REMESIANA 317. 1. U drevnom gradu `iveo je mudroslovac Ekumen. 2.

Qudi su ga znali jer je ~esto obi~nim re~ima govorio (po malo) neobi~ne stvari. 3. Poznavao ga je i car Konstantin, jer kada je imao malo godina igrao se sa ne{to starijim drugom. 4. I jo{ tada je govorio neke mudrosti,koje su zabavqale naro~ito starije, ali po{to se nije isticao niti hrabro{}u, niti spretno{}u, nije na wega obra}ana posebna pa`wa. 5. Odavno je zapam}en po pri~i koju je ~esto na glavnom trgu govorio: kako }e svi gradovi, te i Remesiana, postati jedan veliki grad, koji }e se zvati Ekumenopolis. 6. I kako }e (to) u stvari biti jedno veliko selo u kome se sve zna. 7* Postoja}e, dakle, samo jedan grad na svetu. 8. A govorio je i da su svi qudi, u stvari, stanovnici jednog kosmi~kog grada. Jer, tako je oduvek bilo i tako }e biti. 9. Po ovoj pri~i deca su ga nazvala Ekumen; i ovo mu se ime u~vrstilo.

1o.Ali niko, u stvari, nije znao odakle je on do{ao. 11. Kada bi ga upitali, rekao bi: sa reke u kojoj se vidi nebo i sve zvezde na wemu. 12. [apatom je gradom kru`io glas da ga je donela majka Tribalka sa juga, Nesta, i tu pod jasenom , po zapovesti vile, ostavila. 13. Wegovi po{tovaoci: da je do{ao sa Istrosa i da mu je pravo ime Andio, 14* Dvadeset sedmo koleno ~uvenog tribalskog poglavice Halesa. 15. I kada je pro{lo dosta vremena po`ele car Konstantin da vidi Ekumena, jer u glavi ima{e veliki problem. 16. I u prvoj latici cveta, uz veliku pratwu, do|e car u Remesianu. 17. Uz srda~ne poglede sreto{e se car i mudrac. 18. Re~e car: meni je trideset sedam, tebi ~etrdeset; u ~udnim smo godinama; kako si se promenio! 19. Odgovori Ekumen: meni kosa a Vama i ode}a. 20. Po mojoj zapovesti dovedo{e te, re~e car, ali nisi do{ao ti (meni) , no ja tebi. 21* I nastavi govore}i: u snu videh re~ koja mi kaziva{e: po voqi neba ti uvede u carstvo jednoga Gospoda, nad mno{tvom (bogova). 22. Za pravedno delo svet }e te slaviti , i ne zaboravi: nad suncem krst (i) ovim } e{ pobediti.

23. Be{e to re~ neba, a onda misao tvoja, i po (woj) kazanoj slavqen bi}e{. 24. A onda: carstvo si zadobio, a po trudu (svom) mo`e{ ga (i) zadr`ati. 25. Ove re~i te{ku misao na srcu mi stavi{e, te beh (zato) vrlo neveseo. 26. A onda razbistri se misao moja: moram vojsku ja~ati, gradove graditi, narode hraniti i put im svetliti. 27. A kad i ovu radost car izjada, predlo`i Ekumenu da odu do gradske skup{tine. Care re~ povede 1. Kada car i Ekumen u|o{e u veliku dvoranu, uz burne povike slavqa i odu{evqewa do~eka ih prepuna skup{tina na nogama. 2. Behu tamo i carevi doglavnici, i gradska vlastela, najboqi svetski graditeqi i jo{ mnogo mudrijeh glava. 3. Uspravi se car za govornicom, u desnu `ezlo uze, i po~e govoriti {to je u snu video, a onda re~e govore}i: i neka se svi bogovi u jednoga potvore, {to jeste, i nek na zemqi, kao i na nebu bude jedno carstvo. 4. I nastavi: re~ dobru Gospod mi podari. 5. I uz pomo} wegovu sa~ini}u sedam velikih gradova, kojima }e se ponositi Carstvo.

6. Re~ cara topla (bi) i prostruji kroz srca carskih mudraca, te oni carevu besedu odobri{e re~ima: 7* Najve}e carstvo zemaqsko mora imati i najlep{e gradove, posebno one gde care boravi. 8. Duga se, nakon toga, diskusija razvila. Od mnogih ruku `ezlo se nije hladilo. 9. Tri dana se govorilo, ali caru nikako misao da se objedini. 10. I kad skup{tina dobi dan odmora, pozva car Ekumena da i s wim koju nasamo (prozbori). 11. I kada mu car re~e {ta je naumio i dokle je, zapita Ekumen: 12. Svetli care, da l zaboravi, {to me do neba izdiza, a onda naredi da se sa svakog kamena moje ime izbri{e ne bi l se zatrlo. 13. Veliko mi delo sada poverava{. 14* Kako da na wemu radim, kada me od naroda odvoji? 15. Moje je zlo ko kamen~i} u more ba~en, re~e car. 16. Tri meseca neka tebi bude dosta, ima}e{ {to ti srce i{te, da ti {to god misao ne omete. 17. Te{ko `abi da u vodu sko~i, re~e Ekumen. 18. A kada je care video da je ovaj pristao, srce mu se jako razne`i, te re~e: 19. Srdit (be{e) {to naredih da ti se ime izbri{e.

20. Ali, Ekumene, brate remesianski, neka iz tvoje mudre glave krene misao lepoga grada. 21* Postavi}emo ga nasred Carstva, a da mogu da vidim i Istok i Zapad. 22. Ka`u da se sa vrhova Katene jednako vidi i Ilirija i Trakija i da je to najvi|eniji vrh Ilirije. 23. Kada je lepo vreme, kako Serdika isto tako i Nais. Hemus je sasvim blizu, re~e Ekumen. 24. Ho}u grad u zemnom centru Ilirije, jer se i sam tu rodih. Ho}u grad pod vrhom jedne od ~etiri svetih (u Iliriji) planina. 25. Silno `elim grad koji }e mi srcu biti drag; kada sa Istoka do|em da odmorim du{u svoju sveto`eqnu, da se hladne vode sa Ismoura napijem, i sve`u krku{u iz Marusa na `aru omiri{em. 26. I car nastavi govore}i: usnih jednom Remesianu, i to: grad sve u belome kamenu, al ne mogah celi san da zapamtim i poka`em. 27. Ali ne{to mi kazuje da }e tvoju misao dobri graditeqi sve u kamen potvoriti. 28* ^uo sam da tvoja misao lebdi nad svima nama, ali i nad morima i planinama, i da mnogo toga vidi, i ono {to je bilo i ono {tono mo`e biti. 29. I doista, govorahu na{i stari, Gospod strogo vr{i odabir kome }e put istine re}i. 30. Odgovori Ekumen: na|o{e i ovoqi{e re~i Va{e misao moju {to slobodno hodi.

31. Ose}am da }e {to god biti od toga. 32.Samo ne tra`ite od mene prostor i vreme, jer to mi miso jako muti, baca me u `ivot (i) najbednije ~ove~anske rite. 33. Glavom klimnu car Konstantin, i re~e: neka tebi meseca tri bude dosta. 34. Vila mi (pro)re~e: bi}e lepote od grada. 35*. Puna srca Ekumen od cara ode, puna srca i jo{ nade ve}e. 36.U postequ le`e da se od re~i mnoge odmori.

Ekumenov san 1. Tri dana protekne, a Ekumen caru ode. 2. Kada vide da je u cara lice ozbiqno, Ekumen re~e: veliki care, {to nad brdima rekama i narodima mo}i ima{, Vetar me nagoni da i ja {to god re~em ne bi l muku utolio. 3. Al re~e car: ni {tenara se za dan ne gradi, a kamo l grad carski. 4. Re~e Ekumen: dan celi probdeh ne bi li mi {to god od misli do{lo, a da bih po~eo.

5. Od ranije znam: ako jasnoga (od) po~etka nema, onda stalno mutna bistru prevladava vodu. 6. A ~im postequ dotakoh, o~i sklopih, lakim perom bela vila lice moje prekri. 7* A ja onda videh, te mi (se) re~e: gledaj (u) grad da bi ga video. Jer to je grad ve~ne lepote i postojawa. 8. Veliku te`inu na grudima osetih, skoro daha da imao nisam, a sliku videh jasnije no kada se gleda u dno planinskoga zdenca. 9. Ne{to me je nosilo, leteo sam nad gradom i mogao o~ima sokola sve u wemu da vidim. 1o. A kada glas slavuja najavi da }e sun~ev zrak no}nu prese}i tamu, presta i moj let i san kratki: a za ve~nost. 11. Pohitah (onda) za perom da ostavim traga o onom {to videh. 12. Pod rukom mi pade lan sa stola i, evo, donesoh ga. 13. Svetli care, to {to usnih: to ti kazah, to {to si tra`io: to si (i) dobio. 14* Caru be{e srce veselo, a o~i zbuwene kada ugleda crte` na belom lanu {to ga je Ekumen iz pazuha izvadio, te re~e: 15. Uzeh lan u ruku, i jo{ je topao, al meni du{u ne ogreja. Te{ko }e od toga {to ispasti. 16. I dok to care izusti, poveza re~ Ekumen: ako savr{eni grad `eli{, on mora biti pro`et zakonima nebeskim.

17. U skute care platno stavi, te se zagleda u wega ( }ute}i). 18. Kroz glavu tvoju, Ekumene, sva{ta prolazi, vode svakojake: bistre, mutne, tople: hladne..., re~e car. 19. Tri meseca tebi dadoh da (do) sitnoga iscrta{, a ti za tri do|e dana i re~e: nad gradovima (to je) grad. 20. Ne `elim grad iz snova, ve} onaj {to }u (i) svojom rukom graditi. 21* Moji snovi su istina, i ja osim istine drugih snova nemam, re~e Ekumen. 22. Svetli care, re~i moje oslika{e se po `eqi Va{oj, te {to Vama ugodno jeste i Gospodu }e biti. 23. No, {to na belom vidite platnu. 24. Nad linijama drevnoga kvadrata vidim duha, re~e car, i nastavi govore}i: 25. Ma~ mu je u desnoj ruci, a u levoj skiptar; i ogaw mu nad glavom. 26. Duhove od tebe nisam tra`io, qutito } e car, no grad od naj~vr{}eg kamena. 27. Ali sebi i odgovori: znam; ko sna nema taj ni budu}nosti nema. I reka svaka svoj ciq ima. 28* Da bi uverio cara, po~e Ekumen govoriti: mogu snevati na javi i javno gledati u snu. 29. I voqu i misao u srcu sa`mem; a onda telo moje izgubi te`inu; `eqa moja onda postane vetar i nosi telo, kao pero , kud god mi srce zai{te.

3o. I nastavi: u snu mogu ~initi kao i u javi, a u javi kao i u snu. 31. [ta ho}e{ time re}i? zapita car. 32. Kada po~nem da sawam, jako sam budan (tad), zamislim (se): po~nem da sakupqam svu snagu i misao i (onda) po~nem da letim. 33. Letim po `eqenoj visini i nad krajevima koje volim da vidim. A onda, kao i ptice {to vide: gledam dole. 34. Kako to vidi{? 35* Vrlo jasno, ~ak jasnije no na javi. Ali, sve vreme dok letim, moram dr`ati misao i voqu na okupu, a to mi je srcu te`ina. 36. No, vi{e ne letim, sada govorim: ono {to sam video, nasme{i se Ekumen, i kaza sve {to je u snu video. 37. I car se nasme{i i re~e: ti ubedi mene, ali u `utom listu ima}emo veliki sabor gradova Provincije Sredozemne Dakije. Do}i }e onda umni i u~eni, prosve}eni i zanatlije, a ti }e{ im onda svoju re}i misao, kao meni {to si kazivao.

Grad svetlosti 1. ^ulo se sutradan {ta su to car i Ekumen razgovarali.

2. Po`ele car jo{ jednom da vidi Ekumena, jer u novom danu imao je susret sa Licinijem. 3. A kada ovaj do|e, car zabrinuta lica re~e: nesporazum sa Licinijem du{u mi zamara. On tvrdi da je Milanski edikt wegov; ne razlu~uje rodbinsko od carskoga. 4. Misao koja stvara, re~e Ekumen, i nebo vodi u dobri izlaz, a za{to onda i cara nebi? 5. Ne budite zabrinuti, prava misao dugi put utemequje. 6. Izra~unao sam da su rimski carevi naj~e{}e dolazili na vlast nakon prvog akmea, dakle, u ~etrdeset drugoj i vladali su oko sedam godina. 7* To moj ra~un kazuje, a Vi proverite. 8. Ovaj prosek su najboqe godine i za dolazak i za (toliki) ostanak na prestolu. 9. Zar to nije ideal i za cara i za carstvo. 10. Da li ovo mo`e biti ideal i za sve prostore i za sva vremena? 11. Ti zna{ Ekumene, re~e car, bilo je i takvih u Castvu koji nisu izdr`ali ni pol dana u stolici. A bilo je i onih koji su vladali i vi{e decenija. 12. Najkra}a carstva su ona koja su na silu postizana i odr`avana, a najdu`a ona koja za osnovu duh imahu. 13. U takvim carstvima, i kada car ode duh (ga) i daqe dr`i. 14* No, mi smo pri~u o gradu zapo~eli, re~e car.

10

15. I nastavi pitawem: da li si doista tvrdio kako svi gradovi sveta mogu stati na tvom dlanu? 16. Nasme{i se Ekumen: re~ {to pustih mnogo puta se dogra|iva{e na lep{e, a(li) i na ogrdu.A meni (vra}ena) i na porugu. 17. U po~etku mi nije bilo pravo, ali shvatih da su sva qudska dela, te i re~i, `iva (tvar), te se stalno, kao i nebo, dogra| uju i rastvaraju. 18. Zapamtite: re~i su i bo`anska i obli~na tvorevina u isto vreme. 19. Ali, slika i re~ imaju isti koren. I kada govorim ja vidim sliku, a kada {to gledam re~i naviru. 2o. Car u}uta; razvi beli lan na kolena, i uzre se u wega. 21* Tihim glasom Ekumen re~e: pred tvojim o~ima care pokazuje se grad savr{eni, grad za sve prostore i sva vremena. 22. Ne mogu te razumeti, re~e car, ~as govori{ o Remesiani, ~as o nekakvom ve~nom gradu. 23. Veliki, ja iskazujem samo `equ kakva bi mogla da bude Remesiana. 24. Slu{aj Ekumene, svaki veliki vladar `eli potpuno novi grad kao dokaz svoje mo}i i novovremene suverenosti. 25. Pro{lost pamti, re~e Ekumen, da su neki vladari terali gra|ane da ru{e svoje gradove, kako bi na to mesto iznova zidali.

11

26. No, Vi ste shvatili da je Gospoda u ~oveku nemogu}e prognati. 27. A {ta je mogu}e? 28* Zaboraviti. Ali Vi to niste u~inili. 29. I ja jednom usnih vilu, re~e car. I re~e: ako podigne{ grad gde ti bude kazano, bi}e on ~udesni i od mnogih u Carstvu lep{i. 30. I re~e: sagradi}e{ sedam gradova koji od kojega lep{i, ali sve ka istoku se kre}i. 31. Sedmi grad do `ivota za svoju prestonicu izaberi. 32. A onda videh u snu beli grad u oblacima, koji stalno postoji. 33. I evo, do Remesiane do|oh: nije prvi, a nije ni posledwi. 34. Kao i srce ~oveka, tako (i) grad svaki mnoge tajne skriva, re~e Ekumen, i nastavi govore}i: 35* Grad je, kao i dr`ava, odraz nebeskoga zakona. A car je stalno izme|u Boga i qudi. 36. Car u svetu je isto {to i sunce na nebu. 37. Ali, re~e car, Remesiana je ~udo. Ona je vilin grad na Vilinoj reci. 38. Ima{ vremena Ekumene, posvetli znawa svoja, a ako se na Saboru budu slo`ili: ne}emo oklevati sa gradwom. 39.Presvetli, ne radim ja po naruxbini, no po pozivu. Ko je taj {to mo`e san naru~iti. On se ~eka.

12

4o. Ali bi}e to grad svetlosti, jer }e biti tvoren od svet(l)ih principa neba.

POZVA CAR 1. I kada bi u `utom listu, sazva car Konstantin Konzilijum gradova Sredozemne Dakije. 2. Do|o{e iz svih gradova stare{ine. U ~ast caru `rtvenike podigo{e i ispisa{e slavore~ju, a sve to kraj kulta carskoga, blizu Ismoura: vode svete. 3. I kada pretreso{e i re{i{e sva pitawa va`na od interesa za gradove u Provinciji, car re~e: 4. Neka naju~eniji i najmudriji do|u kraj Ismoura, kraj svete vode remesianske. 5. I kada to u~ini{e car skide krunu i pla{t purpurni, zlatno `ezlo ~vrsto preda Ekumenu, i re~e: govori ! 6. U nebo visoko Ekumen pogleda, dodirnu mu pogled vrh Katene, i zadwi zrak {to blista na ~elo mu pade, i on po~e govoriti: 7* Obrati se meni vila, te sitnu napisah kwigu.

13

8. Kaza ona kako ih najlep{a napusti, te ode me|u qudima da `ivi. A kako te{ki greh u~ini, za iskajawe grad bi da podigne. 9. Grad lepi {to ga nadaleko nije. 10. A onda ista u snu me posla da idealni tra`im grad, i kaza (da mu je ime): carev grad. 11. A onda, u misao se moju grad useli, te gde god pogledah: i u travu, i u nebo i u kal, videh grad. 12. Prazne su nekako re~i tvoje, istupi me|u najstarijima Asiks. 13. Car se povede za re~ staroga mudraca, i re~e: Ekumene, mora{ re}i koliko za grad treba kamewa, maltera i } erpi~a; koliko zaprega da to tera; koliko robova, koliko hrane za jedan dan i koliko godina treba grad graditi. 14* Obe}ao si. 15. Svetli care, to }ete Vi meni re}i kada budem kazao celu pri~u. 16. Slu{ajte pa`qivo, jer ja kazujem, a ne dokazujem, jer je (do)kazano. 17. Caru ne be{e ba{ jasno {ta bi on time, ali mu re~e da nastavi. 18. Najvi{i i najsavr{eniji grad to je Kosmos celi. 19. On se zove Kosmopolis, a onaj najmawi minipolis. 20. I u jednom i u drugom Gospod obitava svom svojom celinom. 21* Minipolis jeste u atomu, {to ga je i Demokrit pomiwao.

14

22. Svi gradovi grade se odozgo: sa neba, a ne znojavim kopawem zemqe za temeq wihov. 23. Jer, temeq svakoga grada je na nebu, a ne na zemqi. 24.Nebeska zemqa, tako|e, mora da se kopa, ali ona je tvr|a i od najtvr|eg zemaqskog kamena. 25. Zato svaki grad mo`emo nazvati i nebeskim. Jer, ni zrno peska slu~ajno ne postoji. 26. A ja sam potra`io: koji je to me|u gradovima ozareni. 27. Ti, Ekumene, nekakav ~arobni grad `eli{, ume{a{e se drugi fizi~ari. 28* @elimo da govorimo o zemaqskom gradu. Ali, deo tvog idealnog , ili kako ga ti zove{: grad iz snova, mo`e ga delom ulep{ati. 29. Poku{avam da vam ka`em kako se i iz svetlosti mo`e sagraditi grad, re~e Ekumen. 30. Najva`niji ciq i postavka grada je kosmi~ka, zatim: u odnosu na bli`u i daqu okolinu, kao i druge gradove. 31. Slu{ajte sada ovo: svi gradovi nastali su iz nebeske ti{ine, a ne bure i ratova. Tako je i svaki grad deo Istine. 32. Govori{ o principima Kosmosa, re~e Asiks, ali gradovi se di`u za ~oveka i moraju biti i po meri wegovoj. 33. Princip Istosti ne mo`e biti okaqan u razli~itom,re~e Ekumen, i nastavi:

15

34. Grad se gradi i po principima neba i po principima ~oveka. Jer, i ~ovek je postojan i tvoren po nebeskim (zakonima). Pozva car vidovwake 1. Izvadi Ekumen sliku grada iz nedara, i na sto je postavi. 2. Nagna{e se glave nad wom vidovwaka. 3. Onda vidovwak Azran re~e: sliku vidim, al bi i re~ tvoju, mudra~e. 4. Re~ najstarija slika je bila, odgovori Ekumen. 5. A sve {to se na zemqi govori i doga|a slika je nebeska. 6. Ekumene, re~e car, pozvah ove qude da pobistre sliku grada, a ti im (sve) o nebu govori{. 7* Presvetli, grad se gradi odozgo, iz celine, a tek onda u (sve sitnijim) delovima, a sve do najsitnijeg kamena. 8. A mo`e li se krenuti i obrnutim putem: razmi{qawem o kamenu? 9. To nije obrnuti put, re~e Ekumen, ako imate mo} misli koja prolazi i pro`ima kamen. 10. ^ovek je najpre stanovnik Kosmosa, a (tek) onda bilo kakvog naseqa. 11. Te se zato mora po}i od nebeskog uzora i principa ~oveka i neba.

16

12. Jer, ako grad u po~etku izgubi celinu, on ne}e imati ni svoje delove, a u su{tini: niti du{u, niti svoj lik. 13. Rezmislili smo, re~e Azran, smatra{ da je su{tina grada kosmi~ko uobli~avawe, ili Uobli~eni kosmos, jer Pneuma neba sve pro`ima. 14* Ho}e{ re}i: Grad ili Kosmopolis, on je poku{aj uobli~avawa. 15. Svaki grad predstavqa izvesnu materijalizaciju nekih od osnovnih kosmi~kih principa, jer se po wima gradovi i grade, re~e Ekumen. 16. Mo`da i sami ~ovek predstavqa nekakav idealni kosmi~ki grad, dodade Azran, i nastavi: 17. Svi temeqi: i svemira, i ~oveka, i bilo kakve gra|evine nisu ~esto ni lepi, ni raznobojni, a ~esto niti vidqivi, ali su osnove i najboqi dr`a~i. 18. Tako je, re~e Ekumen. I kada se sve u gradu poru{i, najdu`e temeqi wegovi ostaju. To isto de{ava se i na nebu. 19. Ipak, re~e car, mogao bi ti taj tvoj grad malo da spusti{ i na zemqu, i nastavi: 20. Aleksandar je sagradio sedamdeset novih gradova za trinaest godina vladawa, a ja }u poku{ati bar sedam. 21* A neka mi do veka prestonica sedmi bude. 22. Ali, ja se udubqujem u poslove, i moji gradovi }e biti trajnijeg postojawa.

17

23. Kao da ne ~u cara, nastavi Ekumen: u glavi mi ~esto be{e geometrija za idealnu podlogu grada. 25. ^u}emo ne{to zemaqsko, re~e car. 26. U~inilo mi se da je mogu}e odrediti grad u susretu dveju spirala: one koja ima polazi{te sa neba i one koja ima sa zemqe; ali da nisu predaleko jedna od druge. 27.Ne{to sli~no vetru koji uvija i di`e pra{inu sa zemqe. 28* U~inilo mi se da se ~etvrtastom spiralom mo`e odrediti du{a savr{enog grada. 29. Jer spiralom se najboqe iskazuje kosmi~ka energija. Zar nije po woj i Kosmos nastao? ustvari u postojawu ve~nom. 31.Spirala, dakle, ozna~uje tu energiju na delu usred Svemira. 32. Nisi ba{ dovoqno jasan, re~e Azran. 33. Spirala pokazuje centar ili sr` grada, wegov razvoj, izgled wegovih ulica, gra| evina, te ih ona pomalo i izdu`uje. 34. Razmi{qao sam, tako|e, i o simetriji, posebno o idealnoj simetriji koja je u gra| ewu grada neophodnost. 35* Car razgovor prekinu, a vidovwaci odo{e da razmisle. Pozva car sve{tenike

18

1. I pozva car sve{tenike, a Ekumen im re~e: duhovnici moji samislioci, kaza}u vam {to je meni kazano. 2. Radujem se {to veliki car, koji se na ovom prostoru i rodi, proglasi slobodu vere Hristove te ne gone vi{e vernike, a na ~elu sa carevima Carstva. 3.Raduje me {to i predstavnici drugih vera moju re~ mogu ~uti. 4. Vas ne treba ube|ivati da postoje neke su{tinske sile koje oblikuju grad, jer one to i sa nebom ~ine, a kamoli sa gradom. 5. I grad, kao i ~ovek, slika je Gospoda(ra) vaseqene, a {to mu je bli`i (kao i ~ovek) to }e biti boqi i savr{eniji. 6. Za re~ se javi Timon, predstavnik vera pre|a{wih; pozdravi prisutne i caru se zahvali {to mnoge pribli`i vere; jer ,kako re~e, svi oni bave se istim pitawem, jer i sami Kosmos je sveujediweni. 7* I dodade, da wih ne interesuje slagawe kamena, no spu{tawe najvi{e ideje Neba u obli~je. 8. Re~e Ekumen govore}i: da ipak na svetu mo`e postojati najveli~anstveniji hram, isto takva skulptura, kao i grad, a to se mo`e u~initi pribli`avawem Najvi{oj istini, jer i ona sama po prirodi je najveli~anstvenija. 9. Timon dodade da su to sasvim dobro duhovnici razumeli.

19

10. A onda Ekumen nastavi: javi mi se ideja de~jeg neba, ali to se pro{irilo na mnoge ideje. 11. A onda pomislih kako celi grad jeste jedan veliki hram, jer mo`da je i Vaseqena jedan veliki hram. 12. A onda u mislima videh pokazawe sagra|enog grada, a gde su u wegovom mirnijem delu hramovi i skup{tina, a u nemirnijem (delu) trgovina i prete`no fizi~ke aktivnosti. 13. Dakle, i grad mora da bude hram, re~e Ekumen i nastavi: u kojemu mo`e da stane najve}i broj qudi na zemqi. 14* Jedan od pagana, ne htede se predstaviti, ali re~e da nije dobro ako se od neba uzimaju ideje. 15. Al , odgovori mu Ekumen govore}i: a {ta se mo`e na zemqi ~initi bez dozvole neba, i da li uop{te mo`e{ pokrasti ({to god) i pobe}i od onoga koji sve vidi i sve zna. 16. I vrlo be{e miran ton re~i koje se razmewivahu, dok se ne za~u glas iz zadweg dela sale: mnogobo{tvo treba pokopati! 17. Bez `ezla usta car i re~e: nije dobro uni{titi paganstvo, niti pagane progawati. 18. Ako bi to u~inili, onda bi uni{tili pro{lost Rima, Carstva i veru onih naroda na ~ijem smo tlu. 19. A to zna~i: uni{tili bi veliki deo pro{losti svima; a ako bi se to desilo: i

20

budu}nost bi svima nama znatno bila uskra}ena. 20. Nastavi Timon: izgubili bi tlo pod nogama i korak na{ bio bi ote`an. 21* A re~e car: religijama izravnitost dadoh, a neka svaka, po pravdi neba svoje mesto na|e. 22. Neka prirodno stvari teku, jer {to bi bilo kada bi s bilo kojom verom po~eli ~initi kao {to je ~iweno sa Hri{}anima u vremenima pro{lim. 23. No, nastavi car, veliko carstvo ne mo`e imati mnogo bogova Rima i mnogo bogova svih naroda. 24. E, da bi bilo jedno i ~vrsto, a ono mora imati jednoga Gospoda. Jer ko bi to mogao: i kako bi se to moglo dr`ati u celinu a da se ne rasto~i? 25. Bez obzira na veli~inu ( i neba i carstva) jedan mora biti na vrhu.To je zakon neba. 26. Nije dobro ni za Carstvo niti za dr`avu ako ima mnogo bogova i mnogo vladara. 27. O tome treba razmisliti. 28* Jer prevelika razli~itost vi{e vu~e osobinama obli~nog no duhovnog. 29. Suprotno tome vodi carstvu obli~nog i siroma{tvu duhovnog. 3o. Ali, nastavi car, ako i postoji vi{e bogova u narodu ili carstvu, onda treba izabrati i vrhovnog me|u wima.

21

31. Uze `ezlo Ekumen: za istinu i nije neophodno to odozgo, no za (neumno) obli~je. 32. To su samo tvoja razmi{qawa Ekumene, re~e Timon. 33. A to ste i tra`ili od mene. 34. I nastavi kako u prirodi vlada velika ravnote`a, kako ono {to je dole bude gore i sve tako. 35* Car se oseti prozvanim te re~e: ne misli{ vaqda na mene. 36. A Ekumen odgovori: a i oni najve}i (u po~etku) ako stoje u mestu, postaju vrlo prose~ni. Pozva car prirodwake 1. I pozva car prirodwake, i re~e: nastavi razgovor, ali ne mora{ toliko pomiwati nebo. 2. Kamenose~e znaju kako se od tvrdog kamena i suve opeke grad zida, ali ja poku{avam govoriti o viziji grada, o idealnom savr{enom, ~arobnom: na zemaqski na~in. 3. I po~e Ekumen o (svojoj) prvoj misli o gradu: 4. I kada videh sklup~anu zmiju {to mirno `rtvu svoju ~eka, videh spiralu i videh znak grada: G.

22

5. Sasvim ozbiqna javi mi se misao o gradu, iako me to do tada nimalo nije interesovalo. 6. A onda, nakon sna i susreta sa vilom, stajao sam neko vreme pred praznim platnom ne bi li moju ruku povukla sila neka da {to uobli~i. 7* Dugo mi se ni{ta nije pospoqilo. 8. De~ja igra: {kolica, javi u meni sliku grada. 9. Razmi{qah najpre o posebnim gra| evinama, onda gra|evinama u grupi, te sve ve}oj i ve}oj, do najve}e celine, a koja se mo`e i gradom nazvati. 10. Pa`qivo te slu{amo. Nastavi, re~e prirodwak Tosinus. 11. Neko vreme pritisla me misao: kako jedna ve}a grupa qudi mo`e `iveti zajedno na istom prostoru i u isto vreme, a da pri tom u najve}oj mogu}oj meri zadovoqi svoje duhovne i telesne potrebe. 12. I na koji na~in mogu tako `iveti qudi ,a da jedni drugima u najmawoj meri smetaju, a u najvi{oj poma`u. 13. To nije lo{a postavka za sveodredi{te grada, re~e prirodwak Megus. 14* Ipak, rekoh, nastavi Ekumen: potra`i}u najboqi mogu}i grad, iako ne imah ni najmawa znawa niti iskustva o najmawe ure|enom nasequ. 15. U prvim iskricama videh i brojku od sedamdes iqada `iteqa.

23

16. A onda se setih da bi se u takvom gradu qudi uglavnom poznavali, ali sretali bi ~esto i nove likove: {to iz istog grada,{to iz drugih. 17. Stari likovi daju prisnost i sigurnost, ali i dosadnost; a to bi razbijali novi likovi. 18. Da li je to bitna odlika grada? zapita Megus. 19. Ako ~ovek ne bi u nasequ sretao nove likove, onda bi se polako u~aurivao i lagano bi gubio svoju bliskost i posebnost. 20. Ali, nije dobro niti da ~ovek `ivi u prevelikim gradovima, jer bi onda poznavao vrlo mali broj qudi i ~esto bi se ose}ao ne samo usamqenim, nego i izgubqenim. 21* A to je jedna od najte`ih bolesti. 22. A zar se tebi, Ekumene, ne ~ini da ~ovek u bilo kolikom gradu da `ivi: on }e spoznati gotovo jednak broj likova, onih gde stanuje, radi i gde boravi prema svom interesovawu,re~e Megus. 23. Ume{a se car, i re~e: ti, Ekumene, dobi zadatak da uradi{ plan dobroga grada! 24. Odgovori Ekumen: neprijatna je stvar voleti, raditi ili mrzeti po naruxbini, a pri tom ne slu{ati unutarwi glas duha svoga. 25. A glas duha svakoga ~oveka uvek ima u vidu i glasove drugih qudi. 26. Te zato, Veliki, Va{a ideja i moj duh sreto{e se (i) pre no {to me pozvaste na razgovor.

24

Pozva car `ivopisce 1. I pozva car slikare, i re~e: poka`i sliku Ekumene. 2. Zagleda{e se u sliku `ivopisci, a car re~e: objasni}e vam Ekumen {ta je naslikao. 3. Na ovom crte`u mo`emo kocku da bacimo, nasme{i se `ivopisac Simah. A onda se uozbiqi i re~e: 4. ^usmo za grad, a ovo je (samo) znak za poznawe grada. 5. Pogledajte malo boqe {to je to u znaku, re~e Ekumen, i nastavi govore}i, svojim pogledom (na crte`) jasan grad vidim. 6. A, ako l vi grad ne vidite, uradi}u mali grad u crvenici kako bi ga do detaqa videli. 7* Ali, to bi (za mene) bio (veliki) gubitak vremena. 8. Po~e Danius glasno da ~ita crte` govore}i: natpisi su mi jasni i quska {to grad okru`uje, kao wegovo spoqa{we oja~awe. 9. Ali, nije mi ba{ jasno za{to zakonodavac dr`i skiptar u levoj ruci, a oko wega zmija dvoglava; a u desnoj ma~ ~iji vrh kroz vatreni to~ak prolazi. 10. U mom se}awu, re~e Ekumen, do|e slika stare Kritske bogiwe {to u ruci zmije dr`i, te ona oko skiptra zakon {titi.

25

11. Da li ste ~uli za Veliku bogiwu staroga sveta? re~e Ekumen. 12. Znamo da su u starome svetu obo`avali i `ivotiwe i biqke, re~e Simah. 13. A da li znate da su najstarije elenske gradove podizali kiklopi: jednooki xinovi, i to od grubo klesanog kamena. 14* ^uli smo za tu pri~u iz davnina, ali kakvog si to ~oveka naslikao u pozadini, re~e Danius. 15. Nije on u pozadini, ve} u pro`imawu s gradom, re~e Ekumen. 16. On predstavqa diva ili kolosa koji gradi, ~uva i {titi grad, kao nekad kiklopi. 17. I svaki ~ovek ima svog kolosa koji ga gradi i koji ga {titi. 18. Ali, zlo ~oveku ako ga {to uvredi. 19. Kolos donosi tri vrste odluka: o nastanku, na~inu postojawa i(li) ru{ewu grada. 2o. Tvrdi{, veli Danius, da mu on odre| uje sudbinu: i bori se za ili protiv wega. 21* Zajedno sa quskom grada, on ~ini nekakav svetokrug ili uokru`ewe, re~e Ekumen i dodade: 22. Duh brani grad, a ne wegove zidine niti `elezno oru`je. 23. Preteruje{, Ekumene, ume{a se car, istorija pokazuje da se mnogo qudskih `ivota mora ugraditi u jedan grad (a) da bi wegove zidine bile ~vrste.

26

24. Nastavi Ekumen: a ovo {to vidite (daqe) na crte`u, to su ulice i trgovi gledani iz vazduha o~ima jastreba. 25. Zagleda se car u lik duha, te upita da li ovaj na wega li~i. 26. Mo`da iz mladosti, odgovori Ekumen, i nastavi govore}i: 27. Meni je dovoqno samo jednom lik da vidim i mogu ga po (`eqenoj) trajnosti upamtiti. 28* A lik Va{ bio bi odraz snage Va{e. 29. No, duh ima i neke principe ~oveka koji se poklapaju sa nebeskim. 3o. Davno su qudi uo~ili da za oset mirisa prostora nije dovoqno samo znawe o graditeqstvu, te ma kako ono bilo veliko. 31. Potrebna su i Gospodwa: uzvi{ena ose}awa.

Pozva car fizi~are 1. I pozva car fizi~are i re~e im: vi koji vidite prirodu spoqa i iznutra, poslu{ajte pri~u o gradu ~arobnom. 2. Duh {to na slici vidite: princip je. Od sli~noga tvoreni su i nebo i ~ovek, re~e Ekumen.

27

3. [to si time hteo da ka`e{, upita fizi~ar Minos. 4. Mnogi principi u prirodi ponavqaju se na mnogo (razli~itih) na~ina, a mi nismo u stawu da ih kao takve sagledamo. 5. Ve} obra}amo (vi{e) pa`wu na wihovu razli~itost. 6. I dodade: sve potrebe koje poseduje jedan ~ovek: `iteq grada, kao {to su: za ~isto}om, hranom, lepotom ... 7* Te (iste) potrebe su osnova i za sve stanovni{tvo koje u gradu `ivi. 8. Nisu potrebe svih qudi potpuno iste, primeti Minos. 10. Ako je Bog u jednom ~oveku Sav, onda su i potrebe qudi grada ( ali i svih uop{te, kao i Vaseqene) u jednome ~oveku, re~e Ekumen. 11. I dodade, onda su i sve potrebe qudi naseqenog mesta u jednom `itequ wegovom. 12. Ako je, dakle, Gospod u ~oveku svesadr`ajni, onda su u ~oveku svesadr`ajne potrebe grada i ~oveka. 13. ^ovek je sa~iwen po kosmi~kom uzoru, a kao takav, poseduje i svoju univerzalnost. 14* A koja je to onda (posebna) potreba ~oveka koja je ja~a i va`nija od univerzalnih potreba i(li) Univerzuma? 15. No, po va{im pogledima vidim da nisam ba{ re~i jasne.

28

16. Krenimo ovako: i ~ovek, kao i svaki wegov organ, gra|en je po simetriji neba. 17. A zar to ne mo`emo preneti i na grad. 18. I mozak wegov, kao najvi{a materijalna organizacija, koju svi svedo~imo, isto tako. 19. To dvojstvo uslov je ravnote`e, vlasti, ali i svakog kretawa u prirodi. 20. Fizi~ari znaju da se sa time sre}emo jo{ kod najsitnijih atoma, re~e Minos. 21* A dodade Ekumen: qudski i nebeski principi su nerazdvojni u gradwi svakoga, a posebno idealnog grada; wihova saradwa i ispomagawe su nu`nost. 22. Kada poku{ate da postavite bilo koji grad, morate razmi{qati i o nekim od osnovnih obele`ja qudskog tela, koje bi trebalo i grad da zadovoqi. 23. To su funkcije: kretawa, stajawa, sedewa i le`awa. U stvari, kako bi trebalo da izgleda grad koji }e ove funkcije ~oveka i zadovoqiti. 24. Grad i ~ovek imaju dosta podudarnosti. 25. ^oveku glava slu`i kao komandni centar: i za wegov duh i za wegovo telo. 26. Tako bi i grad trebalo da ima jedan centar. 27. U tom delu grada bili bi sme{teni organi upravqawa, kao {to su skup{tina, sud, pisari , zatim hramovi. 28* Da li bi bilo pametno da u jednom delu grada budu postavqene sve komande:

29

i duhovna, i razumska i materijalna? zapita Minos, i nastavi: 29. Onda bi i glava ~oveku trebalo da stoji negde u sredini tela, mo`da u predelu stomaka. 3o. Na to }e Ekumen: komandni deo grada treba da je postavqen, naravno, u sastavu grada, ali ne{to izdvojen da bi moglo u wemu da se donose odluke u miru. 31. I to posebno one koje su najva`nije za `ivot i postojawe grada. 32. Zar nam glava Kolosa to jasno ne pokazuje, re~e Minos. 33. Kolos je jedan, a simbol je potreba i mo}i `iteqa grada, dodade Ekumen. 34. I nastavi govore}i: kao i kod ~oveka, raspored gra|evina treba da bude u najboqem mogu}em jedinstvu. 35* I naglasi da bi i grad, kao i ~ovek, trebalo da bude u dualnoj simetriji.

30

@EQA CAREVA 1. Pozva car sutradan svoje doglavnike, gradske stare{ine i jo{ (dosta) mudrijeh glava, i re~e: 2. A sada ~ujte, i dok `eqa (moja) bude tekla, re~ mi ne lomite. 3. Dugo misao u meni obitava{e, te naraste; pomislih: `eqa cara i Gospoda isto su. 4. Znamo da je Remesiana rudarsko sredi{te oblasti Dardanske. 5. Mo`da mo`e to biti zlatonosni grad, kojega }e po sjaju metala nazvati nekad gradom Sunca. 6. Verovatno znate pri~u iz davnina o ludom caru Bastrusu i podzemnom gradu sve od zlata, sa sedam tajnih ulaza. 7* Remesiana bi mogla, dakle, biti sredi{te jedne ve}e oblasti, jer svi rudarski gradovi su bili i pre sto i dvesta godina zna~ajni kastrumi. 8. Jo{ za Trajanova vremena Remesiana ima{e jasno napisan administrativni status. Be{e to i regrutni centar. 9. @elim grad deset stopa debelih zidova: kastrum, da kada se odr`ava konzilijum Dakijskih gradova: ni ptica re~ da omete.

31

10. Moramo zadr`ati i tradiciju rimskoga grada: urbs kvadrata, sa dve glavne ulice:via principalis i via pretoria. 11. ^ini mi se da svi gradovi sveta, te ma kako bili veliki, i u svim vremenima ima}e samo dve (glavne) ulice, koje obi~no jedna drugu (pod pravim uglom) seku. 12. @elim graditi grad po Bo`anskim zakonima, i to: grad od lomqenog kamena, dersovane zidine, red kamena i opeke sa debelim fugama u kre~nome malteru. 13. Na glavnom ulazu sa zapada, odakle sam do{ao, mogla bi da bude velika dvokrilna kapija sa svetionicima ukra{ena srebrom i zlatom. 14* Na isto~noj i zapadnoj kapiji glave dva quta lava sa stra{nim pogledom onome ko u grad dolazi. 15. @elim takav grad u kome mogu da se odmorim kada umoran dolazim sa Istoka ili Zapada, i to uz velike sve~anosti. 16. Od ovoga grada po~iwe i istok i zapad. 17. Remesiana je u svojoj postavci idealan grad. A za{to takav i ne bi bio izgra| en? 18. Ona se nalazi u zemaqskom centru Ilirije. 19. I nalazi se u temenu dobroga trougla izme|u Naisa i Hameuma. 2o. Mudre glave su i pre nas ovo uvidele.

32

21* Volim grad sa kulama. One bi bile na sve ~etiri strane grada, i po dve na svakoj od ~etiri kapija. 22. @elim mo}an grad sa rasko{no izgra| enim dvorskim salama, sa gospodarskim i dvorskim prostorijama oko wih. 23. Ma{tam o svetom dvoru i svetoj carevoj lo`nici, palati pod samom Katenom. 24. A nasred dvorca eksendra, velika sala sa stubovima koji nebu streme, i ogwi{tem nasred sale: veliko i okruglo. 25. A zidovi dvorca moraju biti sve u mozaicima, neka opi{u `ivot carstva i mene u wemu od raznobojnog i sjajnog kamena {to }u sa Istoka doneti. 26. Greja}e se podovi svih palata, hoda}u po najlep{im mozaicima, odmaraju}i o~i kada {etam. 27. Napravi}u ogroman bazen vode. 28* Jeste li ~uli pri~u kako je majka rodila Konstantina cara pod Katenom, a kraj vode bistre, te mu zato stalno bistra pamet bi. 29. @elim sebi hram najlep{i, sa `rtvenikom, vrtovima i vodoskocima. 3o. Sa Ismoura vodu dove{}u, te neka celi grad osve`ava i ~isti, a voda reka neka brani grad, i neka ne ulazi u wega. 31. Svake godine ~isti}emo reke. 32. Dobro je i ~oveku i gradu ako je vodi bli`i. 33. Razmi{qao sam i o tome kada bi reka u grad ulazila, mogli bismo da postavimo

33

mre`e i reka bi nam onda (sama) darivala krku{e i pastrve. 34. Donosila bi ih na stolu. 35* Znam da kraj vode nastaju i gradovi i carstva. Voda ih i odr`ava. 36. Bez vode ~ovek ne mo`e ni da di{e.

Sveti grad 1. Remesiana ima visoku planinu i Vilinu reku. A to su uslovi za sveta mesta. 2. Ovaj grad mi godi za razmi{qawe, jer nigde ne videh tako (lepu) plavu planinu i tako jasno u bistroj vodi ribu. 3. Novi car `eli novi grad, nove palate, nove hramove. Zato }u blizu foruma pretvoriti trobrodnu baziliku u svetili{te, a u najbli`em okru`ewu sagradi}u jo{ jedanaest hramova. 4. A u daqoj okolini bi}e jo{ hramova, te }e wihov broj u okru`ewu Remesiane biti ta~no stotinu. 5. Ne mora biti ovo grad veliki, ali neka bude primer lepote, i mogla bi da iz wega krene vera u jednoga Gospoda. 6.Jer, veliko carstvo treba da ima samo jednoga Gospoda. 7*Remesiana, dakle, ne bi mogla biti trgovinski centar, jer nema polo`aj Naisa,

34

ali bi mogla biti duhovni , jer je pravo za tihovawe mesto. 8. Kroz ovaj grad pro|e i duhovni i materijalni svetski put. 9. On je srce i osa Ilirije. 10. Ali, sa ove vododelnice i duhodelnice po~e{e mnogi sukobi Istoka i Zapada. 11. Stari Remesianci pamte pri~e kako su se velike bitke na tlu ovoga grada vojevale, i kako je ravnica Remesiane natopqena krvqu koliko i poqa vodom Navisusa. 12. Mnogo je u brdima, kraj reka i u poqima sahrawenih, te me te pri~e obeshrabruju da razmi{qam o najve}em gradu. 13. Jer, nema sre}e qudima {to nad kostima izginulih zidaju. 14* Nije dobro nad mrtvima grad graditi. 15. Od doglavnika Harusa ~uo sam i pri~u kako pod gradom postoji jaki tok vode sa severa, a to se vidi iz podzemnoga grada. 16. A to nije dobro za Remesijance. 17. Razmi{qaju}i o carskoj Remesiani, smawi{e mi du{u pri~e o poqima punim le{evima i prokletstvu podzemnoga grada. 18. Pomislih: Remesiana, zemqa sveta i ukleta. 19.A onda: koliko puta su se ovde sreli Istok i Zapad i po dobru i po zlu?

35

2o. Ali po{to ovaj grad jako vole Romeji i u velikome broju u wemu `ive, nazva}emo ga: Romesiana.

Mramorni grad 1. Ako ne bi veliki grad podizali, mogli bi ga mramorom (sve) pobeliti. 2. Bio bi to beli mramorni grad, kao {to je bila lepa Remesiana, nevesta u belom iz pri~a od starina. 3. Dogra|ivana je Remesiana pre stotinu i dvesta godina. Mnogo je u woj kamena i opeke. 4. Sve bi ja to u mramor pretvorio, ali bojim se da bi to mo`da ohladilo grad. 5. Napravio bih ~etiri javna i ~etrdeset privatnih kupatila, dvadeset hala na stubovima i dve `itnice, sedam javnih toaleta i oko deset iqada privatnih ku}a. 6. Zatim, atrijum i amfiteatar: da mi se ovde, u centru Ilirije, prirede velike sve~anosti kada se budem vra}ao sa istoka. 7* Veliko pozori{te u kamen }emo urezati kraj samoga Ismoura. 8. Mo`emo sagraditi i nekoliko ve`bali{ta.

36

9. Meni ovaj grad miri{e na umetnost i duhovnost. A ove stvari zahtevaju veliku slobodu i nikako ne trpe stegu. 10. A to je nekako suprotno u`ivawu u krvavim gladijatorskim igrama u areni. 11. Iako je prese~ni grad na Carskome drumu, ~ini se nije ba{ za kastrum. 12. Obli`wi Nais i Serdika mogu biti vojna utvr|ewa, a ovde voditi misao Carstva, razvijati rudarstvo i pisateqstvo. 13. ^ini mi se da }e ovaj grad postati i sredi{te Carstva, a onda to }e biti i sredi{te sveta, sve dotle dok se nova ne pojave (carstva). 14* Ovaj grad za upravu i u`ivawe mogao bi li~iti gr~kom polisu, slobodnoj dr`avici. 15. Dok gradovi isto~nih carstava nose obele`je i znaju samo za zakon carske (re~i). 16. Gradovi u Meziji ne bi trebalo da su suvi{e kruti i disciplinovani niti u gradwi, niti u pona{awu gra|ana. 17. Oni bi mogli da nose duhovnost Istoka i slobodu polisa. 18. Tako bi to bili gradovi, kao i Remesiana, lepote i blagostawa, u kojima bi se mogao videti najboqi red i poredak. 19. Ne sme to biti parazitopolis, nego }e svaki gra|anin za sebe zara|ivati i tro{iti koliko mu je dovoqno. 20. Bi}e tada ve}ina zadovoqna, a to je onda sre}an grad.

37

21* Kao {to rekoh, `eqa mi je da osnujem sedam gradova, i imam misao za najve}i me|u wima, ali `elim najpre da vidim blistavost Remesiane. 22. Iako je to grad na vetrometi{tu, bi}e lep{i od Galerijeve Romulijane. 23. Done}u skulpture bogova iz Rima i pore|ati ih u dobrom rasporedu: na trgovima, u parkovima i palatama. 24. @udno ~ekam da dobijem zlatne kqu~eve Remesiane.

^OVEK I GRAD 1. I kada care iznese svoju `equ i misao, zamoli Ekumena da svoj crte` (sve po delovima) re~e. 2. I on po~e: u Ekumeni ne postoji praznih mesta. Sve je u znaku (jednoga) grada, i sve ispuwava jedan stanovnik, koji se zove Istina. 3. Vide care da je ovaj opet {iroko krenuo, ali u}uta.

38

4. I nebo je gra|eno od iste harmonije kao i ~ovek. A za{to ne bi i grad? nastavi Ekumen. 5. Jer nad wim je nebo, a u wemu qudi `ive. 6. Postoji ne{to zajedni~ko za simetriju neba, ~oveka i grada. 7* Razmi{qao sam o ~oveku jednome, ali i kada (~ovek) u mno{tvu `ivi, neki wegovi zakoni u osnovi zadr`avaju se i kada `ivi sa drugim qudima; dakle, samo se (isti) umno`uju. 8. I nastavi govore}i da je grad onoliki koliko ga ~ovek, ne opa`a, ve} ose}a; kao i sebe {to ose}a i svoje telo. 9. Jer, ako ~ovek deo grada ne ose}a i ne opa`a, onda taj deo grada za tog ~oveka i ne postoji. 10. Grad mora biti qudski i ~ove~iji. 11. Kada se gradi grad mora se najpre imati u vidu nebeska su{tina, onda su{tina nebeskih tela i atoma; a onda ni`e su{tine, kao {to su prirodno okru`ewe, tradicija qudi koji ga grade, materijal i drugo. 12. Razni u~ewaci, kao {to su : graditeqi, vojskovo|e, duhovnici, mudraci, pisari, u~iteqi, lekari ..., i sav narod grada moraju u~estvovati i ugra|ivati svoje misli i htewa u svoj grad, a kako bi im on najboqe (kasnije) koristio. 13. Jer, prvo se grad gradi, a posle ostalo u wemu.

39

14* Mnogi gradovi su (samo) gomile neure|enog kamewa samo iz razloga {to su gra|eni obrnutim redom. 15. Prirodwaci znaju, nastavi Ekumen, da je mogu}e povezati princip tvorewa i postojawa ~oveka i wegovog tela sa principom grada. 16. Jer Kosmos je svepovezan i postoji po Osnovnim svojim principima i u `ivoj i u ne`ivoj tvorbi. 17. Ekumene, re~e car, vezuj malo re~i za stvarno da ih ne bi kao prazne shvatili. 18. I on nastavi: grad treba tako graditi da zadovoqi najve}i broj potreba najve}eg broja wegovih `iteqa u najve}oj mogu}oj meri. 19. E, to je tek dobra odrednica uspe{noga grada. 20. Grad zato treba graditi po uzoru na ~oveka , da bi mogle sve potrebe da mu se zadovoqe; a sam ~ovek gra|en je po uzoru na nebo. 21* To bi, dakle, bio: grad po meri ~oveka, re~e car. 22. A, zar ~ovek i grad ne treba da su u odnosu uzajamnog pomagawa, a ne u neprijateqstvu? 23. Odgovori Ekumen: kao {to je jedna du{a u razli~itim delovima ~ove~ijeg tela, tako i grad mora da povezuje jedna du{a. Jer, onaj deo koji ne ose}a{ ,to onda nije deo tvog grada.

40

24. Zar nije, onda, zaludno graditi velike gradove ~ije delove `iteqi ne}e ose}ati kao svoje. 25. A takvi gradovi ne mogu imati jednu du{u, nego podeqenu: usitwenu, te }e se i qudi u wemu ose}ati kao sa usitwenim i podeqenim du{ama. 26. A to zna~i da se ne}e ose}ati slobodno; ne}e ose}ati bliskost sa gradom; a sve to odrazi}e se na sre}u gra|ana. 27. I nastavi: grad je `ivi organizam, grad nisu kamen, cigla i malter {to spaja. Grad mora da ima du{u i ose}awa. A to zna~i da bude prijatan i prirodan. 28* Da, Ekumene, kada se ka`e: gradnaj~e{}e se misli na gra|evine, a ne na qude. 29. U svakome ~oveku su (i) ne samo svi gradovi, no i celi Kosmos, nastavi Ekumen. 30. Primetih Ekumene, ~im izrazih slagawe sa tvojom re~i, a ti odmah pre|e na nebo i (one) dosta prazne re~i. 32. Svetli care, re~e Ekumen: grad ima i svoju du{u i svoj krvotok. A delove grada koje `iteqi ne ose}aju kao svoje ne treba (ih) ni graditi. 33. Zar ne bi to moglo da postane pravilo? 34. ^ovek treba da ima grad donde (veliki) dokle ga i ose}a, kao i svoje telo. 35* I drugo: po{to je ~ovek tvoren po liku Gospodwem, onda i grad tvoren po

41

principima ~oveka mora sadr`ati bo`anske osobine. 36. Dokle se prote`u ose}awa i pogled ~oveka: dotle je wegov grad. 37. Re~e car: pogledom ga treba obuhvatiti i u`ivati u wemu: ose}ati ga kao svoje telo. Pravi grad 1. Ekumen se zamisli, te re~e: pre no {to po~ne da se gradi grad mora se pogledati wegov polo`aj u Kosmosu, a onda ga (tek) lagano spu{tati na zemqu. 2. Ako se tra`i savr{ena naseobina qudi mora se onda ispo{tovati i promisao neba i potreba ~oveka, jer kako bi se ~ovek u prijatnosti sa`iveo s wim. 3. I nastavi: i preveliki i premali gradovi oprostodu{uju ~oveka. 4. Grad ne sme puno ni da se mewa, a niti presporo, da ne bi sa ~ovekom svojim stupio u stawe odbojnosti. 5. Grad mora da ima svoju celinu, i celinu ose}ajnosti i qubavi (najve}eg broja) `iteqa svojih. 6. Sve promene u gradu moraju da prate wegovi `iteqi i da u tome u~estvuju. To je pravilo. 7. Dakle, ono {to se mewa, re~e car, mora biti pod kontrolom.

42

8. Nastavi Ekumen: grad je ~oveku onoliko veliki koliko ga ~ovek svojim bi}em oseti i do`ivi. 9. A kada se to desi, on se sa gradom sa`ivi i pripitomi, te ga ose}a kao deo sebe. 10. ^ovek mora da sa~uva sebe onakvim kakav je i da sa~ini grad usagla{en sa nebeskim i svojim principima. 11. Jer, ako ne u~ini tako, bi}e stranac u svome gradu, a onda i tu|inac samome sebi. 12. Grad i ~ovek ~uvaju i uskla|uju jedno drugo. 13. Ako su u neskladu: to nije dobro. 14. I to govori o promenama, i jednoga i drugoga, a koje }e se na silu dogoditi. 15. ^im grad po~ne da gubi bliskost, on po~iwe da gubi i du{u i lepotu, a dobra re~ za to je: umirawe grada. 16. ^ovek odba~en od grada (~esto) je odba~en i od Gospoda, a ne{to sli~no de{ava se i sa gradom. 17. Re~e car: mi jo{ nismo po~eli da gradimo grad, i zato nas interesuje najpre op{ta slika wegova. 18. Ekumen nastavi: prostorne principe grada {to videh u snu, ne{to sli~no video sam i na hri{}anskim slikama: 19. Odnos ~ovekova lika i proste geometrije: kruga, pravougaonika i trougla, te odnos dva ~etvorougla gde se teme jednoga nalazi nad sredinom stranice drugoga.

43

20. Videh gde se i upisuju i natpisuju jedni geometrijski likovi nad drugim. Uzmimo krug koji opisuje ~oveka ra{irenih ruku i nogu i dva kruga upisana u wemu: samo krug ruku i krug nogu. Da li vam taj odnos krugova govori o nekakvim principima grada? 22. Ili, neka se u tom krugu upi{u dva ~etvorougla sa temenima posred stranice jedno drugom. [ta vam ti odnosi govore? 23. Ili, spojmo temena jednog od ~etvorouglova. Pogledajmo onda simetriju. A simetrija je toliko stara da se weno poreklo vezuje sa periodom porekla obli~ja. 24. Ili, ako pogledamo popre~nu dijagonalu jednog ~etvorougla, a koja je pre~nik kruga, a koja deli lik ~oveka: od pojasa i do pojasa: zar se onda ne mo`e podeliti ~ovek na duhovni i nagonski deo? 25. Zar onda jedna linija ne mo`e deliti grad na wegov duhovni i wegov materijalni deo? 26. Zar grad ne mo`e biti u sedam upadnih (ili) izrastaju}ih krugova? kao i atom u sedam omota~a, kao i ~ovek, gde je srce centar ili ta~ka preseka duha i materije. 27. Zar centar i jezgro grada ne bi mogli da budu mesto gde se zadovoqavaju osnovne potrebe, a periferija mesto za zadovoqewe posebnih?

21.

44

28. Pogleda Ekumen u likove prisutnih, a oni su samo ozbiqno gledali i }utali, a Ekumen re~e: 29. Samo jedna ulica deli}e duhovni i nagonski deo grada i bi}e to zajedni~ka ulica. 30. Misle}i da ga ne razumeju, dodade: Kosmi~ka {ema, {ema ~oveka i {ema grada: poklapaju se. 31. I nastavi: Celokupna geometrija ima ishodi{te i uhodi{te u krugu. 32. Po{to se neki od prisutnih s tim ne slo`i{e, Ekumen nastavi:... ali ka slici wegovoj: ka centralnoj ta~ki koju mora da poseduje svaki geometrijski lik. 33. Mo`da }e nadolaze}e Hri{}anstvo uneti tu osnovitost (kru`nost) u geometriji, u ~etvorougaonosnost gr~kog i rimskog, naro~ito, graditeqstva. 34. Ali, sve ovo {to vam rekoh gospodo: sve se nalazi na crte`u iz sna. 35. Dobro Ekumene, re~e car, ka`e{ da se principi grada i principi ~oveka poklapaju. Po tvojim re~ima o op{toj geometriji to se i vidi i ne vidi; ali ka`i nam to re~ima koje mogu biti jasnije svima nama. Glava

45

1. Um ili razum grada je u organima uprave koji treba da se nalaze na periferiji (u sastavu) grada, re~e Ekumen. 2. Skup{tina kao najvi{i organ uprave, a koji je dobro funkcionisao i u drevnome Sumeru, treba i duhovno i fizi~ki da zauzme najve}e, najlep{e i najzna~ajnije mesto. 3. I sve dok se ~ovek udru`uje ne}e se mo}i otarasiti skup{tine, te mu ona makar slu`ila i kao pokri}e. 4. I sve ovo na slici se jasno vidi. 5. Pokaza Ekumen na slici glavu, i nastavi:

6. U pore|ewu sa qudskom glavom, skup{tina treba da ima odli~ne u{i i usta, da je u odli~noj komunikaciji ne samo sa gradom u kome postoji, nego i van grda. 7. Treba da ima odli~ne o~i: {to je vrlo va`no za sagledavawe grada u svakom trenutku. Dobro }e biti ako mo`e sa zgrade skup{tine i fizi~ki da se vidi celi grad. 8. Kontrola i upravqawe gradom poti~u iz organa uprave. Poglavar: na~elnik grada, tako|e je sa radnim mestom u organima uprave. 9. Kosa na glavi ~oveka ima za{titni~ku i ukrasnu funkciju. Organi uprave mogu biti opasani {umom koja za{ti}uje, ~isti vazduh okoline i ulep{ava, opriro|uje. 10. U skup{tini se mogu re{avati i neke globalne stvari grada, na primer oko postavke javnih gra|evina, ku}a, dvori{ta.

46

11. Da se, na neki na~in, kreira duh grada. A na osnovu tih osnovnih postavki gra|ani bi sami re{avali neke svoje zamisli u okviru tih globalnih postavki. 12. Mora se voditi ra~una i o tome da se op{toj ili globalnoj lepoti grada moraju podrediti sitnije latice koju wu ~ine. 13. Ubaci se u re~ car: ovde jeste sedi{te carskoga kulta i udru`ewe provincijskih gradova. Svake godine odr`ava}e se, kao i do sada, konzilijum kojim }e rukovoditi provincijski sve{tenik azijarh. 14. Sve }e to bitisati uz velike sve~anosti i sportska nadmetawa. 15. Na to se Ekumen nasme{i. Car to krivo razume, te na pauzi re~e Ekumenu. 16. Ti se Andio povremeno igra{ re~ima. To ti iz detiwstva (ostalo). 17. Odgovori Ekumen: i kada smo nasamo niti Vama, niti bilo kome (drugom) ne}u uputiti re~ ru`nu, jer bi tada bio moj pad ve}i no od uzvra}enog (zla) zbog (ru`ne) re~i. 18. Al re~e car: u velikih (vladara) ru`ne re~i (~esto), u malih (qudi) neva`ne su. Srce grada

47

1. U srcu, ili grudima sme{tena su ose}awa. Dakle, glavni organ krvotoka grada, kao i plu}a. 2. Tu su kulturni centri, biblioteke, pozori{ta, {kole, crkva u sredi{tu i sli~ni objekti. 3. U crkvenim u~ewima se ka`e: Istina je u srcu: a onda i crkva mora biti u srcu (grada). 4. Svaki od ovih objekata okru`en je parkom. I uop{te celi grad treba da je okru`en parkovima. 5. Jer, biqke su plu}a grada, a najboqe je kada celi grad di{e. 6. Srce i grudi su duhovni i du{evni centar, a glava razumski ili rasudni (centar); dok se stomak pribli`ava materijalnom. 7* Grad je, dakle, slika ~ove~ije du{e iznutra. 8. Umetnu care re~: Nais je prometan grad, i kao takav dobar za trgovinu. Ali, za duhovnost nekako mi vi{e le`i Remesiana. 9. Kao i hram u centru grada, mo`da }e i ovaj grad postati srce duhovnosti {ire oblasti. 1o. Ako iskopamo u bokalu Katene dosta zlata i srebra, mo`emo onda sagraditi ve}i broj kastela oko grada, i dobro ga utvrditi. 11. Moglo bi presvetli, re~e Ekumen, ovde biti i sredi{te episkopije. 12. No, ne znam da li ste ~uli pri~u koja postoji u narodu kako je bog Re osnovao

48

mnogo gradova, i kako je on, u stvari, bio prvi osniva~ Remesiane. 13. Onaj ko jednom po~ne da gradi grad, taj obi~no ne prestaje sa gradwom, re~e car. 14* Isto je i sa ~ovekom koji sebi prvu ku}u sagradi. 15. I nastavi car: mo`da bi mogao biti znak ovoga grada ( po slovu) R u vencu (uokru`enom), kao {to je i Hristov monogram. 16. Presvetli, zar to ne podse}a na znak {to ga na nebu videste? zapita Ekumen. 17. Kao za sebe pro{apta car: mo`da }e ovo biti grad iz kojega }e u svet krenuti Hri{}anstvo. 18. A onda po~e glasno govoriti: mogao bi sagraditi dvanaest hramova u bli`oj i osamdeset osam ( hramova) u daqoj okolini, te sve ukupno stotinu da budu. 19. Primeti{e prisutni neobi~nu re~ carevu, te se pribli`i Ekumenu Apije, carev kurios, te mu re~e: prime}uje{ da je care za ovaj grad blagonaklon. Skoro sam ~uo pri~u da je tu i ro|en. 20. Ali, o majci wegovoj malo se govori. 21* I nastavi car: svih dvanaest hramova bi}e od mramora i raznobojnog kamewa, a unutar grada bi}e glavni hram: ku}a bo`ija ko Katena visoka. 22. Kraj glavnog hrama sagradi}emo Oltar mira.

49

23. Re~e Ekumen: hramovi tra`e mir, i zato ih ne treba graditi u centru niti po obodima prometnih trgova. 24. Ali, nastavi car, da je ne bi ru{ili, mo`emo pretvoriti veliku baziliku u sveti hram. 25. Glavna crkva i forum moraju biti jedno do drugoga. Moramo ispo{tovati pravilo funkcionalne veze izme|u javnih poslova i mesta za okupqawe gra|ana. 26. Zadwih dana razmi{qao sam i o podizawu jednog malog hrama na znamenitom mestu, kraj Navisusa, po imenu Bukuros. 27. Razmi{qao sam i o svojoj prostranoj i velelepnoj palati sa podnim i zidnim mozaicima i freskama; hipodromom i hramom u blizini. To bi bilo na zapadnoj strani grada. 28* Ali, ako bi to bio duhovni grad, ne znam da li bi trebalo na tom mestu postaviti sveti dvor i kubikulum sakrum. 29. Nais ima sasvim zadovoqavaju}u Medijanu, iako sami grad ne prema{a povr{inu od polovine centurije, odnosno osamdeset jugera. 3o. Ali, ovde se mo`e sagraditi velika {kola i postaviti dobar red {kolskih otaca. 31. Zatim cirkus, pozori{te, umetni~ka galerija i velika biblioteka. Ali i amfiteatar u kome mo`e stati celi grad. 32. Moglo bi da se uradi jedno javno i trideset li~nih kupatila, dve `itnice,

50

vodovod, veliki rezervoar vode, i to blizu glavnoga hrama. Dve prostrane dvorane za sednice skup{tine i sudova, dve palate i oko dve iqade zgrada koje }e pokazivati i veli~inu i lepotu. 33. Ne{to sli~no o tome ste ranije govorili. 34. No, posebno sam razmi{qao o religiji i hramovima. Jer znam da bo`anstva i kultovi veoma dobro dr`e grad u (duhovnu) celinu, kao {to to ~ine i sa ~ovekom, ali uop{te i sa narodom. 35* Uze re~ Ekumen, te kaza: hramovi se naj~e{}e postavqaju usred grada, usred trga. Jer su i sami gradovi nastajali i razvijali se iz te duhovne semenke: iz svetili{ta. 36. Me|utim, staviti crkvu nasred trga prometnog, a ona mir tra`i, bilo bi isto kao staviti srce ~oveka usred stomaka. 37. Ali, mene brine i mnogobo{tvo, re~e car. 38. Paganstvo je vera u razli~itost, re~e Ekumen, i nastavi: a to je vi{e vezano za osobinu obli~noga, jer ono je (sve) razli~ito u pokazawu. 39. Ali, Istina je uvek i na svakome mestu istovetna. 4o. Zato je paganstvo i mo`da ni`i deo vere; a mo`da se (pravom) verom i ne mo`e zvati.

51

Ulice 1. Ka`i nam {to god o ulicama, re~e car. 2. To bi, presvetli, bila preduga pri~a, odgovori Ekumen. 3. Kada se planira gradwa kakvog grada, on nastavi govore}i, mora se najpre odrediti mesto za wegovu postavku. 4. Ali, po{to naseqa naj~e{}e nastaju na istom mestu, takore}i jedno preko drugoga; to zna~i da je najva`niju stvar: lokaciju neko ve} pre nas omirisao. 5. A kada se odredi mesto gradwe, veli~ina i najva`niji objekti u gradu, potrebno je, onda, iscrtati ulice i glavna ~vori{ta ili mesta presecawa ulica. 6. Ulice su vene ili arterije grada za protok najva`nijeg bo`ijeg dela: qudi, pre svega. 7* One odre|uju kako }e `iveti i kretati se qudi. 8. Ulice su, dakle, korita reka `ivoga toka. 9. Ali, pazite! ja grad gledam odozgo, te sam i ulice najpre tako osmotrio. 1o. I sve {to posmatram, poku{avam najpre da vidim odozgo, iz duha ideja, {to bi se reklo. 11. Kao {to je krst jedna od najva`nijih i ~ovekovih odlika, tako je i krst jedna od najva`nijih odlika gradova.

52

12. Zato sam i nacrtao najpre ulicu uzdu` i ulicu popreko, te one predstavqaju spajawe i pro`imawe fizi~kog i duhovnog dela grada i ~oveka. 13. Jedna je ulica duhovna, a druga materijalna. 14* I oko ~ove~ijeg tela kru`i mno{tvo obru~a energija, ali samo jedan oko pasa, ~ine}i tako krst. 15. Ali, ne zaboravite svaki svetski grad, ma kako bio veliki, te se mo`da daleko pru`ao i po zemqi i po vasioni, i makar imao ogroman broj stanovnika: uvek }e imati (samo) dve glavne ulice. 16. A one }e se najverovatnije se}i ~ine}i krst. 17. Zar nije to uzor i gradova koje gradi Rimsko carstvo? 18. U preseku glavnih ulica prostiru se insulae, po principu urbs kvadrata. 19. Koliko sam razumeo, re~e car, bez obzira koliko bio veliki grad, on mora imati dve glavne ulice, koje se obi~no seku. 2o. To bi moglo da zna~i, da kao i svaki ~ovek i svaki grad mora nositi svoj krst. 21* Ulice su staze kojima hode `ivi qudi, nastavi Ekumen, i oni ~esto misle kako su ve~ni a ulice trenutne, jer im samo slu`e; ne shvataju}i da su ustvari samo gosti ulica. 22. Ulice su simbol ili kostur, rebra za gra|evine, ali i du{otok i krvotok grada.

53

23. One usmeravaju gde }e se i kako kretati ne samo qudi, nego i `ivotiwe, ali i (mnoge) vojske. 24. One }e spajati ili razdvajati kako najva`nije isto tako i najudaqenije delove grada. 25. Ali, svrha ulica je najboqe i najbr`e povezivawe svih delova elemenata grada. 26. Va`niji ~inioci treba da su i najboqe i najbr`om vezom povezani. A to se mo`e posti}i osmi{qenom geometrijom grada. 27. Ulice bi trebalo da su {iroke, duga~ke i sve koliko se mo`e providne: da se uvek vidi po~etak i kraj ulice. 28* Jednom si rekao da je kru`na organizacija u svemu najva`nija, re~e car, a za{to onda ulice ne budu takvog nekakvog izgleda? 29. Zato {to je ~ovekovo kretawe nogu i pogledawe wegovo po prirodi pravolinijsko, re~e Ekumen. 30. Ne mogu u svakom gradu biti ni ba{ sve ulice prave. Znamo da su se u pre| a{wim, te i carskim gradovima, vrlo retko gradile {iroke ulice. 31. I kod carskih prestonica ~esto su bile vrlo uske. Ali pravi vladari obi~no i vole carske: {iroke ulice. Harmonija ulica

54

1. Ali zato raskrsnice i trgovi ne mogu odstupiti od kru`nog principa, jer oni su uhodi{te i ishodi{te ulica, re~e Ekumen i nastavi: 2. Svaka ulica mora imati mesto ili stazu za hoda~e i sredi{te gde }e prohoditi zaprega, vojska i {to jo{. 3. Sve ulice moraju imati i zelenilo. 4. Naravno, va`nije ulice moraju biti {ire. 5. Koliko {iroke? zapita car. 6. Da mogu da se mimoi|u najmawe petnaest vojnika sa jedne i petnaest vojnika sa druge strane ulice. 7* Ali, vrlo je va`no da su svi delovi grada vrlo blizu, ili najbli`i centru. 8. E, onda je neophodna ta nekakva kru`na organizacija i struktura grada. 9. Trebalo bi da se do centra vrlo brzo do| e iz svih delova grada. 10. Da bi se to postiglo grad mora da ima krugu blisku organizaciju. 11. Ali po{to ulice,rekosmo, moraju da budu pravolinijske, onda wihov geometrijski sklop mora biti blizak krugu, ili nalik kvadratu ili bliskostrani~nom pravougaoniku. 12. Te je onda najboqe da glavne ulice pored krstastog preseka imaju kvadrataste ili pravougaone odnose, a gde }e teme jedne stranice (ulice po~etak ili zavr{etak) biti iznad sredine drugog pravougaonika ili kvadrata.

55

13. Dovoqno je, dakle, da uradite krug, prekrstite ga dvema ulicama i upi{ete u wega dva kvadrata, ili ako je elipsa dva pravougaonika, i ve} ste stvorili konstrukciju za jedan idealan grad. 14* Jako ga ti uprosti, Ekumene, re~e car. 15. Nijedan grad nije idealan krug, re~e Ekumen. 16. Kao {to u prirodi i nigde nema idealnog kruga ili lopte. Jer materijalizovani svet uvek zahteva makar i najmawe pomerawe od idealnog, jer to je zakon wegova postojawa. 17. Jer, apsolutnog ponavqawa u obli~nome nema. 18. Jer, na svetu nemamo ni dve stvari koje su potpuno (u obli~nome) iste. 19. A {to se ti~e grada, ako se radi o bliskoj krugu elipsi, onda se pomiwu pravougaonici. 20. Ali, po{to se u trgovinu, {kolu i sli~nim objektima ide svakodnevno: takvi objekti trebalo bi da budu blizu centra. 21* U`i ili glavni centar trebalo bi da ima naj{iri i najlep{i trg, jer se tu sti~u sve ulice, a i po broju i po vrednosti tu qudi najvi{e borave. 22. Tu bi trebalo da bude izuzetno lepi park. 23. [ta sa ostalim trgovima; ho}e li oni biti gole ukr{taonice ulica?

56

24. Svi delovi grada trebalo bi da imaju mawe, ure|ene i pravilno raspore|ene trgove. 25. Oni bi u stvari predstavqali temena ukr{tenih pravougaonika. 26. Trgovi su u stvari ~vorovi, zglobovi, spojene ili povezane istine koje se razvezuju. 27. Pokadkad pomislim da su trgovi smrt ili nemo} ulica. 28* Trgom ulica postaje ne{to drugo; tu je woj kraj, kao reci more. 29. Ali, svaka ulica ima u trgu i novi po~etak. Te su zato trgovi i uto~i{ta i ishodi{ta ulica.

Mre`a ulica 1. Ti, Ekumene, re~e da se ulice slivaju u trgove. 2. U trgovima su najve}e razmene. U wima se ~ak i istorija kreira. 3. Oni su mesto izlaska, odmora, velikih zborova (najve}ih) i velikih istorijskih doga| awa. 4. Zato i treba da su lepi, jer su obi~no i najlep{a umetni~ka dela na trgovima. 5. Zna~i oni su ukrsna i pokazna mesta, re~e car.

57

6. Centar grada je centar krsta ili sedi{te du{e (duhovnog i materijalnog) glavnih ulica. 7* I nastavi govore}i: trgovi treba da su u dobroj me|usobnoj vezi bilo to neposredno ili posredni~ki. 8. Ulica je najsitniji oblik organizovawa. 9. I zato je od najvi{e vrednosti; jer mesto je izlaska. 10. Ona deli izgra|eno i neizgra|eno. 11. Ona ima {irinu, visinu, zelenilo. 12. Znam, re~e car, ima i jedan od najlep{ih graditeqskih oblika. 13. Ja qubim kada tok ulice prate: arkade, drvored i kolonade. 14* I kao {to re~e: ulice su vene grada, jer kroz wih te~e sveta reka `ivih stvorewa. 15. Glavne ulice i trgovi treba da budu hodaju}i centri: pre svega, a onda za kopito i kolski to~ak. Ali, i sve ulice moraju da budu tvorene najpre za qudsku nogu. 16. Ali, ne zaboravi Ekumene, da se mora od ulaznih kapija i}i glavnim ulicama i dolaziti do glavnih trgova. 17. I nastavi: `elim da sve ulice u gradu budu postavqene plo~icama, a na wima stalno zapisivane mudrosti i pri~e mudrosnice. 18. Te, oni koji {etaju, da im je stalno pred o~ima mudrost. 19. Dok govorih, pade mi ideja: a zar ne mo`e da bude to grad bez ulica: celi grad da

58

bude jedan veliki trg. Samo gra|evine, dvori{ta, a sve ostalo ulice. 2o. Svetli care, to u snu ne videh, re~e Ekumen, no re~ va{a vrlo me na san podseti. 21* Rimski graditeqi su zacrtali da grad mora da bude u osnovi ~etvorougaonog oblika, sa dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom: kardo, u smeru sever- jug, i dekumanus, u pravcu istok -zapad. 22. Ali, pravilo dveju glavnih (ulica) koje se seku mo`da mo`e postati i sveop{te va`e}e i za sva vremena. 23. Zar ne sledi, Presvetli, da i najve}i i najmawi gradovi moraju imati samo dve ulice. 24. Kako to jednostavno zvu~i, re~e car. 25. I na osnovu wih stvara se krvotok celoga grada, nastavi Ekumen. 26. Car se zamisli, pa kao za sebe, re~e: prekrstene ulice. 27. Da, re~e Ekumen, to omogu}ava dve velike stvari u gradu: dobru vezu delova i dobar red. 28* Pribli`i se car Ekumenu i tiho mu re~e: da li si razmi{qao o podzemnim ulicama; jer, kao {to zna{, davno su napravqeni hodnici pod Remesianom. 29. Ona tri {to vode do prvih kastela naj{iri su, posebno onaj ka zapadu, do mesta zvanog Tabius. 3o. Ovo ti i ja znamo, jer smo ih gradili.

59

31. Oni koji bi gradili nove bili bi dovedeni vezanih o~iju, a posle gradwe isto tako (i) odvedeni. 32. Tiho, samo caru, odgovori Ekumen: grad treba na zemqi da bude, i to je wegova prva i glavna osa. 33. Na toj osi treba sve da po~iva. 34. Zato treba izbegavati podzemne i nadzemne: vazdu{ne ulice. 35* Jer, kako ka`u, time se prostor {tedi i ~oveku se pribli`avaju ostvarene potrebe. Sklad 1. Nisu mi jasne re~i tvoje, Ekumene? 2. ^ovekova gra|a je takva da je on najspremniji za vodoravno kretawe, jer ako bi se kretao pod zemqom ne bi imao dovoqno niti svetlosti, niti vazduha. 3. A gradwa ulice pod zemqom desetostruko je te`a no to ~initi na zemqi. Jer, ova druga ulica ima samo jednu dimenziju. 4. ^ovek je tako sa~iwen da se najboqe kre}e pravolinijski , a ni u krugu, a ni na gore, a ni na dole. 5. Te zato i ulice treba da budu po uzoru na pravu liniju. 6. Zato je i kru`na organizacija grada tek u nevidqivom, drugom planu.

60

7* I raskrsnice, ta velika ~vori{ta i prelomna lakti{ta, ne slu`e najpre za ukr{tawe, no za pribli`avawe krugu i zglobovima. 8. Car se zamisli, a Ekumen nastavi: 9. Duge i pravolinijske ulice stvaraju dosadu i zamor, te zato i wih mo`emo povremeno zakrivqavati (u ravnici), dok je u brdima to nu`nost. 10. Ti malopre re~e da ulice moraju biti toliko {iroke da se petnaest qudi sa jedne i petnaest sa druge strane (ulice) mogu komotno mimoi}i. 11. Da li su to ulice po petnaest koraka {iroke? re~e car. 12. Sve ulice moraju se dobro isplanirati, a ono {to se mora imati stalno na umu je da: sve ulice centru vode. 13. Kao i kod krvotoka, postoje {ire i u`e ulice. Ulice bli`e srcu (grada) jako su {iroke, a sve ulice mogu se prespajati u velikim kombinacijama. 14* Ako pogledamo u pro{lost, mo`emo videti da su gradovi naj~e{}e imali uske ulice u kojima su se ~esto sudarali i qudi i stoka i kola, a to je ~inilo i te`im grad za ~i{}ewe. 15. Zvezdama i sazve`|ima i grupama wihovim odgovaraju gradovi i dr`ave na zemqi. 16. Ali, nekad je dovoqno zaviriti u pro{lost, pogledati sakupqena znawa o tome {ta je to dobro bilo ili lo{e u

61

gradovima, te i bez posebnog gledawa u nebo ste}i sliku o dobrome gradu. 17. Kada govorimo o ulicama, mo`da bi ciklusi ulica mogli da se zavr{avaju ~etvorouglovima, jer moraju biti pravolinijske. 18. A da bi se pribli`ile savr{enom: krugu, e, onda se moraju ~etvorouglovi se}i, i teme jednoga uzdi`e se na sredini stranice drugoga. 19. I kada sve ulice pogledate, a one vam mogu zali~iti na paukovu mre`u, a koja ne da ni insektu ute}i. 20. [to to zna~i, Ekumene? 21* To zna~i da ulice veoma dobro pokrivaju prostor, tako da nema niti previ{e (niti premalo) slobodnog prostora me|u wima. 22. To se iz crte`a grada uvek veoma dobro vidi. 23. To zna~i, re~e car, da ~ovek mo`e do}i na koje `eli mesto grada veoma brzo, ili najbr`e. 24. A {ta }e od toga boqe konstrukcije ulica? 25. Zato kada se kreira grad, najpre se ulice skiciraju. Centar grada

62

1. Dve glavne ulice u gradu treba da su najukra{enije, re~e car. 2. U samom centru mogla bi da se postavi fontana ili spomenik-slavoluk, ali ne bi trebalo ru{iti ostatke pradavne Remesiane. 3. Na to }e Ekumen: u centru grada koji je mesto ~oveka , ili kako se u Meziji ka`e: `ivot; tu bi zaista trebalo da se ukr{taju duhovni i materijalni `ivot. 4. U samom centru grada treba da je trg, kao klica iz koje }e se razviti ~itavi grad. Zar Vas to ne se}a na pti~je jaje? 5. Sve ulice vode i u centar i iz centra, kao {to je i sama organizacija krvotoka. 6. Jer, ako trgovi nisu dobro postavqeni i u odnosu na centralni (trg), e, onda ni celi krvotok ne}e dobro funkcionisati. 7* Vama su poznati zakoni protoka krvi: {iri i u`i sudovi, te trodimenzionalne ulice. 8. U centru je organizacija najvi{eg nivoa: pritiska i potiska, jer svi putevi u centar vode. 9. Ali, po{to je tu i najvi{i materijalni promet, onda to ne bi mogao da bude i najvi{i misaoni i komandni centar. 10. Jer, buka remeti bistru misao, a posebno onu najvi{eg nivoa: umnu. 11. Komandni centar bi trebalo da bude van grada, ali u wegovom sastavu, jer razumu je potreban mir, a da bi donosio dobre odluke.

63

12. Car re~e: zato na{i patriciji `ive van gradova, a kowima dolaze u grad da bi obavili {to god od materijalnih poslova. 13. I nastavi: a zar ne bi mogla da bude skup{tina u glavnom centru grada. 14* Ne mo`e, re~e Ekumen, i gledaju}i crte`: ona bi se najvi{e mogla pribli`iti svojom postavkom na mestu duhovnog centra, i pokaza na grudi lika na crte`u. 15. Jer, na najve}em trgu najve}a su i okupqawa, najvi{e je i qudi, a wih je te`e takve i umiriti. 16. Centar je, dakle, i centar `ivosti`ivota. 17. I u Dakiji Mediteranei Remesiana ima sredi{wi kulturni uticaj, a i u Meziji Superior wena uloga ne be{e mawa. 18. Za umorne careve koji dolazi{e sa Istoka stalno su tu prire|ivane najveli~anstvenije svetkovine. 19. Nasme{i se car: sada govorimo o centru grada: prostorno i po nameni. 20. A Ekumen }e: trg mora biti najotvorenije mesto i za protok duha i materijalnog, i qudi i stoke, i vojske i umetnika i duhovnika, lopova i svega {to po zemqi hodi. 21* Kao i ~ovek, i grad mora imati tri glavna centra: glave, srca i stomaka. 22. Ali, ne zaboravite, u centru je grad i najja~i: i to mu je te`i{te i(li) te`i{na ta~ka. 23. A forum, to vam je, Veliki, mesto za um: bistri i svetli.

64

24. To je u centru centar (grada). A to je za Vas mesto. I tu treba um da se nalazi, jer on caruje. 25. Caru bi ova re~ draga, ali se zamisli, te re~e: u centru mo`e biti lepa fontana, prodavnice: nakita, urezbarenog oru`ja, hrane i ode}e. 26. A Ekumen nastavi: trgovi mogu biti i kru`ni i ~etvrtasti, jer su {iroki, ali ulice mogu biti samo prave. 27. I zato dijagonalno moraju premo{}ivati, se}i povr{ine, ~ime bi se rastojawe skra}ivalo. 28* Svi ostali centri povezani su najkra}im putevima do glavnog centra. 29. Okolo ima devet centara. 30. Glavni centar trebalo bi da je, na neki na~in, najbli`i ostalim (centrima) i da ih uskla|uje. 31. Centar ima, dakle, jo{ devet centaratrgova. Oni na periferiji su najmawi, u sredini ve}i, i glavni najve}i. 32. Centri su me{avine krugova i pravougaonika. 33. Centar je centar `ivota. Tako rekosmo. 34. Mawi centri imaju svoje trgove. Svaka raskrsnica ima mali trg i mali centar. 35* I rekoh: centri u i me|usobno povezani mawe va`nim, ali najkra}im putevima.

65

36. Ali, re~e car: siroma{ni su uvek bili na obodu grada, a ~inovnici i plemstvo vole da se do~epaju centra grada. 37.A Ekumen nastavi re~: mawi centri treba da budu gotovo jednako udaqeni od glavnoga. 38. Glavni trg je sredi{te ili atomsko jezgro grada, srce wegovo, i zato se ulice odatle radijalno granaju kao snopovi svetlosti: na sve strane. 39. A re~i krug i trg vrlo sli~an zvuk imaju.

Glavni trg 1. Svaki grad, kao i ~ovek, nastavi Ekumen, sastoji se iz tri glavna dela u jedinstvu. 2. ^ovek od: razumnog, duhovnog i telesnog. 3. Razumni deo, to je uprava grada; na crte`u to je mesto glave lika.

66

4. Duhovni: tu su sme{tene {kole, biblioteke, pozori{ta, crkva. 5. I materijalno- telesni ili trgovinski centar prometa robe materijalne tvorbe. 6. Mislim da razlikujete duhovni i materijalni promet. 7. I normalno je da se duhovni nalazi u sredini. 8. U svim gradovima je tako nekako, i tako mora biti. 9. Preteruje{, nasme{i se car. 10. Za duhovni centar potreban je mir, a za materijalni galama, nastavi Ekumen. 11. Svaki grad mora da ima svoju centralnu ta~ku, svoj pupak. I razvoj gradova obi~no odatle i te~e. 12. A to obi~no bivaju stari gradovi. Dakle, iz starog grada novi se ra|a. 13. Zar u Remesiani ne bi moglo ne{to tako da se desi oko Kvamus izvora? 14. To zamisle cara, te re~e: zar ne bi mogla u centru grada da bude najvi{a gra| evina-kula, a ka spoqa{wosti grada sve mawe gra|evine. 15. Ispod kule mogla bi da bude prelepa ~esma. 16. Kako to Presvetli mislite? re~e Ekumen. 17. Da u centru bude gra|evina od sedam spratova, u drugom redu sve gra| evine od {est, u tre}em pet, i sve tako. 18. Jer, dobro je da grad ima sedam krugova-obru~a, i svaki obru~ prema

67

periferiji da ima sprat mawe; a gra|evine u zadwem obru~u samo prizemqe. 19. Onda bi se sa kule mogao videti celi grad. 20. A i kada se pogleda iz bilo kog dela grada mo`e se dobro videti ostatak (grada) i kula u centru. 21. Ekumen }e na to: a mo`da bi moglo biti i obrnuto, da su najvi{e kule po obodu grada, te da se uvek iz visine vidi celi grad i centar wegov-najni`i. 22. Car se duboko zamisli, u}uta, a odna progovori: 23. Ako spratovima di`emo grad u visinu, onda }e on zauzimati mawe prostora u {irinu. Ali, qudima je lak{e da se kre}u u {irinu, no u visinu. 24. Te je zato boqe graditi grad u {irinu. 25. I nastavi: trg i hram u centru grada odvojili su jo{ u Mesopotamiji, ali nikad nisu bili previ{e daleko jedno od drugoga. 26. A i prvi gradovi nastali su iz svetili{ta, iz hramova: duha, a to je nebo. 27. Nastavi Ekumen: Glavni trg treba da bude toliko veliki da mogu da stanu svi gra| ani jednoga grada. 28. A sporedni trgovi, da stane onoliko qudi koji `ive oko tog trga u tom delu grada, ili gradskoj ~etvrti 29. Re~e car: ali glavni trg mora biti i najve}a pozornica, mesto za zabavu gra| ana.

68

30. U Gr~koj su na trgovima bila razli~ita okupqawa. 31. [to su ovde gostionice, Grcima su trgovi bili- mesta za raspravu o mnogim pitawima. 32. U starogr~kim gradovima agora je bio glavni trg i skup{tina. 33. Kod Rimqana to je forum, glavni i zajedni~ki trg. Tu se mogu odvijati razne igre i sve~anosti. 34. No, gladijatorske igre nisu moja strast. 35. Voleo bih na Forumu da se podigne slavoluk, jer pobedismo Gote. 36. Svaki trg, a posebno glavni, treba da izgleda kao kakav park sa dosta zelenila i vode. 37. Razmi{qam: da li bi i ovde bio Forum dovoqne veli~ine, kao {to je to bilo u Pompeji: sto dvadeset sa ~etrdeset koraka. 38. Dobro bi bilo da najve}i trg mo`da bude ovalnog izgleda, poplo~an mermerom i okru`en kolonadama. 39. Centralni trg mora imati i najve}i park. A oko wega mogle bi biti udobne zgrade. 40. Ali, svaki trg trebalo bi da ima fontanu i ~esmu sa vi{e prilaza. 41. Znamo iz pro{losti, da se na raskr{}u blizu sredi{ta grada obi~no razvijao forum- javni trg u koji su ukqu~eni svetili{ta i hramovi, sudnice, kao i {iroki prostori okru`eni kolonadama.

69

42. Ako sam dobro tvoje re~i razumeo, re~e car, smatra{ da grad, kao i ~ovek, mora da ima dva centra: po obli~ju i po duhu. 43. Oni mogu i da se preklapaju, ali moraju biti u najte{woj vezi. 44. Ekumen nastavi: ~ovek ima tri centra: za materijalni promet-stomak, sredi{wi-srce i duhovni i(li) razumski-glava. 45. Po ovom principu i grad treba ustrojiti. 46. No reci ti meni, Ekumene, {ta }e no}u osvetqavati grad. 47. Pa, mese~ina, re~e Ekumen. Ruke 1. Zamislite Veliki, po~e Ekumen, ako ~oveku stoje ruke, sa leve i sa desne strane, a wihovi zavr{eci su negde na sredini tela. 2. I to nije slu~ajno; one vi{e opslu`uju gorwe delove tela. 3. Te na mestu {aka treba smestiti radni deo, kao {to su radionice, kova~nice, pekare, izradionice posu|a i sve ono {to ~ovek rukom radi. 4. Ruke su, dakle, pokazateqi rada, a u radionicama se, tako|e radi. 5. Ovakve radionice i proizvedeonice su, kao i ruke, sa leve i sa desne strane

70

grada; ali ne predaleko i u dobroj su vezi sa celinom grada. 6. Da li su sastavni deo grada? zapita car. 7. Nalaze se izvan grada, ali ne predaleko. 8. Zbog zaga|ewa i jakih zvukova su tako sme{teni, ali su iz istih razloga i sa dve strane grada. 9. Pogledajte crte`, re~e Ekumen, odli~no su putevima povezane sa trgova~kim centrom grada, najpre, ali su dobro povezane i kratkim zaobilaznim putevima oko grada: do pristani{ta ili otpremaonice za nadaqe. 10. Udubi se car u crte`, a Ekumen re~e: Presvetli, ja Vam govorim o ve~nom gradu, o gradu (za gradove) svih vremena. 11. Znate da oko Remesiane postoje trideset kastela, da se pod Katenom ruda vadi. A sve se to mora dopremati i obilaze}i grad i obra|ivati van grada. 12. Tako treba da bude, a tako }e uvek najboqe i biti. 13. Zna~ajno je da se proizvodi radionica {to pre dopreme do Carskoga druma, a da se ne prolazi kroz grad. 14. No, pogledajte jo{ jednom crte`. Zar se ne vidi kako glava pokazuje te`wu ka nebu, ruke ka vodoravnom, a noge ka zemqi. 15. Ako sam te dobro razumeo: pekari, suknari, gra|evinski radnici, izra|iva~i posu|

71

a, oru`ja trebali bi i da `ive blizu svojih radionica. 16. Nasme{i se Ekumen, i re~e: buka i galama (iz) radionica je van grada, kao {to trgovina mora biti van drumova duha.

Noge 1. Noge, na primer, slu`e ~oveku za kretawe, i da ga prenesu sa jednog na drugo mesto. 2. Dakle, na mestu gde su noge tu treba da bude i kretawe ~oveka ili preno{ewe grada na neki na~in. 3. Nisam te razumeo, re~e car. 4. Na tom mestu treba da budu gra| evine za sport: ve`baonice, arene, cirkusi. Jer, svi sportovi i ve`bawa najvi{e su vezani ba{ za mi{i}e nogu i kretawe. 5. Zamislite bilo koje sportsko nadmetawe bez upotrebe nogu. Ili sportsko nadmetawe samo sa upotrebom nogu. 6. Da li ovi objektu treba da budu malo vi{e udaqeni od centra grada? 7. Dovoqno, re~e Ekumen, i to sa puno parkova, cve}a i zelenila, sa ~istim vazduhom.

72

8. A i sami dolazak do sportskih gra| evina trebalo bi da predstavqa malo du`u {etwu kroz cve}e i zelenilo. 9. Kako razmestiti sportske objekte? 10. Treba da se postave sa dve strane, kao kada je ~ovek u raskora~nom stavu. 11. Kada je ~ovek u staja}em stavu, tamo gde su stopala- tu su onda staj(ao)nice: za vojsku, za lak{u i te`u zapregu. 12. Sa tog mesta kre}e se od grada u drugi grad ili bilo koje drugo mesto. Kod Remesiane to je izlaz na Via militaris. 13. Dok su, na primer, kod ra{irenih nogu na mestu stopala sportski objekti. 14. I dodade Ekumen: stanice su kru`noga oblika. 15. Ali, uzmimo da su dve ruke dva polupre~nika jednoga kruga, a isto to i za noge. 16. Uze car re~: o ovome ne}emo mnogo raspravqati, jer Nais }e biti prometni i strate{ki grad, a Remesiana mirni i za slobodnu misao.

73

PRINCIPI GRADA 1. I re~e car: ~u se re~ moja (dovoqno), ajmo sada va{u gospodo. 2. Ode car ustranu, za govornicom osta Ekumen i oni koji htedo{e govoriti. 3. I po~e Ekumen: postoji mi{qewe da su Rimqani, i ne samo oni, gradili gradove koji su po strogim principima, suvi{e zbijeni, bezose}ajni, disciplinovani, ali i suvi. 4. No, ja kada razmi{qam o gradu, ili bilo kakvoj drugoj gra|evini, misao moja ograni~ena je jedino sama sobom. 5. Mene ograni~ava samo sloboda u mojoj misli i mojoj ruci. Mo`e se raspr{iti ideja. 6. Ponekad sam sebi ka`em: zida{ kule po oblaku, jer ono {to u snu do|e-na san i ode. 7* Padne mi i to na pamet-da gradovi ne ni~u tek tako, no da su u svakome (gradu) ve} ugra|ene mnogovremenske umetni~ke, trgovinske i druge vrednosti. 8. Ali, ako se po{tuju neki od osnovnih principa postojawa ~oveka kao i principi prirode, i ako je to dobro uskla|eno, onda nema potrebe da se kasnije grad puno prepravqa: ru{i i dogra|uje. 9. Ono {to je savr{eno-najmawe se mewa. Istina je savr{ena i ne mewa se. A to je slu~aj i sa osnovnom alatkom gra|ewa-

74

mistrijom, koja je i u Egiptu, te i ranije, imala isti oblik. 10. Stari Kelt Tolinel ustade i re~e: da li treba graditi grad savr{en poput graditeqske mistrije? 11. Ekumen dodade: ali, grad je kao i ~ovek- `iva du{a. I on se ra|a, raste i na kraju umire. A {to je bli`i Gospodu i wegovim pravilima, svetlost takvoga grada bi}e ja~a i du`e }e trajati. 12. Du{a wegova bi}e sve`ija i boqa. A tako je nekako i sa ~ovekom. 13. A Tolinel }e: grad moraju da grade svi qudi, i to najpre svojim potrebama, a onda i svojim vizijama, a po najmawe oni koji su nau~ili da re|aju kamen na kamenkle{u}i ga. 14* Gospod je gradio ~oveka po liku svom, dodade Ekumen, ustvari po nekim od svojih osnovnih kosmi~kih principa. 15. Te otuda ~ovek i grad moraju i nu`no da se sla`u, ali i da li~e jedno na drugoga. 16. Zato i grad treba najpre zamisliti i iscrtati najpre u celini, kao {to je to Gospod sa Vaseqenom u~inio, a isto tako i sa ~ovekom. 17. [ta to zna~i, Ekumene? zapita Tolinel. 18. Da treba najpre dobro omirisati vazduh nad gradom, a onda se spu{tati u detaqe. 19. Principi neba i zemqe jednaki su i u najte{woj vezi-jer zato (i) `ive zajedno. Ina~e, razdvojili bi se.

75

20. Istina je jedna, jer je Gospod jedan. I sve u svetu (obli~nome) u kru`nom je toku i sve je povezano. Veza obli~ja sa Nebom je neraskidiva, dok ona izme|u wih- sve je labavija. 21* Te otuda i ja ~esto pomiwem nekakav krug, u kome ni~eg nema {to je odvojeno, a Sloboda je jedino u kretawu ka Istini. 22. Sloboda je samo u Istini. I ona nije niti bezli~na niti ne`iva. 23. Sloboda u Istini je sveobli~na i ~ak vi{e od toga. 24. I zato dobar graditeq mora dobro da raspoznaje principe Neba u mirisu zemqe gde `eli da gradi, te bilo {to. 25. I grad se kao i dvorac zida, samo je puno ve}i i temeq mu je vrlo zna~ajan. 26. Grad zato treba da kreiraju najboqi qudski duhovi, sposobni da vide najrazli~itije qudske delatnosti, a ne kameno-postaviteqi. 27. I oni treba najpre da sa~ine isceli plan. 28* Ali takav da se predvide i omogu}e i mnoga odstupawa, jer svaki ~ovek je po malo kreativan . Ku}a bez krova

76

1. Grad je velika ku}a bez krova, nasme{i se Ekumen, i dodade: grad jeste i mora biti i zajedni~ka ku}a wegovih `iteqa. 2. Usta mladi Filinel i re~e: ja mislim da je prvi zahtev da grad bude ~ist, a Remesiana ima za to dovoqno vode. 3. To nije skupoceno, ali daje zdravqe i lepotu. Ni Rim, niti Atina ne mogu da se pohvale ~isto}om, a to se naro~ito pokazuje u letwim mesecima. 4. I u ~isto}i ima Nebeskoga reda i stvarala~ke snage, re~e Ekumen. I to treba izraziti. 5. Ali, mora{ shvatiti osnovno pravilo da slobodnih prostora nema. Svi prostori su samo prividno prazni i mrtvi. 6. Me|utim, ispuweni su Energijom i `ivom mogu}no{}u za mnoga obli~ja. Nau~i da vidi{ i ~uje{ ovo. 7* Jer, svaki prostor vi{e preferira i voli odre|ena obli~ja. Ako uspe{ to da vidi{, bi}e{ onda izvanredan graditeq. 8. Te iz ovog proizilazi da je i ~isto}a sveop{ta stvar. 9. Ali, postoji jo{ jedno pravilo: ako ti je Gospod dao o{trovid- re~ju (onda) utihni. 10. Da li to zna~i, re~e mladi Filinel, da ako (s)pozna{ principe jednog (dobrog) grada, mo`e{ (lak{e) poznati du{u mnogih gradova. 11. Meni su interesantniji centristi~ki gradovi, re~e Ekumen, jer oni su krugu bli`i,

77

jer u wima je onda ve} ura|ena velika priprema za red i poredak. 12. U razbijenim ili razvu~enim gradovima, kao {to su pored reka ili mora mnoge , te i osnovne, stvari te`e je organizovati. 13. Ali, grad je dobar i dobro funkcioni{e (`ivi) tek onda kada ga gra|ani vole u celini i kada ne obra}aju previ{e pa`we na wegove pojedine delove, re~e Filinel. 14* Doista, dodade Ekumen, i grad, kao i ~ovek jedino se mo`e (i) voleti u celini. 15. Isto je i sa Kosmosom, odakle i isti~e ovaj Princip. 16. Grad treba da je proizvod prostora, ali i cvet koji se vra}a prostoru ukra{avaju}i ga. 17. @iteqima mora da prijatno i osobenim mirisom miri{e. Jer, prqavi gradovi svi sli~no miri{u. 18. Govori{ o univerzalnom gradu, re~e Filinel, a zna{ da je svaki grad jedinstven i poseban, kao {to jeste svaki ~ovek i svaka biq~ica. 19. A onda sam dodade: ali svaki ~ovek jeste i univerzalni. 20. Svaki prostor je oduhovqen (naj)`ivqom energijom, nastavi Ekumen, koja je ja~a, trajnija i vi{a od svake gra| evine koja }e postojati na wemu. 21* ^ovek mo`e i mora da oseti ovu energiju, ali jedino celinom du{e svoje.

78

22. Grad je samo centar jednog odre| enog prostora. 23. Ali, i na{i stari govori{e da sve {to se na zemqi doga|a, slika je na nebu. 24. Svaki grad i pre no {to nastane, i mnogi gradovi u budu}nosti {to }e nastati, na nebu su mnogo ranije postojali. 25. Naime, ono ih je planiralo, kao {to pa`qivo planira reke i planine. 26. Nebeski red i stvarala~ku snagu Kosmosa treba izraziti. 27. Jer, graditeqstvo je spoj duha i obli~ja. 28* A su{tina graditeqstva je: iz materije izvu}i Istinu. Ve}eg ciqa nema. 29. Zato moramo ulagati dosta truda da bi uo~ili tragove Duha bo`anskoga, a onda je lak{i zadatak utisnuti u kamen. 30. Jer, kada grad gradite po Kosmi~kim principima, onda on ne mo`e biti niti starniti mlad, nego (vrlo) ve~ni. 31. Kosmi~ki principi tvoreni su od ve~noga, a obli~je koje se trudi da im se pribli`i- i ono zadobija deo takvih osobina. 32. Grad po Wima gra|en-za sva vremena i sve prostore (je). Najsitnije lopte 1. Za re~ se javi stari Tribal Kauko, i po~e govoriti kako su preci wihovi doneli sa

79

pohoda iz Abdere nekakve zapise u kojima je, izme|u ostalog, stajalo: 2. Kako su helenski mudraci Leukip i Demokrit govorili o najsitnijim materijalnim ~esticama-atomima, kao o nedeqivim. 3. A Kauko se zapita: kao {to se atomi jedine po obodu, a zadr`avaju svoja jezgra, za{to se onda gradovi ne bi jedinili zadr`avaju}i svoja jezgra i celine? 4. Ekumen, onda, kaza svoju misao kako svaki grad treba imati ne{to u sebi,kao i ~ovek, {to je celovito i nepromenqivo. 5. Ali, i grad mo`e rasti ,kao i ~ovek, do odre|enih granica. 6. Ali, ako bi i daqe `eleo rasti, e, onda mora pre}i u novu celinu, te bi vi{e gradova morali delovati kao jedna celina do druge. 7* Kao latice u cvetu- koje se dodiruju i preklapaju, ili kao jabuke u posudi. 8. Jer, sjediwavawa atoma odvijaju se po najvi{im pravilima prirode. 9. A za{to se i gradovi ne bi tako jedinili, a koji su qudskih ruku dela. 10. I re~e da u sjediwavawu gradovi moraju zadr`ati svoja jezgra nedirnuta. 11. Najve}a qudska glupost je kada `ele obnoviti ili ulep{ati grad te najpre centar ru{e, prepravqaju ga i dogra|uju. 12. A onda grad po~iwe da trpi ve~ne prepravke. 13. Me|utim, centar je ono posledwe {to bi trebalo dirati u promeni grada. 14* Jer, on je wegova sveta semenka.

80

15. Zato kada po~ne da se gradi grad, mora se postupati kao da je to za ve~nost, i ono {to se u wemu jednom sagradi da se vi{e ne dira. 16. Ali, kako se to posti`e? zapita Kauko. 17. Moraju se uzeti sve dimenzije koje se ti~u okvira savr{enog grada. 18. Ne razumem, re~e Kauko. 19. Mora se odrediti savr{ena veli~ina grada, savr{eni materijal od kojega }e se sa~initi, savr{ene dimenzije i raspored ulica, savr{ena kompozicija grada u odnosu na mesto gde se gradi. 20. I jo{ mnogo toga. 21* A kada se sve to u~ini, onda takav grad mo`e i podu`e trajati. 22. Jer, ono {to je savr{eno-nema potrebe mewati. 23. Malopre smo pomenuli osnovnu graditeqsku alatku- mistriju. I ona }e jo{ mnogo (takva) trajati. 24.A onda }e Kauko: Demokrit je govorio o najsitnijim i nedeqivim, a mo`da }e se nekad znati i o malim `ivim varnicama, {to kao mala sunca oko wih jure. 25. Zamisli se Ekumen, a onda nastavi: svaki grad mora imati najmawe, ali i najvi{e sedam pojaseva, kao {to Nebo ima sedam dveri. Grad, dakle, mora imati sedam ogromnih pojaseva ili krugova-okruga. 26. Prekide ga Kauko govore}i kako zami{qa ku}e u gradu u obliku malih grozdova, sa trgom u sredini.

81

27. Nastavi se (na re~) Ekumen: da su qudi u gradu, kao i kule, i oni ~ine telograd. 28* No, re~e Kauko, odakle tebi sve te re~i Ekumene, i sve te zamisli. Nisi ti, ipak, to mogao sve da sawa{, a nisi, ~ini mi se, niti mogao sve da pro~ita{. 29. Kada treba {to god ne{to da re~em, meni misao do|e, kao kada se ne~eg prise}am, odgovori Ekumen, i nastavi: a onda ~im je izustim, te gotovo je i zaboravim. 3o. Ali, kada neko (kasnije) ponovi moje re~i mogu ih prepoznati (od onoga {to nisam govorio). 31. Ali, doista, usnio sam da je Kosmos jedan veliki i ve~no`ivi grad. Prvobitna slika grada 1. U re~ se ume{a Sanas iz Turesa, i kaza: 2. Da li su p~eliwaci i mraviwaci prvobitne slike udru`ivawa `ivih bi}a u kakve gradove? 3. A {ta su onda livade, vo}waci ili jata ptica, odgovori Ekumen. I ribe se udru`uju. 4. Udru`ivawa se naj~e{}e sagledavaju po mestu, a ona se de{avaju jo{ po mnogo ~emu.

82

5. Zato moramo i obli~nost sveta sagledati kao da oblici proizni~u jedni iz drugih, a ne da se seku ili potiru kao wihova izvornija osobenost. Potirawe - to je rat. 6. I Demokrit Abderi}anin nije video, ali je predvideo. 7* I nastavi Ekumen govoriti kako optimalna veli~ina grada ili jata vrlo govori o wegovoj snazi. 8. Jer, te{ko se brane preveliki ili premali gradovi. 9. Gradovi su obi~no najja~i u svom centru, a wihovi spoqa{wi omota~i govore o razgovoru sa onim {to je izvan centra grada. 10. Kako to misli{? zapita Sanas. 11. Svaki grad jeste u dodiru sa prostorom na gore-ka nebu i sa prostorom po {irini. I {to su prostori daqe od centra oni su propustqiviji. Zato su bedemi po obodu. 12. Ali, re~e Ekumen, i jaje je meko i plod jabuke je mek, ali i jedno i drugo imaju tvrdu koru i tvrdu, ali u centru, semenku(i oko we). 13. Zar ne bi i grad trebalo da ima koru u vidu bedema, a koja ga {titi kao quska jaje, kao kora plod jabuke. 14* To vam je sli~no kao sa ku}om i dvori{tem. Ku}a se mora nalaziti u sredini dvori{ta, a ne na krajevima ili u }o{kovima. 15. Ali, qudska stambena naseqa su slobodniji deo grada, i mogu se slobodnije

83

graditi. No, i tu postoje pravila koja se moraju po{tovati. 16. Naseqa su kao nebeska tela koja kru`e oko Sunca. 17. Kako zami{qa{ posledwe slojeve grada? zapita Sanas. 18. [esti sloj bi mogao biti bedem, a sedmi {ume ili voda koja brani grad. Priroda grada 1. Carev daqi ro|ak iz Naisa Simas zapodenu razgovor o prirodi grada. I na pitawe Ekumen {ta misli, ovaj odgovori: 2. Priroda i prirodnost su vrlo va`ni principi kojih ~ovek mora da se dr`i pri gra| ewu. 3. I na pitawe da to malo boqe pojasni, Ekumen odgovori: 4. Mora se ulo`iti truda da se svaki (i) deli} grada do`ivi i pro`ivi, da se svakoj ku}i, svakom drvetu, svakom vrtu na|e pravo i najboqe mesto. 5. Jer, sve ima svoju du{u i svoju lep{u stranu du{e, a tu lepotu moramo potra`iti. 6. Kao {to i svaki atom, ka`u, ima (i) svoj veliki `ivot u sklopu celine. 7* Zar niste ponekad ugledali u presecima raznih stabala biqaka, semena, listova izvanredne {eme gradova.

84

8. Jer, osnovni Kosmi~ki principi gra|e gradova su svuda i na svakome mestu. 9. Ja sam povremeno posmatrao kru`ne preseke stabala biqaka i preseke polenovog zrna. 10. Veliko je ponavqawe istovetnih Kosmi~kih principa u prividnoj obli~noj razli~itosti materijalnoga sveta. 11. Ali, qudsko duhovno oko jako je kratkovido da bi sagledalo tako jednostavne stvari. 12. I sve {to ~ovek ~ini: mora ~initi u ravnote`i sa Prirodom. Jer, ako ode iznad We, ona }e ga (na silu) vratiti. 13. Zato moramo stalno slu{ati i oslu{kivati: {ta nam to Priroda kazuje. 14* I pre no se po~ne sa gradwom grada moraju se predvideti i osmisliti sve pote{ko}e do kojih se mo`e do}i. 15. Moraju se ispo{tovati i Priroda i ~ovek. A ako li se to ne u~ini mogu se stvoriti rane kojima leka nema. 16. Jer, zapamtite: grad se ne gradi ni brzo ni lako, a prepravke su jo{ sporije i (jo{) te`e. 17. I onaj ko ne ispo{tuje Celinu u gradwi grada, on }e stalno ko u {umi (izgubqen) lutati delovima grada. 18. Simas re~e: ne{to razmi{qam da grad ne bi trebalo da zate`e niti misao niti ose}awa. 19. On bi trebalo da di{e zajedno sa ~ovekom, da ga opu{ta, a ne da mu stvara

85

napetost. Ne{to sli~no uticaju prirode. Ali, kako to posti}i? 20. Da bi grad bio prirodan, re~e Ekumen, i istinosno ~ist, to se jedino mo`e posti}i ako se gradi po Osnovnim principima neba. 21* E, onda }e on biti: kao i {to samo nebo jeste. 22. A Simas re~e kako je i on nekako vezan za Remesianu; kako su wegovi daqi ro|aci iz Remesiane, ali i on je vrlo rado pose}uje. 23. Ali, znam da ko se ovde i rodi vrlo (je) vezan za ovaj grad. ^ak sam i ja nekoliko puta sawao ovaj grad. 24. Jednom u obliku ptice, a u sredi{tu grada, gde je srce ptice, {kolu i sveti hram. 25. Drugi put usnio sam grad koji nalikuje paukovoj mre`i. 26. Tre}i put usnio sam trg u centru, koji je oblika cveta ili sunca u sredini, a sa strane su bile zgrade u obliku latica ili nebeskih tela. 27. Ekumen re~e: nije Priroda u tako mnogobrojnoj {arenoj pokaznosti-kako nam izgleda. 28*Neki osnovni Weni principi se mnogoponavqaju, ali uvek su (u) osnov(n)i. 29. Razmi{qao sam i o Kateni, re~e Simas, kao o najvi|enijoj planini u Iliriku. Zar ne bi mogao da se podigne grad na nekom od wenih predivnih brda?

86

30. No, rekli su mi da }e na brdima biti samo vojna utvr|ewa. Me|utim, mene je zabriwavalo : kako to podi}i grad u me|ubr| u kada, posebno zimi, do pol dana magle obavijaju celu ravnicu? 31. Grad bez brda je kao more bez talasa, re~e Ekumen, a Simas nastavi: 32. Gradovi se ~esto na velikim visinama podi`u, jer ~ovek je gore najsna`niji. Digli bi mi i Remesianu samo hrane da ima. Zelenilo 1. I pre nego {to se po~ne sa gradwom kakvoga grada treba se najpre dva puta dobro omirisati: prvo mesto (gde graditi), a onda mesto (da bi nam se kazalo) kako }e izgledati, re~e Isa iz Kvimedave. 2. I nastavi: svaki grad treba da bude spoj prirodnih okolnosti i qudskoga graditeqstva, ili najboqi mogu}i spoj prirode i ~ovekovog rada. 3. I za mawa naseqa potrebna je zemqa i voda, a tek za grad. 4. A onda upita Ekumena: da li zna za{to ovaj pomiwe vodu. 5. A Ekumen odgovori: nad vodom di`e se grad kao sveti duh. 6. I nastavi: pored vode nastajali su i ne samo gradovi, no i najve}a carstva zemaqska.

87

7. Voda je neophodna gradu: bez we ni kamen na kamen ne bi stajao, jer on gradi. Ona ga ~isti i zablistava.U kanalu okolo (grada) najboqi je za{titnik. 8. Voda poji qude, poji stoku, poji zemqu `itnu. 9. I `ivi svet ~isti, ali i hrani: ribom, rakovima... 10. Ona ~isti i vazduh nad sobom, dodade Isa. 11. Ali, i uravnote`uje ~oveka i prirodu, daje im zdravqe, kao i celome gradu. 12. I dobro je, re~e Ekumen, da ~ovek sa stanom bude i blizu reke, i blizu zemqe, biqaka, `ivotiwa i qudi. 13. [ta to zna~i Ekumene, zapita Isa, da ~ovek bude u stalnom dodiru sa wima? 14. Ekumen odgovori: u `eqi da dosegne nebo i smawi svoje stajawe na zemqi, qudi su skloni da grade nekakve visoke kule, ne{to poput Vavilonske, a to ih ne pribli`ava- no ih od neba udaqava. 15. I udaqava ih i od mnogo ~ega dobroga. 16. Isa re~e: ja znam- mesto za grad vrlo ~esto odre|uje duga, taj {areni polukrug koji to ~ini u momentu kada pije vodu sa nekog od obli`wih izvora. 17. [ta sam time hteo re}i? 18. Da grad treba o~itati iz svetokruga u vazduhu, ali i onoga {to se na zemqi vidi. 19. A to su: reke, izvori, u{}a reka, raskrsnice puteva... Zar nisu ovo (sve)

88

vidqivi znaci ili pokaznici gde treba grad graditi. 20. Zar ne treba Ekumene sa gradom postupati kao sa biqkom.Najvi{e se mora voditi ra~una gde }e se zasaditi. A nakon toga, rast }e te}i polako. 21. Da Isa, re~e Ekumen, najva`nije je to: {to u~initi sa duhovnom semenkom. 22. Znam, govori{ o svetom- zlatnom prostoru, a koji jo{ nije sazreo da postane obli~je. 23. On polako sazreva, postaje najpre korona ili ne{to poput cveta biqke, a onda iz toga nastaje kakva gra|evina kao plod posle cveta ili semenka od ploda. 24. Ali, gotovo sve gra|evine zahtevaju dosta prostora oko sebe i nakon {to nastanu. Ogroman je prostor oko nebeskih tela, a jo{ ve}i (srazmerno) oko delova atoma. Ali: 25 Prazan prostor ne postoji. 26. Niti je ikad postojao. 27. Tako oko svih gra|evina, te i gradova, treba zasaditi dosta zelenila: drve}a, parkova, i sve to s merom. 28. Jer, i `iva i ne`iva obli~ja vole da di{u sve`eg vazduha, a posebno onog nebeskog. Ukra{avawe grada

89

1. Zna se da stablo od stabla, ili drvo od drveta, treba da bude udaqeno najmawe deset koraka, a ako je ono visoko (i {iroko) onda najmawe za visinu dva susedna drveta, re~e Ekumen. 2. Ne{to sli~no je i sa gra|ewem zgrada. 3. Celi grad treba da izgleda kao kakav park ili ogromno {etali{te. 4. A i putevi u gradu trebalo bi da budu pre kao kakva zelena {etali{ta, no okamewene staze. 5. To zna~i, re~e cenzor Dacije, da sve gra|evine treba da su razdvojene zelenilom, drve}em, cve}em i sli~no. 6. Dobro ste razumeli, svaka gra|evina mora da ima prostora da di{e, i nikako ne lepiti jednu uz drugu, re~e Ekumen. 7* Zar nam to ne pokazuju jasno nebeska tela i atomi. 8. Treba da su sve gra|evine razdvojene, a {to je ve}a gra|evina to joj je potrebno vi{e vazduha. 9. I zato najve}i parkovi i treba da budu oko najve}ih gra|evina. 10. Postoji i druga suprotnost, ali koja se izuzetno retko doga|a u gradovima: da su objekti sagra|eni u toliko velikom prostoru (praznom oko sebe) da ih on proguta. 11. Dacije re~e: dobri su objekti sa velikim prostorom oko sebe i zbog toga da bi se ~uvale razli~ite `ivotiwe po broju i po vrstama.

90

12. Re~e Ekumen: ali, i tu postoje mnoga pravila. I to se mora ~initi po strogoj uredbi grada. 13. Ali, i `ivotiwe, i zelenilo, kao i voda u velikoj meri uravnote`uju ~oveka i uskla|uju ga sa Prirodom. 14* Dobro sam razumeo, re~e Dacije, celi grad treba da bude u parku, a ne da porkovi budu retke skupine usamqenih biqaka na velikom tlu (kamene) pusto{i grada. 15. I ograde ku}a treba da su odvojene, mo`e to i biqnim ogradama. A izme|u wih parkovi, staze, cve}e, re~e Ekumen. 16. Da li ti se ~ini Ekumene da }e takav grad biti malo pre{irok? 17. Zelenilo ukra{ava, osve`ava, ali i oplemewuje. I zato mora biti zakon, a ne mogu}nost, re~e Ekumen i nastavi: 18. Park, dakle, mora biti celi grad, a ne retka, pusta ostrva u kamenu i pra{ini. 19. I ne zaboravite: ve}a povr{ina u gradu mora da bude zelenilo no kamen. To je zakon. Vi{e zelenog, no belog. 20. I parkova treba svuda da ima, ali lep{e deluju kada su zaokru`eni u nekakvu celinu ili kada su makar malo spojeni-no previ{e razdvojeni. 21* Znam i gradove bez parkova. O, kako deluju be`ivotno. 22. Delom zbog cve}a, delom zbog drugih stvari, te i kamena svaki grad poseduje svoj miris.

91

23. Re~e Dacije: gradovi pored vode druga~ije miri{u od ravni~arskih ili planinskih. Ali, morski i prqavi (gradovi) nekako sli~no. 24. No, najva`nije za graditeqa je omirisati onaj nebeski Miris, a kojega poseduje i svaki grad. 25. Grad jeste, i mora biti, jedna cvetna i zajedni~ka ku}a svih wegovih `iteqa, jedan prelepi vrt. 26. I neka grad bude sve u cve}u i neka ga nazovu cvetnim. 27. Ali, kao i u gradu i u vrtovima mo`e biti dosta geometrije. To poma`e lepoti. 28* I svi dvorovi treba da su prostrani, sa {irokim vrtovima i puno sve`eg vazduha. 29. Zar {irina (prostora) nije carski etar za svaku gradwu? re~e Ekumen, i nastavi: 30. Najboqeg i naj~istijeg vazduha trebalo bi da bude u parku, u duhovnomsr~anom delu grada gde su pozori{te, {kole i biblioteke. Jer, tu su plu}a ~oveka. 31. Re~e Dacije: dok si govorio ja sam zamislio celi grad kao jedan cvet, a na mestu glavnog trga bio bi tu~ak-sredi{te cveta. 32. I dok je razgovor mirno tekao, ubaci se povi{enim tonom Tolinel, kvestor iz Sirmijuma, i odr`a slovo: 33.Ti si Ekumene, vidi se upu}en u neke tajne graditeqstva, ali ne i ve{tine. 34. A onda, gledaju}i u cara, nastavi: zar danas, u eksploziji znawa o graditeqstvu i

92

sve carske tradicije u tome (za) re~ `udimo Ekumenovu, ~ije se ni poreklo ne zna. 35* Wegova misao je samo prazna pesni~ka vizija, koja mo`e samo da nas zabavi, ali ve} vidim, mo`e i da zbuni. 36. Car je }utao, ali ove ne odobri re~i, te se ~u tih smeh u dvorani. 37. Na to }e qutito Tolinel: zapamtite, govorimo o Remesiani kao prestonici. Ona je bila zna~ajna u jednoj {iroj oblasti, ali u pore|ewu sa Sirmijumom, sada ne ispuwava nikakve uslove. 38. I zato ne treba raspravqati o nekakvom velikom gradu. 39. I nakon kra}e ti{ine u sali, nastavi se diskusija.

Reka 1. Po~eo sam pri~u o idealnom gradu i kroz crte` reke, re~e Ekumen. 2. Reka je du{a koja pro`ima celi grad, i grad bez reke je grad bez du{e. 3. [to je protok svete te~nosti u telu ~oveka- to bi trebalo da je reka u gradu. 4. Ona je i rastvara~ i ~ista~: tela, duha i vazduha, osve`ava; ali i hrani i brani. 5. Zato svaka reka zaslu`uje od kamena korito sa {etali{tem i drvoredom na wemu.

93

6. Kako je prijatno kupawe u reci i loviti ribu, re~e komit Kvint, i dodade: 7* Marus, reka koja kroz Remesianu te~e, pro{aptava svoju pesmu i sve zlo iz grada u Navisus unosi. 8. Kada u|e{ da se okupa{ u hladni Marus sva zla i sva nervoza kao para nad vodom iz ~oveka i{~ezava. 9. I mo`e{ se zapitati (onda): da li sam ikada bio besan? 10. Ne mogu da zamislim, re~e Ekumen, savr{eni grad bez brda i reke. Mo`da je to tako {to (ve}) `ivim u takvoj sredini. 11. Najlep{i i najve}i gradovi su obi~no na obalama reka, ali i na obalama mora. Mada mi ovi drugi deluju nekako isuvi{e izdu`eni i sa pretesnim ulicama, udaqavaju}i se od kruga (celine- su{tine). 12. Te se u wima ~ovek ose}a vi{e sku~eno no sebisvojno. 13. A i ovi- gra|eni kraj velikih reka ~ije su obale pravolinijske mogu imati sli~ne osobine. 14* Jedino Marus, koji vijuga kroz Remesianu, zahvata mnoge wene delove i omogu}ava gradu da se grupi{e u kakvom krugu, a gde je sve blisko jedno drugome. 15. Kvint se zamisli, te re~e: sve {to je sveto blizu je vode: i biqka i `ivotiwa, i ~ovek i grad. 16. Ekumen dodade: sve gra|evine idu iz vode ili pored vode, jer je to zakon Kosmosa. Ni{ta bez vode.

94

17. Kako samo Marus daje ideje za ~arobne mostove i mosti}e. Mala reka, a mostovi kao iz bajke. 18. I Navisus sna`no na severu kotline te~e. Ne mo`e, kao Marus ~istiti grad, ali je izvanredan hraniteq poqa. 19. Marus ~isti i {titi grad, opasavaju}i ga. 20. Ali, i grad kao i ~ovek mora da se umiva, a da bi bio i duhovno ~ist. 21* Ne mora se uvek na ki{u ~ekati. 22. ^isto}a grada daje mu zdravqe, kao i ~oveku. Ali, i blistavost i lepotu. 23. ^isto}a je jedan od najva`nijih zadataka i prilikom gradwe i prilikom postojawa grada. Iako se u gradovima naj~e{}e samo centar i trgovi ~iste. 24. Dakle, najve}a ~isto}a (je mo`da) usred grada. 25. Ali, ~isto}a mora da bude zakon za celi grad, i to: prvi i osnovni, re~e Kvint. 26. I dodade: celi grad treba da blista lepotom i ~isto}om, a ne samo trgovi. Dakle, grad treba uzdi}i do ~istote i lepote.

Marus i Navisus

95

1. ^uvajmo reke, re~e Ekumen, jer kada reka po~iwe da umire, to se isto i sa gradom pored we de{ava. 2. Smrt od `e|i-najte`a je smrt. 3. I nastavi: ~udotvorni zdenci, obradiva zemqa i reka dobri su uslovi za postanak i postojawe grada. A sami grad, qudskih ruku delo, privremeno je- na ve~nom nastalo. 4. Da li reka treba da proti~e kroz centar grada? zapita Kvint, i dodade: ona ga samo se~e i u malom je dodiru s wim. 5. Ekumen re~e: grad bez reke je grad bez daha. Onaj ko je na reku navikao- te{ko leto provodi bez vode. 6. A Kvint }e: ~uo sam da se Navisus svakih stotinu godina razbesni, te poplavi i grad i okolinu. Zato mu treba napraviti ure| eno i duboko korito. 7* ]udi su ove reke svakojake, pogotovo u prole}e. 8. Ali i Marusu treba napraviti korito sa blagim zavojima i {etali{tem, jer kroz grad proti~e, a i u wegovu }ud ne treba se previ{e uzdati. 9. Mo`da nije pogodno vodama Navisusa okru`iti grad, ali Marus, sa juga, ide pravo na grad, a wegove vode sasvim su dovoqne da napune jarak i zaokru`e zidine budu}eg grada. 10. Ali, re~e Ekumen, reka treba da u|e i pro|e kroz grad, i to-vijugavo, a ne pravolinijski.

96

11. Marus mo`e da se vije kao oko grada Sapu- kao zmija oko {tapa. 12. Vi ste verovatno videli i izvor Marusa pored naseqa na vodi, zvanom Mokro. 13. Mogu se na ovoj reci izgraditi mali i prelepi mlinovi, mostovi sa divnim lukovima nad vodom, a mo`e se popraviti i Most uzdisaja. Jer, i ja sam na mostu prvu qubav sreo. 14* I neka ova reka prolazi kroz grad vijugavo i tiho; neka {titi grad okolo i neka ga ~isti i hrani iznutra. 15. Kvint re~e: oko Remesijane ima dosta lepih brda. Mogli bismo wih da pretvorimo u vinograde, a poqa u zlatne `itnice. 16. I nastavi: vi{e volim gradove u brdovitim krajevima od ravni~arskih. U brdima se mo`e skloniti narod i od ratova. 17. A izdu`eni gradovi: ili se grade pored mora, uz obalu, pru`eni, ili kraj pravotokih reka. 18. U vijugavom Marusu ribe }e kroz grad {etati isto kao i qudi. A najsla|a je riba ona koja se ope~e odmah kada se i uhvati. 19. I to je dobro, jer reka je izvor `ivota i hrane. 20. Ali i u ratu, ova reka mo`e hraniti qude bar nekoliko dana kada grad bude pod opsadom. 21* Za re~ se javi Timon, predstavnik vera pre|a{wih, i re~e: svi bogovi u vodi i (visokoj) planini `ive.

97

22. Ekumen re~e: osim toga, Remesiana i nebo ima. 23. Ali, svi gradovi nebo imaju, re~e Kvint. 24. Ekumen nastavi: nisu tako ~esti izvori koji vid le~e. Da li je to znak provi| ewa koji ovaj grad ima? 25. U Remesiani puno vode ima i pod zemqom i nad zemqom, a ja volim tople terme i vodoskoke. 26. Timon re~e: sve ki{e i gromovi sa Katene dolaze. Pamti se da je jednom i podzemna voda o`ivela i iza{la na vrh Katene. I dodade: 27. Bog dugo planira gde }e biti planina i gde }e reka prote}i. A kada to postvari, mi qudi mo`emo koristiti wegovu blagodet. 28* Usta car i re~e: spustimo malo re~ na zemqu. 29. Terme moraju biti van pravca puteva kako ih neprijateq ne bi lako prona{ao. 30. Kopa}emo bunare i ima}emo centralni bunar za sakupqawe vode celog grada. Jer, ako neprijateq prese~e vodu sa Ismoura, gra|ani }e ovde toliti `e|. 31. Bunar mora biti blizu glavnog hramabazilike. A nasred foruma postavi}emo lepo ukra{enu ~esmu. 32. Olovnim cevima dove{}emo vodu do glavne bazilike, skup{tine i glavnoga bunara, a odatle do svih kupatila. 33. Ali, re~e Ekumen, mo`da je boqe cevi od zemqe praviti jer one dr`e vodu onakva

98

kakvom je. Jer voda iz zemqe dolazi i sve`om je ~ini. 34. Jer, tamna ruda zloslutno mi deluje i, ~ini mi se zamara. 35* Car re~e: vlasnike zemqi{ta na ~ijim granicama prolazi vodovodni ure|aj oslobodi}emo vanrednih da`bina.

99

STIL GRADA 1. @elim najlep{i i naj~istiji grad, re~e car; ne mora biti veliki, ali mora biti lep. @elim graditi Remesianu od sitnih kockica Istine i nazva}u je Beli grad. 2. Presvetli, javi se Ekumen za re~, sve u gradu treba biti gra|eno u jednom duhu, jednom stilu podre|eno; odnosno Najvi{oj istini i wenoj du{i i stilu. 3. Ho}e{ re}i da grad treba da odi{e jednim stilom, ali ne jednoli~no{}u jer ona zamara i uspavquje, a ne pogotovu onom koja ubija i umrtvquje duh. 4. A Ekumen }e: jednoli~nost bilo ~ega stvara dosadu i zamor. 5. Re~e car: grad mora imati svoj duh, svoju du{u, svoju celinu, i posebnost od ostalih gradova. A to se odre|uje wegovim mestom, duhom naroda koji `ivi u wemu i graditeqima wegovim. 6. Presvetli, gra|evine koje bi odudarale od takve zamisli bile bi vrlo upadqive, lako uo~qive; i kvarile bi lepotu grada. 7* Zato se grad mora graditi u skladu sa postoje}im duhovnim i umetni~kim vrednostima wegovih `iteqa.

100

8. Lep{i i boqi grad izgradi}e duh `iteqa no i najboqa ruka graditeqa. 9. Ali re~e car: kako to u~initi kada je grad satavqen od vi{e plemena, i kakvu i koliku im onda slobodu dati, i ne samo u gra|ewu? 10. Ekumen re~e: trebalo bi slobodnije kreirati i gra|evine i grad u celini. I ni{ta vas ne bi trebalo ograni~avati do li~nih, pred Gospodom granica. 11. Ima{ pravo Ekumene, re~e car. 12. Svi smo mi po malo u pravu, re~e Ekumen. 13. I car nasatvi: hipodrom }e biti kraj Naisa, jer sam se i kao de~ak divio kowima.Se}am se: jednom je pobesneli kow hteo da me pregazi. 14* Kow je `ivotiwa {to joj priroda dade i silu, i lepotu, i ne`nost. 15. No Ekumene, deder reci ti nama gde si u~io graditeqstvo, i koji su bili u~iteqi tvoji? 16. Najvi{e sam u~io (dugo) posmatraju}i mnogomilenijumsko iskustvo Kosmosa kroz gradwu obli~ja: cveta, lista, stabla i kro{we i uop{te biqaka, `ivotiwa i wihovih obli~ja kao i okrugla (obli~ja) nebeskih tela koja su postojala od prvog vremena nastanka Kosmosa. 17. Zna~i tvoji u~iteqi su: cvetovi, bubice, Mesec, Sunce, zvezde...,re~e car. 18. Ba{ tako! re~e Ekumen.

101

19. Priroda nam otkriva rezultate (i) svog najdubweg iskustva. A nama ostaje da se zagledamo i vidimo. 20. Jer, priroda je najja~a i najboqa laboratorija- istra`ionica. 21* Najvi{i zakoni Kosmosa stalno su nam pred o~ima, a mi ni deli} (wihov) ne vidimo zavarani iskustvom (pokaznosti) {arenolikog obli~ja. 22. Priroda nam daruje svoje iskustvo, a mi trebamo otvoriti srce i (samo) iskreno prihvatiti ga. 23. I grad je isto {to i (gradwa) obli~ja, samo najve}i broj zdru`enih ( na jednom mestu). Duhovnost 1. Ali, nije dobro ~ak ni jedno umetni~ko delo raditi u mnogo tehnika ili stilova, a kamo l jedan grad, nastavi Ekumen. 2. Jer, to je onda raspar~avawe prirodne i duhovne celine, {to nije bezazlena gre{ka. 3. Duhovnost (jednog) ~oveka i(li) naroda generacijama i vekovima se stvara. I to je ustvari osobeno obele`je ili dar Gospodwi (~oveku ili narodu). 4. Ako zapo~nete gradwu gradova (sa) stihijom, stihiju ne}ete mo}i zaustaviti (sve) dok grad postoji.

102

5. I Ekumen nastavi svoju pri~u: grad mora da ima li~no obele`je, osobenu du{u kao {to je to (i) svaki ~ovek. 6. A svaki grad pro`ima Kosmi~ka (najvi{a) du{a, te to ne mo`e biti i osobena odlika grada. 7* Ti zagovara{ nekakav grad koji ima Kosmi~ku du{u, re~e Junus, Licinijev posilni. 8. Grad jeste (a) obli~je- ali treba ga graditi odozgo prema (na) dole (obli~ju) vi{e. 9. A kada to ~inimo, mi u stvari stremimo uz pomo} obli~ja (daju}i kamenu pitomost) uspeti se u duhovne visine. 10. Junus re~e: ne razumem, ali nije va`no. 11. Ekumen nastavi: mora se ugledati najpre slika grada u celini, a to se jedino duhom mo`e u~initi. 12. Ili, ko tu mo} nema, neka se popne na Tremus Katene, i neka (onda) pogleda u Remesijansku ravnicu. 13. Za (svako) dobro delo misao (~oveka) mora da krene iz velike ~istine i {irine. 14* Zamislio sam kako bi izgledao grad da je sve od drveta, ili od crne rude; od stakla. 15. Dugo sam o ovome razmi{qao. 16. A zar je mogu} grad od stakla? zapita Junus.

103

17. Kako da nije, re~e Ekumen, ali to je duga pri~a. 18. Junus re~e: pa`qivo pratim re~ tvoju Ekumene. I ~ini mi se da ti zagovara{ polis dr`avu, i poku{ava{ da o`ivi{ doskora{wi sjaj Republike Ulpiane. 19. Zna{ da carevi na Istoku ne razlikuju religiju od dr`ave, kao {to Grci ne razlikuju grad od dr`ave. 20. No, polisi su uglavnom bili mali, imali su samo po nekoliko iqada stanovnika. 21* Prou~avao sam kru`ne preseke stabala biqaka i preseke zrwa semewa wihovog, re~e Ekumen. 22. Te uo~io: va`no je okruglo jezgro grada, a grad se mo`e, onda, i zvezdasto {iriti ({to i nije najbitnije): zbog pravih ulica. 23. I znamo da se stambene zgrade u tradiciji rimske gradwe nalaze u pravilnim ~etvorougaonim blokovima-insule, izme|u sporednih ulica. 24. Ali, previ{e ~etvorougl(ov)a daje ~vrstinu, ali i zamara. 25. Ne volim kada se sve ~etvrtaste gra| evine grade u jednome gradu. Jer, sve onda vu~e utisak jednoli~nosti i dosadi. 26. Rim jeste bio uzor u gra|ewu mnogih gradova, ali ne mora se to kruto i na Iliriku primewivati. 27. Jer, ve} od Hema po~iwe Istok, i nova razmi{qawa. 28* Mo`da bi Istoku bio namet graditi po uzoru Ve~noga grada.

104

29. Zato bi trebalo i Remesianu graditi slobodnije, i po svom ukusu. 30. Va{i su dosada{wi gradovi, obrati se Ekumen caru, gra|eni uglavnom da budu vojna utvr|ewa i usputne stanice, da biste daqe osvajali. 32. Vi se ne zadr`avate u gradovima i ne u`ivate u wima. Zato i (takvi) gradovi izgledaju nekako ~etvrtasto i prenatrpano, a to ubija du{u ~oveka. 33. Ponekad krivine i valovi du{u plene i odmaraju. 34. Krug je bli`i Istoku i duhu (~oveka), a ~etvrtasto Zapadu i materiji, te su i lica qudi na Zapadu nekako ~etvrtastija.

Nastanak gradova 1. Citadela nastaje iz svetili{ta-semena, a to je duhovno (najpre), a onda i stvarno bilo grada; bitak wegov. 2. Da grad iz duha nastaje imamo dokaze i na zemqi, nastavi Ekumen. 3. Prvi gradovi iz svetili{ta su nastali. Ono im je bilo jezgro ili seme oko kojega su se razvijali. 4. Deo tog semena preneo se i na prostor na{ih mnogobo`a~kih ku}a: sa velikim sobama i ogwi{tem u centru.

105

5. Ali, Remesiana je i va`na raskrsnicatlo sa izuzetno burnom pro{lo{}u, re~e gradski pisar Hasbijan. 6. Na va`nom je putu koji vodi za Rim i be{e na granici Trakije i Gorwe Mezije. Sada Via militaris prolazi sredinom Sredozemne Dakije, a ona je u sredi{tu. 7* Znamo da je ovo najkra}i put koji spaja Rim sa Istokom. 8. Bi}e ovo Episkopski grad, jer mu dolikuje, re~e car. 9. Kada je mogao biti sedi{te carskoga kulta i Sabora gradova Gorwe Mezije, za{to ne bi mogao biti kulturni i duhovni centar u Dakiji Mediteranei, izme|u najve}ih (gradova) Serdike i Naisa. 10. Re~e Hasbijan: mi, Presvetli, na svetom tlu stojimo: re~i duhovne i re~i kwi`evne. 11. Ali pro{lost suvi{e okrvavi zemqu ovu, te umesto na duho~a{}e da dolazi, narod od we (stalno) be`i. 12. Ko li }e zapamtiti da se na ovom prostoru sada vodi va`na re~ najja~eg carstva sveta? 13. Jo{ na{i stari govori{e, nastavi Hasbijan, da Serdika i Nais budu dva vojna utvr|ewa, kako bi dve vojske ~uvale Remesianu sa Istoka i sa Zapada. 14*Mogla bi Remesina biti mesto za neophodnu spokojnu, ni~im okaqanu misao Carstva.

106

15. Lepo je i za obi~na ~oveka, a kamoli za cara, u`ivati u divnim {umama i izvorima Remesiane. Hladna voda vi{e od zlata vredi. 16. Remesiana je srce Ilirika. I sada je me|u desetak najzna~ajnijih gradova Gorwe Mezije. Ovde se spaja Istok i Zapad. 17.Ovo je zemqa ve~no`ivih bogova i svetih qudi. 18. Re~e car: razumem re~i tvoje, jer svako je (hvalom) za rodno tlo vezan, ali ovo je i zemqa vrela, te je i stalnooti{lih i ukletih-ostalih. 19. Nastavi hvalu Hasbijan: najlep{i deo Sikos `drela nije okrenut Naisu, no Remesiani. 20. ^udesni oblici, retke ~udnovate biqke, sa samo jednim izvorom na povr{ju Crvene planine Katene. A verovatno ste ~uli i za Gorski cvet u areni `drela: ko ga prona| e bi}e sre}an do kraja `ivota. 21* Re~e Ekumen: Remesijana jeste na neki na~in susret Istoka i Zapada; u dobrim vremenima to izgleda ~arobno; u mra~nim sve: grob do groba. 22. Zato je to grad: svetih i ukletih. 23. Hasbijan nastavi: ovde se ra|aju najumniji na Svetu, ali kao orli}i -ne mogu da trpe jedan drugoga, i zato odlaze. 24. A kada bi se samo spojili bio bi to grad- dr`ava najja~a na Svetu. 25. Ali, kada su mno{tvo bogolikih u slozi bili? zapita Ekumen, i dodade: priroda

107

savr{eni raspored i me| biqem ~ini a kamo l me|u najumnijim. 26. Da li je slu~ajno da su qudi u Remesijani i sada, a i ranije, gotovo uvek bili umni i lepi, ali i zavidni i opaki, re~e Hasbijan, i sam sebi odgovori: 27. A {ta bi se desilo kada bi se oni udru`ili? No, to Gospod na momente i dopu{ta. 28* I kada je puno bogoumnih na malom prostoru umesto saglasja ~e{}e dolazi i do ve}ih sva|a. Kao i kada u|ete u poqe puno lepih cvetova: stalno se dvoumite ( i mu~ite) {ta ubrati? 29.Ali izgleda da je i Veliki zakon prirod(n)e (ravnote`e) da najpametniji najvi{e i stradaju a najlep{i budu najusamqeniji, re~e car i dodade: 30. Jo{ kad imah malo godina videh da su Remesianci jako lepi i jako ru`ni (oni) koji nisu lepi. 31. I ne znam da li je ovako bilo oduvek. Da li na to uti~e zemqa ili voda, ili {to drugo. Ka`u da pod Remesianom miruje ogromno jezero: pune ga vode sa severa, a oti~e u Trakijsko more. 32. Ka`u da je ovo i jedan od najstarijih nepomerenih i neizme{tenih gradova. 33. Hasbijan re~e: gde su veliki izvori- tu se gradovi ne pomeraju. 34. Da li je slu~ajno, re~e car, {to je Crvena planina ko letwa pra{ina suva, a pod

108

wom ~etiri jaka vrela i tri izvori{ta reka, te sedam zajedno ~ine? 35* Da li je slu~ajno {to postoje tri izvora koji le~e vid ~oveka; jedan isto~no od Remesiane, jedan u gradu i Parasinus prema Ulmusu? Da li tu ima nekakvog znaka? 36. Na ovom tlu se rodih i ~ini mi se ponekad da boqe ose}am miris zemqe ove, no Ve~noga grada. Stari gradovi 1. Ne{to utihnu tvoja re~ Ekumene, re~e Rito iz Snepoliusa. 2. Jezik slu`i ~oveku i da (sa)slu{a druge, i pas okru`i koji krug oko stoga da bi legao. 3. Ove re~i Ekumena izazva{e smeh u Skup{tini. 4. No, rekoh: svi gradovi iz citadele nastali su, iz (te) duhovne semenke; a onda su se uve}avali i razvijali. Romejska tradicija obi~no te`i sredwem gradu: izme|u duhovne semenke- citadele i naj{ireg delapredgra|a. 5. Citadela je duhovni semenak, i to sa quskom. 6. Duh je dakle bio na po~etku i u osnovi svakoga obli~ja, te i grada. 7* Znate jednu od pri~a kako je nastala Remesiana: di`e se duh nad zemqom u

109

obliku svetokruga {arene duge koja je jednim delom pila vodu Navisusa a drugim Marusa. 8. Duga je, dakle, pokazala taj sveti prostor nad gradom, iz kojega }e on niknuti. 9. Zakone ne trebamo (pisati) nove, jer (svi) ve} postoje.Trebamo ih prepoznati i u gradwu uneti. 10. Listao sam stare zapise o gradwi drevnih gradova: i Etruraca, i Helena i jo{ starijih Sumeraca i Indijaca, re~e car. 11. Na{ao sam ne{to i o Remesiani. Tamo je pisalo: Remesiana je stariji grad no {to mo`emo i zamisliti. Kakav bi to bio ~ovek da pro|e ovim mestima da ne oseti miris dobroga grada. To bi mogao samo ili vrlo neuk ili divqak. 12. Tra`io sam: na kojim mestima i za{to su nastajali stari gradovi? {ta je to {to je uslovqavalo da nastanu ve}i ili mawi gradovi? i to ba{ na odre|enom mestu. 13. Razmi{qao sam: da li prvo nastane grad koji uslovqava kasniji napredak ~oveka, ili prvo napredan ~ovek sagradi grad koji }e stalno kaskati za wegovim napretkom. 14. Ekumen re~e: prirodne osobenosti odre|uju u su{tini: nastanak, veli~inu i izgled grada, i dodade: 15. Da li mo`da mo`emo smatrati zemqu, vodu i hranu najva`nijim uslovom za opstanak ~oveka; ali ovi uslovi u velikoj

110

meri odre|uju kako i napredak ~oveka isto tako i celoga grada. 16. Za postanak i razvoj grada potreban je makar i minimum ovih uslova. 17. Mene brine, re~e car, {to su gradovi u starim vremenima bili lep{i i nekako skladniji, no ovi dana{wi, iako sada imamo vi{e znawa graditeqskog i vi{e graditeqa. 18. Sve {to se s du{om gradi-mora imati makar deo we, re~e Ekumen. 19. Romeji grade ~vrste gradove, jer `ele Svet osvajati- a ne u`ivati u wima. Zato su oni i takvi: kameni, suvi i bez du{e. 20.Ti zna{ Ekumene, re~e car, da su mnogi na{i vladari gradili posebne male gradove za oko i du{u. 21* Ali, Remesiana mora biti i jendo i drugo. 22. Da li je istina da su sva qudska naseqa ve~na i neuni{tiva: na istom su mestu, kao i izvori vode, samo se vremena mewaju- grade se i ru{e. 23. Razmi{qaju}i o gradu, ja sam razmi{qao i {ire: o nasequ, o naseobini. 24. Listaju}i po`utele stranice starih kwiga na{ao sam da su prvi gradovi nastali u Mesopotamiji i Egiptu, Indiji, na dalekom Istoku, a u Gr~koj ne{to kasnije, oko tri iqada godina od nas. 25. Romejski gradovi, nastavi car, zami{qani su sa najvi{e iqadu koraka u du`inu i pet stotine u {irinu, sa dvema

111

ulicama koje se seku. I tako se masovno gradi. 26. Ekumen re~e: deset iqada godina ~ovek je `iveo u selima, a pet iqada pre nas u mawim ure|enim naseobinama. 27. A u snu videh grad koji je bar dva puta du`i i {iri no koliki je najve}i Romejski. 28* A video sam i to da u takvome gradu mo`e da se odvija `ivot unutar, a ne izvan (zidina) grada. 29. A ~uo sam i ja dosta pri~a o drevnim gradovima Istoka, kao {to su: Ur, Laga{, Vavilon, Niniva... 30. Ali, prekide ga car, skoro sam ~uo pri~u o ludom caru Bastrusu, koji je svome sinu Apolu sagradio zlatni grad. 31. U stra{nom zemqotresu grad je zemqa progutala, i bacila ga tri jezera-jedno nad drugim ispod zemqe. 32. Ne{to sli~no dogodilo se i na{oj Pompeji, gradu koji je u {irinu i du`inu bio skoro po iqadu ipo koraka. 33. Bio je ne{to mawi od tvog zami{qenog grada, ali stihija je pre dva ipo veka progutala ~itavi grad. 34. Mnogo je Sami}ana nastradalo, a na mestu `ivoga grada mo`e se videti samo kamen i pepeo. 35* Znam i ja pri~u o caru Bastrusu, re~e Ekumen, i gradu do kojega se i sada mo`e do}i kroz sedam ulaza. Ja znam (za) jedan ulaz.

112

36. Ne znam da li je ta pri~a istinita, i da li se grad nalazi ba{ ispod Remesiane ili u raspuklini Svete planine, ali znam da se i sada ~esto slika wegova javqa u snovima qudi- koji opisuju grad do detaqa. 37. Zamisli se car, te re~e: ne bi vaqalo dirati utrobu zemqe, jer svako carstvo samo je pra{ina po zemqi ovoj. 38. Hasbijan re~e: ovaj kraj Ilirika prepun je pri~a iz starina, te mu bli`wa nema: i o bozima, i o vilama, sotonama; mnoge stvari se u stihovima govore, ali malo toga se bele`i. 39. Svakako je Remesiana jedan od najstarijih gradova na Iliriku, koji je postojao bez prekida- te otuda i mnogo doga|aja i mnogo pri~a, re~e car. 40. Primetio sam da qudi ovde govore vrlo kratko i vrlo mudro, ~esto {aqivo, a uz to i vrlo ose}ajno-pesni~ki. 41. Ali, ~ini mi se da je Rim boqe ure|eni grad od svih gr~kih (gradova). Kao da su Grci vi{e pa`we posve}ivali hramu i skulpturi, no gradovima i ode}i. 42* Kao da su i Etrurci imali boqe planove gradwe no i (sama) Atina. 43. Rimqani su graditeqsku ve{tinu od Etruraca preuzeli, ali su posebnu ve{tinu postigli u gra|ewu svodova i izvanredno ~vrstih gra|evina. 44. Etrurci nikad nisu imali ~vrsto jedinstvo. Ostali su podeqeni na dvanaest saveznih gradova.

113

45. Prou~avao sam malo i Persijsko graditeqstvo, posebno onaj deo koji govori o visokim i vitkim stubovima ~ija je uloga bila izme|u ostalog i da pove}aju prostor. 46. Indijsko i persijsko graditeqstvo vrlo su sli~ni. To su zapazili i graditeqi Aleksandra Velikog. 47. No u dana{wim vremenima: arene, kupali{ta, {etali{ta pod arkadama, javni nu`nici- sve su to uobi~ajni ciqevi grada koji se prepoznaju kako u velikim centrima, tako i u malim mestima. Razvoj grada 1. Na{i preci, re~e Tribal Dizas, `iveli su u zemunicama, u poluzakopanim, zbijenim ku}ama, u jamama iskopanim i prirodnim pe}inama. 2. I nisu imali gradove. Zemqa ih je kako zimi grejala isto tako leti hladila. 3. Mutne {ume Katene ni zra~ka Sunca nisu im dawu davale, a no}u je tama bila stvarni gospodar. 4. I nastavi: ka`u da su na I{teru postojali jako stari gradovi, sa svetili{tima usred grada, ali i nasred svakoga doma; 5. Ka`u da su prvi gradovi iz svetili{ta nasta(ja)li.

114

6. I pre dvesta godina, re~e car, Remesiana je bila poznati rudni~ki centar. A gde zlata ima tu je i vlast. 7* Znate da je do skoro bila velika kriza, koja je pogodila i uni{tila mnoge gradove. 8. Poku{a}u neke od wih da o`ivim i napravim draguqe od wih. 9. Ali, draguqi ne miri{u, oni samo svetle. 10. A Andio re~e: ~ini mi se, Presvetli, ne}e izdr`ati Istok i Zapad sa jednim duhovnim centrom. 11. Vide}ete, i u istoj duhovnoj misli Naiska i Serdijska episkopija razdvoji}e se. 12. Bi}e jedan Gospod a dva tabora, a najvi{e }e se (to) ose}ati na duhodelnici Remesiani. 13. ^im sam ugledao Remesianuzavoleo sam je, re~e Ekumen. 14* Doga|alo mi se ~esto da kada bacim pogled sa najmaweg brda Hirusa, grad me na kakvu pticu seti. 15. I videh u tom gradu ne{to ~arobno. 16. Ali, ko `eli mo`e u skoro svakom svom pogledu videti grad. 17. Video sam gradove u znakovima i zastavama, amblemima, u izgledu drevne igre sa {ezdeset i ~etiri crno-belih poqa. 18. Svetla i tamna poqa grada jedinstva su suprotnosti koja sre}emo na svakom koraku, a {to je neophodno za upravqawe Prirodom.

115

19. I svako ko ho}e da bude dobar vladar mora dobro da upozna jedinstva suprotnosti. 20. U mawim stvarima , mawim crte`ima jasnije i boqe sam uo~avao: {ta je to su{tina grada, no u velikim. 21* Za izgled grada mene je vezivao izgled ptice, pe~urke, velikog graditeqa pauka ( i wegovog grada- pau~ine), persijski tepih i tureski }ilim. 22. I u svemu tome najpre uo~im nebeske znake, ali ne da bi mi samo pokazali Nebesku istinu, no da bi mi pomogli i u ob(l)i~nom `ivotu. 23. A to (i) jeste tako. 24. Presvetli, i Va{u {arenu ode}u kada ugledam- ja grad vidim, te i u moju jednoli~nu kada se zagledam-isto. Geometrija 1. No, re~e car, grad se mo`e posmatrati samo po simbolima i obli~ju, ali treba se znati i du{a simbola i du{a najednostavnijih obli~ja. 2. Verovatno znate {ta su govorili u Siriji i Egiptu, a kako je o tome pou~avao Platon i koje je mesto u wegovom u~ewu imala geometrija. 3. Geometrija je postojala i pre postojawa, re~e Ekumen.

116

4. Ona je sami Bog. 5. Najstariji je deo matematike. I tek pomo}u we bezobli~na svetlost prelazi u obli~je. 6. Idealan grad video sam u geometrijskoj slici koloseuma, vrtologu Navisusa i ku}ice pu`a. Kakva je to ~arobna geometrija. 7* Jednom sam posmatrao stare zidine Remesiane, koje jo{ Kelti behu podigli, i ukaza mi se vi|ewe kako od spirale nastaje ili kru`nica ili kakva ~etvorougaona slika. 8. Pomislih onda: da li je i celo nebo kakva posledica razvoja spirale? 9. A i to: {ta se doga|a kada spirala po~iwe da se namotava? 10. Da li je razvoj spirale svera|awe, a namotavawe umirawe (obli~ja i Kosmosa u celini). 11. ^udne su te geometrijske stvari, re~e Ekumen. 12. Nakon sna poku{ao sam pomo}u geometrije da uobli~im grad u nekim osnovnim crtama, a delovi grada mogu biti (kao i u stvarnosti) vrlo razli~iti. 13. Jednom su mi skitski mudraci doneli iz Mahadhe dobru kwigu jantri i mantri, a ja zaokupqen gradom- na tim slikama videh grad. 14. Videh kako tu jedne iz drugih proizilaze stvari, ali mi se u~ini da im u osnovi i su{tini le`i krug, ili kakva

117

~etvorostranost (smireni krug) koja te`i wemu. 15. Videh da se lak{e ugra|uje ~etvrtasto u ~etvrtasto, kru`no u kru`no, no kru`no u ~etvrtasto ili obrnuto, jer kada tako bi- oni skoro jednakih povr{ina ali samo se sa nekoliko ta~aka dodiriva{e. 16. ^etvrtasto izaziva u meni sliku zemqe i ne~eg {to je obli~no i postojano, a krug mi li~e{e na kakvu kuglu, nebo, ne{to {to je beskrajno i sveobuhvatno (ali ne prazno). 17. U~ini mi se da grad treba da je vi{e {iri no {to je duga~ak; i da je taj wegov materijalni deo ne{to {iri, odnosno wegova popre~na ulica. 18. Duga se misao u meni razvi o gradu sa sedam krugova, sedam omota~a ili sedam {ire}ih prostora. 19. Takve sam i skice pravio, a onda ih prespajao pravim linijama i raznim trouglovima i ~etvorouglovima, jer su oni ni`i u geometrijskom redu. 20. Li~ilo je to na paukovu mre`u. 21* Razmi{wao sam: da li i pauk ima sposobnost da na~ini ideju savr{enog grada. 22. A onda, divio sam se i prirodi i simetriji, te bi to bila i neizbe`na osobina grada. 23. U mislima sam lako stvarao slike grada: kako on izgleda odozgo, te odozdo, sa strane...

118

24.I doista, kasnije sam pogledom sa brda proverio u ~emu sam preterao. 25. Stalno mi se vrzmala u glavi misao da je u kru`nom obliku grada najboqa ( i najbli`a) veza svih wegovih delova. 26. Neko vreme preslikavao sam svece iz hramova i vrlo lepe kompozicije, posebno wihovih nimbova. Kako su to lepe slike gradova. 27. Zavoleo sam geometriju, ne kao crtawe zakonitih obli~ja, nego kao prostirawe Istine, kao miris prostora i ose}awe nekih od osnovnih obli~ja i kretawa wihovih. Ba{ kao miris Gospodweg vazduha u prostoru. 28* Ako ne oseti{ Gospodwi miris na odre|enom mestu, onda nemoj tu ni da po~iwe{ {to god graditi, a pogotovu grad. 29. Mesto za grad ima osoben i jak miris. 30. Puno si se raspri~ao Ekumene, re~e car. 31. Presvetli, sve mi je to tako bilo interesantno. 32.A jednom mi se javila i ovakva misao: ~ovek, soba, ku}a, susedstvo, ulica, grad, region, dr`ava, savez dr`ava i svetsko carstvo- ili ekumena, kako vele stari Grci. 33. Mo`e biti da si ti Ekumene iz analize gradova poku{ao da do|e{ do sinteti~kog obli~ja dobroga grada. 34. Doista care, uradio sam stotinak malih skica gradova; kad ih pogledate, rekli bi: to nije ni{ta, to je igrarija. A tek sada

119

vidim da re~i koje Vam kazujem iz wih su iznikle-kao iz }upa cvet. 35* Hvali{ misao svoju, re~e car. A malo }e qudi tvoje delo shvatiti, te }e kroz wega,zato, uvek videti tebe (hvalisavca). 36. Te{ko to (qudima) pada. Veliki gnev se ra|a. Imao sam prilike da vidim kako qudi lak{e podnose i ve}e zlo koje im se u~inino kada ~ovek sebe hvali. 37. I nastavi car: razumeo sam (te) da prostor odre|uje grad a ne obrnuto, da je prostor ispuwen Gospodwom energijom kao {to du{a ispuwava ~ove~ije telo, da postoji prostor u kome se ose}a ja~i miris ove energije. Prostornost 1. Geometrija je kraqica nauka prostora, re~e Ekumen. 2. U graditeqstvu se naj~e{}e zanemaruje najva`nija stvar-prostor. 3. U prostoru je sve zabele`eno {to se na (u) wemu mo`e iz(u)graditi. 4. A i kada se {to god izgradi, svaka gra| evina mora da ima dovoqno prostora da mo`e da di{e. 5. Naj~e{}e se pre(na)trpavaju gra| evine, naro~ito u zbijenim i utvr|enim gradovima.

120

6. I grad treba da bude redak: i u visinu i u {irinu, a da bi mogao da di{e. 7* To je posebno potrebno Remesiani jer pod obroncima Katene veliko je sakupqawe magli, posebno u hladnim danima, a to optere}uje disajne organe qudi. 8. Prostor (mora) pre svake gradwe da se do`ivi najpre u celini, a onda u delovima. 9. I to se odnosi na svaku gra|evinu, a posebno na grad. Jer, gre{ke u gra|ewu grada donose velike posledice. 10. Ali i gre{ke se lak{e otklawaju kada ima vi{e prostora oko kakve gra|evine. 11. Dati prostora gra|evini ~esto zna~i dati joj i sunca. A dobro bi bilo kada bi sve ku}e u Remesiani bile sun~ane. 12. Ali i grad, kao i ku}a, mora imati veliko dvori{te, po mogu}nosti ravnicu, koja bi trebalo da je najmawe veli~ine povr{ine grada koga okru`uje, a {to je ve}a sve je boqe. 13. Ali, grad je (kasnije) kao i svetiqka `i{ka: ostvaruje mnogouticaj i (svojom svetlo{}u) osvetqava okolinu, te i daqe. 14* Mogli bi, re~e car, da sa~inimo grad u trapezoidnom obliku, a onda }e sve strane biti razli~ite du`ine, sa {irom stranom okrenutom (prema) Ismouru. 15. A znam da su prvi gradovi bili kru`nog obli~ja, oko svetili{ta razvijani, kao duhovnog zametka. 16. U centru kruga najve}i je mir, a to je hramu neophodno, te zato je (i) on u centru.

121

17. Sedam prostora, jedan drugom pra(prostor) jer izni~u jedan iz drugoga, sedam oko (grada) omota~a, miso je {to me ~esto prati. 18. I to: veli~ina prvog narednog (ve}eg) kruga je dodir kru`nice wegovih temena, a prvi slede}i kvadrat je nad linijom kruga, ali mu sredine stranica dodiruju spoqa{wi obim kruga. 19. E, graditeqstvo je mudrost koja izu~ava prete`no omota~ ili qu{turu gra| evine. 20. Bavi se, dakle, svetim prostorom oko obli~ja. 21*Da je ovo izuzetno va`na stvar govori i to da se ~ak i ptice tuku za prostor(nost). Crte` 1. Po~e crte` Ekumenov da {eta od ruke do ruke, i na prime}eno da u wemu ima vi{e ~etvrtastog no kru`nog, Ekumen re~e: 2. Rekoh da u gradu obli~ja kruga lako se mo`e do}i iz svih pravaca do wegovog centra i obrnuto. Srce je u krugu. 3. Drugo: grad se uobli~ava spiralno- to je najstariji princip kretawa Neba i nikako druga~ije. 4. Tre}e: grad treba slikati i graditi od celine, a onda u delovima.

122

5. Ne{to sli~no si ve} rekao, re~e Nim, carev posilni. 6. Iako su prve skice i prve ideje za grad nejasne i u obrisima, one su najja~e i najvrednije. 7* Nosioci su najve}eg znawa, armatura su i kostur. 8. I to je u stvari ro|ewe grada, kao mladun~e kada se rodi- a onda se dogra| uje. 9. Car re~e: ali u prirodi drugi savr{eni oblik osim lopte ( i ~etvrtastih kristala ) gotovo i da ne postoji. Ali gradovi se naj~e{}e ~etvrtasto grade. 10. Mo`da je to uslovqeno i nepromenqivim izgledom grada. 11. Za{to? re~e Ekumen, pa ulice mogu biti i kru`nog obli~ja oko trgova, a i one koje se udaqavaju od centra grada, naro~ito one po rubovima grada, gde su kru`nice toliko velike, da ulice u lukovima izgledaju prave. 12. Nim re~e: gradovi ~etvrtastog izgleda deluju stabilnije od onih kru`nog izgleda- obli~ja Atlantide. 13. Savr{eni narod ima{e savr{eni izgled grada. 14* Nim re~e: nekako kru`ni zidovi oko grada ne deluju mi tako ~vrsto kao oni ravni- ko no`em odse~eni. 15. Ekumen re~e: mi nemamo u obli~nom (svetu) savr{enog kruga, i zato (i) ne govorim o krugu kao savr{enom.

123

16. Svi krugovi su obu{eni, nedovr{eni i ispu{taju i(li) primaju. Tako je to u ovom svetu. 17. I nastavi Ekumen: najpre sam na~inio neke najop{tije, maglovite skice grada, kao {to verovatno ve}ina graditeqa ~ini, a onda sam po~eo da gradim (crte`) grad(a). 18. Gotovo sve moje prve skice na (magloviti) krug li~e, a onda nekakvu bezveznu spiralu. 19. Na~inio sam veliki broj sli~nih crte`a u kojima su se na razli~ite na~ine i pravce preplitale ulice, objekti i nazivi za{ta slu`e. 20. U prvim crte`ima podelio sam grad u tri plana u na~inu izlaze}ih pravougaonika. 21* Ti mu do|e{ i kao nekakav glavni majstor, jer daje{ plan grada, re~e Nim. 22. Laskawe mi prija, ali mi ne zna~i mnogo, niti bitno odre|uje moj put. 23. Ali, grad bi trebalo skicirati iz {irine i tiho, jer i Kosmos nastaje iz lakih elemenata, a onda konkretizovati obli~ja u gradu polako, i sve, prema wima. 24. Mo`da je u crte`u grada nu`na veza i ~oveka sa idejom grada. 25. Grad se razvija obi~no iz sredi{ta u izrastaju}im krugovima, ~esto je sredi{te i zemqopisno ili najni`a ili najvi{a ta~ka. 26. Remesina }e uvek biti krstasti grad, kao {to je bio i pre nas. 27. Kako je tvoj rad daqe tekao? zapita Nim.

124

28* Rade}i na crte`u u~inilo mi se da prava linija: vodoravno smiruje, a ushodno uzvisuje; talasasto `ivot zna~i. 29. [to je ve}a povr{ linija je sve pravija. 30. Okrugla obli~ja najmawom povr{i se dodiruju: samo (jednom) ta~kom. A gde je onda tu qubav? 31. Energije svih obli~ja su u sukobu (me|upro`imaju}em), jer su im kretawa uvek u suprotnosti (naspram wih). 32. Zato tra`im gradove u prvim linijama. 33. [to se dr`imo jednostavnije geometrije i jednostavnijih principa grad }e nam biti boqi i lep{i. 34. Nije lako, a mo`da je i najte`e, gledati u jednostavne principe, a videti jasna obli~ja. 35* Boqi je onaj grad koji se svojim izgledom pribli`ava krugu. Ako (mu) se i {irina i du`ina vi{e pribli`ava, time se i idealu pribli`ava. 36. Nimova re~ nastavi se: dobro osmi{qen grad omogu}ava da lako do| e{ do centra, i bilo kog dela; i lako ode{. 37. Grad treba da ima sedam {ire}ih krugova, re~e Ekumen, kao i atom. 38. Stalno govori{ o krugu, a nacrtao si grad po ~etvrtastom, mu{kom principu, kao {to je i Jerusalim. 39. Crte` sam i na~inio da ne moram sve govoriti. Neka i on {to god (ka`e). 40. A da te upitam, nastavi: da li su to na skiptru kakvi rogovi?

125

41. Dve zmije koje jedna drugu u o~i gledaju. I nastavi Ekumen govore}i: 42* Zmija koja se umotava i odmotava pokazuje spiralu: ulazak u obli~je i(li) izlazak. 43. I doista, video sam idealan grad i u izgledu i strukturi pahuqe snega, ali pazite! i zvezda ima (o{tre) krake, ali prema svom centru ona se pribli`ava krugu.

Ku}e i dvori{ta 1. Nasme{i se car i re~e: jesi li mo`da Ekumene usnio i kako treba ku}e i javne zgrade da izgledaju u tom, kako re~e, idealnom gradu. 2. Svi stambeni objekti treba da su prizemni, jer ~ovek je stvoren da `ivi na zemqi. 3. Svaki objekat treba da je okru`en zelenilom, vrtom sa dosta cve}a, vo}a i povr}a. Jer, nema lep{eg ose}aja no kada ubere{ plod u svome vrtu. 4. Svaki objekat treba da je okru`en svojim mirom.

126

5. Svaka gra|evina treba da ima svoju du{u i svoju lepotu, ali i da je uklopqena u gradsku celinu. 6. Re~e da objekti treba da su prizemni. 7* Osnovno pravilo graditeqstva trebalo bi da bude ne pewati objekat na objekat, zgradu na zgradu. Zamislite Presvetli, {ta bi bilo popeti ve}nicu na ve}nicu ili hram na hram. 8. Ili ~oveka na glavu ~oveku, ili `ivotiwu na `ivotiwu. 9. Jer, i u prirodi obli~ja se re|e oslawaju i pewu jedno na drugo. 10. Ne deluje{ ba{ uverqivo, re~e car. 11. ^ovek treba u svakom trenutku da bude blizu zemqe, i blizak sa wom, jer im ista Kosmi~ka voda toli `e|. 12. Ovo pravilo mora da va`i i za puteve: ne graditi niti put pod putem, niti put nad putem. 13. Ali, ako posebni uslovi to zahtevaju, onda treba sagraditi samo jedan objekat nad drugim; dakle, samo jedan sprat. 14* Ipak, re~e car, mo`e li sa takvom gradwom biti lepi grad, kada se sve wegove gra|evine ne pribli`avaju nebu. A ja `elim najlep{i grad na Iliriku. 15. Blizina zemqe, biqaka i `ivotiwa uravnote`uje ~oveka sa prirodom. Daqina (wihova) izbacuje ga i otu|uje. 16. Ali i objekti treba da su odvojeni, najpre me|usobno, a onda i vrtovima, a

127

onda i ogradama ako ih ima, kao {to je to sa atomima i zvezdama. 17. Ne lepiti ku}u za ku}u, niti ku}u za ogradu; dok ograda (dveju ku}a) mo`e da bude i zajedni~ka. 18. Ne treba kom{ija kom{iji da zaviruje u tome {ta ovaj (drugi) ~ini. 19. ^ak i unutar istog dvori{ta ne treba spajati objekte, ve} uvek na dovoqnom odstojawu. 2o. I atomi se spajaju samo povr{inama, a kada do|e promena u wihovom jezgru, e, onda su besni. Isto je tako i sa ku}ama, plodovima jabuka ili cvetovima. 21* Voleo bih, re~e car, da iz mog dvorca posmatram vrh Katene i prizor topqewa snega. 22. Obavezno je da oko svake ku}e postoji vrt, re~e Ekumen, ali ovde je izgleda pravilo- da obim povr}a nadma{uje lepotu i miris cve}a. 23. Znam da je ve~na te`wa ~oveku ka visini, ali smatram da nije dobro graditi objekat na objekat, jer je zamorno i pesti se (svakodnevno), a posebno ostarelim i iznemoglim. 24. Jer, ako ~ovek previ{e ode u visine mo`e lak{e izgubiti tlo pod nogama. 25. To se isto doga|a i sa duhom ~oveka. 26. Zar Vavilonska kula ne svedo~i. 27. Ti se {ali{ Ekumene, re~e car.

128

28. Ali, doista `elim da izgradim i veli~anstveno ukrasim grad, jer sada smo u bogatim vremenima. 29. Moje vile bi}e lep{e no u Romulijane. 30. A `eqa moja- to je zakon. 31. Ne {alim se Presvetli. ^ovek i zemqa nerazdvojni su. Kao i biqke i `ivotiwe i zemqa ima svoju du{u i svoj miris. U Mokrou, pod Katenom, najvi{e je `ute ume. 32. Ograde i dvori{ta kreirao bih u slobodnijem stilu. Ponajmawe bih `eleo da to bude ~etvrtasto- kao {to se naj~e{}e gradi. 33. Rekoh: da i ograde treba da budu odvojene, slobodnih oblika, te tekav i prostor treba da je izme|u wih. 34. Ku}e i dvori{ta mogu biti i rasporeda kao atom ili }elije sa jedrom. 35. Zna~i trebalo bi da su ku}e u centru dvori{ta, ali na ovo pravilo ne treba prestrogo gledati. 36. Ku}e koje su u centru dvori{ta mogu imati vi{e svetlosti i vazduha. Skup ku}a 1. Nije dobar raspored ku}a u grozdovima. To jeste blizina i neka toplina mo`e se iz toga roditi, ali prevelika blizina ~esto i agresivnost ra|a.

129

2. Zato ku}e treba odvajati, kao {to se i kro{we drve}a odvajaju, a ograde zelenilom. 3. [ta misli{ Ekumene, re~e car, da sve ograde budu kru`nog izgleda. 4. Ako bi tako bilo onda bi se izgubilo dosta prostora izme|u ograda, i to bi uticalo na mo`da beskorisno pove}awe grada. 5. Ili ako bi jedne ograde bile kru`ne, a druge izvrnuti krug, e onda bi se potirao taj prazni ili neupotrebivi prostor. 6. Ali kada uzmete kanap i zatvorite prostor, najmawa povr{ina koju on zatvara bi}e u trouglu, ve}a u ~etvorouglu, a najve}a u krugu. 7* Dakle, {to se vi{e povr{ina pribli`ava mnogouglu zahvata sve ve}i prostor. Da li je to prepreka za oblik dvori{ta? 8. Ali trougla dvori{ta (sve) vi{e su`avaju nekorisnu povr{inu izme|u dvori{ta, jer rekosmo: kru`no te`i da se dodirne samo jednom ta~kom; kao da se krugovi, ako nisu jedan u drugi, izbegavaju. 9. Da li se ovim pokazuje da je krug vi{e duhovna kategorija i u obli~nom nema (ba{) dobre odnose? zapita car. 10. Shvatio sam grad kao da je to veliki `ivi kolos, a gra|evine kao `ive qude. Me| utim, nasluta mi kazuje da je i svaki kamen i svaka cigla u wemu `iva stvar: ra|a se, di{e i umire. 11. Re~e car: doista ku}e kao da su `ivi qudi sa okamewenim raspolo`ewem.

130

Zagledajte se u bilo koju (ku}u) i to }ete videti. 12. Ali, ~ini mi se da javne gra|evine ne bi trebalo da su previ{e stilski, te i bojom, razli~ite. 13. U principu gra|evine treba bojiti mek{im bojama. 14* A sla`em se da ku}e treba graditi u raznovrsnim oblicima, a ne samo u ~etvrtastim insula(e)ma. 15. Ekumen re~e: unutar ku}a mora postojati centar, kao i u gradu, soba sa ogwi{tem, a sve prostorije da budu kru`no povezane. 16. Jer tako bi bilo olak{ano kretawe u ku}i. 17. Ku}e treba graditi sa tremovima, a ne balkonima, jer na{i qudi izgleda vi{e vole da borave ispred ku}e, za{ti}eni od vremena, no na visini (napoqu). 18. Da li mu to do|e kao neko pravilo, re~e Nim. 19. Mo`da proisteklo, re~e Ekumen, jer zamislite kada bi se ta osnovna duhovna semenka- svetili{te gradilo u spratovima. 20. Da li i vernici moraju biti na zemqi, ili blizu we, bez spratova. 21. Kao da to najvi{e stawe duha (vera) ba{ tra`i blizinu zemqe. 22. Daleki preci ovoga grada `iveli su u ukopanim zemunicama- te im je zimi zemqa davala toplotu, a u letwim `egama (o)davala hladovinu.

131

23. Poznate su mi kolibe i ko{are pod Crvenom palninom.Ona je sva u bu{otinama i tim pe}inskim ku}ama, naro~ito kod isto~nog Harukasuma. 25. Ali, dobro je da su ku}e ni`e i zbog vremenskih nepogoda, zemqotresa, ali i zbog be`awa pred neprijateqem. 26. Ako posmatramo ove stvari, re~e Nim, onda je dobro da su ku}e i u brdima, kao (i) {to jesu. 27. Ali, mi smo qudi- nismo ptice, niti krtice da bi `iveli visoko (u vazduhu) nad zemqom ili u woj, jer pod zemqom samo voda te~e, re~e Ekumen, i nastavi: 28* ^ak i krtica pod zemqom razvija se bez gledawa. Ko ide dole tome svetlosti nema. 29. ^ovek je stvoren da `ivi na zemqi. Zato se ne treba niti suvi{e zavla~iti, niti suvi{e (uz)dizati nad wom. 30. Da li se zato qudi prepasuju preko sreda? re~e Nim. 31. Kada napravite ku}u i podignete prvi sprat, zar vam ve} tada ne li~i na kavez? i gubqewe slobode ~oveka ve} na prvom spratu, re~e Ekumen. 32. U zgradama suvi{e visokim, sa mnogo spratova stvara se neprijatna sredina ~oveku za `ivot. 33. Ajd {to mu je te`e kretati se nebesno no vodoravno, no mo`e imati mawe vazduha i hladovine, a ~oveka mo`e hvatati vrtoglavica.

132

34. Dok pak onima u podzemnom ukopanom gradu stalno je mra~no, i sve je kao u podrumu: problem svetla, vlage, mawak vazduha. 35. Zato je najboqe grad dr`ati odmah iznad same povr{ine zemqe. Grad je svet u malom 1. Grad jeste svet u malom, re~e Ekumen. A svet }e postati veliki grad: Ekumenopolis. 2. Da li je to dobro? zapita plavokosi Sloven Brano. 3. Mo`da je (svaki) grad oduvek bio Ekumenopolis, a ako se (mi) potrudimo mo`da i ne}e, re~e Ekumen. 4. Ti govori{ o nekakvom savr{enome gradu, o gradu bez spratova i tako to. A {ta bi trebalo uraditi sa gradovima u svetu koji su ve} izgra|eni i sve u spratovima,re~e drugi Sloven Etor? 5. I Atlantida, desetak iqada godina pre nas, i Vavilonska kula pokazali su da obli~ni svet (i) nije u stawu da izdr`i (dugo) preveliko pribli`avawe Istini. 6. A tako je nekako i sa qudima i wihovim delima koja se pribli`avaju savr{enstvu. 7* Grad mo`e imati najvi{e osam slojeva u {irinu i sedam (pojaseva) spratova u visinu. A najvi{e zgrade mogu biti u centru,

133

i smawivati se za po sprat prema periferiji (za po sprat po pojasu) ili obrnuto. 8. I nastavi Ekumen: ako se prave ku}e sa spratom, onda uvek i sa terasama. Ali, rekoh, boqe je sa tremovima jer su qudi vi{e sigurniji, i zato vi{e i uobi~uju zemne terase, no ono {to se nad wom izdi`e. 9. Ali, oko svakog objekta (obavezno) vrtovi. 10. Zagovara{ ku}e prizemnice, re~e Brano. 11. Grad bi trebalo postaviti vi{e prema zapadnim padinama kako bi ga sunce grejalo, re~e Etor, a Brno mu odgovori: 12. Ali, tamo nema izvora vode, a brda su suvi{e pitoma te ne bi to bila dobra za{tita (gradu). 13. Jeste da bi bilo boqe graditi na uzvi{ewima gradove zbog ~isto}e vazduha ali i odbrane; ali ovo drugo car mo`e re{iti kastelima oko grada, a vilama ono prvo. 14. Ume{a se Ekumen: ako se grad podi`e pod brdima Katene- ne}e imati ba{ dovoqno sve`eg vazduha, a i magle su u me|ubr|u vrlo talo`ne. 15. Vazduh, svetlost i vodu uvek treba postavqati kao va`an uslov, kako za grad isto tako i za svaku ku}u. 16. ^ak i dvori{ta koja mogu biti razli~itih povr{ina i obli~ja, trebaju biti tako postavqena ili odvojena da mogu da di{u. 17. I svaki sagra|eni objekat (sam) tra`i prostor oko sebe i `eli vazduha.

134

18. I svaka ku}a (sama) pravi sedam prostora oko sebe, kao i atom, do druge ku}e. To isto ~ine i (svi) gradovi, re~e Ekumen i nastavi: 19. Ku}e bi trebalo da su u proseku veli~ine deset sa deset koraka. To je prose~na veli~ina i u starom Mohenxo Daru, dalekom i mo`da tri milenijuma od nas. 20. [to su ve}i objekti, to vi{e i (praznog) prostora oko sebe i{te. 21* Ku}e ne trebamo lepiti (jednu za drugu). 22. Al re~e car: porodi~na zgrada je `iva }elija grada, i ne samo ona ve} i svaka cigla u woj. I ne govorim ovo bukvalno. 23. I zato moramo biti pa`qivi sa svakom ku}om. Temeqe bismo mogli graditi od lepo tesanog kamena. 24. Robovi bi nam samo pomagali u gradwi, ali grad bismo mogli (boqe) mi izgraditi, ne `ure}i se, i boqe duhom no mi{icama. 25. Dakle, re~e Sloven Etor, robovi bi bili samo pomo}na snaga, ali ovaj grad i ne zna porobqavati, tako da su oni (uvek) dobro `iveli sa svojim gospodarima. 26. Re~e car: u Remesiani mora biti najvi{a zgrada Skup{tine. Te ono {to malopre re~e Ekumene: grad se od centra kao sedmog i najvi{eg sprata treba spu{tati ka spoqa{wosti.

135

27. Vas vu~e Presvetli, piramida sa svojim vrhom, re~e Ekumen. Porodi~ne ku}e 1. Sagradi}emo porodi~ne ku}e po principu velike sobe- atrijuma u kojoj }e biti sme{tene porodi~ne svetiwe i gde }e goreti bezgasla vatra, re~e car. 2. Lepota pojedina~nih gra|evina bi}e podre|ena op{toj lepoti grada. A ove }e je jako pomagati. 3. Porodi~ne ku}e bi}e sa atrijumom u sredini i bazenom, u koji se sa ulice ulazi kroz vestibul. 4. Poveza re~ car: levo i desno bi}e spava}e sobe, a nasuprot vestibulu bi}e trikulum- odeqewe za prijem. Hodnikom }e se prolaziti u vrt. 5. A u ku}ama koje bi imale sprat mogli bi stanovati robovi i posluga. 6. Bes Raus kaza: ali, ako razvijemo sistem unutra{wih dvori{ta (u ku}ama)- to je dobro, jer }e se, onda, znatno smawiti i prostor grada. 7* Car re~e: fasade zgrada ne}emo ukra{avati, ali }e unutra{wost svake biti rasko{no dekorisan mramorom, mozaikom i slikama. 8. Moramo voditi ra~una, re~e Ekumen, da je hodnik svake ku}e sa ulogom trga (u

136

gradu)- priprema za ulaz u sve prostorije. Tako da je i on kao nekakva kru`na vrte{ka za kretawe u ku}i. 9. Za razliku od Grka, re~e car, koristi}emo vitkije stubove i bez kanelura, a ni friz ne}emo posebno ukra{avati. 10. Ali, i Atina je sa~iwena od mawih ku}a zidanih bez reda, jer Grci gotovo celi dan provode van ku}e: na trgovima i ulicama. 11. Vile treba da imaju unutra{we dvori{te. Jer ona doprinose miru i svojstvenosti. A u dvori{tima treba da su galerije. 12. Da nisu to premala unutra{wa dvori{ta? zapita Raus. 13. Podove svih dvori{ta greja}emo toplom vodom Ismoura, te bi zid utvr|enog grada, ako ga takvoga gradimo, dao izgled utvr|ewu grada trapezoida. 14* Pod dva brda- dva sveta izvora, te i vode Hapusa su i tople i lekovite, dove{}emo ih do samog Foruma. 15. Ali, zapita Raus, da li bi gra|evine trebale imati ravne krovove. 16. Ne, re~e Ekumen, mogu biti kupole ili isko{ene ravne povr{ine. 17. Osvrnu se Raus u (zbuwena lica) i re~e: nismo dobro razumeli (tvoju) re~. 18. [to se krov vi{e pribli`ava lopti- boqi je. Ako su ravne povr{ine onda je dobro {to vi{e ih umno`avati i pribli`avati lopti.

137

19. Jer, o{tre povr{i-sa ivicama, sukobqavaju se sa sveenergijom Neba, a bezivi~ne loptastog izgleda miluju. 20. I nastavi Ekumen: pogledajte- sav `ivi svet, i biqke i `ivotwe loptom su okrenuti nebu: i glave i tela qudi i `ivotiwa, i kro{we drve}a i cvetovi. 21* A za{to onda ne bi i krovovi, kada je to vrlo prirodno. 22. Pogledajte i zaobqene planine, i oblake. Jedino su reke i mora ravne povr{i nebu okrenute.

IME 1. Kojim }emo dobrim imenom nazvati grad? zapita Kidi Odris, a da mu slovom zvu~nim `ivot pogodimo. 2. Onim koje mu dolikuje, odgovori car. 3. [ta ti veli{ Ekumene!

138

4. U snu mi se ime ne kaza. 5. Ali ako se zida grad od sitnih zrnaca istine- on }e na kraju biti Istinit u ve}oj meri i (svetliti) lepim. 6. I ima}e puno imena ravnopravitih. 7* Bi}e to grad od (znamenitog) imena, re~e car. 8. I kako se zapodenu re~ o imenu, mnogi se javi{e kumstvovati. 9. Vojskovo|a Aecije re~e: ~uli ste za Ramzesa, a i za Ramu- najvi{e duhovno bi}e, ili Ram- drugi naziv za Gospoda, u zna~ewu okvir sveta. Dobar je to zvuk. 10. Satr Jesa napomenu kako remesivus nosi zna~ewe (o)pra{tawa ili popu{tawa kakavoga. A ukazuje na ono najvi{e. 11. Tra~an Dion re~e da bi grad mogli nazvati ili Remesiana ili Romusiana po dva brata blizanca- od majke vestalke Reje Silvije i oca boga Marsa, {to i Rim osnova{e. 12. Obrazlo`i kako bi to ovaj grad podse}ao na Rim, jer careva je znana naklonost (sada) ovim krajevima. 13. A i kao kakvo pra{tawe me| ubratskoga greha. 14* Kelt Ver po~e svoju pri~u kako je wegovo pleme do{av{i sa istoka pre vi{e od iqada godina ~ak i Rim opsedalo, ali je i osnovalo mnoga gradska naseqa, ko {to be{e Singidunum. 15. Ali, i Remesianu, po povratku iz Elade pre nekoliko stotina godina.

139

16. I govori{e na{i preci: kada je galsko pleme Remi do{lo u grad, po (neslavnom) povratku iz Delfa, wegovo ime be{e Haliopus, jer stanovnici (grada) obo`avahu boga Sunca. 17. A Kelti su ubrzo zavoleli ovaj grad i dosta se nastani{e u wemu, jer u wemu be{e dosta vode, izvori na sve strane. 18. Tra~an Osan re~e: Rama je sin dinastije Sunca, i moglo bi ostati ime (grada) u duhu ovih slova. 19. Re~e car: i Romeji jako vole ovaj grad. Oni su ga i spasili pre ~etrdeset osam godina od velike najezde Gota. 20. Te neki predlagahu (jedno) ime od dve re~i: Romej spasiteq(mesija). Mo`emo ga po Romejima nazvati Romesiana. 21* Ali, re~e Ekumen, sada ovde `ive i Iliri, i Da~ani, i Tra~ani, i Dardanci, i sva wihova (pod)plemena. On jeste sada me{avina: sva~iji i ni~iji. 22. A da li znate da su Tra~ani dobili ime po {aqivim tra~ pri~ama, nasame{i se Ekumen. 23. Ali, re~e Abur Peon: zar ne vidite da u gradu ve} trista godina ne postoje drugi spomenici sem latinskih. 24. Remesiana je(ste) sveta linija Istoka i Zapada i matemati~ko sredi{te Iliri~kog poluostrva, ali je ona sva u zapadnom duhu. Kuda sada mo`ete sresti elensku re~? 25. Upade u re~ Jesa: zar ne vidite da je ovo mnogoimeniti grad?

140

26. I nastavi: mogli bismo ga nazvati Bela Rema po mladoj lepotici koja nehte biti nevesta ludom Bastrusu, te se utopi u Ismouru. 27. A onda bismo i sve ku}e u belo(m) kamenom mleku premazali. 28* Jer, svi gradovi koji u imenu nose beli od osobnog su zna~aja. 29. Usta Koriol, pogleda u cara i re~e: bogato }e slovo o Vama Veliki biti ispisano. Ho}emo li (zato) po Va{em imenu nazvati ovaj grad? 30. Nisam o tome razmi{qao, re~e car. 31. Opal re~e: zadr`imo stari koren re~i grada, jer na gipatskom Ra je bog Sunca, re~ ravi- zna~i Sunce. Ra - mesija (na). 32. A Rama jeste bio najstariji sin Dasarathe, kraqa dinastije Sunca. 33. A, er i el su sveti zvukovi. Dobra je od wih gradwa re~i. 34. Ako je grad duhovnosti, a uvek je bio (i bi}e); trebalo bi da nosi ime sa~iweno od svetlonosnih slova. 35. Dajmo gradu boqe neko prizemnije ime, re~e Ekumen, jer prevelikim nagala{avawem svetosti i duhovnosti izaziva se i veliki gnev sada{wih i budu}ih neprijateqa, a to je dobra klima za (veliko) stradawe grada. 35* Usta Bes Abulo, i re~e: da li je er sveti glas? kada se nalazi u svim glagolima kretawa, a duhovni grad mir podrazumeva.

141

36. Stari Tribal Dasio re~e: neki vele da se ovde za~elo pleme Tribala: pod tri brda, tri reke i tri sveta izvora ( {to vid le~e), te da su wihovi preci jako voleli ovaj grad. 37. Mogli bismo (po ovome) nazvati ovaj grad Tribalius. 38. ^ulo se jo{ mnogo razli~itih mi{qewa, a u `eqi da pomogne Ekumen, kao i {to naj~e{}e ~ini, krenu is{iroko: 39. Najstariji oblik ~ove~ijeg grada be{e kru`nog oblika, a i hijeroglifskim pismom grad se obele`ava{e znakom (ali) kru`nog oblika. 40. Ekumenovu neubedqivu re~ preglasa (nadahnutim govorom) carev savetnik Lucije: 41. To {to Vam se Presvetli na nebu (u)kaza: er nad sun~evim diskom i: ovim } e{ pobediti, da li to be{e znak- Hristov monogram, ali i mo`da znak idealnog (Va{eg) grada? Er- Remesiana. 42. Nisam o tome razmi{qao, re~e car, i ~ini mi se da to s tim i nema neke (posebne) veze. 43. Ali razmi{qam posledwih dana o grbu grada: suri orao-ra{irenih krila, retka ptica {to nad Sikos `drelom vlada. 44. I o tome kako }u po zavr{etku (svog) grada iskovati novac u zlatu: na aversu bi}e moj portret, a reversu venac sa er u sredinu, a oko venca re~i: izobiqe, sre}a, sloga. Grad na zemqi

142

1. ^oveku je potreban miris zemqe, kao i vazduh {to di{e, kao i Sunce, re~e Ekumen. 2. Kao i za drvo, tako je pravilo i za grad: da bude korenom pod zemqom, a najvi{e nad zemqom. Nisu mi srcu bliski podzemni gradovi. 3. Shvatam grad, re~e car, kao najvi{u zajednicu qudi. Grad mora da bude kao jedna ku}a sa mnogo soba. 4. Ku}e su atomi koji (zajedno) ~ine jedno obli~je. 5. A ti, Ekumene, ~esto zagovara{ kru`nost sveta. 6. Odgovori Ekumen: i najstarije ku}e i najstarije ~ove~ije naseobine gra|ene su u obliku kruga ili ( sli~ne wemu) elipse. 7* ^esto su i grobnice bile takve, a sli~nih oblika su i ku}e u pe}inama. 8. Dakle, kamen i krug, re~e car. 9. I nastavi: posetio sam neke drevne gradove ~ije su ku}e u obliku p~eliweg sa}a. Ne dopadaju mi se. 10. Volim ku}e slobodnijeg izgleda. 11. A jesi li razmi{qao, Ekumene, kako bismo mogli da dovedemo vodu sa Ismoura za pi}e i terme, a cevi pokrijemo da neprijateq ne bi znao odakle voda dolazi. 12. A i kada bi bila dugovremna opsada grada, qudi bi mogli sa vodom. A dobra je i ideja sa velikim rezervoarom nasred Foruma.

143

13. Presvetli, mo`da bismo mogli zidinama grada Ismour da za{titimo, i pe}ine nad wim, a koje vode hodnikom- Vi znate gde. 14* Razmi{qao sam o pravilno geometrijskom gradu, ali ova ideja nekako vu~e na zakrivqeni trapez. 15. Ekumen re~e: mudraci ka`u da se Remesiana nalazi ne samo u strogom centru poluostrva Ilirik, no i na takvom mestu zemqopisne {irine na kojoj u svetu `ivi najve}i broj qudi, jer su klima i zemqa najpovoqniji. 16. Ali, kad smo oko polo`aja da re~em da na Iliriku u na{im krajevima Singidunim ima malu nadmornu visinu: izme|u sedamdesetak i dvesta koraka, a najmawu Birsimin, dok Skupi najvi{u -preko petstotine koraka (Lihnisos preko {est stotine). 17. Nalaze}i se oko tri stotine koraka od mora Remesiana je i po zemqopisnoj {irini i visini svesredi{wa. 18. Ali, re~e Ekumen, mo`da grad ne treba previ{e okameniti; a to ~ine obi~no oni kojima je kal dosadio. 19. Ako se tako ne{to u~ini- to odvaja ~oveka od zemqe. A ako je grad previ{e kamenit u letwim mesecima bi}e pretopao, a zimi suvi{e hladan, studeniji od snega. 20. Zato ~ovek uvek treba da bude blizu zemqe.

144

21* ^ovekov korak i grad moraju biti na zemqi. 22. U visokim zgradama nema hladovine, jer su kro{we drve}a pod wim, nema ni mirisa vo}a i cve}a; a nema ni lepa pti~ija glasa. 23. Ve}a visina-ve}i kavez, mawe slobode. 24. Dok je, pak, pod zemqom gluho i tiho kao u kakvoj grobnici. A uz to: mra~no, vla`no i zastra{uju}e. 25. Ne vidi se niti nebo, niti Sunce, niti mesec. Zato tamo i `ive nekakve zle sile. 26. U Harukasumu qudi `ive u pe}inskim jamama, ali ne zavla~e se duboko. 27. Zato je najboqe na zemqi `iveti. 28* Kod niskih zgrada boqe se vazduh pro~i{}ava, re~e Jut, i dodade: 29. Grad je mirniji jer je u jednoj ravni. To zna~i da grad ne treba biti ni pod zemqom suvi{e ni nad zemqom suvi{e. Pogledajmo kako biqke rastu. 30. Najboqi zraci i zemqe i ~oveka su na wihovoj povr{ini. 31.Re~e Ekumen: lep{i je i prijatniji `ivot ~oveka u mawim zgradama. Onda je ~ovek i Suncu bli`i. 32. Mawe zgrade su bli`e dimenzijama ~oveka i uistiwuju ga. 33. Kao {to se ~ovek mo`e izgubiti u velikom gradu isto tako mo`e se izgubiti i u velikoj zgradi.

145

34. Re~e car: neka dvori{ta budu svetoprostorna- kao i svakom obli~ju, kao {to su i atomi, i svetla varnica {to oko wih protr~ava. 35* Al re~e Jut: a mogle bi i zgrade biti na spratu: dole ostava, a gore za prijem i sve~anosti. 36. Zamisli se car, te re~e: ti Ekumene govori{ o nekakvom idealnom gradu, a jo{ uvek ne mo`emo izvu}i gotovo tre}inu qudi iz zemunica. 37. A jes da su ~arobne Harukasumske duvke- pod samim po~etkom Belave i ~udnim znacima urezanim nad svakom od wih. 38. Ali, kao da si pome{ao nebo i zemqu, stvarno i nestvarno. 39. A mo`da govorim o pravom poretku u Prirodi, re~e Ekumen. 40. Jer ~oveku ~as stvarniji deluju bogovi, ~as tvrdi kamen {to mu se o glavi lomi i u bol telo svija. 41. Dve su noge ~oveku: da stoji (jednom) na zemqi a drugom na nebu. 42. Sigurno ste bili svedok kako oni u neveri najtvr|i u crnom mraku i te{kom bolu i majku (svoju) i boga (za pomo}) dozivaju. 43. Ali, mnoge stvari govore da je mo`da Remesiana jedan od najstarijih gradova na poluostrvu, koji je neprekidno (na istom mestu) postojao.

146

Broj `iteqa 1. Reci ti nama Ekumene, re~e car, koliko bi qudi trebalo da `ivi u tom tvom idealnom gradu? 2. Ta~no onoliko koliko bi bili najsre}niji i najzadovoqniji. 3. A sre}a i zadovoqstvo najve}eg broja qudi u jednome gradu najboqi su garant za sre}an grad u celini. 4. To jeste, ali ti izokola; mene broj interesuje, re~e car. 5. Presvetli, dok sam razmi{qao o svom snu i savr{enom gradu, najdu`a misao be{e mi: koliko stanovnika treba da broji jedan savr{eni grad? 6. O broju stanovnika razmi{qao sam po~ev: od ku}e, dvori{ta, trga, kvarta, kao i grada u celini. 7* Jednom mi do|e misao da bi to bio grad velikosti dve iqade koraka u {irinu i isto toliko u du`inu. A to je negde dva (i vi{e) puta ve}i grad od onog najve}eg {to su ga Romeji gradili. 8. Broj stanovnika bio bi u takvome gradu pedeset do sedamdeset iqada. 9. Dugopamtioci vele da su i najve}i gradovi starih naroda retko prelazili cifru pedeset iqada du{a. Ali, i to se de{avalo, u retkim periodima i ne~estim vremenima.

147

10. Ali, imam utisak da iqadu i vi{e godina posle nas gradovi ne}e (~esto) prelaziti ovu cifru. 11. Nai}i }e i periodi kada }e qudski rad i `eqa za prekomernim bogatstvom isprazniti sela i sa~initi milionske gradove. 12. A bi}e i gradovi koji }e prema{iti i do sedam puta veli~ine termitwaka (najve}eg grada `ivog sveta)- {to broji dva miliona. 13. I na prvi pogled te qude }e zbli`avati interes, dok ne shvate da je ne-red za wih pogubna posledica. 14* A da bi bili bli`e jedni drugima diza}e visoke zgrade-nebu bliske, a u stvari bi}e sve vi{e razdvojeni i tu|i jedni drugima. 15. I grad o kome govorimo, veli~ine pedesetak iqada, za sada deluje veliki, a bi}e to grad sredwe veli~ine. 16. Re~e car: zagovara{ grad koji je dva (i vi{e) puta ve}i od Naisa (po qudima) a zna{ da se Mediana uveliko gradi. 17. Znam, Vi care `elite lepu Remesianu. A za lepotu grada ne treba velika grandioznost. 18. Koji }e to grad koji je ogroman biti i jako lep. Obi~no su lepe mawe stvari, poput: bisera, prstena, malog deteta ili mladunca `ivotiwe. 19. Ako sam te razumeo, ti re~e Ekumene da je odredba dobrog grada ako zadovoqava najve}i broj potreba najve}eg broja svojih stanovnika.

148

20. Obi~no se smatra da je snaga jednoga grada u wegovoj brojnosti `iteqa i reprodukciji. Ali, izgleda da je mnogo ve}a snaga u duhovnoj mo}i wegovih ~lanova. 21* A zar se ovo pravilo ne odnosi i na narod, i uop{te dr`avu. 22. No, reci mi kako si do{ao do ove cifre od pedeset iqada qudi? 23. Uzeo sam ~oveka za osnovni element grada. 24. Gledaju}i sve odozgo, wegova sfera je pola koraka, a kretawe u svojstvu dva ipo koraka u pre~niku kruga. Wemu je, daqe, potrebno pet puta pet koraka u stambenom prostoru, a to je dvadeset i pet. 25. Wemu je potrebna ku}a deset na deset koraka, plac dvadeset na dvadeset; a onda ide naseqe, pa grad- dve sa dve iqade koraka.Da li Vam je, Presvetli, sada jasno? 26. Grad od dve iqade koraka mo`ete prepe{a~iti za toliko vremena koliko traje jedan obed. 27. I onda ~ovek mo`e imati vrednosnu, i gledanu kontrolu, kao i kontrolu lepote. 28* ^ovek mora ose}ati zajedni{tvo i prisnost i u ku}i, i u dvori{tu, i u celome gradu. 29. Meni se ~ini, re~e car, da grad treba graditi po principima tradicije i demokratije. 30. I u svemu {to se veliko gradi trebalo bi i stanovni{tvo da u~estvuje. Jer, grad je vlasni{tvo svih `iteqa, a ne samo onoga koji gradi.

149

31. A to je zato jer vi{e qudi vi{e (i boqe) vide; i {to grad nad`ivquje svoje graditeqe. Ostaje dakle nekim novim (budu}im) `iteqima. 32. A ako se omogu}i gra|anima da i sami grade grad, po voqi i (za)misli svojoj, onda je to i najboqe i najisplatqivije. 33. Gra|anima }emo dati vi{e slobode, gradwa }e biti najjeftinija; narod }e pohrliti i sam graditi (svoj) grad. 34. Ali, nije dobro ako gra|ani osete da im je na bilo koji na~in grad nametnut. 35. Samo uz ~uvawe mi{qewa ve}ine gra|ana dobi}e se i najlep{i grad. 36. Grad (uvek) i jeste sazvu~je misli i duha vi{e qudi. Ali nije uvek lako na~initi sazvu~je naro~ito ve}eg broja qudi, kao i (to) pretvoriti u obli~je.

@eqa gra|ana 1. Najgore je, re~e Ekumen, kada obi~ni gra|ani imaju boqu viziju gra|ewa grada od graditeqa, a nemaju mogu}nosti da opredmete svoje ideje. 2. I {ta se tada de{ava? 3. Graditeqi zabrqaju sa nekim osnovnim pravilima gradwe: izgrade trgove i javne objekte bezumno, bez lepote i funkcionalnosti. A onda su nu`ne stalne

150

popravke i prepravke; i takav grad kao da je u ranama koje se stalno le~e- a nikad ne zacele. 4. A onda ovi {to su umniji, oni grade lep{e i boqe objekte, te oni i lepotom odudaraju od celine grada. A pojedina~ne lepote (grada) treba uvek da su podre|ene op{toj (lepoti). 5. Te, eto jo{ ve}eg nesklada koji prati jedan grad sve dok traje ili dok ga neko ne sravni sa zemqom, te se iznova s wim po~ne. 6. [ta sam hteo re}i? re~e car, kada se gradi jedan grad, i pre no {to se po~ne, moraju se (unapred) pred-videti mnoge stvari, izmeriti, osmisliti. 7* Jer ako se u po~etku naprave gre{ke, one su velike- i najve}e, i gotovo nepopravqive. 8. A ako se grad u temequ i osnovi dobro osmisli i uradi, onda sve kasnije i gre{ke i preobrazbe wegove, lak{e }e se u~initi i podneti. 9. To je ,uostalom, i sa gradwom svih objekta, i skulpture; samo je grad najpozama{nija ~ovekova gradwa, te tu treba i najvi{e razmi{qati, i najmawe gre{iti. 10. U pravu ste, re~e Ekumen, skulptura je (obi~no) najmawa koli~ina materijala u toj takozvanoj tvrdoj ili materijalnoj umetnosti.

151

11. Dodu{e, sve umetnosti su i materijalne, ali gde je te`wa da se sa {to mawe materijala postigne {to vi{e duha. 12. A kod gradwe grada potrebno je da se sa {to vi{e materije postigne {to vi{e duha. 13. Gra|ewe gradova zahteva, dakle, najvi{e materijala- u ~ovekovoj tvorbi. 14* No, re~e car, gradovi ne slu`e samo za duhovno zadovoqstvo, kao {to je to slu~aj sa umetno{}u. Oni slu`e i za `ivot. 15. Xaba `ivota Veli~anstvo ako nema duhovnog zadovoqstva. 16. Duh je kruna {to nad svem stoji. Veli~ina grada 1. I pokaza car tri brata: najstarijeg Amulija, sredweg Arimana i najmla|eg Aneka; i re~e: 2. Za prora~un grada dobri su ovo znanci, neka iska`u misao svoju. 3. Najstariji Amulije re~e da su se kroz istoriju doista pokazali kao uspe{ni gradovi od pedesetak iqada stanovnika. 4. I dodade da se ~ovek pojavio pre milion godina, prva sela pre deset iqada, a prvi gradovi pre pet iqada. 5. Sredwi Ariman re~e: za Atlantidu, grad zapadno od Heraklovih stubova gipatski

152

sve{tenici govori{e da je postojao pre deset iqada godina. 6. Najmla|i Aneka re~e: znaju qudi za taj konglopol i vezu wegovu sa potopom. 7* Ali, kroz ~ovekopostojawe gradovi od pedes iqada qudi doista su (~esto) bili gradovi sa najve}im brojem qudi. 8. Da li to i Romejska tradicija pokazuje? re~e Jut. 9. Nisu li to mo`da nekakvi idealni gradovi? re~e Ekumen. 10. No, deder, reci ti meni Ekumene, re~e car, {ta si u tvom bajkovitom snu video: koliko ta~no qudi treba da sadr`i tvoj idealni grad? 11. Svetli care, u snu sam video valiki broj qudi, i po~eo sam da ih brojim, ali stalno su se kretali ( i me{ali). 12. Poku{ao sam nekoliko puta iznova da brojim, ali uvek bez uspeha. 13. [ali{ se ti (sa mnom) Ekumene. 14. Re~e Ekumen: grad veli~ine {to navedoh ~usmo da je dosta kroz istoriju opitavan, te mo`da je to i (wegova) najboqa potvrda. 15. Ali, zami{qeno car: celo na{e Carstvo sada ima ~etrnaest miliona Romeja, zna~i: svi Romeji stali bi izme|u dvesta i trista ovakvih gradova. 16. Ali, ako je takav grad uspe{an mogla bi u wemu stati i ~etiri legije od dvajest iqada vojnika.

153

17. Grad od dve iqade koraka i pedes iqada qudi je grad za sva vremena i sve prostore. Tako veli{, ali meni se ~ini da bi to trebalo izre~iti kao grad kome se te`i, a ne strogi princip, 18. Kao Romejsko pravilo gradwe svih utvr|ewa: pet redova kamena-pet redova opeka. 19. Evo kako sam do{ao do wegovih mera, re~e Ekumen. 20. Gledaju}i odozgo, sa neba, najboqe } emo videti du`inu i {irinu grada i sve objekte u wemu. 21* Ako je ~ovek pola koraka {irok i ~etvrtinu spreda; ako mu treba dvadeset pet kvadrata ku}e, onda za jednu ~etvoro~lanu (naj~e{}u) porodicu treba sto kvadrata stanovnog prostora. 22. Ako je toj porodici dvori{te dvadeset sa dvadeset koraka, to je onda ~etiri stotine koraka. A ako joj treba jo{ toliko sa ostalim delom grada: ulice, parkovi...- to je osam stotine koraka dupliranih. 23. Zna~i jednom ~oveku-~lanu grada potrebno je dve stotine duplih koraka grada. Kada se to pomno`i sa pedeset iqada ~lanova dobija se cifra od deset miliona duplih koraka. 24. A kada se to podeli sa veli~inom jedne stranice (du`ine ili {irine grada) ispada oko tri iqade koraka. 25. Eto, vrlo je lako izra~unati dimenzije idealnog grada.

154

26. Naravno, prema toj idealnoj gustini naseqenosti grada. 27. Na pitawe cara: gde treba da je najve}a gustina stanovnika grada, da li u centru i trgovini, u radionicama, ili onih u miru- koji stanuju van centra, a da li najre|a onih na wivama i gorama? 28* Odgovori Ekumen: ~esta je misao ~ove~ija da je najboqe za stanovawe ~oveka u centru grada- {to je pogre{no. 29. I dok car be{e udubqen u svoje misli, Ekumen nastavi: od centra do najdaqe ta~ke grada treba vam vrlo malo vremena, ili onoliko koliko traje prose~an obed ~oveku. 30. Mo`da je malo ~udno, ali vi }ete vrlo brzo sti}i gde `elite u takvom gradu a da se ne zamorite. 31.Trgovi su od pedeset do sto koraka. 31. Re~e car: zate~e me ciframa. 32. Re~e Ekumen: dvori{ta mogu biti i ve}a: dvadeset pet sa dvadeset pet koraka. Ali, ni u jednom gradu nisu ista sva dvori{ta, niti ulice, niti zgrade. 33. Ve}, kao u krvotoku, {ire su ulice srcu bli`e. 34. Setih se misli, re~e car: materijalni deo zgrade u sredini, a dvori{ta- duhovni okolo. 35* Presvetli care, to vam je sli~no kao sa zidinama koje opasuju grad ~ine}i tako nekakvo dvori{te wegovo. Ali, to kasnije mo`e zaustaviti wegov rast.

155

36. No, kod idealnog grada nema ni rasta ni opadawa, te je i ograda uvek ista i uvek postojano va`e}a. 37. Kao {to vidite nije te{ko izra~unati povr{inu grada, dvori{ta, ulica...

Preveliki grad 1. [ta se de{ava u izrazito velikim gradovima? zapita Iton Autarijat. 2. Qudi se udaquju i otu|uju i od drugih qudi, i od grada u celini, i pojedinih delova (grada), a time i sebi stranci postaju. 3. To je u su{tini out|ewe od prostora, a to je najte`a vrsta odvajawa ~oveka. 4. Veliki gradovi se i prave da bi qudi bili bli`e jedni drugima, i da bi bili korisniji jedan drugom, ali i tu ima mere. 5. A kada se mera izgubi de{ava se ne{to {to je suprotno tome. 6. Premali gradovi su suvi{e prazni. Pored ostalog: stalno se sre}u znana lica- te to vodi duhovnom zasi}ewu i vrlo ~esto formira se kao vladaju}i moral vrlo niskoga reda. 7* To nu`no vodi nazadovawu najsposobnijih i neprirodnom izdizawu (na tron) prose~nih. 8. U gradovima od pedes iqada stanovnika imate i poznanike, ali imate i

156

nove likove qudi, imate vi{e {etali{ta, sportskih gra|evina, ve}i je izbor nabavke robe i dr. 9. I ova veli~ina grada mo`da i ne iziskuje javni prevoz. 10. Iton re~e: zagovara{ grad dva i vi{e (puta) ve}i od Naisa. Ali on, kao i Serdika, prometne su raskrsnice i dobri trgovinski centri. 11. Ali prometni gradovi mo`da i nemaju dovoqno neophodnog mira- da bi bili i upravqa~ki centri. 12. Nastavi Ekumen: u mawim gradovima qudi kao da boqe ose}aju jedni druge i kao da se sa`ivqavaju- zbli`avaju. 13. Uze re~ car: na{i gradovi- utvr|ewa od oko iqadu koraka, ni{ta ne smetaju da se razvija gradski `ivot van bedema. 14* Gradovi se obi~no iz centra {ire, re~e Ekumen, a wegov najstariji deo je obi~no u centru, a on je i vi{e duhovni (no materijalni). 15. Ali, grad (vi{e) ~ine (zakoni) qudi, ali u pro`imawu sa zakonima kamena i opeke. 16. Ho}e{ re}i: zakon grada nije u kamenu, re~e Aulin kvestor. 17. Zakon grada jeste u najdubqoj du{i kamena, koja je poistove}ena sa najdubqom ~ove~jom. 18. I nastavi Ekumen: celi grad je skup svih qudi koji predstavqaju jednoga ~oveka. Jedan grad-jedan ~ovek.

157

19. U (sve) ve}im gradovima pove}ava se fizi~ka blizina qudi, ali se pove}ava i duhovna razdaqina, a ona je primarnija. 20. Za grad nije dobro niti da se ve}ina qudi (me|usobno) poznaje niti da se ne poznaje. 21* Najgori je grad gde niko nikoga ne poznaje, i kada je ko u nevoqi; ni najbli`i srodnik ne ose}a potrebu da mu pomogne. 22. Grad treba da bude onoliko veliki da ~ovek u wemu mo`e da ima kontrolu i vi| ewa i lepote. 23. Grad o kome govorimo mo`e se pregaziti za kra}e vreme. 24. Aulin re~e: retko rimska utvr|ewa prelaze osam stotine sa petsto koraka i pedes iqada qudi, jer bi to ote`alo odbranu i robnu samostalnost gradajer se snabdevawe vr{i iz neposredne okoline. 25. Jer, ako grad ima druga~ije snabdevawe, stvori}e mnoge probleme gradu. 26. Tako da je pedes iqada `ivioca-`ivih du{a gorwa granica rimskih provincijskih gradova. 27. Re~e Ekumen: to su najboqi gradovi do sada- i od sada. 28* U ovakvom gradu za ~etvrt sata do| ete do bilo kog dela grada, za pola (pre|ete) celi grad, petinu do|ete u centar iz bilo kog dela (grada). 29. Re~e Aulin: ve} sam ~uo tvoju pri~u da u (idealnom) selu treba da `ivi (oko) sto

158

stanovnika, malom gradu deset iqada, u idealnom pedesetak, a u glavnom gradu (Carstva) oko dvesta iqada. 30. A da li zna{ koliko sada imaju Atina i Rim stanovnika? 31. I sam odgovori: u Atini (sada `ivi) sto iqada, u Rimu znatno vi{e. 32. Rim je i zami{qen kao grad da mu nema ravna: kao najvi{i i najlep{i grad na svetu. 33. Ali tvoj grad mo`da pomalo podse}a na Pompeju. Be{e (ona) centar plemena Oska, a u zemqotresu zatrpa se pepelom i kamenom dvajes iqada qudi. 34. Be{e to lep grad: ima{e dva prostrana trga sa svim zgradama, hramovima i bazilikama. Ulice poplo~ane. Zidne slike, skulpture i mozaici bogato su ukra{avali ku}e. ^ovekova sfera 1. Slu{ajte ra~unicu, re~e Ekumen: ako je svakome ~oveku dovoqno dvajes pet kvadrata u stanu, i isto toliko u dvori{tu, onda je svakom stanovniku dovoqno sedamdes pet kvadrata u gradu. 2. U gradu od dve iqade koraka u {irinu i du`inu mo`e stati preko pedes iqade `iteqa.

159

3 A ako prose~na ~etvoro~lana porodica ima zgradu, i to je deset do petnajes iqada zgrada. 4. Mo`e li to malo sa preciznijim merama, re~e car. 5. Ako je jednom ~oveku dovoqno dvajest pet kvadrata u ku}i, isto toliko u dvori{tu, ulicama i gradu: to je ukupno sto kvadrata za svakog `iteqa grada. U gradu od pedes iqada `iteqa to je pet milioina kvadrata ili dimenzije grada dve iqade dvesta trijes sedam sa dve iqade dvesta trijes sedam koraka. 6. Za grad od sedamdes iqada (dimenzije su) dva puta po dve iqade {esto ~etrdes i pet koraka. 7* Dakle, jednoj ~etvoro~lanoj porodici treba sto kvadrata u ku}i, parku i gradu; dakle, ~etristo kvadrata u gradu. 8. A ako su ku}e u gradu na spratu, onda u wima mo`e `iveti jo{ jedna porodica, te se onda prostor umno`ava: te u istom gradu mo`e umesto pedes `iveti sto iqada qudi. 9. Ali, pazi Ekumene, ti skra}uje{ (tu) samo stambeni prostor (grada). 10. Nastavi Ekumen: svaka ~etvrt (grada) od po desetak iqada - mo`e i sama da `ivi. 11. Grad ne bi trebalo niti da ograni~ava niti da zamara ~oveka. Ali, kada vi{e qudi `ivi (zajedno) onda se (po)ne~ega moraju i odre}i.

160

12. (Potreban) prostor odre|uje, dakle, i broj `iteqa. 13. Remesiana se nalazi u posledwoj unutra{we-poluostrvskoj kotlini na zapadu. Duga~ka je dvades i ~etiri kilometara, a najve}a {irina je ~etiri. Prostrana je trista ~etrdeset {es kilometara kvadratna. 14* Regio Remesianesis prostire se od Sikos `drela na zapadu do izvora Navisusa na istoku. 15. Grad se sada pru`a pod dva brda Katene na jugu i sve do pod brdom Ravalus na severu. 16. Nova Remesiana bi taman mogla stati od pobr|a Katene- i ulaska Marusa u ravnicu sa juga, te do Navisusa i bre`uqka Brdalusa sa severa. 17. Na istoku i zapadu grad se mo`e {iriti po voqi. 18. Carev posilni Nim re~e: mnogi qudi zanemaruju Remesianu kao opidum, municipijum-gorwomezijski centar. Ona jeste civitas i srez. 19. Ali, {to je ve}i grad: bi}e ve}i broj zanimawa- a pojedinci }e se baviti sve mawim (brojem zanimawa). Mere 1. Carstvo ima svoje mere, re~e car. 2. Ovde narod meri nogom i rukom, a na{e mere su ta~ne i raznovrsne.

161

3. Ekumen meri koracima. 4. Re~e Ekumen: obave{ten sam o mnogim stvarima, te i o tome da pripremate novo zakonodavstvo. 5. Na{a mera kantron je ne{to ve}a od va{ega gradusa, a mawa od pasusa. 6. Netron je, pak, desetina kantrona, a lopur wegova desetina. 7* Aron je mera za zemqu veli~ine: korak (u du`inu) sa korak (u {irinu). Idealni grad je veli~ine dva ipo toruna. 8. Poznajem dosta mera, i ne samo rimskih, ali govorim u koracima da bi me razumeli i oni koji do|o{e izvan Carstva, re~e Ekumen. 9. Znam da je digitus(prst) jednak {esnaestini pesa(stope), da je palmus({aka) ~etvrtina pesa, da jedan pes i jedan palmus zajedno ~ine palmipes. 10. Zatim, da kubitus(lakat) ~ine jedan pes i dva palmusa, da je gradus veli~ine dva i polovina pesa, da je pasus(korak) jednak veli~ini pet pesa, a pertika(motka) deset pesa. 11. Miqa je iqadu pasusa. 12. Znam i mere za povr{inu: pes kvadratus je oko desetina kvadratnog koraka, aktus kvadratus- kvadrat ~ija je svaka strana sto i dvajest pesa. 13. Centuria je jednaka dvesta jugera. 14* Vidimo da zna{ mere, a ima ih jo{ dosta, ali po tvom merewu grad bi

162

trebalo da bude povr{ine oko dva ipo toruna. 15. Ovakav grad mo`e{ pregaziti za jedan obed i ode{ u prirodu na vazduh, a da se ne zamori{. 16. Zamisle se car, pa re~e: Remesianska kotlina ima pod Katenom dve ravnice, ali one i nisu ba{ za gradove: jedna je preuska, a druga previ{e stepenasta.

SUBURBIUM 1. Svaki grad, osim su{tinskih zakonitosti (nu`no) poseduje i svoje osobenosti, re~e Ekumen. 2. Van grada (u sklopu) mogle bi da budu sta(ja)onice svakojakih namena: i za prevoz qudi, i za prevoz robe, i vojske. 3. Jer, sve je (to) po uzoru na ~oveka i wegovo kretawe. Jer, putevima se kre}e ~ovek. 4. Tamo gde su na crte`u sastavqena stopala ~oveka- tamo bi trebalo i da budu sta(ja)onice. 5. Re~e car: Remesijana je na najva`nijem Via militaris, te bi sta(ja)onice dodirivale ovaj drum. 6. Pored puta }emo uraditi ve}i broj putnih stanica, kao i kraj imawa velika{a. I one }e biti po doliku ukra{ene.

163

7* Stalno o zidinama razmi{qam: gde ih i kako postaviti? da li praviti utvr|ewe po (poznatim) merilima? ili ra{iriti zidine, kao {to su bile oko Rima. 8. Da li praviti predgra|e ili podgra|e (pod bedemom). 9. Grad bez predgra|a je (isto) kao i ku}a bez dvori{ta, re~e Ekumen. 10. Sada razmi{qamo o gradu koji je oko dva puta ve}i od Naisa ali oko deset puta mawi od Rima. 11. U predgra|u naj~e{}e dolaze prido{lice, obi~no iz najbli`ih sela, ili odba~eni, zarobqeni, te su i bez znawa o gradwi, ali uop{te i o `ivotu. 12. Te je wima obi~no va`an samo krov nad glavom. 13. Obi~no se u predgra|ima qudi najvi{e i najbr`e mno`e, iako imaju najmawe materijalnih uslova; te se predga|a grada najbr`e i uve}avaju- a time se i nevoqe grada umno`avaju. 14* Re~e car: poku{a}u ovaj problem da re{im time {to }u vezati gra|ane za kurije, a to }e se nastaviti na nasledstvo, tako da se gra|ani ne mogu (lako) preme{tati iz grad u grad. 15. Javi se za re~ Nim, i kaza: pametni qudi ne razvijaju previ{e predgra|e, no grad u celini. 16. Jer, predgra|a gotovo nikada nisu potpuno ure|ena.

164

17. Zato je boqe `iveti van grada, miqu ili jo{ daqe, i tamo- u ~istoj prirodi lepe vile podizati. 18. U grad dolaziti samo kada je potrebno neke od poslova zavr{iti. 19. A za predgra|e napisati o{tri zakon i spre~iti svaku divqu gradwu i haos. 20. Kao da je predgra|e slabost svakoga grada, i ovih {to jesu, i gradova {to }e nastajati. 21. Re~e car: tako je uvek bilo- tako }e (uvek) i biti. 22. Jer, ono {to je daqe od centra sve mu se mawe pa`wa obra}a. 23.Uvek se najvi{e te`i da centar bude ~ist, jak i najlep{i. A lepota i zna~aj grada ~esto (i) u predgra|u le`i. 24. Ako pogledamo Remesianu, predgra| e bismo mogli {iriti na istoku i zapadu, grad pribli`iti ju`nim brdima, a na severu ostaviti oranice i vinograde, jer tu Katena najmawe zaklawa sun~ev sjaj. 25. Tako }emo najboqe popuniti kotlinu. 26. Carski drum bi mogao dodirivati grad sa wegove severne strane, gde Marus grad napu{ta, a to bi bilo kao prema tvom crte`u Ekumene. Vile

165

1. Re~e car: ukrasi}u bogato ovaj grad, i sagraditi sebi dve vile: jednu kraj Marusa na izlazu iz grada, kraj severne kapije, i drugu pod Katenom. 2. A onda, rasu}u mnogo vila i malih hramova po okolnim brdima. 3. Pravi Romej `ivi van grada, u prirodi. Samo sirotiwa se gura u centrima. 4. Onaj ko `ivi na vazduhu, on je sve`ije pameti i ve}e vedrine. 5. Da li znate Veliki za{to }e se vile podizati samo u vinogradima, a (gotovo) nikad u wivama (kao {to je sada)? zapita Ekumen. 6. Verovatno {to vinogradi tra`e stalno prisustvo ~oveka. 7* I nastavi car: kraj Igri{ta sam, u ranoj mladosti lovio bivole i risove. 8. Kakvu biste sebi vilu napravili? zapita Nim. 9. Prelepu, sa prostranim vrtom okru`enim tremom, peristil sa stubovima, i velikom sve~anom salom. 10. Kroz masivnu kapiju ulazi}e se u prostrano dvori{te- vrt u ~ijem sredi{tu }e biti bazen. 11. Dvori{te (vrt) }e biti sa kolonadom stubova i pokrivenim tremom. 12. Kubikule, prostorije za sme{taj i odmor, sam }u osmisliti. 13. Podove sala zagreva}emo toplom vodom i(li) vazduhom.

166

14* Podovi }e biti ukra{eni mozaicima, a zidovi freskama, mermerne skulpture bi}e kako u sobama isto tako i u vrtovima. 15. Volim duhovnost, jer ona vodi i moje carstvo a mo`da i vaseqenu. 16. Jer, grad ponekad sa svojom ~ulnom rasko{no{}u mo`e ubiti ~istu misao, i zato treba `iveti van grada. 17* Naro~ito senatori i gradska vlastela trebalo bi da `ive {to vi{e van grada. A samo kada treba da zavr{e kakav posao da u wemu navrate. 18.Najsiroma{niji i najneobrazovaniji uvek su se grabili za sami centar grada. 19. No, svoju `equ ne iskazah: `elim {etali{te sa kolonadama isprepletanim vinovom lozom i ru`ama koje se pewu, i raznobojnim cve}em. 20. Severno od moje vile, i grada, bi}e veliki horeum sa pitosima za sme{taj zemqanih proizvoda i wihovu preradu. 21* Pitosi }e se, dakle, na}i usred Remesijanske ravnice, i bi}e zgodno (odmah) smestiti `itarice i ubrano povr}e. 22. Presvetli, re~e Nim, ve} zapo~este gradwu znamenita grada. Kastrumi (kasteli)

167

1. Kvestor Aul po~e govoriti: treba razviti predgra|e, jer tu je mawe uslovqena gradwa pravilima grada. 2. Dakle, mali utvr|eni grad- veliko predgra|e. A ~im bude situacija gusta- gra| ani iz predgra|a be`e u utvr|ewe. 3. Ako se grad okru`uje, to treba uraditi u celini, jer praviti mawa utvr|ewa, to bi bilo isto kao kada bi quska jajeta bila samo oko `umanca. 4. Zar nam jaje (jasno) ne pokazuje gde treba da se nalazi taj najtvr|i deo, re~e Ekumen. 5. Ali, da li je boqe grad {tititi ve}im brojem kastela okolo a grad ostaviti slobodnijim i mek{im da mo`e da di{e, re~e car. 6. Remesiana ne bi onda bila vojni logor -kastrum, niti opidum; bila bi grad bez zidina, ali sa dosta (okolo) kastela. 7* Ali, u svom crte`u, re~e Ekumen, ja uradih zidine oko celog grada, kao quske oko jajeta. 8. Razmi{qam, re~e car, da bi okolna brda: Primus i Ures (kolis) mogla da {tite grad sa juga, iako bismo mogli da postavimo jako utvr|ewe na izlazu Marus klisure. 9. A i na brdima, iako su jako gola mogli bismo da postavimo po jedan kastel. 10. Kasteli }e dobro ~uvati grad, i svaku neprijateqsku vojsku jako }e oslabiti, i dok

168

do grada do|e bi}e kao pitoma bara zadweg dometa poplave. 11. Bi}e trideset pagusa i trideset kastela. 12. Presvetli, re~e Aul, zar Remesiana nije i do sada dala dosta vojske Carstvu? 13. Po kastelima }e biti (sada) me{ovita vojska. 14* Sa juga i severa, nastavi car, grad }e {tititi planine. Zato bi se kasteli prostrli (najvi{e) u pravcu istok-zapad, a kraj Navisa, gde i hrane i zemqe imaju. 15. Re~e Ekumen: verovatno svi znamo pri~u o bogiwi Junoni i guskama {to Rim spasi{e. 16. Na potvrdu Ekumen nastavi: duh je dakle grad spasio, a tek posle je ogra|en sa jedanaest kilometara zidina. 17. [to ho}e{ time re}i? zapita Aul. 18. Sna`ni duh najboqa je za{tita svakome ~oveku i svakome gradu; i to: svih vremena. 19. Zato su uvek bili najopasniji napadi na grad iz vazduha, jer tu su i grad i ~ovek najmek{i. 20. Zato grad najboqe {titi duhovni zid. 21* Ho}e{ re}i: grad se brani srcem, a ne zidinama. 22. Car poluglasno re~e: mogao bih umesto senata i daqe ja~ati duhovni{tvo, te neka ono donosi odluke. 23. A zar okru`ewe Rima ne podse}a na ono {to je Ekumen nacrtao? re~e Aul.

169

Veli~anstveni Rim prostrt na sedam bre`uqaka, sa ogromnim dvori{tem oko grada. 24. Re~e car: vi{e razmi{qam o varijanti sa kastelima. 25. Oni bi dobili imena po plemenima- u wima i vojskovo|ama slavnim. 26. I sada znam imena svih (postoje}ih) i (onih) koje }emo sagraditi: 27. Britura, Subara, Lamponiana, Strong, Dalmat, Primiana, Frerarija, Topera, Tom, Akva, Terzentuza, a onda: 28* Sten, Aedaba, Destreba, Prezur, Kvimedava, Deuri, Lutzolo, Reporden, Spelunsa i Skumbro, a zatim: 29. Briparo, Tulkoburgo, Longiana, Lupi fontana, Dardapara, Burdomina, Grinkiapana, Grik i Drasimark. 30. Pri|e car Ekumenu, te mu tiho re~e: ~etiri podzemna hodnika vodi}e do najbli`ih kastela, a naj{iri bi}e do kolis Tabiusa. 31. A onda glasnije: bedem oko grada mo`e imati ulogu kao o~vrsli deo jajetaquska, a visoke kule postavi}emo na prelomnim ta~kama bedema. Kule

170

1. Re~e car: (za oprezne qude) sva vremena su zla; sre}a je- retki predah lepote. 2. Qudski rod u neprestanoj je borbi, ~ak su one unutarwe (za vlast) ja~e. 3. Iako smo ~uli od Ekumena re~i o Gospodwem gradu, a i bratstvu gradova u wemu; to je me|u qudima retkost. 4. A de{ava se da nakon velikih zala mr`wa u narodu ispari. Nakon toga vra}a (se) na isto. 5. Ekumen re~e: da je duh boqa i ja~a za{tita grada i od najtvr|eg kamena. 6. No razmi{qao sam o devet kula na } o{kovima grada i kapijama. I to: u osnovi ~etvorougaonim, po osam koraka u {irini i dvanaest u visini. 7* One bi bile {tit, ali i osmatra~nica- sa visokih kruni{ta. 8. One bi stremele ka nebu kao kakva vrata nebeska. Stra`ari bi u wima ponos visine ose}ali. 9.Re~e Aulin: nebo je po nekad mra~no i hladno, i ne bi mu trebalo ~esto te`iti. 10. Car nastavi: u kulama bismo mogli da smestimo i vojsku i oru`je-prema potrebi. 11.Re~e Ekumen: sa visine (kule) strela je dva puta ubojitija i ciqnija, a ba~en kamen- deset puta te`i. 12. Aulin re~e: mo`da su boqe okrugle kule- kako bi ubla`ile o{tre ivice grada, jer sve {to je o{tro se~e nebesku silu: te je to i oku nemilo.

171

13. Ali, car }e: i vojska, kao i radionice, ne bi trebalo da su sme{tene u centru grada, no po obodu. 14. Aulin }e: zidovi se prave od najkrupnijeg i najtvr|eg kamena; ali boqa }e biti za{tita od meke vode Marusa {to izme|u dva brda doti~e. 15. Ona prolazi i kroz grad i uokviruje ga (oko zidina), i navodwava sve ba{te pored grada. 16. Nasme{i se car: kada neprijateq upadne u hladnu vodu Marusa, mo`e iz ga}a vaditi ukusnu arusu. 17. ^udo! re~e Ekumen: svi vide za{titu gradova i naroda u velikim kamenim bedemima i (visokim) kulama, velikom pove}awu (brojnosti) qudi, a gotovo niko u pove}awu pameti (te i malog broja) qudi. 18. Aulin re~e: ho}e{ re}i u broju mudrijeh glava u narodu. I nastavi: 19. Ali zna{ da u zlim vremenima gradove masovno napu{taju najpre mudri, ko {to iz sela (tada) masovno silaze. 20. Tako je uvek bilo. 21* Osta Ekumen pri svome: mnogo su ja~a, i opasnija duhovna porobqavawa, od bilo kojih drugih. 22. Kad to ~u vojskovo|a Talus, ustade i glasno re~e: nama trebaju qudi koji }e } utati i graditi gradove, a ne sniva~i i proroci. Jer, mi svet ma~em osvajamo- a gradove od kamena gradimo.

172

23. Za ovoliko (iskazanih) re~i ve} bismo i temeq (velikoga) grada u~vrstili. 24. Ali, Ekumen re~e: ko dr`i reke i planine- taj i zemqom (ispod) gospodari. 25. Kule su za osmatrawe i sna`no oru`je, re~e car. @elim lep i nepokoriv grad. 26. Videh jednom u snu grad sa devet pozla}enih kula. 28* Ali, Presvetli, re~e Ekumen, gradovi opasani zidinama retko su se {irili, gustili su se unutra-raspra{ivali spoqa. A zid {to grad ~uva- a ono ga i ograni~ava. 29. No, i opasati idealan grad, ni{ta se time ne}e lo{e u~initi, jer kao {to rekosmo: idealno niti se {iri, niti sa`ima; ono ima pravu smernu veli~inu. 30. Va`nija je duhovna ja~ina grada, i od zida najtvr|eg. Grad je jak ako je duhovno jak, jer Gospod je u duhu ~oveka. 31. Re~e car: moja mo} je sada tolika da mi i nikakvi zidovi oko grada nisu potrebni. 32. Ali, razmi{qam o zidovima od pet koraka. 33. Usta Tal-vojskovo|a i re~e: koje je to carstvo, i koji je to rat {to se (u) snovima dobija, a ne krvqu poteklom. Odgovori mi? 34. Ekumen re~e: kada do|e vreme rata, (i) ni{ta ga spre~iti ne mo`e. 35* Oko kapija bi}e po dve osmatra~nice, re~e car. 36. Ali, kasteli }e biti glavni za{titnici i predudarni bedem, tako raspore|eni da }e

173

se u potrebi brzo spajati vojske obli`wih kastela. 37. Ne{to sli~no bi}e i u Naisu. Kapije 1. A zar ne bi moglo, Presvetli, re~e vojskovo|a Tal, po dve kule na svakoj kapiji i ~etiri na uglovima. 2. Jer, uglovi su najneza{ti}eniji delovi materijalne figure, jer su najvi{e udaqeni od centra. Kapije su mek{i deo zidina. 3. Razmi{qam o zidu, re~e car, o kruni{tu kula, i kako vojsku i oru`je treba rasporediti. 4. Zidove mo`emo podi}i od kamena i zemqe za kanal oko grada iskopane. 5. ^ini mi se da bi bedemi u obliku klinova boqe grad {titili, re~e Tal. A i kru`ne zidine oko grada mo`da su boqe. 6. Re~e car: Marus bi okru`ivala grad sa ju`ne i isto~ne strane, a Navisus sa zapadne i severne. 7* Dve reke susrele bi se na severoisto~noj ivici grada, a zatim bi zdru`eno ka Bronkosu nastavile. 8. Ali, zid grada mo`emo na~initi i od zbijenih ku}a, a ne (posebno) kameniti. 9. Na~ini}emo ~etiri kapije na (sve) ~etiri strane sveta, svaka po zidu na sredini.

174

10. Carevi }e ulaziti na isto~nu i zapadnu, a severna bi}e mawa i posebno ukra{ena, jer to je izlaz za moju vilu. Ona }e biti pozla}ena. 11. Isto~na i severna bi}e dvokrilna i srebrom oki}ena. Polazi}u u lov uvek sa ju`ne (kapije). 12. Iznad glavnih kapija bi}e Suri orao, a sa strane po dva quta lava- ~uvateqa (grada). Ispred svake bi}e `rtvenik. 13. Kapije }e, razume se biti samo crta koja deli dva prostora (spoqa i unutra) dveju glavnih ulica (u gradu). 14* Na kapijama bi}e utisnut znak {to (ga) na nebu videh, jer Remesiana je duhovni grad. 15. A da li to (slovo) ima kakve veze sa po~etnim (slovom) Remesiane? zapita Num. 16. Grad sa ovim imenom be{e i pre no ({to) se rodih. 17. A, da li su, Ekumene, na skiptru (crte`a) rogovi- u stvari kule za{titnice? 18. Ve} rekoh: svaki grad ima svoje duhovne i materijalne granice-bedeme. 19. Svaki grad ima i svoje duhovne granice i duhovne zidove- koji su ~esto ja~i od kamenih. 20. I gradove i dr`ave ~uva duh. Jer, i nakon mnogostole}nog podjarmqivawa od nadmo}nih neprijateqa i narodi i dr`ave oporavqali su se zahvaquju}i duhu.

175

21* Ipak, najve}a je ~ovekova borba za nebo, a ne za zemqu. 22. Samo su razli~iti qudi razli~ito shvatali {ta je nebo, te su im oru`ja i putevi borbe bili razli~iti. Nekropole 1. Po divnim okolnim brdima mnogo } emo vila izgraditi, ali malo podaqe od nekropola. 2. Gradove mrtvih-na{ih predaka i (dosta) neprijateqa (zajedno) moramo sa~uvati, re~e Ilir Planije. 3. Re~e Ekumen: od ~itavih naroda i carstava ~esto su ostajali samo grobovi, kao slovo zapisano, kao (bez sumwe) trag. 4. To su `ive kwige gusto ispisane. 5. Ali na grobqu svakoga grada mo`emo pro~itati i wegovu budu}nost. 6. [ta bi ostalo od Egipatskog duha da nije bilo grobnica, re~e Planije. 7* Ono {to je nad zemqom br`e se mewa no ono {to je pod zemqom, a najsporije ono na nebu, re~e Ekumen. 8. Zemqa je, posle neba, najboqi ~uvar. 9. Te ono {to nismo u stawu da sa~uvamo, a pod zemqom je, boqe neka tamo i ostane.

176

10. A ono {to nismo spremni da sa~uvamo-a na nebu je, samo }e se sa~uvati. 11. Gradovi mrtvih ~esto su stariji od gradova `ivih, i (ovi) prvi mogu odrediti bit i postojawe `ivih gradova. A Remesiana je prepuna pokopanih. 12. ^uvajmo zato grobqa i spomenike, jer to su kwige najgu{}im re~ima ispisane na listu najtrajnijem- kamenu (a) tragom ve~nim. 13. Re~e Planije: to su kamene kwige od po nekoliko ispisanih re~i koje puno kazuju. Jer, grobqa su ~esto jedini svedoci o na{em postojawu (novim qudima). 14* Re~e Ekumen: mnoga su i od gradova trajnija i mawe podlo`nija promenama. 15. Ona su `ive kwige. 16. Zato neka budu lepi i ure|eni parkovi. Jer, po wima }e o nama suditi. 17. Remesiana ima vi{e nekropola iz razli~itih vremena rasuta po svim poqima i okolnim brdima, re~e Planije, i dodade: 18. Trebalo bi odrediti za nadaqe jedno po~ivali{te, jednu nekropolu. 19. Uraditi je tako da to bude (delom) po principima ure|enog grada. 20. I nekropola zahteva jedno veliko posebno razmi{qawe, re~e car, mogla bi se i ona urediti po (mnogim) principima grada, sa glavnim ulicama, i nadaqe.

177

21* Re~e Ekumen: grobovi moraju biti ure|eni parkovi, i to van grada. 22. Me|u grobovima, u kojima po~ivaju na{i preci, mora postojati razdaqina najmawe dva koraka (sa svih strana) kako ne bi preskakali umirovqene tra`e}i grob nekog od svojih (ro|aka). 23. Nadgrobna pisma ne moraju biti velika. Po korak u {irinu, dva u visinu i ~etvrt- debqinu. 24. Romeji vole da prikazuju (i) polureqefne likove, re~e Plinije, i dodade: 25. Spomenici oko nekih na{ih sela ~esto su u obliku vi{estrane duple piramide od otamnelog kamena, a grobovi gusto zbijeni-kao da ~uvaju jedan drugoga. 26. Na{i preci sahrawivani su po obli`wim brdima ju`no od grada, ali to je suvi{e blizu, i ne znam da li podzemne vode donose zlo od istrulelih kostiju, re~e Planije. 27. Ali, mo`da je interesantno mesto za nekropolu na Brudalusu, iqadu koraka severno (od grada), preko Navisusa. Ili na brdima zapadnim i isto~nim, jer su daqa (od grada) i mawe strmija. 28* Sahrawiva}emo qude, kao i do sada u poluobli~astim grobovima, peharom pored glave i nov~i}em u ustima. Sela

178

1. A {to bismo mogli (u)~initi sa naseqima i selima van grada? zapita car. 2. Bez jakih sela ne mo`emo imati niti jaki grad, re~e Ekumen. 3. Gde sela nema- tu ni (dobrog) grada nema. 4. Jer sela su `ive iskre koje lebde oko(lo) grada i pale sve vatre u wemu, kao oko atoma `ivi svitac. 5. Sela su sudbina grada. I zato ih treba ~uvati i negovati. 6. Gra|ani su ~esto samouvereni, i ~ak gledaju da uni{te sela- kao ne{to {to je {tetno i zaostalo, re~e Ilir Dasije, i nastavi: 7* Ne razmi{qaju}i o tome da koliko su sela ~ista i ure|ena- takav }e i gradski `ivot biti. 8. Kad se ka`e selo, javi mi se misao zemqe i hrane, re~e car, i nekad }emo shvatiti da nas zemqa najboqe hrani i ~uva. 9. Ali, i gradovi }e se najboqe razvijati, ako se dobro razvijaju sela, dodade Ekumen. 10. I kada grad podjarmi selo- to je siguran znak propasti (grada). 11. I uvek }e na zemqi mnogo vi{e qudi `iveti u selima, no u gradovima. 12. Naj{iri carski drum, mora biti izvan grada. Tako je i na crte`u. 13. On }e spajati grad sa selima i kastelima, ali ni kroz wih ne}e prolaziti. Dakle, on }e samo dodirivati, ali ne}e uznemiravati niti grad, niti sela.

179

14. Dakle, ho}e{ re}i, pristupi Dasije, da sela kru`e}i oko grada niti mu se previ{e pribli`avaju, niti udaqavaju. Moraju da dr`e neku vrstu ravnote`e. 15. Re~e Ekumen: sela su, kao i mesec, sateliti ili okru`(io)nici. 16. Kada grad treba da se rodi, ili umre, nastrada, to se najpre oseti u selima. Ona su, dakle, predskaziva~i : i sre}e i nesre}e. 17. Sela imaju sli~nu ulogu kao i p~ele koje kru`e oko cveta. 18. Ona su vatreni deli}i koji lete kao (isti) oko atoma. Osve`avaju ili uni{tavaju grad. 19. Selo je postalo i pre grada, a pre i svakoga sela svetili{te Ismour. 20. Sela su starija i izdr`qivija od grada. Ali, sa gradom ~ine nerazdvojnu celinu. 21* Ako se {to lo{e dogodi jednomodrazi}e se i (na) drugom. 22. Ali selo, kao prvonastalo, je ja~e i mo`e `iveti i bez grada. 23.Kao {to iz semena odre|enih sela mo`e nastati grad, ne{to sli~no de{ava se i sa delima velikih qudi. 24. Razmi{qam, re~e car, da vikuse ne diramo, a islu`enim vojnicima dodelimo zemqu i zakonom ih ve`emo za kurije, formiraju}i male selopolise. 25. A ve}i deo gra|anstva `iveo bi u vilama izvan grada.

180

26. Ekumen re~e: sela moraju biti i duhovnost grada, i izvori osve`ewa, jer ako je druga~ije, za grad je onda mawe dobro. 27. Planiram zato u svakom selu po jedan lepi hram, kao i kraj svakoga kastela, tako da }e ih u neposrednoj okolini Remesiane (i u woj) biti ta~no stotinu. 28* A to iz razloga da bi se qudi za selo vezali, da bi im hramovi duh ~uvali, i da ne bi morali dolaziti iz sela (~esto) da bi pose}ivali hramove u gradu. 29. Jer, kao {to re~e: baza grada je selo, koje ga hrani, ali je i dobro izleti{te. A u Remesianskoj kotlini sva sela su na okolnim brdima ili u podno`ju Katene. 30. Ali, razmi{qam i o tome da u Kasmosu i Aiedabi mnogo qudi jo{ `ivi u zemunicama.

181

NOVI GRAD 1. A {ta, Ekumene, treba (u)~initi kada se zapo~ne ili uveliko traje gradwa grada, druga~ije od principa koje ti navede, zapita car. 2. Treba, onda, re}i graditeqima i pretpostavqenim {ta je pravilo, a {ta nijemo`da mogu i sami osetiti. 3. Me|utim, svaka gradwa bilo kakvog grada nu`no mora imati u sebi ugra|ena i neka od osnovnih Kosmi~kih pravila. 4. A to zna~i: da nema niti apsolutno proma{enog, ili pogre{no sagra|enog grada. 5. Jer, svet je u svepovezanosti, tako da sve {to je obli~no nije nevezano za Pravila neba. 6. Tako da se neki gradovi vi{e a drugi mawe pribli`avaju ovim Pravilima. 7* Ali, ako ~ovek pametno gradi, ne}e morati da ru{i. 8. Ispri~a}u jednu pri~u, re~e car. 9. Kada beh dete, ~uo sam za ogromni grad u kome `ivi mnogo qudi. 10. Kada sam najzad do{ao u wemu i video ogromne gra|evine- u~inio mi se kao nebo velik. Pomislih: ovo je, doista, najve}i grad na svetu. 11. Kada ga ugledah odlaze}i- iz daqine, rekoh: u odnosu na nebo- on je kao pala jabuka pod ogromnim stablom vasione.

182

12. A onda sebi rekoh: sagradi}u sebi boqi i lep{i grad. 13. Znam o kom gradu govorite, re~e Tra~an Bit. 14* Re~e Ekumen: grad se pravi i ose}awima, i srcem, i du{om. 15. I mora se znati {ta }e se u wemu prvo graditi, a onda sve po redu, kako bi se kasnije mawe mewalo i uni{tavalo. 16. A zato i treba pozvati sve znalce razli~itih problema grada, i uz stalno motrewe i usagla{avawe graditi. 17. Nije dobro znalcima samo jedne ve{tine dozvoliti da grade bez mi{qewa drugih (znalaca). 18. [ta }e se time izgubiti? zapita Bit. 19. Celina, re~e Ekumen. 20. A kada se to desi grad nikada vi{e ne mo`emo isceliti dokle ga dobro ne poru{imo ili neko drugi to umesto nas u~ini. 21* To je dobar znak da }e biti mnogo lutawa. 22. Zna~i treba predvideti razvoj grada, re~e Tra~an Dizo. 23. O tome smo (ve}) govorili, ali kod idealnog grada i nema (puno) razvoja- kao {to se i sama Savr{ena Istina ne razvija. 24. Grad treba samo graditi, i nikako ne ru{iti. 25. I to bi trebalo da je najvi{i ciq gradwe. 26. Jer, pogre{na gradwa lo{ija je nego ne graditi.

183

27. Treba po Istini graditi, jer Istina se niti ru{i- niti uni{tava. 28* Sekira, no` i mistrija savr{eni su i u najdu`em vremenu nisu se bitno mewali. 29. To je nekad slu~aj i sa prstewem, narukvicama. Jer, ono {to se je savr{eno najmawe se mewa. 30. To zna~i da u mislima i pre po~etka gradwe treba grad do najsitnijih detaqa predvideti.

Kada grad po~eti 1. Tra~an Rometalkos re~e: ka`e{ Ekumene da je svaki grad (i) slika neba; a {ta je onda sa lo{im gradovima? 2. Da li wih mo`emo nazvati: neuspela slika neba? 3. Grad se podi`e rukom ~oveka, i bi}e onakav kakav je trud: duhovni (u najve}oj meri) ali i fizi~ki, re~e Ekumen. 4. Dobro je slediti i principe: kamene povr{ine, jer tu je oslikana i du{a neba. 5. Otkrivaju}i pravila Neba- mi ne idemo napred, no se (sve vi{e) vra}amo praizvori{tu i svepo~etnom. 6. Jer, isti zakon sve-nebom vlada.

184

7* Gradovi primaju uticaje Neba, i dodiruju se swim. 8. Mi smo (samo) slamke koje plutaju u ogromnom okeanu Nebeske sile. 9. Re~e car: voleo bih da na~inim grad onoliko velik dokle mo`e dopreti (najja~i) qudski glas. 10. Da li to zna~i da svi qudi u gradu mogu da se ~uju? zapita Rometalkos. 11. Kako bi to lepo bilo za lep grad u podno`ju Katene, re~e car. 12. Ali, znam da grad mora s qubavqu da se gradi. Jer, ako se mr`wom gradi- grad to pamti, i posle vra}a. 13. Dakle: ono {to gradu da{- vrati}e ti. 14* Re~e Ekumen: u gradu trebamo tra`iti savr{enu proporciju i harmoni~no delovawe celine. 15. Gradwom, mi se u stvari nebu vra}amo. 16. Jer, sve pro`ima Uzvi{ena energija, sve je `ivo, te ni jedna opeka, niti zrnce peska nisu mrtva stvar. 17. Ako bi i jedna cigla uginula, to bi se desilo i sa celom Vaseqenom. A to ~ovek nikada ne}e (mo}i) videti. 18. Pravilo Neba je da i ono {to mewamo u gradu (ru{imo ili dogra|ujemo) moramo to ~initi lagano. 19. Jer, nagle promene ne idu nekako stopama `ivota neba. 20. Rob Hermagora, posmatraju}i razgovor iz prikrajka, re~e: ti Andio li~i{ na

185

neke qude {to imaju interesantne misli. Ima ne~eg u tebi tribalskog, te mo`e{ pogledom da proni~e{ u stvari, a da ih ne dodirne{. 21* Odgovori Ekumen: ako u kamenu dodirne{ Istinu: ili }e{ sagraditi dobar grad, ili }e{ sagoreti. 22. I nastavi: ako ho}e{ kamen na kamen, to mo`e biti veliko kao Katena. 23. Rob Hermagora re~e: jo{ za vreme Trajana Remesiana je imala jasan statusmunicipija i pravo na zavi~aj (origo). 24. Jer rudarski grad mora da ima vojsku i svoju upravu. Rudarski centar mora biti (i) dr`ava u malom. 25. U Gorwoj Meziji u Remesiani je odr`avan sabor gorwomezijskih gradova i tu je bilo sedi{te carskoga kulta. 26. Grad se zadwih godina ubrzano razvijao, jer se u wemu nije ratovalo, i mo`e prerasti u utvr|eni grad. Vi{e gradova 1. [to ~initi Ekumene, re~e car, ako po~ne naglo da se uve}ava stanovni{tvo i grad mu postane tesan? 2. Ili ako budu neke ve}e seobe te do|u svi da `ive u jednom gradu? 3. Ako stanovni{tvo po~ne da prenaseqava grad, re~e Ekumen, grad ne treba ni ru{iti niti {iriti.

186

4. A ne{to se mora u~initi, re~e car. 5. Treba po~eti sa gradwom drugog, ali sli~nog grada. Kod Remesiane- to bi bilo sa one starne Navisusa i Via militaris. 6. Svaki grad, kao i atom, jedna je celina, kao i kada stavite jedan pored drugoga krug ili dva kvadrata koje razdvaja put izme|u, a koji je zajedni~ki za oba. 7* Zato i jabuka ne ra|a samo jedan plod, no mno{tvo; ali, pazite: sli~nih (skoro jednakih) veli~ina. 8. Ako se i tada prenaseli? 9. Onda treba po~eti sa izgradwom i tre}eg grada, a koji im se pribli`uje i dodiruje kao tri lopte zajedno ili tri kvadrata, a koji tako|e koriste (zajedni~ki) Carski drum. 10. A ako se i on prenaseli treba graditi ~etvrti, i peti i {esti, i svi da se dodiruju obodima, da se ne preklapaju, ali (celina) raspored tih gradova da se uvek pribli`ava sve ve}oj i ve}oj lopti ili blisko woj kvadratu. 11. ^ak mo`da sli~ni grozdu. 12. [ta se time posti`e? re~e car. 13. Nema ru{ewa niti gradova, niti drumova. 14* Koristi se zajedni~ki Carski drum. 15. Gradovi se, kao i atomi, spajaju (ali) po obodu, pri tom, ~uvaju}i svaki (naro~ito) svoje jezgro. 16. Jer i kamen od kojega se grad gradi je jak i dugotrajan.

187

17. Tako od vi{e idealnih gradova, onakvi kakvi doista jesu, nastaje ve}i idealni grad. 18. Jer, kada bi se preklapali, dogra|ivali, ru{ili i sli~no; znamo da ru{ewem centra jezgra atoma i svih centara- osloba|a se velika snaga i dolazi do ve}ih lomova i disharmonije ve}ih razmera. 19. Ali, Pesvetli, {to se ti~e broja stanovni{tva izgleda da: nije dobar grad niti onaj koji se {iri, niti onaj koji se su`ava. 20. Ve} onaj koji dr`i stalnost i s merom sebe oplo|ava. 21* Va`na je stvar da treba izbe}i svako ru{ewe u gradu- jer za{to onda graditi? 22. Samo idealne stvari trpe male prepravke, promene; a i traju dugo. 23. Ali, pazite: i ne daju bilo kakve odgovore. 24. Me|utim, kada se grade vi{e od tri grada jedan do drugoga, naravno ako se za to ima prostora, onda se mo`e izme|u wih ostaviti vi{e prostora- da tu bude wihov zajedni~ki centar. 25. Te gradove mo`emo nazvati gradskim jedinicama, ili celinama. 26. Gradove mo`emo postavqati u odnosu kao {to je to sa loptama, na primer. 27. Odnos gradova je kao i odnos atoma, oni su stalne veli~ine i ne {ire se i ne udru`uju beskona~no, ve} po vetru- sile Gospodwe promisli.

188

28* Nisam te ba{ razumeo {to si hteo re}i, re~e car, ali nastavi, vide}emo. Zdru`eni gradovi 1. Re~e rob Mestrius: kada je ranije bilo udru`ivawe dr`ava- to je ujedno bilo udru`ivawe gradova. 2. Jer, svaki grad ima domet svoga uticaja. I sve dr`ave sastavqene su obi~no od gradskih oblasti. 3. Re~e Ekumen: svaki grad i jeste kakva mala dr`avica (celina)- sude}i i po tome {to se gradovi obi~no i ne vole. 4. [to su bli`i- mr`wa je ve}a. 5. Re~e car: ranije sam ~esto razmi{qao o opidima i zdru`enosti gradova. Tradicija je na{ san koji kad-kad izbije na javu. 6. Jaki su gradski bedemi Etruraca- tog zagonetnog naroda. 7* Da li ste, Presvetli, razmi{qali o vezanim gradovima na Carskome drumu? zapita Ekumen. 8. Re~e car: ja~a je i dr`ava i carstvo ako silu raspore|uju u mnogim gradovima i mnogim narodima. Jer i priroda raspore|uje. 9. Ako sve bude uredu sa Remesianom, tu }u se zadr`ati. Nais sam ve} ukrasio, i Licinije je tamo. A razmi{qam i o Serdici.

189

10. Razmi{qao sam i o Naisu i o Remesiani, kao gradovima koji bi mogli biti postavqeni na brdima. 11. Ujedno, bili bi i osmatra~nice.Poznat je Akropoq u Atini - visok stotinu i dvajest koraka. 12. Razmi{qao sam i o postavci grada malo severnije . Onda bi bio ni`e. A tada bi ga mogla okru`iti i ve}a reka Navisus. 13. A ako bi bilo vi{e gradova Navisus bi mogao prolaziti i kroz sve wihove centre. 14* Tada bi se u Remesiani, u centru grada, sastajali Marus i Navisus. A onda bi grad mogao biti jo{ bogatiji i vodom i ribom. 15. A jeste li razmi{qali, re~e Mestrius, da kada se Vilina voda razquti mo`e sve gradove da odnese. 16. Poznato je da kada se vile naqute: pobesne i Katena i Navisus; a onda vatra i voda pokuqa na sve strane. 17. Ali, kada bi bilo vi{e gradova, prvi bi bili oni na istoku i zapadu Remesijanske kotline u Sikos i Kasios `drelu. 18. Jedan bi bio tra~ki, a drugi ilirski. 19. A kakav bi onda Remesiana bila grad? Me{ovit: sva~iji i ni~iji, odgovori Ekumen. 20. Zapita Ekumen: da li znate {to zna~i megalo pol(Is-tina)? 21* Na }utawe, sam i odgovori: 22. Razviti mre`u- grozd gradova. Mo`e isto- do Vasione.

190

23. Kao sa}e, kao ba{ta cvetova, drvova {uma ili korpa jabuka, gradovi trebaju biti jedan pored drugoga. 24. Jer, priroda svemu odre|uje pravu veli~inu. 25. Remesijanska kotlina prostire se na dvajest ~etiri iqade koraka, a {iroka je ~etiri iqade. 26. U takvoj mogli bi stati sedam idealnih gradova sa preko milion `iteqa, pore|anih u pravcu: istok -zapad. 7. Ali, bilo bi malo obradive zemqe me|u wima. Te bi zato to moglo da bude ovako: grad pa obradiva zemqa, i sve tako. 28* Onda bi stalo tri do pet gradova. 29. Reka Navisus bi mogla prolaziti kroz centre svih gradova, ili po obodima: {tite}i ih, a Marus samo od Remesiane nani`e (ka zapadu). 30. Via militaris mogao bi kao glavni put (i) povezati sve ove gradove. 31. Me|utim, udaqenost grada od drugoga (grada) trebalo bi da bude u proseku deset do petnaest puta vi{e od prose~ne {irine idealnog grada. 32. Jer, kao i gra|evine, tako i gradovi moraju da imaju nebeskog vazduha, a da se ne bi ugu{ili. 33. Krajwi grad na zapadu bio bi ilirski Ulmo, a istoku tra~ka Kvimedava. 34. Boqe sagradimo samo jedan grad, a ostavimo (dosta slobodne) zemqe, re~e

191

Mestrius. Jer, zemqa je najsigurniji izvor bogatstva. 35* Zaboravili smo i dolinu Marusa. Ali, iza Maruskog `drela ne mo`e stati ni jedan ve}i grad, a da ne bude previ{e izdu`en. 36. Pod samom Katenom, tu je Mokrus. I to je dovoqno. 37. Daju}i zavr{nu re~ o zdru`enim gradovima, Ekumen re~e: 38. Gradovi treba da budu tako raspore| eni i udaqeni, kao zvezde na nebu. 39. Pogledajte no}u kada je nebo vedro- i vide}ete pravi raspored gradova.

Mrtvi grad 1. Rob Tsizis pogleda u Ekumena, i re~e: ti vide povoqne znake na nebu i poku{a da (to) prevede{ u bo`anske zakone.

192

2. Ali kroz nebesku prizmu mo`e se videti `ivi model, ali ne i kalup jednog idealnog grada. 3. Nisi tra`io qudski i upotrebni odnos, no Gospodwi. 4. Ali, mi smo ne{to zaboravili! Ovo je jedini grad na svetu koji ima vi{e qudi pod, no nad zemwom. 5. Re~e Ekumen: kada se nemoral na zemqi umno`i, onda carstva pod zemqom prevladavaju zemna. 6. Zaga|ewa grada najpre se u vazduhu (prostoru) osete. I (pred)rat ima osoben miris. 7* Ali, te`e su trule`i gradova iznutra, a posebno ona duhovna. 8. Isto se de{ava i sa ~ovekom i dr`avom. 9. Najve}i neprijateq svakom gradu, ali i porodici je nemoral. I ako to izjede grad iznutra wegova trule` obavezno privla~i le{inare. 10. Tsizis re~e: znamo pri~u: da je na vrhu Katene postojao akropoq. Ali, bezumni Bastrus razquti vile, te planinu na pola preseko{e, a gde be{e grad tu ogromna rupa nasta. 11. Od tada, kada se, po pri~i, sjedini{e qudi sa sinovima neba, te ovi poprimi{e qudski nemoral, ovaj grad nosi breme prokletstva. 12. Svi znamo pri~u o ludom Bastrusu i lepoj Remesiani, re~e Ekumen.

193

13. A neki govorahu da i sada postoji podzemni zlatni grad sa sedam ulaza, okru`en kao ostrvo ogromnim srebrnim jezerom- velikim koliko i Kotlina. 14* A ono se puni hladnom vodom sa severa, a u toplo more oti~e. 15. A nad wim su jo{ dva jezera. 16. Podzemni svet je u tami i hladno}i, re~e Tsizis, i nastavi: 17. Remesiana je odavno Mrtvo carstvo: grad sveti(h) i ukleti(h). 18. Ponekad ~ujem, kao i mnogi ovde, ti{inu mrtvoga grada. 19. I sasvim ozbiqno: podzemne gradove treba izbegavati iz mnogo razloga. Poznato je da je pod zemqom samo pakao; raj je uvek nad zemqom. 20.A po`ar! re~e Tsizis. 21* To je sudbina svakoga grada, re~e car. Koji je to grad koji nije goreo? Samo nesagra|eni, ili novosagra|eni. Vatra ve~noga grada i oblake je potopila. 22. A grad se iz vatre i ra|a, re~e Ekumen. 23. ^uo sam o po`arima i poplavama Remesiane, re~e car. 24. Ali, i bez toga, nije dobro za grad ako se zatvori unutar svojih zidina. A jo{ gore ako ne poznaje svoje vrednosti. 25. Re~e Tsizis: trgovina najni`eg nivoa uni{tava grad gore nego ~uma i kolera.

194

26. Jer, tako se velika bogatstva na brzinu sti~u, ali jo{ br`e rasta~u. Ali to mnogo dugih nevoqa donosi. 27. Re~e Ekumen: grad je kao i ~ovek: `ivi organizam.On treba da di{e zajedno sa qudima. Jer, grad- to su najpre qudi. 28* Nije dobro za grad ako je kalup: koji priti{}e i modelira qude, ili (je) pravilo po kome moraju biti pravqeni svi gradovi u carstvu. 29. Na primer: previ{e kamena hladi grad- te deluje i kao grobnica, zidine mogu gu{iti i porobqivati grad. 30. Ovo mesto ima jo{ mana, re~e Tsizis. 31. Voda Ismoura je kamenita, te jako poboqeva qude u organima za izbacivawe teku}ine. A me|u brdima talo`e se guste i hladne magle- te se javqaju bolesti disajnih organa. 32. Jednom sam rekao da ne}emo ovde praviti arenu, re~e car, jer ne volim smrt i krv u vi|ewu. Svoje neprijateqe u glavi zami{qam- i tako se borim (protiv wih). 33. A `eqa je moja da se ovj grad ne pretvori u ad. Jer, pod zemqom svaki grad pocrwuje. 34. Jer, kad `ivi u~as stane mrtvim gradom, zla kob nad wim ve~no ostaje. 35. A pitawe je da li i biqe tu treba saditikada ga i stoka pobegava.

195

Predvi|awe 1. Nasme{i se car i re~e: umori nas re~ima (svojim) Ekumene. 2. A {ta li tek vila s tobom u~ini kada si sve popamtio. 3. Odgovori Ekumen: {to vila i Gospod zbore- ne zatire se. Niti re~ nebo bri{e. 4. Doista, video sam grad! 5. I kao ptica, leteo sam (nad wim) lagano, i sve {to sam `eleo- video sam. 6. ^udesan grad. I kao da sam bio u wemu. 7* Bilo je u meni puno radosti, ba{ kao {to se deca znaju radovati kada prvi put ugledaju novi grad. 8. Be{e to grad sa neba vi|en, re~ima neba (iskazan). Kao kada bi ga ~ovek sa planine posmatrao. 9. I ne be{e to u stvari pravi san, no ne{to izme|u: {to sadr`i i dobre delove sna, i dobre (delove) jave. 10. U~ini mi se da je to nekakv ve~ni grad: za sva vremena i sve prostore, a u kome bismo `iveli mi qudi-vremeniti . 11. Re~e car: jednom izgovorena re~ Gospoda neugasiva je. 12. Izgovorena (re~) u usta se ne vra}a, a Nebo sve vidi i popam}uje. 13. No, otkud tolike misli u tebi Ekumene? Ti u svemu po ne{to bistro vidi{.

196

14* Dru`im se sa kwigama i onim koji puno zna. 15. Pokoqewa }e suditi na{a dela; a trajnija je re~ u duhu (~oveka zapisana), no u najtvr|em kamenu. 16. No, ne{to mi kazuje: da se mo`da ne}e skoro moj san ostvariti, i ne znam da li }e ikad biti ispuwen prostor gradom idealnim, ali mi je zato srce puno i du{a mirna. 17. Apor vojskovo|a re~e: znam da se sve velike stvari najpre u snovima dogode, ali ~ini mi se da je tvoja pesni~ka vizija grada uzaludna i besplodna. 18. Da l se treba manuti takvog nevidqivog grada? Nama treba skloni{te od neprijateqa u kamenu. A izvan zidina- neka se grad {iri koliko ho}e. 19. Re~e Ekumen: sva qudska dela kadtad propadnu, i sve {to je rukom ~ove~ijom dodirnuto ( i ura|eno) i (na)-u-~iweno, a ono ({to je) uspe{nije (obi~no) br`e (i) propadne. 20. Savr{eno (dakle) najbr`e. 21* Ne uzdajte se u gra|evine, no u principe, jer sve {to qudska ruka podigne pa{}e. Jer, sva dela ~oveka prolazna su. 22. A (onda) kao za sebe: ako je plan premali ili preveliki ne}e pokrenuti qude na ostvarewe. 23. Apor }e: ti ne `eli{ grad pod nebom, no nebo pod gradom. A i samo nebo velika je praznina, a ti ga za uzor uzima{.

197

24. Re~e Ekumen: presvetli car ugleda Znak i u snu i na nebu. 25. Zato }e i Remesiana i u dalekoj budu}nosti (uvek) li~iti na pticu, krst i ~oveka ra{irenih ruku. 26. A po zapam}enoj lepoti mlade Remesiane, grad bi mogao biti kraqica me| svim gradovima Carstva. 27. Re~e car: u Sredozemnoj Dakiji bi}e sredwa me| tri episkopije. 28* Vele mudraci da }e se na ovde (bliskom) prostoru roditi, i `iveti sedam svetskih careva. 29. Apor re~e: Ekumen se postavqa nama kao kakav u~iteq. I kao sve vide- a ni{ta ne vide. 30. Oprostite {to moji koraci behu ka idealnom upravweni, a to ne biva ~esto; nekad samo u snovima, ali i tada se ne vidi uvek jasno. 31. A jednom kazah: moji snovi su istina, i osim istine drugih snova nemam. 32. I re~e care: mogli bismo (uskoro) pristupiti polagawu temeqa (novoga) grada.

198

SABOR 1. U `utom listu, leta trista osamnestog po dolasku Romeja na tlo Mezije, sazva car Konzilijum sredwodakijskih gradova u Remesiani. 2. Pozva car i graditeqe, i umetnike, i vojskovo|e da im predo~i plan za novi grad koji }e na~initi. 3. U Skup{tini behu po devet poslanika iz svih gradova Sredozemne Dakije, wih sto i dvajest {est. 4. Kada se pojavi car Konstantin svi usta{e i veliki mir u sali nasta. 5. Uspravi se car za govornicom, silno (o pod) `ezlo udari, i po~e govoriti: 6. Kao otac Otaxbine, kao tvorac najsilnijeg carstva zemaqskoga, sve

199

neprijateqe pobedih i pregazih mnoge baru{tine kao kow kopitom. 7* Sa vama mnoge gladne godine prebrodih. 8. Jesam nad svetskim carevima-car. I sve pretke nadvisio sam. 9. Budu}em potomstvu mnoge gradove sagradi}u; wima ravnih ne}e biti. 10. Kao ranim suncem svetlo{}u svoje mudrosti obasja}u sve Carstvo. 11. Na~ini}u bogomoqe mnoge i biv{ih i novih bogova. 12. Gradove }u napuniti hlebom, maslom i vinom. 13. Namesti}u u Remesiani tri pozla}ene i jednu od srebra kapiju; i nek zavide svi du{mani. 14* Na bedemima i kapijama sagradi}u kule do svoda nebeskoga- da se ne mo` dogledati. 15. Bi}e to najtvr|i grad na svetu, a kad u wem budem dolazio, glas }e se ~uti: veli~anstven je i slavan. Nepobediv! 16. Jo{ jednom care `ezlo o pod udari, a iz wega (vatra) sinu, i re~e: 17. Za prestonicu Remesianu `elim! 18. Primi{e prisutni re~i cara; i nasta `agor u sali. 19. Car se strpi, a onda tihim i dugim re~ima objasni svoju `equ i nameru. 20. A onda, skoro glavom kowa u dvoranu u|e zadihani glasnik, i dade caru poruku.

200

21* Ozbiqna lica car pro~ita, i re~e: nastavite; vrati}u se! 22. Izlaze}i, Ekumenu re~e: u Serdici vojska uzavrela. 23. I odmah po izlasku cara, kao da je to neko osmislio, u dvorani druga atmosfera nasta. 24. Ekumen be{e spreman da prozbori o gradu slovo posledwe, ali ga prekide Nim, i bez najave, upiru}i prst u Ekumena, re~e: 25. Ovaj samozvani graditeq uspeo je da pomuti pamet i zavadi nas, koji po celom svetu (dobro) gradismo. 26. ^ak je i cara ubedio da uzme ovaj grad za prestonicu svoju. 27. A znamo da mnoge vode pod ovim gradom teku, na tri nivoa- tri jezera; {to se u srebrno (jezero) ulivaju, gde se ludi Bastrus i wegovi sinovi kupaju. Ovaj grad je zato i vla`an i hladan. 28. Nad wim di`e se planina, na pola prese~ena, sva u jezovitim grebenima, prepuna jama i propasti, a ko jesewi list i letwa pra{ina suva. 29. Pod wom je mnogo qudi pokopano, te je zato ovo mesto velikoprokleto. 30. Namesto susreta i qubavi zapada i istoka, ovde su bili (me|u wima) sve bojevi quti. 31. Zato i qudi odavde stalno (samo) odlaze, i ne vra}aju se, a govorimo o nekakvoj prestonici Carstva.

201

32. Grad u Meziji be{e samo na ivici Provincije, a sada je (u Dakiji) sredi{te samo (izme|u) Naisa i Serdike. 33. Usta Polion, i (kao da) nastavi: stara pri~a kazuje da je jednom Gospod poslao ovde svoje sinove da od divqaka za~nu novi tre}i narod i oplemene ga. 34. A pleme nazva{e Tribalskim. 35* No rasne Tribalke, i ~udovite vode ovoga podnebqa zalude{e sinove Gospodwe, te se pome{a{e sa qudskim u`ivawem. 36. To Gospoda jako razquti, te posla ~emer, a pod zemqom se na|o{e i sveti i ukleti. 37. Ovo mesto prokle, a (preostalo) pleme Tribalsko polako iseli. 38. Recite: da li je ovo tlo pogodno za (znameniti) grad.

Re~e Andio 1. Usta Ariman: veli{ da si video grad u snovima, i veli{ da si se kao ptica izdigao nad ob(l)i~nim, nad zemqom i (jasno) video grad .

202

2. Ako tvoj grad u snu bi- neka tamo i ostane. Jer, gde se {to tvori- tamo treba i da ostane. Neprirodno je druga~ije. 3. Lagano usta Andio, i re~e: govorahu stariji: na dobrom mestu grad je uvek postojao. 4. Ni Gospodu nije lako, niti sve-jedno (kako) spustiti Istinu u obli~je..., a kamo l nejakom stvoru kao {to je ~ovek. 5. A {to se ~ovek u ve}e visine uzdigne, a oneja~alih krila, pad }e mu biti sve te`i. 6. Zato ~vrsta krila mora imati onaj ko pod oblakom stremi. 7* Kada se ~oveku snovi sru{e- on je kao ptica bez krila. 8. Re~e Tolinel: ti si Andio leteo nad gradom ukletih, jer kako mo`e postojati sveti grad nad grobovima. 9. I kada se postavi na takvom mestu bilo kakva gra|evina nemirni duh u woj stalno boravi. 10. ^ak i stoka takva mesta izbegava. Razmisli? 11. Usta{e iz zadwih redova troje bra}e, i uglas: re~ tvoja Andio obezvredi se. 12. Ne bojte se, re~e Andio, re~ je neuni{tiva. I {to se treba re}i-re}i }e se, ako se zaboravi- ponovi}e se. 13. Moje delo je re~, a re~ je duh koji odlazi (od ~oveka). 14* Grad se gradi prema principima i potrebama ~oveka, a ~ovek prema zakonima neba.

203

15. Te grad u stvari predstavqa posrednu sliku neba. 16. Re~e Autis: i sam si besku}nik, a govori{ o veli~anstvenom gradu. 17. Re~e Andio: nebo je krov moje ku}e. 18. I car na nebu vide prekr{teno slovo (isto) po imenu ovoga grada, te mu se cela sudbina kaza. 19. Re~e Amal: kakav ti je to grad Andio, ni na nebu- ni na zemqi. 20. Govori{ o nekakvom nebeskom nasequ na zemqi. 21* Sve vreme si smi{qeno ube|ivao cara, ali i on }e misao izbistriti. 22. Usta Niman, i re~e: ti im Andio dade poruku- (a) oni tebi porugu. 23. I sve~ani razgovor krenu drugim tokom... 24. Niman u}uta, osmisli, te novo slovo re~e: sam sebi si nadenuo nebozvu~no ime Ekumen. 25. Uspeo si da uznemiri{ i ovaj narod, ali i cara {to iz gnezda Rima izlete, i po~e graditi nova (gnezda) na drugim mestima, vele}i: nove i lepe gradove. 26. (Naglom) verom u jednoga Gospoda i (laganim) zaboravqawem svojih (bogova) vrh carstva postade }utivan. 27. Kako re~i odmicahu, prepozna Ekumen re~ Licinijevih qudi. 28* I re~e: ~ini mi se da }emo na temequ ve}eg sagraditi mawi (grad)...Nije to ~est slu~aj.

204

29.Re~e Apor: na{e carstvo poniklo je iz jednoga Grada. A {to bi moglo poniknuti iz Remesiane, gde polovina qudi (jo{) u zemunicama `ivi. 30. Andio ne `eli grad pod nebom, no nad wim. Jer, iz grada qudi nebo vide, a ne obrnuto. 31. Ne zida se grad od ose}awa i snu mekom, no po tvrdoj crnici i odbivenog kamena. 32. Kada bi ti s nama samo jedan dan kamen vadio (od umora) nikakva- a kamo l lepa sna da snuje{. 33. Len~ugama svakakve misli na um. 34. No, daj ti nama (izva|enog) kamena, a mi }emo lako (onda) grad napraviti. 35* Qudska ruka te{ko od planine kamen otr`e, nekad te`e no od majke dete, a onda ga nosi i na gradsku zidinu podi`e. 36. Ovde, doista, pola naroda u zemqi `ivi, a mi zagovaramo mramorni grad. 37. Re~e Andio: kamen je u materijalnom (svetu) najtvr|i i najtrajniji, ali duh je jo{ tvr|i i trajniji. Iako (~esto) deluje najmek{i i najnepostojaniji. 38. Te`e je od neba kamen uzeti no od planine najtvr|e. Zato je on skoro neuni{tivi. 39. Temeq svakoga grada je (zato) na nebu, a ne na zemqi. 40. Ali, i ja `elim zemaqski grad. 41. Vide Andio da se wegove re~i odbijaju od zlih pogleda prisutnih, i }ute}i seti se: kako su se wegovim re~ima (ranije)

205

radovali, a sada mr`wa u osmehu i tresewu obraza. 42. Malo ko se usudi da ga brani, a Andio re~e: 43. Videh grad, uistinu- prelepi. Osuda 1. Predsedavaju}i Aul prekide zasedawe, i re~e: ne}emo bez cara; a sutradan s wim (iznova). 2. ^u se me|u (malobrojnim) caru bliskim da se mnogo {ta u Serdici zamutilo, i da }e car biti du`e odsutan. A ni u Naisu nije najsjajnije. 3. Remesianu preplavi{e Licinijevi qudi, i po~e{e {iriti svakojake glasine: kako je car Konstantin hteo sru{iti Remesianu, i tako je ostaviti, jer on nije u stawu ni vojsku kako treba da plati, a kamo l gradove dizati. 4. Upla{io se da ne pro|e kao car Prob, te je smi{qeno razbijao jedinstvo starih legionara, u `eqi da svu vlast sebi prigrabi. 5. Romejima reko{e da car `eli da uni{ti najpre wihovu mnogobo`nost i duhovnost, a onda ode na Istok, te time pretopi narod Romejski. 6. Senatore pobuni{e re~ima da Konstantin nosi barjak Hri{}anstva, a jo{ se nije ni krstio.

206

7* Da `eli da uni{ti (stvorenu) duhovnost Remesiane, i sve mudrace u woj, jer mu ozbiqno ometaju vladawe. 8. Jer, ovaj grad je od davnina poznat po slobodoumnim mudracima, koji ozbiqno ometahu stara carstva. 9. Narodu reko{e: da car `eli da sravni Remesianu zbog prokletstva koje ovaj grad nosi i raseli (preostalo) stanovni{tvo. 10. I zato je pozvao la`nog (kao iz naroda) proroka Ekumena, da ubedi qude kako }e se sazidati najlep{i grad na svetu. 11. I koji }e postati prestonica najve}eg carstva zemaqskog. 12. Jedan od remesijanskih mudraca prepozna lik Licinija u ode`di prosjaka, ~u {ta re~e nekolicini senatora; do|e do Andia, i re~e mu {ta je ovaj govorio: 13. Remesijana je grad ~ija je sudbina u mojim rukama; oterasmo Konstantina od Naisa i Remesiane; sve spomenike koji nisu na latinskom hitno iznesite iz grada. 14* I neka odavde po~ne zemqa Latina. 15. ^u se u narodu i takav glas da car `eli da uni{ti Remesianu i time (jo{) vi{e udaqi Nais i Serdiku. A car }e, tobo`, u Serdici ostati. 16. To narod remesijanski jako upla{i, i poveza: u svemu tome poma`e mu Andio samozvanac. 17. Te no}i Andiu se u snu ukaza kako se podigla nekakva gomila (qudi), a jedan od

207

wih pri|e mu i re~e: da nije dobro biti me|u wima. 18. I tog jutra kada se Andio u grad pojavi, pri|e mu preobu~eni carev doglavnik, i re~e: 19. Pre cara ne dolazi. 20. Seti se onda Andio, {ta je on u snu rekao: malo fali da se moja re~ (o gradu) zaokru`i... 21* Malobrojnim carevim prista{ama u Skup{tini Licinijeve uhode reko{e: Andio je Licinijev ~ovek. 22. On ga je poslao da govori o jednom bogu, a kako bi Konstantina odvojio od naroda Romejskog i vojske pobo`ne, kako bi time uni{tio tradiciju. 23. A sa obrazlo`ewem: da najve}e (zemaqsko) carstvo, da bi opstalo, mora imati samo jednoga boga. 24. Do|e jedan, kao dobronamerni, glas i do Andia: da car kada se vrati iz Serdike, ima nameru da uni{ti Remesianu- da se nikad ne povrati, i sve bistroumne (qude u woj) potamani. 25. Trqahu ruke zava|iva~i: ru{ewem grada izazvao bi se jo{ ve}i gnev vojske i pametnih Romeja, a to bi jo{ daqe odbacilo Konstantina na Istok , i preseklo mu svaki povratak. 26. Najbli`im prijateqima Andia reko{e: da su li~no videli kako je Licinije dao pun kotao zlata ovom mudracu, i kada on bude

208

do{ao na presto Andio }e mu biti glavni savetnik. 27. U Naisu je ve} uveliko kru`ila pri~a: da car `eli da uni{ti najpre Remesianu, a onda i Nais, a on ode daqe- na Istok, nameravaju}i da wegova prestonica postane Serdika, a (brzo) zaboravqaju}i mesto ro|ewa. 28* I do cara, jo{ ne stigav{i u Serdiku, dopre glas kako su mudraci remesijanski napravili veliku pobunu protiv wega. 29. Da su odatle (i ranije) potekle pobune na mnoga carstva, i zato grad treba okovati u ~vrstim zidinama. 30. Ne dozvoliti da se Remesiana {iri, i stalno je imati na oku. 31. Da grad mo`e biti samo mansio, a o kastelu razmisliti. 32. U Serdici se pro~u glas da se sprema veliki sukob dva grada: ilirskog Naisa i tra~ke Serdike, i to ba{ na tlu Remesiane. 33. I da je Konstantin do{ao u Serdiku vojsku da sprema, jer mu je u Naisu otkazala poslu{nost. 34. ^u se jo{ i to: kako se car upla{io Licinija i pobegao- da bi spasao glavu, jer ga u Carstvu vi{e niko ne slu{a. 35. I jo{ mnogo se pri~a kaziva{e, narod sav u vrevi be{e, a na Remesianu be{e mr`wa ba~ena, jer govorahu kako }e to biti mesto stra{nih sukoba.

209

Gnev 1. Odlu~i Andio da u Skup{tinu u|e. 2. Jo{ na pragu oseti zloslutnu ti{inu sale prepune. 3. I krenu bujica re~i na wega: kako je on la`ni prorok, i kako je poku{ao da nagovori cara da sru{e Remesianu, a zbog velike krize, koju i sada svi ose}aju, grad bi takav i ostao. 4. A qudi u gradu ostali bi i bez domova i bez hrane. 5. I dobro je {to je agilni car sada oti{ao u Serdiku, jer da je ostao: ko zna {ta bi bilo sa gradom. 6. Andiu reko{e da je silan gnev u narodu stvorio, i da (narod) ne `eli da ga vi{e vi|a u gradu. 7* Remesijanski seqaci reko{e: treba Andia nau~iti pameti, jer on ne zna ni {ta je kap znoja. 8. Onda usta Andio, te re~e: i (meka) voda bri{e sve na kamenu, a kada je besna i najve}i kamen nosi; a ono {to je u duhu ni najve}a ga ne mo` sprati. 9. Po~e{e glasno i cara napadati: kako mu je vera u jednoga boga samo sredstvo vlasti, i kako car ne}e ovde ni{ta graditi, no samo ru{iti. 10. Po~e{e ustajati neki nepoznati qudi, bez imena- a jezika opaka, i govorahu: da

210

la`nog proroka niko ne ceni ni u ovom gradu, jer su skitnice wegovi sagovornici. 11. Da ga latroni hrane. 12. Da on za uzor uzima nebo, a koje je prazno, jer da je druga~ije ni zvezde ne bi bile (tek) po koja ovde-onde. 13. Da gradovi i mo}na carstva mogu nastati samo po krvi i ratovima, a nikako po savetu vile. 14* Nema sre}e i bogatstva bez zla i bola. 15. Onda Aul prekinu uzavrelu re~. Napravi{e odmor, formira{e sud, i (po kratkom) pozva{e Andia. 16. I po~e sudija ~itati presudu: 17. ^asni sud remesijanski o{tro osu|uje pona{awe Andia, samozvanog Ekumena, za uno{ewe zle kobi me|u poslanike i gra|ane Remesiane. 18. Ali, imaju}i u vidu naklonost carevu, i odsustvo wegovo, presuda mora sa~ekati. 19. Ekumenu se dobronamerno savetuje da kao besku}nik ode iz grada, kako ne bi izazvao ve}e zlo sebi i drugima. 20. A onda Skup{tina velikom ve}inom donese odluku: da svaki grad carstva mo`e biti gra|en samo po strogim romejskim pravilima. Remesiana ne mo`e biti izuzetak. 21* Usta Andio i Re~e: 22. Ja, Andio, od oca Timura, Tribala i majke Hasbije, Tra~anke, nisam niti graditeq, niti prorok i ne smatrajte me mudracem.

211

23. Priznam samo sud nebes(ijs)ki. 24. San usnih- i glasno ga rekoh. 25. Radovah se (lepom) snu i re~ima (o wemu). 26. Vetrom no{ena du{a moja sva{ta vide. 27. Kazah (a) da bi qudi sre}ni bili. 28* Ako nije: u}uta}u. 29. U snu do{lo, i nek (u san) i ode. 30. Radi mira u Remesiani, i sve dokle moja re~ dopire, odri~em se. 31. Polako na zemqu Andio `ezlo spusti, okrete se i laganim korakom wegova silueta stopi se sa predve~erwim zrakom sunca na vratima. 32. Sustigo{e ga dva pogrbqena notara, i kr{e}i ruke, reko{e mu: najve}e (qude) najvi{e i optu`uju. Ali, (uvek) im se nudi i pokajawe. 33. Re~e Andio: kriv sam, jer sam videoa(li) nisam predvideo. Kalendro 1. I prolaze}i kroz kapiju drevnoga grada, za Andiom i ptice krenu{e. 2. A onda i `ivotiwe po~e{e grad da napu{taju; najpre psi i sitna stoka, a ono {to na pa{u bi- jo{ dubqe u {umu (ode). 3. Od kako Andio grad napusti, velika nazadica u wem bi. 4. Jad i ~emer na sve strane.

212

5. I pro|e vest kroz grad da Licinijevi qudi veliki po`ar spremaju. A narod se jako uznemiri. 6. I kad ~u vila najstarija da se grad ne}e utemeqiti, razgnevi se jako i strelama ogwenim suknu `ar nebesni. 7* Pusti vila ki{u lednu, a grom prvi na jagawce pu~e. 8. Okrenu Navisus da na gore te~e; ucrveni, pobesne, a voda iz jezera srebrnog po~e sa vrha Katene te}i, te podavi najpre ov~are Cincare. 9. Silan da`d na grad udari, a od kala beli potamne grad. 10. ^uma i kolera na mnoga vrata zakuca, mnoge pojaha qude, te mlade pomori. 11. [est dana tama be{e, a sedmoga sunce jasno zasja. 12. U Naisu i Serdici jako trava zamirisa, i reko{e: 13. Kalendro! 14* Eto, tako (to) be{e u drevnome gradu.

213

pokazawa

214

ZNAK IDEALNOG GRADA ({ema osnovnih ulica)

215

Gorwa Mezija

216

Remesiana- kasnoanti~ki grad

217

AK PALANKA 1. Vizija umetnika Duleta Mladenovi}a, prema zabele{kama Kanica. 2. Ovo utvr|ewe podignuto je na temeqima Remesiane, ali je znatno mawe povr{ine.

218

1. Nema~ka karta s kraja 19.og veka. 2. Ni{ava (Navisus) imala je druga~iji tok. Prolazila je ispod pruge i dodirivala drevni grad.

219

BELA PALANKA 1985. Grad u obliku ptice sa elementima idealnog grada: 1. Krstasti grad- kru`ne organizacije, u obliku ptice. 2. U predelu srca (centra) grada vidi se (~etvrtasto) anti~ko utvr|ewe. 3. Unutar zidina staroga grada (srca ptice) sme{tena je uprava i duhovnost Bele Palanke: Centar za kulturu, biblioteka, crkva, do skora dve {kole.

220

4. Glava ptice je Vrelo (Ismour)- prvo svetili{te, a iznad u brdu nalazi se staro grobqe i crkva. 5. Na vrhovima krila ptice, pod dva brda, postoje dva izvora, od kojih jedan le~i vid. 6. Fabrike su po obodu, u sastavu grada (na krilima ptice) levo(m) i desno(m). 7. Obradiva zemqa okru`uje grad. 8. Mokrawska reka (Marus) vijugavo prolazi kroz grad. 9.Autoput prolazi izvan grada (iza repa ptice), pored Ni{ave. Na slici se ne vidi jer je kasnije izgra|en. 10. Voda sa Vrela dovedena je u grad.

221

Izdava~: NES Recenzenti: Dr ^edomir Vasi} Mr Predrag Peji} Dragoslav Mani} Forski Lektor: Dragana Jovanovi} Kompjuterska 1998.) obrada: Autor (januar

Korice i {tampa: Autor Tira`: 150 primeraka

222

NASLOVI 1. Remesiana 317............................. (27)...............1 2. Care re~ povede......................... (36)...............3 3. Ekumenov san.............................. (37)...............6 4. Grad svetlosti........................... (40)...............9 5. Pozva car.................................... (34).............12 6. Pozva car vidovwake................ (35)..............14 7. Pozva car sve{tenike.............. (36)..............17 8. Pozva car prirodwake.............. (26)..............20 9. Pozva car `ivopisce................ (31)..............22 10.Pozva car fizi~are................. (35)..............25

223

11. @eqa careva............................. (36).............28 12. Sveti grad................................. (20)..............31 13. Mramorni grad......................... (24)..............32 14. ^ovek i grad.............................. (37).............34 15. Pravi grad................................. (35).............38 16. Glava.......................................... (18)..............41 17. Srce grada................................. (40).............43 18. Ulice.......................................... (31).............46 19. Harmonija ulica....................... (29).............49 20. Mre`a ulica............................. (35)..............51 21. Sklad......................................... (25)...............54 22. Centar grada............................ (39)...............56 23. Glavni trg................................. (47)...............59 24. Ruke............................................ (16)...............63 25. Noge........................................... (16)...............64

224

26. Principi grada........................ (28).............66 27. Ku}a bez krova.......................... (32).............68 28. Najsitnije lopte....................... (31).............71 29. Prvobitna slika grada............ (18).............74 30. Priroda grada........................... (32).............75 31. Zelenilo.................................... (28).............78 32. Ukra{avawe grada................... (39).............80 33. Reka............................................ (26).............84 34. Marus i Navisus....................... (35).............86 35. Stil grada................................. (23).............90 36. Duhovnost.................................. (34).............92 37. Nastanak gradova..................... (36)........... 95 38. Stari gradovi........................... (47)............98 39. Razvoj grada............................... (24)...........103 40. Geometrija................................ (37)...........105 41. Prostornost............................. (21)...........108

225

42. Crte`........................................ (43)...........110 43. Ku}e i dvori{ta...................... (36)...........114 44. Skup ku}a.................................. (35)............116 45. Grad je svet u malom................ (27)............120 46. Porodi~ne ku}e....................... (22)............122 47. Ime............................................ (44)...........125 48. Grad na zemqi.......................... (43)............128 49. Broj `iteqa............................. (36)............132 50. @eqa gra|ana.......................... (16)............136 51. Veli~ina grada........................ (37)............137 52. Preveliki grad........................ (34)............141 53. ^ovekova sfera....................... (19)............144 54. Mere.......................................... (16)............145 55. Suburbium................................ (26)...........147 56. Vile........................................... (22)...........149

226

57. Kastrumi (kasteli)................. (31)............151 58. Kule........................................... (37)...........154 59. Kapije........................................ (22)...........157 60. Nekropole................................. (28)...........159 61. Sela............................................ (30)...........161 62. Novi grad................................... (30)...........164 63. Kada grad po~eti...................... (26)...........166 64. Vi{e gradova............................ (28)...........162 65. Zdru`eni gradovi.................... (39)...........170 66. Mrtvi grad................................ (35)...........174 67. Predvi|awe.............................. (32)...........177 68. Sabor......................................... (38)........... 180 69. Re~e Andio............................... (43)............183 70. Osuda......................................... (35)............186 71. Gnev........................................... (33)............189

227

72. Kalendro.................................. (14)............191 74. Pokazawa................................................ ...193

KALENDR O
228

Negovan Joci}
1998.

229

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1-34 JOCI], Negovan Kalendro/Negovan Joci}. - NES, 1998 (N. Joci}: Bela Palanka). - III, 194 str.,[7] listova s tablama ; 20 cm Tira` 150. - Str. I-III: Recenzije / Predrag Peji}, Dragoslav Mani} Forski. ID = 71063564 ISBN 86-902009-1-6

230

Rimske provincije posle Dioklecijanove reforme (krajem tre}eg veka)

Recenzija za kwigu N. Joci}a Kalendro

231

^esto u svakodnevnom kretawu po na{em mestu dobro poznate ulice, objekti, trgovi dobiju druga~iju i neo~ekivanu svetlost, izgled, pojavnost. To nas nagoni na svakovrsna razmi{qawa, tragawa. Na{a Bela Palanka ima jo{ jedan veoma sna`an razlog vi{e za sveobuhvatno i dubqe razmi{qawe. To je bogato graditeqsko i kulturno nasle|e u raznovrsnim ostacima i spomenicima. Duga i burna pro{lost Poni{avqa istorijski i arheolo{ki dobro nam je poznata od rimskog i ranovizantijskog doba pod imenom grada Remesijana/ Rumisijana, sa ~uvenim ranohri{}anskim misionarom Niketom, tvorcem hri{}anske himne Te Deum laudeamus. U sredwem veku ovo naseqe pomiwe se pod imenom Izvor, a u periodu turske vlasti Mehmed, Musapa{ina i AK- Palanka. Savremenik, Belopalan~anin N. Joci}, upijao je godinama navedene istorijske i kulturolo{ke impulse. Uz pomo} bujne imaginacije i znatne inventivnosti priredio je novo kompleksno delo. Autor je zasnovao svoju kwi`evno-istorijsku raspravu o idealnom gradu - Remesijani na biologisti~koj teoriji sa puno biologizama. Ovaj neobi~an postupak izlo`en je biblijskom formom i stilom. Originalna i osebujna naracija, teme, slike, scene, prikazi, jezik ~ine ovaj rad inspirativnim i interesantnim {tivom. Vredan pomena je i napor da se ambijent dana{we Palanke istorijski interpretira i uklopi u viziju bezvremenog grada. Sa `eqom da nas autor i daqe iznena|uje novim projektima preporu~ujem va{oj pa`wi ovu kwigu punu iskri~avih ideja, lepih nastojawa i ma{tovitih projekcija. U Pirotu

232

07. 02. 1999. Predrag Peji}

Mr

233

Posebna kwiga Ve} je poznato da je Negovan Joci} iz Bele Palanke ~ovek {irokih i raznovrsnih interesovawa; on je pedagog, slikar, pesnik. A kwigom Kalendro on otkriva jo{ jednu dimenziju svoje li~nosti: arhitekta- vizionar. On je zagledan i u pro{lost, i u sada{wost i u budu}nost; i u nebo, i u zemqu i ono pod wom. Sveprostorno i svevremenski. Ukratko: ekumenski. Kwiga Kalendro pisana je stilom koji asocira na Biblijin Stari zavet, i po formi i po leksici. Ona pokazuje i dokazuje da je wen autor, Negovan Joci}, veliki znalac, koji je svojim mislima prodro u mnoge pore prirode i duhovnosti, da razume `ivot i pojave: wihova pro`imawa i trajne vrednosti.

234

U ovoj kwizi on vidi drevni grad-Remesianu- u nastanku, razvoju, nestajawu i -vaskrsnu}u. Remesiana Negovana Joci}a nije kula u oblacima, nego grad-uzor. Ona je nalik na qudsko bi}e, sa telom i du{om. Autor ka`e: ^ovek i grad moraju i nu`no da se sla`u, ali i da li~e jedno na drugo (Principi grada, 15). Grad Negovana Joci}a, Remesiana, ima glavu, krvotok, noge... Ima um, srce, kretawe. On di{e, gleda, sawa. Kao da ga je sazdao sam Tvorac. Grad je velika ku}a bez krova; zajedni~ka ku}a wegovih `iteqa, ka`e autor u poglavqu Ku}a bez krova. Kalendro je i kwiga mudrosti. U woj se mogu pro~itati misli kao {to je: Sloboda je samo u istini. Ova kwiga bila bi zanimqiva i za qude minulih vremena, jer bi im ukazala na wihove gre{ke i zablude. Ona je korisna i za savremenike i za budu}nike, da se po woj ravnaju i da iz we u~e kako da osmisle svoj zajedni~ki `ivot u urbanoj sredini. U svakom slu~aju Kalendro Negovana Joci}a je kwiga posebna, kao {to je i sama Remesiana grad poseban, a ne kao i svaka druga palanka. Kad pro~ita Kalendro, ~italac se ose}a kao ~ovek koji, posle ki{e pra}ene gradom, iza|e iz grada i oseti miris zemqe i miris trave zvane kalendro. Ba{ kao {to je napisao veliki Wego{: Posle ki{e vedrije je nebo. 25. 10. 1998. god. Dragoslav Mani} Forski

235