Genije - (Ta To Be (E? Ono (To Je Svima Poznato, A o Emu Se Najmanje Zna. Istina Je Sve (To Postoji

1.
UVO\ENJE
Genije - {ta to be{e? Ono {to je svima poznato, a o ~emu se najmanje zna. Istina je sve {to postoji. 1. Svaki ~ovek je pomalo kreativan i talenat za posao kojim se (prete`no) bavi. Mo`da se moè re}i: ~ak i pomalo genije. Samo ve}ina ljudi dodje do nivoa u~enja zanatskog dela i dalje ih ili manje interesuje, ili ih sam ìvot na to natera. 2. Ako je ~ovek na vrhu hijerarhije svih sloènosti u prirodi jer je njena najsloènija tvorevina, ~ovek talenat i genije kao najve}i talenat bi trebalo da stoji na samom vrhu piramide svih sloènosti. 3.
Ovo je na prvi pogled sasvim jasna stvar, dok se stvari malo dublje i jasnije ne sagledaju. 4. ôveku je odavno postalo jasno postojanje talenata i njihovih dela koji nisu zna~ajni samo za napredak, vodjenje i razvoj ~oveka i ~ove~anstva, ve} i za njegov opstanak uop{te. Jer, stalna je potreba i prirode i ljudi -kreativno bivstvovanje. 5. îne}i vrh hijerarhije sloènosti prirode geniji stoje kao kakva kruna. 6. Baviti se problematikom genije, kao uop{te i problemom ~oveka, nije laka stvar i predstavlja jednu od najsloènijih problematika sa kojom se ~ovek hvata u ko{tac. To je, dakle, jedan od najsloènijih predmeta prou~avanja sa kojim se ~ovek susre}e. 7. Problem genija je sloèn, polivalentan, interdisciplinaran i njega mogu malo bolje da spoznaju i razumu samo (ujedinjeni) timovi stru~njaka. 8.
Moè se postaviti i ovakvo pitanje: da li takozvani, obi~ni ljudi mogu prou~avati ljude koji imaju vi{e sposobnosti od njih; ili blaè re~eno: da li nenadareni mogu prou~avati nadarene? Da li manje sloèno moè izu~avati sloènije od sebe? Ili: da li samo geniji mogu izu~avati i razumeti genije? 9. Moè se postaviti i pitanje: da li genije moè sam sebe da prou~i i razume, jer neprestano ìvi sa svojom li~no{}u i moè da je posmatra, razume i analizira. Moè da je neprekidno proverava u mnogim razli~itim situacijama. 10. Ali, moè se postaviti i pitanje: koliko je sam genije spreman da svoja zapaànja podvrgne op{tim pravilima, a {to je jedan od osnovnih uslova i ciljeva objektivnog i nau~nog sagledavanja i izu~avanja genija. 11. Kada se poku{ava odrediti ili definisati genije, uglavnom se govori da je to ~ovek sa urodjenim velikim potencijalom duha, osoba sa najvi{im du{evnim i duhovnim sposobnostima,
sa ~esto istaknutim intelektualnim sposobnostima koja moè postizati trajno najvi{e rezultate svojom stvarala~kom mo}i u gotovo svim domenima ljudskog ìvota i rada u obliku kulturnih, obrazovnih, tehni~kih, duhovnih i materijalnih proizvoda. 12. Mo}i genija u ljudskom rodu davno su uo~ene, ali ne moè se re}i da su davno i izu~ene. 13. Vrlo ~esto se pominje da je u ljudskom rodu oko jedan posto genija. Dakle, na sto ljudi jedan je sa sposobnostima i potencijalom genija. 14. Ako prihvatimo mi{ljenje da je savr{enstvo prirode sastoji u savr{enom rasporedu i da je svuda i na svakom mestu, onda genije nije na vrhu piramide, nego je na vrhu malog {atora. 15. Kreativna misao vodi ovaj svet: i nauku, i umetnost, pa i obi~an ìvot. Kada je ne{to kreativno, novo, sveè, te makar to bila re~, postupak ili {to drugo svima to obi~no godi. 16.
Ako bi napravili nekakvu uslovnu podelu kreativnih li~nosti, to bi moglo da bude i ovako: obdareni, talenat i genije sa najsna`nijim potencijalom. Ova podela niti je ba{ jasna, niti na osnovu ~vrstih kriterijuma, jer su{tina je kreativnost, a to su procesi koji su po prirodi gotovo identi~ni (pre svega) kod svo troje. 17. Dakle, ovi ljudi se odlikuju po potencijalu, sposobnosti; ali, tek po ostvarenim delima svrstavaju se u pojedine kategorije. Jer, potencijalni genije ne mora da uradi ni{ta {to je genijalno. 18. Postoje razli~iti termini: talenat, podareni, genije, kreativni pojedinac, daroviti, obdareni, nadareni, mo`da nadahnuti i sl. Mo`da je za sve ovakve ljude prikladan termin kreativni pojedinac. Naime, ~ovek sa potencijalom (sa mogu}no{}u) inoviranja. 19. Jer, ako se kaè: nadareni, obdareni moè se misliiti na ne{to {to je dato ~oveku jednom za svagda. Medjutim, on jeste sa mogu}no{}u
kreiranja, ali ne mora ispoljiti kreaciju (bitno). A da bi je ispoljio, {to je i su{tina (kreativni ~in), on mora da bude aktivan, da radi, da bude usmeren ka tome i ~ak da ima na~in ìvota i izvesnu posve}enost. Genijem ~ovek obi~no postaje tek delima u koja je obi~no uloìo gotovo celi ìvot, ili potpunom predano{}u. 20. Kreativnost postoji na svim uzrastima ~oveka, u svim kulturama, dru{tveno-istorijskim prilikama i svim oblastima ljudskog rada i bitisanja. 21. Deca su gotovo sva kreativna, jer su otvorenog duha prema svetu (svemu i sva~emu) i mek{a im je duhovna struktura a {to je do negde neophodno za kreativnost. To je, dakle, jedan od va`nijih uslova. Poznato je da deca na najnièm uzrastu vrlo lako u~e bilo koji strani jezik, i {to bi se reklo , mo`da ba{ zbog te prv(obitn)e ~istine i ~istote du{e i duha. 22. Deci je igra ne samo zabava ve} i na~in ìvota, a to je opet jedan od uslova za kreativno pona{anje. 23.
Smatra se obi~no da je u ljudskom rodu mali postotak kreatvnih ljudi, od ~ega 1% ljudi sa potencijalom genija. A ~esto se veli i da je za uspe{na dela potrebno 1% talenta a ostalo je rad. 24. êsto se upotrebljavaju termini: kreativna li~nost, kreativni pojedinac, stvaralac, inovator... Takav ~ovek nije, dakle, jednom nadaren (dat mu dar) za svagda, ve} mora to da spoji kroz radaktivnost i ispolji u delima. 25. Genije je stvarala~ka li~nost visokih stvarala~kih mo}i i sposobnosti i, normalno dostignu}a da bi uop{te mogao da se nazove genijem. Delo je dakle, potvrda ili pe~at genija. 26. Svaki ~ovek je (po svojoj su{tini) potencijalni genije i mo`da bi i moglo da se kaè da je gotovo u svakom ~oveku prikriven genije. 27. Problem je definisati genija. Jer, moè se postaviti i pitanje: kako obi~an ~ovek moè definisati ne{to {to je vi{e od njegovih sposobnosti? Ili: da li genija moè definisati samo
genije? Ali moralo bi se tada postaviti i pitanje: da bi genije odredio {ta je to genijalnost, on mora biti nadgenije, ili razumeti i osmisliti sve genije, njihove ìvote i sva njihova razli~ita dela? 28. Geniji stvaraju obi~no dela od op{tedru{tvene vrednosti i zna~aja. 29. Da li je genije pre svega put kojim je mogu}e ~oveku najvi{e se pribliìti uzvi{enom? 30. Zagonetka prirode: vidimo da ~ove~anstvo stalno napreduje i deca su pametnija od roditelja, a za{to onda geniji ne rajdaju jo{ ve}e genije? A ako bi bilo tako: da li bi se ozbiljno krunilo prirodno stablo? 31. Talenat visokih sposobnosti i visoke darovitosti moè se nazvati genijem. 32. U svim oblastima ljudskog ìvota mogu}e su kreacije i inovacije. 33. êsto se tvrdi da su kreativni pojedinci i geniji u svakom narodu
ravnomerno rasporedjeni. Nema, dakle, pametnijih i manje pametnih naroda. 34. Svi ljudi su u principu kreativni. Poznato je da su deca mnogo kreativnija od odraslih. 35. Kada se govori o geniju vrelo ~esto se to odnosi na ljude koji se bave naukom i umetno{}u. Medjutim, genijalnost je u svim oblastima ljudskog ìvota. 36. Da je ljudska pamet najisplatljiviji resurs davno je poznato, a sada je to postalo o~igledno u celom svetu. Isto tako: najbolja su i najjeftinija ulaganjainvesticije u {kolstvo. 37. Genijalnost i dela genija gotovo uvek podrazumevaju i ve~nost ili vanvremeni proces i dela. 38. Poku{avamo da govorimo o geniju: {ta on jeste, {ta nije i {to bi mogao da bude. I po{to je to jedna od najsloènijih problematika s kojom se ~ovek hvata u ko{tac ne treba
o~ekivati da je svaki iskaz, svaka tvrdnja o geniju i apsolutna istinita.
2. DELA
10
1. Dela genija predstavljaju najsloènija i najsavr{enija dela koja ~ovek moè da stvori. 2. Svojim delima materijalne i duhovne proizvodnje geniji stvaraju i kreiraju, vode gotovo sve oblike ljudske egzistencije, po~ev od umetnosti, nauke, dru{tva i td. 3. Genije se moè izu~avati i preko njegovih dela. Ali on kao i njegova li~nost predstavljaju ne{to {to je puno sloènije od njegovih dela, iako su dela pe~at ili njihov otisak. 4. Genije obi~no svoja dela stvara punom du{om i duhom a isto tako se njima i raduje. Geniji obi~no vole da pokaù i dokaù svoja dela, ali naj~e{}e nisu zainteresovani za ostvarenje i materijale koristi od svojih dela. 5. Medjutim, gotovo uvek postoje i ljudi oko genija koji vrlo brzo uo~e ba{ materijalnu vrednost njegovih dela i sve ~ine tako da se dokopaju te
11
vrednosti, a pritom se prema li~nosti genija odnose nezahvalno. I to je ~est uzrok sukoba genija i nekih ljudi i njihovih materijalnih inrteresa oko njegovih dela. 6. Dela genija obi~no su na nivou op{tedru{tvenog zna~aja jer su izuzetne vrednosti, a on to ~ini prepoznatljivim stilom. 7. Dela genija su rezultat njegove vidovitosti i predvidjanja, a to moèmo nazvati i invencijom. 8. On je vidovit i u smislu predvidjanja rezultata svoga rada. Na osnovu postoje}ih ~injenica on vidi mnoge kombinacije, mnoga re{enja, a isto tako i najbolje ishode. 9. Osim re{enja, on vidi i mnoga nere{enja. Jednostavno, predmet svoga rada ili svoje delo posmatra mnogo {ire no {to to mogu obi~ni ljudi- tako da je njegovo delo samo jedan prakti~ki proizvod nastao iz jedne ve}e {irine. Njegovo delo je zrnce oblikovano
12
snagom mnogih, pre svega, duhovnih vetrova. 10. Vrlo ~esto se de{ava da obi~ni ljudi i vekovima ne mogu da otkriju vrednost pojedinih dela genija. 11. Vrlo je ~est slu~aj da se ne zna uvek {ta je prava vrednost genijalnog dela, ali se ose}a njegova vrednost. êsta je ovakva situacija kod umetni~kih dela. Stanimo, na primer, ispred jedne umetni~ke slike; oseti}emo njenu vrednost, ali ne moèmo to i objasniti re~ima. 12. Medjutim, postoje i takve situacije kada genijalna dela, iako predstavljaju rezultat najvi{e stvarala~ke delatnosti u jednom vremenu- postaju dosti`na i za obi~ne ljude. 13. Naj~e{}i je slu~aj da najuspe{nija dela genija, i ne samo genija, vrlo ~esto rezonuju ( u najboljoj su saglasnosti, ostavljaju utisak) sa du{ama velikog broja (i obi~nih) ljudi.
13
Dakle, gotovo svaki ~ovek vidi i ose}a genijalna dela. 14. Genija obi~no ne interesuju povr{inske vrednosti, a vrlo ~esto ih manje interesuje i sudbina njihovih dela. Obi~no su maksimalno angaòvani za sve vreme stvaranja svojih dela. Ponekad se angaùju i u dokazivanju vrednosti svojih dela. Mada uspe{na dela sama sebi kr~e put u dokazivanju vrednosti, ili u ìvot. 15. Stvarala{tvo- (to) je kosmi~ki ples. 16. Dela genija nikada ne umiru, ili mo`da pesni~ki re~eno nikad ne gube lepotu i miris, ili zlatarski- ne r|aju. Ali povremeno mogu biti zapostavljena ili zaboravljena. Mada, kao odli~je, ona nose u sebi i duh vremena i prostora, ali i onoga {to se moè nazvati prolaznim. 17. Genije u svojoj glavi stvara slike, crteè, {eme, obrasce a da ni{ta rukama ne ~ini. I sve {to u delu ima on je pre toga naj~e{}e vrlo jasno u glavi imao.
14
18. Stvara nove i duhovne i materijalne proizvode. 19. Samim dolaskom na svet i svojim postojanjem svaki ~ovek je (i) originalan, a da ne govorimo o delima genija. 20. Sam stvarala~ki ~in je ujedno i (najve}a) plata geniju. On to nekad saop{tava- nekad ne. A to mu je naj~e{}e i najve}a i najdraà i plata i nagrada. A ako primi i materijalnu nadoknadu- on prima onda dvostruku platu. 21. A ~esto se ne obazire na materijalnu platu i nagradu. A to moè da uvredi onoga ko èli na mu uru~i kakvu nagradu ili priznanje. 22. Geniji naj~e{}e i rade u vrlo skromnim marijalnim uslovima. 23. Geniji se ponekad, svesni svojih potencijala i kvaliteta ,lako pogorde. Vrlo ~esto u takvim situacijama izazivaju gnev nekih ljudi. Ustvari, to bude vi{e radost nego gordost.
15
24. Kada se govori o obdarenima smatra se da je intelektualna sposobnost jedini i prvi pokazatelj. Medjutim, intelekt ima {iri zna~aj i odnosi se na {ire sposobnosi, u stvari na celokupnost pre svega duhovnog sklopa i potencijala, samim tim i li~nosti pojedinca. To je, dakle, sklop osobina, gde je intelekt svakako va`na stvar. 25. Da bi velika dela nastala, neophodan je pre toga veliki rad i upoznavanje prethodnih dela. 26. Genije stvara originalna dela visoke vrednosti. 27. Dela genija obi~no ve~nim mirisom miri{u. Nepresu{na su inspirtacija, jer obi~no i imaju u sebe ugradjene i delove ve~nosti. 28. Geniji nisu obi~no puno zainteresovani za materijalno vrednovanje svojih dela i materijalne koristi. Oni se vi{e interesuju da se pokaù i dokaù u smislu prave vrednosti svoje i svojih dela.
16
29. Genije, dugo se bave}i odredjenom problematikom- upoznaje i vrednost svojih dela (a u odnosu na druga stvorena dela). 30. Genije ~esto nije svestan koliki } e biti odjek i uticaj njegovih dela. Mo`da tek mali broj genija radi na popularizaciji svojih dela i trudi se da ostvari i materijalni efekat.
31. êsto oni koji nisu kadri da stvaraju, ali brzo uo~avaju vrednosti velikih dela- oni ~esto to saznanje skrivaju od genija.
32.
Genije nosi vatru- ja~u od svake (vatre), svetlije od svakoga zlata. 33. Ako genije svoju vatru drì na odstojanju- onda ga ona greje. Ako joj se suvi{e pribliì moè da ope~e: i njega i druge, a naro~ito kada je transformisana u delo (napolju). 34.
17
Zato genije mora,bore}i se za svoja dela, da se bori i da se distancira od njih. Jer sjaj njihov ja~i je od svakoga zlata i topliji od svake vatre. 35. Mnogi u takvim delima vide novac i bogatstvo te su odli~an mamac za zlo i nesre}u. 36. Genije je ponekad spreman da za svoja dela ulaè velike materijalne i duhovne potencijale, `rtvuje mnoge svoje vrednosti, pa i ìvot. êsto su u to uklju~eni i mnogi ljudi. 37. Za svoj rad i stvarala{tvo obi~no zahteva najbolje materijalne i duhovne uslove. I u tome je obi~no vrlo strog, uporan i istrajan. 38. êsto, oni koji su u njegovoj okolini, bivaju zbunjeni prevelikim zahtevima genija, pogotovu ako ne vide jasno dobre rezultate njihovog rada i dela. A to je i naj~e{}i slu~aj. 39. Genije je ~esto o{tar kada je u pitanju njegov rad i pretapanje rada- u delo.
18
40. Ali, plasman i spolja{nje ili materijalne vrednosti njegovog dela, materijalne nagrade i priznanja, nov~ana vrednost dela- to obi~no genija manje interesuje. Tako se kadkad odnosi i prema slavi. 41. Genije se manje angaùje u ovom domenu, a {to se delom odraàva i na to da sti~u slavu posle smrti. 42. Spreman je za velika ulaganja i duga odlaganja spolja{njih nagrada. 43. On poseduje jaku unutra{nju motivaciju i za svoj rad bitna mu je unutra{nja nagrada. A priroda je to tako regulisala da je ta unutra{nja nagrada ve}a od bilo koje spolja{nje. To je te{ko objasniti onima koji nisu stvaraioci- te se tako oni i{~u|uju otkud geniju toliko snage i istrajnosti za njihov rad. 44. Delo je pe~at, otvoreni rezultat, otkri}e. 45.
19
Bez genija.
(genijalnih)
dela
nema
46. Genije naj~e{}e potvrdjuje sebe kroz mnoga uspe{na dela. Retko genija priznaju odmah ako ima jedno, dva ili tri izuzetna dela. 47. Savr{eno delo je materijalni dokaz genijalca i genijalnosti. Ali, i to treba shvatiti fleksibilno. Nekada se delo shvata i prihvata kao genijalno tek kada prodju vekovi. Nekada se dela vrlo brzo priznaju kao genijalna, a onda im se osporava vrednost. 48. Genije je onaj koji stvara nova, originalna dela od {ireg dru{tvenog i svetskog zna~aja. To je potvrda i pe~at genija (stvarala{tvo) i stvoreno visokovredno delo. 49. Genijalna dela (su krupna dela. I kao takva ona) ~ine krupne promene (i u nauci, umetnosti i td. To (dalje) zna~i da se zna~ajno menja postoje}e stanje, i uvodi novo. To
20
izaziva mnoge promene, genijalca i slave i napadaju.
tako
da
3. NADARENOST I TALENAT 1. Obdareni su obi~no svi oni koji postiù nadprose~ne rezultate u bilo kojoj teorijskoj ili prakti~noj delatnosti. 2. Sama mogu}nost da se takve sposobnosti razvijaju moè se nazvati dispozicijom. Neki nau~nici smatraju da se obdarenost moè najbolje odrediti testovima intelektualnih sposobnosti. Sva deca koja imaju uspeha na ovim testovima iznad proseka, mogu se, po njima, smatrati obdarenom ili bistrom decom. 3.
21
Drugi, pak, nau~nici smatraju da se deca,~iji je u~inak konstantno zapaèn- iznad proseka u umetnosti ili drugim oblicima izraàvanja, mogu smatrati obdarenim. Dakle, pored uspeha na testovima inteligencije mora postojati i stvarala~ki rad u ma kojoj oblasti ljudske delatnosti. 4. Najpre se smatralo da je dovoljno izmeriti intelektualnu sposobnost i na taj na~in utvrditi da li je neko obdaren, talenat ili genije. Ali do{lo se do mi{ljenja da je odre|ivanje obdarenosti vi{e kvalitativan, nego kvantitativan problem. 5. Kod genija neizbeàn problem je problem stvarala{tva i on je neodvojiv od problematike genija. Ali, odmah se postavlja pitanje kako izmeriiti, odnosno odrediti kvalitativno i kvantitativno stvarala{tvo ~oveka. Koje mere, koje ar{ine koristiti. 6. Mogu se tu postaviti jo{ mnoga pitanja. Jedno od njih je: kako utvrditi stvarala{tvo u razli~itim oblastima? 7.
22
Vrlo ~esto su u primeni izrazi: nadarenost i talenat kao ne{to ~ime se odredjuju ljudi sposobniji od ostalih (tzv obi~ni ljudi). Takodje, genijalnost se uzima kao odredba za najsposobnije medju obdarenim ili talentovanim. 8. Kada se govori o talentima naj~e{}e se misli na ljude posebno uspe{ne u nauci i kulturi uop{te. Medjutim, dijapazon je mnogo {iri i odnosi se na sve oblasti ljudskog ìvota. 9. Genije- to je najpre datost (dar) i sposobnost, spremnost za najvi{a dela. 10. Podela na: obdareni, talenat i genije je samo uslovna i neprecizna, bez jasnih kriterijuma i granica. Te{to je, dakle, povu}i janu granicu. 11. êsto i najmanje talentovani mogu stvoriti mnogo uspe{nija dela od samih genija. 12. êst je slu~aj da geniji inspiraciju za svoja velika dela dobijaju od stvorenih genijalnih dela ali isto
23
tako nepresu{an izvor su im i dela malih stvaralaca. 13. I najgluplji ~ovek uvek zna po ne{to vi{e od najpametnijeg ili genija. 14. Daroviti poseduje dar; genije poseduje gen- zna~i u genu (su{tini) zapisano mu je. 15. Naj~e{}e se upotrebljavaju termini: darovitost i talenat. Genije poseduje sve i talenat i darovitost i jo{ po ne{to vi{e ili izraènije. 16. U principu svi ljudi su kreativni. Ve}ina dece, ili gotovo sva deca, ispoljavaju kreativnost. Sa odrastanjem sve je manji procenat kreativnih ljudi. Naime, kreativnost se ne gubi, nego se potiskuje, a do izraàja dolazi zaokupljenost odraslih prakti~nim i egzistencijalnim problemima. 17. Geniji obi~no jo{ u detinjstvu po~inju da se bave kreativnim stvarima, ali retko i ostvaruju genijalna dela. Vrlo je mali broj ~uda od deteta. 18.
24
Ali ~est je slu~aj da genije jo{ u najranijem detinjstvu sam sebe najavljuje i posao kojim }e se baviti i u ~emu }e biti uspe{an. 4. OSOBINE GENIJA 1. Davno je poznato da su za postanak i postojanje genija neophodna 3 faktora: 1. Urodjeni ili genetski potencijal 2. Sredina u kojoj genije ìvi i radi i 3. Li~ni rad- li~no angaòvanje genija. 2. Isklju~enjem bilo kog od ova tri faktora -genija nema. 3. Genije najpre poseduje najsna`niju duhovnu mo}- najizraèniju za ~oveka, koja je po prirodi izuzetno retka. U odnosu na obi~nog ~oveka, on je sa ve}om potencijom u svim domenima duha i du{e. 4. Mo} sa ve}om koordinacijom svih delova duha i du{e, kao i mo} lak{eg objedinjavanja u sna`niju celinu osobina su genija, ali koja proizilazi iz prirodnog jedinstva svih delova duha i du{e.
25
5. Mo`da je bolje govoriti o mo}i koordinacije sklopovakompleksa delova u celinu. Genije poseduje ve}u mo} u odnosu na obi~nog ~oveka da boravi u svim domenima duha- po svojoj volji, a isto tako da bude bliì njegovoj celini. Ovo je, ujedno, uslov za mogu}nost velike potencijacije, ve}e vidjenje kao i veliko stvarala{tvo, odnosno stvaranje velikih dela. 6. Odlika genija je snaga kako pojedina~nog isto tako i op{teg duhovnogdu{evnog potencijalajedinstven sklop svepotencijala, a tek onda specifi~nosti: ~ime se odredjuje genijalnost u odnosu na osobine i realizaciju u specifi~na dela. 7. Intelekt i inteligencija su samo deo op{teg duhovno- du{evnog i fiizi~kog potencijala genija i pre je to posledica njegovih mo}i, nego uzrok. 8. Isto tako i nadahnu}e je najpre put i razgovor duhovnog sa du{evnom celinom, {to e to dati(kasnije) stvaranje (velikih) dela.
26
êsto se obja{njava kao stapanje subjekta i objekta u kreativnom procesu. 9. Op{ta du{evno-duhovna-fizi~ka mo} omogu}ava geniju bolje rezultate ne samo u pojedinim, nego vrlo ~esto, u gotovo svim domenima bitisanja njegove li~nosti (intelektualna sposobnost, percepcija, ve}a mo} koncentracije i pa`nje, mo} ve}eg kvaliteta i kvantiteta ose}anja i td.) 10. On poseduje mo} da ve}u koli~inu energije du{e usmeri po svojoj volji. Ali, po{to se i ova energija pona{a po odredjenim kanonima i po{to nije neograni~ena, on ima i vi{e mo}i da pogre{i u odnosu na obi~nog ~oveka: moè da usmeri previ{e energije u pojedine delove stvarnosti ili pogre{an kvalitet energije tako da u takvim situacijama moè lak{e da naru{i sklad svoje ili drugih li~nosti, na primer. 11. U ovom pogledu obi~ni ljudi su za{ti}eniji, a ovo se moè videti mo`da jo{ jasnije kod ljudi koji poseduju i niè
27
stvaralake sposobnosti no {to su to ljudi sa normalnim sposobnostima. 12. êsto se pogreno u narodu izjedna~avaju ljudi sa sniènim sposobnostima i oni koji nisu normalni. Tek analizom sklada celokupne li~nosti moè se o ovome najbolje dati ocena. Jer, i oni sa najvi{im sposobnostima imaju neka pona{anja kao i oni sa najniìm, a oni sa najniìm sposobnostima pokazuju oblike pona{anja ljudi sa najvi{im sposobnostima. 13. Postoje i takve situacije kada genije u svoju za{titu moè da uloì veliku koli~inu energije i o~uva sebe u izuzetno te{kim situacijama {to, na primer, to za obi~nog ~oveka nije mogu}e. 14. Velike koli~ine energije koje ima u svojim uzdama omogu}avaju mu da i u najteìm situacijama bude smiren, ali se de{avaju i takve situacije kada ga iz koloseka izbace i najmanje sitnice na koje se naj~e{}e i ne obra}a pa`nja. To se de{ava kada velike koli~ine energije ne mogu da
28
budu kontrolisane, a ~esto dolaze spontano kao {to im dolazi i veliki stvarala~ki proces. 15. U ovakvim situacijama genije moè da doìvi nerprijatnosti, a isto tako i oni koji su pored njega. Neprijatnosti, dakle, mogu do}i iz njegove unutra{njosti ili spolja. 16. Genije barata (manipuli{e) ogromnom koli~inom energije du{e koja mu donosi korist, ali mu moè (ista) naneti i velike {tete. 17. Ista energija predstavlja mo} i nemo} genija. Ako krene nekontrolisano moè mu poru{iti zidove normalnosti i naneti trenutne ili trajne posledice- odnosno izazvati trajnu preraspodelu koja }e se odraziti na pona{anje njegove li~nosti. 18. Genije je po svojoj prirodi i izloènosti opasnostima ~ovek sa obi~nim sposobnostima. Uzro~nici ovoga su u njemu ali mogu biti i u spolja{njoj stvarnosti. 19.
29
Genije vrlo ~esto razmi{lja, voli, pati, raduje se celom du{om (sli~no deci) a ne samo u onom domenu u kome stvara, tj., na primer, u nauci, umetnosti i td. 20. Genije je sklon neprestanom istraìvanju, eksperimentisanju, novom, a ~esto to isto obi~nim ljudima deluje kao lutanje, nezrelost, ludost i sl. 21. êsto genija vrlo brzo zamaraju {ablonske stvari, stvari koje se ponavljaju, gde nema kreacije. Jer, stvarala{tvo i kreacija su crte li~nosti genija, njegov na~in ìvota koren svega, i on se tu i u tome ose}a sigurnim. 22. U du{i svakoga ~oveka leì genije, jer Um je u svakome ~oveku. 23. Genije je genije po tome {to je talentovan i kreativan u vi{e oblasti, ~ak se to {iri do gotovo svih oblasti , a njegov na~in ìvota je u gotovo svakom postupku i proiza{ao iz specifi~nog pogleda na svet. Svaki
30
genije dakle ima i svoju filozofiju, svoj sistem povezanih- u sklad mi{ljenja. 24. Genije je genije po tome {to je talenat za vi{e oblasti jer se istine iz prirodnih razloga u vi{im sferama duha suàvaju i pribliàvaju. 25. Genije je svestrana i stvarala~ka li~nost. Ove dve osobine ne samo da su komplementarne, nego su i uslovljavaju}e. Takozvani put- iz {irine u dubinu i obrnuto. 26. Prosto je neverovatno koliko je to stvarala~ko sna`no u ~oveku. Obi~no visoko kreativnog pojedinca posebno genija ne napu{ta ni u najteìm situacijama, bilo da se radi o bolu, tuzi, bolestima i sl. 27. Genije je gotovo u neprekidnoim kontaktu sa onim {to se zove Nesvesno. Ustvari, to nesvesno je itekako Svesno i Neugasivo, ali ~esto nedostupno obi~nom ~oveku - te ~ovek tu njegovu osobinu naziva Nesvesno. Dakle, nije nesvesno- nego nedostupno u pojedinim segmentima i
31
vremenima. I obrnuto: kada im je dostupno- ljudi vele: iz nesvesnog prodrli su odre|eni sadràji u svesno. 28. I kao {to rekosmo: obi~no je genije u gotovo neprekidnoj interakciji sa tim {to se zove nesvesno. A to Nesvesno je itekako Svesno i Najsvesnije. Samo je ~oveku ili dostupno, ili nedostupno. 29. To Svesno ~oveku ili dozvoljava ili mu ne dozvoljava pristup u svoja carstva. 30. Genije je radoznao, teì slobodi, nezavisnosti, nekonformizmu, istrajan je u radu. 31. Preuzima rizik, ima stalnu potrebu za novim. Teì da bude originalan, fleksibilan. 32. Genije ima stvarala~ku fantaziju, tolerantan je na neodredjenost, ima otvoren duh i otvoreno znanje i iskustvo, fluentnost ideja, otkrivanje i razvijanje problema, motivacione i
32
kognitivne mi{ljenja.
osobine
stvarala~kog
33
5. LI^NOST GENIJA 1. O geniju se moè govoriti kao o jedinstvenom sklopu osobina li~nosti. Njegova sutina je u njegovoj sutini li~nosti, a iz toga sledi da su samo razli~iti pojavni oblici njegovih specijalnih sposobnosti ili dela koja on stvara a koja su naj~e}e od op{tedru{tvenog zna~aja. 2. Genije se mora posmatrati najpre kao visoko razvijena li~nost i jedinka ljudskog roda, a tek posle kao li~nost sa razli~ito razvijenim svojim segmentima i usmerenjima. 3. Mo} genijalnosti je mnogostrana, razvijena i najpre je u vezi sa celom li~no{}u- ona poti~e iz su{tine i baze li~nosti- a njena kanalisanja dalje vi{e su odraz ve} postoje}e bazi~ne mo}i koja se moè kasnije pojavljivati u razli~itim uobli~enjima. 4. Su{tina genijalnosti je u samom ~oveku i celokupnoj njegovoj li~nosti koja je neodvojiva od detinjstva i
34
zadire- odnosno ~vrsto je vezana sa kolektivno- nesvesnim ( u kome su sme{tene mnoge li~nosti ali i celokupna istorija naroda i ~ove~anstva). 5. Genije je genije najpre po izvoru, po su{tini svoje li~nosti. Medjutim, kada se defini{e genije obi~no se, osim sposobnosti pominju i njegova dela jer se obi~no ~esto smatra da genije nije onaj ko nije ni{ta vredno stvorio. 6. Genije kao i svaki ~ovek po su{tini re~i stvarala{tvo ni{ta i ne stvara. Genije uvek stvara od stvorenog. Kao i svaki ~ovek. Ali, daje novo u stvorenom pomo}u stvorenog. 7. Genije je osoba najvi{ih mo}i a naro~ito istaknutom inteligencijom i izvanrednim sposobnostima u ve}em broju razli~itih aktivnosti (umetni~niih, nau~nih i td. ). 8. Nije dovoljna definicija genija koja pominje samo intelektualne sposobnosti, ve} te sposobnosti treba
35
sagledati pre u sklopu ostalih sposobnosti genija i pre kao posledica takvog sklopa li~nosti nego kao ne{to {to je uzrok genija. 9. Pitanje je, dakle, da li treba pretpostaviti, kao {to je to Terman uo~io da su geniji one li~nosti koje imaju intelektualnu sposobnost iznad 150. 10. Genije i problematika kojom se on bavi ~esto se po nasluti ose}a i vidi - {ta bi moglo biti logi~no, a {ta ne. 11. Genije- to je ~ovek. Najvi{e Strpljenjem se umnoàvaju dela. Od genija se ~esto traì da se dokaè mnogim genijalnim delima. 12. Genije se tako te{ko uo~ava i priznaje. Nekada se uo~i na vreme- ali mu se ne daju priznanja da bi on vi{e radio i vi{e stvarao. To je eksploatacija genija. 13. Geniji se ~esto bune jer nemaju uslove za rad. U principu genija vi{e interesuju uslovi za nesmetan rad,
36
nego nagrada za svoj rad- bilo duhovna ili materijalna. 14. Genija je mogu}e obja{njavati i ljudskim pravilima, ali on pomalo biva i van tih zakonitosti. 15. Genijalnost -to je pre svega osobina du{e, da moè da se usmeri na postoje}i plan, mapu Uma. 16. Po{to svaki ~ovek ima Celinu uma u sebi, zna~i svaki je po potencijalu pokazni genije ali po iskazanju nije. 17. Put stvaranja je: i}i u nepoznato, ka tajnama i isku{enjima. 18. Geniji su obi~no svestrani i sistemati~ni, te otuda vole i enciklopedije. [iroko sagledava problematiku, ima {iroka interesovanja, tako radi, tako razmi{lja, tako ìvi. 19. Genije uo~ava bitno, i tako pamti i razmi{lja. Upro{}ava sloène situacije. Ne tro{i pamet i pam}enje na
37
neva`ne stvari problematici.
odredjenoj
20. Genije ~esto nema puno vi{e energije od obi~nog ~oveka i to ga tera da bude racionalan- ako èli ve}a postignu}a od obi~nog ~oveka. 21. êsto su druga~iji kriterijumi vrednosti i sre}e genija i obi~nog ~oveka. 22. Genije se obi~no potvrdjuje kroz mnoga dela. Mnogi geniji se zato i hvale. To obi~no smeta ljudima, i izaziva negativna ose}anja, te zato mnoge genije na razne na~ine spu{taju na zemlju. 23. Genije jeste po su{tini kreativna li~nost. Kreativnih je dosta u ljudskom rodu, a geniji za razliku od njih su ne{to vredniji, uporniji i sistemati~niji. Dakle, ve}i radnici su. 24. Genijalce ~esto {titi i njihova pre svega unutra{nja duhovna struktura, jer velike koli~ine mobilisane energije mogu da poru{e zidove normalnosti.
38
Ali, dolaskom u carstva visokih ili najvi{ih duhovnih sfera podivljala energija se razlije i postaje krotka i mirna kao kada nabujala reka prekrije polje. 25. êst je slu~aj da amateri daju veoma kvalitetne ideje, a profesionalci ili zanatlije (nau~nici i umetnici) to razradjuju, uobli~avaju i prezentuju dalje. 26. Ponekad {kolska znanja omogu}avaju da se stekne zanat, ali ta ista znanja sputavaju kasnije slobodnu ~ovekovu misao i kreaciju. 27. Svaki ~ovek u sebi nosi (i) genija. Samo, dug je put do njegovog ispoljenja. 28. Geniji se ne razlikuju medjusobno toliko u strukturi njihovih sposobnosti, ve} su mnogi (pre)osetljivi radari koji hvataju kosmi~ke vibracije i poruke koje lete u odredjenom vremenu i prostoru nad obli~nim i kreiraju ga. 29.
39
Geniji su ljudi uporni u svom radu. Oni vrednije i bolje redjaju, klasifikuju, rasporedjuju, ~uvaju, teè ta~nosti i perfekciji. Geniji su ~esto hrabriji no obi~ni ljudi. 30. Postoji i ovakva pri~a: dajte geniju papir i olovku i bi}ete i on i vi mirni. 31. Nema velike razlike izmedju genija i kreativnog pojedinca, osim {to se genije uporniji, vredniji, sistemati~niji u ìvotu i radu, te su mu i dela takva. 32. Kreativnih li~nosti je mnogogenija je malo. Ali stvarala~ki procesi se ne razlikuju puno kod njih. 33. Genije je li~nost sa visokim nivoom obdarenosti. U biti se ne razlikuju od obi~nih ljudi, ali ali se krene u detaljisanje razlike postoje, ~ak i fizi~ke. Dakle, u pojedinim situacijama druga~ije funkcioni{u u odnosu na obi~ne ljude. 34.
40
Genije je nekonformista. Vi{e teì unutra`njoj nagradi. 35. Genije teì (da bude): nezavisan, duhovit, inicijativan, odlu~an, uporan, kriti~an, odgovoran, human, dru{tven, uredan, sistemati~an.
6. OPTE I SPECIJALNE SPOSOBNOSTI 1. Genije je, dakle, najpre genije po celokupnosti svoje li~nosti, celokupnog duevnoduhovnog ìvota, a specifi~na njegova usmerenja uslovljena su specifi~nom spolja{njom i unutra{njom situacijom. 2. To je obi~no ve}a mo}potencijal nego {to se pretpostavlja jer
41
su njegove mo}i u celini snage duha s mogu}no{}u razvoja drugih oblastisegmenata duha u li~nosti genija. Ovo mu daje osobinu- mo} ka svestranosti kao i to da moè brzo i lako da preme{ta energiju duha iz jedne u drugu sferu li~nosti, odnosno ìvota, ili iz jedne u drugu duhovnu sferu. 3. Naime, poznato je da su geniji, osim {to su stvaraoci, naj~e{}e su i svestrane li~nosti. Poznati su mnogi primeri iz istorije. Tuma~enje je jednostavno: da ta {irina njihovog dejstva predstavlja i svestranost koja je vrlo ~esto neodvojiva od dubine odnosno veli~ine njihovih dela. 4. Kad se opisuju osobine li~nosti genija obi~no se kaè da oni poseduju: emocionalnu stabilnost kao i stabilnost usmerenja emocija, neinhibiranost, strpljivost, hrabrost i sigurnost u sebe, visok stepen tolerantnosti na frustarciju, istrajnost u radu. 5. Poseduju visoku te`nju ka samoobrazovanju, isto tako ka samoinicijativi, samopo{tovanju, samovaspitanju, ali i nezavisnosti u
42
radu. Ambiiciozni su, superiorni i teè dominaciji. êsto zahtevaju puno slobode za svoje aktivnosti i kao {to je orao, car neba, osudjen na samo}u, ~esto se ne{to sli~no dr{ava i genijima. 6. Kada je u pitanju problem kojim se bavi genije, ne pita za cenu i vrednost sredstava koja }e utro{iti, ~esto je spreman da uloì do zadnje pare, pa i ugrozi svoju ìvotnu egzistenciju samo da bi imao materijalnih sredstava za ono ~ime se bavi. 7. I u najteìm situacijama, a takvih situacija je dosta u ìvotu genija, on naj~e{}e uspeva da odrì integritet svoje li~nosti i svoga Ja. 8. Medjutim, po{to ìvi na~inom ìvota koji je uslovljan ve}im vrednostima i ve}im koli~inama energije, i koji kao taskav mora da bude visokoorganizovan to primorava genija da bude stalno i na velikom kom oprezu. U suptotnom, i manje gre{ke mogu vrlo skupo da ga ko{taju.
43
9. Genije obi~no dobro poznaje svoje sposobnosti i voli da se hvali, daje nekad velika obe}anja tako da to izgleda kao da su ona nerealna, pa to kod ljudi izaziva ili podsmeh ili im sluì za zabavu. 10. Geniji poseduju izvanrednu mo} komunikacije sa kolektivnim nesvesnim, odakle crpu materijal za svoje stvarala{tvo ali zadobijaju mo} i na socijalnom i dru{tevenom planu, uspe{no tuma~e}i su{tinu duha kolektivno nesvesnog; moral, istoriju, kulturu, umetnost naroda, vi{e naroda, ali i ~ove~anstva. Ove osobine daju genijima mo} ali mogu da nanesu i mnogo zla ~itavim narodima kao i ~ove~anstvu kad geniji u ovom domenu izgube kontrolu. 11. êsto genija njegove velike osobine ~ine malim. Naime, ~esto obi~nom ~oveku osobine genija nisu razumljive u dovoljnoj meri i tuma~i ih na razne na~ine. Na primer: za upornost i netolerantno pona{anje genija kaè se da je tvrdoglav,
44
agresivan, svadljiv kad se raspravlja o pojedinom problemu. 12. Genije vrlo rano pokazuje interes za sloènu problematiku i na nièm uzrastu on raspravlja o problemima odraslih. êsto ljudima ova osobinma smeta kao prevelika zrelost (ili prerana) ali isto tako i suprotno i kao odrastao i zreo ~ovek, genije se neretko pona{a kao osoba sa znatno niìm uzrastom, pona{a se kao dete, spreman je na ~estu igru, ili se bavi ne~im u ~emu odrasli ne vide svrhu ili matrerijalnu i egzistencilajnu korist. 13. Ovakvo pona{anje manifestuje se i kada su u pitanju ozbiljne i kada su u pitanju neozbiljne stvari. Ovo ~esto deluje kao paradoks u pona{anju genija ili neo~ekovana regradacija njegovog pona{anja. 14. Genije ~esto re{ava problem u svojoj glavi i ponekad, to je zbunjuju}e za okolinu, kazuje samo rezultat- bez postupka. To ~ine od najranijeg detinjstva do ìvotne zrelosti. 15.
45
Osobina genija da se ~esto igra i najozbiljnijim stvarima kao i ljudskim sudbinama, mo`da proizilazi iz same su{tine stvarala{tva koje je nezamislivo bez opu{tenosti i istraìva~kog ~ina sa velikim brojem kombinacija, {to su, mo`da, i osobine same igre. 16. U su{tini, geniji nisu nezrele li~nosti, ve} je to pre osobina otvorenosti duha koji teì ve~itom razvoju. 17. Nekad genije vidi svrhu svog pona{anja u cilju koji se nalazi u daljoj budu}nosi i pozitivnim rezultatima koji }e tada do}i. Obi~ni ljudi, ~esto ne vide}i to, i naj~e{}e sumnjaju}i u velike dobiti u daljoj budu}nosti, naj~e{}e traè vidljive pozitivne rezultate koji }e ubrzo do}i. Ovo ~esto dovodi genija i ljude u nerazumevanje, pa ~ak i sukobe. 18. Genije mora da ima jaku volju, jak moral, ali takav moral koji se odnosi najpre na samosavladavanje. On ima razvijen Super-ego, samosvest, visok ose}aj za samokontrolu, kontrolu
46
drugih ljudi, kao i onoga ~ime se bavi. Spreman je na velika odricanja, `rtvovanje sebe svojim delima i idealima. Poseduje naj~e{}e znanje o visokom moralu kao i ose}aj za njega i spreman je da se u skladu sa njim pona{a. 19. Poseduje visoku mo} samokritike. Objektivnost mu je ~esto najdraà. I on obi~no vrlo rano uvidja da bez objektivnosti i ne moè da bude to {to jeste. Poseban akcenat daje li~noj kritici koja mu je, ujedno, i najva`nija kritika. Kritika i kontrola samog sebe je kao filter koji je neprekidno prisutan u njegovom radu. 20. Poseduje jako dobar smisao za ljubav, smisao za sre}u. Spremni su da podnose velike `rtve za svoje ideje, ideale. Posebno mogu biti zaljubljeni u svoje osobine {to ih moè odvesti u narcisoidnost. To ih moè odvesti u gordost, a to moè dalje uzrokovati sankcije od okoline jer je to vrlo ~esta reakcija na gordost i ponos. 21.
47
êsto genije svoju gordost vidi, ne toliko u nadmenosti i nadmo}i nad obi~nim ljudima, nego je to pre radost uspeha. Dakle, pre iskrena radost, nego podrugivanje. 22. Spremni su za uìvanje u humanim, estetskim, , kao i moralnim vrednostima. Znaju da se raduju i u to unose celu svoju li~nost, naro~ito nakon uspeha u svom radu, ili kada uspe{no okon~aju svoje delo na kome su dugo radili i uloìli dosta truda. 23. Znaju da budu velikodu{ni. A ~esto u tome nemaju mere pa se odri~u i od svojih vi{edecenijskih plodova rada. Zbog takvih poteza ~esto padaju u finansijske i materijalne krize. 24. êsto ne priznaju materijalne vrednosti ili se prema njima odnose zanemaruju}e. 25. Genije ima mo} prekognicije. On ~ak i u detinjstvu govori o stvarima koje }e se kasnije desiti, a kao odrastao, {ta }e se kasnije, posle mnogo vekova, desiti.
48
26. Genije ponekad i instituciju braka ne shvata suvi{e ozbiljno. 27. Zbog stalne te`nje ka ne~em {to je novo i sveè, geniji deluju detinjasto, mlado, i na neki na~in , neozbiljno. 28. Geniji hvataju talase koji kruè nad glavama obi~nih ljudi te se to moè nazvati i vidovitou. To je taj sveti kosmi~ki vetar u kome ima mnogo informacija. Jedan od dokaza za ovoje ito da mnogi ljudi u jednom trenutku isto misle, ili dodju do istog otkri}a, a nemaju neposrednog kontakta. Ovo je u svetu poznata stvar. 29. Genije je originalan, fleksibilan, motivisan. 30. Naj~e{}e je svestrana i stvarala~ka li~nost. 31. Geniji vole da ~itaju raznovrsnu literaturu, ali kao {to rekosmo, posebno vole enciklopedije. 32.
49
Genije je ma{tovit, intuitivan, dobro se snalazi u mnogim ìvotnim situacijama, spontano stvara novo. 33. Originalan je u svim fazama re{avanja problema. Sa mnogo ideja prilazi problemu. 34. Genije ima razvijene op{te sposobnosti, ima bolju sposobnost za u~enje. Sistemati~an je u radu. Lak{e u~i i pamti i koristi razli~ite metode za lak{e u~enje i pam}enje.
7. INTELEKTUALNI FAKTOR I GENIJE 1. Intelektualni faktor je vaàn, ali ne i presudan za genija. Presudna je sposobnost usmearvanja energije duha u razne oblasti (izuzetno fleksibilan duh) kao i ulaganje velike koli~ine energije u pojedine sfere duha i ìvota. Na ovaj na~in intelektualni faktor je izvesna i posledica, a ne uzrok genijalnosti.
50
2. Genije poseduje kognitivnu bistrinu i duhovnu irinu. Visokokreativan, brzo rezonuje i uo~ava nove odnose kao i sutinu u mnogim odnosima i problemima. Spreman je da odabere najbolje metode u~enja i uopte dobro organizuje proces u~enja jer ga najpre shvata kao re{avanje problema. 3. Ima razvijenu osobinu radoznalosti, ve~itu te`nju ka novom, ka novim i novim pitanjima. Stalni eksperimenti su mu stil ìvota, a ne samo ono specifi~no ~ime se bavi. Obi~no u svemu traì bit(no) i su{tinu, tako da ~esto, bez obzira kojim problemom se bavi, on naj~e{}e zadire i u problem filoizofije, religije, ideologije itd. 4. On uvek gradi i svoj osobeni stil, svoju filozofiju, svoj na~in rada, mi{ljenja iz koga u su{tini i proizilazi celokupni njegov rad i njegovo obele`je. 5.
51
Ima visok nivo aspiracije mi{ljenja i odli~no barata simbolima, idejama, ve~nim vrednostima; sam stvara nove ideje. Sposoban je da nadje najbolje i najkra}e puteve do cilja koji je sebi postavio. 6. Jo{ na nivou intuicije on re{ava najteè stvari. 7. Kad uo~i ili osmisli re{enje, njemu dalja realizacija ~esto i nije interesantna tako da imamo i takvih slu~ajeva kada su genijalna dela zapo~eta, ali nisu i zavr{ena. 8. êsto genija zbog nerazumevanja njegovog dela optuùju i osudjuju pripisuju}i im ideolo{ku, filozofsku, dru{tveno-nepoèljnu odliku koju ona to naj~e{}e i ne poseduju. 9. Imaju jak interes i ose}aj za humor, za sme{no, satiru,kritiku gde, pri tome, ne {tede ni sebe. Obi~no se {ale u takvoj formi, paze}i da pritom ne uvrede li~nost onoga kome je to upu}eno.
52
10. Nekad se genije vezuje i poistove}uje sa visokom inteligencijom, {to ne mora na bude u tesnoj vezi. Genije naj~e{}e i ima natprose~ne sposobnosti. 11. Genija nekad poistove}uju sa visokim kapacitetom (visokim prijemom i pam}enjem mnogo stvari i detalja). I to ne mora da zna~i. Imamo primera kada su genijalni ljudi bili veoma slabi i lo{i u~enici. 12. Ali, ~est je slu~aj da i genije kao u~enik ispoljava svoje sposobnosti u smislu da se suprotstavlja autoritetima, nekriti~kom mi{ljenju, tako da moè povremeno da izazove i gnev odraslih zbog takvog pona{anja.
53
8. NAÎN MI[LJENJA GENIJA 1. Mi{ljenje genija je naj~e{}e originalno u svim fazama (po~etak mi{ljenja, razvojna faza kao i kraj kada se nalaze rezultati, odnosno prezentacija rezultata). 2. Mi{ljenje je izuzetno fleksibilno, slobodno: duh je otvoren za nove komunikacije. Misli se na najvi{em apstraktvom nivou, barata se najvi{im formama ideja, stvaraju se nove ideje. Problemu se stalno prilazi na nov na~in. 3. Postoji izuzetna osetljivost za problem: najpre za njegovo otkrivanje i postavljanje. Uo~ava se problem i tamo gde izgleda da ga nema. 4. Postoji izuzetna trajnost usvojenog. Znanje usvojeno na
54
stvarala~ki na~in izuzetno je ~vrsto i trajno. 5. Poseduju veliku hrabrost u mi{ljenju i teè slobodnoj- nesputanoj misli. Imaju veliku motivaciju dok rade, a na kraju veliku radost zbog postignutog cilja. 6. Genije se ~esto istro{i i radno i emocionalno dok radi na odredjenom problemu, pa, kada zavr{i delo i postigne cilj, niti pokazuje radost, niti interesovanje. To obi~nim ljudima ne deluje ba{ razumljivo, jer vide da je uradjeno vredno delo, ali ne znaju {ta se dogadjalo pre toga. 7. Genije je inventivan, radoznao, neprestano eksperimenti{e i naj~e{}e ne samo u onoj oblasti u kojoj stvara remek dela. Ima razvijenu intuiciju i fantaziju i jo{ na tom nivou on razre{ava mnoge dileme. Genije o~i~no ima izvanredne animatorske sposobnostiodli~no prikazuje i demonstrira. 8.
55
Osim {to je originalan i spontan naj~e{}e je veliki borac u oblasti ideja i na~inu mi{ljenja na najvi{em nivou. 9. êsto se de{ava da se genije bori sa samim sobom u smislu takmi~enja jer naj~e{}e je takav slu~aj da je njegova okolina daleko ispod njegovih mogu}nosti, a i dela koja su stvorena pre njega obi~no su ispod njegovog nivoa. Eto dovoljnog razloga za nerazumevanje i nesporazume genija i okoline. 10. U principu, ljudi imaju te`nju ka jednakosti i, bilo ko da {tr~i, takvog okolina voli da vrati usvoje okvire.
11. Genije poseduje izvanrednu percepciju (uo~avanje) na svim nivoima li~nosti ( od ~ula do apstraktnog mi{ljenja) i intuicije. On brzo, precizno, ta~no i selektivno uo~ava kako ono {to je najva`nije, isto tako i ono {to njega interesuje. 12.
56
U vezi sa ovim, poseduje izvanrednu mo} pa`nje i koncentracije. Spreman je da u kratkoj jedinici vremena angaùje veliku koli~inu snage duha i tela. Takodje moè, veoma dugo da zadrì visok nivo pa`nje i koncentracije. Ovo moè da bude od koristi, ali moè i da nanese {tetu geniju. 13. Isto tako, za stvari koje ga ne interesuju, pokazuje nezainteresovanost, tako da obi~ni ljudi takve nekakve stvari bolje uo~avaju ili bolje shvataju, tako da im genije deluje kao ~ovek sa sposobnostima ispod proseka. U ovakvim situacijama genija ho}e i da omalovaè uz obrazloènje da on nije uspe{an u re{avanju tako jednostavnih stvari. 14. Genije ima razvijenu memoriju pam}enja On zna {ta treba da pamti. Obi~no poseduje izvanredno uskladi{ten magacin odli~no rasporedjenih informacija. Zna da u~i i zna da pamti. Njegovo pam}enje je po logici i hijerarhiji.
57
15. Kod u~enja on takodje formira svoje metode u~enja i uop{te postupaka kojim se dolazi do saznanja, novih tehnologija, novih kulturnih i umetni~kih vrednosti. 16. Geniji su naj~e{}e poliglote: znaju ve}i broj stranih jezika. Imaju izvanredan ose}aj i za svoj maternji jezik, za gramatiku, za lokalizme, nove re~i i sl. Poznavanje jezika obi~no im je dobra podloga za rad i za bolje izraàvanje (za uo~avanje najboljih izraza, razvijanje vi{e izraza za istu stvar- odnosno bogatstvo izraza). 17. Geniji teì stvaranju novih teorija. 18. Formiraju svoje mi{ljenje, svoje stavove. Otvoreno ih saop{tavaju i brane. 19. Kreativno mi{ljenje i postupci i sveè ideje i misli vode i predvode i nauku i umetnost i tehniku i dru{tvo 20.
58
Genije je sposoban da jedan problem pronadje i defini{e, redefini{e i okrene u mnogo varijanti. 21. êsto se genije ozna~ava kao onaj koji uspe{no kriti~ki, intelektualno misli. Ali, genije je (najpre) onaj koji bere plodove istine, kojih nemamo pred sobom. A kriti~ko mi{ljenje podrazumeva da se ono vr{i na osnovu onoga {to imamo pred sobom.
9. HUMOR 1. Genije ima osobinu da se {ali u svakoj situaciji, pa i u najteìm. [ali se sa svim i sva~im kao i najozbiljnijim stvarima. U {ali ne po{tedjuje ni sebe. Teì da i u najteìm situacijama unese vedar i {aljivi ton. 2.
59
Genije je duhovit, ima smisao za humor, intuitivan, odlu~an, uporan, kriti~an, odgovoran, human, dru{tven, uredan i sistemati~an...
10. VERA U SEBE 1. Svestan svojih mo}I, ~esto se stie utisak da genije previ{e veruje u sebe. To okolini ~esto deluje kao narcisoidnost. Ali, i objektivno prevelika vera moè da preraste u narcisoidnost. 2. Genije, i pre nego {to stvori velika dela, i pre nego {to drugi steknu poverenje u njega i njegove mo}i, obi~no pokazuje nadmeno pona{anje {to dovodi naj~e{}e do toga da ga
60
sredina ne razume, a to je dovoljan uslov da on pretrpi posledice. 3. Postoje i takva razmi{ljanja da je svaki narod sam svoj specifi~ni genije. A njegova vrednost, originalnost i genijalnost moè se o~itavati u njegovoj kulturi, na~inu ìvota, folkloru, umetnosti i sl. 4. Genije veoma dobro razume narod ili grupu ljudi gde ìvi. On poseduje smisao za uo~avanje èlja i te`nji tih ljudi, a isto tako i za pravila njihovog postojanja. Ali, ~est je i primer da genije ne voli poziv na poslu{nost i po{tovanje drugih autoriteta naro~ito kad je to poziv na konformizam ili na davno prevazidjene forme pona{anja ili ako je autoritet dosta ispod njegovog nivoa. 5. Vole da isti~u svoj autoritet i imaju te`nju da ga dovedu do idola, mesije, spasitelja. De{ava se, dakle, da se genije vrlo kriti~ki odnosi prema svemu ostalome osim prema sebi i svom autoritetu. Kad po~ne u ovakvu situaciju i sam da veruje,to je obi~no po~etask njegovog pada.
61
6. Nije redak primer da genije ne trpi drugi autoritet pored sebe. Vrlo je te{ko na}i dva genija koji su radili na istom poslu- jedan pored drugoga. A jo{ redji je slu~aj da su ve}i broj genija slo`no radili. 7. Vera je aktiviranje svih duhovnih i telesnih sposobnosti u isto vreme. Jedino tako i moè da se spozna ono najvi{e u ~oveku. 8. Genije veruje u sebe i sopstvene posebno mo}i. 9. Genije ~esto ima visoke intelektualne sposobnosti, gotovo sve kriti~ki promi{lja i ima svoje stavove po mnogim pitanjima. Teì ka stavovima ~vrstim i trajnijeg karaktera. 10. Genije je ~esto ponosan na sebe i svoja dela, i voli da se hvali i raduje. Naj~e{}e ima ozbiljnih problema kada to okolina protuma~i kao gordost.
62
11. NAÎN @IVOTA 1. Genije je veliki sistemati~ar i u radu i u ìvotu. Voli uredjenje sistema po razli~itim principima. 2. Genije obi~no vrlo brzo uo~i da mnogoznalatvo ne u~i pameti kao i to da mnogo informacija, neuredjenih ili pogreno uredjenih, mogu doneti vie tete nego neznanje. 3. Genije se naj~e}e sluì umnom spoznajom i umnim uredjenjem. Teì unutranjoj i sutinskoj, a ne povrnoj logici stvari. Naj~e}e razvija li~nu filozofiju - li~ni pogled na svet, {to mu, pre svega, ja~a bazu duha. Ima razvijenu samosvest, samoposmatranje, samokontrolu. 4. Naj~e{}e ne trpi {ablonizam u radu i ìvljenju, odnosno velika ponavljanja osim ako nije to i njegova namera. Ne voli prazno pona{anje ali je zato izuzetno strpljiv kada je u
63
pitanju kreativno, pona{anje.
cilju
usmereno,
5. Novina i nekonvencionalnost dolaze do izraàja u pristupu re{avanja problema. Ranije iskustvo moè mu posluìti kao osnova sa re{avanje problema ali moè imati i ometaju}e dejstvo. Genije je fleksibilan i sposoban za nova iskustva, traì nova re{enja i nove puteve. 6. Genije se naj~e{}e vrlo brzo opredeljuje za nove i progresivne pokrete u nauci, tehnici kao i za dru{tvene promene. U ovome {to je normalno obi~no moè biti i dosta lutanja kao i bezizlaznih situacija. 7. Medjutim, stvarala~ka snaga genija i te`nja ka novom ~esto je spasila~ka snaga za samog genija. U onom momentu kada prestane da bude kreativan, obi~no to bude i po~etak pada genija i ne samo genija. 8. Kreativni proces je sam po sebi vrlo interesantan, nov, sve`, poput ponovnog rodjenja i to je ~esto i najve}a nagrada za rad genija.
64
9. Genije, ne samo da je spreman za odredjeni na~in ìvota koji traì velika odricanja, nego je i njegova koncentracija sposobnosti takva da mu to i omogu}ava. 10. Poseduje mo} adaptacije, prilagodljivosti na specifi~an na~in ìvota. Poseduje sposobnost i mo} da uloì veliku energiju ìvota (motivacija, emocija i sl.) za postizanje odredjenih ciljeva. 11. Genije moè bolje da oseti i razume ìvot jer je u mogu}nosti da vi{e voli, ali i ne voli, da ja~e i kvalitetnije ose}a, razlu~uje i td. Ali, to je i uzrok {to on prolazi kroz mnogo ja~e psihi~ke krize no obi~an ~ovek kada, na primer, doìvljava istu ili sli~nu ìvotnu dramu. Za obi~nog ~oveka mnoge stvari iz ìvota prolaze neopaèno. 12. Pokazuje obi~no veliku zabrinutost za stvaranje svojih dela. Ne samo da se mnogih stvari odri~e dok ih stvara nego je ~esto spreman da `rtvuje i ìvot. Ali, de{avaju se i takve
65
stvari da, kada zavr{i delo, pona{a se indiferentno prema njemu i kao da ga dalja sudbina tog dela ne interesuje. 13. Teì ka savr{enstvu i najvi{im vrednostima u umetnosti, nauci ili bilo ~emu drugom ~ime se bavi. Teì onome {to je najstvarnije, najistinitije, najprirodnije. 14. Na dru{tvenom planu genije teì visokom moralu, visokom nivou objektivne ocene i samoocene, samostalnosti u radu, ~esto velikom riziku. 15. Kada se u genija stekne poverenje i kada se on dokaè, onda mu se i mnoge gre{ke pra{taju. 16. Dok ne dodje do toga, obi~no, genije trpi velike pritiske, kako svoje sopstvene li~nosti, isto tako i od okoline. On je u neprestanom ~etvorouglu pritisaka i odobravanja od strane svoje li~nosti i okoline. 17. I dok se genije mu~i da {togod vredno stvori, gotovo sve vreme on je pod prismotrom onih koji sve vreme
66
prate i smi{ljaju kako da mu to uzmu ili {to jeftinije plate. Od njih je genije izloèn ili preteranom laskanju ili zastra{ivanju. Tako je to u ljudskom rodu. I vrlo je ~esto da se trude na sve na~ine da unize li~nost, a samim tim i delo genija, i prakti~no, otmu mu delo. 18. I ovakvi saradnici uz genija vrlo ~esto prikazuju kao ispravne teorije: genije treba da radi u vrlo oskudnim uslovima- jer jedino tako moè da stvara genijalna dela koja su od {ire koristi i za narod. 19. Genije je najpre ono {to jeste po potencijalu kojega poseduje, ili na~inu ìvota a tek kasnije po ostvarenim vrhunskim delima. 20. Ispoljavanje genijalnosti on shvata kao svetu du`nost i najvi{i ìvotni cilj. On ne radi samo na stvarala~ki na~in ve} na stvarala~ki na~in i ìvi. On kreira ìvot u skladu sa svojim pogledom na svet. 21. Naj~e{}e se bavi vrhunskom problematikom- raspravlja o najvi{im stvarima i idejama (o genijalnim
67
idejama). Te ideje su mu ponekad i va`nije no sam ìvot. 22. Dok se pokazuje kao izuzetan darodavac materijalnih vrednosti, (jer one za njega naj~e{}e i ne predstavljaju posebnu vrednost), dotle se svim silama bori za svoje ideje, kreaciju i sl. To obi~no i ose}a kao neodvojivi deo sebe, i kad mu se u to dira, njegove reakcije mogu biti veoma o{tre. 23. Genije obi~no ne stvara jedno ve nekoliko izuzetno vrednih dela, naj~e{}e mno{tvo dela, a posebno ideja. 24. Genije se bavi velikim pitanjima i otvara i dalje velika pitanja,dolazi do velikog broja novih ideja. 25. ôvek- genije je interesantan u mnogim elementima pona{anja. On je nekonvencionalan i inventivan u gotovo svim segmentima ìvota, ili ,{to bi se reklo,u svemu ~ega se dotakne. 26. On je u neprekidnom eksperimentisanju. Sve je za njega
68
eksperiment. @ivot je za njega ogroman i neprekidni eksperiment. 27. I kao da sve podvrgava ispitivanju, preispitivanju i proveri, {to je obi~nim ljudima nepotrebno, ili ~ak iluzorno i besmisleno. 28. A opet, ~ini se, najvi{e se zadràva na tlu teorije, ili nekakve filozofije. Gledano sa strane, on je (kao) u nekakvom neprekidnom filozofiranju bez posebnih efekata u materijalnoj tvorbi. 29. Velika koli~ina energije koju je genije u stanju da mobili{e u kratkom vremenu, moè delovati ru{ila~ki ako je ispusti iz ruke. Ovo se moè odnositi i na obi~ne ljude. 30. Potrebno je zato da je on i u stalnoj fizi~koj kondiciji. Ali, obi~no priroda posla: sedenje, pisanje i sl. slabi genija ne samo fizi~ki, nego i duhovno. 31. Mora se raditi i na telu kao i na duhu. Duh osveàva telo i obrnuto. Ali moè ga i umarati.
69
32. Pravi genije je ~esto i religiozan u smislu da veruje u ono {to je veliko i celovito u svetu i u njemu, svepovezano, ne{to sli~no kao {to je i sama filozofija. 33. Jer, tamo gde je verniku Gospod, tamo je -na tom istom mestu, umetniku savr{ena umetnost, a nau~niku Istina. 34. Genije je, u neku ruku, i asketa: spreman je da se mnogo toga odrekne iz ìvota obi~nog ~oveka da bi postigao vi{e ciljeve.
35. Genije je i svojevrstan filozof. Poseduje specifi~an pogled na svet i gotovo svaki segment ìvota. 36. Hrana geniju je pre svega duhovna hrana. 37. @ena moè da uzdigne, ali i uni{ti genija. @ene mogu biti sloènije i od samog genija. Mogu razumeti veoma sloène probleme, ali jedino
70
ponekad sebe ne mogu razumeti u dovoljnoj meri. 38. Genije treba da bude duboki vernik i veran Istini, a ako ne , gazi}e onda po plitkoj vodi istine. 39. Nije dobro da daroviti ìvi samo u dobrim materijalnim uslovima, naro~ito ako je na funkciji i od njegovih odluka zavise sudbine mnogih ljudi. 40. Jedan od razloga je taj {to preobilje moè, kao i obi~nog ~oveka, da uspava genija i u~initi ga neosetljivim za ljudske patnje i neda}e. 41. Geniji nekad nastavljaju stvarala{tvo ne samo u problematici kojom se bavi, ve} i u obi~nom ìvotu tako da ljudima izgledaju neozbiljno, ili kao da se igraju ljudima. U su{tini, sve stvarala{tvo genija usmereno je i kao dar ljudima. 42. Genije je u svojim delima, re~ima i postupcima ~as neozbiljan, as genijalan, a ~as pomalo deluje glupo i nerazumljivo a naro~ito kada poku{ava da pokaè da je ne{to,{to je
71
svima poznato, druga~ije, ili kada vidi problem gde ga neko drugi (i) ne vidi. 43. Genije je osetljiviji. Ima osetljiviji radar i hvata vi{e talasa od obi~nog ~oveka, i razumom, i telom i ose}anjima. Otuda je genije ~esto i skloniji da bude povreen. 44. Genije mora imati meku du{u i meko srce- propustljivo kako bi hvatao najfinije talase. 45. Mora imati {iri pogled na svet. 46. Slaba{no je ljudsko telo (sve) da sluì misli velikoga genija. 47. Genije je originalan ne samo u svom delu po ~emu ga obi~no znaju, ve} u svakom trenutku ìvljenja. 48. Genije druga~ije misli, ose}a, pona{a se, ali ~esto ne sloènije, nego jednostavnije. De{ava se da se raduje kada su svi tu`ni, a tuguje kada za to nije situacija ili vreme. 49.
72
Obi~no, kada se govori o kreativnim ljudima, kaè se da su originalni samo u svojim delima. Medjutim, oni su originalani i u radu i u govoru, i u metodama rada i mnogo ~emu drugom. 50. Genije se neprekidno igra, tako da deluje neozbiljan, a u stvari to je njegov pristup ìvotu i radu. Deluje kao ve~ito dete. 51. Stvaralac je u svemu originalan: ìvotu, na~inu rada, govoru, pona{anju. 52. Biti genije- za to je dovoljan (tek) celi ìvot. 53. Geniji ne vole {ablon i ponavljanje. 54. Genije razvija svoj osoben stil kako u radu isto tako i ({ire) u ìvotu. 55. Genije podrazumeva na~in ìvota. 56. Genije je stalno duhom otvoren i (na neki na~in) stalno budan.
73
57. Genije zna~i i voljno opredeljenje. Genije u velikoj meri, i naj~e{}e sam sebi, bira na~in ìvota. 58. Genije nalazi uvek vi{e re{enja za isti problem kako u radu, isto tako i u ìvotnim situacijama. 59. Genije podrazumeva posve}enost. Nasumi~ni genije, naro~ito u dana{njem vremenu, te{ko da moè da postoji. 60. Genije okolini ~esto izgleda sme{no u pojedinim svojim postupcima, re~ima ili kada tvrdi da je ne{to savr{eno, a okolina prime}uje da je to naivno i neozbiljno. Toga ima u delima svih genija. Dakle, niti genije stvara samo savr{ena i genijalna dela, niti je u svakom genijalnom delu sve uvek i savr{eno. êsto u delima genija ima i naivnih i slabijih delova. 61.
74
Kreativni ljudi su naj~e{}e kreativni u svim domenima ìvota i rada, tako da, u oblastima u kojima nisu postigli uspeha, moè se videti po na~inu razmi{ljanja- da vrlo ~esto stoje na zdravoj ideji ili su na pravom putu, na osnovu ~ega bi postigli dobre rezultate da se time bave ozbiljnije.
12. NAÎN RADA 1. U svom radu genije teì velikoj sistematizaciji, traì unutra{nju logiku (du{u sadràja kojim barata). U re{avanju problema svi elementi problema su ìvi i stavlja ih u veliki broj kombinacija- naravno objektivno posmatrsaju}i to za sve vreme. 2. Genije je, pre svega, teorijski nau~nik, stvari posmatra iz {irine i odozgo, i naj~e{}e tako i re{ava
75
probleme. On je putuju}a laboratorija. Ili ~ak i ne svra}aju}i u laboratoriju on veoma uspe{no re{ava i najteè probleme. Dakle, njemu su ~esto dovoljni olovka i papir. 3. U svim fazama rada genije je originalan, ne samo u onome {to se zove genijalno delo, odnosno {to je zavr{etak i kruna njegovog rada. 4. Poseduje izvanredan ose}aj (intelektualnu logiku) za ono {to je bitno i najbitnije- ose}aj za su{tinu. Interesantna je ponekad velika nemarnost prema neva`nim detaljima. 5. Kad re{ava odredjenu problematiku spreman je da za celinu `rtvuje veliki broj detalja ili obrnutospremnost da se za detalj `rtvuje celina ako se oseti da u tome ima ne~eg {to je interesantno za genija. 6. Ovakva nagla i ~esto neo~ekivana pona{anja genija prilikom re{avanja problema i uop{te u ìvotu ~esto su nerazumljiva za okolinu te se ona vrlo razli~ito tuma~e, obi~no sve
76
dotle dok se ne otkrije njihov pravi smisao. 7. Posve}enost ili vernost, saìvljavanje sa onim ~ime se bavi osobina je genija. On ìvi na~inom odredjenog problema kojim se bavi. 8. Genije ~esto nije u stanju da sagleda koliki je uticaj njegovog dela u narodu. On dobro poznaje koliko je njegovo delo zna~ajno za umetnost ili nauku, jer se time sve vreme bavi. 9. Ali, koliki je uticaj u narodu i koliko materijalno njegovo delo vredi, to ~esto bolje spooznaju trgovci. I, kad genije po~inje da stvara vi{e vrednih dela, onda se spontano priklju~uju ljudi- takozvani trgovci i po~inju da kreiraju situaciju kako bi postali vlasnici dela genija. 10. I tu genije nailazi na mnogo problema jer je za takve situacije obi~no i nespreman. Tada se geniju prave razne spletke i smicalice od obezvredjenja njegovih dela do obezvredjenja njegove li~nosti tako da,
77
genije, {to vi{e stvara dobra dela, po~inje da radi u sve teìm uslovima. 11. Ovakve situacije genije ne razre{ava lako jer se de{ava da trgovci, u borbi za njegova dela, teè da izoluju genija od sredine i tako mu ugroze i egzistenciju. A sredina kao sredina: ne voli da iko puno {tr~i. 12. êsto je to za genija mnogo teà borba, nego ono ~ime se bavi u stvarala{tvu. I, umesto da bude nagradjen i slavljen, genije bude proganjan. Istorija je puna ovakvih primera. 13. Teì velikim enciklopedijskim sistematizacijama. Ima sposobnost da i u najve}im konfuzijama uvidi i uvede red i zakonitost. Izraèna mu je te`nja za smislom i tamo gde se to malo nazire. 14. On stvara pravila, zakone, principe, uvodi red i traì veze u svemu {to izu~ava; odvaja bitno od nebitnog, uo~ava ono {to poseduje svoju kompleksnost, svoju celinu. 15.
78
Obi~no zna koji problem treba kada i kako re{avati, koja su najbolja re{enja, kada se treba zaustaviti u re{avanju- kada treba re}i: stop. Jer, u umetnosti se ~esto de{ava da se javlja gre{ka preterivanja. 16. To se tada de{ava kada se i dalje radi a ve} je iznadjeno najbolje re{enje. Dakle, ima smisao i ose}aj za po~etak i zavr{etak rada. 17. Genija krasi, kako fluentnost ideja, isto tako i mno{tvo re{enja problema. 18. êst je slu~aj da okolinu zbuni nagli zavr{etak rada jer mnogi nisu u stanju da unapred vide pravo re{enje. Isto tako, i kada je re{enje gotovo,nisu u stanju da ga vide, odnosno ne vide njegovu su{tinu, kvalitet, primenljivost. Smisao za celinu- ge{talt, kao i smisao za spontanost, igru, lako}u, prirodnost, govore o smislu za uo~avanje hijerarhije vrednosti. 19. Osobina genija je da odli~no barata su{tinom i svim sferama duha; omogu}ava mu da vidi, uo~i veliki
79
broj asocijacija, kombinacija, a ujedno da traì ve}i broj re{enja, kao i da izabere najbolja re{enja. To mu omogu}ava da bude originalan kako u uo~avanju, isto tako i u re{avanju kao i u plasiranju re{enja za odredjeni problem. 20. Mo`da najve}u snagu on koristi jo{ prilikom uo~avanja problema i mogu}nosti njegovog re{avanja. Ovo se posebno odnosi na probleme ~ijim re{enjima se stvaraju velike dru{tvene vrednosti. 21. Duhovna {irina mu omogu}ava, kako naslu}ivanje, tako i brè i bolje re{avanje problema. On vidi daleko i njegova originalnost i veli~ina ispoljavaju se naro~ito u uo~avanju i otkrivanju problema, odnosno njegovom formulisanju. 22. On detaljno i svestrano prou~ava i obja{njava mnoga re{enja, ali unapred odli~no predvidja i nova i najbolja re{enja. 23. Obi~no je i najstroì kriti~ar sam sebi. U èlji da stvori najbolje mogu}e
80
delo, on ga filtrira na razne na~ine. On odlino poznaje svoje novo delo te je tako on i prvi kriti~ar svom delu. 24. On ga najbolje poznaje jer je pratio sve faze njegovog nastankatako da veoma dobro poznaje i mane kao i dobre strane. Ali, ~esto se de{ava da i genije nije svestan veli~ine i svih vrednosti svog dela. On ga je, jednostavno, na stvarala~ki na~in proizveo a o kome nakon toga mnogi donose svoje sudove. 25. Sposoban je da transformi{e svoje ideje, ima veliku mo} imaginacije, prestrukturacije {to mu omogu}ava neuobi~ajne asocijacije, veze i sistematizaciju mnogih kombinacija. Uz to ima visoku toleranciju dvosmislenosti koja mu se nu`no pojavljuje. 26. Poseduje svestranu komunikaciju kako sa svojom unutra{njom li~no{}u isto tako i sa spolja{njom sredinom visok stepen informacija i njihova uredjenja na razli~ite na~ine u razli~itim logi~kim sistemima. Obi~no
81
poseduje i {iroku obave{tenost koja je posledica velike radoznalosti. 27. Genije poseduje veliku mogu}nost izraàvanja- izraza bilo govora, pokreta, i sl. Njegov izraz je u najvi{oj meri precizan, ta~an, jasno usmeren, kratak i td. Poseduje bogat re~nik u smislu najlak{eg, najbrèg i najjasnijeg izraàvanja. 28 Sposoban je da tvori nove, neo~ekivano dobre izraze koji mu sluè i kao li~na orudja u radu, koji kasnije ~esto prerastaju u op{tedru{tvena kori{}ena orudja. 29. U svemu {to radi gotovo uvek ima odli~an pregled {ire situacije {to mu omogu}ava, kako lak{e re{avanje problema, isto tako, ako èli, da u praksi kasnije primeni svoja otkri}a. 30. Osobina genija je mudrost: mudro radi i mudro primenjuje svoja znanja. U onome {to radi on to izvodi na takav na~in da to izgleda lako, prirodno kao da se radi o najobi~nijim stvarima iz ìvota, a {to je, opet, za
82
obi~nog ~oveka suvi{e te{ko ili gotovo nemogu}e. 31. Ima izraènu mo} za dominacijom i visok stepen aspiracije jer vrlo rano uo~ava svoje sposobnosti. 32. On, ~ak i na veoma ranom uzrastu, kao dete, jasno saop{tava da moe da uradi mnoge stvari, a {to drugi ne mogu, ili da }e u budu}nosti uraditi mnoga dela koja }e biti od izuzetne vrednosti. 33. Ovakve izjave u detinjstvu, a i kasnije, mogu genija skupo da ko{taju, jer mnogi, ne shvataju}i njihov pravi smisao i te`nju, svete se geniju iz razloga {to se genije hvali a nije se dokazao, i razloga {to genije, ako se dokaè, ugroàva interes i poziiciju onih koju su je imali pre toga. Imamo mnogo takvih primera u istoriji. 34. Ili, jednostavno, ako genije stvara dela koja su od izuzetne materijalne vrednosti, genija namerno degradiraju na sve mogu}e na~ine da
83
bi se {to lak{e dokopali tih njegovih dela. 35. Medjutim, naj~e{}e pravi smisao takvog pona{anja genija su vi{i ciljevi i ideje a u znatno manjoj meri dokazivanje ili ugroàvanje drugih. Naje{}e, genije, za ovakve vrste borbe, nije spreman, ali ima i suprotnih primera: kada genije daje odlu~an otpor. 36. Borba za dominacijom mo`da je izraènija kod dva genija koji rade na istim ili sli~nim poslovima, a od kojih samo jedan moè da bude na najvi{em mestu. I za ovo imamo primera. 37. Ili, ako je vi{e ljudi sa izuzetnim sposobnostima koji rade kao saradnici na istim poslovima i ~esto su u neposrednoj komunikaciji, i tada umesto saradnje vrlo ~esto dolazi do netrpeljivosti. 38. Genije ima veliku mo} saìvljavanja, prodor u duh kolektivno nesvesnog ~ime zadobija i ve}u mo} vlasti u praksi- u narodu. 39.
84
Znaju}i za svoju mo}, javlja se adaptibilnost u socijalnim okvirima. Poseduje izvanrednu mo} organizacije ljudi. On zna i ose}a {ta je masi u kom trenutku najpotrebnije da bi je stavili u odredjeni red, odnosno- ~esto podredili svojoj volji. 40. Njihovo prosudjivanje (sudovi) imaju visok nivo ispravnosti koji je vezan za odredjene situacije i odredjene vremenske periode. Ovo se vrlo ~esto dogadja kada su socijalne grupe (narod), na primer, u krizi. 41. Naj~e{}e izbegava rutinske aktivnosti, a ~ak i otvoreno istupa protiv nekih tradicionalnih oblika pona{anja koji su prevazidjeni, ili odredjenih ceremonija. êsto najo{trije reaguje kad su u pitanju oblici vaspitanja koji degradiraju li~nost ~oveka jer su veoma bliski dresuri. 42. Borba za nezavisnost u radu, mi{ljenju, pona{anju, gotovo da je kod genija sveprisutna. Medjutim, najo{trija
85
ograni~enja u pona{anju i radu naj~e{}e genije sam sebi name}e. 43. Genije ima izvanredan ose}aj za odabiranje trajnih i ve~nih vrednosti u svim domenima ìvota, kako u dru{tvu isto tako i u nauci, umetnosti i td. 44. Genije poseduje veliku hrabrost i visoku samoinicijativu. On se vrlo lako hvata u ko{tac sa novim i nepoznatim. Ali, i on se pri tom oslanja na svoju razvijenu intuiciju kao i na to da, sve {to radi- sve stavlja pod umnu kontrolu; sve proverava i stalno je na oprezu. 45. Genije razvija svoju specifi~nu filozofiju. Teì nekakvom celovitom teorijskom ali i originalnom sistemu. Iz tog sistema i proizilaze njegova dela. 46. Jo{ u samom ~inu delanja on dobija izvesne nagrade, i on obi~no to i defini{e: volim to da radim. 47. Sklonost ka definisanjuzaokruènost re~ima (produkta problema re{enja). 48.
86
Ideje i re{aenja uzima sa svih strana, u ~esto neo~ekivanim situacijama. 49. Fantazija, imaginacija, kao i slobodno kretanjekora~anje mi{ljenja. 50. Uvek voli i sam da se uveri. 51. Vi{e razmi{lja no {to govori, osim ako mu re~ nije primarno sredstvo rada. 52. Crta stvarala{tva je toliko jakakao i ìvot sam tako da i u velikom bolu stvaralac moè da stvara. 53. Problem se naje{e re{ava apstraktno- u duhovnim strukturama. 54. Ako bi stvari sagledavali u {irini, onda,sve ono {to nas okruùje i sve {to se dodirne, ìvo je. 55. Genije je originalan, fleksibilan, poseduje fluentnost ideja, osetljivost za problem, doslednost, kriti~nost, disciplinu, ma{tu...
87
56. Re{ava problem pre svega gradjenjem i strpljenjem. 57. Rado se takmi~i sa samim sobom. 58. Genije se dugo i sporo razvija i duhovno i fizi~ki. êsto je vidno da je telom ostario, a duhom je mlad, te ponekad taj nesklad simpati~no izgleda. 59. Genije se poznaje i po tome kada, u oblasti koju malo poznaje, izabire najbolje puteve i ima dobro usmerenje. 60. Radi sam- to podrazumeva vi{i nivo morala i samokontrole. 61. Genije zna: ne treba uvek biti srca kamenoga jer, ~ak, i velike gre{ke postaju velike istine. 62. Daroviti ~esto zadire u nepoznate puteve i oblasti. S jedne strane to je dobro i novost u otkrivanju, a s druge strane i nije ba{ uvek. 63.
88
Kreativna li~nost ne mora da ima uvek i visoke intelektualne potencijale i sposobnosti, ali je potrebna upornost i strpljenjeposve}enost- {to rezultira dugotrajnim i upornim radom, ili izvesnim saìvljavanjem sa odredjenim problemima sa kojima se bavi. 64. Genije ima svoj pogled. U svemu je originalan i temeljit. Ima i originalne metode rada, nekad sam stvara osobena i sredstva rada. I celokupni njegov put do dela i pogled su originalni, a ne samo dela. 65. Geniju je potrebna samo}a jer ~in stvarala{tva zahteva opu{tenost da bi u ti{ini ~uo glas muza, jer je isti jako tih. Nekad genija i pohvale mogu jednako uznemiravati kao i pokude. Genije rado ~ita knjige sa teorijskim i uop{tenim sadràjem. Rado govori i voli uop{tene teorije, poput filozofije. Voli da govori o {irim nau~nim i dru{tvenim pitanjima. 66.
89
Genije je genije u pam}enju i u~enju. Dakle, pamti samo bitne stvari u onome {to radi, jer obi~no mu je problematika, kojom se obi~ni ljudi bave, pre{iroka tako da ne bi bio u stanju da mnoge stvari popamti. Tako genije {tedi, ne prosipa energiju duha. 67. Daroviti voli da radi sam, polako i sistemati~no. Raduje se svakom uspe{nom re{enju. [tono kaù: dajte mu olovku i papir i ni{ta vi{e, ili mo`da u dana{nje vreme- kompjuter; i bi}ete i vi i on mirni. 68. Va`no je da genije neprestano radi celoga ìvota. 69. Genije se igra i u radu i u ìvotu, ~ak i ozbiljnim stvarima. To se ~esto tuma~i kao neozbiljnost ili regresijapad li~nosti genija na niè- detinje pona{anje. 70. Genije mora da bude objektivan i ta~an. I to se posebno odnosi na vrednovanje svojih dela. 71.
90
Genije voli rad, voli urednost, dobru klasifikaciju, ~esto po strogim kriterijumima. 72. On vezuje i razvezuje i bliske i daleke asocijacije i ideje. 73. Genije preispituje svepostoje}e. A pre toga sumnja. 74. Genije stalno teì novom, stalno kontroli{e, proverava. Naj~e{}e je ~ovek bez radnog vremena. 75. Genije sakuplja ideje za svoj rad sa svih strana i na neo~ekivanim mestima. Kasnije ih dovodi u mnoge, na prvi pogled, neo~ekivane veze i odnose. 76. Genije voli teorije, saìmanje, sistematizaciju, red, poredak. 77. Beskrajni je varijator i improvizator na odredjenu temu, na odredjeni problem. To radi i u nauci, i u muzici, slikarstvu i td. To su varijacije na odredjenu temu i traènje velikog broja veza i re{enja.
91
13. NAÎN RE[AVANJA PROBLEMA 1. U stvarala~kom ~inu kod genija je vrlo ~esto u velikoj meri uklju~en i intelektualni faktor. 2. Genije je genije u svim fazama reavanja zadatkaproblema: od postavljanja zadatka sebi, iznalaènja re{enja , sve do njegove primene. On je samosvojan i originalan u svim fazama . 3. On sa svojim problemom ìvi, saìvljava se sa njim i, moè se re}i, ìvi njegovim ìvotom. Mo`da je to i uslov za postizanje dobrih re{enja i velikih rezultata u radu. 4. êsto se ta prva faza postavke problema i ne uzima za ozbiljno. Medjutim, sama postavka problema podrazumeva izvesno opredeljenje
92
zajedan iz preobimnog mno{tva- kada genije bira ~ime }e se baviti. On je tada, zna~i, sagledao najpre sebe u celini i svoje mogu}nosti i opredeljenja, ~ime je dao prioritet nekim svojim sklonostima i mogu}nostima. 5. A onda je iz ogromnog mno{tva izvukao segment i nazvao ga problemom kojim }e se baviti. Odredio je i put, i sredstva sa kojima }e re{avati problem i jo{ mnogo toga. 6. Iz tih razloga mo`da je ovo i najva`nija faza u radu genija na odredjenom problemu. 7. Genije ima predispoziciju da dobro razvije sposobnost uo~avanja i definisanja problema i formulaciju hipoteza za re{avanje problema. 8. Kao i pre re{avanja problema, isto tako i za vreme njegovog re{avanja ima izrazit ose}aj za uskladjivanje mnogih stvari, za uritmljavanje mnogih faktora u jednomn prirodnom procesu. 9.
93
Genije u re{avanju istih iznalazi, ne samo jedno, ve} mnogo re{enja problema, ali, on odabire najbolja. On u istom problemu iznalazi i postavlja nove probleme kao i nova i mnoga re{enja. 10. Osobina mu je visoka mo} tolerancije kako prilikom re{avanja problema tako i u ìvotu. Spreman je da veliki broj neva`nih detalja zanemari ili elimini{e, a isto tako, ako je potrebno, on vr{i analizu do najsitnijih deli}a. 11. Grnije poseduje i razvija mo} i analize i sinteze kao i uo~avanja sli~nost i razlika. On na originalan na~in usvaja tehnike kori{}enja informacija: pronalaènje informacija, njivove obrade, klasifikacije, uskladjivanja. Njega posebno interesuju savremena informativno- tehnolo{ka kretanja. 12. Ima razvijenu sposobnost diskutovanja o problemima i metodama njihobog re{avanja. Naj~e{}e genija manje interesuje forma od su{tine i
94
malo pa`nje obra}a na formu osim ako mu ona nije cilj. 13. Genije za svoj rad crpi snagu ali i materijal i iz sebe i iz spolja{nje sredine. Dobar je sistemati~ar i retko prosipa suvi{e snage na nepotrebne stvari. Ali, de{avaju se i takve situacije da on u svom saìvljavanju sa problemom po~inje da ìvi njegovim ìvotom a zanemaruje ìvotne tokove obi~nog oveka tako da mu to moè pri~injavati ozbiljne smetnje. 14. Tako dolazi do nesklada izmedju ìvota kojim on ìvi i ìvota koji bi trebalo da ìvi kao obi~an ~ovek. 15. To ~esto ljudima u njegovoj okolini smeta tako da se ~esto de{ava da oni ne razumeju genija kad iznenada plane, iznervira se a da za to ne bude njima vidljivih razloga; ili bude eufori~an i veseo a da za to obi~nim ljudima opet ne bude vidljivih razloga. To se jednostavno de{ava jer tokovi ìvota genija se ne poklapaju uvek sa tokovima ìvota obi~nih ljudi. 16.
95
Ovakve i sli~ne situacije navode genija na povla~enje i samstvovanje, na druènje s prirodom koja za njih znai dve stvari: mir a ujedno biva i veliki u~itelj. 17. Genije ima izvanrednu mo} empatije- saìvljavanja sa prirodom, drugim ljudima, sa sobom kao i sa onim ~ime se bavi. 18. To mu omogu}ava da dodje do same srì, do su{tine onoga ~ime se bavi. Ima mo} angaòvanja velike koli~ine energije duha i du{e u odredjenim problemima prema svojoj volji. 19. U saìvljavanju sa odredjenim delovima stvarnosti kao i zajedni~ko proìvljavanje s njim, okolini, a ~esto i samom geniju, deluju kao duga~ki i prazni periodi kada se ne vide rezultati i sve to deluje kao uzaludno tro{enje vremena. 20. Medjutim, ~esto su to dugi periodi inkubacije i sredjivanje nagomilanih materijala a koji se u geniju sredjuju i mimo njegovog
96
svesnog dela li~nosti. U tim periodima spolja izgleda kao da je genije zalutao, da ne zna {ta ho}e, i sli~no. 21. Nakon takvih dugih perioda obi~no dolaze periodi kada se naglo iznalaze re{enja. êsto neo~ekovano, genije iznenada saop{tava re{enja problema koji su mu zadavali dosta muka i koga su re{avali duè vreme. 22. To je takozvani aha efekatdoìvljaj ili eureka. 23. Ovakva reakcija ~esto je nepredvidiva i za samog genija. Njemu se to de{ava neo~ekivano: na primerkad {eta, ili u snu i td. Dakle, re{enja problema su nagla i neo~ekovana. 24. Genije i sami ìvot ~esto shvata kao jedan veliki eksperiment: neprestano postavljanje problema, njihovo re{avanje i razre{avanje. Ali, i to se de{ava ne na uobi~ajen na~in, ve} kreativan u svim fazama, odnosno celokupnom ìvotu gde igra i spontanost zauzimaju posebno mesto. 25.
97
Genije ima svoj na~in pripreme, svoje metode i tehnike rada, svoj na~in rada i puteve kojima dolazi do odredjenih ciljeva. 26. On stvara svoja pravila, svoje zakone, kombinacije, principe. U svemu traì veliki red i veliku klasifikaciju, gotovo uvek traì du{u svakog sadràja. Kod u~enja, za njih je va`no i {ta se u~i i kako se u~i. 27. Genije ima izvanrednu interakciju-sklad duha i tela, ima mo} vladanja svojim telom kao i svojim duhom. 28. To mu omogu}ava da prema potrebi aktivira odredjene svoje kvalitete: duhovne ili fizi~ke ali na takav na~in u jednom izvanrednom duhovno- fizi~kom jedinstvu {to je u stvari i osnovni uzrok za postizanje visokih rezultata bez obzira da li se radi o sportu ili nekoj duhovnoj delatnosti. 29. Ima, dakle, mo} velikog ulaganja energije du{e u odredjenim delatnostima i aktivnostima kao i
98
zadràvanje takve energije za duè vreme. 30. Ovo moè biti od velike koristi ali mu moè i naneti {tetu. Velika mobilizacija energije duha i velika brzina preme{tanja energije pomaè geniju da bude izvanredno duhovno mobilan i pokreta~, da velikom brzinom prelazi sa ideje na ideju ili pokreta na pokret uz veliku duhovnu ili fizi~ku snagu. Ali, ovakva nekontrolisana energija isto mu tako moè naneti veliku {tetu- mnogo ve}u no {to je to kod ljudi koji nemaju ovakvih sposobnosti. 31. Genije je, dakle, spreman, kako na kvalitetniji rad u manjoj jedinici vremena, isto tako i na kvalitetnijiefektniji na~in ìvota u celini. 32. On poseduje izvanrednu mo} prilagodjavanja na~inu ìvota i to takvuuz puno odricanja, zapostavljanja mnogih sfera ìvota zbog odredjenih vi{ih ciljeva. 33. Genije neprestano dobija i nagrade i kazne i unutar svoje li~nosti
99
a isto tako i iz spoljanosti. Rezultat ovoga je da se genije pona{a na takav na~in kojim se odredjuje i njegova genioznost. 34. Genije trpi pritisak i iznutra i spolja. Ima u sebi podr{ku savesti ali i ko~nice u vezi sa onim {to radi. Pa i sredina uvek i podràva i osporava genija. I sam genije ~esto zapada u vrlo te{ke konflikte koje te{ko razre{ava, ali zato su njegove radosti izuzetno velike kada uspe{no razre{i konflikte. 35. Lako se uklapa u svoje razvijene sisteme informacijea i u sve {to je novo. 36. Genija ne interesuju takmi~enja, jer, on se stalno takmi~i sa samim sobom. 37. Genije ~esto ,kao klesar kamen,dugo kle{e, a kad dodje do re{enja -kao vojnik izvr{ava zadatak. 38. Genije nije samo originalan po svojim delima, nego i svim fazama rada, pa i samom ìvotu. On se ~ak i
100
na originalan na~in pona{a u svim situacijama. Na originalan na~in se kre}e, hrani i td. 39. Genije tvori originalna dela, ali i ~itave originalne sisteme. 40. Kada se uhvati za jedan problem- dugo ga obrazlaè do proizilaze}ih (po redu) su{tina.
101
14. VASPITANJE I OBRAZOVANJE GENIJA 1. Poznata je ~injenica da su genije uglavnom vi{e sputavali i nipodatavali dok su ìveli i radili, no to su im pomagali i davali im adekvatna priznanja za njihov rad. 2. Njima se ni danas, moè se re}i, ne posve}uje dovoljno pa`nje. Neki od razloga za ovakvu situaciju su nedovoljna nau~na istraènost ovakvih ljudi, velika materijalna ulaganja u njih i td. 3. Odnosno, sa ovakvom decom potrebno je, nakon njihovog otkrivanja,
102
organizovati poseban individualni i individualizovan rad a koji, takodje, zahteva visokoorganizovani i visokopotencijalni kadar koji bi mogao da radi sa ovakvom decom. 4. I danas obrazovno-vaspitni rad je organizovan uglavnom tako da se bavi decom prose~nih sposobnosti. Jo{ uvek je nedovoljno organizovan rad sa obdarenom decom, a rad sa genijalnom decom, moè se re}i,kao organizovan i ne postoji. Moè se govoriti samo o pojedina~nim slu~ajevima sa kojima rade profesori i vaspita~i entuzijasti. 5. Obi~no, genije otkrije najpre sam sebe jer na veoma ranom uzrastu postaje svestan svojih sposobnosti. Medjutim, mnogi geniji ostanu samo kao potencijal koji nije realizovan iz razloga {to i zvani~no nisu otkriveni i nije im data podr{ka u radu. 6. Veoma va`no za razvoj nauke, tehnike, umetnosti, dru{tva je da otkrije genija na {to ranijem uzrastu a nakon toga da mu se organizuje adekvatan obrazovno- vaspitni proces i
103
uop{te dru{tveni tretman, odnosno najbolji uslovi za njegovo stvarala{tvo. Ako se u ovome uspe i sve stvari na vreme urade, obi~no je korist od genija neuporedivo ve}a od uloènih sredstava u njegov rad. 7. Samog genija ~esto otkriva ~ovek koji ga nosi u sebi a obi~no ga najbolje i poznaje jer neprestano ìvi sa njim i u prilici je da prati pona{anje, misli, ose}anja genija u mnogim razli~itim situacijama. 8. Naj~e{}e su situacije da genije, osim {to otkrije sam sebe, ujedno sam sebe i vaspitava i obrazuje. Jedan od razloga je i taj {to on veoma brzo, po sposobnosti i znanju, prevazilazi svoje u~itelje te je prinudjen da dalja usavr{avanja radi sam. 9. U dana{njim uslovima, nastavnici i vaspita~i koji èle da rade sa talentovanom decom a naro~ito sa genijima, moraju da poseduju, osim {irokog znanja i velikog entuzijazma, i inicijativu i da su spremni na mnoge nove i neponovljive situacije. 10.
104
Genija dru{tvo naj~e{}{e otkriva i prepoznaje po delu, odnosno po onim stvorenim delima koja nose genijalna obele`ja. Dakle, retko se nekome prizna da je genije po jednom ili nekoliko genijalnih ostvarenja, ve} se o~ekuje mnogo visokovrednih dela. Jo{ tragi~nije je kada genija ne priznaju za vreme njegovog ìvota. 11. Ali, i kada genije na~ini i prva dela, a ne otkrije se njegov visoki, pre svega, duhovni potencijal, i ne stvori mu se prate}a duhovna i materijalna reputacija i podloga, to zna~i da je dru{tvo zakasnilo sa reakcijom otkrivanja genija i naj~e{}e je izgubilo deo vrednosti koju je moglo dobiti od genija da ga je na vreme otkrilo. 12. Dru{tvo }e imati najve}i interes ako otkrije genija na najranijem stupnju njegovog razvoja. Da bi do ovoga do{lo mora pre toga da se dobro upozna li~nost genija, a zatim sve {to iz toga sledi. 13. Nikad nije te{ko prepoznati genija jer se isti~e natprose~nim rezultatima u mnogim oblastima, ali ponekad se to
105
ne vidi odmah ve} se to mnogo kasnije manifestuje. êsto se u praksi me{aju deca kapaciteti i geniji. 14. êsto se kao genije ozna~ava onaj ko poseduje dosta znanja, ko dobro rezonuje, ima dobro pam}enje i sl. Medjutim, sve su ovo osobine koje pomaù geniju, jer, najva`nija je osobina:kreacija visokog nivoa, i bez ove osobine ne moè se govoriti o geniju. 15. Za identifikaciju genija ~esto se kao pokazatelj uzima {kolski uspeh. Ali, ovo je samo deo pokazatelja koji mogu i da zamaskiraju pravog genija. Poznati su slu~ajevi da je odredjeni broj ljudi sa genijalnim sposobnostima imao veoma lo{ {kolski uspeh naro~ito u prvim godinama {kolovanja. 16. U stru~noj literaturi geniji nisu mnogo obradjivani. Obi~no se govori o nadarenoj ili talentovanoj deci, a to je znatno {ira populacija medju kojom ima veoma malo genija. O genijima se vrlo ~esto deskriptivno govori, odnosno opisuju se pojedina~ni slu~ajevi.
106
17. Po{to je genije najpre onaj ko se rodi i pojavi, a ne u tolikoj meri onaj ko se proslavio svojim delima, iz tih razloga u definisanju genija mora se staviti naglasak na komponentu vremena pre priznavanja genija. 18. Za nastanak i postojanje genija potrebno je nekoliko faktora: 1. nasledjena sposobnost ili dispozicija : gen(ska), genetska ili genijalnaurodjenost kao potencijal. 19. 2. Takodje, povoljni uslovi sredine (socioekonomski, kulturni i drugi) koji e ga stimulisati i omoguiti rad genija. 20. 3. Samoaktivacija genija koja uklju~uje njegov rad, razvoj i njegovo bitisanje uop{te. 21. Genije je genije po rodjenju, po donetim sposobnostima, odnosno dispozicijama za razvoj odredjenih sposobnosti. Medjutim, kad se kaè:genije, vrlo ~esto se misli na one ljude koji poseduju izuzetnu sposobnost
107
za izuzetna dela, odnosno koji su ve} stvorili velika dela. Dakle, prvo dela pa (naziv) genije. 22. Su{tina genija i njegova prva i osnovna vrednost je u samom geniju i njegovoj li~nosti tako da, ako se èli izu~avati genije, mora se po}i od njega samog. Genije poseduje univerzalnost, ali te{ko se moè re}i da postoji univerzalna nauka za sve genije, jer svaki je genije i poseban, te se i po toj posebnosti i zove genije. Dakle, posebnost je uslov genija. 23. Dakle, nema zajedni~ke kape pod kojom bi stali svi geniji. 24. Ako èlimo da izu~avamo genija mora se najpre krenuti od celine li~nosti a zatim po delovima, jer genija predstavlja najpre sveukupna mo}jedinstven sklop svih delova li~nosti. Mora se obratiti pa`nja na sve bitne unutra{nje faktore u li~nosti genija, kao i na one faktore koji dolaze od spolja i uti~u na njegovu li~nost. 25. Organizovanje procesa obrazovanja i vaspitanja genija
108
predstavlja izuzetno sloèn proces koji mora da angaùje ve}i broj ljudi, koji naj~e{}e zahteva dosta materijalnih ali i duhovnih ulaganja, koji zahteva neprekidnu angaòvanost a koji se na kraju, ipak ,neuporedivo vi{e isplati. 26. To zahteva veliki rad, veliko poverenje i veru u genija onih koji sa njim rade. Genije ima {iroka interesovanja te mu je i u tome te{ko priu{titi uslove. Potrebno je da je oko njega veliki broj stru~njaka iz razli~itih oblasti. Ili, omogu}iti mu da koristi raznorodnu literaturu, a u dana{nje vreme i kompjuter. 27. Vaspitanje genija zna~i:vaspitavati najvi{e sfere, pre svega, ljudskog duha, a tu su drugi zakoni i druga pravila no u vaspitanju obi~nih li~nosti. Jedno od osnovnih pitanja u ovom procesu je: {ta dràti pod kontrolom u vaspitanju, a ~emu dati slobodu. 28. Po{to genije stoji na vrhu sloènosti ~oveka a samim tim i
109
prirode, moè se postaviti i ovakvo pitanje: moè li ~ovek koji nije genije u~iti i vapitavati genija? 29 Ili, moè li manje sloèno bi}e izu~avati sloènijeg od sebe? Ili: moè li se izu~avati predmet koji je vi{i i sloèniji od onoga ko ga prou~ava? Naravno ovo je samo upro{}eno gledanje na stvari, jer stvarnost ove problematike je puno sloènija i zahtevnija. 30. Mogu se postaviti i pitanja: kako organizovati proces vaspitanja i obrazovanja genija pre stvaranja velikih dela, za vreme stvaranja i nakon toga? Kao i niz drugih pitanja. 31. Genije, poznato je, sporije i fizi~ki i psihi~ki sazreva. 32. Izgleda da priroda genija razre{ava mnoge dileme {to genije naj~e{}e sam sebi prvi otkrije, sam sebe u velikoj meri vaspitava i obrazuje, sam najbolje upozna svoju li~nost i svoje sposobnosti, sam stvara i naj~e{}e bude i sebi najbolji kriti~ar, jer najbolje poznaje i dobre i lo{e
110
strane svojih dela- odnosno najbolje poznaje vrednost svojih dela. 33. [to se ti~e otkrivanja, najbolje je da genije bude otkriven na {to ranijem uzrastu kako ne bi uzalud prosipao energiju na manje va`ne stvari, a koju bi mogao mnogo korisnije da upotrebi. Druga stvar je da mu se na vreme omogu}e najbolji uslovi za najbolji mogu}i razvoj. 34. Nekada je oko genija potrebno potro{iti mnogo strpljenja, truda i materijalnih sredstava, a da opet nema rezultata. Da li ovo li~i na veliku kocku? 35. Genije obi~no vrlo rado spozna svoje sposobnosti i ~esto u najranijem uzrastu on o tome otvoreno pri~a, daje velika obe}anja i neobi~na predvidjanja. Ali, na takvom uzrastu i ostala deca su sklona ma{ti i raznim nerealnim obe}anjima tako da u tome mora postojati i izvesna doza opreznosti. 36 Postoje i takve teorije koje kaù da svako dete, svaki ~ovek poseduje
111
genija u sebi, ali vrlo je mali broj ljudi koji i pronadju taj put. 37 Nekad je veliki, i mo`da najve}i, problem otkrivanje genija. Jer, njega nekad ne otkriju za ìvota nego nekad mnogo vekova nakon njegove smrti. Medjutim, i na vreme otkriti genija, ne zna~i da je time posao zavr{en i da je automatski i on pravilno usmeren. 38. Nakon identifikovanja, predstoji dug i sloèn proces usmeravanja, ili bolje re~eno,bolje je :pomo}i geniju kako bi se on sam usmeravao s osnovnim ciljem da se iz njega izvue maksimum. 39. Ako se genije na vreme ne otkrije i ako ne dobije adekvatan tretman, {teta moè biti dvostruka: on ne}e imati uslova da radi i stvara; i dugo, {to se ~esto de{ava, moè postizati i ispodprose~an uspeh u obi~nom ìvotu i organizovanom obrazovnovaspitnom procesu. Jer, ono {to ga manje interesuje- obi~no to manje i radi a tada mu i rezultati bivaju slabi. 40.
112
êsto se sti~e utisak da genije ne poseduje ~ak ni prose~ne sposobnosti. Genije koji stvara velika dela a nije imao poseban dru{tveni tretman takav genije je obi~no u velikoj meri izgubljen za obrazovno- vaspitni tretman. 41. Genije moè da se izu~ava i prati u celokupnom njegovom ìvotu i radu a isto tako i nakon ìvota, po~ev od njegove li~nosti, psihofizi~kog razvoja, na~ina ìvota, stvaranja, njegovih dela, uticaja njegovih dela na okolinu, uticaja njegove li~nosti na okolinu i obrnuto i td. 42. Kad se vaspitava estetska, moralna, intelektualna komponenta li~nostiiste nisu zna~ajne komponente filozofskog karaktera, ve} je to i sr` onoga {to treba da se vaspitava i {to predstavlja samu su{tinu i temelj jedne li~nosti, bez obzira da li se radi o obi~nom ~oveku ili geniju. 43. Talentu je plata kreativni ~in i priznanja koja dobija ili nov~ane
113
naknade, naj~e{}e mu i nisu u prvom planu, a vrlo ~esto ih i zanemaruje. 44. Te{ko je izmeriti talenat- jer je sloèn. Zato je isto toliko te{ko i razvijati talenat jer je sloèn. Zato je va`no, prilikom rada sa decom koja su talenti, uvaìti najpre njihovu celovitu li~nost. 45. Talente treba prepoznati na najranijem uzrastu.
114
15. STVARALA[TVO 1. Stvarala{tvo je nu`na i osnvna osobina genija. Ali, takvo stvarala{tvo koje nije samo te`nja ka novom ve} uop{te bitisanje i na~in egzistencije li~nosti genija. 2. Stvarala{tvo genija podrazumeva op{tu otvorenost duha i mo} njegove li~nosti. Kao posledica toga javljaju se uspe{na usmerenja (kao pojedina~na) i ciljnosti koje slede iz toga. 3. Visoka kreativnost i neponovljivost (u krajnjem rezultatu) ne isklju~uje i mo} reprodukcije (jednakost u razli~itom). Genije nu`no podleè i ponovljivosti ({ablonizmu), kli{eima nauke, umetnosti ili bilo ~emu drugom ~ime se bavi; njihova te`nja je da to prevazilaze, ali nekad je {ablonizam nu`da, jer, na njemu se, naprimer, temelji nauka. 4.
115
Duhovna {irina i du{evna pokretljivost mu omogu}ava veliki manevar duha u radu i baratanje sa velikom koli~inom materijala na jednom mestu u kratkom vremenskom periodu.
5. Genije poseduje mo} dobre improvizacije, varijacije ideja, fleksibilnosti mi{ljenja, fluentnosti ideja, ose}anja, volje. 6. To je snaga duha, a moè biti i tela, za velike promene i velika pokoravanja volji genija. 7. Bez stvarala{tva ne moè se govoriti o geniju. Medjutim, ni svi oni koji stvaraju nisu geniji. Genije stvara dela od izuzetnih vrednosti. 8. Kada se govori o stvarala{tvu genija moraju se imati u vidu: i akt stvaranja i stvoreno delo i li~nost onoga ko stvara, i li~nost onih koji imaju komunikaciju sa takvim delom i td.
116
9. Stvarala{tvo ne podrazumeva samo akt stvaranja. 10. Kada se govori o aktu stvaranja obi~no se pominju faze u stvaranju: najpre prikupljanje obilnog materijala za stvaranje, zatim faza uskladi{tenja, inkubacije i na kraju sam ~in stvaranja. 11. êsto su veoma dugi periodi prikupljanja informacija kao i faza inkubacije, kada kao da ideje, odredjena re{enja- same sazrevaju. 12. Obi~no, ~in iznalaènja re{enja ne traje dugo. êsto se javlja brzo, lako, kao da dolazi na krilima goluba uz prijatan doìvljaj, radost i prosvetljenje. 13. Proces mi{ljenja kod genija je izuzetno brz, ta~an, raznovrstan. Ovo se odnosi i na intuiciju kad se barata jo{ neopipljivim re{enjima, a isto tako i kada se ma{ta. 14. Genije moè izvanredno brzo da analizira ili sinteti{e veliki broj razli~itih ideja i kombinacija pritom
117
stvaraju}i nove kombinacije.
ideje
nove
15. Sve vreme stvarala{tva genije je i kriti~ar. U neprekidnom procesu on bira i opredeljuje se od mno{tva za ono kvalitetnije i najbolje. Tako da je i ~in njegovog rada kao kakav uspon -stepenica po stepenicu. Dakle, genijalna dela ne nastaju tek tako i sama po sebi, niti odjednom postaju originalna. I taj orginal se gradi i nadogradjuje. 16. Kada u~i- on ne u~i radi u~enja, a pogotovo ne napamet. On u~i u~enje: kako da u~i (u~i tehnike u~enja, formira intelektualna umenja i osposobljava se za samou~enje, samoobrazovanje i samovaspitanje). U~i na stvarala~ki na~in. 17. Ko doista moè pomo}i geniju kada je on na prvoj liniji borbe izmedju ~oveka i novih otkri}a? 18. [to se ti~e zdravljagenija, moè se re}i da postoje dve konstatacije ili ekstrema. Geniji ìve ili veoma dugo ili veoma kratko. Sve zavisi od toga kako
118
rasporede velike ìvotne napore ili, bolje re~eno, u kakvim su mogu}nostima da sebi obezbede uslove za ìvot i uslove za rad. 19. Jer, veliki i naporan rad moè da deluje izuzetno stimulativno kao i izuzetno optere}uju}e. 20. Za genija su veoma optere}uju}i periodi kada mora i mnogo i dugo da radi, a jo{ nema rezultata. Onda on trpi pritisak sa svih strana. 21. Pa i kada dodju rezultati naj~e{}e je i tada nepriznat. Epitet genija se veoma te{ko daje ljudima za ìvota. 22. Poznata je bole{ljivost genija koja ga prati tokom celog ìvota. Ona je ~esto uzrokovana neuskladjenou psihofizi~kog ritma ìvljenja, odnosno zbog preoptere}uju}eg rada- naj~e{}e psihofizi~kog. 23. Uzrok ovakve duhovno-telesne neuskladjenosti ~esto je u psihi~kom optere}enju i telesnoj neaktivnosti. 24.
119
Isto tako poznato je da su geniji skloniji i brèm ozdravljenju no obi~ni ljudi, jer su spremniji da u kra}em vremenkom periodu mobili{u ve}e koli~ine energije, psihi~ke i telesne, kako za svoj rad isto tako i za svoje zdravlja. 25. Sledi da geniji mogu biti bliì i bolesti i zdravlju nego obi~ni ljudi. 26. Poznate su bole{ljivosti genija naro~ito za vreme inkubacije sakupljenog materijala. To je period kada je uloèn veliki rad, kada je masa podataka sakupljena, a onda se javlja bezvoljnost jer se ne vidi jasna svrha prethodno velikog uloènog rada. 27. Nakon toga, obi~no dolazi kratka faza ~ina stvaranja i, na neki na~in, i naglog ozdravljenja. Ovakvi periodi se cikli~no smenjuju, i ne samo kod genija nego i kod mnogih stvaralaca u mnogim oblastima. 28. Geniji su ~esto radari i hvataju i gledaju talase koji postoje nad glavama obi~nih ljudi. Zato su geniji vidoviti, predskaziva~i, vide {ta }e se
120
dogoditi u materijalnom i duhovnom svetu. 29. Interesantno je da ovakve nekakve nadosobine imaju i ìvotinje. Poznato je da predskazuju mnoge nevolje, da prepoznaju kod ljudi ko kakvu du{u ima i kakva mu je namera. 30. Kod ìvotinja je ovo pre svega zbog opstanka, a ne nadgradnja kao kod genija. 31. Svi stvaraoci imaju i periode platoa, zastoja, neinventivnosti. Mogu se nazvati i periodima krize. Ali, obi~no nakon takvih perioda, koji su periodi i inkubacije- uskladi{tenja ili takozvanog unutra{njeg, podvodnog, stvaranja, nastupa period nastajanja puno lepih i uspelih ideja. 32. To genije doìvljava kao radjanje sunca, prosvetljenje. Sa lako}om, dakle, izbacuje puno lepih stvari, dela, ideja. 33.
121
Geniji, ali i obi~ni ljudi, povremeno u ìvotu dodju do vrha ledenog brega ili dubine mra~ne pe}ine. Medjutim, kada bi mogli da osvetle pe}inu, odnosno te najsitnije ~estice, ili atome koji je ispunjavaju, videli bi beskrajni sjaj prelepih dragulja na sve strane. 34. Genije je obi~no kreativan i uspe{an u vi{e oblasti. Jer, svestranost i stvarala{tvo idu ruka pod ruku. Iz {irine u dubinu, i obrnuto. 35. Geniji se trude da u svemu unesu nekakav red ili poredak traè}i izvesne, pre svega, unutra{nje su{tinske veze medju elementima. 36. Trude se da unesu i novinu. Genije u svemu {to radi traì izvesnu novinu tako da je genijalnost u su{tini na~in ìvota, a ne specijalizacija. 37. Genije mora biti veliki vernik i onda mu se otkrivaju dela. Mora biti sve{tenik bez mantije (u du{i). 38.
122
Sve {to je ~ovek stvorio, nalazilo se najpre u ba{ti njegove ma{te. 39. Velika inteligencija i kapacitet pam}enja nisu ni uslovi ni garancija za genija ali mu mogu biti od velike koristi i veliki pomaga~i na putu otkrivanja. 40. Detetu i geniju najva`nija je igrataj ~arobni kosmi~ki ples. Stvaraoci su svojevrsni borci i otkrivaju dublji smisao problema kojima se bave a i u stvarima oko sebe. 41. Kreativnost, radoznalost i sve` duh vrlo su blisko povezani. 42. Doza slobode uvek ide uz stvarala{tvo. Jer, stvarala{tvo uvek podrazumeva i kretanje u nepoznato, dakle, uvek i (neophodnu) slobodu. 43. Genije daje uvek originalno, neo~ekivano, novo. 44. Gotovo sva deca su kreativna. Kreativnost i igra su ne{to {to je veoma blisko. Njima igra nije samo zabava nego i na~in ìvota. Geniju isto tako.
123
45. Genije ima visoke sposobnosti i nesputanu ma{tu. 46. Kaè se da kreativan period u ìvotu ~oveka prose~no traje 5 do 7 godina. 47. Aha doìvljaj je prosvetljenje, pro{irivanje svesti, ~esto iznenadni dolazak do re{enja i ve}ih problema. 48. Poznato je nezadovoljstvo genija postignutim. Visokostvarala~ke li~nosti postavljaju sebi i visoke ciljeve. 49. Poznata je i usamljenost genija i neshva}enost. 50. Kreativnost je ve~an proces. To kreativno u ~oveku nije nekakva nadgradnja, nego je to veoma sna`na stvar i dogadjanje- gotovo neuni{tivo (temelj). Kreativno u ~oveku moè biti ja~e i od smrti. 51. Najvi{i stupanj ljudskog izraza je kreativnost. 52.
124
Genije slobodno misli, slobodno se izraàva. Jednostavno, bez slobode nema stvarala{tva. 53. Genije prakti~no nema slobodno vreme. Poznato je da njemu ideje dolaze na najneo~ekivanijim mestima i vremenu. I naj~e{}e nisu lenji, ostavljaju tada sve aktivnosti i beleè.
125
16. GENIJE I DRU[TVO 1. Genije poseduje mo} izvanredne komunikacije sa spolja{njim svetom a isto tako i sa svetom kolektivno nesvesnog u sebi ili drugim ljudima odakle ~esto i crpi najdragoceniji materijal za svoje stvarala{tvo. To je ono esencijalno u ~oveku ili ve}oj grupi ljudi. 2. Oni naj~e{}e vrlo lako, ili bolje re~eno, mnogo lak{e no obi~ni ljudi takozvanom voljnom regresijom mogu do}i do najdubljih delova ljudskog duha i ljudske psihe sa kojima vrlo uspe{no komuniciraju. 3. Ovde se naj~e{}e sre}u sa nekim su{tinskim sferama ljudskog duha kao {to su: moralna, estetska, saznajna i td. {to u stvari predstavljaju osnovna obele`ja duha. 4.
126
Ove sfere su ujedno i osnova predmeta izu~avanja filozofije, psihologije, religije, vaspitanja i obrazovanja, umetnosti, ideologije i td. Otuda sre}emo u praksi da genijalnost nije samo natprose~ni dar u sticanju znanja, ve{tina i navika, nego je to pre izvestan visoki stil u smislu specifi~nog pogleda na svet, odnosno specifi~ne filozofije. 5. Otuda je naj~e{}e veliki interes genija za filozofiju. 6. Osim mo}i prodora u kolektivno nesvesno genije ima i tu mo}- povratka iz nesvesnog bez posledica dok to obi~ni ljudi nemaju. To je povratak u realnost. 7. Genije, takodje, poseduje izvanrednu mo} komunikacije sa prirodom. On voli prirodu, u stalnom je kontaktu sa njom i ~esto isti~e da mu je ona najbolji u~itelj. 8. Ima veliku mo} razumevanja ali i poistove}ivanja sa mi{ljenjem, htenjem i ose}anjima naroda. 9.
127
Ima, takodje, veliku mo} sugestibilnosti i mo} vodjenja naroda. Ako je genije i formalni vodja on ~esto pokazuje samouverenost koja ide i do narcisoidnosti, od sebe stvara idola, kult, autoritet ~ak do boànskog oboàvanja. 10. Ovo ~esto u velikoj meri i uspeva genijima jer su stvaraoci i spremni su da mnoge probleme re{avaju kreativno, na nov na~in i produhovljeno. 11. Medjutim, ako vladari nisu sposobni a formiraju kruti autoritet obi~no njihova vladavina ne traje dugo jer prilikom stvarnih re{avanja pravih problema u nedostatku duha i stvarala{tva oni naj~e{}e pristupaju primitivnim merama odnosno spoljnjim prinudama {to je ustvari i pravi po~etak njihovog kraja vladavine. 12. Genije naj~e{}e poseduje izvanredan ose}aj za objektivno posmatranje i ocenjivanje, kako svog pona{anja i svojih dela, isto tako i za pona{anje drugih, za ocenu javnog mnjenja i td. To jednostavno proisti~e
128
iz njegove {irine koja mu omogu}ava da sagleda i uporedi gotovo uvek veliki broj faktora. 13. Geniji su ponekad spremni da poveruju u svoju bezgre{nost a spremni su da to nametnu i drugima. Oni se ~esto tako i pona{aju {to moè da izazove velike neèljene posledice u odnosu na njih same, ali, ako su na vlasti mogu mnogo zla da nanesu, naprimer svom narodu, pa ~ak i ~ove~anstvu ako svoje mo}i zloupotrebe. 14. Geniji mogu imati problema naro~ito ako se pona{aju kao formalne vodje, a ustvari su neformalni. Ima veliki broj primera iz istorije. êst je primer da se genije pona{a liderski, ne iz koristoljublja ili vlasti, ve} u svrhu vi{ih ciljeva. 15 Poseduje u sebi takve sposobnosti da on uistinu jeste i harizmatska li~nost koja je sposobna ne samo da vodi narod nego i da ga dovede u kolektivnu iluziju. 16
129
Geniji su ~esto proganjani i maltertirani jer su se njih pla{ili oni koji su na vlasti i kojima je vlast kao jedini cilj. Geniji su vrlo ~esto bivali najstroè ka`njavani a da to i nisu zasluìvali. Njima obi~no vlast i nije bivala glavni cilj, ve} njihove zamisli i ideje. 17. Iz tog razloga naj~e{}e i nisu bili toliko oprezni {to se ti~e problema koji su im dolazili od postoje}ih vlasti. Medjutim, ima i veliki broj primera u istoriji kada se traìlo od genija da se odrekne svojih ideja da bi mu bila opro{tena i najteà kazna. O kolikoj se snazi tih ideja radi i koliko je genije privrèn njima, imamo primera kada se oni pre odlu~uju na smrt nego da se odreknu svojih ideja. 18. êsto su osidjivani i geniji koji se nisu bavili dru{tvenom problematikom jer problematika kojom su se bavili i gde su postizali dobre rezultate bivao je ~esto uzrok da se oni proglase nepodobnim na dru{tvenom planu kako bi se osporio ili spre~io njihov rad u domenu u kome su uspe{ni. 19.
130
Geniji imaju izvanrednu mo} empatijesaìvljavanja najpre sa sobom, zatim sa drugim ljudima, a naro~ito sa velikim grupama ljudi, sa narodima, pa i ~ove~anstvom. 2o. Genije je ~esto u situaciji da oseti, oceni {ta misli i ose}a narod pre nego {to to mogu da osete drugi pripadnici tog naroda. 21. je jo{ va`nije, geniji poznaju razre{enja mnogih kriza u naro~ito kada je narodu kada luta. 22. Znaju}i za ovu svoju osobinu, geniji pokazuju i interes za vodjstvo i rukovodjenje u dru{tvu. 23. Oni imaju izvanredan potencijal za razvoj socijalnih sposobnosti, za odli~nu komunikaciju sa narodom i sli~no. 24. Genije koji se otrgne stremljenjima dru{tva moè snagom [to puteve narodu, najteè i
131
svog pogre{nog usmerenja energije naneti nesagledive posledice ne samo sebi i svom narodu, nego ~itavom ~ove~anstvu. 25. Obi~no se govori da geniji stvaraju samo humana dela. Ali, i ta humana dela nose u sebi `rtve dok se stvore, kao i to da ne postoje apsolutno humana i dobra dela. Jer, svako delo nosi u sebi i ne{to {to nije humano. 26. Postoje i geniji koji namerno stvaraju nehumana dela. 27. Svaki genije u sebi poseduje ne{to {to je vanvremensko i vanprostorno- one vrednosti koje su ve~ne- neki ih zovu i boànskim. 28. Geniji za to znaju i iz tog razloga se neki u obi~nom ìvotu i pona{aju kao boànstva. 29. Dela genija se naj~e{}e nikad do kraja ne odgonetnu. U sebi ona poseduju ne{to {to je vanistorijsko, ve~no a {to delom do kraja ostaje i tajna u tim delima.
132
30. Donje granice obi~nog ~oveka i genija su uglavnom poznate ali one gornje kod genija su otvorene i kao takve u velikoj meri nepoznate. 31. Jedna od glavnih odlika i uloga ovakvih ljudi je da oni postoje da bi re{ili najteè ljudske, nau~ne, umetni~ke i druge probleme, da bi najbolje osmislili postojanje ~oveka, da bi mu otvorili o~i i nove vidike kao i osvetlili i pokazali put u svakom momentu, a naro~ito kada mu je najteè. 32. Genija gotovo uvek uo~e profiteri pre nego on njih. I obi~no dolazi do simbioze, tzv. zajedni~kog rada, ili rada ka zajedni~kom cilju koji je u su{tini retko i zajedni~ki. Zato naj~e{}e i dodje do nesporazuma izmedju finansijera i genija. U ovakvim situacijama obi~no je genije manje ve{tiji. 33. Gledano sa strane, geniji su usamljenici i siroma{ni. Gledano sa strane genija, oni su zadovoljni, sre}ni i prebogati. Njih interesuju uglavnom
133
duhovne stvari, a materijalne naj~e{}e zanemaruju ili im ne pridaju takvu pa`nju kao {to to ~ine ostali ljudi. 34. Oni koji profitiraju na delima genija ~esto su uspe{ni u obja{njavanju da geniji moraju da rade u oskudnim materijalnim uslovima da bi uop{te mogli da stvaraju. U ovo vrlo ~esto i uspe{no ubede i okolinu. 35. Medjutim, ako je neko genije, on stvara jednako dobro i u dobrim i u oskudnim uslovima. 36. Ali, mo`da je dobro da genije provede jedan period u oskudnim uslovima- mo`da kada je mladji i kada je u periodu u~enja i sazrevanja. 37. Genije je pomalo kao krivo vreteno. Vrti se kao i ostala, ali pomalo baca ustranu ({to bi se moglo rei). 38. Od genija se ~esto o~ekuje da i u svim segmentima ìvota budu na nivou svojih genijalnih dela. Time se ~esto genijima stavlja prete{ko breme.
134
39. Neshva}eni genije- uobi~ajena je konstatacija. êsto narod darovitog previ{e uzdiè slavi i hvali, ali obi~no nakon toga radi i suprotno. Daroviti naj~e{}e nije spreman ni za jedno ni za drugo. 40. Geniji ose}aju bo`ju silinu u sebi i ljudsku nemo}. To im ~esto razdire srce. 41. Genije ~esto ima problema kada ga povu~e vrednost njegovog dela, te se poistoveti s njim, pritom zaboravljaju}i da je i on pre svega ~ovek. 42. Svako vreme ima svog genija. 43. Geniji su ~esto veliki kockari sa velikim ulogom. 44. Genije kiksira na onim stvarima gde obi~ni ljudi vrlo lako prolaze. 45. Genije dolazi u sukob sa novcem, i posebno kada se {to njegovo vrednuje novcem. 46.
135
Genija ~esto o{tro napadaju kada genije odbije da primi kakvu nagradu. 47. Genije je te{ko kada izgubi vezu sa kreativnim delom u sebi, sa izvorom. Ose}a se kao vladar koga napusti podani~ka elita. Ose}a se slabijim od mrava. 48. Genije je vrlo ~esto najneusamljeniji kada je sam. 49. Ose}aju}i veli~inu duhovnog, genije se ~esto podsmeva vrednostima materijalnog ìvota. Kod ljudi, ovo izaziva gnev umesto razumevanja i genije moè imati neprijatnosti. 50. Genije ne}e nikad stvoriti ne{to novo izvan (od) postoje}eg. 51. Potreba za nezavisno{}u, samostalno{}u, autonomijom,samouvereno{}u,samodo voljnou, dominantnou, analiti~nosti, ponosom. To je genije. 52. Kreativni pojedinac i genije su{tinski se mo`da puno i ne razlikuju,
136
osim {to je genije uporniji, istrajniji, sistemati~niji itd. te su im takva i dela. 53. Genije voli da se hvali i ne stidi se, niti prikriva svoje sposobnosti i dominaciju. Iz tih razloga obi~ni ljudi ~esto ne biraju sredstva da ih spuste na zemlju i u~ine ih bliskim njima. 54. Ljudski geniji sluè za poravnanje, jer, ono {to se u ra~unici gubi- u rezultatu mora da se pojavi. 55. Za genija je ponekad sve igra: i novac, i ène 56. moè u dru{tvenim mnogo nereda da
Genije zajednicama proizvede.
57. I ljudi sa najniìm sposobnostima vide}e odredjene delove stvarnosti bolje nego i najve}i geniji. Otuda nema apsolutno najboljih. 58. Stvarala{tvo zahteva najbolji deo ìvota ~oveka. Dakle, ne samo
137
posve}enost gotovo celog ìvota, nego i najbolje trenutke u ìvotu. 59. Za stvarala{tvo je neophodna samo}a i ti{ina. Jer, tih je glas koji saop{tava novo. 60. Spontani su, intuitivni, fleksibilni, netipi~ni, nekonformisti, skloni ka novim idejama- te su optimisti i racionalni. 61. Genijalnost je najteè izmeriti, ne postoji vaga za genija. I zato se genije i genijalnost vi{e opisuju. 62. U novije vreme govori se da su ljudski intelekt, znanje i kreativnost najisplatljiviji resurs, bolji i od energije, vode, hrane i td. Eto dokaza za zna~aj ljudske pameti, stvarala{tva i talenata, posebno genija koji naj~e{}e stoje na vrhu ljudske pameti. 63. I umesto da geniji rade u sve boljim uslovima, jer umnoàvanjem dela trebalo bi da su im i uslovi bolji, u stvarnosti ~esto bude i obrnuto. Mada, nekad geniji bolja dela stvaraju u nepovoljnim uslovima.
138
64. Genije ~esto dolazi do problema kada kapital pre uo~i genija, nego genije kapital. Naime postoje ljudi koji vide priliku za dobro unov~enje dela genija. I poznato je da inovatorstvo, nove ideje itd donose zavidan kapital. 65. Kapital se ~esto primakne geniju a da on to i ne primeti. I tada po~inje trgovina za koju genije naj~e{}e nije spreman, ili se odnosi velikodu{no. A kapital èli, ili da otkupi dela od genija, a ako je mogu}e i otme mu ih, a pritom se ne biraju sredstva do ostvarenja ovog cilja. 66. Genije unov~avanjem svojih dela moè ne{to i da zaradi, ali moè i da izgubi svoja dela kada promene vlasnika, a sam genije da doìvi mnoge neprijatnosti i uniènja. Istorija je puna ovakvih primera. 67. Dakle, kapital, koji vidi samo sebe, trudi se da geniju nametne svoja pravila i zakone. Genije se vrlo ~esto, svestan svog rada i vrednosti svojih dela, suprotstavlja kapitalu. 68.
139
Genije, zajedno sa svojim delima, izlazi u javnost i zadobija poverenje ve}eg broja ljudi. Time genije ulazi u sferu i politi~ke mo}i. Nisu geniji uvek pripremljeni za ovakve situacije, naro~ito u po~etku, a naj~e{}e i ne znaju koliki uticaj i domet imaju njihova li~nost i dela. 69. Izlaskom u javnost genije kreira i javno mnjenje ili politi~ku situaciju. I, kao i uvek, trudi se da deluje slobodno i onako kako doista misli. Ali, ako se to kosi sa trenutnom politi~kom klimom i situacijom, predstavnici vlasti na raznorazne na~ine trude se da ograni~e uticaj genija. 70. Vredi baviti se problematikom kreativnih ljudi i uop{te genija, odnosno narodski re~eno problematikom ljudske pameti i stvarala{tva kao jednog od njenih najvi{ih dometa. Jer, mnoga istraìvanja pokazala su i ukazala da je ljudska pamet najisplatljiviji resurs, isplatljiviji i od vode, vazduha, zemlje ili bilo kog energenta. Zato kreativne
140
ljude ne treba prepu{tati vremenskim, politi~kim ili bilo kakvim drugim stihijama, nego treba organizovati rad sa kreativnim pojedincima i pomo}i im u radu.
17. ZAKLJUÂK 1. Velika je muka za genija da iznedri ta zlatna zarobljena zrna istine u sebi. 2. Genije radi za ve~nost- a ne za pun stomak. Medjutim, geniji ne mogu i ne treba da zanemare i ono prolazno. 3. [kola je samo jedna od institucija, karika, koja doprinosi kreativnosti.
141
Va`na stvar za pojedinca je usmerenje ka kreativnosti. 4. Genije je onaj koji prokopava nove puteve. A to je ~oveku najteì i najzna~ajniji posao. * Svet je jedinstven i svepovezan. Treba li ve}a i jasnija po(r)uka stvaraocima. Zagrli veverica zeca i re~e mu: Imala sam ~ast ìveti sa genijem. 1982.
RECENZIJA Autor Tilie, Negovan Joci}, obrazovao se kao psiholog i pedagog. Profesionalno opredeljenje jasno govori da ovaj autor svet oko sebe, a pre svega ljude, posmatra iz ugla ~oveka koji èli da razume psiholo{ku pozadinu delanja, ose}anja i na~ina na koji ljudi
142
posmatraju dogadjanja oko sebe. U ovoj knjizi autor nastoji da da sintezu nau~ne, biografske i iskustvene gradje o posebnoj kategoriji nadarenih osobagenijima. Ovu knjigu te{ko je svrstati u bilo koju vrstu knjièvnog dela. Ovo je nastojanje da se znanje o genijima i li~ni doìvljaj, ponudi ~itala~koj publici kako bi se olak{alo razumevanje ovih ljudi, njihovo prepoznavanje u masi naoko sli~nih osoba i ukoliko je mogu}e, a mogu}e je, podstakao rad sa njima. No, upravo samo {tivo ukazuje koliko su ovo te{ko dosti`ni ciljevi, jer geniji ne podnose kalupe u bilo kom smislu i te{ko je postoje}e znanje o ovim osobama uop{tavati. Previ{e svoji, autenti~ni, sa pravom da ne ispunjavaju o~ekivanja, njih nije lako prepoznati. Nije redak slu~aj da se genije nadje u sukobu sa osobama iz neposredne okoline ili da bude neshva}en, pa ~ak i ismejan. Autor u vi{e navrata isti~e koliko je zaista te{ko prepoznati genija. Utoliko je zadatak dru{tva, pre svega obrazovnog sistema, naporniji i neizvesniji. Medjutim, to ni u kom slu~aju ne opravdava ~esto ignorantski odnos zajednice prema
143
pojedincima, koji mogu pokrenuti to~ak dru{tvenog razvoja, jer upravo to jeste mo} genija, da preokrene razvoj nauke, umetnosti, dru{tva u celini, u novom, do tada nepoznatom pravcu. U ~emu je zna~aj ovog rukopisa? [ta to novo nudi i {ta opravdava njegovo postojanje? Genijalnost je najteè izmeriti, jer ne postoji vaga za genija, i zato se genijalnost i geniji vi{e opisuju. Ova re~enica nosi duboku istinu o prirodi genijalnosti. Negovan opisuje genijalne ljude na razli~ite na~ine, jer jedino se tako moè pribliìti fenomen genijalnosti obi~nom ~oveku, pedagogu, dru{tveno angaòvanim osobama, bilo kome, ko bi èleo ili bi po prirodi svoga posla trebalo da se bavi genijima. Ovo delo kroz li~nu prizmu saìma mnogo nau~nih i li~nih podataka o genijalnim ljudima i pri tome na jedan univerzalan na~in progovara o psihologiji genija. Ima u tekstu ponavljanja, izvesnih padova u nadahnu}u, ali i prelepih misli koje do~aravaju samu su{tinu ovog zaista neuhvatljivog fenomena, genijalnosti. Bilo da se sloìmo sa svime {to je autor napisao ne moèmo
144
pore}i da nakon ovog {tiva ose}amo da nam je priroda genijalnosti za jedan zna~ajan korak blià. 29.7.2008. Todorovi} Doc. dr Jelisaveta
TILIA
Dar darovitih
145
2009.
SADR@AJ:
1. Uvodjenje. 38....1 2. Dela . 49....9 3. Nadarenost i talenat. 18...17 4. Osobine genija...... 32..20 5. Li~nost genija... 35..27
146
6. Op{te i specijalne sposobnosti. 34...33 7. Intelektualni faktor i genije..12..40 8. Na~in mi{ljenja genija.. 21..43 9. Humor. 2..47 10. Vera u sebe. .10..48 11. Na~in ìvota 61..50 12. Na~in rada.. 77..60 13. Na~in re{avanja problema..40...73 14. Vaspitanje i obrazovanje 45...81 15. Stvarala{tvo. 53..91 16. Genije i dru{tvo.. 70.100 17. Zaklju~ak.....4.. 112
147
18. Recenzija.. ..113
Izdava~ Joci} Negovan Recenzent dr Jelisaveta Todorovi} Lektor i korektor Vida Nikoli} Kompjuterska obrada Pisac Izgled korica Pisac Tira` - 50 primeraka
148
KNJIGE:
OBJAVLJENE
1. KORONA 1996. godine, 114 strana, Slikarstvo, metafizika, format A-5, tira` 50 2. JSN 1997. godine, 43 strane, Poezija i o poeziji, format A-5, tira` 100 3. POJESIJA 1997. godine, 101 strana, Pri~e, pesme, o poeziji, format A-5, tira` 50 4. KALENDRO 1998. godine, 194 strane, Arhitektura, urbanizam, istorija, format A-5, tira` 150 5. KALINA 2005. godine, 28 strana, Pri~e i pesme, format A-5, tira` 50 6. SANSARA 2006. godine, 133 strane, Istorija, etika i moral, format A-5, tira` 50
149
7. SENICA 2006. godine, 33 strane, Pesme i pri~e, format A-5, tira` 50 8. GANDAL 2007. god., 133 strane, Istorija, pesma, ljubavna pri~a, format A-5, 50 primeraka 9. RAMBA 2007. god., 43 strane, bajka o cve}u, pesma, ljubavna pri~a, format A-5, 50 primeraka 10. PEDAGO[KA ISTRA@IVANJA I ^LANCI 2008.god. 219 strana, Zbir radova iz oblasti pedagogije i psihologije od kojih su ve}ina objavljeni u raznim listovima i ~asopisima, A-4, 50 primeraka 11. KIKAPA 2008.god., 19 strana, Pesme i pri~e, format A-5, 50 primeraka KNJIGA U PRIPREMI: 1. Murica- Arhitektura
150
Objavljene knjige moète preuzeti sa sajta

Adresa sajta
http://www.jocicnegovan.c o.cc
E-Mail adresa je: negovan1@nadlanu.co m
151

Genije - (Ta To Be (E? Ono (To Je Svima Poznato, A o Emu Se Najmanje Zna. Istina Je Sve (To Postoji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Genije - (Ta To Be (E? Ono (To Je Svima Poznato, A o Emu Se Najmanje Zna. Istina Je Sve (To Postoji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

o~ekivati da je svaki iskaz, svaka tvrdnja o geniju i apsolutna istinita.

izaziva mnoge promene, genijalca i slave i napadaju.

neva`ne stvari problematici.

pitanju kreativno, pona{anje.

stvaraju}i nove kombinacije.

Genije zajednicama proizvede.

18. Recenzija.. ..113

Objavljene knjige mo`ete preuzeti sa sajta

E-Mail adresa je: negovan1@nadlanu.co m

You might also like