GORSKI CVET (Ili Najtu`nija pri~a na svetu) Kako je do{lo prole}e u jednoj visokoj planini, duboko u {umi na jednom

malom proplanku nikao je, rastao i razvijao se Gorski cvet. Bio je doista jedan od najlep{ih cvetova na svetu. Njegov opojni miris {irio se nadaleko. Po{to je bio visoko u planini njega nije mogao niko da vidi. Kako je leto pro{lo i jesen pristigla cvet je po~eo lagano da vene a njegova lepota i njegov miris polako su nestajali. Cvet je na kraju uvenuo i da njegovu lepotu niko nikad nije video niti njegov ~arobni miris osetio.

CIGAN^E Cigan~e, koje se u blatnjavoj mahali rodilo, u blatu i bedi `ivelo, ~esto hleba nije jelo, a i sada su mu obrazi prljavi. Ali blato, ne mo`e zaprljati ~istu detinju du{u, niti prljav obraz mo`e sakriti iskren de~iji osmeh. Cigan~e, bosim nogama po ledenom putu, komad suvog hleba i ponekad pekmez', `ivot je koga niko ne bi hteo. Ali blato, ne mo`e uni{titi sre}u i ozareno de~je lice, jer o~i koje iz blata vire iskrene su i nasmejane...

Da je ovo malo vode tamo Mnogo `ednih ne bi bilo

TAMNI OBLACI Tamni oblaci nad Srbijom se viju ko olovo te{ki, ko no} crni; Te{ka tmina nad Srbijom se nadvi svud po putu smra~ilo se. Tamni oblaci nad Srbijom se viju neki vele: Nevreme se sprema; Ozelenela polja, zemlja poorana a sve izgleda kao da je zima. Tamni oblaci nad Srbijom se viju uzavrelo nebo, pomodrela priroda cela; Hiljade munja pomolilo glave da pretvore no} u dan. Tamni oblaci nad Srbijom se viju malo gde izlaz se vidi; Sna`no vetar cvetna polja nji{e al' ne boji se `ito koje klasa.

Ponekad je ~udno kako `ivi umiru u mrtvima i kako mrtvi `ive u `ivima

REVOLUCIONAR Gotovo je! Nestalo je rumenila i stida na tvom licu, mladi}u! Postao si revolucionar, - pisac istorije.

Te{ko vreme prolazi zlo kad se ~eka.

MNOGO ]E STRANICA BITI ISPISANO Mnogo }e stranica biti ispisano krvlju ratnika umesto mastila, i mnoge }e se kule sazidati od kostiju njihovih.

MLADI SOKOLE O, mladi sokole, rastao si i stasao pod krilima otaca svojih. Razvi svoja krhka krila i vini se u oblak.

10

DOBRIM LJUDIMA Dobrim ljudima dogadnjaju se puno lo{ih dela a oni trpe i }ute. Lo{im ljudima dogadjaju se puno lepih dela a ono ih ne prime}uju galame.

11

12

II

Oprostite,

13

ali ja ne `ivim samo u ovom vremenu

14

15

PESNIK Pesnik Svetu tajnu nosi: - i jednim delom }e je saop{titi - delom sakriti - a (jednim) delom ne}e mo}i iskazati. _____________ Zapis uz stih: 1) Pokazanu Tajnu ljudi }e: delom razumeti, delom ne(razumeti), delom (i) praviti se da su razumeli i (delom) da nisu razumeli.

16

Moji snovi su Istina i ja osim Istine drugih snova nemam

17

Ovog leta zatvoren u sobi razmi{ljam kako su i prole}e i cve}e i jagode i maline i tre{nje jedni za drugim: cvali, radjali, sazreli i uveli mimo mene. _____________ Zapis uz stih: 1) Leto provedeno u pisanju.

18

Ono {to ~ovek u `ivotu najvi{e ne voli obi~no mu je za petama A ono {to najvi{e voli ili kratko traje ili se javlje u sjaju iz daljine.

19

KOME DA VERUJEM Ni sam ne znam kome vi{e da verujem dal' jasnom Suncu danju il' ~arobnim zvezdama no}u.

20

pri VIDJENJA Pado{e guste magle na sve pute moje na sve pute i sve staze. Ni{ta mi drugo ne preosta no da budem strpljiv i sa~ekam prvi sun~ev zrak.

21

OBI^AN ^OVEK Bilo je trenutaka kad mi je padalo na um da o~erupam, polomim krilo ili ~ak ubijem Andjela u sebi, a koji mi du{u u nebeske visine uznosi samo zato da bih postao obi~an ~ovek.

22

Evo ve} nekoliko dana u mojoj du{i ne mogu da se prelome zima i prole}e.

23

TUGA Negde iz daljine Osmehnula mi se tuga, Pomislih Ona se samo na{alila, Ali rekoh: Tugo! Verni moj saputni~e. ________________ Zapis uz stih: 1) Tuga je pozitivno dobro ose}anje. Da nje nema ni pesme se ne bi pisale. Njen prirodni cilj je stanje ravnote`e na vi{em nivou. Ona je nesklad koji uzrokuje harmoniju vi{eg reda.

24

2)

Bez blagoslova tuge ne mo`e

ni radost ljudska dosti}i (svoj) najvi{i stepen.

25

Dodje mi jedna svetla misao i ode! Znam! Ako je verna, vrati}e se makar jo{ jednom.

26

Mislim kad se meni misli Pevam kad se meni peva Ose}am kad se meni ose}a Ljubim kad se meni ljubi I ni{ta ne prodajem. (Pesni~ko pravilo) ___________ Zapis uz stih: 1) @elim-`ivim-postojim. 2) Postojim, dakle, dok htenja imam. @ivot se iz `elje radja, njome po~inje, i traje dok `elja postoji. 4) @elja je klica stanja i dogadjanja. 5) Ona odredjuje bit egzistencije. 6) Zato (je): `eleti zna~i `iveti. 7) Ne `eleti zna~i: smrt ili Bog. (Nemogu}e je prodati Najvi{u istinu i trgovinu
3)

27

s Njom ne treba ni poku{avati). 8) Prevelika `elja uni{tava (`elju) mo} njenog ostvarenja.

^ISTO SRCE ^isto srce ne mo`e da mrzi ono mo`e samo da voli ili da pati. ___________ Zapis uz stih: 1) Velika du{a.

28

[KOLJKA Ako je {koljka beli biser dala Zalud je tra`iti u djerdan da ga redja ________________________________

29

Zapis uz stih: 1) [koljka s mukom stvara biser. 2) Ako pesnik pru`a deo ve~ne svetlosti, potrebno je da je ~ovek (sam) u sebe ugradi.

30

Kad je nemir: zaborave se i laste i cve}e, Kad je mir: sve tuge i sva zla nestaju bez traga.

31

NEIZVESNOST 2.9.1984. (stih po snu kazan) Kad poku{a{ bude{ to {to jesi shvari{ da postoji ___________ Zapis uz stih: 1) U stvarala{tvu. (najvi{e) neizvesnost... (najvi{e) (najvi{e) da

32

33

III

34

[ta je `ivot prema veli~ini trenutka nadahnu}a

35

PESNICI SE DRU@E Pesnici se dru`e i sa Bogom i sa ljudima, i moraju se dru`iti i sa Bogom i sa ljudima.

36

Ko luta kao ~ovek medju zvezdama luta}e kao zvezda medju ljudima

37

Svaki ~ovek potajno se sre}i nada: kako }e jednom postati bogat a onda, nakon toga, dugo dugo bezbri`no `iveti.

38

[ta o `ivotu zna onaj ko smrt u du{i nikad nije osetio

39

Svi mi pravu svetsku Istinu znamo jer je u dubini du{e Nosimo; a voljno prihvatamo sudbimu svoju koju nam je ova Istina podarila.

40

Ja ljubim mir al' od mira vi{e Pravdu ljubim.

41

CRNAC Sunce izabra jednog ~oveka za svoga roba. On je odmah pristao i ni{ta se nije bunio. Po{to je dugo bio na Suncu njegova ko`a postala je crna. Nije dugo izdr`ao jer sun~ev zrak be{e suvi{e vreo. Ne obra}aju}i pa`nju na iznemogla roba a zaokupljeni svojim obi~nim `ivotima ljudi ga pregazi{e kao ~opor divljih svinja {to upla{eno kroz mo~varu tr~i i ne ose}aju}i pod nogama pucanje tanane trske. Smrt crna ~oveka postade zlatna. ___________ Zapis uz stih: 1) U Kosmosu se sve uredno bele`i i nema nikakvih gubljenja.

42

PRO]I ]E VREME Pro}i }e vreme Zaboravi}e se mnoge stvari Zaceli}e mnoge rane. Ali rane u du{i osta}e ve~no Ve~no }e vatra iz njih goreti I obasjava}e ~itavi Svemir.

43

Postoje pri~e kratke i duga~ke plitke i duboke. Kratke pri~e mogu biti veoma duboke. ___________ Zapis uz stih: 1) Ponekad re~ ubije misao (ali) i ose}anje. 2) Samo pesnik zna odkle dolazi re~.

44

U ~emu su isti: mo}i - a ne hteti hteti - a ne mo}i.

45

TVOJE JE ZLO Ko zrno peska, ko kamen~i} u moru - ba~en, tvoje je zlo prema toplini Kosmosa.

46

47

IV

48

Kako je lepa priroda kad se budi

49

50

Dan se dugo radja i dugo traje (Zapis iz bolnice 27.9.93.) Posmatram kako se ispiljuje svaki sun~evi zrak...

51

PETLI POJU Petli poju zoru dozivaju a zora nikako da svane

52

ZORA RUJNA Ne ubija mene crno vino Nit' ubija mene no}ca tamna Al' ubija mene zora rujna. ___________ Zapis uz stih: 1) Ponekad jutro bajkovitu no} (ili merak).

prekine

53

Naidje ponekad beznadja vreme

54

U SVITANJE SE BUDIM U svitanje se budim i zoru ne ~ekam ona sama dolazi tako brzo tako neumitno i sun~evi zraci i dan se topli i po~inje sve da di{e i ptice da pevaju i cvr~ci da cvr~e i sve, sve da `ivi; po~inje velika buka i ko plima neka tiha i {iroka neumitno savladava mir i on se opet povla~i negde daleko, daleko...

55

KO NIJE VIDEO Ko nije video i osetio kako se radja dan taj nikad ne}e saznati gde su izvori i koreni `ivota.

56

Dan je ~ist kao suza a u lavoru punom bistre vode udavi{e se dve ose

57

58

59

Ki{{{{iiiii.....

60

Ki{i... Ki{e su duge Pustite! Neka se ispla~e nebo; do}i }e nam posle toga ~ist, mio i topao zrak.

61

JESEN I sada jesen nekako brzo dodje list za listom vene i pada slivaju se neprestano zemljane ki{e i surovom lepotom zamirisa cve}e. Opet miri{e duga i dosadna zima opet se ~uje kako svaki list pada uveliko gavran najavljuje dugu no}.

62

U ^AROBNOJ JESENJOJ NO]I [ta jo{ re}i u ovoj ~arobnoj jesenjoj no}i Da l' samo }utati ili {apatom razbijati magiju njenu Miris jesenjeg dozrelog vo}a no{en toplim povetarcem opija mesec tiho nebom klizi kao ogromnim zaledjenim okeanom Cvr~ci, kao da ih na hiljade ima u neprekidnom tonu pozdravljaju svaki tren ove miline No}as sigurno ne}u spavati jer srce se moje razne`ilo toplo i ogromno postalo No} je a dobro se vide i obrisi planina i svaka kro{nja drveta ko srebrnu krunu da nosi

63

No}as, ni ptice nisu tu`ne... zato u`ivam u ovoj ~arobnoj jesenjoj no}i.

Kako su lepi miris i sve`ina prvog snega

64

TOPLI DAN I odjednom, usred novembra topli dan A za njim i toplo ve~e. K'o zmiju prese~e zahuktalu zimu. Topli povetarac miluje grane i svaki pre`iveli list lagano na zemlju spu{ta. Na nebu se vidi `ar, a ono je plavo ko more A moja soba - postade hladnija od ulice. Bi}e, ka`u, opet tople ki{e

65

Zima. A usred zime Procvetalo drvo.

66

Pade sneg na beli cvet i ohladi ga.

67

Kako je lep dah prole}a kako veliki nagove{taj daje kako budi nadu i dobre misli

68

Plavo sivo zeleno nabujalo vla`no o`ivelo oblak di{e po~inje pravo prole}e

69

@ARKO LETO @arko leto Sunce zalazi Gori brdo Toplo ve~e Ciga sedi na pragu Ni{ta ne razmi{lja Zadovoljan je

70

VE^ERAS Ve~eras posmatram kako beskrajno umire leto i koje kao kakav div izdi{e Ve~eras pa`ljivo slu{am kako se lagano izvla~i du{a iz travke tanane Ve~eras orasi sami padaju cvr~ci cvr~e bruji cela Vasiona Ve~eras moje je srce veliko i {iroko kao da su ispunjene.

mu

sve

`elje

71

72

VI

73

Oblaci plavi preplavili planinu

ogromnu

74

75

PLANINA Kora~am stazom i bespu}em Ni o ~emu ne razmi{ljam prazna svest najvi{e mi godi Sre}em u {umi retku sovu to je za mene radost najve}a k'o ko{ara dragulja Pod nogama trava meka pod nosom sve` miris planine a u o~ima: daljina Na planini vetar ja~e duva i latice cveta su ~vr{}e u `binju se kriju U du{i nema straha nema ni mr`nje samo veliko ushi}enje

76

Polja su ~ista blistava bela i sjajna.

77

PRI^A O KLENU Bio jednom jedan klen. @iveo je ispod jedne velike zelene vrbe u Ni{avi toploj reci. Jednog letnjeg jutra tiho se pra}akao i kupao a njegove bele krlju{ti savetlucale su na Suncu kao kakva zdela puna srebrnjaka. Kupaju}i se klen je razmi{ljao: - Ja sam najbolja, najbr`a i najlep{a ni{avska riba. Pravi sam sportista: brz, spretan i poletan. Hrabro se kre}em, visoko ska~em i nikad ne pla~em. Ozbiljan sam, nikad se ne sme{im i vrlo retko gre{im. Dok ostale ribe, uglavnom zbog hrane

78

idu po dnu i pognute glave, ja sam ponosan i gord: volim visinu i vode povr{inu. Udubljen u svoje lepe misli, klen kao da se tr`e, mrdnu repom a voda nad njim kao da zavri. - Znam za jednu svoju urodjenu manu, ~esto skupo pla}am ljubav ka visini i {etnju po okolini. Ipak, mislim da sam pametniji od ostalih riba, gord sam jer sam svetao i beo. Jak sam i nisam glup ali znam da mi zbog toga manje ribe stalno spletke ~ine. Klenu se, zatim, misao razvedri: - Crvena mi boja dobar ukus ~ini i zato ~esto, i po mese~ini, hitam po okolini. Ja sam gospodin klen! I dok je klen bio udubljen u svoje misli nehotice iz trave, valjda htede hladne vode piti, u vodu pade jedan skakavac mali. Sudbina je htela da kako buba sko~i - to klenu pade u o~i;

79

i u istom trenu klen se prenu,

80

otvori usta kao ko{, a {ta bi mala buba jo{, nesta kao iskra u bunaru. Klen, dakle, hitro sko~i, njegova se usta zatvori{e i on pljesnu u vodu. Oko sebe sna`no vodu zatalasa, kao pravi dasa; krug do kruga, sve manji pa sve ve}i {iri se naokolo. A sve bube koje posmatra{e ovaj stravi~an prizor sa zaprepa{}enjem govori{e: - To je klen, to je klen! I tog istog jutra, na tom istom mestu dodje ribar stari da ulovi istog klena. Ribaru je poznato da je klen nesmotren, ali otmen, da voli visinu i sun~evu toplinu, da `eli prvi da sazna, ~uje i vidi, da on prvi mamac juri i zato se duri. A zna i to da ga ~esto velike osobine vrlo slabim ~ine, i da nema mnogo dara jer ga iz prvog maha buba vara.

81

I uobi~ajeno, ribar daleko strunu baci, na povr{inu vode mamac udari, ali ni{ta ne ulovi. To u~ini mnogo puta, i sve isto, ni{ta ne ulovi... To ga obeshrabri i shvati da od ulova ovog puta ne}e biti ni{ta, ali re{i da poslednji put strunu zahita. Vetar mu sda pomo`e te jo{ dalje strunu baci. I kad to u~ini, klen vide mamac te se uznemiri. I kad opazi svoj plen, hitro sko~i klen; sklopi{e se usta njemu a struna se zategnu. Kako se struna zate`e, {tap se ribaru nakrivi, umalo ga ne ispusti, a lice mu se ozari. Na glavi od slame {e{ir popravi pa obema rukama {tap tr`e ka sebi. Jo{ jedan korak u vodu dublje zagazi, ~vr{}i stav zauze, pa {tap tr`e bez pauze.

82

A struna ~vrsta, zategnuta, kroz vazduh zvi`di, {eta tamo-amo, a ribar se sme{i: - Kolika je, sad }e, sad }e! Ribaru se u glavi javi{e ve} dobro poznate misli: ako je uhvati, nit' je da je pr`i, niti da je jede, al' on bi da se hvali i mokre ga}e opravda. Kad nad vodom ribar vide glavu velikog klena jako mu se otvori{e o~i i zenice u njima, i on tada re~e: - Vidi klena, velikog do kolena! Borba dugo nije trajala. Kad ribar sebi ribu pribli`i ~vrsto je i spretno za glavu uhvati i klen nemo}an postade tad;

83

otvori usta k'o {to on samo zna, i ~im to u~ini - ribar ga umah od sudbonosne kuke rastavi.

84

I doista, puno se ne namu~i dobru ribu ulovi, pa hitro ku}i da se pohvali. Kako dospe u ~uvarku klen postade spokojan i tih. Samo se dva-tri puta lagano podi`e, a onda opet le`e i u}ita. Razmi{ljao je: - Sad mi je sve jedno, bunjenja nema. Be{e to u reci celi `ivot moj. ___________ Zapis uz stih: 1) Pesma posve}ena klenu - ribi koju sam u Ni{avi naj~e{}e lovio. '77.

85

JABUKA Rumena jabuka kao najlep{i obelisk stoji na mom dlanu puna mirisa i sve`ine.

86

87

VII

O se}anja ose}anja draga ___________ Zapis uz stih: 1) Ose}anja su okamenjeni dogadjaji pro{losti. 2) @ivot postoji dok postoje ose}anja.

88

89

O^I STARICE Neverovatno, K'o hartija izgu`vano lice a o~i tako bistre kao da su sada rodjene, O~i vesele i pla~ne o~i pune `ivota i `eljne lepote da se nagledaju.

90

Kad si mlad i nezreo sve ti du{u nji{e Kad ostari{ i najlep{e stvari postaju zamorne

91

DUH I BUZDOVAN U zemlji jednoj dalekoj na jednom lepom dvoru sreto{e se duh i buzdovan. Duh prvi oslovi buzdovana, i re~e mu: "Da li `eli{ da ti i ja podelimo carstvo? Neka tebi pripadnr zemaljsko a meni nebesko. Po{to malo ko od ljudi poznaje nebesko carstvozato }e tebe svi po{tovati i tebi darove nositi a malo ko }e za mene znati. Dozvoli da ti budem uz koleno a za uzvrat ne `elim nikakve plate jer meni je plata dovoljna jer je nebeska." Kad vide da je neuverljiv, duh dodade: "To nije samo moja `elja, ve} je to od Boga dato."

92

Buzdovan se duboko zamisli, pa re~e: "Ja sam dovoljno jak, i ono {to pripada samo meni ne `elim ni sa kim da delim." Duh poku{a da mu objasni: "Ja sam od Boga - ti si od ljudi. Predstavnik sam nebeskog a ti zemaljskog. Zar nismo ti i ja oduvek jedno {to se ne mo`e razdvojiti?" Odgovori buzdovan: "Ja ne znam ko si ti ali znam ko sam ja. Ovde sam ja gospodar i bez obzira {to ne razumem ko si ti, meni je ovako lepo." Duh re~e: "Moje carstvo je ve~no, tvoje prolazno." Buzdovan je }utao. Duhu se to nije dopalo i nije mu bilo lako,

93

ali nije `eleo da zame}e kavgu nego da se povu~e. Zadovoljan buzdovan ostade sam i pomisli: "Ovo je poslednja prepreka koja }e mi u vlasti zasmetati. Priredi}u zato veliku gozbu. To sam i ranije uvek ~inio kada sam se otarasio bilo kog ko bi mi zasmetao na putu za presto." Buzdovan je u znak rastanka sa duhom priredio veliki ru~ak. Bilo je mnogo zvanica ali im nije govorio kojim povodom ih zove jer je pretpostavio da mnogi to ne}e ni razumeti. Trpeza je bila prepuna. Gosti su jeli, pili, smejali se, ali na kraju mnogi su ostali zbunjeni jer nisu znali o ~emu se radi. Kad su se gosti razi{li, buzdovan je ostao sam. Ali, kada je njegovo zadovoljstvo

94

bilo najve}e iznenada po~e{e da duvaju neki ~udni vetrovi najpre lagano a onda sve ja~e i ja~e i oduva{e buzdovana kao da je pero u oluji. ___________ Zapis uz stih: 1) Pri~a u pesmi govori o odnosu duhovne i svetovne vlasti. 2) Svaka vlast - ma kako silna bila mora da po{tuje i malo duha ili neka od osnovnih duhovnih pravila da bi opstala. 3) Najve}i siromah na svetu je onaj koji tra`i ono {to ve} ima. '76.

95

KRAJ Ponekad po`elimo da vidimo kraj a kraja nema (ko {to ni po~etka nema) Jer, Postoji samo preobra`aj.

96

97

ZAPIS UZ PESMU

98

99

Gorski cvet (ili Najtu`nija pri~a na svetu) 1.Uporedo sa pisanjem ove pri~e pisao sam i njeno tuma~enje. 2.Pri~a o cvetu koji je rastao u planini govori, izmedju ostalog, i o lepoti i razumu koji je pravilno i savr{eno rasporedjen u Prirodi. 3.Priroda je izvanredni Ujedinitelj, Uravnote`itelj i Ispravitelj. Pravilno i izvanredno rasporedila je svoju pamet, snagu i lepotu. 4.Po njenoj savr{enoj organizaciji: lepi cvetovi, lepe `ene, kao i sva lepota uostalom rasuta je po celom Svetu. Svuda je ima a raspored je savr{en. 5.Ali, {to je mo`da najslo`enije i najsavr{enije, Priroda je dobro rasporedila i ljudski duh.

100

6.^ak se i deca od najsna`nijih, najlep{ih i najpametnijih roditelja radjau kao prose~na i obrnuto. 7.Veliko je Savr{enstvo ravnote`e u Prirodi. 8. Ovom pri~icom od desetak redaka, a koju mo`e mo`da i najmanje dete da razume ili oseti, poku{ao sam na sa`et na~in da poka`em Veliku mudrost Kosmosa. 9.Njome sam poku{ao na neki na~in da dodirnem neke od su{tinskih istina: filosofije, religije, nauke i umetnosti. Uop{te, to je poku{aj dodira svrhe Kosmosa.

Ve~no i prolazno 1.Pri~a bi trebalo da poka`e na neki na~in i tragiku obi~nog - uobli~enog i(li) egzistencijalnog, ({)to je uslov ,,dolaska'' u Su{tinsko (esencijalno) i(li) transcedentalno. 2.Tragika dolazi i zbog velike `elje za lepotom. 3.Tragika predmetnog dovodi do Prosvetljenja i Najvi{ih istina.

101

4.I Isus je do`iveo tragiku obi~nog ljudskog `ivota da bi postao, nakon toga, Sveistiniti i neuni{tivi. 5.U pri~i je predstavljen odnos esencije i egzistencije (obli~ja i Su{tine ili konkretnog i Su{tinskog). 6.Dolaskom do Najvi{ih istina, do najvi{ih stanja svesti - tamo nema tuge, ve} je to sveprisutno bla`enstvo. 7*Da bi se do toga do{lo potrebno je puno tuge i `alosti - a koja je vezana samo za obi~an `ivot, za egzistenciju - za obli~je. 8.Najvi{a ljudska tuga je kada umire lepota. 9.Tema pri~e je umiranje lepote. Lepota je `rtva - radi dolaska do Istine. 10.Medjutim, tuge u S(s)u{tini nema. 11.Ona se javlja samo u egzistenciji i vezana je za konkretno i ograni~eno i tu je njena uloga pozitivna, jer podsti~e put i poma`e ~oveku da prevazidje svoju ograni~enost i vine se u neograni~eno. 12.Tuga podsti~e vi{a stanja svesti i prelazak u Esenciju. 13.Ona izvanredno poma`e stvaraocima u prosvetljenju, jer kod ravnodu{nih bez ove emocije nema ni ,,uspona''.

102

14*Sva tuge koja se javlja za nestankom egzistencije je u isto tolikoj meri (koli~ini), ako ne i vi{e od toga, pretvorena u Kosmi~ku radost zbog susreta sa Esencijom. Da li je i to vid savr{ene ravnote`e mera? 15.Da li je i Mona Liza o~igledna slika spoja tuge ljudske i radosti Kosmi~ke? 16.Tuga je, dakle, samo trenutna i njena osobina je neve~nost, jer je osobina konkretnog i prolaznog. 17.U Eseniciji nema tuge - postoji samo radost. 18.Savr{eno je to prirodno uravnote`enje: prelaska iz tuge (kao mosta) u Radost. 19.Tuga je, izgleda, neizbe`na spona ~oveka sa Savr{enim. 20.Tuga u svetu kao ne{to su{tinsko ne postoji. Ona nastaje samo kada se u savr{enom rasporedu Istine i lepote odredjeni delovi menjaju. 21*Ona je (ose}ajni) pokazatelj i trenutne neravnote`e - da bi se nakon toga do{lo do najvi{e Kosmi~ke ravnote`e. 22.Pri~a predstavlja poruku (i) na ose}ajnom nivou predstavljanja Najvi{ih kosmi~kih istina.

103

23.Predstavlja na neki na~in i poku{aj obja{njenja Kosmi~ke svrhe lepog, iako nam ponekad izgleda da neke vrednosti (istina ili lepota) nemaju svrhu svog postojanja. Kosmi~ka svrha 1.Tuge zbog celine Kosmosa nema. 2.Sve {to postoji - sve ima svoju Kosmi~ku svrhu. Jer, da je nema ne bi ni postojalo. 3.U Kosmosu nema umiranja. 4.Jer, Istina je neuni{tiva. 5.Potoji simboli~ko umiranje ~oveka (u ~oveku) kao kod Isusa, gde On (nakon toga) postaje Obo`en, Okosmo{en ili Osu{ten.. 6.Dakle, umiranje obi~nog `ivota da bi se postigao savr{eni `ivot. 7*Sve ima svoju kosmi~ku svrhu i ne treba se brinuti za Su{tinu Sveta, jer u Najvi{oj Su{tini (u Bogu) nema tuge. 8.Mo`da je ~oveku potrebna tuga kao ne{to pomo}no, kao nu`na varnica koja spaja egzistenciju sa Esencijom. 9.Iz odricanja i smrti egzistencije i uni{tenja `elja, a uz pomo} tuge (za tim)

104

koja je i rezultat toga - odnosno proiza{la, dolazi se do Esencije. 10.A mo`da se tuga poni{tava prelaskom u Kosmi~ku radost. Te je i to jedna od savr{enih prirodnih ravnote`a. 11.Tako izgleda da se iz tuge radja prosvetljenje i (sveta) misao. 12.Obi~no je ovo stvaraocima dobro poznato. Susret sa Istinom 1.,,Dolaskom'' do Najvi{ih istina ~ovek uvidja da u Kosmosu nije sam, nije izgubljen i nije Bezna~ajan. 2.To je uzrok njegovog poistove}enja sa Najvi{om istinom i njegove Kosmi~ke radosti, i najvi{e radosti koju uop{te ~ovek mo`e da pojmi. 3.To je ~oveku najvi{a uteha ili uteha nad utehama. 4.Pri~a govori o dalekom cvetu koji je ipak uo~en i opisan. Tako i o Najvi{oj istini koja se u religiji zove Bog ne bi moglo ni{ta da se ka`e da je niko nije uo~io ili video. 5.Kad je Cvet (Istina) on je cvet, jednako je lep i kada je sam, i kada je u

105

divljini, i kada je u dru{tvu najlep{ih cvetova u vrtu. 6.Bo`ja ideja je, dakle, lepa uvek, i kada je u maloj kompoziciji, pesmici, a isto tako i kada je uklopljena u velikoj ,,simfoniji''. 7*To {to je doista lepo - ono je lepo i pitanje je da li postoji uop{te razlika medju (tim i takvim Pravim) lepotama. 8.Ili, mo`da je Gorski cvet ~ak lep{i kad je sam, nego kada je u najlep{em vrtu medju hiljadu lepih cvetova. 9.Cvet je simbol Kosmi~ke su{tine ili Bo`ijeg mirisa, koji je skriven, dolazi iz daleka (u obliku nejasnih znakova ili tragova), ali je najveli~anstvenije lepote i mo}i. 10.^oveku je, ipak, uz veliki trud mogu}e da do njega ,,dodje''. 11.Najvi{a istina, dakle, nije uvek u sjaju (kao Sunce u zenitu) ve} je ~e{}e skrivena negde daleko ( ,, u planini '' ). 12.Iz tih razloga mnogi traga~i za ovim Mirisom i Svetlo{}u (Lepotom) odlaze i duhom i telom ili u pustinje ili u planine... 13.Osetljiva ~ula stvaraoca i uop{te vidovnjaka Istine pa`ljivo registruju svaku njenu poruku i uspe{no (ih) ~itaju njihovu

106

auru, a koja se nazire iz svake egzistencijalne stvari (predmeta). 14*U auri je zapisana sudbina (pro{losti i sada{njosti) svakog ,,predmeta'' i aura je u su{tini Istina koja, kao ljuska ili ~uva ili razgradjuje predmet. 15.Ona je njegov gospodar. A svaki predmet poseduje svoju auru.

Odnos Istine i ~oveka

1.Pri~om sam poku{ao da izrazim ili pojasnim ~itav jedan istinosni ili filosofski sistem o odnosu Esencije i egzistencije. 2.A mo`da je to i najva`nija tema kojom se religije bave: odnos ~oveka i Kosmi~ke istine (ili Boga), jer u religijama ,,nije najva`niji'' ni Bog ni

107

~ovek, ve} njihov odnos: gde pri tome ne gubi ni Bog ni ~ovek. 3.Mo`da je ovo jedan od najva`nijih i nau~nih problema, a isto tako i umetni~ki. A mo`da je to za ~oveka i najva`niji kosmi~ki problem.

Cvet - simbol skrivene Istine

1.Cvet je skriven, (i) te{ko je do}i do njega - kao i do Najvi{e istine (najvi{ih misli i ose}anja). 2.Cvet je simbol Najvi{e istine (Najvi{e spoznaje) i videti Ga zna~i Videti Najvi{u istinu. 3.Ponekad najlep{i cvetovi rastu (nalaze se) na najzaba~enijim i najneo~ekivanijim mestima u Prirodi. 4.Tako da ih i ljudi i `ivotinje ne prime}uju ili se ~ak pona{aju prema njima kao da su najru`nije {iblje - ne shvataju}i njihovu Veli~inu. 5.Ponekad na najru`nijem djubri{tu raste prelepi cvet.

108

6.Ponekad najru`nija i najgluplja `ena rodi najpametnije i najlep{e dete. 7*Najlep{i cvet je simbol svih vrednosti koje su u ,,dalekim'' i zabitim krajevima za nepametne i neprosvetljene ljude - koji za to nemaju razumevanja (iz jednostavnog razloga jer nemaju ~ulo za to). 8.Pri~a je posve}ena Lepim `enama (duhovno i fizi~ki) i svemu {to je lepo i vredno, a ostalo nezapa`eno ili neshva}eno. Zavr{na re~ 1.Pri~a predstavlja poruku, a u neku ruku i protest, da ne treba Najlep{i cvet tra`iti samo i(li) u materjalnom sjaju i izobilju, odnosno u materjalnoj egzistenciji. 2.Ne treba Ga tra`iti ponekad ni previ{e daleko, jer Cvet je ~esto sasvim blizu nas, ili se ~ak nalazi u na{oj du{i. 3.To se odnosi i na dana{njeg ~oveka koji je zaboravio Su{tinsku istinu (Boga) ili Prirodu - planinu. Zaboravio je , dakle, Gorski cvet (Najvi{u istinu). 4.Kao posledica toga u ~oveku se javlja tuga i `al za njim. Tuga u su{tini poma`e ~oveku da bi se sreo sa Bogom.

109

Tuga za Lepotom preobra`ava se u radost susreta sa Bogom. 5.Kao {to u su{tini tuga ne postoji, isto tako, i samo}a ne postoji. 6.Onaj ko je s Bogom on je najneusamljeniji. On na neki na~in zadobija dru{tvo i snagu Celokupnog Kosmosa. 7*A {ta }e ~oveku ve}e utehe i radosti od ove.

Maj 1977.

110

111

KAMEN^I]I:
u {aci sakupljeni septembra '95 I Gorski cvet...1 1. Cigan~e .3 2. Da je ovo malo vode.4 3. Tamni oblaci. 5 4. Ponekad je ~udno..6

112

5. 6. 7. 8. 9. Revolucionar .7 Te{ko vreme prolazi. .8 Mnogo }e stranica biti ispisano.9 Mladi sokole 10 Dobrim ljudima.. ..11 II Oprostite.. .13 1. 2. 3. 4. 5. Pesnik ...15 Moji snovi su Istina..16 Ovog leta.. 17 Ono {to ~ovek u `ivotu. 18 Kome da verujem. .19

113

6. priVidjenja .20 7. Obi~an ~ovek... ..21 8. Evo ve} nekoliko dana. .22 9. Tuga.. .23 10. Dodje mi jedna svetla misao...........................24 11. Mislim .25 12. ^isto srce. 26 13. [koljka .27 14. Kad je nemir... .29 III [ta je `ivot.. .31

114

1.

Pesnici se dru`e.. ..33 2. Ko luta kao ~ovek medju zvezdama.34 3. Svaki ~ovek... 35 4. [ta o `ivotu zna.. ...36 5. Svi mi pravu... ..37 6. Ja ljubim mir. 38 7. Crnac. ....39 8. Pro}i }e vreme. .40 9. Postoje pri~e. .41 10. U ~emu su isti..42 11. Tvoje je zlo. .43 IV Kako je priroda45 lepa

115

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Dan se dugo radja.47 Petli poju... 48 Zora rujna. .49 Naidje ponekad. 50 U svitanje se budim. ..51 Ko nije video.52 Dan je ~ist kao suza. ..53 V Ki{iiiii 55

1. 2. 3. 4.

Ki{i 57 Jesen. .58 U ~arobnoj jesenjoj no}i59 Kako su lepi.. .60

116

5.

Topli dan... .61 6. Zima.. .62 7. Pade sneg 63 8. Kako je lep dah prole}a. .64 9. Plavo.. .65 10. @arko leto..66 11. Ve~eras. .67 VI Oblaci plavi. .69 1. Planina 71 2. Polja su ~ista... 72 3. Pri~a o klenu.. .73 4. Jabuka .79

117

VII O se}anja.. ..81 1. O~i starice. 83 2. Kad si mlad i nezreo.84 3. Duh i buzdovan....8 5 4. Kraj. ..89 Zapis uz pesmu. 91 1. Gorski cvet 93 2. Ve~no i prolazno94 3. Kosmi~ka svrha. 95 4. Susret sa Istinom.. .97 5. Odnos Istine i ~oveka.. ..99

118

6. Cvet- simbol skrivene Istine... ..99 7. Zavr{na re~.......100

Izdava~:

NARODNA BIBLIOTEKA Vuk Karad`i} Bela Palanka

recenzenti:

Gojko Anti} Zoran @ivkovi} Hristi}

lektor:

119

Dragana Jovanovi}
Kompjuterska obrada:

Du{an Ton~i}
Korice:

Autor

{tampa

Poligraf Pirot
tira|: 50 primeraka
CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1-1 JOCI], Negovan Pojesija, Negovan Joci}. Bela Palanka Narodna biblioteka Vuk Karad`i}, 1997. (Pirot: Poligraf), 101. str., 21. cm Tira` 50. ID- 57209356

120