrzne nego da ovde ostane jo jedan trenutak. Nije joj se dopadao otar bol na cevanici, ali je odluila da o tome misli kasnije. Kad je ponovo pogledala u maka, ovaj je grebao po ulaznim vratima. Otvorila ih je i izali su na ledeni vetar. Tumarajui umorno u susret reskom vetru kroz sasvim smrznut sneg, Irena je pratila samo jednu taku, narandastu, koja je ila ispred nje usporavajui povremeno, taman dovoljno da bi umorna devojka mogla da je sustigne. injenica je da je oduvek mrzela zimu. Kada bi poelo runo vreme, ve negde poetkom novembra, oseala se kao da je eka neka duga, naporna bolest, koja e trajati negde do poetka aprila. Sve te krpe koje je morala da nabaci na sebe da bi se zatitila od

hladnih zimskih dana i to je nerviralo. Zimi je esto bilo ispod minus deset, ali je bilo dana, pa i nedelja kada bi u sred zime bilo preko deset stepeni. to je najudnije, ti topli dani usred zime bili su skoro jo gori od hladnih dana. Bili su prava zamka. Ljudi bi se raskomotili, obukli tanke jakne, a nedugo potom bi naiao talas raznoraznih bolesti. Irena je mrzela slojeve odee, volela je da na sebi ima to manje odevnih predmeta, mrzela je mokre noge, hladan vetar i pomisao da je veoma muno biti napolju ak i na kratko. Nekoliko puta gotovo da je izgubila maka iz vida. Isto toliko puta se upitala da li je ceo njen susret sa uasnim biem u tami nedovrene zgrade samo halucinacija i da ona sada lei negde u snegu, gotovo sasvim smrznuta i bunca o udovitima sa drugog sveta i o maku koji ju je spasao. Kako bi uopte Cile nju pronaao? I zato? Zato bi predebeli, razmaeni maak preao vie od dvadeset kilometara po najgoroj zimi, odriui se redovnih obroka i toplog stanita da bi doao u nepoznat grad, u kome verovatno nikada nije bio? Kako je mogue da bi u celom gradu maak nju pronaao i to upravo u pravom trenutku? Sve je ovo bilo besmisleno. Ono to se verovatno zaista deava je injenica da je Irena izgubila razum i, u nekoj ustanovi, bunca o ivim mrtvacima i udovitima u mraku, dok se bolniar sprema da joj ubrizga injekciju za smirenje. Pratila je maka, trudei se da ga ne izgubi iz vida. Ludilo ili ne, noga i ruka su je boleli, sasvim se smrznula i morala je da se dokopa tople sobe pod hitno. Stvarno ili samo u mislima, nije ni vano. Pitala se ta ju je to uhvatilo i ta joj je uradilo sa nogom. Mada ukoena od hladnoe, cevanica ju je bolela, pomalo koila i mogla je da oseti kako joj se na

jednom mestu krv skorila. Neto ju je bunilo. Onaj polumrtvac koji ju je posetio pre dva meseca, koliko se ona seala, nije imao pipke. Delovao je kao ovek, no dobro, kao ostaci oveka, ali stresla se. Pipak koji je nju uhvatio, bio je velik i nije liio na bilo koji deo ljudskog tela. Zapravo, nije mislila da uopte postoji bilo koje bie na zemlji sa takvim ekstremitetom. Bez obzira na to, imala je utisak da je upravo ono bie koje ju je posetilo u domu pre dva meseca, bilo prisutno negde u tami kada ju je pipak uhvatio. Nepogreivo je osetila njegov uasni telesni odor, i ak i samo njegovo prisustvo u tami. Nekoliko puta se osvrnula kako bi se uverila da je neko, ili neto, ne prati kroz vejavicu. Nita se nije videlo. Ispred nje, maak je seo na ulaz jedne zgrade koja je mogla da bude ona iz koje je jutros krenula. Ona nije mogla da nae odakle je jutros krenula, ali maak je izgleda pronaao. Kada je ula u stan, zavladala je tiina. Maak je uao za njom kao da je to za njega neto najnormalnije na svetu. Oliver je skoio i gotovo odmah prihvatio u naruje. Uinio je to lako, kao da je ona lagana kao perce. Ja sam kriv, trebalo je da znam, nije trebalo da te pustimo samu nejasno promrmlja Oliver sasvim van sebe. Poveo je do kaua da sedne. Maka kao da niko nije primetio. Zaboga, ta ti se dogodilo? Povreena si. Daj da pogledam Vera prihvati Ireninu povreenu ruku, ali je ova blago odgurnu. Dobro sam, u redu sam, proguna ona. Bilo ju je sramota da pokae i trenutak slabosti. Izdajnike suze su joj curile niz obraze, ali se trudila da zadri hladnokrvnost. Nita joj nije bilo tee nego da pokae oseanja. Kad bi bila zbunjena, uplaena ili zabrinuta, prosto

bi utala i mrtila se i delovala sasvim udaljeno i zatvoreno. Skoro da se mogao videti znak ne prilazi na njoj. I sada je tako izgledala. Oliver pokua da joj skine jaknu, ali mu ona ne dozvoli. Ula je u stan u izmama ostavljajui za sobom trag blata i snega. Nita mi nije, ree osorno odmiui se od Olivera i sede na dvosed. Ostali su samo stajali i utali, znajui valjda instiktivno ta sledi. Irena je odjednom spustila glavu na ake, ridajui kao malo dete dugim uzdiuim jecajima. Oliver je seo pored nje, zagrlio je i teio najbolje to je mogao. Glupaa, takva sam glupaa htela sam cigarete kriom, nepovezano je jecala, ali se ovaj put nije odmakla od Olivera, da vi ne biste videli kakav sam skot i tamo u nekoj zgradi sklonila se od vetra hladno neko udovite sa pipcima Cile Dobro si sada, sa nama si, govorio joj je Oliver, ti si jaka osoba. Pobedila si ga Nisam ovo zasluila, nisam, jecala je, neu tako, nita loe nisam uradila u ivotu da mi se ovo deava. Nije pravedno! Zato ja? Niko od nas nije ovo zasluio, rekla je Vera kleknuvi kraj Ireninih nogu, nismo ovo traili, ali to ne znai da ne moemo da se izborimo s tim. Osim toga, nemamo izbora. Poto nas je sada vie, bie lake. Mi se u stvari i ne borimo za ovaj svet, ili ljude, ili neke vie ciljeve, samo za sopstvene ivote. Ako nestanemo, nee niko ni primetiti, zacvile Irena i oseti da je rekla neto veoma pogreno videvi kako se Vera i Oliver malo odmiu od nje vidno zaprepaeni. Meni je moj ivot dovoljno visok cilj, Vera e malo uvreeno, ta ti eli, da bude Supermen, da dobije

javno priznanje? Nisam tako mislila, poe Irena da se vadi, ali je prekide Andrej koji je dotad utao i trudio se da se ne mea. Kako ti loe miljenje ima o sebi, Irena. Zar stvarno misli da si toliko nevana, da se nita ne bi promenilo ako bi ti nestala? Zar se ne sea ta je elunj rekao Veri o ravnotei univerzuma? Svako od nas igra odreenu ulogu u odravanju ravnotee univerzuma. Ako se ta ravnotea poremeti pa, ko zna ta bi se desilo. Samo me je uhvatila malodunost, uzvrati ona alosno. Ponekad se oseam tako bedno i mizerno i apsolutno nepotrebno ovom svetu da se pitam da li da li e zaista znaiti neto ako ja konano jednom dospem tamo u onaj pakao iz kojeg su doli oni nesrenici Moda nije vano ni ako ja zavrim tamo. To nita ne bi promenilo u ovom naem svetu. Oliver je ponovo zagrli tuno je gledajui i samo joj apnu u uvo: Daj uuti, ludao mala. Znao je kako se ona osea. Daj da ti skinemo tu jaknu i izme i vidimo kakve su ti to povrede, ree on malo kasnije kad je osetio da se malo smirila. Uh, ne svia mi se ovo, rekao je kad je video njenatopljena nu nogu. Nogavica je bila tamnom krvlju. Kad ju je paljivo zavrnuo, gotovo se nita nije moglo videti od smuljane i zgrudvane krvi. Doneo je lavor sa toplom vodom i paljivo oprao a zatim oprezno oistio ranu. Nije bilo ni blizu toliko loe kako se isprva inilo. Rana je moda dobrano krvarila, ali je bila mala. Bio je otkinut komad koe i tkiva u obliku savrenog jednostranog trougla stranica od oko pola centimetra. Oliver je zamiljeno razgledao ranu

istei je paljivo nekom zelenkastom tenou iz staklene boice. Hirurki pravilne ivice rane zbunjivale su ga. Irena je za to vreme sama oistila plitku i beznaajnu, ali podugaku posekotinu na ruci. Izgledalo je kao da ju je neko zakaio noem. Rana na ruci jako je pekla, ali intervenciju na nozi gotovo da nije ni oseala. ta god da je Oliver inio, radio je to savreno struno i bezbolno. Andrej je krenuo ka kupatilu nosei njenu jaknu na pranje, kad najednom kriknu otro bacivi je na patos. ta je ovo, jebote!!! zaurlao je zapanjeno. Oliver koji je zakaio flasterom mali zavoj na Ireninoj nozi ustade i jednim skokom nae se kraj Andreja. Za njim je pola i Vera, samo je Irena ostala da sedi na kauu paljivo istei ogrebotinu na ruci, nemajui ni najmanju elju da ode i pogleda ta su to nali na njenoj jakni. Predoseala je da zna ta bi to moglo da bude. Oh sranje, Vera je stajala nagnuta nad jaknom sa izrazom gaenja i uasa na licu. Lii na nekakve crve, ree Andrej bockajui jaknu drkom varjae. Iznenada Vera vrisnu i skoi unazad, to dalje od jakne. Sranje, ivi su! Sranje, mrdaju! Uinite neto! ustuknula je vritei na Andreja i Olivera koji su stajali u blizini sa izrazima gaenja i uasa na licima. Irena poblede, pa pozelene, a zatim skoi sa dvoseda, odjuri u kupatilo i zakljua se. Histerino je poela da skida sve sa sebe, gotovo trgajui odeu. Sve je bacila u metalni lavor ispod lavaboa. Onda je polila odeu nekakvim afterejvom koji je nala u ormariu, histerino jecajui i zapalila je upaljaem koji je kriom stavila u dep, dok se nadala da e doi do cigareta.

Plamen suknu gotovo do tavanice i na trenutak se i pored histerije koja je u njoj narastala, uplaila da e zapaliti ceo stan. Postala je svesna da neko lupa na vratima. Plamen se fino razgoreo, gutajui svu odeu koju je nosila, osim jakne, a zatim poeo polako da se smiruje. Ula je u kadu i pustila kroz tu snaan mlaz vrele vode. U tom trenutku jedino joj je bilo vano da opere sa sebe svaki trag tih crva ili ta god da su bili, svaki deo tela s kojim su doli u dodir. Zavoj koji joj je stavio Oliver se promoio i mala rana je ponovo prokrvarila. To ju je najvie brinulo, ta prokleta trouglasta rana. ta ako joj je pipak neto ubacio u organizam, neto od ega e se razboleti ili joj je ubacio neke parazite. Zadrhtala je. ulo se kako Andrej vie da e provaliti, ali od jecaja uopte nije bila u stanju da mu odgovori. Zauo se snaan tresak i ona vrisnu, traei neto u blizini da se pokrije. Prokleti Andrej je razvalio vrata kupatila! Oliver je dotrao na vreme da vidi Irenu kako gola sedi u kadi i histerino vriti dok se u lavoru pui pepeo koji je ostao od njene odee. Ugledao je Andreja kako stoji buljei u nju, nesvesno se drei za rame, totalno izgubljen, ne znajui gde da se okrene. Oliver ga blago gurnu u stranu, doe do Irene i ne obazirui se na njeno histerino vritanje i bacakanje, lako, kao da je malo dete, uze je u naruje i iznese iz kade. Proao je pored zapanjenog Andreja, odneo je u sobu i spustio na fotelju. Sklupala se nemono jecajui, postiena svojom golotinjom i uplaena kao nikad do tada u ivotu. Vera dobaci Oliveru isto ebe, kojom on pokri nagu devojku. Vera mu jo samo, dok ga je neno gurala u hodnik, diskretno doapnu da e ona nai neto za Irenu. Andrej je i dalje stajao u hodniku ispred kupatila irom otvorenih usta. Kad su se vrata hodnika zatvorila vie nije mogao da uti.

Sluaj Olivere, nisam namerno upao u kupatilo, kunem ti se! Izgledala je tako samoubilaki mislio sam da e pa sam hteo da je spreim! Zna da nisam hteo. Otkud sam mogao da znam? Zna da nisam takav Dobro, saekaemo ovde dok ne budu gotove, prekinu ga Oliver smireno i zavri razgovor o tome. Za to vreme Vera je pomagala Ireni da nae neto to bi mogla da obue. Trebalo bi da donesem moje stvari iz doma. Neu imati ta da obuem, konstatova gledajui u siunu Verinu odeu, mnogo sam vea od tebe. U redu onda, pozajmiemo od Olivera, valjda se nee ljutiti, i smireno izvadi potkoulju, bokserice i donji deo trenerke. Neto mi tu u celoj toj prii ne dri vodu, ree Vera odjednom nakon kratkog utanja, prvo to mi je sumnjivo je injenica koju mi je elunj izneo, izrekavi re injenica sa veoma diskretnim tonom sarkazma u glasu. Navodno na zemlji ima oko trista dvadeset etvoro monih bia, ta god to njima znailo. Od te ionako male cifre, navodno, svega stotinu dvadeset est je ljudi. ta ti to govori? Statistika, Irena nabra obrve, nema smisla, od tako malog broja, morali bi kopati rukama i nogama po celoj kugli zemaljskoj da nau nekog od monih, pa ak i tada, bilo bi rei o geografski veoma rasutoj grupici ljudi, raznih uzrasta i porekla. Tano, potvrdi Vera, kolika je onda verovatnoa da se od te siune cifre, etvoro ljudi, ili moda petoro, ako peti postoji, nau svi u okviru praktino par kvadratnih kilometara, veoma slinih godina, geografskog i sociolokog porekla? I da uspeju da se susretnu u veoma kratkom vremenskom roku?

Jedan prema milion, Irena oseti kako joj se koa jei i kako je hvata jo jedan talas uasa, verovatno i manje. Gospode Boe, ta to znai? Vera ta ako smo svi mi ludi? Ili deo nekog sumanutog eksperimenta. Nije iskljueno. Vera je izgledala smirenije od Irene, mada je bila jednako bleda, od samog susreta sa Oliverom ta cifra me mui. Trebalo je da budem srena to smo se sreli, i bila sam, ali sa druge strane javljalo mi se sve vie novih sumnji. Kada je Andrej doveo tebe, sumnje su se uviestruile. Poela sam da se oseam veoma nelagodno. Kada smo posetili tvog prijatelja u Kamenici, osetila sam kao da me je neko udario u stomak. Kao kad se veoma brzo sputa na skijama niz strminu i vidi ispred sebe drvo tako . I to nije sve. Ako se nai univerzumi nisu nikada preklapali, u smislu da su oni mogli da preu kod nas, kako onda oni znaju toliko mnogo o nama i naim obiajima? Kako su uspeli da nas prouavaju? Ako se ve nekim udom desilo da se etvoro ljudi koje oni deklariu ne znam kako, nalaze u tako malom prostoru, zato bi njih i odabrali? Jer vidi, ako zamislimo da je sve to istina, mogli su uzeti recimo Eskima, nekog iz Afrike, Azije, Amerike i Evrope. Sa svakog kontinenta po jednu osobu. Nikada se ti ljudi ne bi susreli. Zato nas, kad svi studiramo u istom mestu i najvee su anse da se sretnemo? Irena nita nije rekla i Vera nastavi. Dalje, ako bi oni zbog zakona Prirode ovde mogli pomreti, zato ne bi to i uinili ako im je venost tako teko pala? Zato dovlaiti jo relativno zdravih bia u bolestan univerzum tako da vremenom i oni postanu

deformisani kao i oni koji tamo ive? I dalje, zato su nas upozorili? emu ceo opis situacije i njihovih namera, poput onih filmova u kojima ubica obavezno sve detaljno objasni rtvi pre nego to je ubije isto da i gledaoci znaju ta se desilo? elunj je meni neto napriao o tome kako element iznenaenja u opasnosti ini ljudski um bistrijim, ali meni to isto ne dri vodu. Navodno se on takoe i naslauje mojim strahom. Kojeta. Sve mi je to udno ali Irena? ta ti je? O Boe, nisam stigla da vam ispriam ta mi se desilo tamo u toj praznoj zgradi, ali, zastala je nemono, okrenuvi Veri svoje tune oi, ako se to stvarno desilo gde je onda moj maak? Gde je Cile? Jesam li ja samu sebe povredila? Vera, ta je sa nama? ta se zaista deava? Mislim da, zapoe Vera polako, ali je prekide krik iz hodnika. Obe potrae da vide ta se desilo. Jebote, otkud maka ovde? iv sam se presekao, prodahta Andrej drei se za srce. Velika maka, narandastog krzna stajala je na vrhu garderobera u hodniku. Je li to Cile? oprezno upita Vera. Ne, to je neka druga narandasta maka ironino ree Irena, ali videlo se da joj je laknulo, naravno da jeste, dodade blago, gledajui u maka koji se protezao na vrhu garderobera. Videvi Irenu, Cile soki i doeka se na ape ispred nje. Irena ga uze u naruje. Moe li se znati ta se ovde deava? upita Andrej obraajui se Ireni, odevenoj u Oliverovu trenerku koja joj je bila ogromna, pa je morala da podavije nogavice i rukave. Ona im ukratko ispria ta se dogodilo, preskaui deo o tome kako se izgubila. No, nas brine neto drugo, ree na kraju svog izlaganja.

Vera se nadovezala, izlaui svoje strepnje. Malo kasnije, sedeli su u sobi i tmurno gledali jedno drugo dok je napolju sivo nebo bljuvalo prljavi sneg, a vetar fijukao kao da zima nikada nee proi. Zato si spalila svoju odeu? Vera je gledala pravo u Irenu koja je drala Cileta u krilu kao da dri tit. Do avola Vera, sama si rekla da su ivi, ta god ti to znailo. Nisam elela nijednu esticu tog stvorenja u svojoj blizini. Je li to toliko neverovatno? ula si za priu o morskim zvezdama? Kratko vreme je utala a zatim besno dodade: To ak moda nita ne znai. Taj pipak je uao u meso moje noge, bio mi je u tkivu! Ne mogu da odseem sebi nogu! Osetila sam kako mi prodire u cevanicu, sa svim tim sitnim kvricama i sisaljkama. Mogla bih da budem zaraena neim bila je uasnuta, kao da je upravo tog trenutka shvatila svu strahotu svojih bojazni. Htela je da kae moda su ti crvi sada u mojoj nozi, ali joj je to zvualo previe uasno ak i da izgovori. Mislim da previe gleda horor filmove, poe Andrej, ali ga ona prekide. To kae zato to pipak nije bio u tvojoj nozi! I mene su povredili, Vera je povukla rukav kao da eli da podseti ostale ta se njoj dogodilo. Oiljak na njenoj ruci vie nije izgledao upaljeno, ali je neobino liio na tetovau uraenu skerletnom bojom. Oliver, koji jedva da je progovorio ijednu re ustade i sede na prozorsku dasku. Nastala je tiina i svi su gledali u njega sa iekivanjem. Ne bih rekao da je ita ulo u tvoje telo, po onom to sam video, ree smirenim glasom i Irena i pored paninog straha oseti olakanje. Znala je da ni-

ta nije ulo u njeno telo. Jo dok se borila sa pipkom oseala je da je bie neto elelo da uzme iz njenog tela, a ne da joj ostavi. Moda se varam, nastavi Oliver tiho, ali izgledalo je kao da ti je uzet uzorak tkiva. Mogue je da je pipak bio neka vrsta sonde. Ali Vera je rekla da poe Irena povienim glasom. I ja sam pomislio na to kad sam sreo Veru i kada mi je ispriala o tih tri stotine dvadeset etvoro ljudi. Zvualo je neverovatno. I sada mi zvui nemogue. Ali nemam drugo objanjenje. ekaj malo, prekide ih Andrej, zaboravljate neto vano, ja nisam video nita od toga, a ni ivko. Nisam video nita od onoga to su Oliver i Vera tvrdili da vide. A bio sam tamo. Ali video si one crve u Irenoj jakni. I video si delove njenog posetioca. A kako nas je pronaao Irenin maak? Kakvu ulogu on ima u svemu tome? Vera je sumnjiavo posmatrala ivotinju. Meni je spasao ivot poe Irena odbrambeno, ali u tom trenutku oseti da postoji jo neto ega se nisu setili. Neto znaajno. Namrtila se pokuavajui da se seti. Iznenada joj sinu. Da li je neko primetio neto zajedniko u naim priama o prvom susretu sa timbiima? Svi smo doiveli trenutak kad samo mislili da smo mrtvi. Vera, Oliver, ja i Nikola, svi smo na momenat osetili kako srce prestaje da nam radi i disanje se zaustavlja. Svi smo u jednom kratkom vremenu bili mrtvi ili smo se tako oseali. Vera i Oliver su je gledali pomalo hladno kao da hoe da kau: pa? To je nije obeshrabrilo. Nastavila je.

Onda, nakon susreta sa onim biem u kupatilu moje sobe, nakon te male smrti, nazvala sam moje roditelje. To vam nisam priala jer mi nije delovalo kao neto to morate da znate. Mama mi je tada rekla da je Cile ovaj maak za vreme tog nevremena na par minuta izgledao kao da je uginuo. Mislili su da je mrtav, ali posle se povratio i nisu tome pridavali panju. Pa, elunj je spominjao ivotinje, ali poe Vera. Da! Irena besno tresnu pesnicom o otvoren dlan druge ruke.Opet se postavlja pitanje zato maka koja nam je najblia? Moja maka, neko ko mi je stalno u blizini. Zato ne pingvin, ili pustinjska lisica ili guter? Moda oni ne razmiljaju kao mi, primeti Oliver blago, zato mislimo da neke sasvim drugaije civilizacije koje su se razvijale nezavisno od nae moraju da imaju istu logiku i nain razmiljanja kao mi? Osim te stavke, sve ostalo je isto kao kod nas, Vera ustade i poe da eta po sobi sa rukama na leima, mada moda su namerno uzeli nau generaciju, jer su mlai od nas, deca i tinejderi, suvie psihiki krhki, a stariji ljudi fiziki slabiji. injenica je da su za takvu svrhu dvadesetogodinjaci najpogodniji. Pa dobro, a geografski aspekt? upita Irena i iznenada s nelagodom primeti da je Andrej bled kao krpa. ta je s tobom? upita ga zabrinuto, a ostali okrenue glave prema njemu. Setio sam se da ovo nije film.

Deo trei

Probudio ga je estok bol u stomaku, negirajui njegove pretpostavke, za koje je ionako i sam znao da su lane, da je sve bio samo san. Uhvatio se rukama za trbuh i osetio da je pidama vlana i lepljiva. Otuda se irio vreli bol kao kod velike posekotine. U pokuaju da se pridigne, oborio je sa stoia pored kreveta stakleni bokal, koji je tresnuo na patos razbivi se pritom u opasno krupne i otre komade. Sapleo se o umrene arave i tresnuo i sam na pod, za dlaku izbegavi da mu se staklo zabode u grudi i stomak. Umesto toga, osetio ga je u bedru. Nije mnogo bolelo, ali mu se svest pomutila. Kao da nije prola nijedna sekunda, a mora biti da je prolo bar par sati, kad je shvatio da ga voze na onim prokletim rasklimatanim nosilima sa tokovima koja bi trebala da predstavljaju kolica za prevoenje leeih pacijenata. Razdrndano vozilo, staro bar dvadeset godina, kripalo je i cialo sumornim hodnikom. Nikoli se inilo da lei na neudobnoj i nezgodno poloenoj lealjci u koju je previe utonuo. Kao kroz maglu uo je glasove iznad sebe. Poloili su ga na sto i oslobodili pidame. Utonuo je u pri-

jatno nitavilo. Kad se probudio, leao je u drugoj sobi, ali ova nije bila na intenzivnoj pa je pretpostavljao da je to dobar znak. Pokuao je da ustane, ali im je pridigao glavu i ramena, osetio je da e izgubiti svest i polako se vratio natrag na jastuk. Jo uvek je bila no pa nije mogao da oceni koliko je sati. Leao je neko vreme razmiljajui da li je prethodne dogaaje od te noi samo sanjao, dok je polako povlaio aku prema trbuhu i ispod zavoja. I pre nego to je napipao uivene povrede na trbuhu i bedru, znao je da se sve stvarno dogodilo ukljuujui i susret sa Aheom. Prevukao je prstima preko grubih avova kao da potvruje njihovo postojanje. Oiljci su bili dugaki. Nasmeio se sam sebi u mraku, pomislivi bez trunke gorine da e, ako ovako nastavi, uskoro izgledati kao Hellraiser, elav i pun oiljaka. To ga ni najmanje nije brinulo. Jedino to je eleo bilo je da izae iz bolnice i vrati u svoj stan. Ovde je gubio vreme. Susret sa Aheom je mogao da bude san koji se ponavlja, pri emu je on nesvesno povreivao sam sebe. A moglo je da bude i stvarno. Irenin dolazak u bolnicu prethodne veeri kao i spominjanje udnog imena elunj, ilo je u prilog drugoj teoriji, osim ako i Irenin dolazak nije sanjao. Najvie ga je zbunjivala sve manje jasna granica izmeu sna i jave. Plaio se da ta granica u njegovom umu jednog trenutka moe da nestane, ostavljajui ga izgubljenog u komaru pomeane svesti, nesposoban da razlikuje stvarno i nestvarno. Devojka u njegovom snu rekla je da je sve to se doivi jednako vano bio to san ili java, jer je sve to deo ivota. To bi znailo da u ivotu pravimo manje greaka nego to mislimo, jer je veina stvari koje ljudi smatraju svojim grekama u ivotu, samo jo jedno iskustvo, i vaan deo ivota.

Da u ivotu nismo napravili to to smatramo grekama, moda ne bismo bili ono to jesmo. Moda bi nam ivot krenuo drugim tokom. Nikola je eleo da ode iz bolnice. Prvi pokuaj da ustane te noi zavrio se padom na stakleni bokal i jo jednom povredom. Morao je da saeka da bude siguran da moe naprosto da ustane i ode, a u meuvremenu reio je da se odmori. Nije bio siguran koliko je dugo prouavao tamu koja se polako povlaila pod napadima ranog jutra, ali se sigurno oseao bolje. Ili su povrede bile zanemarljive ili su se zaleile znatno bre nego obino. Jutro je dolazilo sporo, dajui mu vremena da prikupi snagu za ono to je nameravao da uini. Obeavalo je jo jedan veoma ruan, tmuran dan. Nebo je bilo sivo, ni traga od sunca, a vetar je fijukao kroz loe izolovane prozore. Mada je soba imala dobro grejanje, bilo je veoma hladno i oseali su se, ak i tu unutra, naleti vetra. Mesec mart bio je praktino iza ugla, nije tako izgledalo. inilo mu se da nijedna zima dotad nije bila toliko hladna. Pridigao se, ovaj put znatno lake i gipkije nego te noi kad se neslavno sruio na razbijeni bokal, a zatim nesigurno ustao na noge. Vrtelo mu se u glavi, misli su mu bile zbrkane i nejasne, koa glave ispod kape nesnosno svrbela, a posekotine i misteriozna rana od prole noi ga snano su pekle. Oprezno je odetao u hodnik i naao deurnu sestru. Sedela je u svojoj kancelariji i jela sendvi. Malo se naslonio na ulazna vrata kancelarije i armantno je upitao za telefon. Bila je zgodna, stara oko trideset godina i videlo se da joj laska njegov pogled pun odobravanja. Niz hodnik do kraja, pa sa leve strane. Treba mu kartica. Ona e mu je pozajmiti pod uslovom da je vrati im zavri.

Malo kasnije, uzeo je napuklu slualicu, okrenuo brojeve etiri-est-dva, zastao i spustio slualicu. Kakvog smisla bi imalo da sada zove Teodoru? Ona ak ni ne ustaje iz kreveta pre jedanaest sati. Svakako ga nee razumeti, a jo manje pomoi a da prethodno ne postavi bujicu pitanja i uputi mu mnotvo zahteva koji su podrka njoj i samo njoj, a nikad njemu. Nakon kraeg razmiljanja odluio je da pozove Irenu. Kad je telefon portira u studentskom domu gde je bila smetena zazvonio, setio se da mu je rekla da nije vie tamo, a nije mu ostavila nikakvu adresu ni broj telefona. Predstavio se portiru i zamolio ga da proveri da li je ostavila neku poruku za njega. uo je odgovor i nasmeio se u sebi. Pametna devojka. Nazvao je broj koji mu je ostavila. Nije se iznenadio kad mu se javio mukarac. Naslutio je da je to verovatno vlasnik stana. Konano, nakon par uvodnih reenica zauo je njen glas. Zvuala je veoma uznemireno, ni blizu jueranje tajanstvene smirenosti. Ta malecka postajala mu je sve zanimljivija. Morao je to pre da je vidi. Par minuta kasnije, spustio je slualicu, vratio karticu ljubaznoj medicinskoj sestri, ne propustivi da usput malo flertuje s njom, a zatim se vratio u sobu da saeka ugovorenu posetu.

* * * Stigli su brzo. Pretpostavljao je da neko od Ireninih prijatelja vozi kola. Kod Andreja su morali prvo da nau neto od odee to bi, eventualno, pristajalo Nikolinom telu, pa tek tada da krenu. To ih je malo zadralo. Znai izlazi iz bolnice? upita ga ona. Zvanino danas ne. Ali u nezvanino da izaem.

Gubim vreme ovde. Ne izgleda dobro, rekla je bez sumnje gledajui krvave mrlje po njegovoj pidami, i zavoj na trbuhu koji je virio kroz otvor na gornjem delu. Pao sam noas na bokal. Kad smo kod toga, ni ti ne izgleda sjajno. Kosa joj je bila u neredu vie nego obino, lice bledo, a oi obrubljene tamnim podonjacima. Odea koju je nosila ni najmanje joj nije pristajala. Verovatno je primetila njegov ispitivaki pogled, kada je rekla: Oliverova odea. Meni je velika. Jue sam imala bliski susret tree ili etvrte vrste, koji se nije slavno zavrio. Duga je to pria, slegnula je ramenima. Kao da uopte ne mari za njeno prisustvo, poeo je da svlai pidamu. Ona se odmah okrenula prema vratima. Kako e da izae bez otpusne liste? upitala ga je pomalo nervozno. Kako e da me spree? Vezae me? nemarno odbrusi oblaei demper sa norvekom arom. Ali ti ima te povrede! Neko mora da ih lei, da se menjaju zavoji, moda su potrebni i antibiotici Obine ogrebotine. Sve se to moe i ambulantno ako mora. Ovde samo zauzimam krevet. U redu, spreman sam, bio je neumoljiv. Krenuli su hodnikom, dve usamljene figure u zgradi koja je spavala. Molim vas, gde ste vi krenuli? Ovo je vie liilo na opomenu nego na pitanje. Okrenue se prema glasu kao dva krivca. Deurni portir. Napolje. Kome treba da se javim? upita Nikola na onaj neobavezan, nemaran nain svojstven samo mladim ljudima.

To to radite je ilegalno, opomenu ih portir, osim ako nemate otpusnu listu, a siguran sam da je nemate, jer ovo nije vreme za izlaske. Morate se javiti deurnom lekaru, niz hodnik. Inae ne mogu da vas pustim. Dva i po sata kasnije, nakon nalaenja nadlenog lekara, potpisivanja otpusne liste i odgovornosti za sopstvenu odluku da izae iz instituta, Irena i Nikola su izali na parking. Andrej je spavao u utom jugu, valjano utopljen u debelu jaknu. Irena otvori vozaeva vrata i prodrma ga. Gde ste, zaboga, do sad?! uzviknu gledajui na sat. Birokratija, odbrusi Nikola ulazei u kola bez pitanja, mala je htela da sve bude po protokolu. Ja sam mislio da samo zbriem bez pitanja. Evo svanulo je, ree Irena gledajui oko sebe, ali kao i da nije. I dalje je mrano. Grozna li vremena. Slaem se, smrznuo sam se ekajui vas. Hajde i ti mala, upadaj pa da kreemo natrag u stan. Gosti e da mi pocrkaju od gladi i kofeinske krize. Taman sam stigao da kupim neke jestive sitnice dok sam vas ekao. Irena je sela na prednje sedite prepustivi Nikoli da se oprui na zadnjem. Unutra je bilo isto toliko hladno kao i napolju. Sa ve jednim veoma loim iskustvom koje je doivela tog jutra, ovoga puta se valjano obukla. Zavalila se na seditu razmiljajui o tome kako je ivot pun iznenaenja. Pre svega tri-etiri meseca glavni problem joj je bila prekomerna teina i celulit, do ludila ju je dovodila sopstvena neurednost i bila je slepo zaljubljena u tipa koji se upravo opruao na seditu iza njenih lea. Tada je jo sanjarila o tome kako e se

Nikola jednom zaljubiti u nju, i ako bude dovoljno uporna, moda e uskoro izlaziti s njim. Kako su to bili smeni problemi! Sada se nalazila u sred atmosfere severnog pola, sa hladnoom koja se probijala do samih kostiju, oajniki se noktima i zubima drei za ovaj surov ali njen svet. Celulit i prekomernu teinu sa prvog mesta ivotnih problema istisnulo je monstruozno bie sa pipcima koji se izgleda, razmnoavaju deobom, u drutvu sa njenim ne-tako-sveim posetiocem iz druge dimenzije. Takoe, umesto njene sobice u domu sa slatko prizemnom, zemaljskom Cecom, sada je imala stanite u nepoznatom minijaturnom stanu nepoznatog oveka, sa jo dvoje potpuno ljudi, koji su doivljavali isto ludilo kao i ona. Da li je mogue pasti jo nie? Najmanji problem, ali ne sasvim zanemarljiv je i dodatna injenica da su je ve tri mukarca videla praktino golu u za nju nimalo laskavim situacijama. Iz njenog prethodnog, normalnog ivota ostao je samo jedan maak i jedan mlad mukarac, takoe uvuen u uzak krug dosadanjih bizarnih dogaaja. Ali ona vie nije videla ni maka ni Nikolu na isti nain kao ranije. Snovi o romantinoj vezi i venanju sa Nikolom rasprili su se kao balon od sapunice. tavie, stidela se tih sanjarenja. Jugo nije upalio iz prve, ali nakon to je Andrej povukao saug i uporno vie puta forsirao motor u leru, krenuo je tucajui niz breuljak koji se sputao do Sremske Kamenice. Malo se smrzao, ree Andrej sa jedva primetnom crtom zabrinutosti u glasu, ne znam da li e izgurati ak do Detelinare. Ne svia mi se kako motor zvui. Nemoj sada da nas zeza. Neemo valjda peke po ovom vremenu. Jutros su javili smanjenje broja

autobusa na svim relacijama zbog vremenskih neprilika, kole ne rade, a ni neke firme. Oekuju se snene oluje, navodno, takve kakvih nikada dosad nije bilo u ovim krajevima, ree Irena bleda i zabrinuta lica. Ih, ko da nam je ovo prvo loe vreme u ivotu. Vojvodina i ne moe da se podii idealnom klimom, dobaci joj Andrej borei se sa volanom po klizavici. Videe kako e biti u maju, jedan dan minus deset, sledei dan plus trideset est. Sranje, jako vue ulevo, moda mi je popustila guma! Nisu mnogo odmakli od Kamenice prema Novom Sadu, kada Andrej uspori, okrenu volan udesno i zaustavi auto pored puta. Motor se ugasi kao po komandi. Gotov? upita Nikola smireno. Gotov, kratko uzvrati Andrej izvlaei se sa vozakog mesta. Izaao je iz kola, pogledao gume, otvorio haubu i naposletku zavirio u kola: Moraemo peke. Irena prevrnu oima i poe da izvlai torbe sa namirnicama i jo nekim potreptinama iz kola. Andrej bez rei preuze veinu torbi od nje i nabaci ih na ramena. U meuvremenu, poeo je da veje sneg. A ta emo s jugom? upita Nikola koji nije izgledao kao da mu je hladno, to je Irena nalazila veoma udnim. Neka ostane ovde. Pokupiu ga prvom prilikom. Nee to niko da dira. Kome treba beda na vrat, odgovori Andrej kojem je oigledno bilo hladno koliko i Ireni. Nos mu se zacrveneo. Zakljuao je kola i krenuli su da peae pored puta raunajui da nema mnogo do mosta. A da zaustavimo neka kola? predloi Irena.

Nikola je bio pesimista: Mnogo nas je. I slabo ko prolazi ovuda. Ali ako neko bude stao, neemo ga odbiti. Ti bi, Nikola, mogao da ostane u kolima, s obzirom na to da si povreen, ili da te otpratimo u Institut, poto je blii od Detelinare, a mi emo po tebe doi kasnije, dobaci mu Andrej. Irena se sloila. Ovaj tvoj jugi e, bez uvrede, za par minuta unutra biti hladan kao i napolju, pa mi nee biti pametno da mirujem. A u Institut se ne vraam. Ionako mi nije nita, protestvovao je Nikola stojei neobino uspravno u nadolazeoj meavi. Andrej ga sumnjiavo pogleda: Siguran si? Nismo blizu mog stana, ni grada, a ti si povreen. Siguran sam. I krenimo ve jednom, gubimo vreme, prekide ovaj raspravu nadmeno i krete ispred njih. Andrej slegnu ramenima i poe i on. Krenuli su polako uz drum. Oko njih se prostirala ledena pusto dajui inae poznatom predelu pomalo vanzemaljski izgled. Stalno prisutni, blagi sumrak dodatno je oteavao vejavicom i maglom ve smanjenu vidljivost. Irena se oseala kao da je na Marsu, ili moda Plutonu. elela je da je neko dri za ruku, bilo koji od njih dvojice, jer se plaila da ih ne izgubi i oseala se jako usamljenom. Ako se u nekim trenucima i oseala kao da je u sreditu nekog ludog nauno fantastinog filma, ako se ponekad oseala euforino zbog neverovatnih avantura koje je preivela i koje je, verovatno, tek ekaju, susret sa monstruoznim biem u teskobnom, nedoraenom stanu, razbio je sve iluzije. Ostao je samo smrad, tama i sve hladnija zima kao uvod u pakao koji je tek oekuje. Osetila je kako je neija ruka zagrlila oko ramena i kroz smrznute trepavice zahvalno pogledala u tom pravcu. Videla je zelene

oi i veliki, crveni nos i nasmeila mu se. Uzvratio joj je osmeh zabljesnuvi je svojim krupnim zubima. Oseam se kao pauk koji je zalutao u friider, proapta joj u uvo. Ona se zakikota uprkos jezivoj hladnoi: Pre e biti u zamrziva. Kako se ti dri pauice? Jesi li se jako smrzla? Jata. Imam ravno etiri para arapa i Oliverove izme sibirke, dva vunena dempera, a opet me neto iga na sve strane. Super se dri. Da se meni desilo to to i tebi jutros, bio bih potpuno neupotrebljiv od straha. Sada se drim samo za ideju da je sve ovo samo san. Ko kae da sam ja upotrebljiva? Bio joj je vrlo blizu, a jedva da je mogla da ga uje od huanja vetra i meave koja se pojaavala, dodatno priguujui zvuke. Nije lako umreti, dodala je, nije to lako kao to izgleda u filmovima. Svi smo mi glavni junaci, nema sporednih, i svi se drimo ivota noktima i zubima. To je jednostavno tako. Ali tebe, zapravo, niko ne eli da ubije. Niti bilo koga od nas. Bar nisu tako rekli, zar ne? Nisam najbolje shvatila ta zaista ele od nas. ini mi se da imaju potpuno pogrenu predstavu o naem svetu. Moda i mi imamo pogrenu predstavu o njihovom. A moda sve to i ne postoji. Moda smo nas etvoro samo deo neke kolektivne halucinacije. Petoro. I ja sam video one crve na tvojoj jakni. I video sam ono oko i prste. uj, ako bi mogao da izbegne spominjanje onih

crva poela je ali je prekide Nikolin priguen glas. Koraao je nedaleko iza njih. Mogu li da pojedem neto od onoga u torbi, gladan sam? Naravno, Andrej se nakratko osvrnu i dodade mu jednu od torbi. Nije dobro video kroz meavu, ali mu se na trenutak uinilo da sa Nikolom neto nije u redu. Malo je gurnuo Irenu laktom: Misli da on moe ovako da peai? Ne znam, nije se alio. Ona se okrete prema Nikoli i naglo zastade. Ovaj je lagano etao potpuno uspravna tela, kao da se nalazi na plai. Izgledalo je kao da mu uopte nije hladno. Najudnije je bilo to to, i pored uporne vejavice, na njemu nije bilo ni jedne jedine pahuljice. Otvarao je jedan sendvi i jeo zapanjujue halapljivo. Brzo je otvarao bocu mineralne vode, a pri tom su mu ake nestrpljivo podrhtavale. Stajala je i zaprepaeno buljila u njega. Andrej je zastao i okrenuo se. Nikola je iza sebe ostavljao upadljiv trag istopljenog snega. Kad je zastao da pije vode, sneg se oko njega topio kao na ubrzanom snimku. Kao da to nije bio dovoljno zapanjuju prizor, mogli su da vide i kako se pahulje tope na njegovom telu i gotovo odmah isparavaju. Osim toga, izgledao je zapanjujue dobro i zdravo. Oi su mu sijale, ten blistao, i kao da je zraio blagu svetlost. Je li to tebi vruina? upita Andrej polualjivo, trudei se da se distancira od svega to mu izgleda nemogue. ta? upita smireno Nikola kao da su njih dvoje klinci koji nepristojno bulje u nevinog prolaznika. Sada su stajali veoma blizu njega i mogli da osete toplotu kojom je zraio. Bila je zapanjujue snana. Poput zidane pei ili pregrejanog bojlera.

Nemogue da ne osea, Nikola, vreo si kao pe, zapanjeno e Irena. Naravno da oseam. Nisam ti to spomenuo u bolnici. Mislio sam da nee verovati. Rekao sam da sam se samo onesvestio kad je Ahea dola. Nisam. Zraio sam ogromnu toplotu, mnogo veu nego sada. I da napomenem, nisam zaspao sa cigaretom u ruci. Sad mi veruje? Verovala bih ti i da si mi odmah rekao, grmnu ona, a onda dodade tie: moda ta to znai, Nikola? ta to predstavlja? Veri je elunj rekao da smo mi specifini ljudi, sa posebnim moima. Izgleda da samo ja ne mogu da pronaem za ta sam to talentovana. Moda, ree on, jedui trei sendvi, dok ga je Andrej zabrinuto posmatrao, ne bih na to gledao tako jednodimenzionalno. Postoji vie naina da se interpretira takva zamisao. E jebi ga, odjednom ree Irena. ta je sad? Moram u WC. Zna da uskoro stiemo do mosta. Kad ga preemo, stiemo u civilizaciju, dobaci joj Andrej. Ne mogu da ekam toliko. Andrej upitno pogleda Nikolu koji samo slegnu ramenima. Njih dvojica sedoe na neko kamenje pored pustog druma, dok je Irena spustila pantalone oko kolena i unula par metara iza njihovih lea. ulo se prigueno gunanje i psovka, a potom je nastala tiina. Kada su prola gotovo dva cela minuta, Andrej je poeo da osea nelagodnost. Nije bio siguran koliko je vremena devojkama potrebno da pike, naroito u ovim uslovima, ali mu se uinilo da predugo traje i da je previe tiho. Kad je poela da istie i trea minuta, blago se okrenuo Nikoli koji je toliko grejao da je izgle-

dalo kao da se i sam topi zajedno sa snegom. Moram da proverim da li je s njom sve u redu. Mala, jesi li tu? Mada su vejavica i jak vetar u dobroj meri priguivali zvuke, nije mu se dopala tiina koja je usledila. Ponovo ju je pozvao. Nikola mu se pridruio, isparavajui kao vrela orba. Ledena tiina natera ih obojicu da se okrenu. Irena je nestala, a u snegu, u barici svee krvi, je leala njena vunena kapa.

Deo etvrti

Vera je zaspala sklupana u fotelji kada ju je trglo mjaukanje i grebanje po izlaznim vratima. Oliver, koji je stajao pored prozora, zagledan u daljinu, odeta do njih. ta je, macane, eli napolje? obratio se krupnom maku. Upitno je odkrinuo vrata i ovaj se, uprkos svojoj veliini, lako provukao, izleteo u hodnik zgrade i nestao. Oliver se vrati u sobu. Ne mogu da se otmem utisku da nije trebalo da ih pustimo da odu, rekao je Veri. Ona je sedela i, sitna kakva je bila, izgledala kao da je utonula u fotelju. Nije moglo drugaije. Neko je morao da ode po tog momka, rekla je ne gledajui ga. Oseala se umorno i maloduno. I dalje je samo ponekad uspevala da pojede normalan obrok, ali se nije alila, mada je snaga sve vie naputala. Oseala je prisustvo elunja u svojoj blizini gotovo neprekidno, poput parazita, i inilo joj se da nee biti u stanju da mu se jo dugo

odupire, da je dosegla, i prela granicu sopstvene izdrljivosti. Oseala je da je potrebno jo samo malo, tek trzaj, da njen um popusti i konano ode na zaslueni odmor, zauvek. Nalete malodunosti i premora imala je i pre toga, ali u poslednjih nekoliko sati, kao da joj je bilo sve tee da se izbori sa njima. Oliverovo prisustvo bilo je uteno i ohrabrujue, ali ponekad teskobno, jer je imala oseaj da je ita kao otvorenu knjigu i to joj je oduzimalo sopstveni prostor intimnih misli. S druge strane, ona nije imala gotovo nikakav uvid u njegove misli, osim onoga to je sam eleo da joj prepusti. Oseanja prema njoj nije se ni trudio da sakrije. Ona su bila vie nego oigledna. Oh, on je sa ljubavlju posmatrao i Andreja i ivka, pa i gotovo sasvim mu nepoznatu Irenu, ali Veru je od poetka gledao na sasvim drugaiji nain i ona je znala ta to znai. Mada ga je jedva poznavala, ni ona nije mogla da kontrolie sve jaa oseanja prema njemu, ali za razliku od njega, mogla je da ih oprezno dri pod kontrolom. Pogled joj je ispitivaki arao po sobi. Ve neko vreme oseala je prisustvo uljeza u blizini, i neki uznemiruju instinkt u njoj je ukljuio alarm, podstiui sva njena ula na krajnju opreznost. Oliver kao da je mislio isto. Imam oseaj, rekao je da neto napolju nije u redu. Kao da ovo nije obian zimski dan, kao to ono nije bila obina oluja. Znam, rekla je zamiljeno ne gledajui ga, i mene podsea na onu oluju. I na jo neto. Imam dj vu. Ne razumem Kao da e se neto dogoditi. A mi ne znamo ta treba da inimo. Ponekad pomislim, nastavila je nakon kratke pauze, da moda znam da je to grozno pomisliti, ali ini mi se da nije ni vano ako nestanem. Ako samo ja

nestanem. Oseam se umorno, Olivere, tako umorno. Nemam vie snage da drim sopstveni um s ove strane razuma. I fiziki, Oli, ja skoro jedva mogu da sedim. ak i to me zamara. Nemam nita znaajno to sam uinila, nita iza sebe za ta mogu da se uhvatim, neto da me dri, a verovatno ne bih imala ni u budunosti. Nikome neu nedostajati. A ako zaista imam neke natprirodne moi, onda one ne ukljuuju mo da utiem na glad u svetu, ratove, bolesti pa nije ni vano da li sam ovde ili nisam. Kada je jutros Irena izgovorila slinu misao naglas, uvredila sam se. Pomislila sam kako to nije fer. Zato to i ja tako mislim. On je seo na dvosed preko puta nje, pokuavajui da joj uhvati pogled koji je uznemireno lutao po sobi i se uvek vraao na prozor. Oseala je njegov zaljubljeni pogled na sebi, ali nije imala hrabrosti da mu uzvrati. Jedan deo nje eleo je da se povue negde daleko, da se osami sasvim i tupo eka svoju sudbinu. Taj deo nje nije eleo Olivera u svojoj blizini. Pitala se da li on moe to da oseti, kao to je znala da uvek osea ta ona misli. Konano je progovorio. Oekivala je da e je razuveriti. Prevarila se. Hoe li da sedne pored mene? upita gledajui je uporno. Odmahnula je glavom. Ne, ne eli da mu se toliko priblii. Zraio je kao lava i ona je to oseala. To ju je uzbuivalo, ali u isto vreme i odbijalo. Odluila je da skrene razgovor to dalje od njegovih goruih oiju. Da li misli da smo mi sve ovo umislili? Da smo ludi? Da li se uzalud borimo, protiv niega, protiv samih sebe? Oli, da li ja to vrim sporo samoubistvo? Krajikom oka videla je da je odmahnuo glavom, da je delovao pomalo obeshrabreno. Ista pria se ponavljala. On je oigledno eleo neto drugo. Ne, ne mislim. Zna i sama da to nije ta-

ko, rekao je pomalo razdraeno, to ju je iznenadilo, mislim da smo mi njima potrebni za preivljavanje, ili da poboljaju kvalitet svog ivota. Ili oba. Njihova elja za preivljavanjem je tako jaka da se kree u smeru destrukcije, bez mogunosti konane terminacije. Moda smo mi tu neka znaajna karika. Ili sam to samo tako shvatio. I ja sam tako shvatila. Suivot bez kraja, beskrajna borba za opstanak individue koja je sama sebi postala svrha, rekla je buljei u prozor kao da joj ivot od toga zavisi. Sve ovo su oboje ve ionako odavno znali, pa su rei ponavljali kao papagaji, Oliver zato to ga je ona to pitala, a Vera da bi razbila neprijatnu, nategnutu tiinu ispunjenu varnicama za koje je ve odavno znala da postoje izmeu njih dvoje. Videla sam njihov svet, Oli, dodala je u trenutku kada je tiina poela da biva preglasna, onog dana kad je bila ona oluja. Videla sam ga kroz prozor uionice na faksu. Znam. Osetio sam da si videla im sam te sreo. I pre toga. Jo kad sam te prvi put video u onoj ambulanti, znao sam da moram da te upoznam. Trebalo je jo onda da ti priem. Sada nemamo vie vremena. Mislim da smo sada doli do take kad se sve zavrava. Ne znam ta e se desiti, ali Vera sluaj, ja Zastao je moleivo je gledajui, a onda kao da je shvatio da ona ne eli da mu vidi oi, uutao je. Skrenuo je pogled prema majunoj kuhinji. Izgledao je kao i ona, veoma ranjivo i umorno, ni blizu uobiajene nedodirljivosti. Ruke su mu leale malaksalo u krilu, a na finom elu iznad obrva formirao se mali nabor. Njegova ranjivost izazvala je kod nje zatitnike oseaje. Ali im je progovorila, vratio se upornim pokuajima da uhvati njen pogled koji je i dalje beao. U pravu si, doli smo do poslednje take, obraa-

la se prozoru, trudei se da zvui hladno i udaljeno, mada je u stvari samo bila umorna, to me iznova tera da samu sebe preispitujem gde sam pogreila. Da li sam mogla da spreim ovo ili je tako moralo biti. Moda nam i ne bude tako loe tamo. Nije zvuala nimalo uverljivo. I dalje joj se neodreeno inilo da zna ta se deava, ali nije mogla da se seti odakle i kako. Konano dopusti njegovim oima da uhvate njen pogled i nasmei mu se. Zaprepastila se kada je shvatila da je pocrveneo kao kolarac. Sve to joj se deavalo u poslednja dva i po meseca kao da je bio jedan dugaak, zbrkan komar. Oseala je kao da joj telo vibrira izmeu stanja sna i jave, i da vie nije sigurna gde se nalazi. I pre susreta sa elunjom, njen ivot je uvek bio poput nenog sanjarenja. Ali uvek je imala dovoljno kontrole da bude realna i staloena kada je to potrebno, da se spusti na zemlju kada to realnost zahteva, a opet, nedovoljno da bi bila prihvaena i shvaena. Oduvek je vaila za tihu udakinju, ak i kad bi u retkim trenucima bila priljiva i raspoloena, imala je utisak kao da je ljudi udno gledaju. Kao da su njeni sagovornici imali gotovo vidljive upitnike iznad glava kad bi ona progovorila. Zato? Moda njena sudbina jeste u nekom drugom svetu. Ona moda ne pripada ovde. Ali, pogledavi u te plave oi, uinilo joj se kao da ne pripada ni Oliver. Znam o emu razmilja vilenjaku mali, ree Oliver pribliavajui svoje lice njenom. Nesvesno se trgla unazad. Nemoj da te privid zavara. Mi pripadamo ovde i samo ovde. Sudbina je htela da nismo toliko shvaeni koliko bismo moda eleli, ali nisu ni drugi. Samo to oni to bolje skrivaju od nas. Njegovo lice je bilo vrlo blizu njenog, a njegova ru-

ka lagano i ispitivaki dodirivala njen vrat. Dah mu je bio topao, a oi nisu bile daleke i hladne. Prijalo joj je. Prstom je neno uokvirio liniju njenih usana jo vie pribliivi svoje njenom. Pre nego to je ona uspela da se snae, ljubili su se. Njegove ake su se sklopile oko njenog struka obuhvatajui ga gotovo u celosti. Polako, kao u snu, skliznula mu je u krilo. Pri tom, kao da ih je obavila neka nena plaviasta svetlost. Veri je Oliver izgledao udesno lepo. Oi su mu caklile, zlatna kosa svetlucala u plaviastim tonovima, njegovo telo bilo je savreno graeno. Ako je gledati Olivera bilo udesno, biti u njegovom naruju bilo je magino. Drhtave ake su joj obuhvatile ramena i lea, grejui ih svojom toplinom, da bi lagano, gotovo neprimetno, njen prevelik demper poeo da klizi niz vitka ramena sve do struka. Iznenadila ju je sopstvena smirenost. Disala je duboko i polako, sa uivanjem se stapajui sa njegovim telom. Oseala je kako je naputaju sve misli i um ispunjava samo topli vatromet boja i emocija, kao da nita drugo ne postoji, kao da joj se svaki nerv u telu probudio i pulsira pokuavajui da premosti granicu telesnog i umnog. On je, meutim, disao ubrzano i plitko, zenice su mu se rairile i kroz dodir tela, mogla je da oseti snane srca. Na trenutak je tre neeljeni talas razuma koji je upita ta to radi. Pomislila je da uopte ne poznaje ovog mladia. Zapitala se ta ako bude posledica? Nisu koristili nikakvu zatitu. Sve je to prozujalo kroz njen mozak trenutak pre nego to je na svojoj podlaktici primetila jo uvek upaljen oiljak, koji je ario svojom purpurnom bojom. Setila se izraza lica bia koje je videla na prozoru fakultetske uionice pre jedva neto vie od dva meseca, setila se zlokobnih oiju elunja, kad ga je srela u klozetu tog istog dana, setila se da nedeljama nije pojela nijedan poten obrok i da su joj verovatno

dani na ovom, a moda i na bilo kom drugom svetu odbrojani. Videvi zaljubljene oi divnog mukarca, oseajui njegov ubrzani dah na svom licu i vratu, pomisli da verovatno ne postoji lepi nain da se ivot zauvek napusti. Oliver joj je aputao slatke, glupave besmislice kao da nita drugo osim njih dvoje nije stvarno, kao da nita drugo ne postoji. Nije bila spremna da to prekine. Nije ni elela. A onda se sve misli izgubie u talasu blaene topline i kompletne, pulsirajue telesnosti. Kad je krenula u kupatilo, odevena u veliku kariranu zelenu koulju i papue, osetila je veoma poznat otar bol u lobanji. Okrenula se prema Oliveru, koji ju je posmatrao iz poluleeeg poloaja na dvosedu, i dalje nag, kao da ne osea februarsku zimu koja je prodirala kroz pukotine na prozoru. On nije oseao nikakvu opasnost. Oprezno je otvorila vrata kupatila, ali je bol prostreli takvom jainom da je gotovo oslepi. Sada je bila sigurna da je elunj u blizini. I da pokuava da kontaktira s njom. Oliver se jednim skokom naao pored nje, pokuavajui da je pridri. Kolena joj klecnue i kao prvi put kad su se ona i elunj sreli, noge su je izdale. Smrad, jak i otar, i veoma poznat poeo je da se iri po stanu. Ali ovaj put nije bila sama i Oliver je pridra pre nego to su joj kolena dotakla glatki parket. Skoro nesvesno snano se uhvatila za njegov torzo zarivi glavu, ispunjenu elunjevim bolom i kricima, u vrsta prsa mladia. Bol je bio toliko jak da je na trenutke gubila svest, a urlanje i krianje u njenom umu sa pojaavanjem bola postajalo je sve glasnije. Gotovo da nije oseala sopstveno telo. Nejasno je primetila da Oliver akama neno uokviruje njeno lice i kroz maglu bola pogledi su im se susreli. Na trenu-

tak, bol se smanjio i mogla je da vidi kako se njegove zenice suavaju i postaju gotovo nevidljive takice. Iako je ve jednom, prilikom demonstracije telekineze, videla kako mu se zenice suavaju trgla se pokuavajui da izvue iz stega njegovih aka. Umesto da je pusti, Oliver ju je samo privukao blie i svojim neprirodnim oima fiksirao njene, koje ona sada vie nije mogla da zatvori. Na jedan stravian trenutak pomislila je da je Oliver elunjev saveznik i zavritala otimajui se svom snagom. Kao da joj je Oliver neto govorio, ali od zujanja u glavi, bola i sopstvenih i elunjevih krikova, nije mogla da ga uje. Kad je bol malo uminuo, konano je razabrala ta joj govori Molim te, molim te Vera, smiri se. Molim te Vera, pokuavam da ti pomognem. Molim te smiri se, molim te, molim te Uutala je buljei u njega, ne znajui ni sama da li da mu veruje ili ne. Gledajui u njegove udne oi, osetila je blagu, ali prijatnu pospanost, uz oseaj koji je bio gotovo nalik ravnodunosti, ali se bol znaajno smanjio i krici u njenoj glavi su slabili. Sneno je skrenula svoj siv pogled sa plavetnila oiju bez zenica i potraila svog neprijatelja. bio je tu. Stajao je u jednom uglu sobe, blizu dvoseda na kom je Oliver do maloas leao. elunjev izgled ju je zaprepastio. Kad ga je prvi put srela izgledao je kao da bi ve odavno trebalo da je mrtav. Ili moda kao neko ko jeste odavno mrtav samo toga jo nije svestan. Sada je izgledao mnogo, mnogo gore. Lice mu se skoro sasvim raspalo i istopilo sa natrule lobanje kao vosak, i jedini prepoznatljiv element lica koji je ostao bile su njegove crvene oi. Da nije bilo tih oiju, moda ga ne bi ni prepoznala. Trbuh, koji je ranije visio poput praznog daka, na jednom mestu je popustio, debela, unitena koa je

pukla i crna smrdljiva creva su visila kao ogromne pijavice. Nekako je stajao na ostacima nogu, ali se videlo da je fiziki slab i da se pridrava za zid. Gledao je pravo u nju, a pogled mu je bio nedvosmisleno pun mrnje. Osetila je njegovo bolno reanje u svom umu, oblikujui se konano u prepoznatljive rei: Ne mogu vie ovde da ostanem, ali ti ide samnom. Nemono je pogledala u Olivera, koji je stajao ukoeno poput lutke praznih oiju uperenim u njene i rukama sklopljenim i dalje oko njenog lica. Da li on nije mogao da uje elunjev govor ili iz nekog razloga nije mogao da se pomeri? Vratila je pogled na patetinu, raspadnutu priliku u uglu sobe i primetila da se u njegovoj blizini neto deava. Roletne na prozoru su treskale sve jae kao da neko spolja lupa po njima, sve snanije dok drvo, konano, nije poelo da puca i raspada se. Sa ogromnim uasom shvatila je da se kroz staklo vidi prizor identian onom koji je videla iz uionice za vreme oluje pre susreta sa elunjem. Kad je neka iskrivljena poluljudska aka zagrebala po staklu, kratko je vrisnula i zagnjurila glavu u Oliverove grudi. Kao da se ponavljala ista oluja, ali ovog puta snanija i sa jasnim ciljem koji je ona znala. Ne putaj me, rekla je Oliveru i odmah zaula tih i odluan odgovor. Neu, rekao je obuhvativi akama njena ramena, a ona ga uhvati oko struka. Kad je pogledala prema prozoru, staklo je krckalo pod pritiskom brojnih pesnica prokletih dua koje su po njemu lupale, a neka puzavica bolesnog izgleda probila je rupu u uglu prozorskog stakla i prodirala kao ogroman crv kroz nju niz

zid sobe. Neto stakla prsnu po sobi. Plafonjera se takoe rasprsla zasuvi sobu debelim, mlenobelim komadima stakla. Neka izobliena ruka-apa se provukla kroz jedan otar otvor na razbijenom staklu prozora i odmah na sasuenoj koi otvorila nekoliko rana. Uprkos tome, bie kome je aka pripadala pridiglo se uz sims, otkrivi neku udnu masu koja je verovatno trebalo da predstavlja glavu. Nije imalo oiju, usta ni nosa, samo nekoliko nejednakih pipaka koji su se njihali kao puevi roii. Tim pipcima bie se priljubilo uz staklo udarajui slobodnom ruka-apom i dalje po njemu u nastojanju da ga razbije. Vera jo jednom pogleda u pogurenu priliku u uglu, oseajui neki neoekivan priliv smirenosti. Ili je to bila malodunost. Gledajui to izmrcvareno telo kako se pridrava za zid cerei se ostacima usana bez zuba, pomislila je da ne moe biti slabija od ovog patetinog stvorenja, niti od onih koji su kroz prozor pokuavali da se probiju u sobu, muei se pri tom i reui sopstveno meso na staklu. Konano u sobu pokulja oblak kunog, smeeg dima. U njenom umu, elunj se smejao izazivajui novi bol. Oliverove ake neno okrenue njeno lice svom, pokazujui nanovo suene zenice. inilo joj se da je gledanje u te oi lagano uspavljuje. Nije shvatala ta Oliver pokuava da uini, ali tiha smirenost i pospanost uinili su da osea kako joj je svejedno. Negde daleko od njenog uma, neke ae su se rasprskavale i nekoliko sitnijih bia je, praeno dimom, grunulo u sobu. Ona kratko skrenu svoj sneni pogled sa hipnotiuih plavih oiju i pogleda u elunja nasmeivi mu se blago. Kroz izmaglicu pospanosti videla je kako se ostaci njegovog lica izobliuju u krajnjem uasu, urueno telo mu se presamitilo, oi iskolaile. Bia koja su ulazila u sobu ili puzala po tepihu zaurlae kao jedan i zgrie u

nepogreivo samrtnim grevima. Blaga plava izmaglica okrui je sa svih strana, odnosei je negde daleko. Poslednje to je ula bio je oajniki krik elunja u njenoj glavi. Ne, ne, ne! Ne tamo! I nakon toga, sve nestade.

Deo peti

Kad je unula u sneg i poela da piki, Irena je primetila da sneg ispod nje postaje crven. Pri tom se malo zanela unazad, crvenkastom tenou pomokrivi izme i glasno opsovavi kad joj se iznenada zadnjica zabila u ledeni sneg. Opsova jo jednom shvativi znaenje onog to je videla. Uopte joj nije bilo vreme za menstruaciju, a bila je to i poslednja stvar koja bi joj u ovom trenutku bila potrebna. Nadajui se da dva mladia koja su smerno sedela okrenuta leima prema njoj svega par metara ispred nisu nita uli, pridigla se u uei poloaj pokuavajui da navue pantalone i nadajui se da krv nee stii da probije sve slojeve arapa i pantalona. Malo se zateturala pa pala etvoronoke na sneg, uspevi da prevue sve te slojeve preko kukova. Pri tom joj je spala kapa i gusta kosa poput zavese prosu joj se preko lica. Na trenutak joj se uinilo da je osetila jo neto osim vetra i snega, neku vlanu senzaciju koja je liila na prolazak kroz vlani papir. Konano, pokua da se uspravi zabacujui divlju kosu sa lica unazad. Isprva joj se uini da se jako naoblailo, ali ubrzo shvati da oko nje svetlo umire velikom

brzinom i setivi se prolaska kroz membranozni zid u naputenoj zgradi tog istog jutra i mekog vlanog oseaja od pre nekoliko sekundi, shvati da je ponovo upala u zamku. Kako je unutar te membranozne tvari postajalo mranije, tako je bivalo i toplije. Irena shvati da je ovom stvari izolovana od spoljanjeg sveta. Dok se smrkavalo razmiljala je ubrzano, pokuavajui da razabere mogunosti za beg iz svoje tamnice. Izgledalo je da se nalazi u nekoj vrsti velikog mehura od tanane membrane. Sudei po tome kako je ranije pobegla iz mehura, probiti membranu oigledno nije bio neki problem. Problem je bio u tome to je membranozna tamnica guila ula, tako da nije mogla da vidi, uje ili se orijentie u prostoru. Delovalo je kao da se nalazi u beskrajno velikoj, mranoj eliji negde u dubini zemlje gde nikad ne dopiru ni svetlost ni zvuci, osim njenih sopstvenih, ali ona je znala da nije tako. Iz ovog mesta se moglo pobei. Kad se nala u potpunom mraku, kratko se dvoumila da li da vriti i dozove Andreja i Nikolu ili da se pritaji i uti da bi malo bolje upoznala svoj poloaj. Zauvi neko tiho, poznato reanje veoma blizu sebe, uprkos narastajuoj panici, odluila se za ovo drugo. Ljigavi zvuk pipaka vukao se preko mekog dna membranozne elije, a viestruko tiho reanje i zujanje uverilo ju je da nije sama. Znala je da je bie sa pipcima jae od nje i da ovog puta nema nikakvog oruja u blizini kojim se moe posluiti, niti se moe uzdati u svog maka koji je negde na Detelinari sa Verom i Oliverom. Nije mogla da bude sigurna da Andrej i Nikola mogu da je uju ili vide ako pone da vriti. Nadala se samo da je ovo bie slepo, gluvo i dezorijentisano kao i ona. Uprkos naporu da ostane veoma tiha, disanje joj se jako ubrzavalo i postajalo sve glasnije pa je sela na

meko tlo, koje je sada zamenilo sneg, i zagnjurila nos i usta u vuneni al. Sada su mrak i tiina bili potpuni. Nije se video ni traak svetlosti, a od zvuka se ulo samo tiho, potmulo reanje, ljapkanje tekog, vlanog tela koje se kretalo kroz tamu i zlokobno zujanje kao da nailazi roj ogromnih pela. Sedei uurena u mraku neko vreme i oslukujui slepo tumaranje zveri, shvatila je da ni to bie ne moe da vidi. Orijentisalo se prema zvuku. Pitala se moe li da oseti ulo mirisa. U membrani je bilo veoma toplo, a ona odevena za Sibirsku zimu. Niz lea i ispod pazuha joj je ve curio slap znoja, a miris krvi poeo da probija farmerke. Kad je zaula glas, kako se inilo, veoma blizu sebe, gotovo je vrisnula, da bi ubrzo shvatila da se glas formirao u njenoj glavi, nastao od rei koje su se oblikovale u njenom umu. Isprva to i nisu bile rei ve tek vrcava bujica nerazumljivih glasova u glavi, nalik komaru. Glas nije bio odreen, nije imao zvunost, vie je predstavljao oblikovanje rei, ali je uprkos tome odmah shvatila ko je govorio. Negde u blizini nje nalazio se ivi le sa kojim se susrela pre vie od dva meseca, le koji joj je nedeljama nakon toga ostavljao sopstvene delove po sobi. Nije mogao biti sasvim blizu nje, jer nije mogla da oseti njegov smrad koji nikako nije zaboravljala. Glasovi su kriali i itali izazivajui joj nemalu bol u lobanji i smetali joj da se koncentrie na kretanje udovita sa pipcima koje joj se stalno pribliavalo i udaljavalo, ali nakon nekog vremena oseti da moe da razazna znaenje tih glasova. Bilo je to kao da pokuava da razgovara s nekim u preglasnoj diskoteci, kao hvatanje kratkih tokova razumljivog govora unutar ponora vrisaka i krianja, ali tu i tamo nalazio se smisao. Eskaah ne moe da pronae enu, rekao je taj glas. Da li je rekao Eskaah ili je to ime ona sama pre-

oblikovala da bi se lake snala u bujici glasova, Irena nije mogla da zna. Kome se obraao? Njoj? Da li je ona bila ta ena, a Eskaah ovo bie sa pipcima? Unitila mu je ibode proli put, sada ne moe da oseti njen miris. Da li je ovo bio drugi glas? U optem haosu zvukova, Irena pokua da razazna da li ova dva glasa u njenoj glavi pripadaju razliitim biima. Na osnovu neke tanane razlike u nainu na koji su se rei formirale, inilo joj se da jesu. Ako se nijedno od dva stvorenja nije obraalo izravno njoj, kako je bilo mogue da ih ona uje i razume? S uasom se upita da, ako ona moe da uje njihova razmiljanja, da li i oni mogu da uju njena. Njen posetilac odgovori umesto nje. Ona je ovde. Oseam njene misli. Oseam i njen miris. Uhvatili smo je. Drugi glas preoblikova jo jedno novo ime, kako se Ireni inilo: Ona je felerina, Agheron, oseam to. Zato si uzeo felerinu robu? O boe, pomisli Irena, o emu on to govori? Kako sam to felerina? Ona umire, nastavi drugi glas na ta se Irena jako tre, zar ne osea, Agheron, miris smrti koji dolazi od nje? O boe, pomisli Irena drhtei, to je nemogue. ta ako je ova spodoba u pravu? ta ako zaista umire. Kako oni to mogu znati? Skupila se diui u al, dok se ljapkanje pipaka nejasno udaljavalo od nje. Rasturila je toj zveri neko ulo onim ekiem, u to je bila sigurna, i rei Agherona, kako se oigledno zvao njen posetilac, i drugog bia, to su potvrivale. Kia zvukova u njenoj glavi malo utihnu da bi se zatim ponovo pojavila uz propratni bol.

Kad sam je odabrao, bila je sasvim zdrava, Ahea. I tkivo joj je bilo zdravo. Proverio sam. Nisam znao da umire. Nemamo vremena da sad traimo drugu, a i elunj je rekao da ne smemo da se udaljavamo od matice. Irena nije bila sigurna da li je dobro razabrala, ili je zaista jedan glas spomenuo ime Ahea. Nikola joj je priao o Ahei. Mogue je da je uobrazila da i sada uje to ime. I ta osoba je sada mogla biti u njenoj blizini. I Nikolinoj. elunj je mrtav, rekla je Ahea, a tupavo bie sa pipcima nazvano Eskaah, ljapkalo je teko, nedaleko od Irene, koja oseti veoma snane emocije od strane Agherona, neobina meavina krajnje zaprepaenosti, ali i zavisti. To je nemogue, prepoznala je njegove rei. Ubila ga je ona njegova mala, ona koju je odabrao, zajedno sa ovekom, kojeg je odabrala Abzurz. I Abzurz je mrtva, to je bila Ahea, bila sam tamo, videla sam to. Irena se umirila sasvim, krvarei i znojei se, sa kosom preko lica i alom preko nosa i usta, priguujui svoje nemirno disanje. Sada je elela da uje sve do kraja, pa makar je uhvatili. Neto se evidentno desilo u Andrejevom stanu, dok su oni bili u Kamenici, i morala je da sazna ta. Saznanje da je oteena roba i da umire, snano ju je uzdrmalo, nateravi je da podrhtava u tami membranozne tamnice, ali je svesno odluila da o tome razmilja kasnije. elunj je mislio da je njegova roba bila dovoljno oslabljena uticajem na nervne impulse, ree neko. Moda Agheron. Teko je bilo razaznati smislene rei. Prevario se. ta se dogodilo sa robom? Oni su bi-

li plus subjekti prve klase, jedini u blizini matice. Bez njih ne moemo da se vratimo. Nastala je tiina. Irena je pokuavala da um sasvim oisti od sopstvenih misli, a da istovremeno oslukuje razgovor tuinaca, to je ilo veoma teko, jer bi joj se svako malo javila poneka nova misao. Kada je Ahea spomenula njenu skoru smrt, osetila je navalu adrenalina i drhtavicu po celom telu. To su tuinci morali osetiti. I miris, izdajniki mirisi koji su uvek poticali od nje. Do tada tek neprijatnost koja se zaela sa dolaskom puberteta, sada bi mogli da joj dou glave. Poela je da osea opori miris trulei koji je postajao sve jai. Progonitelji su se pribliavali. A ona nije smela da razmilja o bekstvu iz membrane da je ne bi uli. Morae da improvizuje. Nestali su. Ne mogu da lociram ni najmanji trag, moda su i oni mrtvi, traak sumnje u Aheinim mislima. Nakon toga je opet nastala zbrka prividno neartikulisanih glasova i vrisaka, da bi se poela utiavati taman kad je Irena pomislila da e poeti da vriti od bola. Nastala je tiina. Sedela je i dalje, trudei se da izbaci iz glave i najmanju misao, to je bilo zaista teko, gotovo nemogue. Eskaah se uopte nije uo i nadala se da je dovoljno daleko od njega da moe da pokua da pobegne iz membrane. Ako se dovoljno snano zaleti i tri sasvim pravo, bez skretanja, i to bre moe, moda moe i da pronae izlaz. Ako se to ne desi, pomisli jetko, moda nee biti ni vano, ukoliko je tano da zaista umire. Pridigla se u poluuei poloaj, spremna da jurne, oklevajui istovremeno, dok joj je znoj curio niz lea, a krv izmeu nogu. A koga mi to imamo ovde? progovori sasvim jasan glas, i u tom trenutku znala je da ju je Agheron

pronaao. Neki koati, lepljivi i hladni prsti spustie joj se na vrat. Ovaj put je vrisnula. Imao je moda tek tri ukoena prsta na toj ruci, ali kao da ju je na neki nain prikovao za tlo. Smrad je postajao nepodnoljiv. Irena se usudi da podigne pogled pokuavajui da prodre kroz tamu i uoi svog neprijatelja. Mogla je da uje kako i Ahea, spodoba koju je Nikola opisao, tetura do njih. Nema razloga da bei od nas, reao je Agheron, ovde nema vie nita. Ahea je uvek u pravu, ona je prouavala vae konstitucije vie od svih nas i ti e sigurno ubrzo umreti. Za kratko vreme postae samo telo a onda, nita. Sa nama, bie iva i dalje. Mogu da ti garantujem i da e se prvih nekoliko decenija drati sasvim dobro, a to je vie nego to bilo ko moe da ti ponudi u ovom asu, preo je. U samo jednom kratkom trenutku malodunosti, ona poe da se bavi milju da prihvati poziv. Osetivi njeno oklevanje Agheron se ohrabri moda malo suvie i poloi na njeno rame neto to je mogao da bude patrljak druge ruke, koju je odnedavno izgubio. Gotovo je osetila njegovo likovanje i samouverenost. A onda njeno oklevanje prestade. Odluila je. I Ahea je to ula. Pribliavala se buno teturajui. Dri je, Agheron! Ona ne eli sa nama. Hoe da umre ovde. Ali Eskaah e stii za tren i onda nam nee pobei! Prolaz e biti otvoren uskoro, a ja moram da uhvatim moju jedinku. Provui emo ih oboje. Skalala e se pobrinuti za ivotinju. ivotinju. Da li to znai da je Cile u blizini? I da je Nikola u opasnosti? ta e se desiti sa Andrejem? Oseala je da pritisak natrulih ruku malo poputa. Moramo hitno prei. Slabimo ovde, ali i oni su slabi, Ahea je kripala u Ireninom umu, ova je gotova. Oni brzo umiru kada krvare, a njena krv istie. I miris

krvi joj je lo. U samo jednom kratkom trenutku Irena je spoznala znaenje Aheinih rei. Samo jedan trenutak je proao pre nego to je svesno uguila narednu misao. Panju joj je skrenulo i sve oiglednije pribliavanje Eskaahovog ogromnog sluzavog tela kroz tamu. Ako je to bie uhvati svojim pipcima, znala je da e joj anse da pobegne biti ravne nuli. Trenutak kad je stisak natrulih ruku na njenim pleima popustio iskoristila je bez premiljanja i bez oklevanja. Naglo je ustala, i nogom snano odgurnula natrulu kreaturu od sebe. Nimalo nean krik koji je usledio presee joj ceo um onesposobivi je na kratko. Malo se zateturala, ali je pokuaj jedne druge, osetno jae ake da je uhvati za nogu osvesti i ona se zaleti trei kao bez due, to dalje od reanja i ljigavog klizanja tekog tela i to dalje od Aheine grabljive suve ake. Trati u tako optiki i akustino zaguenom prostoru bilo je iznenaujue teko. inilo joj se da joj je oslabljena i ravnotea, i koordinacija pokreta, i da uopte ne moe da oceni da li tri pravo ili u krug. Jedino ime je mogla da se rukovodi je bilo buno kretanje Eskaahovo. Agheron se vie nije uo u njenom umu. Nije bila sigurna da li ga je mogla ubiti jednim udarcem. Bilo bi to suvie lako. inilo joj se da tri kilometrima, ali nikako nije mogla da izae iz proklete tamnice koja se formirala oko nje.

Deo esti

Vejavica se povremeno pojaavala, sa vetrom koji je bacao sneg uvis i vitlao ga gotovo sasvim onemoguujui dvojici mladia da bilo ta vide ili uju, da bi se potom smanjivala ostavljajui im neto prostora da osmotre oko sebe. Nikola je kleknuo u sneg zagledavi se u baricu krvi. Paljivo je podigao Ireninu kapu. Iz barice je vodio nejasan i zamrljan kratak trag krvi koji je naglo nestajao u belini snega. Vejavica je postepeno prekrivala krv, dajui joj nevino ruiastu boju, da bi je, naposletku, sasvim zatrpala. Stajali su ne znajui gde da ponu da trae nestalu devojku. Andrej je izgubljeno gledao oko sebe pokuavajui da prodre pogledom kroz vejavicu. Oseao se neobino udaljenim od svega, kao da gleda veoma napet film ili ita roman u koji se veoma uiveo. U elji da racionalno objasni sebi sve to se dogodilo, mozak mu je vrteo razliite scenarije moguih objanjenja. Nijedno od tih objanjenja nije mu se inilo smislenim, ali je nastavljao da grozniavo racionalizuje. Skrivena kamera, pomisli prvo. Jedna od onih dugakih, kao kod Italijana, koje traju satima, moda ak

i neka vrsta reality show programa, u kome je on, radi neke sumanute psiholoke igre i zabave, jedini koji ne zna ta se deava. Moda im je to potrebno da bi gledaoci uvideli pravu, realistinu ljudsku reakciju u datoj situaciji neke naune fantastike. Sve se to moglo izvesti nekim specijalnim efektima ukoliko zanemarimo injenicu da se sve deava u Novom Sadu, dakle Srbiji, dakle veoma siromanoj zemlji bez para na bacanje. Ako bi se to zanemarilo, delovi vanzemaljca koje je Irena donela u plastinoj kesi, crvi u njenoj jakni, Nikolina neosetljivost na hladnou i topljenje snega telesnom toplotom, Irenin nestanak, sve se to moglo relativno lako i jeftino izvesti uz samo malu pomo strunjaka za specijalne efekte. A on je ispao som koji je u to poverovao. Svi oni, Irena, Vera i Nikola mogli su da budu uesnici u tome, ali Oliver nije dolazio u obzir. Mada svestan da svog dugogodinjeg prijatelja nikad nee sasvim dobro upoznati, Andrej je bio sasvim siguran da Oliver nikad ne bi pristao da bude deo takvog nekog reality show-a, bar ne svesno. S druge strane, ako je Oliver rtva kao i on, kako su uopte napravili sve one efekte sa privienjima koje je Oli video? Osim ako se Oli nije vratio drogama. Kopajui po njegovim stvarima u potrazi za dokazima da se vratio na stari put, onda kad bi Oli napustio sobu, Andrej nije naao nikakve dokaze za to. Oliver igle nikada nije koristio, a tablete bi mogao lako sakriti. Stajao je na ledenom vetru, crven, smrznut i konfuzan, postajui polako svestan da ga razum malo po malo izdaje. Pomisli kako bi trebalo da trai Irenu, koja je moda u opasnosti, umesto to pokuava da racionalizuje situaciju. U svakom sluaju, ako sve ovo jeste nameteno, svaka im ast na ideji i efektima, posle e se svemu slatko smejati, pa e ih zatim tuiti za psihiko i fiziko zlostavljanje, ali sada je prioritet prihvatiti sve

kao realnost i nai ranjenu devojku koja je negde smrznuta u snegu okruena ko zna kakvim kreaturama. Kroz zagluujui vetar uo je kako ga Nikola doziva. Pokrenuo je sleene noge i dovukao se do tamne prilike koja je kleala u snegu. ta si rekao? viknu, mada su bili udaljeni ne vie od dva metra. Moramo se razii. Ona je ranjena. Nemamo vremena za gubljenje. Ti se popni na ono uzvienje i pogledaj okolo koliko god moe da vidi. Ja u sii sa druma da pogledam sa druge strane. Nimalo oduevljen to mora da se razdvoji od Nikole, Andrej pokorno klimnu glavom, oseajui kako mu volja rapidno slabi. Kako bi bilo da jednostavno sedne pored puta i eka da neko proe i pokupi ga. Neko mora jednom da proe. Uostalom, njih dvojica sami verovatno nee moi da pronau Irenu, koja je sada ve ko zna gde, bar ne u ovim uslovima, a postoji opasnost da se smrznu i da na koncu budu mrtvi svo troje. Gledajui Nikolu kako bez trunke oklevanja silazi sa druma i nestaje iza mrtvog rastinja prekrivenog ledom i smrznutim snegom, Andrej oseti gorinu, ak i bes, to je u ovo uvuen mimo svoje volje i mimo bilo kakve potrebe, zato to se od njega oekivalo da stavi glavu u torbu zbog neeg to ga se nije ticalo, ali pre svega zbog neeg to nije mogao ak ni da percipira. A zato je dozvolio da ga uvuku u sve ovo, zapita se, polako se penjui uz breuljak, pridravajui se povremeno za tlo koje je bilo klizavo i smrznuto. Zbog Vere, koja ga jedva primeuje, a u koju je Oliver tako oigledno zaljubljen? Penjui se sve bre i bre, oseajui kako mu srce odjednom lupa, a lice gori uprkos hladnoi, Andrej shvati da se u sve ovo umeao ne zbog Vere, nego zbog Olivera. Da

je Vera zatraila pomo od njega, kao to, shvati on iznenada, zapravo nije, verovatno ne bi tako naglavake uleteo u sve to, sa izvesnom dozom rizika, bez premiljanja i bez pravih dokaza da se bilo ta udno deava. Bez obzira na Verinu neobjanjivo bajkovitu privlanost, koja mu je urezala njen lik u mozak istog momenta kada ju je prvi put video budnu, nije bio siguran da bi je tek tako primio u svoj stan, kao ni Irenu i njenu maku i zapucao starim jugom u Kamenicu po najgorem vremenu vienom na Balkanu u poslednjih pet vekova, da bi pokupio nepoznatog tipa koji je sam sebe pokuao da spali u krevetu. Zaluenost, praktino nepoznatom devojkom njemu jednostavno nije bila dovoljna za to. Ali Oliver, kao njegov najbolji prijatelj, kao brat kojeg nikad nije imao, mogao je da mu zatrai pomo i Andrej bi prihvatio, makar mu traio da naprave kolibu u Bakom Jarku, iskljuivo od belog glinamola i paria ogledala, i da se zatim tamo usele zajedno sa osam portugalskih alterskih slubenika, pri emu se svaki od njih zove Pedro. Mogue je da je tu bilo i neke grie savesti jer je napustio Olija onda kada mu je bio najpotrebniji. Tada je Andreja drmao pubertet, da bi zavist prema lepom prijatelju nadvladala pozitivne emocije, a potom prela u strah od sopstvene seksualnosti, koju je Oliver ve tada tako leerno ispoljavao. Hladnoa mu se ve probijala kroz debele skijake rukavice, kada se Andrej konano ispeo na vrh niskog, ali vrlo klizavog breuljka i oklevajui bacio pogled oko sebe. Vejavica se pojaavala tako da je slutio da bez obzira na visinu breuljka nee moi da vidi bog zna kako daleko. Stajao je neko vreme, dok je vetar besneo bacajui sneg oko njega, ali nije mogao da vidi nita osim beline. Neto nie niz put, nazirao je

Nikolinu tamnu figuru kako pretrauje zaleeno rastinje. Andrej se okrenuo na levu stranu i proetao desetak metara gledajui okolo koliko je mogao, oseajui kako ga obuzima sebino oseanje olakanja to nije imao vremena da bolje upozna Irenu i zavoli je, jer da ju je zavoleo ovo bi mu traganje bilo mnogo bolnije. Nakon nekog vremena, pomislio je da potrai na suprotnoj strani od one na koju je krenuo, ali mu pogled privue neko tamo oblije koje se nedaleko od njega naziralo kroz vejavicu koja je slabila. Priao je da bolje pogleda. Kada je shvatio ta je naao, vrisnuo je i zateturao se, gotovo skliznuvi niz zaleenu padinu breuljka, nesuvislo kriui: Ne, ne, ne, ne! Zamagljenim pogledom video je Nikolu kako se brzo penje uz breuljak. Andrej se zateturao i jedna noga mu klecnu. Koleno pade na zaleen sneg. Ono to je video nikako nije moglo biti istina. Ono to je video morao je biti specijalni efekat, varka, fatamorgana, komar, bilo ta, samo ne realnost. Takve stvari ne smeju da se dogaaju. Ne njemu. Ne bilo kome. Nikola se popeo do njega veoma brzo i uhvatio ga za rame vrelom rukom kao usijanim kletima. Nejasno je uo kako ga pita ta se dogodilo, gde je Irena, ali je on mogao samo drhtavim prstom pokazati u pravcu onog to je ugledao. Kad je Nikola prebledeo i glasno kriknuo uhvativi se akama za glavu, Andrej sagnu glavu i poklopi ui kao da ne eli da uje ni da vidi. Oh Boe, moramo joj pomoi, moda je jo iva, kriknu Nikola, lica pepeljasta od bledila i oka, i pouri ka tamnom obliju u snegu. Misao koja je u tom trenutku proletela Andreju kroz glavu bila je za njega neoekivana: Ja se nadam da nije. Jer Irenino telo koje je ugledao kako

lei smrznuto u snegu vie nije imalo ni ruke, ni noge. Nikola je kleknuo pored tela i Andrej je mogao da vidi kako mu podrhtavaju ramena. Plakao je. Morao je da pokua da pomogne oboma. Neto je morao da uini samo da ne klei u snegu i ponavlja beskonano ne. Skupio je snagu i svu hrabrost koju je imao, ustao i priao Nikoli i telu u snegu. Gotovo odmah se ponovo ispovraao, grcajui i prskajui sluz sa komadima hrane po snegu. Kakav monstrum je mogao ovakvo neto da uini? Devojino telo je bilo sasvim nago, zalepljeno i zamrznuto u snegu. Lice joj je sa jedne strane bilo normalno, a sa druge deformisano, kao da se istopilo i iscurilo u sneg u mlazevima krvi i tkiva, gde se odmah zamrzlo. Udova vie uopte nije imala, izgledalo je kao da su otrgnuti od tela. Koa je visila preko kostiju a deformisani patrljci su se, kao i polovina lica, topili i zajedno sa smrznutim potocima krvi, nestajali u snegu kao zamrznuti vosak. Ovo je nesumnjivo bila Irena, i nesumnjivo mrtva, ali Andrej je sada primetio jo neto, to ga je iznenadilo. Iako je devojka bila napadnuta i monstruozno i divljaki rastrgnuta, oi su joj bile sklopljene, lice je imalo gotovo smireni izraz. Osim toga, iako je bilo veoma hladno, jednostavno nije bilo vremena da se telo do te mere zamrzne u snegu kao da je tu ve danima. Onda primeti da se deava jo neto udno. Nikola je kleknuo u sneg pored nje i odjednom se ukoio, kao da su mu se svi miii zategli. Iznenaeno uzviknu kad vide kako ovaj isputa neku neobinu iskriavu svetlost. Svetlost je izlazila jednakom snagom iz svakog dela Nikolinog tela, kao reka raznobojnih iskrica koje

su postajale sve vee i intenzivnije. Ne mogavi da se pomeri od oka, Andrej je posmatrao. Iskrice su sada izgledale kao maleni, bezbrojni mlazevi koji su se koncentrisali u nekoliko krupnijih gejzira svetlosti. Plamenocrvene iskrice sa tankim nizovima plavih u sreditu crvenih Nikola je usmeravao prema smrznutom telu. Ono se iznenada trznu i Andrej poskoi, ali se Nikola nije pomerao. I dalje je polako i oprezno putao iskriavu svetlost prema telu, koje se sve vie trzalo, kao da oivljava, dok se sneg oko njega topio i putao Irenino telo na slobodu. Kad se nedeformisano oko otvorilo, Andrej kriknu i gotovo pade na lea. Jedan patrljak ruke poeo je da podrhtava i podie se. Usta devojina oblikovae jedno: NE i Andrej je to video. On skoi prema Nikoli, ali ga mlaz toplote iznenaujue vreline zaustavi. Ne! vrisnu na Nikolu, ona ne eli da to radi! Zar ne vidi? Prestani! Ona ne eli da je oivi! Prestani! Nikola najzad okrene svoje lice prema Andreju i ovaj zauta i ustuknu. To lice, bledo i prekriveno tragovima suza, imalo je izraz krajnjeg oajanja pomeanog sa odlunom reenou da pomogne i nije imao nameru da stane. Nije ga bilo briga da li je Irena elela da je oivljava, on je imao nameru da to uini. Andrej je nemono urlao na njega da prestane, ali nije mogao da mu prie od jare koju je ovaj zraio. Kakvog god da su iskrice sastava, i bez obzira na to to su poticale od ljudskog bia, zraile su ogromnu toplotu i Andrej shvati kako se Nikola zapalio u krevetu i zavrio u Kamenici. Irena se sve vie trzala, zdravo oko joj je bilo irom otvoreno, usta oblikovala krik, a izraz lica joj je sada bio uasnut.

Bie sve u redu, devojice, aputao je Nikola, videe, popraviu ja tebe. Videe! Andrej se zatetura unazad, prestravljen. Srce mu je tuklo takvom silinom da se nesvesno uhvatio za grudi kao da pokuava da ga sprei da izleti. Irena je sada isputala neke kretave krike, kao vrana na samrti. Andrej je bio siguran da e poludeti. Shvatio je da sve vreme urla Nikoli da prestane. Odjednom sve prestade. Nastade tiina. ak se i vejavica smirivala a sneg padao neno, kao paperje. Nikola je sedeo u snegu pored Irene, koja se vie nije trzala. Iskrice su nestale. Nisam uspeo, rekao je Nikola i okrenuo se prema Andreju, a izraz lica mu je bio toliko uasan, da ga ovaj nee zaboraviti do kraja ivota. Bila je to meavina nadolazeeg ludila, oajanja i nekog sumanutog, ludakog poluosmeha. Andrej je polako krenuo unazad ne skidajui pogled sa Nikolinog lica, ponavljajui tiho ne, negirajui sve to se dogodilo. Noga mu se pokliznu na nizbrdici, ali je zadrao ravnoteu. Tada oseti kako mu se neka ruka spustila na rame.

Deo sedmi

Prvo to je Vera osetila bila je pulsirajua bol u glavi, koja je lagano jenjavala. Zatim nalet sveine. Pod telom je oseala barunasto, meko i toplo tlo, nalik mahovini. Iako je vazduh koji je udahnula bio otar, ist i blago prohladan sa nagovetajem izmaglice, kao u ranu letnju zoru, ova mahovina je bila topla i suva. Kako je glavobolja bledela, a njena svest se sve vie budila, shvati da lei potrbuke sa glavom zagnjurenom meu ruke, lica uronjenog u mahovinu. Ne usuujui se da podigne glavu u kojoj je jo bridelo, polako se priseala svega. Prva misao se javi kao eho: Gde sam? Zatim druga: Koliko je vremena prolo? Vazduh je obeavao divan i topao dan, ni blizu ledenog februarskog sivila iz kog je dola. Stravina misao pojavi se naglo kao pacov iz rupe, da li je jo uvek na Zemlji, ili se nalazila u nekom drugom svetu? elunj se pojavio sa namerom da je odvede tamo odakle je doao, to je sigurno, a nije mogla da se seti ta

se dogodilo s njim. Da li se nalazila u elunjevom svetu, onom ruiniranom koji je videla za vreme oluje? Mahovina ju je milovala po licu i golim nogama, topla i meka kao fini barun, a vazduh koji je udisala bio je arobno ist i blago vlaan sa dahom povetarca. Oseaji se nisu preklapali sa slikom. Ili ovo uopte nije bio elunjev svet, ili je njegov svet mnogo prijatniji nego to je izgledao, ili se ona jo uvek nalazila na Zemlji, na nekom nepoznatom mestu, ili, pomisli ona, u drugom vremenu. Oh, Boe, kojeta mi pada na pamet pomislila je sneno. Bol je sasvim nestala. Oseala se blago pospano. Nedeljama je bila skrhana, psihiki i fiziki oronula, slaba i izgladnela, a poslednjih dana kao da je na umoru. Telo ju je izdavalo u svakom pogledu. Sada se oseala sjajno. Vibrirajua snana ivotna snaga ju je pozivala da se pokrene, da ustane, da se kree. Oseala je i glad, i to onaj pravi zdrav nagon da jede i pije, neto to ve neko vreme nije osetila. Ne otvarajui oi, leala je sa licem zaronjenim u meku mahovinu pitajui se da li je sve ega se seala bio samo jedan dugaak, komarni san, jedan od mnogih. Moda je sada jo uvek leto, zima jo nije pristigla, ak ni jesen, i sve ono to se dogodilo bio je obian komar. Fantastino je, pomisli sreno. Nasmeila se sebi, neubeena. Ali onda, da li su onda svi oni ljudi takoe bili samo san? Andrej, Irena, Oliver? Oliver. Pre nego to je sve nestalo u toploj tami, grevito se drala za njegovo telo, a on ju je vrsto zagrlio. Ako ono nije bio san, gde je onda Oliver? San. Ti si san, ree Vera glasno zaprepaena iznenadnom navalom tuge, otvarajui oi. Sada je i videla mahovinu pod sobom, zatamnjenu senkom njenog tela, dok se svetlost probijala kroz ruke i kosu.

Mogla je da oseti jasnu sveinu letnjeg jutra, vlagu izmaglice koja se provlaila kroz vazduh, treperenje povetarca. Jo jednom se zapita gde se nalazi. Konano, ona hrabro podie glavu i otvori oi. Svetlost nije bila jaka, jer bila je to svetlost rane zore, ali je na trenutak zaslepela. Uhvatila je samo trenutak pogleda, ali je saznanje natera da vrisne i oajniki zarije glavu u ake, ponavljajui ne, ne, ne, ne Nije se nalazila na Zemlji. Ali ni u elunjevom svetu. Iznenadna spoznaja da meka podloga koja joj je golicala gole noge i lice verovatno nije mahovina, natera je da se odgurne rukama sa tla i podigne u sedei poloaj. Sedela je sa kosom koja joj je, znatno ivlja nego ikada, padala preko lica, dok joj je u grudima zastajao dah. Ispred nje se prualo jezero, jarke tirkizne boje. Nalazila se na tlu prekrivenom narandastim, mekim rastinjem koje je pre liilo na maje krzno nego na mahovinu. Rastinje je bilo toplo i suvo, mada se u vazduhu videla veoma vlana izmaglica. Blie jezeru, gubilo se i gola, vrsta zemlja, tople smee boje, nestajala je u vodi. Nebo je bilo plavo, kao na Zemlji, ali su se nazirala tri izlazea sunca od kojih jedno upadljivo veliko. udnovati vatreni vrtlozi plesali su i uvijali se na nebu iznad jezera. Liili su na podivljale oblake jarko narandaste boje. Desetak metara dalje od linije obale, iznad povrine jezera plesali su tanani, prozirni mehuri savreno loptastog oblika, svaki promera od moda tridesetak santimetara. Bilo ih je na hiljade i pruali su se prema horizontu dokle god je pogled mogao da dopre. Liili su na prevelike mehure sapunice, samo to nisu prelamali boje. Boje i nijanse

mehura su bile veoma raznolike, toliko da je izgledalo da ni jedan nije isti. A opet, neto u njihovom kretanju imalo je smisao. Kao da nije bilo sasvim neodreeno puko lebdenje, kao da su plesali. Veri se inilo da je njihov ples povezan sa vrtloenjem narandastih oblaka. Uopte nije bilo kao u snovima. U snovima je jednostavno prihvatala bilo kakvo okruenje, ravnoduno, kao da oduvek postoji samo tu. Sada je bila gotovo u oku od zaprepaenosti, zaustavivi dah i inilo joj se da joj je i srce prestalo da kuca. Konano, oamuenost poe da bledi, oblio je hladan znoj i drhtavica kao kod napada panike i poe da die ubrzano i duboko, hvatajui u plua vazduh koji nije bio zemaljski, pitajui se gotovo nesvesno, ta to udie. Okrenula se da pogleda iza sebe. uma je bila re koja joj je prva pala na pamet. Biljke, ni nalik drveu, ali podseajui na njih, rasle su svud oko obale jezera i iza nje, pruajui se dokle je pogled dopirao. Tlo nije bilo ravno, ve se jogunasto naginjalo uzbrdo, da bi se na nekim mestima sputalo stvarajui nepravilna uzvienja razliitih veliina, od brdaca do itavih planina. Izmeu stabala tog drvea vijugali su potoci tirkizne boje, malo svetlije od boje jezera. Stabla su bila visoka, ali su kronje, ako su to uopte bile kronje, bile male i bilo ih je mnogo, pravilno rasporeenih du stabala. Prva kronja nalazila se nisko, ak u Verinom dometu, dok se poslednja uopte nije mogla videti. Nestajala je negde meu vijugavim, vatrenim oblacima kao bleda takica. Poetak stabla koji je izvirivao iz tla imao je identinu narandastu boju mahovine, to je odavalo utisak da stablo ne raste iz tla, nego iz mahovine. Kronja, shvati Vera kad je bolje pogledala, nije uopte

bila fiziki povezana sa stablom. Bio je to vie veliki, vazduasti mutno tirkizni prsten koji se uvijao oko stabla kao oblak dima i otprilike isto toliko materijalan. U tom mutnom oblaku kronji, svetlucali su jarki, loptasti oblici boje jagode, koji su delovali vrsto, mada se nije moglo videti ta ih dri gore. Isputali su bledu svetlost i zbog vrtloenja kronje oko njih nije nisu im se mogli razaznati pravi oblik i dimenzija. Iako je okolina bila sasvim tua i nepoznata, nije izgledala zastraujue ili pretee. To je malo ohrabri i ona se, i dalje sa kamenom na srcu, podie na noge. Bilo je to veoma lako. Postojala je mogunost, iako mala, da je ovde gravitacija neto slabija nego na Zemlji. Odbacivi teoriju o smanjenoj gravitaciji, Vera pomisli da shvata zato se odjednom osea mnogo bolje. Nije to bilo do novog, nepoznatog stanita, bio je to prestanak elunjevog uticaja na nju. Od poetka je sumnjala da njena bolest nije posledica gladovanja i izmorenosti. Hrana joj nikad nije bila naroito vana, a psihika iscrpljenost, iako smislena, inila se prejakom. Na njeno telesno i duevno stanje negativan uticaj dolazio je spolja, od uljeza. Sada je bila sigurna u to. Bez elunja u blizini, nije bilo ni negativnog uticaja. Okrenula se oko sebe pokuavajui da osmotri neobian svet u kome se nala, ali joj samo jedan pogled na stranu okolinu izazva snanu anksioznost, oseaj izgubljenosti, panike i iznenaujue strave. Klecnula je, zaklonivi oi i spustila jedno koleno u mahovinu. Oblio ju je hladan znoj i disala je ubrzano i plitko u uzaludnom nastojanju da se smiri. Sad je shvatala zato je Oliver rekao da njih dvoje pripadaju samo svojoj planeti, Zemlji, u samo svom vremenu i nigde drugde. Nije

to bio emocionalni oseaj pripadnosti, navika, intuitivno prihvatanje mesta kome bioloki pripadamo, bar ne samo to. Bilo je tu i puko fizioloko preivljavanje. Osim biolokog i psihikog oka zbog okoline kojoj ne pripada, Vera je polako shvatala da ovde moda nee moi da preivi. Ono osnovno za preivljavanje, pie i hrana, ovde moda uopte nije postojalo. S obzirom na to da ljudsko bie na stranoj planeti, poput ove na kojoj se nala, oigledno nije deo lanca ishrane, to znai da joj verovatno ne preti opasnost da bude pojedena, ali na alost, istovremeno znai da ni ona nee imati ta da jede i pije. Nije mogla da bude sigurna ime moe da utoli e, niti da li sme da pije vodu iz neobinog jezera. Takoe, nije znala ta je ovde biljka, ta mineral a ta ivotinja, ukoliko takve pojave uopte i postoje u njenom novom stanitu. U krajnjem sluaju, ne zna ni koji su ovde ekvivalenti ivotinja, biljaka ili minerala, ak ni vode. Pitala se i kakav to vazduh udie. Sklonila je ake sa oiju, uspravila se i pogledala niz sv oje telo. Jo uvek je nosila samo kariranu zeleno-plavu koulju, a noge su joj bile bose. Bez obzira na napade panike, morala je da se smiri i istrai okolinu. Dok joj je srce tuklo kao ludo, sa adrenalinom do neba i napadom panike koji je guio, skupi hrabrost i krete da pretrai svoje novo stanite. Na neki nain, ovo je bilo uzbudljivo koliko i zastraujue, a injenica da se posle toliko vremena konano osea dobro, dodatno ju je ohrabrila. Iz vee blizine stabla su izgledala jo impresivnije nego iz daljine, ali takoe su i znatno manje liila na drvee. Prenik stabla mogao je da bude neto preko

jednog metra. Nije imalo vrstu koru, ve meku, prilagodljivu smesu koja ga je u tankom sloju oblagala, poput plastelina. Kad je oprezno i lagano prstom dodirnula koru, na tom mestu se odmah formiralo udubljenje koje je polako nestajalo da bi se naposletku sasvim izgubilo. U podnoju stabla, meka kora je bila izbrazdana mnotvom veoma tananih, ali dubokih brazda koje su vijugale oko njega. Nisu bile ni paralelne ni pravilnih razmaka, ali su odavale neodreen utisak pravilnosti. Oko metar iznad tla kora je ve bila vrsta i znatno blee boje, koja je prelazila u zlatastoutu, sa brazdama koje su bile plie da bi nekoliko metara navie kora postajala sasvim glatka, poput stakla ili mermera, uta kao limun i, pretpostavljala je, sasvim vrsta. Desetine metara navie, stablo je ve bilo prozirno. Tano iznad Verine glave nalazila se prva kronja. Sad kad se nalazila ispod nje, mogla je da vidi da kronja na neki nain jeste povezana sa stablom. Iz mutnog oblaka dima boje tirkiza koji se vrtloio oko stabla, izvirale su tanane, ali bezbrojne niti koje su se upijale uz stablo stapajui se s njim. Kronja je delovala nematerijalno, poput dima i stalno se u vrtlogu kretala oko stabla. Kad je bolje pogledala, primetila je da se kronja sastoji od bezbrojnih sitnih estica koje su stalno plesale i tokom kretanja postepeno fino menjale nijanse, od tamnije ka svetlijoj i obrnuto. U kronji kao da su lebdeli neobini loptasti artefakti koji su mogli, ali i nisu morali da budu deo tog drveta. Artefakti su bili oblika savrene lopte, promera oko trideset santimetara i boje jagode. Povrina im nije bila glatka ve ispresecana mnotvom kanalia koji su inili zapanjujue mozaike ara ija se struktura razlikovala od lopte do lopte. Uprkos tome to su bile identinih boja, oblika i veliine, zahvaljujui

arama, svaka lopta bila je naizgled jedinstvena kao otisak prsta. U nameri da dodirne jedan loptasti artefakt Vera polako podie aku, ali pre nego to ga je dotakla pogled joj je privuklo neto drugo. Iza jednog od stabala u daljini, naziralo se neto belo to je mogla da bude ljudska noga. Zaboravljajui stablo i njegove tajne, Vera pouri u tom pravcu, ne oklevajui ni trenutka, plaei se onoga to bi mogla otkriti. U trenutku kad je prepoznala nepomino ljudsko telo koje je lealo iza stabla, uini joj se da joj je srce stalo. Pre trenutka kada je otvorila oi i shvatila da nije na Zemlji, ponadala se da je sve to joj se dogodilo poev od prve elunjeve posete, bio samo san. Ta misao, iako je trebalo da bude utena, zabolela je. Oseala se kao da joj je neko oduzeo vaan deo ivota i, iskreno sebi priznade, Olivera iako je trebalo da bude lake verovati da Oliver ne postoji, nego verovati da se sve od otvaranja prolaza pa do poslednje elunjeve posete zaista dogodilo. Nije bilo lake. Bolelo je. A sada, Oliver je jo uvek bio tu. I nadala se da je iv i da nije povreen. Oliver je leao potrbuke sa glavom meu rukama, u gotovo istom poloaju u kom se i ona probudila, ali mu je glava bila blago okrenuta na jednu stranu i svetlost tri sunca obasjavala mu je lice. Gotovo sleena od straha Vera kleknu pored njega i neno stavi prste na njegov vrat traei znake ivota. Izgledalo je kao da die i telo mu je bilo toplo. Odahnula je osetivi otkucaje srca i polako je sela kraj njega. Kao i kada ga je poslednji put videla, bio je sasvim nag. Oli, gotovo je apnula, probudi se, molim te! Probudi se! Rukom je neno prela preko njegovih lea, srena to je on tu i to nije sama, i nesrena to je i on dospeo na ovo

mesto kome ne pripada i to e zbog toga moda oboje umreti. Oseaj vitalnosti davao joj je izvestan optimizam, a Olijevo prisustvo dodatnu nadu da za njih moda nije sve izgubljeno. Kako su zajedno dospeli ovde, tako e se i vratiti. Izgledao je veoma ranjivo leei na mahovini u dubokom snu, iz koga ko zna kada i da li e se probuditi. Neno je naslonila ruku na njegova lea u elji da ne bude sama, da se ne osea toliko samom. Poelela da je i ona ovako uspavana kao i on, da se nije probudila tako sama, da je ostala da spava u ovom neobinom raju zauvek. Zauvek sa Oliverom. Iznenada postavi svesna da plae, poloi glavu na njegova vrsta lea i zajeca kao malo dete izgubljeno u umi. elela je da se vrati na Zemlju, kui, elela je mamu, tatu i kuu u Subotici. elela je da slua muziku, da pravi palainke, da se oputa etnjom na Paliu, da ide u Beograd na Sajam knjiga. elela je Vojvodinu, amfiteatar na fakultetu u kome ujutru, negde iz poslednjih redova, sneno slua predavanja profesora, sunano proleno popodne sa mirisom lipe u vazduhu, svoje crtee, bezveznu sobicu u domu, snove o budunosti. Kakvo god da je ovo mesto, dobro, loe, lepo ili runo, tu nije bilo nieg za nju. Ni za Olivera. Dugo je jecala naslonjena na njegovo toplo, nepomino telo. Ali on se nije budio.

Deo osmi

Kriknuo je i okrenuo spreman da se brani, bilo kako, bilo ime. Pesnica u skijakoj rukavici zaustavila se na par centimetara od Ireninog lica. Andrej se zateturao izgubivi delimino ravnoteu, ali ga Nikola pridra. Obojica su je gledala kao da je prvi put vide. Nikola izusti da kae neto, nadajui se valjda, da su to njegove iskrice i njegova mo, dovele do neverovatnih rezultata, ali se zaustavi. Jedan kratak pogled iza sebe, jo jednom ga uveri da je raskomadano telo lealo tamo gde su ga i nali. Sa druge strane, ova druga Irena je stajala uspravno i hrabro, iako je iza sebe ostavila krvav trag i iako je oko nje i na njoj bilo krvi. Kosa joj je izgledala jadno, smrznuto i suvo, i visila po ramenima kao slama, lice se crvenelo. Gospode Boe, kriknula je iznenada, kleknula i kao i Andrej pre samo nekoliko minuta, buno se ispovraala u sneg. Neko vreme je kleala u snegu, naslonjena na obe ruke, grcajui: O moj boe!. Andrej je

stajao bez ijedne misli u glavi, zbunjen i okiran, oseajui kako Nikola pored njega lagano greje sneg i topi ga. Ona se spustila na sneg i Andrej klee pored nje u nameri da je utei. Neto je rekla, ali je on uopte nije razumeo. Nikola se spusti prema njima odjednom iritirajue smiren i neno je upita ta se deava. Skalala, to je bila Skalala, ponovi Irena glasnije. Boe, prodahta, znala sam da izgleda kao ja, ali nisam mislila da e to biti tako uasno. Andrej se nagnuo prema njoj. Povreena si. Daj da ti pomognem Irena! Andrej iznenaeno uzviknu kad ga je blago odgurnula. Odmahnula je glavom. Ne, nije povreena. Andrej jo uvek nije shvatao odakle potie sva ta krv. Irena, ko je Skalala? upita Nikola, prijatno ih grejui oboje svojom neobinom toplotom. Skalala, ona je jedna od njih. Onih koji su proli kroz Prolaz. Ona je dola po mog maka. Kako to da izgleda kao ti? Metamorfoza. Onaj uzorak tkiva koji su mi uzeli pa, recimo da nije bio samo zbog ispitivanja anatomije. Ali, otkud ti to zna? Otkud si ti to znala? upita Andrej i tre se osvrui se oko sebe panino, da li ih ima ovde, sa nama? Da li su oni tu, ta bia iz Prolaza? Kao da odgovara na njegovo pitanje, bol stie istog trenutka, nenadano i snano. Na trenutak je gotovo oslepeo, pomislivi istovremeno, da mu je neko pucao u glavu. Uhvatio se akom za elo, stiskajui ga, dok mu je do zamagljenog uma dopirala jedna neobina reenica: Da, ostala sam samo ja. Okrenuo se prema Ireni, oekujui da rei po-

tiu od nje, odjednom ubeen da to Irena lei raskomadana u snegu, a da pored njega stoji samo savrena replika. Ona pak nimalo nije liila na savrenu repliku. Liila je na ljudsko bie, upavo, uplaeno i krvavo, irei oko sebe miris krvi i bljuvotine. I ona je najednom poput njega samog, izgledala posednuta bolom od koga je akama zatvorila oi. Od njih troje, Nikola je izgledao najmanje zemaljski. Nije izgledalo kao da trpi bilo kakav bol. Izgledao je zapanjeno, rairenih krupnih i tamnih oiju kojima je pretraivao sibirski predeo oko sebe. Vejavica je ponovo slabila, ali ovog puta je izgledalo kao da e konano stati. Najednom se odnekud pojavi jedna prilika. Andreju se inilo kao da se velika grudva sivog blata kotrlja preko snega, ali ubrzo nazre i nekakve udove nalik rukama pomou kojih se ta prilika brzo kretala prema njima. Stala je na nekoliko metara od njih i Andrej shvati da se konano susreo sa jednim od tih bia. Izuzev nekoliko dugih pramenova sede kose, bila je to skoro sasvim elava, niska, zdepasta prilika, sa dva tanka, duga kraka ruku i dve skoro sasvim zakrljale noge. Telo joj je bilo tamnosivo, kratko i toliko naduveno i deformisano, da je izgledalo kao da se topi. Na torzu, ispod glave videla su se dva nejednaka izrataja, jedva podseajui na dojke, a lice koje je gledalo iznad njih, bilo je veoma drevno i staro. Iako je izgledala oronulo, prilika ih je gledala prkosno, ponosno i sa dozom nadmenosti. Ahea, uo je Nikolu, tiho i nesigurno, kao da ne moe da veruje u ono to vidi, nisam verovao da postoji, stvarno nisam verovao. Glas koji se potom javio u njegovoj glavi, Andreju ponovo izazva novi talas bola. Primetio je da se i Irena bori sa istim problemom.

Pogreili smo, rekao je taj glas, Mislili smo da moemo da pravimo relacije izmeu dva sveta samo zato to smo veoma slini, zato to smo bioloki praktino identini vama. Mislili smo da smo besmrtni, da smo nepobedivi. elunj je, zastala je gledajui Nikolu, elunj je imao planove sa ljudskim biima. Toliko dugo smo radili na tome. Bio je ubeen da moe da uspe. Vi ste naa alternativa, ali ste slabiji od nas. To nam je davalo prednost. Ali kad smo preli ovamo, osetili smo da slabimo. Oseaj nije bio isti kao u naem svetu. Ovde smo propadali. Postali smo ranjivi. A i smrtni. Prolaz je postajao nestabilan i morali smo da budemo blizu njega, u sluaju da moramo da se vratimo. Matica je bila idealno skrovite za nas i za Prolaz, i idealno mesto da se obnovimo. Ova ovde, i tu uperi prstom u Irenu, bila je unutar Matice. Skoro smo je imali. Mogla je da umre pri prelasku, ali elunj i Agheron su bili ubeeni da nee. Testirali su njen bioloki materijal i bili su sigurni da moe da opstane dovoljno dugo za nae ciljeve. Moda i zauvek. Agheron je postavio Maticu na mesto gde je znao da e ona doi, lako ju je uhvatio i spremio za prelaz. Tu se umeala ona zver, ivotinja i pokvarila prebacivanje ljudskog objekta. A Skalala, ona je gotovo sasvim izgubila sva ula i oseaje. Postala je komad mesa koji se kree. Kad je videla malu ljudsku enku u Matici, i shvatila da elunj i Agheron imaju njeno tkivo, u njoj se probudilo neto od one ranije Skalale, pre propadanja. Videla je ansu za sebe da postane ono to je nekada bila, a duo, obraajui se Ireni, ona je izgledala skoro isto kao ti. Napravila je istu greku kao elunj. urila je. Bila je sigurna u sebe. Taj ogavni komad mesa mislio je da za kratko vreme moe da postane jedno od vas, humanoidna. Iskoristila je tkivo koje su elunj i Aghe-

ron ve ispitali, i transformacija je krenula brzo, glatko i naizgled bez problema. Previe brzo. Jednostavno nismo toliko bioloki kompatibilni koliko smo mislili da jesmo. Moda smo se previe oslonili na sopstvena merila i sopstvenu logiku, koji ovde nemaju isti znaaj. Odjednom je opet poela da se kree i Irena i Andrej se gotovo istovremeno trgoe, no Nikola nije pomerio ni mii. Zaobila ih je i dovukla se do raspadnutog tela u smrznutoj zemlji. Pogleda pravo u staklaste mrtve oi. Skalala, ti glupi komadu mesa, ree mirno, uvek si morala da bude najlepa, ak i kada te je ona Lakrza skoro rastrgla na komade i napravila te onim to u stvari jesi, glupim komadom mesa. Sve te modifikacije i korekcije samo su te odvodile jo dalje od tebe same i od onog to si nekad bila. elunj je mogao da te vrati, da je poiveo, mogao je da od nas napravi ono to smo bili nekad, ali nam je trebalo vremena. A vremena smo imali. Ali ti si elela odmah i sve. Sva ta venost u obliku korpe sa trulim mesom nije ti ostavila mesta za strpljenje. Ovako je najbolje za tebe. Ovo je zvualo skoro kao epitaf i Andrej, ionako sluen i delimino u oku, nasmeja se sa nevericom, a smeh mu je zazvuao kao lave. Bol ga prostreli ponovo, ali i natera da sasvim izgubi kontrolu i pone nekontrolisano da se smeje. Sam sebi je zvuao kao pokvarena maina za ve, ali sad gotovo da nije mogao da se zaustavi. Video je vanzemaljca, tanije vanzemaljku. Video je, koje li ironije, po drugi put u jednom danu i enske grudi uivo. Ovaj put na vanzemaljcu. Smejao se sam sebi, smejao se od apsurda, bola, neshvatanja i nepri-

hvatanja onog to se deava. Branio se onim ime se uvek najbolje branio. Osetio je, kao kroz maglu, da ga je Irena zagrlila i privila na svoje bujne grudi i to ga je umirilo. Toplota i mekoa njenog tela, i pored otrog mirisa krvi, a moda i zbog njega, bilo je neto najdivnije to je ikada osetio i sada mu se inilo da mu vie nije vano ta e se desiti. Ako i umre ovog trenutka, umree u naruju ene i nasmejan, pa i ako je taj osmeh potekao od bola, nije bilo vano. Ti! nezemaljska prikaza je ponovo govorila na svoj bolan nain, gledajui pravo u njega, tebe nismo planirali. Nisi smeo da bude tu. Sa njima. elunj je otpoetka bio za to da te odmah uklonimo. Da si ti bio uhvaen u Maticu, a ne ona, bio bi mrtav. ekaj Ahea! Bio je to Nikola. Vejavica je stala, a oblaci kao da su se razilazili. Nikola je, meutim, sada izgledao slabo i malo je podrhtavao. ta sve ovo znai, Ahea? ta ste hteli od nas? Zato? Zato mi? Da li mi moemo neto to drugi ljudi ne mogu? Vi ste vrlo posebni, dragi. Opet taj bol. Andrej bi rado mrzeo Nikolu, zato to je postavio pitanje Ahei ne razmiljajui o tome kakav e to bol izazvati Ireni i njemu, ukoliko je uopte bio svestan da njih takva komunikacija boli. Ali bio je tako udobno uukan u meke Irenine grudi da ga je iskreno bilo briga i da mu ovog momenta raznesu glavu. Verovatno bi umro sa osmehom na usnama. Doiveo je neto to niko iv pre njih nije, neto to verovatno niko vie i nee doiveti, video je udesne i uasne stvari i svoj ivot mogao je da okona u naruju zgodne devojke. Hteo je da pita ta se desilo sa Oliverom i Verom, udei se

kako to niko ve nije pitao, ali nije imao volje da na bilo koji nain rizikuje da ga Irena ispusti iz naruja. Kod nje se oseao zatienim i srenim, ako se izuzme ugodna, ali veoma neupotrebljiva i neeljena erekcija. Ja sam zavrila sa ovim vaim svetom, dragi, rekla je Ahea Nikoli kao da ignorie ovo dvoje, ovde se raspadam i samo je pitanje vremena kada u naivo poeti da se dekomponujem, a to ne elim da doekam. elim da te povedem sa sobom, i znam da bih mogla da ti ponudim veni ivot, ukoliko mi dopusti. Zastala je izazivaki, a zatim nastavila: Vi ste udna bia. Ova mala, upirui opet na Irenu, umire, ali ne eli da pree kod nas, gde bi mogla da ivi jo dugo, dugo, moda i veno. Ali ti, moda ti eli? Zna moj odgovor, rekao je Nikola zabrinuto pogledavi u Irenu, koja mu uputi samo jedan, nije vano sada pogled. Gde su Vera i Oliver? upita Irena gledajui pravo u Aheu, dok ju je Andrej blagoslovio u sebi zbog tog pitanja. Ahea iznenada zauta u njihovim umovima. Zurila je u Nikolu koji je stajao iza Andreja. Mogla bih te sada odvui sa sobom, osetie njene rei tihe i gotovo neprimetne u bujici sopstvenih misli, da nisam preslaba i da nije ovog ovde. U tom trenutku Andrej se trgnu videvi da je, ovaj put, koata, sasuena aka uperena u njegovom pravcu. Sve u uiniti da se ponovo vratim ovamo, sve. Odlazim. Bio si divan, dragi. Imali smo divne zajednike trenutke, iako se ti moda ne sea svih, iskezi se na Nikolu, pokazujui otre, ali retke zube. Svoje naduveno telo dovukla je do Skalalinog lea, uhvatila je za kosu i poela da vue preko vlane zemlje na me-

stu gde je Nikola otopio sneg. U jednoj sekundi je bila ispred njih, sledee sekunde je nestala. Nikola je krenuo prema mestu gde je iezla, ali ga zaustavi Irenin krik. Okrenuo se u nedoumici. Irena je naglo ustala, pri emu je Andrej gotovo pao, i krenula rukom prema njegovoj nadlaktici, u pokuaju da ga sprei da krene za Aheom. Da se nisi usudio da krene za njom, vrisnula je, ula je u Maticu. Ako poe za njom, upao si u zamku, a sa njom je jo uvek Eskaah! ta? O emu to govori Irena? upita Andrej ustajui i jedva prikrivajui razoaranje to je ostao bez svog divnog skrovita. Kako ne shvatate, prasnu ona, ispred nas je Matica. Ahea nema dovoljno snage da se izbori sa nama, ali Eskaah ima i ako ue unutra, on e te prebaciti kroz Prolaz! Eskaah? Nikola je izgledao veoma loe, bled, slab i oroen znojem, mada je bilo hladno. Bilo je oigledno da je na kraju snaga. Eskaah! Irena vrisnu na njega, premorena, krvava i prljava, drhtei od zime, jer se znoj koji ju je oblio u toploti Matice, poeo hladiti. To je ona zver sa pipcima, koja me skoro unitila kad sam prvi put ula u Maticu, jutros! eka te tamo! Pokazala je prema mestu gde je Ahea nestala. Drhtala je i Andrej shvati da je i ona na kraju snaga i da je samo pitanje trenutka kada e oboje, i Nikola i Irena, da podlegnu premoru i psihikom oku. Pokuao je da prihvati Irenu u svoj zagrljaj, ali ga ona odgurnu i vrisnu nestrpljivo: ta do avola ekamo?! Da krenu po nas?! Beimo odavde! udno, ali Andrej se vie nije plaio. Moda je to bilo zbog injenice da im je Ahea jasno stavila do znanja da se upravo njega najvie plai, iako nije znao

zbog ega. A moda je to bilo zbog toga to je imao oseaj da je Prolaz, gde god da je bio, sada konano zatvoren. A moda je to bilo zbog toga to je vejavica prestala, vetar oslabio do nivoa povetarca, a oblaci se razmicali, prvi put posle toliko nedelja otkrivajui Sunce i plavetnilo neba. Iza njega, Nikola je kleao u snegu sa prevrnutim oima, tako da su mu se videle beonjae i ljuljao u pokuaju da ostane svestan. Irenu je uhvatio taman na vreme pre nego to je pala na sneg. Drei je u naruju, Andrej poe oprezno da silazi niz breuljak, koji se caklio od sunca. Dan kao nikad nije bio lepi. Vratiu se po tebe, doviknu Nikoli, koji vie i nije mogao da ga uje. Sruio se u ve otopljeni sneg kao klada. Sa polovine breuljka mogao je da vidi kako putem nailazi autobus.

Deo deveti

Mora biti da je zadremala, jer kad se probudila, opet je na nebu bilo tri Sunca. Ovde nije bilo smene dana i noi. Izgleda da se uvek bar jedno od tri prokleta Sunca nalazilo na nebu. Bilo je nemogue odrediti koliko je vremena prolo otkako je dospela u ovaj neobian svet. To Veru izluivalo i nakupljalo joj se sve vie panike u grudima. Nemati predstavu o vremenu upuuje na neku vrstu izolacije i njen um i telo su odbijali da se pomire s tim. alila je to joj pri ruci nije bio bilo kakav sat pa da ima makar predstavu o zemaljskom vremenu. inilo joj se da bi se tako oseala malo bolje, ali znala je da bi to bila jalova uteha. Ovde kao da je vreme imalo sasvim drugaije znaenje. Koliko god da je zemaljskog ili njenog telesnog vremena prolo, trebalo je ve da osea veoma jaku glad i e. Izostanak pojaavanja ovih, a i ostalih fiziolokih potreba s vremenom, navede je na to da se ponada da je sve to se desilo bio san, i da se jo nije probudila. S druge strane, bilo je neeg strahovito vitalnog u ovom sv etu. Iako naizgled nije bilo jedinki sa kojima bi Vera mogla da

uspostavi bilo kakav vid komunikacije, kao da je sve vrvelo od ivota. Kao da je cela planeta bila iva. Tanani mehuri koji su plesali na vodi, kronje drvolikog rastinja, narandasti oblaci, pa ak i sam vazduh kretali su se, disali, plesali i vrtloili se. Kad je bolje osmotrila mahovinasto rastinje na kom je leala, primetila je da i ono pulsira kao da die, tananim gotovo neprimetnim pokretima. Vazduh je bio vlaan i ist, veoma nalik sveem, letnjem jutru. ak je i on posedovao odreenu naznaku ivota, koja kao da je sama po sebi bila hrana i pie ljudskom organizmu. Bez obzira na svu ivotnu vrevu koja se oseala, vladala je potpuna tiina. Kakvim god nainom komunikacije da su se ovdanja bia sluila, to nije ukljuivalo zvuk, bar ne takav da bi ga ljudsko uvo moglo uti. Oliver je i dalje spavao, bez trzaja i pokreta, kao da je u komi. U jednom trenutku Vera mu je prstima polako rastvorila kapke i videla samo beonjae, kao da spava. Nije bila sigurna da li tako treba da bude, ali je delovalo uteno. Prevukla je prstom preko njegovog tabana i prsti mu se skupie kao da pokuavaju da se sakriju. Reagovao je na dodire. Ali zato se nije budio? Sela je na narandastu mahovinu naslonivi se leima na njegovo telo. Nije se usuivala da se udalji od njega, ni na trenutak, plaei se da ga posle vie nee moi nai, da e on nestati i da e ostati sama na ovoj uvrnutoj planeti. Privlailo ju je da posmatra igru mehuria po vodi, vrtloenje oblaka i njihov zajedniki ples, moda e nai neki smisao u njima, no s mesta gde se nalazila nije mogla dobro da vidi jezero, a da se udalji od Olivera nije elela. Mogla je da posmatra vrtloenje jedne od kronji u blizini i to je bilo gotovo isto toliko

fascinantno. Isteglila se da bolje osmotri jedan od loptastih artefakata koji su se nalazili u kronji. Bilo je to krupno, naizgled savreno loptasto oblije, ispresecano brojnim kanalima koji su inili neodreenu aru. Paljivije zagledavi, koliko je to bilo mogue u njenom vidnom polju, ara je, kao i sve ostalo na ovoj udnoj planeti, plesala. Povrina okruglog artefakta kretala se, tananim pokretima, sledei ritam ove prirode, otvarajui nove are i zatvarajui stare. ara je neto govorila, ali Vera nije mogla da je razume. Nasluivala je da ovde postoji nekakav sistem komunikacije i slutila da se krije u kretanju, ali je znaenje tih pokreta za nju bilo nedostupno. Jagodasta boja artefakta nije se menjala, niti je imala nijanse. Tirkizna boja kronje, s druge strane, imala je bezbroj nijansi i promena jaine i svetlosti boje, u zavisnosti o koncentrisanja estica od kojih se sastojala. Nije se moglo videti ta loptaste plodove dri u kronji a Vera nije imala hrabrosti da prui ruku i proveri. Znam da pokuava da mi neto kae, rekla je Vera artefaktu, ti i svi drugi stanari ove planete, ali ne mogu da vas razumem. Moda u jednom i nauiti, ali nadam se da neu ostati ovde toliko dugo. Gledajui vatromet boja i pokreta oko sebe, sluajui tiinu, u vremenu zaustavljenih gotovo svih fiziolokih potreba, oseti kako je jedna nova misao i teskoba neumitno obuzimaju. ta ako ovako izgleda smrt? ta ako smo mi mrtvi a to jo nismo shvatili? Moda je ovo venost? Iako je to trebalo da je utei, nije zvualo dobro. Moda je bilo koji oblik postojanja bio bolji od totalnog nitavila i dekomponovanja organskih ostataka, ali ovaj oblik postojanja, ako je to i bio, liio je sve vie na zatvorsku samicu. Veoma lepo sreenu,

naoko zanimljivu i blistavu, ali samicu. Osmotrila je paljivo oko sebe i primetila da se na jednom stablu najnia kronja kree mnogo bre nego sve ostale u blizini. Ubrzo se vrtloenje vidljivo ubrzavalo i, uprkos strahu da se odvoji od Olivera, gonjena radoznalou uputi se prema tom stablu. Na par metara od njega, paljivo da ne poremeti ritam vrtloenja, zastala je posmatrajui. Gust tirkizni oblak sastojao se od mnotva raznovrsnih estica od kojih su neke bile i ljubiaste. to se oblak bre vrteo, to je sve vie estica menjalo boju u ljubiastu. Artefakt plodovi smeteni u ovom oblaku, kretali su se neto sporije i lepo je mogla da vidi kako im povrina neno pulsira, postajui rumeno skerletne boje, kao velika okrugla srca. Prizor je bio udesan, ali bilo je i neeg strahovito senzualnog u tom vrtlogu kretanja i boja, i Vera je imala oseaj da se upravo pred njom odvija proces raanja. Iako se sve odvijalo u nepomuenoj tiini, vatromet boja i kretanja, senzualno treperenje i pulsiranje plodova i vrtloenje sada ve sasvim ljubiastih estica uinilo je da zaustavi dah, shvativi da neto od te snage nepobitno ulazi i u nju, da se jedan deo ljubiastih estica obavija oko nje i prodire joj u telo kroz sve pore. Oseaj je bio divan i na neko vreme nije mogla da razmilja, nije mogla da gleda ta se deava oko nje, nije elela da se pomeri, samo je uivala u oseaju zaprepaujue snanog priliva energije i zadovoljstva. Koliko je taj oseaj trajao, ona nikada nije saznala. Probudila se nakon beskrajno mnogo ili beskrajno malo vremena, ispruena na leima u mekoj vanzemaljskoj mahovini koja se ljuljukala oko njenih nogu, ruku i lica. Gotovo odmah je otvorila oi suoivi se sa tirkiznim oblakom kronje, koji se u vrtlogu okretao iznad nje, u kome su jo uvek plovili artefakti boje jagode. Tek kada je pokuala da se uspravi zapazila je da joj

na donjem trbuhu lei jedan loptasti artefakt. Za razliku od onih koji su se kretali unutar tirkiznog prstena stabla, ovaj je bio vie purpurne boje i iz sredita je isputao jau svetlost, koja je povremeno menjala intenzitet u relativno pravilnim intervalima. Paljivo, da ne pomeri purpurnu loptu, Vera se podigla u polusedei poloaj, podupirui se rukama iza lea. Najnia kronja, ona koja se obrtala i menjala boju, nestala je, i ovo je lako mogao biti jedan od loptastih oblija nje. Purpurna lopta je, kao i ostale, bila izbrazdana nizom tananih linija i kao da je jedva imala neku teinu. Leala je na Verinoj flanelskoj koulji i zbog toga ona uopte nije oseala kakav je dodir te lopte. Posegnula je rukama prema svom licu, pipajui. Koliko je vremena prolo? Moda godine. Moda to vie nije ona? Lice je na dodir delovalo isto i ona oprezno spusti ake na kuglu. Kad ju je dotakla, osetila je kako joj se miii gre od oka. Priguila je iznenaeni vrisak i zadrala je loptu u krilu. Na dodir je delovala kao ivo bie, toplo, meko i krhko kao ruina latica. Loptasto bie kao da je disalo. Povrina, barunasta i meka, pod njenom rukom se blago pomerala kao da unutar nje tee voda. Kad ju je dodirnula, kugla je blago, gotovo neprimetno, promenila boju za nekoliko nijansi, kao i are na povrini. Neko vreme je sedela posmatrajui to tajanstveno vanzemaljsko bie kako se lagano vraa na svoju poetnu purpurnu nijansu, dok se promena intenziteta svetlosti oigledno prilagoavala Verinom disanju. Bilo je neeg neobino prijateljskog u tom usklaivanju. Kao da kugla pokuava da nae nain da komunicira s njom. Osvrnula se koliko je mogla u tom neudobnom poloaju traei pogledom Olivera. Leao je, i dalje sasvim nepomian, tamo gde ga je i ostavila. U svakom sluaju, bila kugla iva ili ne, njoj su ruke poele da trnu od neprirodnog

poloaja u kome se nalazila, a i elela je da se vrati Oliveru. Neno i veoma oprezno uhvatila je kuglu rukama u nameri da je spusti u mahovinu. Istog trenutka kad je to uinila, ova je naglo potamnela a kroz Verino telo proe prijatan senzualan talas toplote. Da li je to znailo da ne treba da je ispusti? Paljivo, sa kuglom koja joj je uprkos svojoj veliini, stabilno leala u ruci, Vera se podie i uputi natrag prema Oliveru. Usput je bacila pogled prema jezeru. Prizor se izmenio, na nebu su sada bila dva sunca, narandasti oblaci su se i dalje vrtloili, ali su sada loptasti oblici na jezeru bili neprozirni i jarko crveni umesto prozirni. Sa kuglom neno smetenom u obe ake, oarana je posmatrala kako se skerletne lopte meaju sa prozirnim, a boja u njima kovitla kao dim. Kad je iz prve lopte naglo izleteo oblak skerletnog dima, gotovo da je poskoila. Odmah potom nekoliko drugih lopti na isti nain je ispustilo svoje stanare, koji su se velikom brzinom uputili prema narandastim oblacima, nakon ega su lopte ostale prozirne i prividno prazne, ali svaka u razliitoj boji i nijansi, lebdei i igrajui dalje sa ostalim prozirnim loptama po jezeru. Sa mesta na kome je stajala, nije mogla da vidi ta je izalo iz lopti, ali je bilo oigledno da su to bili oni isti plodovi koji su se spustili sa kronjom stabla, promenivi boju jagodaste u skerletno crvenu. Sada je sve vie crvenih lopti isputalo svoje stanare i Vera pomalo konfuzno shvati da upravo jednu takvu dri u svojim rukama. * * * Vreme je prolazilo i nita se nije menjalo. Nije bila ni ednija ni gladnija otkako je stigla, niti je ijednom imala banalnu fizioloku potrebu. Sunca

su zalazila i izlazila, a najee ih je na udnovatom nebu bilo dva. Dok bi izlaskom treeg dan bio najblistaviji i boje najvedrije, vreme kad bi samo jedno sunce bilo na nebu bilo je najblie sumraku. Vazduh je, meutim, konstantno bio isti, nalik izmagliastoj sveini letnjeg jutra. Kugla koju je Vera usvojila nije ispustila svoj sadraj, ali je njena povrina nemirno treperila i pomerala se kao koa ivog bia. Iako je bila veoma lagana, Veri je poela da smeta, jer se iz nekog razloga nije usuivala da je ispusti i sada ju je ve drala danima, kako joj se inilo. Kad bi pokuala da je odloi na tlo, kugla je tamnila i isputala talas toplote kroz Verino telo, to je zvualo kao upozorenje. Ako je ovo venost koju sam zasluila, pomisli neto Vera, onda mora da sam za ivota gadno zgreila. Sela je pored Olivera i oprezno se ispruila preko njegovih lea, drei kuglu u krilu kao bebu pevuei sama za sebe. Nakon neodreenog vreme, dok je pevuila Stvaran svet oko mene od Ekatarine Velike, primetila je da je kugla postala plaviasta a skerletni sadraj nestao.

Deo deseti

Sve to se dogodilo nakon dolaska autobusa, Andreju je bilo kao brz povratak u realnost, koji ga je naveo da zaboravi skoro sve to se ranije dogodilo. Preneo je nimalo laganu, onesveenu Irenu do druma, gde bi voza mogao da ih primeti, spustio je u sneg i mahao obema rukama kao sumanut. Autobus je bio prigradski obian, skoro sasvim prazan ako se izuzmu voza, grupa od troje manje-vie pijanih, jedva punoletnih momaka i jedan sredoveni policajac. Autobus se zaustavio tano pored Andreja, to i nije bilo teko, s obzirom na to da je vozio sporo. Policajac i voza su zajedno sa Andrejem u autobus preneli i Nikolu, koji je sada zaista loe izgledao, lica gotovo sivog i skoro sasvim nepominog. U urgentnoj nisu postavljali mnogo pitanja, niti su previe objanjavali, ali je Andreju i pored toga bilo jasno da je Nikolino stanje veoma loe, dok je Irena izgleda ve bila zbrinuta i prebaena u sobu sa lakim pacijentima. Iako mu nisu nita direktno rekli, Andrej je bio siguran da je ona dobro.

Zbrku koja je nastala kad su se pojavili Nikolini i Irenini roditelji, praeni dolaskom policije, Andrej bi najradije eleo da zauvek zaboravi. Nakon etiri i po sata iscrpljujuih objanjavanja, pokuaja da se racionalizuje ono to se dogodilo i objasni tako da ne izgleda kao halucinogeni komar, konstantnih udara u zid neverice i verbalnih napada od strane malo policije, malo Nikolinih roditelja, Andrej se setio Olivera i Vere. Kao po komandi, odnekud je dola jo jedna grupa policajaca praena istraiteljima. Kao da su stvari postajale sve ozbiljnije i Andrej oseti istinski uas kad su ga identifikovali i pitali da li poseduje stan na odreenoj adresi u zapisniku. Kao u nekom komaru, dalek i udaljen, uo je svoj glas kako potvruje identitet i da je stan njegov, znajui ve da se dogodilo neto uasno, neto novo. Kada se nevreme donekle smirilo, sused iz njegove zgrade na Detelinari, izvesni Goran, primetio je da su prozori u Andrejevom stanu razbijeni i da vetar fijue slobodno kroz stan razvejavajui sneg po podu. Otiao je do njegovog stana i zvonio, ali niko nije otvarao. Konano je pokuao da otvori vrata, i budui da je bilo otkljuano, oprezno uao dozivajui ga. Stan je bio u tako jezivom stanju da je Goran odmah pozvao policiju, verujui da je re o provali ili bar huliganstvu. Garsonjera je bila doslovce zavejana snegom od ega su radijatori popucali, a nametaj leao razlomljen, zavejan i sleen, sa razbacanim komadima sasvim unitene muzike linije, raunara i izderanih prekrivaa i odee. Andrejev stan je bio slika i prilika katastrofe. Najstranije od svega je to nijednom nije spomenuto prisustvo ijednog ljudskog bia u blizini, niti je iko postavio pitanje da li je bilo ljudi u stanu za vreme katastrofe i ta se njima

dogodilo. Vera i Oliver kao da nisu ostavili nikakvog traga, tako da niko nije ni znao da su bili u stanu. U jednom momentu, Andrej se ponadao da su se sklonili na drugo mesto. itajui izvetaj o stanju svog stana i celokupnog skromnog imetka oseti kako ga obuzima tuga. Sve to je ikada posedovao, sve to je godinama skupljao i uvao, nestalo je u nekoliko sati oluje. Muzika linija, koju je godinama sastavljao i nadograivao, raunar, knjige, paljivo skupljani i uvani stripovi, pisma, fotografije, odea, sitnice iz detinjstva, kao to su igrake, srena majica iz osnovne kole, sveske, hrpa asopisa Galaksija briljivo skupljanih skoro deceniju i po, nametaj, sve to je on bio, sve to je predstavljalo njegov ivot, sada je postojalo samo na spisku unitenih stvari. Sedeo je pognute glave dok su mu se u grudima skupljali samosaaljenje, gnev i oajanje to se sve to njemu dogodilo. A onda je na spisku ugledao jednu jedinu stavku zbog koje su mu se oseanja istog trenutka sasvim promenila, naoare sa metalnim okvirom dioptrije -0,5 na oba soiva. Pored te stavke, stajala je naznaka slomljene. Andrej je nosio naoare sa dioptrijom -3 na levom i -2,5 na desnom soivu i bile su mu u depu jakne. Ovo na spisku su bile Oliverove naoare. A on je sedeo i alio za muzikom linijom i srenom majicom Mlai policajac mu je objanjavao gde treba da potpie spisak da potvrdi da su stvari njegove, dok je hirurg sa urgentne, na ijem je depu mantila bilo naiveno dr Savkov, paralelno s njim, uporno, po ko zna koji put, pitao ta su Irena i Nikola uzeli. Ako mi ne kaete ta ste uzimali, mladi bi mogao da umre. Ne moemo da otkrijemo uzroke njegovog

stanja. Bolje bi bilo da nam kaete ta ste uzeli pre nego to postanete odgovorni za njegovu smrt. Andrej je utke potpisao spisak i okrenuo se dr Savkovu: Bie bolje da radite svoj posao najbolje to umete jer ja na vae pitanje ne znam odgovor. S obzirom na veoma skraenu i ublaenu priu o tome kako su se njih troje nali nedaleko od Dunava i mosta, bez prevoza, po izuzetnom nevremenu, a bez spominjanja prolaza u paralelni svet, udovita sa pipcima, Ahee ili lane Irene, niko nije bio svestan u kolikom je Andrej zapravo oku, ak ni on sam. Na kraju krajeva, nije im stao automobil u sred snene pustinje, ve na nekoliko kilometara od Novog Sada, to samo po sebi ne bi bio dovoljan razlog za bilo kakav ok. Izgledao je staloeno, ponaao se i govorio smireno i razlono, ali da ga je neko od prisutnih poznavao, znao bi da upravo ta smirenost nije nimalo tipina za njega. Hirurg je digao ruke od Andreja i otiao da radi svoj posao, a on je paljivo mladom policajcu pokuao da objasni da je bilo ljudi u njegovom stanu kad se desila nesrea. Moda su se sklonili negde kada je nevreme polupalo prozore u stanu, odlanu policajac, koji je tek stigao sa Akademije i Andrej se nije mogao suzdrati a da se histerino ne zakikoe, to je ovog jako uvredilo. Ne, vidite, pokuavao je da objasni Andrej, oseajui kako mu se usne trzaju i krive a ruke tresu, poputao je, to nije bilo nevreme. Prozori u drugim stanovima u mojoj zgradi nisu polupani, zar ne? Ne, ali Oni se nisu sklonili, nisu uopte izali iz tog sta-

na, govorio je Andrej, s uasom shvatajui da mu se usne razvlae u veliki, jezivi osmeh. Primetio je kako se ljudi odmiu od njega. Oni su nestali. Nema ih. Tu je prasnuo u neobuzdan smeh. Osvestio se nekoliko sati kasnije i primetio da je napolju ve sumrak. Nevreme se smirilo i, za promenu, nebo je bilo bistro i posuto zvezdama. Leao je pokuavajui da se priseti ta se dogodilo i gde se nalazi, da bi tek nakon nekoliko minuta postao svestan da je prikaen na infuziju. Ovi vole ove vreice, pomisli ustajui dok mu se u glavi vrtelo. Prihvatio je pomenutu vreicu jednom rukom i skinuo je sa stalka na kom je visila. Krenuo je prema vratima drei je u jednoj ruci, dok se drugom pridravao za zid. Kad je izaao u hodnik, shvativi da se nalazi na prijemnom odeljenju, i da nema nikog u blizini, paljivo je otkaio infuziju i jo paljivije izvukao iglu iz nabrekle vene. Pronaao je svoju perjanu jaknu, to je znailo da njegove stvari niko nije preuzeo. To je konsekventno znailo da njegov otac nije doao. I da mu nije prvi put. Malo kasnije izaao je iz bolnikog okruga i uspeo da uhvati autobus. Kao u snu, polako se popeo do svog stana. Zastao je, vrata su bila otkljuana i blago odkrinuta a iznutra su se uli mnogobrojni glasovi. Oseao je jaku ravnodunost i hladnokrvnost prema svemu to se dogaalo, kao i izvesnu udaljenost, kao da se sve dogaa nekom drugom, a on je samo posmatra. To je verovatno bilo izazvano nekim sedativima, koje mora biti da su mu ubrizgali u infuziju. Bez ikakve pripreme za ono to e ga doekati unutra, kroio je u stan. U hodniku je odmah ugazio u sneg, u kome su leali ostaci garderobera i neto to je liilo na nabacane smrznute kapute i jakne. Izbegavajui delove garderobera uao je u jedinu sobu. Klinci, deaci od oko desetak godina i jedna jedina devoj-

ica eprkali su po njegovim stvarima traei neto zanimljivo i ouvano. Neki su paljivo u kese izdvajali relativno ouvane stripove, naroito one, koje je Andrej drao u plastinim vreicama, a neki su traili ouvane delove raunara. Jedan klinac je proveravao kompjuterskog mia i upravo je vadio kuglicu iz njega. Devojica je listala stripove. Kad je Andrej uao, oseajui se i sam kao duh, svi zautae i okrenue se prema njemu. Nameravali smo da Vam naemo sve ouvane stvari, nakon krae tiine ree klinac koji je drao kesu punu stripova, vratili bismo Vam sve, dodade kao da se pravda. Ja sam hteo da prvo sve proitam, jedan iskreniji klinac. Ajd proitajte to, i vratite mi onda, ili u ostati apsolutno bez iega. Hvala gospodine, malo emo ih osuiti i popeglati pa emo vam ih onda vratiti, kazala je. Deaka nije poznavao, ali onaj to je iskreno priznao da bi rado sve proitao je takoe stanovao u njegovoj zgradi. Moe moj brat da vam sastavi raunar, ako hoete. Izgleda da je kuite u redu, ali moraete da kupite novi monitor, primeti deak koji je proveravao mia, drei ga za gajtan, kao da pravog dri za rep. A moemo i da vam sredimo police? uzviknu drugi paljivo prevrui vlane stranice jedne Galaksije. I da poistimo sneg, viknu jo jedan klinac, verovatno najmlai od svih. Ej, ne preteruj ti mali, brecnu se devojica na njega, nismo mi napravili ovaj haos, je l' tako iko? ika, jo oamuen sedativima sede na zavejane ostatke dvoseda, ne trudei se da skine jaknu i ravno-

duno odmahnu rukom kao da hoe da kae: Nije ni vano. Idite kui, deco, ree konano, ta ete uopte ovako kasno van svoje kue? Deca pokupie svoje stvari i krenue kroz vrata, mada se plavuan nije suzdrao da ne dobaci preko ramena: iko, samo da znate, tek je sedam sati. Sedam sati. Ceo dan je liio na komar i on pomisli kako eli da se probudi. Kako eli da konano svane i da ujutru, kao i obino, sve izgleda drugaije, stvarnije, optimistino. Pogled mu pade na veliku kartonsku kutiju. U nju je neko ubacio veinu iole vrednih predmeta i slutio je da bi to pre mogla biti policija nego ona deca. Rezignirano poe da kopa po njoj. Izvukao je aparat za brijanje, radio, jedan zvunik, sat i slomljene naoare sa metalnim okvirom. Sa naoarima u ruci seo je na polomljeni dvosed pitajui se zato se jo nije rasplakao, zato se osea tako prokleto ravnoduno. Neno je stavio naoare na ostatke dvoseda i nastavio da trai po kutiji. Ubrzo je prepoznao jo neke Olijeve predmete, runi sat, jednu cipelu, novanik i konano, jaknu. Sudei po onome to je pronaao od odee ili su Oli i Vera goliavi izali napolje na februarsku hladnou, ili su nestali, kao to je ona spodoba rekla, ako se sve to uopte stvarno dogodilo. Pretraivi konano sobu, a zatim kupatilo i hodnik, nije mogao da nae nijedan trag koji bi ga uputio ka razjanjenju Olijeve i Verine sudbine. Mora biti da je zadremao, jer kada se probudio oseao se kao santa leda, mada je na sebi jo uvek imao perjanu jaknu i kapuljau. No je proveo pokuavajui da poisti sneg i kr, i da ouvane stvari smesti u kutije. Kad je sunce poelo da izlazi, ak se glasno nasmejao, ni sam ne znajui zato. Pomislio je da je razlog nedostatak tekih oblaka koji su pritiskali nebo.

Moda zato to je sunce konano bilo sasvim vidljivo na bistroplavom nebu i to je sve odjednom izgledalo drugaije i lepe. Sneg se caklio, ljudi etali po ulicama i sve je, na prvi pogled, izgledalo normalno. Osim slomljenih naoara u njegovoj ruci i ostataka snega u sobi. Trebalo je da po danu sve izgleda drugaije, realnije, bolje. Ali nije. Tog dana se vratio po kola u Kamenicu. Ovog puta, Jugo je upalio iz prve i Andrej se odvezao do mesta gde su nali Skalalu, lanu Irenu. Pretpostavljao je da tu negde mora da bude ili je bio Prolaz. Bilo je veoma teko prepoznati tano mesto gde je lealo oskrnavljeno telo, jer je vejavica od prethodnog dana i noi, izbrisala veinu tragova, a telo je Ahea nekud odvukla. Prepoznao je, ili je mislio da je prepoznao, neko sasueno grmlje i poeo je da eta oko njega ni sam ne znajui ta pokuava da uradi. Ako nae Prolaz i proe kroz njega, ta e mu se dogoditi? ta ako Oliver i Vera nisu tamo? ta ako je Ahea rekla istinu, da ne zna gde su? Nakon nekog vremena uzaludnog razgledanja okoline, Andrejevo etkanje, pree u grozniavo ubrzano koraanje u sve irem krugu oko mesta odakle je krenuo, ali sve je bilo uzalud. Ili se Prolaz nalazio dalje na nekom drugom mestu, ili je sasvim nestao. Hteo je da krene natrag u grad kada je primetio da na jednom grmlju bez lia visi neto crveno. Kad je pogledao bolje, video je da je to Irenina izgubljena kapa, ona koju je ispustila kada je nestala. Uzeo je kapu i stavio u dep, malo pogledao okolo i konano odustao. Tog popodneva, otiao je da vidi Irenu u bolnici. Vesti su bile dobre, bar to se nje tie. Za tri dana planirali su da je puste kui, a i sada je bila samo na osmatranju. Nikolu su prebaci-

li na intenzivnu na VMA u Beogradu to je verovatno znailo da mu je stanje izuzetno loe. Ona je bila na odeljenju na kojem su se oporavljali pacijenti koji su operisali kamen u ui ili upalu slepog creva. Kad je uao u sobu, osetio je prilinu neprijatnost, jer su tamo bile samo ene, osam njih, raunajui i Irenu i veina je jaukala, alei se glasno na neprijatne efekte anestezije. Jedna je povraala u bubrenjak. Irena je, kad se sve uzme u obzir, izgledala sjajno. Sedela je u krevetu listajui neki modni asopis, sa kosom razbaruenom oko lica. Nije izgledala povreeno. Pre nego to se snala, Andrej joj predloi da izau u hodnik. Nije se oseao ugodno meu svim tim enama u spavaicama. im su ostali sami, Irena se baci Andreju u zagrljaj, to je njega toliko iznenadilo da je ispustio smean uzvik. Nakon veoma ugodnog, iako neoekivanog, grljenja, razgovarali su neko vreme o onome to se dogodilo. Ovde misle da smo nas troje narkomani, rekla je Irena, skoro zabavljena tom idejom, kau da si ti bio praktino u delirijumu, u nekoj vrsti oka, a ja sam bila sasvim dehidrirana, u oku i sa blagim potresom mozga. Mislim da su spominjali i srane aritmije i poremeaje elektrolita. Nekoliko puta su dolazili da me pitaju ta smo uzimali, iako ni kod mene ni kod Nikole nisu nali nita u krvi ni u urinu to bi ukazivalo na narkotike. Odjednom se uozbiljila: Nikoli je jako loe. Kau da je izgubio uasno mnogo tenosti, da ima gadne srane smetnje, i da su mu bubrezi skoro sasvim zatajili. Znam da misle da neto krijemo, ali na pogrenom su putu. Ne mogu da im objasnim da nismo nita uzimali. A ne mogu da kaem ta se stvarno desilo. Da li si neto saznao o Veri i Oli-

veru? Ne, nita. Kao da su isparili. Kad sam se vratio iz Kamenice, teta Buba, to jest, Oliverova majka, me je zvala telefonom i izgleda da je pokuavala da me dobije celo jutro. Pitala me je da li znam gde je Oliver i videlo se da je uznemirena, kao da zna da se neto loe dogodilo. ta si joj rekao? upita Irena gledajui ga skoro bez treptanja. Sve to sam mogao. Nisam eleo da joj kaem za Aheu i sve te halucinacije sa Prolazom koje smo doiveli u Kamenici Halucinacije, prekide ga Irena, ali on nastavi kao da je nije uo. Rekao sam joj sve, ali na nain da zvui iole logino. Ona ne misli da je Oli ponovo poeo da se drogira, ali imam utisak da mnogo toga zna. Moda joj je Oli neto i ispriao. Nije se izjasnila, ali mi se ini da je znala da se deavalo neto bizarno i uvrnuto i da je Oli nestao. Moda joj je on mnogo toga i ispriao. Znajui teta Bubu, ne bi me to previe iznenadilo. ta ti je tano rekla? Gotovo nita. Ona je takva. Ali na osnovu nekih pitanja koje mi je postavila, siguran sam da zna ta se dogodilo. Verinu adresu ili telefon, meutim, uopte ne znam, niti su mi se javljali njeni. I da jesu, ne znam ta bih im rekao. Misli li da su Vera i Oliver ivi? Andrej je, ne kavaljerski, sedeo na jedinoj stoliici u hodniku i ona mu bez upozorenja sede pravo u krilo promrmljavi: Smem li? Ne mogu vie da stojim, to je pak zvualo vie kao konstatacija nego kao pitanje.

Andrej se promekolji pokuavajui da izbegne neminovno i pitajui se da li Irena uopte shvata kakvu je reakciju upravo izazvala kod njega i upita skoro strogo: ta se s tobom dogaalo onda kada si nestala? Dok je priala Andrej se koncetrisao na starca koji se vukao hodnikom teglei stalak sa infuzijom, samo da ne bi gledao u nju. Ona kao da nita nije primeivala. I dalje je priala. inilo mi se da satima trim po tom glupom membranoznom sklonitu, Matici, kako ga zovu, iako je moda trajalo nekoliko minuta, ali nikako nisam mogla da pronaem izlaz. Izgleda da ta njihova Matica sjebava skoro sva ula i gotovo je nemogue orijentisati se na bilo koji nain dok si u njoj. Mislim da se osea miris, ali meni to nije bilo ni od kakve koristi. Nisam mogla da razluim da li trim pravo ili u krug. Nisam bila sigurna gde je ono udovite, Eskaah, odnosno kako je moj mozak pokupio njegovo ime, nisam bila sigurna da li je Agheron iv ili nije, ali bila sam sigurna da oseam, ujem u glavi misli, Aheine verovatno. Nauila sam da ih razlikujem. Zautala je gledajui u svoje ake. ta je Ahea rekla? pitao je pokuavajui da i dalje zvui strogo, mada mu je glas malo podrhtavao. Meni nita. To su bile samo njene intimne misli, zbrkane i konfuzne, skoro nepodnoljiva kakofonija krikova, vritanja i krianja od koga mi se inilo da e mi glava prsnuti. Tu i tamo, neto sam razumela. elunj je bio mrtav, ubijen i to je nju oigledno, jako iznenadilo. Meutim, ubrzo sam shvatila da u stvari ujem dva glasa. Jedan je bio Ahein, a drugi je zvuao kao neko ko je u stravinoj agoniji. Upravo to vritanje i krici koje sam sve vreme ula u glavi pripadali su treoj osobi.

Skalala? Da. Trebalo mi je neko vreme da to shvatim, ali bila je tu i trea osoba osim Ahee i Agherona. Neprestano je vritala. Imala sam utisak da u umreti od bola. A agonija joj se stalno pojaavala. Bilo je to drugaije od Aheinih ili Agheronovih misli. Bilo je to kao zastala je dok je starac sa infuzijom ponovo prolazio pored njih, kao moje sopstvene misli, kao moj sopstveni um. Vidi, kada sam komunicirala sa njima, tim biima, uvek sam mogla da razlikujem njihove misli od sopstvenih. Bile su kao uljezi u mojoj glavi. Ovo nije. Ovo je bilo moje. Moje misli. Moji oseaji. Moji krici. U stranoj agoniji. Mislila sam da u poludeti. Svaki neuron u telu mi je slao signale da se raspadam, da se naivo dekomponujem, sve bre i bre, iako sam i dalje trala kao slepac, sapliui se preko sopstvenih nogu. Nikada neto uasnije nisam doivela. I bilo je sve gore. Andrej je oprezno zagrli shvativi da se ona sve jae trese u njegovom naruju. Mislim da sam preivela oseaje uasa ljudskog bia koje se polagano i veoma bolno raspada, rekla je to skoro mirno iako se tresla, mada je Andrej nepogreivo osetio da joj se usne neprirodno trzaju, kao i njegove prethodnog dana, pre nego to je doiveo ok. De, de mala, prolo je, trapavo ju je teio, grlei njeno oblo telo, prijatno sklupano u njegovom krilu. Ona odmahnu rukom kao da nije tako strano, iako nije pokuavala da ga odgurne. Nije vano, ionako su mi stavili bensedin u infuziju. Teko da mogu sada da se uzbudim zbog bilo ega. Bila je bleda i tresla se. Andrej odmaknu malo svoje telo od nje da bi svu-

kao jaknu. Ogrnuo ju je. Nije se bunila i odmah je obukla. Pala joj je gotovo do kolena, kao kaput i to je iz nekog razloga malo razveselilo. Znala sam da postoji neko, ko je na neki nain deo mene, nastavila je posle izvesnog vremena, neko, ko jeste, ili je nedavno postao, drugo ja. Razume? Isprva to su bile samo emocije tog bia, istinski uas i oajanje, ali posle sam poela da oseam i bolove. Najpre snana glavobolja, kao onda kada je Ahea govorila sa nama. Kasnije se proirilo. Prvo su ake poele da me peku. Zatim sam osetila stravian bol u podlakticama. Isprva sam pomislila da me je to ono bie sa pipcima, Eskaah, uhvatilo. Ali nije, stresla se, bolelo je, jako. Kao da su mi ruke i noge teko ispeene, kao da gore i raspadaju se u plamenu. Seam se da sam kleknula i uhvatila se rukama za glavu, nesigurna da li sam itava ili se stvarno raspadam, da li sam u plamenu ili nisam. Moda sam i vritala, ne seam se. Ne bih znala ni da jesam, jer su krici u mojoj glavi nadjaali sve ostalo. Mislila sam, tada sam bila ubeena, da se raspadam i da u umreti, iako mi je neki oseaj govorio da sam podeljena u dve osobe i da se sav taj uas raspadanja deava onoj drugoj. Kroz misli u agoniji moje druge linosti, koje sam jedva razdvajala od sopstvenih, shvatila sam kako je dolo do toga da se nas dve poveemo. Skoro pa da mi je ona to rekla kroz moje sopstvene misli. Mi smo postale jedna osoba u dva tela. A jedno telo je umiralo. Zastala je drhtei i gledajui gotovo praznim pogledom ispred sebe. Andrej je utao i vrsto drao njenu znojavu ruku u svojoj. Zavrilo se naglo. Iznenadni talas neverovatno prijatnog oseanja, kao da mi povetarac

prolazi kroz telo i hladi moje sprene udove, i odjednom nita vie nije bolelo. Leala sam na mekanom toplom tlu Matice, udno smirena i srena, ali svakog trenutka oekujui da Eskaah doe i pokupi me svojim pipcima. U tom trenutku, priznajem, bilo mi je svejedno i ne bih marila da se to i dogodilo. Bila sam kao pod sedativima. Kao sad, nasmejala se, pomalo gorko. Ahea se nije ula, niko se vie nije uo, samo divan mrak, tiina i praznina, kao da sam u nekom limbu. Mogu da ti kaem da je bilo fantastino. Kao da u se ponovo roditi. Ne znam koliko sam dugo leala, uukana u tu toplu utrobu Matice, sasvim ravnoduna, srena i prazna, ali tada mi se inilo satima Zastala je i Andrej je oprezno dodao: Sigurno nije dugo trajalo. Traili smo te manje od pola sata. Oseala si zastao je oprezno je posmatrajui, ono to je oseala tvoja dvojnica, Skalala? Ne shvata, nije ona bila moja dvojnica, Irena odmahnu glavom pri emu ga bujna kosa ibnu po licu, ona je bila mnogo vie od toga. Bila je, ili je postala, moje drugo ja. Ili moda odjednom se nasmejala, ali tako stravinim osmehom da je Andrej skoro poskoio, moje prvo ja, vie ne znam ni sama. Ona nije bila jednostavno moja dvojnica, niti klon. Ne! Bila je deo mene, a ja sam bila deo nje, delile smo oseaje, emocije, bile smo jedno. Bilo je to neto najgore to sam u ivotu doivela, ali Pogledala ga je tako da se odjednom najeio osetivi istu stravu koja mu je puzala uz kimu. Skoro je pustio njenu aku, koju je dotle drao. Da ga nije stezala slobodnom rukom oko ramena, stresao bi je sa sebe. Stegla ga je jae i gledajui ga pogledom u kome je bilo neeg toliko jezivog i neprirodnog da se

gotovo pomokrio u pantalone, i dodade uz onaj jezivi osmeh ali i najbolje. A onda je njen stisak popustio, glava joj je klonula na njegovo rame i poela je da rida kvasei ga suzama kao kia. To je trajalo, kako mu se inilo, gotovo neizdrivo dugo. Znam ta je Nikola pokuao da uradi, rekla je slinei mu na ramenu znam da je pokuao da je oivi, ne znam kako. Probudio me je bol, ponovo agonija i oseaj da gorim. ula sam Nikolin glas, koji mi je govorio da e me popraviti, da u biti kao pre, i zna, tada sam kao nikad pre, poelela da ga ubijem zato to mi nanosi bol, zato to ne eli da me pusti da se odmaram. Videvi uas u Andrejevim oima, ona ga smirenije pogleda kroz suze. Nemoj da me gleda tako uasnuto, rekla je neno i sada mu je izgledala gotovo kao ona stara Irena pre kobnog drugog susreta sa Maticom, to sam i dalje ja, nisam jedna od njih. Samo mislim nemoj da se plai, Andre mislim da je Skalala, ili kako god da je njeno ime, postala deo mene, onda kada je umrla. Ono to je Ahea odvukla, vie nije bilo nita, bilo je manje od snega po kom ju je vukla. Ono glavno iz tog bia, prelo je u mene. Ona je sada ja, a ne obrnuto i mogu da ti kaem da, kad se naviknem na ovo novo oseanje, mislim da u se oseati zaista dobro. Kakvo je to oseanje? upita on oprezno, razmiljajui o tome da li je mogue da je Irena od oka usled svega to se dogodilo jednostavno izgubila razum. Da ga nije i sam izgubio?

Znam ta misli, rekla je nepogreivo mu itajui misli, moda i jesam izgubila razum, moda si ga izgubio i ti, ali vreme e to sigurno pokazati, zar ne? Zna, dodade gledajui ga skoro senzualno, na momente se oseam dobro. Ako je Skalala sada deo mene, onda ona nije tako loa. Zapravo, oseam se po prvi put u ivotu zaista inspirisano. Kao da je oko mene odjednom sve novo i spremno za otkrivanje, kao da sam odjednom zadovoljnija sobom, esto ak neverovatno zadovoljna to sam mlada i zdrava i to izgledam senzualno i zrelo, to sam ovde i to postojim. To je neki novi oseaj. Kao da sam se tek sada rodila i otkrivam svet oko sebe, primeujem sve ono to dosad nisam primeivala, sve me inspirie i zadivljuje. Kao da konano poinjem da volim i otkrivam sebe i ljude oko mene. To je ono to je prijatno. Rekla je to veoma sporim, razlonim glasom, kao da oprezno bira rei. Istovremeno se transformisala kao da pojavom prati svoje rei. Ili se barem njemu tako inilo. Neto se u njenom stavu, pokretima tela, pogledu kestenjastih oiju, nainu na koji se smeje, nepobitno promenilo, iako nije mogao da odredi ta tano. Osetio je da ga prstima miluje po zadnjoj strani vrata, ispod riastih kovrda i da pribliava svoje usne opasno blizu njegovim. Grudi su joj sada bile negde ispod njegove brade, blede i mekane ispod otvorene bolnike spavaice. Pokuao je da je odmakne dalje od svojih uarenih prepona, ali ona se primakla jo blie i sada je sigurno mogla da oseti da se uzbudio. Zastenjao je i pre nego to se snaao, uhvatila ga je obema akama za potiljak, privukla njegove usne svojim i poela da ljubi. * * * Probudio ga je telefon nekoliko sati kasnije. Polako

se pridigao i oamueno seo, pokuavajui da se seti ta se dogodilo u bolnici, tokom posete Ireni. Ljubili su se dugo, dugo, ruka mu je bila na njenim hladnim grudima, njene prepone vrsto pripijene uz njegove, gotovo da su na neki uvrnut nain bili sasvim spojeni uprkos pogledima ljudi koji su u ofucanim bolnikim pidamama prolazili, hrabro vukui svoje infuzije, a poneki i vreice sa sopstvenim izmetom ili urinom. Nakon dogaaja od jue oseao se pomalo kao da pluta kroz neki uvrnut san, skoro ravnoduan na sve to mu se deavalo, kao da se deava nekom drugom, pokreta usporenih i razlonih, to uopte nije bilo tipino za njega. Nije se seao ni kada je poslednji put jeo, gotovo je zaboravio na telesne potrebe. Sve oko njega, beskonani sivi sneg, sivilo na ljudskim licima, sivilo bolnikog hodnika, parade izmuenih ljudi koji prolaze pored njega nosei na starom stalku sa tokiima sopstvene otpatke, izgledalo je nestvarno. Ali ta devojka u njegovom naruju bila je toliko nena i meka, i toliko blizu njega, a on nikada nije bio tako blizak sa enskim biem, da je dopustio svom telu da preuzme kontrolu nad umom. I to je bilo neto najdivnije to je ikada doiveo. Nije bio siguran, ali inilo mu se da mu je rekla da ga voli. Moda je i on njoj rekao to isto. Nije mogao da se seti. Onda su nju pozvali zbog vizite, a on je, sa konfuznim mislima, morao da ide kui, u hladan stan, i odmah je legao da spava. Kada se probudio, zapitao se da li je sve to samo sanjao. Testisi su mu bili teki i puni, ali to nita nije moralo da znai. Telefon je uporno zvonio i on nevoljko podie slualicu, s iracionalnim oseajem, da su u pitanju loe vesti. Bio je u pravu. Andrej, jesi li to ti? neki nean glas proaputa pitanje u slualicu. Oliverova majka.

Ja sam, ree sleen od straha. Neto u njenom glasu ga je uplailo. Andrej, nali su telo pre sat vremena u Dunavu. Ila sam da ga vidim. Odgovara opisu koji sam dala, visina, teina, boja kose ali Andrej to nije moje dete. Ja to znam, sigurna sam. I patolog se slae sa mnom, kae da je u pitanju telo oveka starijeg od trideset pet godina, i da je verovatno mrtav oko nedelju dana. Ali Neto joj je priao. Kasnije se nije mogao setiti ta. Teio je. Slagao se s njom da to sigurno nije Oliverovo telo, objanjavao. Um kao da mu je bio obavijen maglom koje se nije mogao osloboditi. Kad je spustio slualicu, vie nije mogao da se seti ta je sve rekao. Oliver je nestao. Vera je nestala. ta znai nestati? Kad je bio tinejder, bio je fasciniram nestancima. Pitao se kako neko moe jednostavno da nestane. Gde su ti ljudi? Da li su bili u nekom limbu? U nekom drugom vremenu, prostoru? Da li su postojali na nekom mestu koje je veini nedostupno? Da li su postali neko drugi? Kad su na Discovery kanalu najavili emisiju o nestalim ljudima, bio je oduevljen, ubeen da e konano saznati kakvu to neodoljivu tajnu kriju nestanci ljudi. Istina je bila vie nego uasna. Nije bilo nikakve neodoljive tajne i misterije. Sa retkim izuzecima, veina tih nestalih bila je mrtva, pokopana negde u nekoj umi, sloena u neijem podrumu, neijem starom zamrzivau. Posle toga, vie nikada nije poeleo da razmilja o nestalim ljudima i nestajanju, ali se seao kako je oseao i neku vrstu uasnutog razoaranja to u istini nema trunke magije, samo surovost i smrt.

Istina nije magina. Istina je uasna. * * * U Beogradu, na VMA, jedan komatozni pacijent se upravo probudio. Prvo to je ugledao bila su dva smaragda koja su blistala negde u tami ispred njega. Kad mu se vid malo razbistrio, a za to je bilo potrebno dosta vremena, shvatio je da su to dva zelena maja oka koja ga posmatraju iza stakla bolnikog prozora. Bolnikog da, shvatio je ugledavi nepoznate aparate na koje je bio prikljuen, bocu sa infuzionim rastvorom i sumornu, belu prostoriju. Krupan narandast maak stajao je napolju na simsu prozora, i posmatrao ga svojim smaragdnim oima. Nikola uzdahnu ugledavi sopstvene ruke, znaajno mravije nego to ih je pamtio. Brzo je skinuo sa lica masku za kiseonik koja mu vie nije bila potrebna. Nije imao snage da ustane. Pokuao je da mrda nonim prstima. Nije bio paralizovan, iako se oseao slabo. Nejasno se seao svega to mu se dogodilo pre nego to se probudio ovde, ali nije bio siguran da li se to stvarno dogodilo ili je sve sanjao dok je leao u dugoj komi. Pored njega nije bilo nikoga i to ga je udilo. Gde su njegovi roditelji? Neko vreme je leao pokuavajui da prikupi snagu. Maak je jo uvek sedeo na simsu posmatrajui ga, skoro kao da ga uva. Nikoli je ovaj narandasti frajer izgledao odnekud poznat, ali nije mogao da se seti odakle. Konano, skupio je snagu i rukom preao preko stomaka i bedra. Kad su mu prsti osetili ivicu oiljaka, zadrhtao je od uzbuenja. Bili su tu, dugaki, blago ispupeni oiljci. Rukom je polako preao preko glave i osetio samo kou sa tek zaecima otre kose, koja je ponovo rasla. Da li ti neto zna o ovome, macane? ree pridiui se u sedei poloaj, to je ilo iznenaujue te-

ko. Video je kako maak isputa neujan mjauk i jednom apom dodiruje staklo kao da lovi nevidljivu muvu. A moda je, pomisli on, komarni san poeo onog trenutka kada je pao preko slomljenog bokala koji mu se zabio u bok. Moda se dolazak Irene i nepoznatog riokosog momka nikada nije dogodio, kao ni sve to se dogodilo nakon toga. Ovo nije bila ona ista soba u kojoj je leao u Kamenici. Ovo je bilo neto opremljenije, modernije, ovo je bilo, shvati on, za tee sluajeve. Treeg meseca svog odsluenja vojske u Batajnici, pre etiri godine, slomio je ruku na vebama, kada je nezgodno pao sa zida. Jedno kratko vreme je proveo na VMA da bi ga zatim prebacili na VMC. Zato je gotovo odmah je prepoznao zgradu VMA, ali nije mogao da se seti kako je tu dospeo. Jo uvek nije imao snage da ustane pa je odluio da saeka da se neko pojavi i onda sazna ta se dogodilo. Nije morao dugo da eka. uli su se koraci u hodniku, dvoje, moda i troje ljudi, a onda nepoznat glas: Gospoo, ao mi je to moram to da vam kaem, ali vaem sinu je potrebno vie od uda. Zaista ne postoji mogunost da se ikada probudi iz kome, a ako se to i dogodi, za ta su anse jedan prema milion, zbog velikih oteenja mozga, nee biti u stanju ni da govori ni da se kree. Bie sasvim nemoan. Zauo se drugi glas, tih i nejasan, koji mu je popeo jezu uz kimu. Bio je to glas njegove majke. Nije razumeo ta je rekla, ali nepoznat glas, verovatno lekarev, bio je dovoljno glasan sa odgovorom: Ne znam da li bih vam to preporuio. Mislim da bi trebalo da mu podarimo mir. ao mi je Prepiru se. Sada je uo i oev glas. Malo se pridigao u polusedei poloaj oslonivi se leima na jastuk. Kada su se vrata sobe otvorila, nastao je muk. Nepo-

znat visok ovek sa bradom, odeven u beli mantil, stajao je na vratima irom otvorenih usta. Iza njega, sestra je ispustila metalnu tacnu punu instrumenata.

Deo jedanaesti

Kakvo je sad ovo mesto? pomisli Vera, okreui se ne bi li bolje osmotrila hotel u kome se nalazila. Gigantska graevina od krupnog mrkosivog kamena, moda malo suvie mrana, delovala je groteskno, ali u isto vreme, neobino egzotino. Bilo je neeg harizmatinog u skladnom, hladnom sumraku ovog mesta. Iako je trebalo da deluje depresivno, bilo je neeg bajkovitog u njemu. Plaviasta izmaglica se provlaila kroz veliku prijemnu prostoriju, ostavljajui utisak blage sveine rane i jo neotkrivene zore. Vera se okrenula oko sebe, osmatrajui ovo mesto koje je vie liilo na muzej, traei pravac kojim bi trebalo da krene. Hodnik koji se pruao iza masivnog pulta od punog drveta, koji je trebalo da predstavlja recepciju, izgledao je kao mesto kojim treba krenuti dalje. Cilj je bio izai odavde, napolje, u jo uvek tamnu i vlanu predzoru letnjeg dana. Pre nego to je odmakla hodnikom, zaustavio ju je recepcionar, krupan i neupadljiv ovek u srednjim godinama, obuen u plavu uniformu hotelskog slubenika. Nije primetila odakle se on stvorio.

Ne moete tuda, ree joj dobronamerno, kao policajac koji upozorava na poplavu na putu, dospeete u drugo vreme i nee Vam se dopasti. Poto to nije Va svet, verovatno neete moi ni da opstanete. Meni ne smeta, odgovori mu ona slegnuvi ramenima, odluila sam da idem tamo. Nastavila je hodnikom dok je recepcionar ravnoduno dobacivao svoje upozorenje: Nee vam se dopasti! Na kraju dugog hodnika naila je na prostoriju koja nije bila toliko velika koliko visoka. U njoj nije bilo nametaja. Plafon je bio negde na pet-est metara od poda. Bila je sva u mrkom kamenu i mermeru, prohladna i sumrana, kao i ostatak hotela, ali je imala i jedan stakleni zid. Iza tog stakla videlo se mrko tlo, jedno usamljeno stablo i izmagliasta no koja je obeavala skoro svitanje. Naavi vrata u staklenom zidu, Vera se izvukla napolje. Svitalo je i bilo hladno. Nije mogla da vidi gde se nalazi, niti je mogla da opazi znake ljudskog prisustva, pa je stajala neko vreme osmatrajui svet oko sebe. Kad se Sunce malo podiglo, zapazila je da se nalazi na nekom travnatom poljanetu okruenom omanjim breuljcima. Nekoliko mrkih atora, koje isprva nije primetila, bilo je razapeto po tom istom poljanetu. Iz jednog od njih izviri njen profesor Analize II. Samo tebe smo ekali, ree on nestrpljivo, maui joj rukom da doe, poinju vebe, a ti treba da pomogne svojoj koleginici. Oklevajui Vera ue u ator, da bi zatekla profesora kako sedi za drvenim stolom udubljen u neuredno razbacane papire. Mrtei se, on joj ree da kasni i objasni joj da odmah mora da se pripremi da obezbedi sigurno sletanje svojoj koleginici Aniti, koja e za par

minuta skoiti padobranom. To skakanje padobranom se, dodade on nemarno, kasnije oekuje i od nje, pri emu e nju doekati, ta god to znailo, neko drugi. Ona izae iz atora ne znajui ta da, u stvari, oekuje. Da li ona to treba da hvata Anitu kad bude padala na tlo? Iznad nje, nebo je bilo isto i bistro sa izuzetkom par oblaka, ali je u visinama oigledno duvao izuzetno jak vetar, jer je opazila male ljudske figure koje padaju sa ogromne visine, daleko od mesta na kom je stajala. Vetar ih je bacakao i okretao kao da su papirnate lutke. Gledajui kako im vitla tela u svim pravcima, kao da su dospeli u ve mainu, zapita se zato, zaboga, ne otvore padobrane, i shvati zatim, da bi se usled jakog vetra, verovatno sasvim zapleli u njih. Napokon, dva tela koja su padala, izaoe iz jakih vetrova i padobrani se otvorie kao meduze u vodi. Sada su padali polako i ona pokua da oceni gde e Anita pasti. Pruajui ruke kao da e uhvatiti devojku pre nego to padne na zemlju i upetlja se u sopstveni padobran, potra ka mestu gde je mislila da e ova pasti. Promaila je za desetak metara i Anita meko pljusnu na tle nedaleko ispred nje. To Veru, meutim, nije toliko zabrinulo, koliko injenica da e se za nekoliko minuta ili sati i sama nai u tom jezivom vazdunom vrtlogu koji e je bacati i okretati nekoliko stotina metara iznad tla kao da je krpena lutka. Bio je to oseaj jako slian onom kada je, pre nekoliko godina, ekala u redu da se prvi put spusti niz vodeni tobogan u Aqua parku u Turskoj. Tobogan je bio visok barem dvadeset metara i, kako joj se inilo, sputao se pod uglom od gotovo osamdeset stepeni, da bi se potom zavrio jednim polusferinim delom, nalik ogromnoj olji sa upljim dnom. U tom sferinom delu, oveka bi nakon brzog sputanja kroz kosi deo tobogana, neko vreme centri-

fugalna sila bacala po zidovima ove ogromne olje, dok mu se nevoljno kretanje ne uspori, da bi potom, kao da prolazi kroz klozetsku olju nakon povlaenja vode, ispao kroz rupu na dnu oljastog dela u bazen. Nije se plaila vode, niti se plaila visine, niti brzine prilikom sputanja. Ono ega se plaila bilo je gubljenje kontrole. Kad se opusti i krene niz tobogan, ona vie nee imati kontrolu nad kretanjem svog tela. Fiziki zakoni preuzee kontrolu umesto nje. Njen ivot zavisie od toga koliko je dobro i sigurno iskonstruisan ovaj tobogan. Bio je to zastrauju oseaj, ali i neobino privlaan. Sada se oseala slino. Bila je ubeena da je ovo bacakanje padobranom sigurno, ali i da e gubljenje kontrole nad svojim telom i nad kretanjem biti daleko iznad onog na toboganu. Bie sasvim preputena volji jakih vazdunih struja i to joj se nije dopadalo. Pre nego to je doao red na nju zapazila je da se breuljkom pribliava neko na motociklu. Nije bilo potrebno da joj prie sasvim blizu kako bi znala ko je to. Oliver se pribliavao na smeno malom motociklu, sputajui se breuljkom prema poljanetu na kojem se nalazila ona. Zaustavio se tano pored nje i pruio ruku kao da je poziva da sedne iza njega. Posluno je opkoraila malo vozilo i namestila se iza njega, obuhvativi ga rukama oko struka. Oliver se okrete i dobaci joj irok osmeh. Kreemo, uzviknu veselo. Znala je kuda su krenuli. Putovali su za Kaliforniju, tamo gde je uvek sunano i lepo vreme, tamo gde je uvek leto. Bog zna da je nebrojeno puta poelela da se konano nae u svom domu, okruena blinjima, na svojoj teritoriji i da se moda jednom, konano zaista ispravno najede i naspava. Ali izgleda da nije bilo sueno. Motor je krenuo uz breuljak, teglei na svom

minijaturnom seditu njih dvoje. Ti zaista misli da mi na ovome moemo stii do Kalifornije? upita ga zabrinuta. Nejasno se seala da to odredite mora biti jako daleko i da se nalazi preko okeana. Kakve to veze ima? odgovori joj i nastavi put uz breuljak, prikljuivi se saobraaju na drumu.

Deo dvanaesti

Prolo je nedelju dana pre nego to se Andrej ohrabrio da ponovo poseti Irenu u bolnici. Naravno da je bio svestan da je zakasnio i da je ona ve odavno otila svojoj kui, ali je sam sebe uporno lagao da je sasvim sluajno zakasnio jer je bio prezauzet prethodnih dana. To ni u kom sluaju nije bilo tano. Vreme je provodio uglavnom spavajui na pomonom leaju kojeg je dopremio od roditelja, sa izuzetkom svetlih trenutaka kada je popravljao tetu u stanu i mranijih trenutaka razgovora sa detektivima u istrazi. Bio je dovoljno glup da odmah prizna da su Vera i Oliver bili u njegovom stanu pre nego to su nestali i tu glupost je sada plaao redovnim i beskonanim, jalovim razgovorima. S druge strane, sreivanje tete u stanu se svodilo na dovoenje stana u funkciju, krajnje bezvoljan proces u kome je stan i dalje izgledao grozno i uniteno, ali se u njemu moglo iveti. Iz nekog razloga, Andrej je bio siguran da e se zima ubrzo zavriti, sada kada je Prolaz zatvoren, i da e brzo doi prolee. Bio je siguran da je otvaranje Prolaza izazvalo snene oluje i niske temperature i da

je sada s tim gotovo. Prevario se. Iako je ve poeo mart mesec, zima je jo uvek bila u punom jeku. Temperature su bile ubedljivo ispod nule, vetar je fijukao gotovo svakog dana, a sneg neprestano vejao. Od prolea kao da nije bilo ni traga ni glasa. Tu i tamo, ponekad bi provirilo sunce, uglavnom zubato, tek toliko da zadirkuje i mami, da bi se potom skrilo iza gustih, zimskih oblaka. Izbegavao je da razmilja o tome ta se dogodilo Oliveru i Veri. Kad bi mu misli krenule tom putanjom, ustao bi i izaao odmah u etnju, pa ma koje doba dana bilo. Intuitivno je oseao da se u njegovom stanu, tog dana kad se Prolaz zatvorio, dogodilo neto nepojmljivo uasno i da njegov prijatelj i Vera nisu vie meu ivima. Oseao je da dvoje nestalih nisu jednostavno mrtvi, nego da vie ni ne postoje kao deo ovog sveta i to je bilo neto to je bilo previe zastraujue da bi se o tome razmiljalo. O Ireni je razmiljao mnogo, naroito nou, u onom periodu kada se pre sna razmilja o onome to elimo i onome ega se plaimo. S jedne strane, bila je za njega kao svetlost u tami, malena iskra enske topline i izrazite putenosti, koja ga je u mati i snovima izazivala svojim telom i zagrljajima. S druge strane, ona ga je i plaila. Bilo je neke neobine vitalnosti u njenoj pojavi, neke snage koja je delovala koliko seksipilno, toliko i zastraujue. Delovala je neukrotivo, tvrdoglavo i dominantno, uprkos prividno povuenoj prirodi. Bio je ubeen da je Irena od onih kontradiktornih ljudi koji tvrdoglavo pokuavaju da odbace klie i neke opteprihvaene uloge koje nam u ivotu u startu udeli drutvo, pol s kojim se rodimo ili obiaji, a istovremeno, ele da se uklope u drutvo koje ih okruuje i da ne odskau previe.

Ono to ga je muilo vie od svega u vezi sa njom, je koliko ju je iskustvo sa Skalalom izmenilo. inilo mu se da ju je proitao jo kad ju je prvi put susreo u parku, a i pre toga, kad ju je viao kako se etka studentskim gradom u odrpanim farmerkama i koulji sa kravatom, rasputene duge plave kose, sa cigaretom na usni, i knjigama koje su virile iz prenatrpane torbe, otprilike isto tako odrpane kao i njene farmerke. Moda ona i nije elela da bude posebno upadljiva, ali joj to nije uspevalo. Ve sama njena fizionomija je bila upadljiva, a njeno dranje, nain odevanja i prividno drsko ponaanje samo su je jo vie isticali. Kao to je bio bezrazlono ubeen da e nakon zatvaranja Prolaza doi preuranjeno prolee, ili bar toplije vreme, tako je bezrazlono bio uveren da e Irena ubrzo doi kod njega u posetu. Sam sebe je svesno ubeivao da Irena sigurno eli s njim da razgovara u miru i privatnosti o svemu to se dogodilo, ali je podsvesno strahovao, i nadao se, da je to zbog toga to ona eli da nastave ono to su zapoeli u bolnici. Iznenadila ga je sopstvena samouverenost u ubeenju da je ta atraktivna devojka zainteresovana za njega, ali ona ga je koliko privlaila, toliko i odbijala. Nadao se da e doi i da nee doi. Prolo je itavih est nedelja pre nego to je pozvonila na njegova vrata. Njegov stan je sada bio sreen, prolee je konano pustilo sunce na slobodu i sve je izgledalo drugaije i lepe, gotovo kao da se nita nije ni dogodilo. Osim to Olivera i Vere jo uvek nije bilo. Irena je nosila tamnoplavi, uski demper sa V izrezom, kariranu kotsku suknju, duine jedva iznad kolena i cipele na tiklu. Kosa joj je bila rasputena, kao i uvek, ali je, za promenu,

delovala poeljano i neto urednije nego to je se on seao. Sela je na dvosed, paljivo nametajui suknju i odlaui tanicu pored sebe. Delovala je ljupkije i enstvenije neko ikad. Primetio je da je blago naminkana, sa neto maskare i bledog karmina. Razgovor je poeo sporo i usiljeno, kao da su se tek sreli na sastanku naslepo, pa jo ne znaju kako da se postave jedno prema drugom i o emu da razgovaraju. Konano, nakon kratke, usiljene pauze, tokom koje su izmenili formalna pitanja, ona skrene temu u pravcu dogaaja koji su ih nasilno zbliili. Nju su u vezi sa nestankom Vere i Olija ispitivali samo jednom, glede injenice da je bila meu poslednjima koji su ih videli, ali su samo jo jednom ustanovili da nema nikakavih tragova iza nestalih, niti bilo kakvih putokaza o tome gde bi mogli da budu, niti da li su ivi ili ne. Irena nije mogla da kae istinu o okolnostima nestanka, kao to ni Andrej nije mogao, ali su oboje i bez dogovora sluajno dali isti iskaz, ostavili su nestale osobe u Andrejevom stanu, da bi otili po Nikolu u Kameniki institut. Na putu natrag im se, kako su oboje rekli, auto pokvario pa su nastavili peke. Usput je Nikoli pozlilo, a zatim i Ireni, ne znaju od ega, da bi ih spasao usamljeni gradski autobus, o emu mogu da posvedoe voza i policajac koji su bili u njemu. Niko nije znao u koje vreme su Oli i Vera tano nestali, ali je jedna postarija Andrejeva kominica, koja je volela da posmatra ta se deava po hodnicima zgrade, tvrdila da je videla plavokosog momka kako otvara vrata Andrejevog stana da izae neka maka. U policiji je gorljivo tvrdila da je sigurna da je videla momka, koga je prepoznala da je ve dolazio kod Andreja, jer je njegov lik bilo zaista teko ne primetiti i zaboraviti, a seala se dobro i make, jer je bila krupna, narandasta i upadljiva. To se, prema

njenim reima, dogodilo u vreme kad su Andrej i Irena morali biti ve uveliko u Institutu, o emu svedoe Nikolini papiri za otpust iz bolnice. Zna, rekla je Irena, udobnije se nametajui na dvosedu, bilo je trenutaka kad sam verovala da smo ih moda ti i ja, ili samo ja zaista ubili i sklonili u trenutku nekog ludila. To to mi se dogaalo bilo je toliko neverovatno da sam bezbroj puta pomislila da sam sasvim izgubila razum i oseaj za stvarnost, i ne bi me vie ni iznenadilo da sam u delirijumu moda nekog i ubila, iako, s obzirom na to koliki je Oliver, i da ih je bilo dvoje, teko da sam to mogla da izvedem sama, zar ne? Ali nisi. A nisam ni ja, nije bio oduevljen njenom teorijom. Nemoj tako da me gleda, ree ona odbrambeno pogodivi njegove misli bez greke, jedva da sam ih poznavala. Znam. izvini. Ono to sam ti ispriala u bolnici, ree nakon kratke tiine, ostaje meu nama. Lako je ustala sa dvoseda i prila mu. Stajao je kod vrata koja su iz sobe vodila u hodnik. Obavila je ruke oko njegovog struka i pribliila svoje lice njegovom. Iako je mirisala prijatno, na neki laki cvetni parfem i izgledala lepe nego ikad, nehotice se odmakao od nje. I dalje se plaio te ene. Moda to zaista i nije vie bila Irena, nego Skalala, savreno oblikovana u ljudsko telo, dok je prava Irena ostala mrtva, divljaki raskomadana i smrznuta, negde u drugom svetu, gde ju je Ahea odvukla. Ona kao da nije primetila njegovo oklevanje i jo vie mu se pribliila, snano

ga grlei oko mravog struka. Pre nego to je stigao da se pribere, svukla je svoj demper preko glave i otkopala grudnjak pribijajui se uz njegovo telo. To ga je uzbudilo toliko da je zastenjao i posegnuo rukom prema njenoj puti. Grudnjak meko pade na tepih, dok je lagano povlaila mladia prema dvosedu, neno ga ljubei po licu. Oseao nemono, zarobljeno, ak izmanipulisano, ali ju je posluno sledio, potpuno zaluen i uzbuen kao nikad do tad, spreman da uini za nju bilo ta. Kad je seo na dvosed, a ona njemu u krilo, samo je zastenjao i predao se, reen da se to to je oduvek ekao, desi sada, sa ovom devojkom. Bilo je to arobno, opinjavajue i jedinstveno iskustvo za njega, sve do trenutka kada je ona tiho, steui ga obema rukama, oiju neobino tamnih, i pomalo kretavog glasa, rekla: Moj si!. U tom jezivom trenutku, moda pod uticajem podsvesti, ve naete raznim zastraujuim pretpostavkama, moda zato to je jo uvek bio u oku, a moda i jednostavno zato to gotovo nita nije znao o enama i zato to je se vie plaio nego to ju je eleo, Andrej grubo gurnu Irenu od sebe tako da je pala na tepih. Kakav mu je pritom bio izraz lica, mogao je samo da pretpostavi, jer je video kako ga devojka uasnuto posmatra. To je bio prizor koji nikad, dok je iv, nee zaboraviti. Njen pogled je rekao toliko toga da je istog momenta zaalio zbog toga to je uradio. Prvo iznenaenje, zatim ok i uvreenost. Gledala ga je tim iznenaenim pogledom izneverene osobe skoro beskonano dugo, kao da ne shvata ta se dogodilo, pre nego to je ustala i poela da se oblai. Sedeo je ukoena izraza lica na dvosedu, nemoan da se opravda, da joj kae zato je to uinio, da se uplaio, da je ona

previe dominantna, previe jaka i prodorna za njega, da je slab i izmrcvaren i pre svega, umoran od svega to se dogodilo. Da se tokom proteklih nedelja nalazio naizmenino u stanju apatije i paninog straha. Grevitim, drhtavim pokretima je zakopala grudnjak iz treeg pokuaja i nervozno traila svoj demper po sobi. Konano je obukla jaknu i utke, ali veoma dramatinim pokretima krenula prema izlazu iz stana. Izvini, rekao je sledei je, izvini, Irena, ao mi je, nisam to eleo. I dalje je utala navlaei cipele, ali se videlo koliko je uvreena i da samo to nije zaplakala. Iako je znao da je to greka, pokuao je da se opravda slutnjama koje su ga morile u vezi sa njom jo od posete u bolnici. ta! vrisnula je, konano zaista besna i okrenula se prema njemu. Ti gade! Kako se usuuje! Koliko sam ja bila sama sa tim biima, toliko si i ti! I ta misli, da posle deset dana u bolnici i niza raznih testiranja, niko ne bi primetio nita udno u mojim nalazima da ja jesam neko nezemaljsko udovite! ta misli, da moji roditelji ne bi primetili nita udno, nita strano na meni, oni koji me poznaju ceo ivot, dok me ti poznaje svega nekoliko sati, a ubeen si kako sam se odjednom promenila! Promumlao je neto o tome kako mu je ona sama rekla u bolnici da vie nije sigurna da li je Skalala postala deo nje, ili da je sasvim postala Irena, ljudsko bie, ali ga Irena prekide besno mu se unosei u lice. Rekla sam da smo jedno vreme delile misli, da smo bile kao jedno bie, vrisnu naglaavajui rei delile i kao, a ne da je ona postala ja! Ako si mislio da je deo njenog mozga preao, pretrao, doleprao na krilima do mene i uleteo mi u uvo, pa se ugnezdio u

mojoj glavi kao prokleti Alien, onda si jo vea budala nego to sad misli da jesi! To to sam imala uvid u njenu duu i njene misli, samo me je dopunilo, dogradilo, proklet bio! Moda sam time dobila neka iskustva i shvatanja koja nisu bila moja lina, ali to je i dalje MOJ mozak! Samo je u njegove neurone upisano jo neto! Andrej promumla neto jo tie, nadajui se da ona to nee uti. ula je. ta je s mojim oima? ree ljutito ga gledajui tim istim kestenjastim oima.O emu pria? Kako su mi se oi promenile? Pa zar to nije normalno u tim okolnostima? I tvoje su se promenile. Nisam iskusan pa promrmlja on, sad ve potpuno siguran da je napravio ogromnu greku. Kad smo kod toga, nisam ni ja, rekla je i zalupila mu vrata pred nosom. * * * Bio je ve poeo mesec maj kad je Irena zaula taj glas na telefonu koji joj je zvuao poznato, ali nije mogla da se seti odakle. Prolo je ve dosta vremena otkako se Prolaz zatvorio a Ahea otila i nita se neobino nije dogodilo. Bila je zaprepaena brzinom kojom se njen um oporavljao i koliko brzo je ostavljala za sobom uase kroz koje je prola. Vraala se u normalan ivot, polako zaboravljavi ta joj se sve dogodilo kada se Prolaz otvorio, a mislila je da e je to igosati za ceo ivot. Ostaci njenog posetioca, Agherona, briljivo zapakovani u vrstu plastinu vreicu, vrlo brzo su se raspali u prah i jednostavno ga je bacila. Oli i Vera su joj se ve poeli initi nestvarnim, kao da ih nikad nije upoznala, kao da nikad nisu bili stvarni ve samo deo njene uobrazilje. ak i novine su se odavno zasitile pisanja o njihovom neobinom nestanku. An-

dreja vie nije videla, niti ula, jo od bolnog i poniavajueg dogaaja u njegovom stanu, i to joj je odgovaralo. Kada ga je pre vie od dva meseca ugledala kako ulazi u bolniku sobu, koju je delila sa jo nekoliko svee operisanih ena, srce joj je bre zakucalo i oblila ju je prijatna toplina. Sanjala ga je prethodne noi, njegov veliki blistavi osmeh, ivahne oi i neobinu riu kosu i san je bio divan. Kada su, u bolnikom hodniku, konano ostali koliko-toliko sami, prvi put u ivotu se sasvim prepustila svojim oseanjima i instinktima doputajui sebi da ga otvoreno voli i da mu to pokae najbolje to zna. Izgledalo je kao da joj uzvraa ljubav, iako malo trapavo i ona mu je, moda zbog toga to je jo uvek bila pomalo u oku, moda zato to je mislila da moe da mu veruje, glupo poverila svoje strahove i ispriala ta joj se dogodilo nakon to je nakratko nestala. Izgledalo joj je kao da je to dobro primio, a ona se zaljubila. Kada nije dolazio narednih dana, opravdavala ga je pred samom sobom na razne naine. Kada se ni njenog poslednjeg dana u bolnici nije pojavio, razoarana i uznemirena pretpostavkom da ga je uplaila svojom priom, odluila je da ga ostavi neko vreme na miru. Njoj je takoe trebalo neko vreme da bude sama. Prolazile su nedelje, i iako je stalno mislila na njega, njegov veseo, prijatan duh, osmeh i divno snano telo prepuno ivota, stalno je odlagala susret s njim. Znala je da bi on mogao da nae njenu adresu i broj telefona ako bi se zaista potrudio, ali on to nije uinio. Konano, vie nije mogla da izdri da ga ne vidi i ne dodirne i bez najave je otila u njegov stan. Jedva diui od uzbuenja, pozvonila je pitajui se ta e biti ako on nije kod kue. Tada ga je toliko elela da je, naprosto, bolelo. Nije elela vie ni da se sea kako se njihov susret zav rio, ali dugo, dugo nakon

toga je plakala. Osim Andreja, Cile je bio druga karika koja ju je povezivala sa onim to joj se dogodilo. A Cile je samo maka, bez obzira na nadnaravne moi, kakve god da su bile. Cileta joj je, jo krajem marta doneo Nikola koji je, iako omraveo, delovao neobino vitalno. Kosa mu je pomalo poela rasti i izgledao je vedrije i oputenije nego ikada. Rekao je da je maak bio prvo to je ugledao kad se probudio iz kome i da ga od tada gotovo nije naputao. Isprva nije mogao da se seti gde je video tako upadljivog, krupnog maka, neobino narandaste boje, ali kasnije se setio da mu je Irena jednom pokazala svoju fotografiju sa makom i da je njen ljubimac izgledao veoma slino ovom drukanu. Ne bi smeo da vozi tako daleko, rekla je Irena zahvalno, iako pomalo oprezno prihvatajui Cileta u naruje, tek su te otpustili iz bolnice. Kau da je pravo udo to si ostao iv. Da, ree on zamiljeno, i ne samo to, nego po svemu sudei, uopte nije trebalo da se probudim iz kome. Navodno mi je mozak bio predugo bez kiseonika kad su me primili, i trebalo je da ostanem u sasvim vegetativnom stanju. Potpuno nepokretan i nesposoban za razmiljanje. A i pored toga, evo me ovde. Moda je bila neka greka u nalazima. Nisu u pitanju nalazi, Nikola sede u fotelju ispred nje, nisam disao. Objektivno nisam disao i to predugo. Nalazi jesu bili loi, ali to je bilo povrh svega ostalog. Misli da Tano, ree nagnuvi se prema njoj, ili smo mi

zaista jai i otporniji od drugih ljudi, ili smo Zaraeni, rekla je prestravljeno kao da joj se ta misao tek sada izrodila. Mogla je to i ranije da zna, ali nije elela. To znai da smo moda postali kao oni. Nikola je ovo rekao previe mirno, iako se njoj gotovo zavrtelo u glavi od oka. A to, nastavio je, ne moemo nikako ni da proverimo, bar ne dok ne proe dovoljno godina, a to moe da bude jako mnogo. Dekade, moda i ceo vek. I dotle ne moemo da znamo, ree Irena tiho, prestravljena i bleda, shvatajui da Andrej moda i nije bio toliko daleko od istine kad ju je odgurnuo u panici. Glas koji joj je sada neto objanjavao s druge strane ice, nije pripadao ni Andreju, ni Nikoli, ni Oliveru, ali se uklapao u dogaaje koji su je povezivali s njima. Nakon kraeg razmiljanja, ona konano prepozna ivka. Dotle je on ve uveliko neto brbljao, gotovo da ga nije ni sluala, tek je razaznavala da pria o Oliveru i misterioznim okolnostima njegovog nestanka. nervoznim glasom je ispriao kako su ga po povratku iz Bea doekale stravine vesti i kako je uestvovao u istrazi koliko je mogao, ali da nikakvih tragova za sada nema. On mora biti iv, kao i ona devojka koja je bila s njim, Vera se zove, optimistino zakljui, inae bi ih sigurno negde nali. Loe vesti uvek stiu prve, je li tako? Da, dodade ona odsutno jedva sluajui ta je govorio, u isto vreme se pitajui ta ovaj tip uopte hoe od nje. Kroz glavu joj nejasno proleti scena kada je gologuza gaala ivka rolnom toalet papira i skoro se glasno nasmeja.

ta ti misli? Da li si za? pitao je on. Za ta? Irena uopte nije ula ta joj je pre toga govorio. Da se naemo u Novom Sadu u skorije vreme, da sednemo negde i popriamo. Ja astim. Sama izaberi vreme i mesto. Ja u se ve uklopiti. Bogme, ovaj ne gubi vreme, pomisli Irena, mada se malo oraspoloila. Ovaj tip je zvuao tako vedro i optimistino, i tako divno, prizemno i normalno da je prihvatila i odredila sastanak za sledei petak. * * * Iako se malo brinula zbog sastanka sa gotovo nepoznatim mladiem, koga je jo uz to upoznala u ne ba sjajnim okolnostima, pa je shodno tome odabrala najprometnije mesto u gradu koga se mogla setiti, sastanak je proao odlino. Prolee je ve poinjalo, te je Irena obukla lagani be kaputi, dugu svetlu suknju, crni uski demper i nanela malo minke, onako kako ju je Teodora nedavno nauila. Teodoru je upoznala prvi put kod Nikole, kratko vreme nakon to joj je vratio Cileta. Tek to je sela na kau i pruila ruku da se upozna sa tom devojkom, Teodora je ciknula: Miteseri! Jao, mogu li da ti ih iscedim. Oboavam da cedim mitesere! Irena je upitno pogledala Nikolu, skoro zabavljena ovom Dorinom sumanutom reakcijom, a on je reito slegnuo ramenima uz jedva primetan osmeh. Nekoliko minuta kasnije Dora je bukvalno sedela Ireni u krilu, razdragano joj cedei mitesere sa malo alkohola na paretu vate u ruci, kojim je povremeno istila odraeni kozmetiki posao. Nikola je sedeo blizu njih posmatrajui ih sa izrazom lica koji je nedvosmisleno pokazivao da se odlino zabavlja. ekaj, dau ti neto moje minke, ionako imam

tonu, da ti pokaem kako e da se namae, mlela je Dora nametajui zbunjenoj Ireni kosu kao kakav veliki strunjak. Ti si super model, dodade ponosno joj pruajui ogledalo, ima toliko potencijala. Napraviemo maku od tebe! A i kad bude kupovala odeu, obavezno me pozovi da idemo zajedno. Ovo na tebi je strano! Nimalo ne laska tvojoj figuri. Ti ima tako sjajne grudi i struki, to treba pokazati. Nikola se ve skoro valjao od smeha dok je Irena preko Dorinog ramena nemo izgovorila: Jo se nisam ni predstavila. Bilo kako bilo, zahvalno je prihvatila sve Dorine dobronamerne savete osim frizure, koja je, po reima njene savetnice, trebalo da bude kratka i sona. ak su zajedno ile i u kupovinu, iako je Dora neprestano negodovala zato to Irena nee da odvoji dovoljno novca za sebe. Za razliku od Andreja, ivko se od poetka sastanka ponaao veoma samouvereno i uopte nije krio svoje prave namere prema njoj. Izloio joj je ukratko ta je saznao u vezi sa nestankom Olivera i Vere, kao i neke, po Ireninom miljenju, veoma optimistike pretpostavke o tome gde bi dvoje nestalih mogli da budu. Iako je sve to je rekao delovalo razumno i razlono, Irena je bila skeptina. On je rezonovao logikom i razumom, ona je znala da logika i razum nemaju veze sa onim to se stvarno dogodilo za vreme nestanka ovo dvoje ljudi. Nakon pia u kafeu koji je ona oprezno predloila, ivko ju je odveo u restoran i ve pre glavnog jela ju je drao za ruku, zaljubljeno je posmatrajui i lupetao neto o tome kako je ona divna. Iako je bila zbunjena tako brzim razvojem njegovih oseanja, a ivko nije bio njen tip, Irena se oseala

usamljenom i depresivnom i panja joj je itekako godila. Vrlo oprezno i sa ogromne distance dala mu je diskretno zeleno svetlo i on je to bez oklevanja iskoristio. Ve sutradan joj je u sobu u domu stigao paketi sa skupim parfemom i kratkom, ali nesumnjivo ljubavnom porukom, da bi se par dana kasnije i on sam pojavio na njenim vratima. Bio je to tano onaj tip neposrednog, brzog i drskog pristupa na kakav je povremeno nailazila i koje je ranije sa gnuanjem odbijala, ubeena da svi oni samo hoe da je iskoriste. S druge strane, Andrej je bio tip mukarca kakve je neumoljivo elela i otvoreno jurila, a kakvi su od nje uporno beali. Nakon bolnog ponienja u njegovom stanu, kada ju je doslovce zbacio sa sebe, a i nakon spajanja sa Skalalom i njenim mislima, Irena je konano odluila da zbaci predrasude, opusti se i pokua da uiva u ivotu. To nije ilo ni glatko, ni jednostavno, ali joj se inilo da napreduje. Nije prolo ni nedelju dana, a ivko ju je ve zvao na veeru u svoj iznajmljeni stan. Irena je bila suvie mlada da bi je preterano brinula injenica da e moda za nekoliko decenija biti ivi le, kao i njen posetilac Agheron, i da postoji mogunost da nee moi da umre, ak i ako to bude poelela. Da nije srela Agherona i Aheu, i ula elunjevu priu od Vere, to bi joj zvualo kao veoma privlana opcija. ak i tada, pogotovo otkako je dola u kontakt sa Skalalinim biem, nije dugo razmiljala o tome, a strah ju je polagano naputao. Ta bia, koliko god delovala humanoidno, samo prividno su liila na ljude. Oni su zapravo bili neto sasvim drugo, sasvim drugaiji oblik ivota, sa drugaijim shvatanjem univerzuma od ljudskog i ona je verovatno jedina od svih njih bila sasvim svesna toga.

Spajanjem sa Skalalom, Irena je zadrala sopstvenu linost, misli, emocije, bol, uas i neobinu lucidnost koja dolazi zajedno sa adrenalinom, ali je osetila jo neke, za nju sasvim strane emocije, za koje nije znala da postoje, misli koje su se pruale mnogo dalje od bilo ega to je ikada mogla da zamisli, jedno sasvim drugaije shvatanje univerzuma, fizikih zakona, svetova i ivota i povrh svega vrtoglavo gigantsko znanje iji bol je daleko nadmaio fiziku bol koju je osetila raspadanjem Skalale. Ovo nije mogla da kae Andreju, sumnjajui da bi on to mogao da razume, ali spajanjem sa Skalalom, u nju kao da je uao jedan mali univerzum. Jo uvek se oseala kao gotovo ista osoba kakva je bila, ali je znala da e vremenom simbioza ova dva univerzuma, naeg i tuinskog, uiniti svoje i ona vie nikad nee biti ista. Ljudi oko nje, koji su moda znali za ovu promenu, sasvim su razliito reagovali na nju. Andrej je bio prestravljen, Nikola uopte nije promenio svoj odnos prema njoj, moda zato to je i sam makar delimino doiveo slinu transformaciju, a ivka jednostavno nije bilo briga. Mogla je da razume Andrejev strah, baziran na onome to je video i rezonovao na racionalan, zemaljski nain. On je Skalalu video onako kako bi je videlo ljudsko bie, i pretpostavljao je da Skalala rezonuje na ljudski nain, na nain na koji reaguju udovita koja je video u horor filmovima, teko bolesne ljude u dramama, stranijim od bilo kog horora, monstrumi u SF filmovima, a to je sve bilo sa jednostrane, ljudske take gledita. On ju je video kao patetine, mrane, bolesne ostatke jedva ivog, mentalno i fiziki propalog bia. A da li je to zaista i bila? Ko je zaista ikad mogao da shvati o emu razmilja jedan pas, jo manje jedno nezemaljsko bie? Ne, Irena je sada znala da su Skalala i njeni sa-

putnici bili mnogo vie od patetinih, bolesnih i deformisanih ostataka, iako je elunj Veri pokuao to tako da predstavi. Niko od njih nije zaista bio slab. Ono to ih je zaista na kraju unitilo, bila je ambicija. Ambicija da prekre sve zakone Sile Prirode, ili kako god nazvali globalne zakone univerzuma. Ljudi moda deluju na lokalnom nivou, testirajui granice zemaljskih zakona prirode. Ova bia su pokuala da utiu na globalne zakone univerzuma i to ih je unitilo. Uprkos spajanju sa Skalalom i preuzimanju dela njenih misli, Irena je znala da je znanje o ovim biima i dalje izuzetno ogranieno. Za razliku od ostalih koji su doli u kontakt sa doljacima, Irena je znala da oni nikad nisu zaista sa njima komunicirali, ak ni telepatski. Najblie istini bi bilo rei da su svo etvoro, u trenutku kada su mislili da komuniciraju sa doljacima, zapravo komunicirali sami sa sobom. Doljaci su uticali na preoblikovanje misli u ljudskim umovima, na formiranje misli i slika u umu, ak i na nain na koji se vide ili oseaju stvari, a verovatno i na centre u mozgu kojih ni sami ljudi nisu bili svesni, proizvodei na taj nain utisak unutarnjeg dijaloga, koji je u stvari bio monolog, iniciran i vetaki izazvan sa ciljem da prenese poruku, ali ipak monolog. * * * Otila je na veeru kod ivka, iako je znala ta to znai. Moda je drugaija od ostalih ljudi, moda nosi opasan virus prenet iz jednog drugog sveta, moda je i zarazna, a moda i nije. Kad je ula u njegov stan i videla ga, mladog, naoitog i razumnog, i kad je shvatila da on misli ozbiljno s njom, odluila je da mu ispria sve, pre nego to njegovi oseaji prema njoj postanu ozbiljniji. Sasluao ju je paljivo do kraja, mada je sve to se dogodilo ve uo, to jo u poetku, od nestalog

Olivera, to kasnije od Nikole i Andreja. Znai, oni su imali uvid samo u odreeni deo planete oko Matice, ne na ceo svet? upita je ozbiljno. Da, to je jedino objanjenje. Da li nisu znali da postoji i ostatak Zemlje ili ih nije bilo briga, nije vano, ali nas petoro smo se sluajno nali u prostoru kojem su mogli da pristupe. Zato nas petoro, moda nikada neemo doznati. Da li si ti primetila i ranije da je tvoj maak drugaiji od ostalih maaka? sa gotovo kominim izrazom lica. Ne, nije on drugaiji, ne razume, uzdahnula je, on jeste maak, u biolokom smislu. Mogue je da je fiziki izdrljiviji i da ima sposobnosti orijentacije znatno izraenije nego ostali pripadnici njegove vrste, ali on je ipak zemaljska maka, kao to smo mi samo ljudi. Ili smo to bili. Mislim da su kriterijumi po kojima smo birani nama nepojmljivi i nemaju veze sa tim ta mi moemo ili ne moemo na zemlji. Moda Oliver i Nikola mogu da uine neke stvari koje drugi ljudi ne mogu, ili misle da ne mogu, ali to verovatno nije bilo od kljunog znaaja. Mi se uporno drimo nae zemaljske logike. Kod njih to ide drugaije. Da li si primetila da mnogo upotrebljava rei mogue, moda i verovatno? Uporno se ograuje od bilo kakvog zakljuka, primeti on. A ti sad zvui kao Oliver, uzdahnu Irena malo umorno, zato to nisam ni u ta sigurna. Ograujem se. Ne znam vie ni ta sam ja. Pa ta si ti? upita je kleknuvi ispred nje hvatajui je za ruke, od ega je osetila prijatnu toplinu u stomaku, meni izgleda kao savreno ljudsko bie, sasvim savreno.

Deo trinaesti

Istog trenutka kad se probudila, Vera je osetila da se neto oko nje promenilo. Tlo je bilo drugaije. Umesto suve pauinaste mahovine, koja ju je po buenju milovala, sada je leala na bockavoj travi. Vazduh oko nje bio je i dalje nalik sveem letnjem jutru, ali se sada oseao i neki miris, veoma poznat. Miris trave. Uzbuena podie glavu i glasno uzviknu od radosti. Trava je rasla svuda oko nje, obina, zelena, mirisna, oroena trava. Ali zato je bilo tako toplo. Ona se seala zime, dugakih noi i mrazeva. I vejavice. Ako ovo nije Zemlja onda je vraki liilo na nju, samo je godinje doba bilo pogreno. Ili, da li je? Kad joj se um malo razbistrio, shvatila je da uje i zvuke. Tamburai. Da li je to bio samo radio, ili iva svirka, nije znala, ali uli su se tamburai. Svirali su Zaustavite Dunav i to je bilo toliko poznato, i toliko divno da je spustila glavu u mirisnu travu i poela da rida dugo, dugo. Nije se mogla zaustaviti, ak ni kada je osetila neke pokrete blizu sebe. inilo joj se da nikada vie nee da prestane da jeca. Kad je kraj sebe zaula stenjanje, trgla se i

pridigla lice prekriveno suzama. Svega na par koraka od nje, leao je Oliver, sasvim nag. Ovaj put je leao na leima i bilo je oigledno da se budi. Stavio je podlakticu preko oiju, kao da eli da se zatiti od sunca. Pribliila mu se lako se prevrnuvi preko trave. Tamburai su i dalje svirali, odnekud su dopirali izduvni gasovi, pomeani sa mirisima Dunava, trave, rotilja i svee kafe. Sunce se izdizalo iznad njih, jedno i jedinstveno, obeavajui topao dan. Nije joj trebalo mnogo da shvati da se nalaze na Petrovaradinskoj tvravi, na poljanetu pored jednog od stepenita. Oliver se neko vreme nije micao i pustila ga je da se pribere. Leala je osmatrajui poznato nebo, travu i betonske stepenice udiui poznate mirise. Konano je zastenjao i pokuao da ustane. Jedno vreme je sedeo praznog izraza lica gledajui ispred sebe. Lice mu nije odavalo ni najmanji trag iznenaenja, a telo ni znaka da osea hladnjikavu sveinu jutra. Jesi li dobro? upita ga, ne znajui ta drugo da kae. udno sam sanjao, ree on kretavim glasom, ni ne gledajui u nju. Iznenada, kao da se konano zaista probudio, okrete se prema njoj uzvikujui njeno ime, sa licem preko kojeg je po prvi put otkako ga je upoznala, preao izraz krajnjeg iznenaenja. Naprasno ju je uhvatio za ramena, jo uvek je dozivajui kao lud, a njegovo inae kameno lice bilo je sasvim izmenjeno mnotvom emocija. Znai, stvarno se dogodilo! A ti stvarno postoji, Vera! Vera, Vera, Vera, koliko sam samo mislio o tebi proteklih meseci. Mislio sam da sam te sanjao, tebe i sve to se dogodilo! Neverovatno! Smejao se i grlio je dok se ona pitala ta znai to proteklih meseci. Konano se smirio diui duboko i izgledalo je kao da se bori sa kontradiktornim emoci-

jama koje su ga opsedale. Iako je njihov poloaj njoj izgledao apsurdno on je, uprkos svemu, bio srean kao da im se dogodilo neto zaista divno. Vera se blago izmigolji iz njegovog medveeg zagrljaja ne bi li osmotrila gde su. Nalazili su se blizu podnoja tvrave, odmah do stepenica kraj kratkog tunela i drvenog mostia. Ona je na sebi imala istu kariranu koulju, a on je bio sasvim nag, kao i onog trenutka kada su poslednji put bili na zemlji. Trebalo bi da se sklonimo odavde, pa emo onda da razgovaramo, predloila je ustajui polako. Gde si ti bila proteklih meseci? konano ozbiljan, upita je on. Ustao je gipko i lako za nekoga ko je tako dugo leao, praktino u komi, primetila je sa blagom jezom. Ne znam, odgovori mu iskreno, ali bie bolje da ne etamo goli po Tvravi, to jest ako nee da nas uhapse. Dok su silazili niz stepenice do puta, oprezno gledajui da ne naie neki prolaznik, ona ga upita koliko je to meseci prolo. Pogledao ju je malo udno i slegnuo ramenima. Mislim, oko petnaest nedelja. Ali oseam se kao da sam ih sve sanjao. Bilo je nestvarno. Zaustila je da pita jo neto, ali je odustala jer su upravo stigli do druma. Rekla mu je da se skloni negde dok ona pokua da zaustavi neki auto. Tek je svitalo i na vidiku nije bilo nikoga. Uskoro je nekoliko njih prolo pored nje da bi se, pola sata kasnije, zaustavila jedna velika crvena koda beogradskih tablica. Auto je vozila lepa, mlada devojka u ranim dvadesetim, doterana za

izlazak, sa platinastim loknama koje su joj bogato padale po ramenima. Otvorila je vrata i zabrinuto, sa upadljivo beogradskim naglaskom, upitala: Izvini, da li ti treba pomo? Da li si dobro? Shvativi da se njena oskudna odea i pomalo izmuen izgled mogu raznoliko protumaiti, Vera gotovo u trenutku smisli priu, nasmei se nesigurno i objasni kako je sino bila na malo burnijoj urci, malo je pomeala pia i sad nije sigurna kako se ovde nala. Moj prijatelj je takoe ovde i oajniki mu treba prevoz, dodade ohrabrena devojinim zabrinutim klimanjem glave. Jo dve devojke priblino istih godina posmatrale su je sa zadnjeg sedita, on je ovaj, malo vie popio i sad neko mu je izgleda maznuo odeu i probudio se goliav. Treba nam hitno prevoz do njegovog stana, dok ljudi ne ponu da dolaze na Tvravu. Gde je taj tvoj prijatelj? Zato se ne pokae?, upita devojka za volanom, vie radoznalo nego oprezno. Vera mahnu rukom Oliveru, koji izae iz svog sklonita. Devojke u kolima gotovo istovremeno uzdahue, uz jedan tihi uzvik divljenja. Upadajte, ree devojka za volanom i prui ruku Veri, Ja sam Tamara. Moe me zvati Taca. Zgodna devojka, kose boje meda, sa zadnjeg sedita predstavi se kao Jeca, a crnka ravne kose i zelenih oiju ree da se zove Vanja. Kad je Oliver priao kolima, Jeca i Vanja su se kikotale odmiui se jedna od druge da bi mu napravile mesto u sredini, dok se Vera spremala da sedne na suvozaevo sedite. Oliver, koji se nije preterano trudio da sakrije bilo koji deo tela, odmah izrazi elju da Vera sedi pored njega. Ovo je izazvalo raspravu izmeu dve devojke, od kojih nijedna nije htela da sedne do vozaa. Konano, Vanja

je nevoljno prela napred, a Oliver je nerado seo izmeu Jece i Vere, upadljivo se primakavi to blie Veri, drei je za ruku kao izgubljeno dete. Nisam znala da ste vi Novosaani tako opasni, ree Taca merkajui Olivera u retrovizoru, ne seam se nikoga ko se toliko opio da se probudio go na javnom mestu bez ikakve predstave kako je tu dospeo. Vera uspeno nabaci osmeh tipa eto, i to se deava kad si lud, ali je Oliver i dalje izgledao neraspoloeno. utao je i stiskao Verinu ruku u svojoj. Jeca je veto prela, gotovo kao maka, prelazei crveno lakiranim noktima preko njegove gole butine. Sestro, je l ovaj strava frajer tvoj? upita naginjui se malo prema Veri. Vera zausti da kae da nije, ali Oliver umesto nje ree da jeste, da je on Verin, to je zvualo gotovo kao da je on njeno vlasnitvo i pri tom neno i gotovo neprimetno skloni crvene nokte dalje od svojih testisa. Jecu to uopte nije obeshrabrilo i ostatak puta je neprestano prela i frktala milujui ga po telu, to je on uredno ignorisao, tek povremeno sklanjajui njenu ruku, kad bi joj se nokti previe pribliili njegovim preponama. Vanja je okrenuta na seditu priala sa Verom, povremeno merkajui Olivera. Je l ti on stvarno momak? upita je. Veri je jo uvek sve izgledalo nestvarno i mada je znala da ove devojke veruju u priu o napijanju na ludoj urci jer nije bilo razloga da ne veruju, udila se koliko je brz bio njihov povratak meu ljude nakon svega to se dogodilo. Bilo je smeno priati o ludoj urci i litrama buene votke i o dobrom tipu kojeg je pokupila na urci, sada kad se prvi put posle ko zna koliko vremena ponovo probudila na Zemlji, u svom gradu, ali joj je

laganje ilo neuobiajeno lako. Trudila se da bude neodreena i tajanstvena, jer je mrzela da lae, pa je samo ukratko odgovarala na pitanja koja su joj izgledala beskonana. A gde je bila ta urka? interesovala se Tamara. Oliver se uopte nije trudio da joj pomogne. Sedeo je kao mumija, lica hladnog i bezizraajnog, samo mu je ruka u kojoj je vrsto drao njenu bila vlana od znoja. Stoga nije bilo iznenaujue to je jedna devojka upitala Veru da li je on retardiran ili samo uduvan. Malo se ubio jue, slaga Vera ne trepnuvi, neko je doneo travu, pa je bilo votke i vidi rezultate. A neki su mislili da je dobar vic da nas ostave tako ubijene napolju bez odee. Devojke su se kikotale izbacujui komentare o opasnim Novosaanima, ali Veri nije promakao Oliverov leden pogled koji je odmah razumela. Tiho mu je odaslala jednu misao, onako kako su to inili i ranije. Iako nikad pre susreta sa njim nije imala bilo kakva iskustva sa telepatskim vidom komunikacije, sa njim je to bilo gotovo prirodno. Ti nisi moj vlasnik. Ne oseam se vie isto kao ranije, odasla joj on, neto mi se dogodilo. Kao da mi um radi na dva nivoa. Ne mogu da se prilagodim. Ne uspevam. Ne moemo sad da raspravljamo o tome, uzvrati mu oprezno misao, saekaj malo, glumi. Ne znamo da li smo bili odsutni i koliko dugo. Ne znamo ni gde smo se nalazili. Sada je leto, Olivere. inae izlazite? pitala je Vanja naginjui se prema Oliveru. Molim? prekinula je razgovor sa Oliverom bez re-

i i nastavila da avrlja sa devojkama kao da se nita posebno nije dogodilo. Ni Vera ni Oliver nisu bili iz Novog Sada, pa stoga nisu mogli da trae da ih odvezu svojim porodicama, a Oliver nije bio siguran da ivko i dalje ivi u istom iznajmljenom stanu u kome su njih dvojica te zime zajedno stanovali. Bilo je oigledno da je prolo najmanje nekoliko meseci od dogaaja u Andrejevom stanu. Nisu smeli da idu u Verinu sobu u domu, jer nisu bili sigurni ta ih tamo eka. Preostalo im je samo da odu kod Andreja nadajui se najboljem. Kad su stigli do ulaza u zgradu, ve je odavno svanulo i ulice su bile pune ljudi. Tamara je u gepeku pronala neki stari prekriva za sedita i dala ga Oliveru da se ogrne, buno ga cmoknuvi u obraz. Vanja je traila od Vere broj telefona i pruila joj papiri sa sopstvenim nagovarajui je da uskoro zajedno izau u provod. Oprostila se sa devojkama i zahvalila na ljubaznosti, priekala momenat kad je prolaznika u okolini bilo najmanje i pourila do ulaza. Jeca je na zadnjem seditu poljubila Olivera pravo u usta, da bi to isto uinile Taca i Vanja. Zatim su se odvezle uz puno veselog mahanja i vritanja, ostavljajui Olivera da polako koraa do ulaza. Nisu imali nikakvu predstavu da li je Andrej kod kue, niti ta se dogaalo sa njim i ostalima dok je prolazila zima i tokom celog prolea. Nisu znali ni kako e ih doekati, ni kako da objasne gde su bili u meuvremenu. U jednom trenutku, dok su se vozili, Oliver je pitao Vanju koji je datum, na ta je ona kikoui se odgovorila: Boe, al si se ti ubio. Pa esti jun je. A koja godina? upita je ozbiljno, na ta su se devojke meusobno pogledale i sve tri prasnule u smeh. Pozvonio je i nedugo potom Andrej je otvorio vrata.

Razrogaenih oiju ih je gledao naizmenino, ne rekavi ni rei. A zatim se sruio kao klada.

Deo etrnaesti

Veru je junsko sunce rano probudilo i nateralo da se promekolji ne bi li izbegla njegove divne zaslepljujue zrake. Prolo je skoro tri nedelje otkako su se vratili u svoj grad, na svoju Zemlju i ona je polako zaboravljala. Jo uvek se dobro seala neobine ivahne planete bez zvuka i mirisa, na kojoj je zajedno sa gotovo beivotnim Oliverom provela petnaest zemaljskih nedelja, ali sada joj se boravak tamo ve inio kao neobian san. Celokupan komar koji je poeo kad je prvi put susrela elunja, muenje izgladnjivanjem, lagano umiranje od gladi i prljavtine u bolnici, kao i ostanak u Andrejevom stanu, polako su poinjali da joj izgledaju daleko i nestvarno. Poput dugakog komara. Ubrzo poto se vratila, susrela je Irenu, ivka i Andreja, i bila zaista fascinirana njihovom sveinom i raspoloenjem, brzo su zaboravljali i ponovo se s radou prilagoavali onome to su oduvek poznavali kao normalan ivot. Svi osim Olivera. On je jedini izgledao kao da jo

uvek ne moe da shvati ta mu se dogodilo. Jedino on je bio traumatizovan od dogaaja koji su sledili otvaranjem Prolaza, jedino on se ivo seao svega to se dogodilo i jedino on se poalio na komare iz kojih se budio obnevideo od uasa. Nije eleo ni njoj, niti bilo kome drugom da ispria ta mu se deavalo tih petnaest nedelja od kada je nestao i od kada je Vera mogla da vidi samo njegovo uspavano telo. Samo bi promumlao kako je iveo tih petnaest nedelja kao da se nita, poev od otvaranja Prolaza tokom oluje pa do samog sopstvenog nestanka, nije zaista dogodilo. Kao da je sve bio jedan dugaak san, a on se probudio i nastavio da ivi normalno, kao i pre. Veri je poverio da je bio potpuno slomljen kada je u tom dugom snu shvatio da ju je samo sanjao i da je moda nikada nee upoznati, da nikada nee sresti nikog poput nje. Iako je zadrao svoj smireni, neodreeni izraz prelepe maske, oi su mu odavale ledeni strah, a pogled izgubljen. Gotovo uopte nije govorio, a kada jeste to je vie liilo na tiho mrmljanje. Veru nije putao od sebe. Kad su se vratili, bili su prinueni da se raziu na neko vreme da bi konano bili sa svojim porodicama, ali i da bi se razjasnile injenice oko njihovog nestanka. Jedno vreme, tajanstveni povratak nestalih ljudi bio je velika vest. Niko, pa ni dvoje nestalih, nije mogao da objasni gde su bili etiri meseca. Kada je Vera dola da poseti Olivera, u njegovom novom iznajmljenom stanu, gde je ovog puta iveo sam, delovao je potpuno izgubljeno i morala je da mu obea da e biti s njim neko vreme. A to vreme je trajalo sve due. Deset dana provela je sama sa njim, ne ostavljajui ga ni trenutak, jer je on tako eleo. Jedva da ju je putao da bude sama i nekoliko minuta i iako ga je volela, poela je da osea da se gui. ak i dok je spavao, drao ju je oko struka obema rukama, kao da

se plai da e je izgubiti. Nekoliko dana nije uopte spavao, da bi zatim konano podlegao umoru i sada je spavao ve vie od dvanaest sati. Sve to uopte joj se nije dopadalo. A vreme je prolazilo i nije bivalo nita bolje. * * * Uprkos dogaajima koji su je na neko vreme odvukli od fakulteta, Irena je u junu uspeno dala uslov za drugu godinu. Oporavljala se neverovatno brzo i skoro sasvim bez trauma i komara. Ako je spajanje sa Skalalom ostavilo traga na njoj, metamorfoza je tekla sporo i gotovo neprimetno. ivko, koji je gotovo uopte nije poznavao od pre dogaaja u Matici, nije mogao da vidi promene, ako ih je uopte bilo, i nije bio objektivno sposoban da primeti bilo ta udno na njoj. Roditelji, koji su je viali retko od kako je poela da studira, primetili su samo pozitivne promene, donekle probueni optimizam, veru u samu sebe i volju za ivotom i uivanjem. Uostalom, Irena nije mogla da im poveri svoje komare i strahove, pre svega zato to je i sama jedva verovala u njih, a potom jer se plaila posledica. Njen otac, fiziar, bio je matovit ovek, odrastao u bosanskim brdima, gde su prie o vilama i veticama bile neto to se redovno propovedalo u veernjim satima. Irena je bila devojica kad su ili u posetu prijateljima u Bosnu, koji su imali imanje blizu mesta gde je njen otac proveo detinjstvo. Nejasno se seala velike ume sa visokim drveem u kojoj su se gotovo izgubili, zelenih brdovitih predela nepreglednog prostranstva, tako razliitog od ravne Vojvodine i betonskih zgrada u Novom Sadu. Seala se i stada ovaca kojih se plaila i izbegavala koliko je mogla. Tada je njen otac, moda nehotice, a moda i namerno, uspeo da ubedi da se

vile kriju u umama i brdima oko njih i ona mu je verovala. U periodima kad je u gradu nestajalo struje, znao je satima da pria bajke koje je izmiljao ili prepriavao, naroito Muzeusove bajke, koliko lepe, toliko i surove (iako se on trudio da ih ulepa). Mogla je samo da pretpostavi kako bi majka i otac reagovali da im je ispriala za Agheronovu posetu u domu. Majka bi verovatno bila van sebe od brige uz svu silu jezivih moguih pretpostavki ta se Ireni desilo i ta joj se jo grozno moe dogoditi. Otac bi moda ak pokuao da istrauje ta se zaista dogodilo naoruan reenou da zatiti svoje jedine po svaku cenu. To bi definitivno znailo izlaganje oba roditelja nepotrebnom riziku i brizi i, po Ireninoj proceni, ne bi dovelo ni do ega dobrog. Cile se ponaao isto kao pre svih dogaaja, poev od otvaranja Prolaza za vreme oluje pa nadalje. Na maku se nije primeivao ni najmanji trag da se neto u njegovom ivotu promenilo. Moda make rezonuju drugaije nego ljudi, s obzirom na pretpostavku da nisu svesne toga da smrt postoji, i moda je njihov mentalni sastav savreniji i fleksibilniji od ljudskog jer ne poznaju fizike zakone i nemaju mogunost empatije. Cile je ostao ono to je uvek i bio, samo maka. Razmaeno se muvao po kui kuda god je poeleo, skidao sam sebi ogrlicu protiv buva i jeo probirljivo, uporno odbijajui da lovi. Irena nije mogla a da se ne zapita da li e upravo Cile biti taj koji e prvi pokazati da li su njih petoro zaista zaraeni od strane tuinaca. Jer, make ive znatno krae od ljudi. * * * Verovatno najbri i najupadljiviji oporavak u fizikom i psihikom smislu doiveo je Nikola. Njegovo telo se naoigled svih bukvalno regenerisalo. Iako je i dalje bio neto mraviji nego pre, oseao se vitalno i zdravo,

a um mu je bio lucidan i brz kao i uvek. Za razliku od Irene, on nije uspeo da poloi dovoljno ispita za uslov u junu, ali je ostavio sebi dovoljno anse da to uini u septembarskom roku. Susret sa Aheom zaboravljao je brzo, zahvaljujui injenici da je od poetka bio skeptian, da je do samog nestanka Irene i pronalaska Skalalinog lea, bio uveren da je sve to mu se dogodilo samo komar i posledica ekstremne dehidratacije one noi nakon oluje kad je dobio napad u studentskom gradu i gotovo umro. Imao je spremno objanjenje za samog sebe i za to kako je dolo do povreda na stomaku i butini. Susret sa ostacima lane Irene sasvim ga je izbacio iz koloseka, i tada je bio najblii trenutku da popusti i poveruje, ali vremenom je i to zaboravljao. Irena ga je svojim prisustvom podseala na nemerljivi uas i nevericu koje je tada osetio, ali je ujedno zbog tog dogaaja bio vie svestan da svoje iskrice sada konano moe da kontrolie. U elji da ispita njihov uinak, nekoliko puta je pokuao da svesno eksperimentie na ranjenom ulinom psu, na pauku kome je neko otkinuo dve noice, na ranjenoj maki. Seo bi pored nesrenog stvorenja, koncentrisao se, ali im bi plaviaste iskrice poele da izlaze iz njegovog tela, stomaka, prstiju na rukama, ak i iz lica, pred oima mu se pojavljivalo prestravljeno, uasno deformisano Irenino lice, koje je oblikovalo jedno beskonano ne. I tu bi stao, zamolio nesrenu ivotinju za oprotaj to ne moe, nee, ne eli da joj pomogne, i otiao. Otac i majka nikad nisu postavljali pitanja. Bili su sreni to je ostao iv, lucidan i pokretan i ne bi izazivali sudbinu traei objanjenje. Njima je njegov oporavak bio udo i Dar od Boga i sasvim im je odgo-

varalo da tako i ostane. Teodora, kao i obino, nita nije primetila. alila se to mu kosa sporo raste i to je toliko smrao, a njeno prisustvo je bilo samo po sebi toliko zabavno i oputajue da je ostao uz nju dok nije shvatio da je voli. Mala, tamnokosa devojka koju je video u snu, dugo ga je proganjala svojom pojavom. esto ga je poseivala u snovima, ali vie nije mogla da ga vidi niti uje. Stajali su na nekom neobinom mestu, gde je rastinje bilo meko i vatreno narandasto, a drvee prozirno i uto i kilometrima visoko i gde je jezero bilo boje dragog kamena prekriveno plutajuim prozirnim kuglama dok je magliast vazduh plovio oko njih. Ona je uvek bila sama i izgledala tuno. Pokuavao je da pria s njom, da doe do nje, da je dozove, ali iz nekog razloga nije mogla da ga uje niti vidi, kao da se nalazio sa jedne strane stakla-ogledala, a ona sa druge. Kad bi pokuao da prie blie toj devojci, budio se. Nije saznao ko je ona sve dok nije video Verinu sliku u novinama, u vreme dok je vest o njenom nestanku bila na naslovnim stranama, i shvatio da je to ona. Njihov prvi susret u julu, kada se nenadano pojavila niotkuda, konano je potvrdio da je to upravo devojka koju je sanjao tako dugo. Nali su se u Andrejevom stanu mesec dana nakon to su se Vera i Oliver vratili. Iako je znao da e je konano sresti ipak je osetio neto nalik na elektrini udar kad ju je ugledao. Pruila je ruku, predstavljajui se i on se gotovo izleteo sa svojom priom. Kada ga je ugledala, i ona je izgledala iznenaeno, kao da ga je prepoznala, ali nita nije rekla. Samo na trenutak je njeno lice izrazilo zaprepaenje i prepoznavanje, da bi se vratilo na formalni izraz pristojnosti prilikom upoznavanja. Tip koji je nestao zajedno s njom, Oliver, koga je poznavao tek iz vienja,

stajao je pored nje, drei je posesivno za ruku. Pruio je Nikoli ruku i predstavio se bez osmeha. Lice mu je bilo lepa kamena maska. Nakon to su neko vreme razgovarali o dogaajima koji su ih povezali, i to trapavo i gotovo neuverljivo, kao da su se tek upoznali, mladi ljudi su se malo opustili i ubrzo je njihovo sastajanje poelo da lii na sasvim obinu sedeljku. Irena je sedela na prozorskoj dasci pored afrike ljubiice, koja je oigledno crkavala u mukama u svojoj saksiji, dok je neki tip koji se predstavio kao ivko obigravao oko nje. Siroti ivko je skakao na svaku njenu elju, donosio joj kafu i okoladu i svako malo objavljivao da je Irena njegova devojka grlei je strastveno. Irena je izgledala pomalo pometena tolikom panjom, ali smirenija i na neki udan nain lepa nego ikada otkako ju je Nikola upoznao. Oliver je bio sa Verom u kuhinjici i tamo su neto tiho razgovarali. Za to vreme Andrej je neto ivo objanjavao Nikoli, koji ga uopte nije sluao. Konano je uspeo da ga se rei kada je Oliver zamolio Andreja da doe kod njega u kuhinju. Vera je to iskoristila da se izvue iz posesivnog zagrljaja koji ju je guio i prila Nikoli sa dve ae u ruci. Vino ili sok? upita pruajui mu obe ae. Uzeo je vino. Poznajemo li se odnekud? upita ga ona, povlaei ga prema uglu gde je bilo najvie slobodnog prostora. Viali smo se po studentskom gradu rekao je oprezno. Znam. Nisam mislila na to. Znam da nisi. utala je zamiljeno vrtei pramen kose oko prsta i

povremeno zabrinuto bacala pogled na Olivera koji je u kuhinjici prisno razgovarao sa Andrejem. Ne isputa te iz ruku, primeti Nikola malo zlobno. Slegnula je ramenima. Nije mu dobro, rekla je neodreeno, a Nikola je osetio da se ona distancira od njega. Sluaj, nakon svega to se dogodilo, moda nee zvuati tako ludo ako ti kaem da sam te dugo sanjao. Plaio se da ne ode pa je brzo ispriao svoj prvi san o njoj, a zatim i drugi. Ona ga je sluala i videlo se da je zapanjena. Nikom nisam ispriala o tom udnom mestu na kojem sam bila, rekla je gledajui ga pravo u oi, stojei veoma blizu njega, a ti si ga veoma verno opisao. Znai, stvarno sam te video! Nikola je bio okiran i razdragan u isto vreme. inilo mu se da mu se dogaaju neverovatne stvari i to ga je oduevljavalo. Uz to, konano je bio licem uz lice sa misterioznom devojkom iz sna. A Oliver? Oliver je bio samnom. Samo je spavao. Nisam mogla da ga probudim. Zar njega nisi video. Ne. A da li si pomislila da on uopte nije bio s tobom tamo? upita je ozbiljno nakon to je malo promislio. Nije bila iznenaena ovom pretpostavkom. Moda je i sama to ve odavno shvatila. Da. Znam da nije bio tamo zajedno samnom. Bio je na nekom drugom mestu, ali ja nisam elela da budem sama i jednostavno sam ga kreirala. Njegov lik tamo bio je samo iluzija i zbog toga nije mogao da se probudi i ivi. Bio je to moj nain da ne poludim od samoe, da imam barem iluzi-

ju da nisam sama, da je on samnom. Ne znam kako sam to uinila, ali tada mi je izgledalo prirodno. Da li ti je rekao gde je bio? Ne, ali mislim da e sve ispriati Andreju. Andrej e saznati, ali mi ostali moda nikada neemo. Moda je tako i bolje. Gde god da je bio, ta god da je video, skoro ga je unitilo. Neka zaboravi. Kako smo se ti i ja sretali u snovima, da li to zna? upita je naginjui se ka njoj jer je bila sitna i mnogo manja od njega. Kad se trgla, shvatio je da ju je nehotice uhvatio obema rukama za ramena. Uneo joj se u lice da ostali ne bi uli i nastavio: Uglavnom sam te sanjao kako istrauje svet oko sebe ili kako spava ili kako plae, ali jednom, poslednji put pre nego to si se vratila meu nas, bilo je drugaije. Zastao je, shvativi da su iskrice krenule iz njegovog lica i prsa, plaviaste i neumoljive i ustremile se pravo ka njoj. Iako ih je oigledno primetila, nije uzmakla. Prkosno ga je gledala pravo u oi. ta sam radila? upitala je i Nikola shvati da se ona ne sea. Radoznalo je sluala. Kad sam te poslednji put video u snu, bila si jo uvek sama. Lutala si meu onim prozirnim stablima sa prstenastom kronjom. Stala si ispred jednog ija kronja je izgledala zapenjeno, kao more u talasima. Menjala je boju. Posmatrala si je dugo. Tada sam ve odustao od pokuaja da te dozovem. Znao sam da ne moe da me vidi, niti uje. Prsten te kronje oko stabla je izgledao uskomeano, kao more u oluji i bio je pun plodova. Nisam mogao da ih vidim dobro, ali su bili veliki, crveni i soni. Veliine dinje, otprilike. Jedan od tih talasa je krenuo na tebe i zapljusnuo te. Ja sam se trgnuo, ali ti si izgledala oarano, kao da se deava neto jako dobro. I onda se pojavio taj lik.

Lik? Prvo je izgledalo kao neko nejasno oblije, jer je bio skriven u svetlosti iz prstena stabla. Neka ljubiasta svetlost, ini mi se. Zastao je, u nedoumici da li da joj kae ili ne. Primetio je da ga gleda radoznalo, kao da se zaista ne sea niega. Konano, ona ga zamoli da nastavi. ta je radio taj lik? Da li je liio na oveka? Stvarno se ne sea niega. Odmahnula je glavom. Sumnjao je da e joj se dopasti to to je imao da joj kae. Liilo je na oveka. Bio je sakriven u toj svetlosti i komeanju prstena, ali izgledao je kao ovek. Isprva nisam mogao da mu vidim lice. Tek mnogo kasnije sam shvatio da je to bie izgledalo u dlaku isto kao on. Oliver. utala je i nastavio je. Vas dvoje ste vodili ljubav, slegnuo je ramenima. Sada je verovao da se ona zaista ne sea. Iskrice su i dalje izlazile iz njega i ulazile u nju, ja sam malo odlutao u drugi san, a kada sam se vratio, ti si upravo raala neto nalik onim plodovima to su visili sa tog stabla. Taj plod je bio mek i elastian i velik, nisi se muila. Kao da si u polusnu. Zatim si se probudila i videla plod na svom trbuhu a ja sam se probudio i sve je nestalo. Vie te nisam sreo ni u jednom snu, dok se nismo susreli ovde. Buljila je u neverici. Oliver, koji je razgovarao sa Andrejem u kuhinji, okrenuo je glavu i pogledao ih preko ramena. Hou da idem odavde! rekla je odjednom besno, i da vas nikad vie ne vidim! Zauvek! Nisi jo shvatila gde si to bila tih

petnaest nedelja? Ne mogu da verujem da nisi shvatila! Trgla je jedno rame kao da eli da se oslobodi, gledajui ga besno, kao da ne vidi iskrice. To nije bio nikakav vanzemaljac Vera, je li tako? I nije to bila nikakva udna planeta nastavio je. Iako je pokuavala da skloni njegove ake sa svojih ramena, njene oi su bile radoznale. elela je da zna sve to je imao da joj kae. To je bio taj Oliver, je li tako? Vas dvoje zaista jeste bili zajedno. I ti si sada trudna. S njim. Pusti me, rekla je jo jednom, hou da idem. Stvarno nisi shvatila? Stvarno ne zna gde si bila? Prolo je petnaest nedelja. Petnaest nedelja si bila bez hrane, vode i bilo kakvih fiziolokih potreba. To ti nije udno? A onaj tamo, i tada pokae na Olivera, on je praktino bio u komi, bar za tebe i nije ti udno to je odmah ipio na noge nakon toliko vremena provedenog u nepominom poloaju? Ovaj put ga je gurnula od sebe snanim pokretom za tako sitnu osobu. Uspela je da ga odgurne toliko da se zateturao. Hou da pobegnem od svih vas! Da odem! Mi smo udovita, pokazala je na njegove iskrice koje su plaviasto svetlucale oko njih. Sada su se svi okrenuli i gledali u nju, udovita! Svo etvoro! Krenula je prema izlazu dograbivi usput svoju jaknu. Oliver za njom. Skoio je lako i za as se naao na vratima i nestao. ivko je zapanjeno stajao pored prozora sa oljicom kafe u ruci, Andrej se u kuhinji naslonio na sudoperu i gledao ravnoduno, a Irena je samo umorno pogledala Nikolu. Oi su joj izgledale neobino tamne, skoro crne.

U pravu je. Mi jesmo udovita. * * * Iako je urila da izae napolje, iz ove proklete zgrade, na sunce, na vazduh, Oliver ju je stigao pre nego to je ona uspela da se uhvati stepenica. Zastala je dok se on zaustavio par stepenika nie. Izgledao je prelepo kao i uvek, a strah se povlaio iz njegovog pogleda. elim da odem, Oli. Na neko vreme. Ne znam koliko dugo. Hou da idem svojoj kui. Znam, rekao je i sada izgledao smirenije. Oi su mu ponovo bile tople i osloboene ledenog straha. Iznenaeno ga je pogledala. Proteklih nedelja bio je panino vezan za nju. Provodili su itave nedelje fiziki prikovani jedno za drugo kao sijamski bliznaci. Ve posle par dana poela da je da se osea zarobljenom, ali on nije imao snage da je pusti, kao da je zavisio od nje. Jednom prilikom, uguena eljom za malo samoe, poela je da se sprema da ide svojoj kui. Oliver je izgledao kao da drema, ali im se oprezno izvukla iz njegovog zagrljaja, probudio se. Nemoj da ide, rekao je moleivo. Idem svojoj kui Olivere. Ne moe me drati ovde zauvek. elim da bude samnom zauvek, rekao je agresivno, na ta se trgla, ali je odluno nastavila da se pakuje. Ne elim da ide, ostani, seo je gledajui je i videlo se da je besan, ti si sada samo moja i ne elim da se vie razdvajamo. Oduvek sam znao da si moja. Znao sam da si moja jo kada sam te prvi put ugledao. Nisam tvoja niti bilo ija i idem kui. Ovog puta definitivno. Nije otila.

Seli su na stepenice i on ju je neno uhvatio za ruku. ao mi je, Vera. Nadam se da e mi oprostiti. Zagrlila ga je i neko vreme su sedeli zajedno na stepenicama u tiini. Konano, ona ustade. Pogleda ga prvo u oi. Znao je. Naravno da je znao. Znao je pre nje. Zadrae je? odaslao joj je misao kao to su to ve inili. Devojicu? Zna da hou, poslala mu je misao kao odgovor i krenula prema prizemlju. Vera, volim te, viknuo je glasno za njom. Nije mogla da zadri osmeh jer se zacrveneo, to mu nikako nije pristajalo. Vratiu se, samo mu je dobacila, vratiu se onda kada oboje budemo spremni! Neka to bude uskoro. Jo vie se zarumeneo i videlo se da se nasmeio, prvi put otkako su se vratili. Bio je to najtopliji i najiskreniji osmeh koji je ikad videla na njegovom licu. Olivere, obeavam ti, bie uskoro! I tada je otila.