БИБЛИОТЕКА

5 ЗЛАТНОКОЛО 5
ДОНОСИ ВАМ НАЈЛЕПШЕ И НАЈПОЗНАТИЈЕ
БАЈКЕ ИЗ ЦЕЛОГА СВЕТА

Уредник
Нада Драгић
 ЈАКОБ И ВИЛХЕЛМ ГРИМ

ТРНОВА РУЖИЦА
И ДРУГЕ БАЈКЕ

Илустровао
Драган Савић

3^а.Лнлпа
Б Е О Г Р А Д
1957
 Наслов оригинала
ЈАСОВ и. У/1ЕСНЕЕМ СК1ММ,
К1^ОЕК-и НАУ5МАКСНЕК

С немачког превсла
Ирма Лисичар

Кориие и технички уредник

Андреја Андрејевић

Отштампано у 5000 примерака

у Београдском графичком заооду 1957 године
 ТРНОВА РУЖИЦА

У давна времена живели су краљ и кра-

љица, и сваког су дана говорили: — Ах,
да имамо дете! — а никако да га добију.
Једном кад се краљица купала искочи
из воде жаба и рече:
— Испуниће ти се жеља, пре но што
мине година родићеш кћер.
Како је жаба казала, тако је и било.
Краљица роди ћерчицу, која је била тако
лепа да краљ сав радостан приреди вели-
ку светковину и на њу, сем рођака, прија-
теља и познаника, позове и виле да би
заволеле дете и биле му наклоњене. У ње-
говом краљевству било је тринаест вила,
али како је краљ имао само дванаест злат-
них тањира из којих ће виле јести, то јед-
ну од њих краљ не позове на гозбу.
Светковина је била сјајна, а пре него
што ће поћи кући, виле дароваше дете сво-
јим чаробним даровима: једна врлином,
друга лепотом, трећа богатством, и тако
редом свим што се на овом свету може
пожелети. И управо кад је једанаеста вила
изрекла своју жељу, изненада упаде уну-
5
тра тринаеста. Она је хтела да се освети
што није била позвана, па никога и не по-
здрави и не погледа, већ повика:
— Нека се краљевска кћи у својој пет-
наестој години убоде на преслицу и сме-
ста падне мртва. — И не рекавши више ни
речи окрену се и изиђе из дворане.
Сви су били престрављени, али двана-
еста вила, која још није даровала дете,
рече:
— Али нека то не буде смрт, већ само
стогодишњи, дубок сан!
Краљ је желео да своје драго дете са-
чува од несреће, па заповеди да се у чита-
вом краљевству спале све преслице.
На девојчици су се огледали сви даро-
ви чаробница: била је лепа, скромна, љу-
базна и паметна, те ју је свако ко би је
видео морао заволети.
Догодило се да баш оног дана кад је
краљева кћи навршила петнаест година
краљ и краљица нису били код куће, и
девојка остане сама у двору. Она пође по
двору и завири у сваку собу и одају, и
тако најзад стигне до некакве старе куле.
Попне се уз уске завојите степенице и до-
спе до једних малих врата. У брави је био
кључ сав зарђао и како га окрену, врата
6
се широм отворише, а тамо у собици се-
дела је једна старица за преслицом и
вредно прела лан.
— Добар дан, бакице, — рече краљев-
ска кћи, — шта то радиш?
— Предем, — рече стара и климну
главом. 1
— Шта је то што се тако весело окре-
ће? — упита девојка и узе преслицу да и
она преде. Али тек што ју је дотакла,
испуни се клетва и она се убоде у прст.
И истог тренутка кад је осетила убод,
девојка је пала на постељу и уснула дубо-
ким сном. А тај сан спустио се на цео
двор: краљ и краљица, који су се баш би-
ли вратили и ушли у дворану, заспаше, а
с њима и сви дворани. Сан ухвати и коње
у штали, псе у дворишту, голубе на крову,
муве на зиду. Чак и ватра која је пламтела
на огњишту утиша се и заспа, а печење
престаде да цврчи. И кувар, који је таман
хтео да повуче за косу кухињског момка
што је тамо нешто погрешио, испусти га
и заспа. А ветар се стишао, и на дрвећу
пред двором није се више покренуо ли-
стић.
А око дворца поче да расте жива огра-
да од трња, која је сваке године бивала
7
све виша и најзад обрасла па и прерасла
читав двор, тако да се више ништа од
њега није видело, чак ни застава на крову.
Али земљом се разнео глас о лепој
успаваној Трновој Ружици — тако су зва-
ли краљевску кћер — па су с времена на
време долазили краљевићи и покушавали
да продру кроз живу ограду у двор. Али
узалуд, јер се трње чврсто држало, као
да има руке, и младићи су се у њ запли-
тали да се више не ослободе и кукавно
умирали.
8
 После много, много година опет дође
у ту земљу један краљевић, и од некаквог
старца чу причу о трновој огради иза које
се налази дворац у коме већ стотину го-
дина спава прелепа краљевска кћи, по
имену Трнова Ружица, а с њом спавају и
краљ и краљица и цео двор. А још је од
свога деде чуо да су већ долазили многи
краљевићи и покушавали да продру кроз
живу ограду, али су се у њу заплитали и
умирали жалосном смрћу.
Нато младић рече:
— Ја се не бојим. Продрећу онамо да
видим лепу Трнову Ружицу. — Добри ста-
рац узалуд га је одвраћао на све могуће
начине, али он се није освртао на његове
речи.
А тада је баш било минуло оних сто
година, и дошао је дан кад је Трнова Ру-
жица требало да се пробуди. Кад се кра-
љевић приближио огради од трња, препу-
ној лепих великих цветова, отвори се
сама од себе и пропусти га здравог и чи-
тавог, па се опет за њим састави као
жива ограда.
У дворишту замка видео је где леже и
спавају коњи и пегави ловачки пси. На
крову су седели голубови главице увучене
9
под крило. У двору су спавале муве на
зиду. У кухињи је кувар још једнако др-
жао руку као да хоће да шчепа момка, а
служавка је седела нагнута над црном ко-
коши коју је требало да очерупа. Он пође
даље и виде како у дворани леже и спа-
вају сви дворани, а горе крај престола
спавају краљ и краљица.
Младић продужи још даље, и све је
било тако тихо да је човек могао да чује
своје сопствено дисање. И најзад стиже
до куле и отвори врата од собице у којој
је спавала Трнова Ружица. Лежала је ту и
била тако лепа да није могао одвојити
очи од ње, и он се саже па је пољуби. Чим
ју је додирнуо уснама, Трнова Ружица се
пробуди и мило га погледа.
Тада они заједно сиђоше. И пробуди-
ше се и краљ, и краљица, и сви дворани и
разрогачише очи. И коњи у дворишту
устадоше и стресоше се; ловачки пси ско-
чише и стадоше да машу репом; голубови
на крову извукоше главице испод крила,
осврнуше се па одлетеше у поље; муве се
размилеше по зиду; ватра у кухињи ожи-
ве, распламса се и настави да кува ручак;
печење опет зацврча; а кувар опали мом-
10
ку шамар да је надао дреку; и слушкиња
очерупа кокош.
Тада би прослављена величанствена
свадба Трнове Ружице и краљевића, и они
задовољно проживеше све до своје смрти.
 СНЕЖАНА

Једном усред зиме, док су снежне па-

хуљице као перје падале с неба, једна кра-
љица седела је и шила крај прозора са
оквиром који је био од црног абоносовог
дрвета. И док је тако шила, дигла је по-
глед да види како пада снег па се иглом
убола у прст, и на снег кануше три капи
крви. А пошто је румена крв тако лепо
изгледала на беломе снегу, она пожели:
„Да ми је да имам дете бело као снег, ру-
мено као крв и црнокосо као абоносово
дрво.”
Ускоро затим доби ћерчицу, која је
била бела као снег, румена као крв и цр-
нокоса као абоносовина, и стога је назва-
ше Снежана. А када се дете родило, умрла
је краљица.
После годину дана краљ се поново
ожени. Млада краљица била је лепа, али
охола и уображена, и није могла да под-
несе да је неко премаши лепотом. Имала
је чаробно огледало. Кад би стала пред
њега да се огледа и упитала:
12
 Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
огледало би одговорило:
Краљице, у земљи најлепша сте код
нас.
И она је била задовољна, јер је знала
да огледало говори истину.
А Снежана је расла и била све лепша.
Кад је навршила седам година, била је
лепа као румена зора, лепша него и сама
краљица. И кад је она једном упитала
своје огледало:
Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
оно јој одговори:
Краљице, у земљи најлепша сте код
нас.
Ал’ Снежана је безброј пута лепша од
вас.
Тада краљица претрну, па пожуте и
позелене од зависти. И од тога часа, кад
би угледала Снежану, њој би се утроба
преврнула, толико је омрзнуЛа девојчицу.
Завист и охолост набујаше у њеном срцу
као коров, тако да више није имала мира
ни дању ни ноћу.
13
 Тада она дозва ловца и нареди му:
— Одведи дете у шуму, нећу више да
га видим очима. Убиј је, а као доказ да си
извршио наређење, донеси ми њено срце.
Ловац послуша и одведе Снежану у
шуму. Али кад је извукао ловачки нож да
га зарије у њено невино срце, она бризну
у плач и стаде да га моли:
— Ах, драги ловче, поклони ми живот.
Отићи ћу у густу шуму и никад се више
нећу вратити.
Пошто је била тако лепа, ловац се са-
жали и рече:
— Бежи, јадно дете! — А у себи по-
мисли: „Ускоро ће те растргнути дивље,
звери.” — Па ипак као да му се камен сва-
лио са срца што није морао он да је убије.
Утом протрчи једно дивље прасе, и он га
убије, извади му срце и однесе краљици
као доказ.
Сирота девојчица остала је сама сам-
цата у великој шуми и толико се плашила,
да је загледала сваки лист на дрвећу и
није знала шта би почела. Потрчала је
преко шиљатог камења и трња, и дивље
звери пролазиле су поред ње, али јој ни-
шта нису чиниле нажао. Трчала је док су
је ноге носиле, и већ је почео да се хвата
14
мрак, а тада угледа једну кућицу, па уђе
да се одмори.
У кућици је све било мајушно, али не-
описиво китњасто и уредно. Ту је стајао
сточић застрт белим столњаком, са седам
малих тањира, а уз сваки тањирић каши-
чица, затим седам ножића и виљушчица
и седам пехарчића. Уза зид, једна уз дру-
гу, било је поређано седам постељица пре-
кривених снежно белим чаршавима.
Снежана је била много гладна и жедна,
па узе са сваког тањирића мало варива и
хлеба и сркну из сваког пехарчића капљи-
цу вина, јер није хтела да узме све само
од једнога. Потом, пошто је била много
уморна, пође да легне, али ниједан јој кре-
ветац није био потаман: један је био су-
више дугачак, други сувише кратак, и тек
јој је седми био таман, и она остаде у ње-
му и заспа.
Кад се већ потпуно смркло, дођоше до-
маћини. То су били оних седам патуљака
који у бреговима ломе и копају руде. Они
упалише својих седћм фењерчића, и кад
се кућица осветли приметише да је неко
био ту, јер није све стајало у оном реду
како су оставили.
Први рече: — Ко је седео на мојој сто-
личици?
15
 Други рече: — Ко је јео из мога тањи-
рића?
Трећи: — Ко је грицкао мој хлепчић?
Четврти: — Ко је начео моје вариво?
Пети: — Ко се служио мојом виљушчи-
цом?
Шести: — Ко је секао мојим ножићем?
Седми: — Ко је пио из мог пехарчића?
Онда се први осврте и спази у свом
кревецу мало удубљење па узвикну: —
Ко је лежао у мом креветићу? — Други
дотрчаше и викнуше: — И у мом је неко
лежао.
А кад седми погледа свој креветац,
виде Снежану, која је у њему лежала и
спавала. Он позва остале и они дотрчаше
и узвикнуше у чуду, па одоше по своје
фењерчиће и осветлише Снежану.
— О дивоте! О дивоте! — узвикнуше
сви. — Ала је ово дете лепо! — Толико су
се обрадовали да нису хтели да је буде,
већ је оставише у постељици да мирно
спава. А седми патуљак леже крај својих
другова, сваког сата крај другог, и тако
прође ноћ.
Кад је свануло Снежана се пробуди и
спазивши седам патуљака престраши се.
Али они је љубазно упиташе:
16
 — Како се зовеш?
— Зовем се Снежана, — одговори она.
— Како си доспела у нашу кућу? —
питаху даље патуљци.
Она им исприча како је маћеха наре-
дила да је убију, али како јој је ловац по-
клонио живот, па како је потом целог
дана трчала, све док најзад није наишла
на њихову кућицу.
Патуљци јој рекоше:
— Ако хоћеш да нам водиш кућу, да
куваш, спремаш постеље, переш, плетеш
и да све држиш чисто и уредно, можеш да
останеш код нас и нећеш ни у чему оску-
девати.
— Хоћу, — рече Снежана, — од срца
радо, — и остаде код њих. Лепо им је во-
дила кућу. Ујутру су патуљци одлазили у
брда да траже руде и злато, а увече кад
су се враћали, морала је да им буде спрем-
љена вечера. Целог дана девојчица је
остајала код куће. Зато је добри патуљци
упозорише: — ЧуЛј се своје маћехе, она
ће ускоро сазнати да си овде. Не пуштај
никога унутра!
А краљица, мислећи да је појела Сне-
жанино срце, веровала је да је опет прва
и најлепша, па је стала пред огледало и
упитала:
2 Трнова ружица 17
 Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!

А огледало јој одговори:

Краљице, у земља најлепша сте код

нас.
Ал’ Снежана, иза седам брежуљака,
код седам малених патуљака,
безброј је пута лепша од вас.

Она се запрепасти, знајући да огледало

неће говорити неистину, па увиде да ју је
ловац преварио и да је Снежана још жива.
Она сад поново стаде да размишља и пре-
мишља како да је убије; јер све док не
буде најлепша у целој земљи, завист јој
није давала мира.
Најзад се досети, па намаза лице и пре-
руши се у стару торбарку, да је нико не
позна. У том обличју пође преко седам
брежуљака до седам патуљака, закуца на
врата и повика:
— Красна роба на продају, красна
роба!
Снежана погледа кроз прозор па рече:
— Добар дан, тетка, а шта то прода-
јете?
18
 — Фине ствари, красне ствари, — од-
врати она, — опасаче у свим бојама, — па
извади један, исплетен од шарене свиле.
„Ову честиту жену могу да пустим
унутра“, помисли Сиежана, па повуче
резе и купи леп опасач.
— Дете, дете, — рече стара, — како то
изгледаш? Ходи да те људски опашем.
Снежана, не подозревајући ништа, ста-
де пред њу да је опаше новим опасачем.
А старица је стезала тако брзо и тако
2* 19
чврсто да Снежани нестаде даха и она
паде као мртва.
— Беше му твоје „најлепша на свету!“
— рече стара па се брзо удаљи.
Ускоро је пало вече и седам патуљака
се вратише кући. Али како се уплашише
угледавши своју драгу Снежану како непо-
мично лежи на земљи. Изгледала је као
мртва. Они је подигоше, и видећи да је од-
више утегнута, расекоше јој опасач и
она поче полако да дише и постепено опет
оживе.
Кад патуљци чуше шта се збило, ре-
коше:
— Стара торбарка није нико други до
бездушна краљица. Чувај се и не пуштај
унутра ни живе душе кад ми нисмо крај
тебе.
А зла жена, стигавши кући, стаде пред
огледало и упита:
Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
Тада оно одговори као и пре:
Краљице, у земља најлепша сте код
нас.
Ал’ Снежана, иза седам брежуљака,
20
 код седам малених патуљака,
безброј је пута лепша од вас.
Кад је то чула, њој крв удари у главу,
толико се ужаснула видећи да је Снежана
поново оживела.
— Али сада ћу, — рече она, — изми-
слити нешто што ће ти сигурно доћи главе,
— па мађијама, којима је била вична, на-
чини отрован чешаљ. Онда се опет пре?
обуче и узе лик једне друге старице, па
оде преко седам брежуљака до седам па-
туљака, закуца на врата и повика:
— Фина роба на продају! Фина роба!
Снежана погледа кроз прозор и рече:
— Продужите својим путем, не смем
никога да пустим унутра.
— Па ваљда смеш да погледаш, — рече
она па извуче отровни чешаљ и диже га
увис. Он се толико допаде детету, да се
превари те отвори врата. Кад се пого-
дише, рече баба: ।
— А сада да те лепо очешљам.
Сирота Снежана нинашта није мислила
и допусти старици да је очешља. Али тек
што јој је ставила чешаљ у косу, отров је
дејствовао и девојче паде без свести.
21
 — Ето ти, чудо од лепоте, сад је с то-
бом свршено! — рече пакосна жена па се
изгуби.
Срећом је ускоро пало вече те седам
патуљака дођоше кући. Видећи Снежану
где лежи на земљи као мртва, они одмах
посумњаше на маћеху, па почеше да траже
и нађоше отрован чешаљ. Чим га изву-
коше Снежана опет дође к себи и исприча
им шта се десило. Они је тада поново опо-
менуше да буде на опрези и да никоме не
отвара врата.
А краљица, стигавши кући, стаде пред
огледало и упита:
Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
Тада оно одговори као и пре:
Краљице, у земља најлепша сте код
нас.
Ал’ Снежана, иза седам брежуљака,
код седам малених патуљака,
безброј је пута лепша од вас.
Кад је чула шта говори огледало, за-
цепти и избезуми се од беса. — Снежана
мора да умре, — крикну она, — па макар
по цену мог сопственог живота!
22
 Затим се увуче у једну сасвим скри-
вену усамљену комору у коју нико није
имао приступа, и тамо начини отровну ја-
буку. Споља је изгледала тако лепа и била
тако румена да је свако ко би је видео мо-
рао да се полакоми на њу, али ко би про-
гутао макар један залогај, морао је да
умре. Кад је јабука била готова, обојила
је себи лице и преобукла се у сељанку, па
је отишла преко седам брежуљака до се-
дам патуљака. Закуцала је. Снежана про-
моли главу и рече:
— Не смем никога да пустим унутра,
забранили су ми седам патуљака.
— Мени је свеједно, — одврати сељан-
ка. — Ја ћу већ продати своје јабуке. Ево,
једну ти поклањам.
— Не, хвала, — рече Снежана, — не
смем ништа да примим.
— Да се не бојиш отрова? — упита
старица. — Ево, пресећи ћу јабуку надво-
је. Црвену половину поједи ти, а белу ћу
ја. — А јабука је била тако вешто начи-
њена да је само црвена половина била
отровна.
Снежана се полакоми на лепу јабуку,
и видећи да је сељанка једе не могаде
више да одоли, већ пружи руку и узе
23
отровпу половину. Али тек што је загри-
зла, пала је мртва на земљу.
Краљица је погледа грозним погледом
па се грохотом насмеја говорећи:
— Бела као снег, румена као крв, црно-
коса као абонос... Овог пута не могу те
патуљци више вратити у живот.
А кад је код куће упитала огледалце:
Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
оно јој одговори:
Краљице, у земљи најлепша сте код
нас.
Тада се њено завидљиво срце смири,
уколико завидљиво срце уопште може да
се смири.
Кад патуљци увече дођоше кући, на-
ђоше Снежану где лежи на земљи. Из уста
јој више није излазио дах. Била је мртва.
Они је подигоше и прегледаше не би ли
нашли нешто отровно, скинуше јој појас,
очешљаше је и истрљаше водом и вином,
али ништа не поможе. Њихово драго дете
било је и остало мртво. Онда је положише
24
на одар, па поседаше сва седморица око
ње и плакаху и нарицаху три дана.
Тада хтедоше да је сахране, али пошто
је још изгледала свежа као да је жива и
образи јој још били лепи, румени, они ре-
коше:
— Овакву је не можемо спустити у
црну земљу, — па поручише провидан
стаклен ковчег, да са свих страна могу да
је виде, положише је унутра и написаше
златним словима њено име и да је краљев-
ска кћи. Онда изнесоше ковчег на брдо и
увек је један од њих чувао стражу. Дошле
су и животиње да оплакују Снежану, нај-
пре сова, па гавран и најзад голубић.
Снежана је дуго, дуго лежала у ковче-
гу, али није трунула него је изгледала као
да спава, и била је још увек бела као снег,
румена као крв и црнокоса као абоносово
дрво.
Једног дана доспе у шуму један кра-
љевић и пође у кућу патуљака да тамо
преноћи. Он виде ковчег на брду и у њему
лепу Снежану и прочита шта пише злат-
ним словима. Тада рече патуљцима:
— Дајте ми ковчег, даћу вам за њега
што год тражите.
Али патуљци одговорише:
25
 — Не дамо га ни за све злато на свету.
Тада он замоли:
— Онда ми га поклоните, јер не могу
да живим а да не гледам Снежану.. Пошто-
ваћу је и чувати као зеницу ока свог.
Чувши то добри патуљци сажалише се
на њега и дадоше му ковчег. Краљевић
нареди слугама да га понесу на раменима.
Али се они у путу спотакоше о некакво
корење и од тог потреса испаде отровни
залогај Снежани из грла.
Мало затим она отвори очи, подиже
поклопац са ковчега, седе и поново оживе.
— Ах, — ускликну она, — где се то
налазим?
А краљевић, сав радостан, одговори:
— Код мене си, — и исприча јој шта се
догодило и рече: — Волим те изнад свега
на свету. Пођи са мном у двор мога оца
и буди ми жена.
Снежана га је заволела и пошла је с
њим, и припремљена је сјајна и раскошна
свадба.
На свечаности је била позвана и Снежа-
нина бездушна маћеха. Накинђурена ле-
пим хаљинама она стаде пред огледалце
и рече:
26
 Огледалце, огледалце моје,
Реци у земљи најлепша ко је!
А огледало јој одговори:
Краљице, у земљи најлепша сте код
нас,
ал’ млада је краљица стопут лепша
вас.
Тада опака жена осу клетве и обузе је то-
лики страх да је била као ван себе. Најпре
уопште није хтела да иде на свадбу, али
није имала мира и морала је да оде да
види младу краљицу.
А кад је ушла и познала Снежану, ска-
менила се од ужаса и није могла да се ма-
кне с места. Али већ су биле припремљене
усијане гвоздене папуче, које кљештима
донесоше и ставише пред њу. Она мораде
да обује зажарену обућу и дотле да игра
док није мртва пала на земљу.
 ШЕСТОРИЦА СЕ ПРОБИЈАЈУ КРОЗ
ЦЕО СВЕТ

Био једном један човек који је знао

свакојаке вештине. Био је и у рату и бо-
рио се храбро и ваљано, а кад се рат свр-
шио, њега отпустише и дадоше му три
гроша за путни трошак.
— Пази молим те, — рече он, — нећемо
ми тако. Нађем ли само погодне људе, пре-
даће мени краљ благо читаве земље.
И сав љутит оде у шуму, и набаса на
некаквог човека који је ишчупао шест др-
вета као да су сламке. Он га упита:
— Хоћеш ли да ми будеш слуга и да
пођеш са мном?
— Хоћу, —одговори он, — али најпре
да однесем мајци овај нарам дрва, — па
узе једно од оних стабала и омота њиме
осталих пет, подиже свежањ на раме и од-
несе га. Онда се опет врати и пође за сво-
јим господарем, који му рече:
— Нас двојица зацело ћемо се пробити
кроз цео свет.
28
 Идући тако неко време наиђоше на
једног ловца који је клечао, држао пушку
нишанио. Господар га запита:
— Шта си узео на нишан, ловче?
Он одговори:
— На две миље одавде седи мува на
храстовој грани, хоћу да јој избијем лево
око.
— О, пођи са мном, — рече човек, —
кад се нас тројица удружимо, свакако
ћемо се пробити кроз цео свет.
Ловац пристаде и пође с њим. Тако до-
ђоше до седам ветрењача чија су се крила
нрло брзо окретала, а ниоткуда ветра и ни
транка се не помера.
— Не знам шта тера ветрењачу кад
пиоткуда нема ни дашка, — рече човек па
продужи даље са својим слугама.
Кад су прешли још две миље, видеше
човека који је узјахао дрво, запушио је-
дну ноздрву и дувао кроз другу.
— Бога ти, шта радиш ту горе? —
упита га човек.
Он одговри:
— На две миље одавде стоји седам ве-
трењача. Дувам да се окрећу.
— О, пођи са мном, — рече човек, —
кад будемо учетворо, свакако ћемо се
пробити кроз цео свет.
На то дувач сиђе с дрвета и пође с
њима. После неког времена опазише чове-
ка који је стајао на једној нози а другу је
откачио и метнуо поред себе.
Тада рече господар:
— Е баш се згодно одмараш.
— Ја сам тркач, — објасни он, — па
да не бих исувише брзо трчао, откачио
сам себи једну ногу; јер са две трчим брже
но што птица лети.
— О, хајде са мном, кад нас је пето-
рица, сигурно ћемо се пробити кроз цео
свет.
зо
 И он им се прикључи, а после кратког
времена сретоше човека који је имао ше-
ширић сасвим накривљен на једно уво.
Тада му рече господар:
— Ала си се ти удесио! Шта си толико
накривио шешир на уво, изгледаш као
луди Максим.
— Не смем друкчије, — рече овај, — јер
да исправим шешир, стегао би љути мраз
да би се птице у ваздуху смрзле и мртве
попадале на земљу.
— О, хајде са мном, — рече господар,
— ушесторо ћемо се сигурно пробити
кроз цео свет.
Њих шесторица дођоше у један град у
коме је краљ објавио да ће онај који хоће
да трчи у опкладу с његовом ћерком до-
бити њу за жену ако победи, али ако изгу-
би платиће главом. Тада се јави наш човек
и рече:
— За мене ће трчати мој слуга.
Краљ одговори:
— Онда мораш и његов живот да ста-
виш на коцку, дакле и његовом и својом
главом јамчиш за победу.
Кад то уговорише и утврдише, човек
прикачи тркачу другу ногу па му рече:
31
 — Сад буди хитар и помози да побе-
димо.
Одредише да победник буде онај који
први донесе воде са једног удаљеног кла-
денца. Дадоше један крчаг тркачу и један
краљевој кћери и они обоје потрчаше у
исти мах. Али док је краљева кћи прешла
тек кратку стазу, тркача већ ниједан од
гледалаца није могао оком сагледати,
просто као да је прохујао вихор. За тили
час стигао је на кладенац, напунио крчаг
водом и кренуо натраг. Али у повратку га
насред пута савлада умор, па стави крчаг
поред себе, леже и заспа. А да би лежао
тврдо и брзо се пробудио, ставио је себи
под главу коњску лобању која је ту ле-
жала.
У то време стигла је на кладенац и
краљева кћи, која је трчала брзо колико
то обичан смртник може, захватила је
воду и похитала натраг. Видећи тркача
где лежи и спава, она се обрадова и рече:
— Непријатељ је сад у мојим рукама,
— па просу воду из његовог крчага и од-
јури даље.
И све би пропало да није неком сре-
ћом ловац стајао на кули и својим оштрим
оком све посматрао. Он рече:
32
 — Неће нас, вала, надмудрити краље-
ва кћи, — па напуни пушку и нанишани
и тако вешто погоди да разнесе коњску
лобању испод тркачеве главе а њега и не
окрзну.
Тркач се пробуди, скочи и виде да је
поред њега празан крчаг, а краљева кћи
већ добро поодмакла. Али не изгуби наду,
него се опет трком врати на кладенац, по-
ново захвати воду и стиже још десет ми-
нута пре краљеве кћери на циљ.
— Видите, — рече он, — тек сам сад
размрдао ноге, оно се раније и не може
назвати трчањем.
Али краљу буде криво, а још више
његовој кћери, да је добије прости, ислу-
жени војник, па се стадоше саветовати
како да се отарасе њега и његове дру-
жине.
Тада јој краљ рече:
— Не брини, досетио сам се, неће жи-
ви изићи.
Па им рече:
— Сад је ред да се сити наједете и на-
пијете и да се скупа провеселите, — и од-
веде их у једну одају, где је под био од
гвожђа и врата су такође била гвоздена,
а на прозору су биле гвоздене решетке.
3 Трнова ружица 33
У одаји је била трпеза препуна изврсних
јела и краљ им рече: — Уђите, и нека вам
је на здравље.
А кад су били унутра, нареди да се вра-
та затворе и забраве, па дозва кувара и
нареди да испод ове одаје запали такву
ватру да се гвожђе усија.
Кувар послуша и она шесторица у ода-
ји за трпезом страшно се угрејаше али по-
мислише да је то од јела. А кад јара по-
стаде све већа и они хтедоше да изиђу па
нађоше и врата и прозоре чврсто затво-
рене, досетише се да им краљ ради о гла-
ви и да хоће да их погуши.
— Е то неће успети, — рече онај са
шеширићем. — Учинићу да дође такав
мраз од кога ће се ватра постидети и са-
крити.
И он исправи шеширић и намах стеже
такав мраз да нестаде оне јаре и јело у
чинијама поче да се леди.
Кад је прошло неколико сати и краљ
био уверен да су се угушили од јаре, он
заповеди да се отворе врата и пође да се
увери својим очима. Али кад се врата
отворише, сва су шесторица били чили и
весели, и рекоше да им је мило да изиђу
и мало се огреју, јер су се од велике хлад-
ноће у одаји следила јела у чинијама.
34
 Краљ киптећи од беса еиђе кувару, из-
грди га и упита зашто није поступио она-
ко како му је наређено. А кувар одговори:
— Има ту читаво брдо жари, погле-
дајте сами.
И краљ виде да испод гвоздене одаје
гори огромна ватра и увиде да оној ше-
сторици не може на тај начин наудити.
Тада краљ поново стаде да премишља
како да се отараси немилих гостију, па
дозва њиховог газду и рече:
— Хоћеш ли злата па да се одрекнеш
моје кћери, даћу ти колико иштеш.
— Хоћу, краљу господару, — одврати
овај, — дајте ми онолико колико може да
понесе мој слуга, па не тражим вашу кћер.
Краљ пристаде, а човек још рече:
— Вратићу се за четрнаест дана по
злато.
Потом сазове све кројаче из целе зе-
мље, и морали су четрнаест дана да седе
и шију врећу. Кад је била готова, морао
је онај снажни, што чупа дрвеће, да узме
врећу на раме и да с њом оде краљу.
А краљ рече:
— Каква је то људина што носи чита-
во брдо платна на рамену? — па се пре-
паде и помисли: „Колико ли ће тај злата
одвући!”
3* 35
 Он заповеди да се донесе читаво буре
злата, које довукоше шеснаест најјачих
људи, а снажни човек дохвати га једном
руком и стрпа у врећу говорећи:
— Што одмах не донесете више, та
ово једва покрива дно!
И краљ нареди, те мало помало саку-
пише све његово благо, а снажни све из-
ручи у врећу и не напуни је ни до поло-
вине.
— Донесите још, — викну он, — ових
неколико мрва неће је напунити.
Тада морадоше да сакупе и довезу
још седам хиљада кола злата из целе зе-
мље, а снажни их заједно са упрегнутим
воловима стрпа у своју врећу.
— Шта ту вазда да пробирам, — рече
он, — узимам шта ми дође под руку, само
да се напуни врећа.
А кад је све стрпао унутра, још увек
је било много места. Но он рече:
— Хајде да прекратимо ствар. Може
се врећа завезати иако није сасвим пуна,
— па је упрти на леђа и пође са својом
дружином.
Краљ се разјари видећи где му један
једини човек однесе богатство читаве
краљевине, па нареди коњаницима да
36
узјашу коње и пођу у потеру за оном ше-
сторицом и одузму снажноме врећу.
Ускоро их стигоше два пука и рекоше
им: — Ви сте заробљени. Спустите врећу
са златом, иначе ћемо вас све побити.
— Шта кажете? — ускликну дувач. —
Ми заробљени? Пре ћете сви ви заиграти
у ваздуху, — па запуши једну ноздрву, а
кроз другу стаде да дува на оба пука, и
они се распршише и разлетеше преко
свих брегова, један овамо други онамо.
Један наредник завапи за милост, јер
има девет рана и ваљан је делија па не за-
служује такву покору. Тада дувач мало
попусти и он се неповређен опет спусти
на земљу, а дувач му рече: — Сад иди
кући краљу и реци му нека само пошаље
још коњице, а ја ћу му је сву развејати.
Примивши поруку краљ рече:
— Пустите их нека иду, то су вражји
момци.
А њих шесторица однесоше своје бла-
го кући, поделише га између себе и лепо
су живели све до своје смрти.
 CPEn.HM XAHC

Xattic je ce,n;aM ro,n;1rna cJiym110 caora raa­

,n;y, a oH,n;a je peKao:
- rocno,n;apy, Moje je apeMe npoTeK.no,
6no 6nx pa.a; ,n;a ce apaTHM Kyhn Maju;M, ,n;aj­
Te MM Mojy aapa,n;y.
• rocno,n;ap MY o,n;roaopn:
- BepHO CH Me M TIOUITeHO CJIY)l{HO.
TTpeMa cJiy>K6H 6Hhe H Harpa,n;a, - na MY
,n;a,n;e KOMa,n; 3JiaTa, BeJIHKH Kao XaHCOBa rJia­
Ba. XaHC H3B3,!lH py6au; H3 1,1ena, YBHje rpy­
MeH, H3TOBap H ra Ha p aMe H KpeHe Kyhn.
11.n;yhH TaKo ttory npe,n; aory yrJie,u.a je,n;­
Hor KOlbamraa KaKo LJHJIO M BeceJio jarne Ha
KOi-by.
- Ax, - rJiacHo yaBIIKHY XaHc, - llITO
TH je jaxmhe Jiena CTBap! Ce.n;11rn Kao y CTo­
JIHI..J;H, He CIIOTHLJelll ce O KaMelbe, llITe,lJ;Hlll
o6yhy, a 0.L{MHLJellI, HM caM He 3H3llI K3KO.
J�xaLJ, KOjH je TO qyo, aaycTaBH KOH>a na
ra yrrHTa:
- Je JfH, XaHce, a lllTO TH H,lJ;ellI rre­
llIHI..le?
- AMa MopaM, - o.n;apaTM OH. - ETo,
HOCHM Kyh11 osy LJBOHTY, HcTHHa, o,n; aJiaTa
38
је, али ми је нажуљала раме, и не могу од
ње главу да исправим.
— Знаш шта, — рече јахач, — да се
мењамо. Да ти ја дам коња а ти мени дај
свој грумен злата.
— Врло радо, — пристаде Ханс, — али
велим ти, намучићеш се с њим.
Коњаник сјаха, узе злато и поможе
Хансу да узјаше, даде му узде у руке и
рече:
— Кад хоћеш да га потераш, а ти
само зацокћи и викни ђи! ђи!
Сав блажен Ханс је седео на коњу и
безбрижно јахао. Мало затим паде му на
памет да би могао брже да одмиче, па за-
цокта језиком и викну ђи! ђи! Коњ појури
оштрим касом и у магновењу збаци Ханса,
који се нађе у јарку између њиве и друма.
А још би му и коњ побегао да га није за-
држао неки сељак који је наишао путем
гонећи краву.
Ханс опипа да ли су му читави удови,
устаде и зловољно рече сељаку:
— Гадна ти је шала ово јахање, осо-
бито кад се намериш на кљусе као ово што
је, па се рита и избаци те из седла да ти
скрха врат. Више га ја жив не узјаха. Бла-
го теби с кравом, идеш безбрижно за њом.
39
а поврх тога имаш сваког дана и млека и
масла и сира. Ех, да ми је таква крава, не
знам шта бих дао за њу!
— Па ако ти је толико стало до ње, —
рече сељак, — радо ћу ти уступити краву
за коња.
Ханс прихвати, срећан и пресрећан, а
сел>ак се вину на коња и журно одјаха.
Ханс полагано потера краву размишља-
јући о срећном пазару. „Будем ли само
имао парче хлеба, а тога ће бар бити, могу
кад год ми се прохте да га једем са маслом
и сиром; ожедним ли, а ја помузем краву
и напијем се млека. Куд бих преко тога!“
Стигавши до једне гостионице он свра-
ти и са великим уживањем поједе све што
је са собом понео и за ручак и за вечеру.
А за последњих неколико парица наручи
пола чаше пива. Онда потера краву, вазда
пут мајчина села.
Врућина је бивала све несноснија што
се више ближило понде, а Ханс се налазио
на пустој пољани, преко које му је ваљало
још добар сат пешачити. Притиснула га
врућина, па му се од жеђи језик лепио за
непца.
„Томе има лека,“ — помисли Ханс. „Сад
ћу да помузем краву па да се окрепим мле-
ком.“
40
 Он привеза краву за једно суво дрво,
а пошто није имао ведрице, подметну сво-
ју кожну капу. Али ма колико се мучио,
није измузао ни капи млека. А пошто је то
врло невешто радио, нестрпљива крава
најзад га задњом ногом тако ритну да се
з^нео и пао и задуго није могао да се при-
сети где је.
Срећом наиђе тим путем неки касапин
који је на колицима гурао свињче.
— Какве су то шале! — повика он и по-
може добром Хансу да се дигне.
Ханс му исприча шта му се догодило,
а касапин му пружи чутурицу и рече:
— Дела гуцни да се повратиш. Ова крава
није више за мужу. Толико је матора да
ваља још једино за леглење или за клање.
— Ух, ух! —хукну Ханс па се почеше
по глави. — Ко би то мислио! Добро је,
додуше, кад се код куће закоље такво го-
вече, шта ту има меса. Али ја не марим за
кравље месо, није ми доста сочно. Ах, да
ми је нешто овакво свињче! То има сасвим
други укус, а тек кобасице!
— Слушај, Хансе, — рече касапин, —
теби за љубав вољан сам да се мењамо.
Препуштам ти свињу за краву.
— Бог ти платио за пријатељство! —
ускликну Ханс и предаде му краву, а каса-
41
пин одреши прасе, скиде га с колица па
Хансу даде у руку уже којим је било ве-
зано.
Ханс продужи пут размишљајући о
томе како му баш све испаде по жељи:
чим га снађе каква незгода, одмах се све
уреди.
Потом му се придружи неки момак који
је испод пазуха носио белу гуску. Они је-
дан другоме пожелеше добар дгн и Ханс
се расприча о својој срећи и о томе како
су му увек повољно испадале трампе. А
момак му исприча да носи гуску на неко
крштење.
— Узми је у руку да видиш колико је
тешка, — продужи он и ухвати гуску за
крила. — Али зато је кљукана осам не-
деља. Ко се прихвати таквог посла, добро
ће омастити брк.
— Тако је, — рече Ханс дижући гуску,
— поприлично је тешка, али није лоше
ни моје свињче.
Међутим се младић стаде брижно освр-
тати и вртети главом.
— Чуј, — поново ће он, — са овим тво-
јим свињчетом, изгледа, нису сасвим чиста
42
посла. У селу кроз које сам прошао мало-
час су кмету украли баш такво прасе из
обора. Све се бојим да то није управо ово
што га гониш. Послали су потеру за ло-
повом, па да те нешто ухвате, лоше би про-
шао. У најмању руку нашао би се за ка-
танцем.
Добри Ханс много се уплаши.
— Ах, — закука он, — помози ми из
ове невоље. Знаш овај крај боље него ја,
узми ово моје прасе а мени уступи своју
гуску.
— Тебе ради изложићу се опасности,
— одврати младић, — не могу те оставити
да пропаднеш, — па дохвати узицу и брзо
потера свињу пречицом, а добри Ханс, ре-
шен бриге, продужи пут завичаја, носећи
гуску под мишком.
— Ако добро промислим, — говораше
он сам са собом, — од ове трампе сама ко-
рист по мене. Прво и прво, добро печење,
затим сва сила масти коју ће гуска пусти-
ти, тако да ћу моћи једно три месеца да
је мажем на хлеб, и најзад, лепо бело перје
којим ћу напунити јастуче, па ћу на њему
спавати и те како слатко. Али ће ми се
обрадовати мајка!
43
 Пролазећи кроз последње село виде
једног оштрача крај његових колица; то-
чак је зврјао, а он је певао:
Ја маказе ошрим и весело певам,
како ветар дува, тако се одевам.
Ханс застаде да га посматра, па му се
најзад обрати:
— Ваља ти посао, брате, кад тако ве-
село радиш.
— Дабоме, — одговори оштрач, — мој
занат је златан. Прави оштрач, кад год за-
вуче руку у џеп, увек у њему нађе новаца.
А где си купио ту красну гуску?
44
 — Нисам је купио него сам трампио за
свињу.
— А свињу?
— Добио сам је за краву.
— А краву?
— Заменио сам је за коња.
— А коња?
— За њега сам дао грудву злата, вели-
ку као моја глава.
— А злато?
— Е, то ми је била награда за седам го-
дина службе.
— Ама ти баш у свакој прилици умеш
да се снађеш, — примети оштрач. — Још
да ти како устанеш зазвецка новац у џепу,
па да велиш да си срећан.
— А како то да постигнем? — упита
Ханс.
— Мораш да постанеш оштрач као ја.
Зато ти заправо није потребно ништа дру-
го до тоцило, остало долази само од себе.
Имам једно које је, додуше, малчице оште-
ћено, али зато не треба да ми даш за њеГа
ништа друго до своју гуску. Хоћеш ли?
— Како не бих, — одврати Ханс, — па
постаћу најсретнији човек на свету! Има-
днем ли новаца кад год се машим у џеп,
45
шта бих ту још бринуо! — И он му пружи
гуску и прими тоцило.
— На, — рече оштрач и подиже са зе-
мље обичан потежи камен, — дајем ти
приде још овај камен по коме се лепо да
куцати, па можеш да исправиш све старе
ексере. Узми га и добро га чувај.
Ханс упрти камен, па весела срца про-
дужи пут; очи су му се сијале од радости.
— Биће да сам рођен у срећан час, —
ускликну он. — Све што зажелим, оствари
ми се, баш сам батлија!
Али како је од ране зоре био на нога-
ма, све је више малаксавао; а глад поче да
га мори, пошто је у радости због стечене
краве наједанпут појео сву залиху хране.
Најзад је већ једва вукао ноге и сваког ча-
са застајкивао. Усто га је камење страшно
притискивало, те није могао да се отараси
мисли како би било лепо да не мора баш
сад да га тегли.
Као пуж се довуче до једног бунара у
пољу и хтеде ту да се одмори и окрепи
свежом водом. А да притом не би оштетио
камење ,он га пажљиво спусти поред себе
на ивицу бунара. Потом седе и наже се да
захвати воде, али се некако дотаче каме-
нова те оба бућнуше у бунар.
46
 Кад виде својим очима где потонуше
у дубини, Ханс поскочи од радости што се
на тако лак начин, да нема шта себи да
пребацује, ослободио тешког камења, које
му је једино још сметало.
— Е нема под сунцем срећнијег човека
од мене, — ускликну Ханс, па лака срца
без икаквог терета, потрча у стиже кући
својој мајци.
 ДОКТОР СВЕЗНАЛИЦА

Био једном један сиромашан сељак, по

имену Рак, па је са своја два вочића дово-
зио у град кола дрва и продао их за два
талира некаквом доктору. Кад су му
исплаћивали новац, доктор је баш седео
за столом, и сељак виде како он лепо једе
и пије, па га обузе жеља да и сам буде
доктор.
— Што да не, — рече доктор, — то је
бар лако.
— А шта треба да урадим? — упита
сељак.
— Прво и прво, купи буквар, онакав
где је спреда насликан певац. Друго, про-
дај кола и волове и за тај новац купи оде-
ло и шта све још спада уз доктора. Треће,
дај да ти се нацрта фирма и на њој испи-
ше: „Ја сам доктор свезналица", па је при-
куцај више капије.
Сељак учини све како му је речено. И
док је он тако неко време докторисао, али
још не довољно дуго, некаквом великом
богаташу украдоше новац. Рекоше му да у
48
том и том селу има некакав свезналица
који ће свакако знати куд се део новац.
Господин нареди да му се упрегну кола
и одвезе се у село па упита је ли он док-
тор свезналица.
— Јесте, тај сам.
— Онда пођи са мном и прибави ми
опет мој украдени новац.
— Хоћу, али мора да пође и моја жена
Грета.
Господин пристаде и посади их обоје
у кола па се заједно одвезоше. Кад сти-
гоше на спахиско имање, сто је већ био
постављен, па најпре позваше сељака да
с њима једе.
— Добро, али и моја жена Грета, —
рече он ,па седе с њом за сто.
Кад је ушао први слуга са чинијом фи-
ног јела, сељак гурну своју жену и рече:
— Грето, овај је први, — мислећи притом
да је то онај што уноси прво јело.
Али слуга помисли да он тиме хоће да
каже: „Овај је први лопов“, па пошто је то
заиста и’ био, уплаши се и рече напољу
својим друговима: — Доктор све зна, зло
нам се пише. Рекао је да сам ја први.
Нато други уопште не хтеде да уђе,
али хтео не хтео, морао је. Кад је ушао са
4 Трнова ружица 49
чинијом, сељак гурну своју жену: — Грето,
ово је други.
И овај слуга се грдно уплаши па брже-
боље изиђе.
Ни трећи није боље прошао. Сељак
опет каза жени: — Грето, ево трећег.
Четврти унесе покривену зделу и го-
сподин рече доктору нека сад покаже
своју вештину и погоди шта је унутра. А
били су ракови. Сељак погледа зделу и не
знајући шта би, уздахну: — Ах, сироти
Раче!
Господин чувши то ускликну: — Ето,
погодио је, онда ће открити и у кога је
новац.
Слуга премре од страха, па намигну
доктору нека изиђе. Како је овај изишао,
признадоше му сва четворица да су они
украли новац. Рекоше му да ће га радо
вратити и још ће му дати велику своту
приде ако их не изда, јер им иначе одоше
главе. И одведоше га онамо где је био са-
кривен новац.
Доктор је био задовољан; врати се
унутра, седе за сто и рече: — Господару,
сад ћу да потражим у својој књизи, да ви-
дим где се налази новац.
50
г
 Али пети слуга увукао се у пећ, не би
ли чуо да ли доктор још штогод зна. А
доктор је сео, расклопио књигу и узео да
је прелистава тражећи певца. Не могавши
одмах да га нађе, он узвикну: — Ма знам
да си ту унутра, па мораш да се покажеш!
Онај што је био у пећи помисли да се
то тиче њега, па сав ужаснут искочи и
викну: — Тај човек све зна!
Тада доктор свезналица показа госпо-
дину где је скривен новац, али не рече ко
га је украо, те са обе стране доби много
новаца за награду и силно се прослави.
 БЕЛА ЗМИЈА

Живео једном давно некакав краљ, и

у целој земљи био чувен са своје мудро-
сти. Ништа њему није остало скривено,
као да му кроз ваздух стижу вести о нај-
скривенијим стварима.
Али имао је чудну навику: сваког дана
у подне, пошто би се распремила трпеза
и нико више није био присутан, морао је
поверљиви слуга да му донесе једну чи-
нију. Била је поклопљена, па нити је слу-
га, нити је ико живи знао шта се у њој
налази, јер краљ није са ње дизао покло-
пац нити је из ње јео све док не би остао
потпуно сам.
То је тако трајало већ дуго времена,
кад једног дана слугу, док је опет износио
чинију, савлада радозналост, те више није
могао да одоли него је чинију однео у
своју собу. Пошто је брижљиво забравио
врата, он подиже поклопац и виде да у
њој лежи бела змија. Угледавши је, не
могаде да је не окуси, па отсече парче и
стави га у уста. Али тек што га је дота-
као језиком, зачу под прозором неко чу-
53
дновато шапутање танких гласића. При-
ђе и ослушну и разабра да то врапци ра-
зговарају и један другоме причају шта су
све видели у пољу и шуми. Пошто је оку-
сио од змије, научио је немушти језик.
Деси се да баш тога дана краљици не-
стане најлепши прстен, и сумња паде на
овог поверљивог слугу, који је свугде
имао приступа. Краљ га дозва преда се,
жестоко га изгрди и запрети му, ако до
јутра не буде нашао кривца, да ће њега
сматрати лоповом и као таквом му суди-
ти. Није вредело што се клео у своју не-
виност, краљ остаде при своме и нареди
му да се удаљи.
Не знајући како би себи помогао, он
пун стрепње сиђе у двориште. Ту су крај
потока спокојно седеле пловке и одмара-
ле се, кљуновима гладиле перје и ћаскале.
54
Слуга застаде и ослушну. Причале су куд
су се све до јутра гегале и шта су све
лепо појеле, а једна рече мрзовољно: —
Тишти ме нешто у стомаку, из несмотре-
ности сам прогутала и некакав прстен
који је лежао под краљичиним прозором.
Тада је слуга одмах шчепа за врат, од-
несе је у кухињу и рече кувару: — Дела,
закољи је, добро је ухрањена.
Кувар је узе у руке па рече: — Вала
ова није била лена на јело; одавно је зре-
ла да буде печена.
Закла је, а кад је распори, у њеном се
желуцу нађе краљичин прстен.
Сад је слуга лако могао да докаже
своју невиност, а краљ је хтео да изгла-
ди неправду коју му је нанео, па рече
нека затражи шта жели и обећа му нај-
веће почасти. Али слуга све одби и измо-
ли само коња и трошак за пут, хтео је да
види света и да мало протумара. Краљ му
услиши молбу и он крену на пут.
Једног дана, пролазећи поред нека-
квог рибњака, он примети три рибе које
су се уплеле у трску и вапију за водом.
Иако кажу да су рибе неме, он ипак чу
како јадикују што морају бедно да уги-
ну. А пошто је био мека срца, он сјаха и
55
три заробљенице врати у воду. Оне се
радосно праћакнуше, помолише главе и
довикнуше му: — Упамтићемо и одужи-
ћемо ти се!
Он одјаха даље и после неког време-
на учини му се да из песка под ногама
чује неки глас. Ослушну и разабра како
се мрављи краљ јада: — Ах, да хоће да
нас поштеде ти људи и њихове незграпне
животиње! Ето, овај глупи коњ погази
ми народ својим тешким потковицама.
Момак удари странпутицом, а мрављи
краљ му довикну: — Упамтићемо и оду-
жићемо ти се!
Пут га нанесе у некакву шуму. Тамо
виде како гавран и врана стоје крај гне-
зда и из њега избацују своје младунце.
— Торњајте се, изелице! — грактали су.
— Ми вас више не можемо заситити, до-
вољно сте велики да се сами прехраните!
Сироти птићи лежали су на земљи, ле-
пршали и ударали крилима и запомагали:
— Зар ми јадна и беспомоћна дечица да
се сама прехранимо, а још не умемо ни
да летимо! Не остаје нам друго него да
овде скапавамо од глади! — Тада доОри
младић сјаха, мачем закла свога коња и
остави га гавранчићима за храну. Они до-
56
скакуташе, наједоше се и ускликнуше:
— Упамтићемо и одужићемо се!
Сад је морао да иде пешице. После
дугог пута стиже у један велики град. По
улицама галама и врева, и некакав човек
дојаха и објави да краљева кћи тражи
младожењу. Ко хоће да је проси, тај мо-
ра да се лати тешког задатка, а ако га не
изврши, изгубиће главу. Већ су многи
окушали срећу, али су узалуд ставили
живот на коцку. Но младића толико засе-
ни лепота краљеве кћери кад је виде, да
заборави опасност, изиђе пред краља и
пријави се као просилац.
Мало затим одведоше га до мора и
на његове очи >бацише златни прстен у
воду. Онда му краљ нареди да га донесе
са морског дна, па додаде: — Ако изро-
ниш без прстена, опет ћу те бацити у мо-
ре, све док те таласи не прогутају. — Сви
су жалили лепог младића, а онда га оста-
више самога крај мора.
Стајао је на обали и премишљао шта
ће и како ће, кад одједном спази три ри-
бе, а то беху баш оне којима је он спасао
живот. Допливаше, а средња је држала
у устима шкољку и положи је на обалу
младићу пред ноге. Он узе шкољку и
отвори је, и у њој нађе златни прСтен.
57
 Сав радостан, младић однесе прстен
краљу, очекујући да ће му дати обећану
награду. Али горда књегиња, сазнавши
да он није високог рода, одби га презри-
во и затражи да најпре реши још један
задатак. Она сиђе у врт и својом руком
разасу по трави десет врећа проса. — Све
ово да покупиш пре но што сутра сунце
изгреје, — рече она, — и ни зрнце да не
фали.
Младић седе у врт премишљајући ка-
ко да реши задатак, али ништа није мо-
гао да смисли, па је тужан седео и чекао
да га ујутру погубе. Али кад врт обасја-
ше први сунчеви зраци, виде он свих де-
сет врећа како до врха набијене стоје је-
дна крај друге, и ниједно зрнце није не-
достајало. Ноћу је дошао мрављи краљ
са хиљадама својих мрава, и захвалне
животињице марљиво су сабрале просо и
напуниле вреће.
Краљева кћи лично сиђе у врт и зачу-
ди се кад виде да је младић изврШ 10 за-
датак. Али не могавши још да сломи по-
нос у своме срцу, она рече: — Мада си
решио оба задатка, нећеш бити мој су-
пруг догод ми не донесеш јабуку са др-
вета живота.
58
 Младић није знао где расте дрво жи-
вота, па пође и одлучи да иде док га ноге
носе, али се није надао да ће га наћи.
Обишао је већ три краљевине и увече
стигао у једну шуму, и ту сео под једно
дрво да отспава. Тада нешто зашушта у
гранама и у руке му паде златна јабука.
У исти мах слетоше три гаврана, спусти-
ше му се на колена и рекоше: — Ми смо
она три гавранчића које си спасао да не
умру од глади. Ојачали смо и чули смо
да тражиш златну јабуку, па смо одлете-
ли преко мора, до на крај света, где стоји
дрво живота, и донели смо ти јабуку.
Младић радостан пође натраг и доне-
се лепој краљевој кћери златну јабуку.
Она сад више није имала куд него с њим
подели јабуку живота и заједно је поје-
доше. Тада у њеном срцу нарасте љубав
према њему и они у непомућеној срећи
доживеше дубоку старост.
 UPBEHKAOA

611Jia je)].HOM je.n.Ha MaJia CJI3TKa ,n;eB0J-

1..JHI..I;a, Kojy je CB3'K0 33B0Jieo lJHM 611 je
yrJie,n;ao. A Hajamne jy je BoJieJia lbeHa 6a­
Ka, Koja Befi HHje 3HaJia WTa 611 CBe YllH­
HHJia .n.eTeTy. Je,n;HOM joj je .n.apoaaJia Kany
0)1. u;pBeHe Ka,n;mpe, H IlOWTO joj je TaKO
Jieno npHcTajaJia .n.a ,n;pyry BHwe HHje xTeJia
.n.a HOCH, Ha3Bawe je UpaeHKana.
Je,n;Hor .n.aHa peqe joj MajKa:. - Xaj.n.e,
UpBemrnn11u;e, .n.a ottecew noHy.n.e 6aKH.
Eao TH •KoMa,n; K0JiatJa •11 6ou;a BHHa. BaKa je
cJia6a 11 6oJJectta 11 TO he joj np11jaTH. TTolj11
npe HO wTo 3aneqe cyttu;e. A Ka,n; 6y.n.ew
Hail0JbY, 11)].H npHCTOjHO H 'He CKpehH C nyTa
HHatJe hew nacTH 11 pa36HTH 6ou;y, na 6aKa
Helie HHWTa .n.o6HTI1. A K3)]. yljew y lbeHy
co6y, He 3a6opaa11 .n.a joj no)KeJIHW .n.o6po
jyTpo 11 He 3as11pyj npao y caaKH yrao.
- Cse hy ypa,n;HTH KaKo Tpe6a, - o6e­
ha UpBeHKa-na Maju;11.
BaKa je CT3HOB3Jia y wyMH, IlOJia caTa
xo.n.a o.n. ceJia. Ka.n. je UpaeHKana ywJia y
wyMy, cpeJia je ayKa. Otta HHje 3HaJia KaKBa
je TO 3Jia 3Bep, na ce HHje nJiaw11Jia.
60
 — Добар дан, Црвенкапице, — рече
он.
— Хвала ти на жељи, вуче.
— Куд си тако поранила, Црвенка-
пице?
— Идем баки.
— А шта то носиш под кецељом?
— Вино и колач. Јуче смо пекли, па
носим слабој и болесној баки да се за-
слади и окрепи.
— Црвенкапице, а где станује твоја
бака?
— Још добрих четврт сата хода ду-
бље у шуми. Кућа јој је испод она три
велика храста, а доле су леске, свакако
знаш где је, — рече Црвенкапа.
Вук помисли: „То младо, нежно ство-
рење биће добар залогај, биће слађе него
баба. Само мораш да поступиш лукаво да
их обе уловиш“.
Неко време ишао је поред Црвенкапе,
а онда јој рече: — Црвенкапице, гле како
је красно цвеће на све стране, зашто не
погледаш мало око себе? Ти као да и не
чујеш како лепо певају птичице? Гледаш
преда се као да идеш у школу, а овде у
шуми тако је весело.
61
 Црвенкапа подиже поглед и видећи
како се сунчеви зраци пробијају кроз гра-
ње и како је све препуно дивног цвећа,
помисли: „Бака ће се обрадовати ако
јој донесем киту свежег цвећа. Још је
рано, стићи ћу на време“. Она скрену
с пута и потрча у шуму да бере цвеће.
Кад би један цвет убрала учинило би јој
се да је тамо даље још лепши, па би по-
трчала онамо, и тако је залазила све ду-
бље у шуму.
А вук се упутио право бакиној кући и
закуцао на врата.
— Ко је?
— Црвенкапа. Доносим ти колача и
вина, отвори!
— Притисни само кваку, — викну ба-
ка, — ја сам слаба и не могу да устанем.
Вук притисну кваку, и врата се отво-
рише. Он се без речи упути право баки-
ном кревету и прогута је. Онда обуче
њене хаљине, стави на главу њену капи-
цу, леже у кревет и навуче завесу.
Црвенкапа је дотле трчкарала тамо
амо берући цвеће, а кад га је већ толико
набрала да више није могла понети, се-
тила се баке и пошла к њој. Зачудила се
што су врата широм отворена. А кад је
62
ушла у собу, учинило јој се унутра тако
необично да је помислила: „Чудновато
како ми се данас стеже срце, а иначе тако
волим да будем код баке“.
Она викну: — Добро јутро! — али не
доби одговор. Онда приђе кревету и раз-
грну завесу. У кревету је лежала бака, с
капицом навученом сасвим на лице и не-
како је чудновато изгледала.
— Бакице, што су ти тако велике
уши?
— Да те боље чујем.
— Бакице, што су ти тако велике очи?
— Да те боље видим.
— Бакице, што су ти тако велике
руке?
— Да те боље ухватим.
— Бако, што су ти тако огромна уста?
— Да те лакше прождерем.
Рекавши то вук искочи из кревета и
прогута сироту Црвенкапу. — Пошто је
задовољио своју прождрљивост он поно-
во леже у кревет, заспа и стаде страшно
да хрче.
Уто поред куће прође ловац па поми-
сли: „Ала старица хрче, да видим да јој
63
није зло“. Он уђе у собу, приђе кревету
и виде да у њему лежи вук. — Ту ли те
нађох, матори грешниче, — рече он, —
сад си долијао! — Хтеде да нанишани.
али се сети да је вук можда прогутао
баку и да би се она још могла спасти.
Стога не опали из пушке него узе маказе
и поче заспалом вуку да пара трбух. Тек
што је неколико пута засекао, виде како
се црвени капа, а кад је засекао још не-
колико пута, искочи девојчица и узвикну:
— Ах, што сам се уплашила, како је
мрачно било у вуковој утроби!
64
 Потом је изишла и старамајка, али је
једва дисала.
Црвенкапа брзо довуче велико каме-
н>е, те њиме напунише вуку трбух. А кад
се пробудио, вук је хтео да побегне, али
камење је било тако тешко да је одмах
пао и толико се угрувао да је остао на
месту мртав.
Тада су све троје били радосни. Ловац
је вуку одрао кожу и однео је кући; бака
је појела колач и попила вино што јој је
донела Црвенкапа, па се опет опоравила,
а Црвенкапа се зарекла: — Никад више,
докле год живим, нећу скренути с пута и
отрчати у шуму кад ми то мајка брани.

5 Трнова ружица
 БАБА ХОЛЕ

Некаква удовица имала је две кћери.

Једна је била лепа и вредна, друга ружна
и лена. Али она је много више волела ру-
жду и лену, јер је била њена рођена кћи,
а друга је морала да обавља све послове
и буде пепељуга у кући. Сирото девојче
морало је сваког дана да седи на друму
поред бунара и толико да преде да јој је
крв текла из прстију.
И тако се деси једног дана да јој клу-
бе буде све крваво, и она се наднесе над
бунар да га опере; али оно јој искочи из
руку и паде у бунар.
Девојка бризну у плач, отрча маћехи
и исприча каква јој се несрећа догодила.
Она је страшно изгрди и рече јој безду-
шно: — Ако си клубе испустила, а ти га
извади.
Девојка се врати на бунар, и не зна-
јући шта би почела, у својој љутој нево-
љи скочи у бунар да извади клубе. Оне-
свестила се, а кад се пробудила и опет
дошла к себи, обрела се на једној лепој
66
ливади. Ту је сијало сунце и било је мно-
го цвећа.
Она пође ливадом и стиже до једне
пећи која је била пуна хлеба. А хлеб по-
вика: — Молим те, извади ме, иначе ћу
изгорети, већ сам одавно печен! — И она
сав хлеб извади из пећи.
Затим пође даље и стиже до једне ја-
буке пуне рода, а јабука је дозва: — Мо-
лим те, затреси ме, затреси ме, све су ми
јабуке зреле! — Она затресе дрво да се
осу киша јабука, и тресла је све док је и
последњу стресла. И пошто их је све са-
купила на гомилу, продужила је пут.
Најзад се нашла пред једном малом
кућом из које је извиривала некаква ста-
рица. Имала је огромне зубе, и девојка
се уплаши и хтеде да побегне. Али стара
жена викну за њом:
— Зашто се бојиш, драго дете? Оста-
ни код мене, ако будеш ваљано свршава-
ла све послове у кући, биће ти добро.
Само се мораш трудити да ми брижљиво
наместиш постељу и добро је протресеш,
тако да се разлети перје, онда на свету
пада снег. Ја сам баба Холе.
Пошто јој се старица тако лепо обра-
тила, девојка се осмели, пристаде и сту-
5’ 67
пи код ње у службу. Радила је све тако
да је баба била задовољна, а постељу је
тако снажно тресла да се перје разлетало
као снежне пахуљице. Зато је код ње
лепо живела, никад ружне речи, а сваког
дана и вареног и прженог јела.
Тако је неко време била код баба-
Холе, а онда је почела да тугује а да спо-
четка ни сама није знала шта јој је. Нај-
зад је осетила да тугује за кућом, и ма
да јој је ту било хиљаду пута боље него
тамо, чезнула је да се врати.
Најзад рече баба-Холи: — Обузела ме
је туга за кућом, и ма колико да ми је
овде добро, не могу дуже остати, морам
се вратити горе својима.
Баба Холе одврати: — Свиђа ми се
што хоћеш кући, а пошто си ме тако вер-
но служила, ја ћу те сама одвести горе.
— Па је узе за руку и одведе пред једну
велику капију.
Капија се отвори, и управо кад је де-
војка кроз њу пролазила, осу се златна
киша, и све злато приону за њу, тако да
је била сва покривена њиме.
— То ти је зато што си била тако
вредна, — рече баба Холе и врати јој и
клубе које јој је било пало у бунар. За-
68
тим се капија затвори и девојка се нађе
горе на свету, недалеко од мајчине куће.
Кад стиже у двориште, петао на буна-
ру запева:
Кукуреку,
Наша златна девојка опет је ту!
Она уђе мајци, а пошто је била сва
прекривена златом, и мајка и сестра лепо
је дочекаше.
Девојка исприча све што се с њоме
догодило, а кад мајка чу како је дошла
до тог великог богатства, пожеле да при-
бави исту срећу и другој, ружној и леној
кћери. Морала је и она да седне крај бу-
нара и да преде, а да би јој се клубе окр-
вавило, убола се у прст и гурнула руку у
живицу. Онда је бацила клубе у бунар и
скочила за њим.
Као и њена сестра, и она се обрела на
лепој ливади и пошла истим путем. Кад
је стигла до пећи, опет је хлеб звао:
— Молим те, извади ме, извади ме,
иначе ћу изгорети, већ сам одавно печен!
— Али лењивица одговори: — Није него,
ваљда да се изгаравим, — па оде даље.
Ускоро дође до јабуке, која је дозва:
— Молим те, затреси ме, затреси ме, све
су ми јабуке зреле! — Но она одговори:
69
— Таман посла, могла би која да ми пад-
не на главу, — па продужи.
Кад је стигла пред кућу баба-Холе,
није се уплашила, пошто је већ била чула
за њене огромне зубе, и одмах се пого-
дила код ње.
Првог дана присилила је себе, те је
била вредна и слушала бабу, мислећи на
силно злато које ће јој подарити. Али
већ сутрадан почела је да ленствује, а
трећег дана још више, па ујутру уопште
није хтела да устане. Нити је баба-Холи
намештала постељу како треба, нити је
тресла да се перје разлети.
То баба-Холи ускоро досади, те јој
отказа службу. Лењивица је то једва до-
чекала мислећи да јој сад следује златна
киша. — И њу баба Холе поведе до капи-
је, али кад је излазила, место злата изли
се на њу велики казан катрана.
— То ти је награда за твој труд, —
рече баба Холе и затвори капију.
И тако лењивица стиже кући сва пре-
кривена катраном, а петао на бунару
угледавши је запева:
Кукуреку,
Наша прљава девојка опет је ту!
А катран се залепио и она до краја
живота није могла да га скине.
 ХРАБРИ КРОЈАЧ

Једног летњег јутра седео је неки

мали кројач на својој тезги крај прозора.
Био је добре воље и ревносно шио. Утом
улицом наиђе некаква сељанка вичући:
— Ево слатког пекмеза! Ево слатког пек-
меза!
Ове речи угодно одјекнуше у ушима
малога кројача, он помоли главицу кроз
прозор и викну: — Попните се овамо,
драга жено, овде ћете продати вашу
робу.
Сељанка се попе три спрата до кројача
и мораде му отворити све ћупове редом.
Он их је разгледао, одмеравао, мирисао,
па је напослетку рекао: — Пекмез ми из-
гледа добар, измерите ми, драга жено,
осамдесет грама, не мари ништа ако буде
и сто.
Жена која се понадала добром пазару,
измери му колико је тражио, па се удаљи
љутито гунђајући.
— Е, па нека ми је на здравље овај
пекмез, — рече кројач, — и дабогда ми
дао снагу и јачину, — па узе хлеб из ор-
71
мана, отсече позамашну кришку и намаза
је пекмезом. — Ово неће бити горак за-
логај, — рече, — али пре но што загри-
зем, хоћу да завршим овај прслук.
Он стави хлеб крај себе и настави да
шије, правећи од весеља све крупније
бодове.
Од пекмеза се ширио пријатан мирис,
који примами са зида многобројне муве,
те се у ројевима спустише на пекмез.
— Хеј, ко је вас звао! — повика кројач и
отера незване госте. Али муве, које нису
разумевале шта он говори, нису хтеле да
оду, већ су се навраћале у све већем роју.
Тада кројачу, што но се каже, прекипе.
Он дохвати парче сукна са гомиле и по-
вика: — Чекајте, сад ћу ја вас удесити,
— па распали немилосрдно по мувама.
Кад је дигао крпу и стао да броји муве,
лежало је пред њим ништа мање но седам
мртвих мува опружених ногу. — Баш си
делија! — рече он и сам се задиви својој
храбрости. — То треба да сазна цео
град. — И брже боље скроји себи појас,
саши га и извезе на њему крупним слови-
ма: „Једним ударцем седам“.
— Та шта град! — настави он, — нека
сазна цео свет, — и срце му од радости
поскочи као јагњећи репић.
72
 Кројач опаше појас и реши да пође у
свет, сматрајући да је радионица и одви-
ше тесна за његову храброст. Пре него
што је кренуо, претражио је целу кућу не
би ли нашао што да понесе, али не нађе
ништа до комад старог сукна, који тури у
џеп. Пред градском капијом примети пти-
цу која се заплела у жбуње, па и њу, по-
ред сира, стрпа у џеп. Затим срчано узе
пут под ноге, па како је био лак и окре-
тан, није осећао умор.
Пут га је нанео на једно брдо, и кад се
попео на највиши врх, спазио је огромног
дива где седи и спокојно гледа око себе.
Кројач му јуначки приђе и ослови га:
— Здраво, друже, шта радиш, седиш
и разгледаш цео свет? И ја сам у њега
кренуо да се огледам. Јеси ли вољан да
пођеш са мном?
Див погледа презриво кројача и рече:
— Гољо једна, бедна ништаријо!
— Зар тако! — одврати кројач, раско-
пча капут и показа диву појас. — Ево ту
можеш да прочиташ какав сам ја човек.
Див прочита: „Једним ударцем седам“,
— па помисли да је реч о људима које је
кројач побио и осети извесно поштовање
према том кепецу. Али најпре је хтео да
73
му окуша снагу, па узе у руку камен и
стисну га тако да је из њега исцедио воду.
— Дед, учини и ти то исто, ако имаш
толико снаге, — рече див.
— Зар само то? — одговори кројач.
— То је играчка за такве као што сам ја,
— па се маши у џеп, извади меки сир и
стиште га тако да је потекла сурутка. —
А шта велиш на ово? — упита он.
Див није знао шта да каже и није мо-
гао веровати да је овај човечуљак за то
способан. Тада дохвати камен и баци га
тако високо да се једва могао очима са-
гледати. — Дедер, патицврче, уради и ти
као ја!
— Сјајно бачено, — рече кројач, —
али камен је ипак поново морао да падне
на земљу, а ја ћу ти га бацити тако да се
уопште више не врати, — па посегне ру-
ком у џеп, извади птицу и баци је у ва-
здух. Птица, радосна што је поново сте-
кла слободу, вину се у висине, одлете и
више се не врати.
— Како ти се свиђа ова мајсторија,
друже? — упита кројач.
— У бацању си заиста мајстор, — рече
див, — али да видимо јеси ли у стању да
понесеш неки поштени терет. — Он по-
74
веде кројача до големог храста који је ле-
жао оборен на земљи, па рече: — Ако
имаш снаге, помози ми да ово стабло из-
несем из шуме.
— Радо, — одговори мали човек. —
Узми ти само дебло на раме, а ја ћу по-
дићи и носити гране са гранчицама, јер то
је најтеже.
Див натовари дебло на раме, а кројач
седе на једну грану, тако да је див, који
се није могао окренути, морао да носи
читаво дрво и поврх тога кројача. Овај је
тамо позади био весео и расположен и
звиждукао песмицу: — Изјахала три кро-
јача на капију града, — као да је понети
стабло дечја игра..
Пошто је ишао неко време носећи те-
шко бреме, див више није могао даље и
повика: — Слушај, морам да спустим ста-
бло. — Кројач хитро скочи са дрвета,
ухвати га обема рукама као да га је носио
и рече диву: — Таква грдосија, а не може
да понесе ни ово дрво!
Они наставише пут заједно, и прола-
зећи покрај једне трешње див дохвати
крошњу дрвета, тамо где је воће било
најзрелије, пружи кројачу и понуди га да
једе. Но кројач је био и одвише слаб да би
76
могао придржати дрво, и кад га је див пу-
стио, дрво се нагло исправи и кројач по-
лете у вис. А кад се опет неповређен на-
шао на земљи рече му див: — Што то би?
Зар немаш ни толико снаге д& придржиш
ту слабу шибљику?
— Имам ја снаге на претек, — одго-
вори кројач. — Мислиш ли ти да то уоп-
ште претставља нешто за човека који је
једним ударцем оборио њих седам. Ја
сам прескочио преко дрвета јер ловци
тамо доле пуцају по грмљу. Дела, скочи
и ти ако можеш.
Див покуша али не могаде да прескочи
дрво, него се заплете у грање, тако да је
кројач и ту однео победу.
Див рече: — Ако си такав јунак, пођи
са мном у нашу пећину и преноћи код нас.
Кројач је био спреман да пође с
њим. Кад стигоше у пећину, затекоше
друге дивове где седе крај ватре. Сваки је
држао у рукама целу печену овцу и мља-
окао. Кројач се обазре око себе и поми-
сли: „Овде је ипак много пространије
него у мојој радионици**. Див му показа
кревет и рече му да легне и да се испава.
Но пошто је за малог кројача био преве-
лик, он не леже у кревет него се завуче у
једно ћоше.
77
 У поноћ, мислећи да кројач спава ду-
боким сном, див устаде, узе велику гво-
здену шипку па распали њоме посред кре-
вета и пробије га, чврсто уверен да је сад
дохакао том бедном скакавцу.
У рану зору дивови пођоше у шуму
заборавивши потпуно на кројача; кад ето
ти и њега где иде к њима чило и весело!
Дивови се грдно препадоше и страхујући
да ће их све побити, разбегоше се куд
који.
Кројач крену даље, идући вазда за сво-
јим шиљатим носем. Пошто је дуго тума-
рао, стиже у двориште неке краљевске па-
лате, а како је био посустао, леже на траву
и заспа. Док је ту лежао дођоше људи,
осмотрише га са свих страна и прочиташе
на појасу: „Једним ударцем седам.“
— Шта ће овај велики ратник овде
усред мира? — рекоше они. — То мора
бити неки моћни господин.
Одоше и јавише то краљу, говорећи
да овај човек, у случају рата, може бити
важан и користан, па нипошто не би тре-
бало допустити да оде.
Краљу се свиде савет и он пошаље је-
дног дворанина кројачу да му, кад се про-
буди, понуди службу у њиховој војсци.
78
 Изасланик стаде крај кројача, чека-
јући да се промешкољи и отвори очи, па
му затим учини понуду. — Управо сам
тога ради и дошао овамо, — одговори он.
— Спреман сам да ступим у краљеву слу-
жбу. — Дочекаше га с почастима и доде-
лише му посебан стан.
Али војници су били кивни на њега и
желели су да га се отарасе. — Шта ће
бити, — говорили су међу собом, — ако
с њим заметнемо кавгу и он распали по
нама? Покосиће сваким ударцем седмо-
рицу. Тој сили ми не можемо одолети.
И тако се договоре те сви заједно пођу
краљу и замоле га да их отпусти. — Не
можемо остати поред човека који једним
ударцем обара седморицу, — рекоше они.
Краљ се ражалости што ће због једног
човека изгубити све своје верне слуге, па
зажали што га је икад угледао, и пожеле
да га се што пре курталише. Али се није
усудио да га отпусти, бојећи се да ће га
кројач убити и упропастити читав његов
народ па се дочепати краљевског престо-
ла. Обртао је и овако и онако и коначно
нешто измислио.
Он пошаље кројачу гласника са пору-
ком да му, пошто је тако велики ратник,
79
жели нешто да предложи. У једној шуми
његове краљевине пребивају два дива
који грдну штету чине, пале и пустоше
земљу, и народ убијају. Нико не сме да
им се приближи, јер је свакоме своја гла-
ва мила. Ако победи и убије ове дивове,
даће му своју јединицу кћер за жену и
пола краљевства у мираз. Стотину коња-
ника поћи ће с њим да му се нађу при руци.
„ То је баш за делију твога кова, —
помисли кројач. — Лепа краљевска кћи и
пола краљевине не нуде се човеку сваког
дана“.
— О, да, — отпоручи он, — дивове ћу
већ укротити а стотину коњаника ми за
то не треба: ко сдморицу обара једним
ударцем, нема зашта да се боји двојице.
Кројач је кренуо у пратњи сто коња-
ника. А кад је дошао до руба шуме рекао
је својим пратиоцима: — Немојте даље
ићи, ја ћу се већ сам обрачунати с диво-
вима.
Он похита у шуму осврћући се десно-
лево. Мало после угледа дивове: опружи-
ли се испод једног дрвета и спавају, а хрчу
толико да се гране на дрвету повијају.
Кројач, не буде лен, напуни оба џепа ка-
меницама па се попне на дрво. Кад стиже
80
до средине, успуза се на једну грану из-
над самих дивова и стаде да баца камење
једном од њих на груди.
Див дуго није ништа осећао, али се
најзад пробуди, па муну свог друга и упи-
та: — Што ме удараш? — Ти сањаш, —
одговори други див, — ја те не ударам.
— И опет легоше да спавају. Тада кројач
баци камен на другога дива. — Шта је,
што ме гађаш? — повика други див. — Не
гађам те, —одговори први див гунђајући.
Тако су се свађали неко време, али како
су били уморни, одустадоше од даље сва-
ђе и очи им се опет склопише.
Кројач настави започету работу. Он
изабра највећи камен и баци га свом сна-
гом првом диву на груди.
— Е, то је већ превршило меру! — ра-
збесне се овај, скочи као бесомучан и тре-
сну друга о дрво, да се затресло. Друг му
врати мило за драго, и толико се разја-
рише да стадоше да чупају дрвеће и њиме
да се млате, док обојица у исти мах не па-
доше мртви.
Тада кројач скочи са свог дрвета.
— Сва срећа те нису ишчупали дрво на ко-
ме сам седео, — ускликну он, — иначе бих
морао као веверица да скочим на друго
6 Трнова ружица 81
дрво. Али ми смо ти окретни људи! — За-
тим извуче мач и зададе обојици неколи-
ко снажних удараца у груди, па оде коња-
ницима и рече: — Свршио сам посао, уде-
сио сам их обојицу. Али било је повуци
потегни. У невољи су чупали дрвеће и
њиме се бранили. Но све то не помаже кад
се ту нађе неко као ја, који једним удар-
цем обара њих седам.
— Зар нисте рањени? — упиташе ко-
њаници.
— Све је добро прошло, — одговори
им кројач, — не фали ми ни длака с главе.
Коњаници му не повероваше већ одја-
хаше у шуму. Ту нађоше дивове огрезле
у крви, а наоколо је лежало ишчупано
дрвеће.
Кројач затражи од краља обећану на-
граду, али се краљ већ покајао што му је
обећао, и поново је смишљао како да га
скине с врата.
— Пре но што добијеш моју кћер и
пола краљевства, — рече му, — мораш да
учиниш још један подвиг. По шуми вршља
једнорог који чини велику штету. Најпре
њега да ухватиш.
— Једног једнорога свакако се мање
плашим него двојице дивова. Седморицу
једним ударцем — то је моје гесло.
82
 Он узе конопац и секиру па пође у шу-
му, а својој пратњи рече да га испред
шуме причека. Није морао дуго да лута,
једнорог се ускоро појави и устреми се
право на њега, као да хоће одмах да га
набоде на рог.
— Лакше, лакше, — рече кројач, — не
може то тако брзо, — па причека да се
звер сасвим приближи, а онда хитро ско-
чи иза дрвета. Једнорог свом снагом на-
лете на дрво, а рог му се забоде тако ду-
боко у стабло да више није био кадар да
га извуче, тако је био ухваћен.
— Е, птићу, сад си мој! — рече кројач,
изиђе иза дрвета па стави једнорогу нај-
пре уже око врата а затим изби секиром
рог из дрвета, и кад је све то свршио, по-
веде звер краљу.
Краљ му ипак још не хтеде дати обе-
ћану награду, већ стави и трећи захтев:
нека кројач пре свадбе још ухвати вепра
који у шуми чини лом и покор; ловци ће
му помоћи.
— Што да не, — рече кројач, — то је
играчка. — Али ни овај пут не поведе лов-
це у шуму, и они то једва дочекаше, јер
их је вепар већ више пута тако пресрео да
нису баш били орни да га гоне.
6* 83
 Кад угледа кројача, вепар се сав запе-
нуши и искежених зуба устреми на њега
да га сатре. Али наш брзоноги јунак уско-
чи у једну црквицу која је била у близини,
и једним скоком опет искочи кроз прозор.
Вепар је јурнуо за њим, но он споља до-
трча до врата и залупи их. Тако је бесна
звер била заробљена, јер је била исувише
тешка и незграпна да искочи кроз прозор.
Кројач дозва ловце да својим очима
виде заробљену звер, а наш се јунак упу-
ти краљу, који је сада, хтео не хтео, мо-
рао да одржи обећање и да му своју кћер
и половину краљевине. И тако се прослави
венчање, са много сјаја а мало весеља, и
од кројача постаде краљ.
После неког времена чује млада кра-
љица ноћу како њен муж у сну говори:
— Момче, сашиј ми прслук и закрпи
панталоне, иначе ћу те аршином по глави!
Тад се она досети одакле је и каквог
је рода млади господин, па се сутрадан
изјутра пожали оцу и замоли га да је осло-
боди мужа који није ништа друго до
кројач.
Краљ стаде да је теши и рече јој:
— Остави ноћас своју спаваћу собу
отворену, моје ће слуге стајати напољу,
84
а кад он заспи, ушуњаће се, везаће га и од-
нети на лађу која ће га одвести у далеки
свет.
Она на то пристаде. Али краљев оруж-
ник је све чуо, и пошто је био одан мла-
дом господару, јави му све како је било.
— То ћу ја већ уредити — рече кројач.
Увече је као и обично легао са женом
у постељу. Кад јој се учинило да је заспао,
она устаде, отвори врата и опет легне. А
кројач се само правио као да спава па
поче гласно да дозива: — Момче, сашиј
ми прслук и закрпи панталоне, иначе ћу
те аршином по глави! Њих сам седам убио
једним ударцем, дотукао два дива, довео
једнорога и ухватио вепра, па да се бојим
оних што стоје напољу пред одајом!
Кад су они напољу чули шта говори
кројач, спопаде их грдан страх па нагоше
да беже као да их прогони читава војска,
и нико се више не усуди да дигне руку на
њега.
Тако је кројач био и остао краљ до
свога века.
 ХЕНЗЛ И ГРЕТЛ

Крај неке велике шуме живео је сиро-

машан дрвосеча са женом и двоје деце.
Синчић се звао Хензл, а ћерчица Гретл.
Једва је састављао крај с крајем; а кад је
једном у земљи завладала глад, није више
могао ни кору хлеба да заради. Кад су
га тако једанпут у постељи сколиле бриге
те се претурао с бока на бок, уздахну он
па рече својој жени:
— Шта ће бити с нама? Како ћемо
прехранити своју сироту дечицу кад ни
сами више немамо ништа?
— Знаш шта, човече, — одврати жена,
— сутра у рано јутро одвешћемо децу у
најгушћу шуму, тамо ћемо им упалити
ватру и даћемо им још по парче хлеба,
па ћемо онда отићи на посао и оставиће-
мо их саме. Они неће умети да се врате
кући и тако ћемо их се решити.
— Не, жено, — одговори човек, — то
нећу да учиним. Како бих имао срца да
оставим своју рођену децу саму у шуми,
па да их дивље звери растргну.
86
 — О, будало једна, — рече она, —
онда морамо све четворо да умремо од
глади. Не остаје ти ништа друго него да
нам издељеш даске за мртвачки сандук!
— И никако му није дала мира све док
није пристао.
— Али ипак ме је жао сироте деце, —
говорио је човек.
Ни деца нису могла да заспе од глади,
па су чула шта је маћеха казала оцу.
Гретл је лила горке сузе и рекла Хензлу:
— Сад смо пропали.
— Ћути, Гретл, — рече Хензл, — не
жалости се, извући ћу ја нас обоје.
Кад су родитељи заспали, Хензл уста-
де, обуче капутић, отвори врата и искра-
де се напоље. Била је месечина као дан,
и белуци пред кућом блистали су се као
сребрњаци. Хензл се сагну и наби њима
до врха џеп свога капутића. Онда се вра-
ти и рече Грети:
— Буди мирна, драга сестрице, и лепо
спавај. Неће нам се ништа десити, — и
опет леже у кревет.
У зору, још пре изласка сунца, стаде
жена да буди децу:
-— Устајте, ленштине, хајдемо у шуму
по дрва!
87
 ■о
О СЈ
 Она даде свакоме парченце хлеба и
рече:
— То вам је за ручак, али немојте ра-
није да га поједете, јер више ништа неће-
те добити!
Гретл стави хлеб под кецељу, јер је
Хензл имао у џепу шљунак. Затим сви за-
једно пођу у шуму. После неког времена
Хензл поче да застаје и да се окреће пре-
ма кући.
Отац га упита:
— Хензл, што се осврћеш и заоста-
јеш, гледај куд идеш да се не саплетеш!
— Ох, оче, — рече Хензл, — гледам
своје бело маче; ено га на крову, хоће да
се поздрави са мном.
Жена ће на то:
— Глупане, оно није твоје маче, то
сунце удара у димњак. — А Хензл се и
није освртао за мачетом, већ би сваки пут
кад би застао бацио на стазу по један
белутак из џепа.
Кад су били усред шуме, рече отац:
— Сад накупите дрва, децо, па да вам
наложим ватру да не зебете.
Хензл и Гретл донесоше читаву хрпу
гранчица. Наложише ватру, и кад је пла-
мен стао високо да лиже, рече жена:
89
 — Сад лезите крај ватре, децо, и од-
морите се, а ми идемо у шуму да насече-
мо дрва. Кад свршимо, доћи ћемо по вас.
Хензл и Гретл седоше поред ватре, и
кад је било подне поједоше сваки своје
парче хлеба. А пошто су чули ударце се-
кире, мислили су да им је отац у близини.
Али то није била секира него грана коју
је он привезао за једно суво дрво и коју
је ветар њихао тамо амо. Тако су дуго
седели, па им се најзад од умора склопи-
ше очи и они чврсто заспаше.
Кад су се пробудили, био је мркли
мрак. Гретл се расплака и рече:
— Како ћемо сада изићи из шуме?
А Хензл узе да је теши: — Причекај
само малчице док изиђе месец, онда ћемо
већ наћи пут.
А кад је изишао пун месец, Хензл узе
сестрицу за руку и пође по белуцима који
су се блистали као нови сребрењаци и
показивали им пут. Ишли су целе ноћи и
у зору стигли до очеве куће.
Они закуцаше на врата. Жена отвори
и видећи да су то Хензл и Гретл, рече:
— Неваљала децо, зашто сте толико
спавали у шуми, већ смо мислили да се
више нећете ни вратити.
90
 А отац се обрадовао, јер га је срце
болело што их је оставио тако саме.
Не потраје дуго, а њих опет притиште
црна беда, и деца опет чуше како мајка
ноћу говори оцу:
— Све смо појели. Имамо још пола
погаче, а онда је свему крај. Морамо се
отарасити деце. Одвешћемо их дубље у
шуму да не знадну да се врате кући. Ина-
че нам нема спаса.
Човеку је било жао деце па је рекао:
— Боље би било да са својом децом
поделим и последњи залогај. — Али жена
ни да чује. Грдила га је и пребацивала
му. Ко се ухвати у коло, мора и да поигра,
па пошто је први пут попустио, морао је
и други пут.
Али деца су опет била будна и чула
су разговор. Кад су родитељи заспали,
Хензл устаде и хтеде да изиђе и накупи
белутака као и први пут; али жена је за-
бравила врата и Хензл није могао да изи-
ђе. Он је тешио своју сестрицу говорећи
јој:
— Не плачи, Гретл. Мирно спавај! Већ
ћемо се некако искобељати.
У рану зору дође жена и диже децу
из кревета. Опет им је дала по парченце
91
хлеба, али још мање него прошлог пута.
Идући у шуму Хензл га је у џепу дробио
и често застајкивао и бацао мрве на зем-
љу.
— Хензл, што заостајеш и осврћеш се,
— рече отац, — иди како треба.
— Гледам за својим голубићем који
седи на крову и хоће да се опрости са
мном.
— Глупане, — рече жена, — оно није
твој голубић, то сунце удара у димњак.
Али Хензл је мало помало измрвио и
бацио свој хлеб на пут.
Жена одведе децу још дубље у шуму,
где никад раније нису била. Наложише
опет ватру и мајка рече:
— Останите овде, децо, а кад се умо-
рите, можете мало да придремате. Ми
идемо у шуму да насечемо дрва, а увече,
кад свршимо посао, доћи ћемо по вас.
У подне је Гретл поделила свој хлеб
са Хензлом, јер је он своје парче измрвио
путем. Онда заспаше. Смрче се, али ни-
ко не дође по јадну децу. Пробудише се
тек у мрклу ноћ, а Хензл је тешио сестри-
цу говорећи:
— Чекај само, Гретл, док изађе месец,
онда ће се видети мрве што сам разасуо,
по њима ћемо наћи пут до куће.
92
 Кад је изишао месец они пођоше, али
не нађоше више ни мрвице, јер су многе
птице које лете по шуми и пољу све по-
зобале. Хензл је храбрио Гретл:
— Наћи ћемо ми већ пут, — али га
нису нашли.
Тако су ишли целу ноћ и још сутрадан
од јутра до мрака, али никако да изиђу
из шуме. Морила их је глад јер нису ни-
шта јели до неколико јагода које су на-
шли успут. Били су толико уморни да се
више нису могли држати на ногама и тако
су легли под једно дрво и заспали.
Било је већ треће јутро откако су на-
пустили очеву кућу. И даље су ишли, али
су залазили све дубље у шуму, а морила
их је глад да су мислили умреће ако уско-
ро не нађу што за јело.
Око подне угледаше некакву лепу,
снежно белу птичицу како седи на грани
и тако лепо пева да су застали да је слу-
шају. Кад је престала да пева, птица ра-
шири крила и полете испред њих. Они
пођоше за њом док не дођоше до једне
кућице. Птица се спусти на кров, а кад се
они сасвим приближише, видеше да је
цела кућица од хлеба, кров од самих ко-
лача, а прозори од блиставог шећера.
93
 — Ту ћемо да се гтрихватимо, — рече
Хензл, — и да се погостимо. Ја ћу поје-
сти парче крова, а ти, Гретл, једи прозор,
то је слатко.
Хензл пружи руку и одломи комадић
крова да окуша какав му је укус, а Гретл
приђе окну и стаде да га грицка. Тада се
из собе зачу танак глас:
Гриц, гриц, грицкићу,
Ко грицка моју кућицу?
А деца одговорише:
Ветар, ветрић,
небески детлић,
па наставише да једу. Хензл, коме је кров
много пријао, одломи позамашан комад,
а Гретл изби читаво окно, седе и стаде у
сласт да га једе.
Тада се одједном отворише врата, а
из куће изиђе нека прастара баба осла-
њајући се на штаку. Хензл и Гретл тако
се силно уплашише да испустише све што
су имали у рукама. А стара заклима гла-
вом и рече:
— Хеј, драга дечице, ко вас је довео
овамо? Уђите само и останите код мене,
неће вам бити лоше.
Она их обоје узе за руку и уведе их
у кућицу. Тамо добише фина јела, млека
94
 уштипака са шећером, јабука И ораха.
Затим им намести два лепа бела кревеца,
и Хензл и Гретл легоше и помислише да
СУ У раЈУ-
Али баба се само правила тако љуба-
зна. Била је то зла вештица која је вре-
бала децу и само зато саградила кућицу
од колача да би их примамила. А кад би
се домогла кога детета, убила би га, ску-
вала и појела. То је за њу био празник.
Вештице имају црвене очи и не виде
далеко, али имају добар њух, као живо-
тиње, и осете чим се приближују људи.
Кад су Хензл и ГретЛ доспели у њену бли-
зину, она се злурадо насмејала и злобно
рекла:
— Ови су моји, неће ми више умаћи.
У рану зору, пре но што су се деца
пробудила, она је устала и видећи их ка-
ко љупко почивају, румених пуначких
обрашчића, мрмљала је преда се:
— Што ће ово бнти добар залогај!
Тада својом кошчатом руком шчепа
Хензла и однесе га у једну малу стају па
га закључа иза решетке. И ма колико да
је викао, ништа му није помогло.
Онда је отишла Грети, продрмала је и
рекла:
95
 — Устани, лењивице, донеси воде и
скувај за свог брата нешто добро. Он
седи напољу у стаји и треба да се угоји.
Кад буде дебео, појешћу га.
Гретл стаде горко плакати, али све је
било узалуд, морала је да ради оно што
јој је наређивала зла вештица.
Сада се за сиротог Хензла кувало нај-
боље јело, а Гретл није добијала ништа
друго сем љуштура од рака.
Сваког јутра баба би одгегала до ста-
је и викнула: — Хензл, пружи ми прст да
видим јеси ли већ одебљао.
Али Хензл јој је пружао некакву ко-
шчицу, а баба, која је била кратковида,
није добро видела и мислила је да је то
Хензлов прст, па се чудила како то да се
не гоји.
Кад су прошле четири недеље а Хензл
никако да се угоји, њој дојади па не хте-
де дуже да чека.
— Хеј, Гретл, — викну она девојчици,
— хитро потрчи и донеси воде! Био Хензл
дебео или мршав, сутра ћу га заклати и
скувати.
Ах, како је јадиковала сирота сестри-
ца кад је морала да носи воду, како су јој
сузе текле низ образе!
96
 — Што нас нису појеле дивље звери
у шуми, бар бисмо заједно умрли!
— Немој ту да ми слиниш, — развика
се баба, — ништа ти не помаже!
Рано изјутра морала је Гретл да уста-
не, да наложи ватру и да пристави котао
воде.
— Најпре ћемо пећи хлеб, — рече
баба, — већ сам наложила пећ и умесила
тесто.
Она довуче Гретл до пећи, у којој је
већ буктала ватра.
— Увуци се унутра, — рече вештица,
— и погледај да ли се пећ довољно ужа-
рила да ставимо у њу хлеб. — Хтела је,
кад Гретл уђе, да затвори пећ, па да се
Гретл испече, па и њу да поједе.
Али Гретл се досети шта баба смера,
па рече:
— Не знам како се то ради, како да
уђем?
— Глупачо, — рече баба, — отвор је
довољан, видиш и ја бих могла да станем.
— Она се догега и увуче главу у пећницу.
А Гретл је гурну, тако да је улетела уну-
тра, затвори гвоздена вратанца и намак-
ну резу. Ала је завриштала вештица, баш
7 Трнова ружица 97
страшно! Али Гретл побеже, и неваљала
вештица бедно изгоре.
Гретл отрча право (Хензлу, отвори ста-
ју и ускликну: — Хензл, спасени смо, ста-
ра вештица је мртва!
Тада Хензл искочи из кавеза као пти-
ца кад јој се отворе врата. Како су се ра-
довали, како су се грлили и љубили, како
су скакали од среће! А пошто више нису
имали чега да се боје, они уђоше у вешти-
чину кућу. Ту су на све стране стајали
препуни ковчези са бисером и драгим ка-
мењем.
— Ово је боље од белутака, — рече
Хензл и натрпа себи џепове до врха. — И
ја хоћу нешто да понесем кући, — узвик-
ну Гретл па напуни своју кецељицу.
— А сад да пођемо, — рече Хензл,
— да што пре изиђемо из вештичине шуме.
Ишли су тако неко време, па дођоше
до једне велике воде.
— Не можемо да пређемо, — рече
Хензл, — нема ни моста ни брвна.
— А нема ни лађице, — додаде Гретл.
— Али гле, тамо плива једна бела пловка,
ако је замолимо, помоћи ће нам да пре-
ђемо. И она викну:
98
 Пловчице, пловчице,
ево Хензла и Гретице,
дубока је овде вода,
послужи нам место брода.
Пловка доплива и Хензл је узјаха, па
позва сестру да седне поред њега.
— Не, — одговори Гретл, — то би
пловчици било претешко. Нека најпре
превезе тебе, па ће онда мене.
Добра пловка тако и учини. А кад су
срећно прешли воду и пошли даље, шу-
ма им се учини све више знана, и најзад
издалека угледаше очеву кућу. Тада по-
трчаше, улетеше у собу и падоше оцу око
врата.
Човек није имао ниједног мирног часа
откако је оставио децу у шуми-. А жена
је умрла.
Гретл истресе кецељицу, а по соби се
расу бисер и драго камење, а Хензл поче
да вади прегршти бисера и драгог каме-
ња из џепова.
Дошао је крај свим бригама, па су за-
довољно живели.
Прича је дошла до конца, миш је
искочио из лонца, ко га ухватити може,
добиће велику, велику капу од његове
коже.
?•
 СИМСАМ

Била два брата, један богат а други

сиромах. Онај богати није ништа давао
сиромашноме, који је кубурио и једва се
некако исхрањивао тргујући житом. Че-
сто су му послови ишли толико рђаво да
није имао ни хлеба за жену и децу.
Једном кад се на таљигама возио кроз
шуму, угледа сиромашни брат неко ве-
лико голо брдо које дотле још никад није
видео, па зачуђен заустави кола. Уто
опази где иде дванаест људескара. При-
сетивши се да су то разбојници, он сакри
таљиге у жбуње и попе се на дрво да види
шта ће бити. Она дванаесторица стадоше
пред брдо и викнуше:
— Симсаме, Симсаме, отвори се!
И намах се голо брдо располови, и
она дванаесторица уђоше; а како су
ушли, брдо се опет састави. Мало после
оно се опет отвори, и људи изиђоше но-
сећи на леђима тешке џакове. Изишавши
сви на светлост дана, рекоше:
— Симсаме, Симсаме, затвори се! —
Тада се брдо састави и више на њему не
беше улаза, а њих дванаесторица одоше.
100
 Кад их је сасвим изгубио из вида, си-
ромашак сиђе с дрвета, радознао да види
какво је то тајанствено скровиште у
брду. Стаде пред брдо и рече:
— Симсаме, Симсаме, отвори се! — И
брдо се и пред њим отвори.
Он уђе, а то у брду пећина препуна
злата и сребра, а у дну, згрнуто у гомиле
као жито, лежало је бисерје и преливало
се драго камење. Сиромах није знао шта
ће, да ли да узме од тог блага. Најзад на-
пуни џепове златом, а остави бисер и
драго камење.
Кад је изишао из пећине, опет рече:
— Симсаме, Симсаме, затвори се! —
брдо се затвори и он се на својим таљи-
гама одвезе кући.
Сад више сиромашак није морао да се
мучи и могао је да купи жени и деци хле-
ба, па чак и вина; живео је срећно и че-
стито, давао сиротињи и чинио свакоме
добро.
А кад је новац био на измаку, сирома-
шак оде брату, позајми од њега мерицу
и оде поново у брдо. Али у велико благо
није дарнуо.
Кад је и по трећи пут хтео да оде у
брдо, он поново од брата позајми мери-
101
цу. Али богаташ је већ одавно завидео
брату на иметку и лепом домаћинству, и
никако није могао да схвати откуд му то
богатство и шта ће му мерица. Смисли
лукавство, па намаза смолом дно мерице,
а кад му је брат врати, остао је прилеп-
љен један златник.
Он одмах оде брату и упита га:
— Шта си мерио мерицом?
— Пшеницу и јечам, — одговори брат.
Али он му показа златник и запрети
да ће га тужити суду ако му не каже исти-
ну. Тада му брат исприча све како је било.
А богаташ одмах нареди да му се
упрегну кола и одвезе се онамо, у намери
да друкчије искористи прилику и понесе
друго благо. Кад је дошао до брда, он
повика:
— Симсаме, Симсаме, отвори се!
Брдо се отвори и он уђе унутра. Угле-
да силне товаре блага и дуго се предо-
мишљао шта би најпре зграбио. Најзад
упрти толико драгог камења колико је
једва могао понети и пође да изнесе свој
товар. Али како му је у памети било само
благо, заборавио је име брда па је викнуо:
— Самсиме, Самсиме, отвори се! —
Али то не беше право име; брдо нит се
102
 помаче, нит се отвори. Тада се он уплаши.
Али што је дуже размишљао, све су му
'се мисли више бркале, па му све благо
овога света није могло помоћи.
Увече се брдо растави и уђе дванаест
разбојника. Кад га угледаше, грхотом се
насмејаше и викнуше:
— Најзад си долијао! Зар мислиш да
нисмо приметили да си већ двапут дола-
зио? Само нисмо могли да те ухватимо.
Трећи пут нећеш изнети живу главу.
Он тада завапи: — Нисам то био ја
него мој брат! — Али маколико их уве-
равао и преклињао да му поштеде живот,
они му одрубише главу.
 6PATAU H CECTPHUA

6paTau y3e cecTpHUY 3a pyKy na joj

peqe:
- OTKa'KO je Harna MaTH yMpJia, HHKa­
KBO ,l(06po HHCMO BH,l(eJIH. Mahexa Hae 6Hje
H3 ,l(aHa y ,l(aH, a Ka)( joj npHljeMo O)(rypHe
Hae HOrOM. XpaHH Hae TBp)(HM KOpHQaMa
xJie6a; H Kyqe 6oJbe >KHBH O)( Hae: lbeMy 6ap
)(06auH noKojH )(o6ap 3aJioraj. Caqyaaj
6o>Ke ,l(a TO BH,l(H Hawa CHpOTa MaTH! Xaj­
,l(eMO Hae )(Boje y ,l(aJieKH eBeT!
UeJiora ,l(aHa HWJIH cy npeKo JIHBa)(a,
noJba H cTelba, a Ka)(a ee enyeTH KHWa, ce­
eTpHua pe11e: - To He6o H Hawa epua 3a­
je)(HO nJiaqy!
Yaечe CTHrHy y HeKy BeJIHKY wyMy, H
OHaKO H3HypeHH O,l( ja)(a, rJia,l(H H )(yrora
nyTa yayKy ce y je)(HO wynJbe )(pBo H 3acne.
Ka)( ey ce eyTpa)(aH npo6y)(HJIH, cyHue
je Beh 6HJIO 'BHCOKO 0TeK0qHJIO H yneKJIO y
)(pao. Ta)(a pe11e 6paTal..{:
- CeeTpHue, TaK0 eaM >Ke,l(aH, Ka)( 6HX
3H80 HeKH H3BopqHfi 0THwao 6Hx ,l(a ce Ha­
nHjeM: 11HHH MH ce ,l(a qyjeM >Ky6op BO,l(e.
104
 6paTau ycTa,l{e H y3 e cecTpHUY 3 a PYKY
na noljollle ,n;a noTpa.>Ke H3Bop.
AJIH 3Jia Mahexa, Koja je 6HJia BelllTHUa,
,n;o6po je BH,n;eJia Ka,l{a cy ,l{eua OTHlllJia H
IlOlJ.IJia je 38 1-bHMa KpHlllOM, Kao lllTO ce
lllYl-hajy BelllTHUe, na je 3 aMaljHjaJia cBe
H3 Bope y lllYMH.
Ka.a; Haljollle H3BOp1I11h KOjH je cBeT.11y­
uao H BeceJio cKaKyTao npeKo KaMeHa, 6pa­
Tau xTe.n;He ,n;a ce Han11je ao,n;e, a.1111 cecTpH­
ua qy KaKo >Ky6op11: - Ko o,n; Moje ao,n;e
n11je, npeTBop11he ce y nrrpa, KO o,n; Moje
Bo,n;e n11je, npeTsop11he ce y nrrpa.
Ta,n;a cecTp11ua Y3Bmrny: - MoJIHM Te,
6aTo, He n11j, npeTsop11helll ce y ,l{HBJbY 3Bep
na helll Me pacTprHyTH.
11 6paT31..{ He OKYCH so,n;e, HaKO je 6110
MHoro .>Ke,n;aH, Hero peqe: - TTp111Ie1<ahy ,l{O
,n;pyror H3Bopa.
Ka.a; cy ,l{OlllJIH ,n;o J{pyror 11asopићa, ce­
CTpHua oneT aaqy .>Ky6op: - Ko OJ{ Moje
BO,ll;e IlHje, np'eTBOpHhe ce y ByKa, KO o,n;
Moje Bo,n;e n11je, npeTBop11he ce y BYKa,
Ta,n;a cecTp11ua yamrKHy: - 6paTe, Mo­
JIHM Te He IlHj, npeTBOpHhelJ.I ce y ByKa H
npo.>K,n;epahelll Me.
6paTau ce oneT He Han11 ao,n;e u peqe: -
YeKahy .n;oK He ,n;oljeMo ,l{O 11,n;yher Bpe.11a,
105
али онда ћу морати да се напијем, па ма
шта ти рекла, не могу да одолим жеђи.
А кад стигоше до трећег извора, чу се-
стрица како он жуборећи говори: — Ко
од моје воде пије, претвориће се у срну,
ко од моје воде пије, претвориће се у
срну.
Сестрица рече: — Ах, бато, молим те
не пиј, претворићеш се у срндаћа и побе-
ћи ћеш ми.
Али братац се већ спустио до извора,
нагнуо се и почео да пије. Али тек што
се уснама дотакнуо воде, претвори се у
лане.
Сестрица се горко заплакала над јад-
иим зачараним братом, а и лане је лило
106
сузе и жалосно седело поред ње. Онда ре-
че девојче: — Умири се, драго лане, ја те
никад нећу напустити.
Онда одвеза своју златну подвезицу и
стави је ланету око врата, затим начупа
траве па исплете мекану гужву и привеза
животињицу, те кренуше још дубље у
шуму.
Пошто су дуго, дуго ишли, најзад сти-
гну до једне кућице. Девојче погледа уну-
тра и видећи је празну помисли: „Овде
можемо остати и становати".
Она накупи лишћа и маховине и на-
прави ланету меку постељу. Сваког јутра
је себи чупала корења и брала јагоде и ле-
шнике, а ланету је доносила свеже траве.
Оно је јело из њене руке и весело око ње
скакутало. Увече, кад је сестрица била
уморна, спуштала је главу ланету на леђа.
То јој је било узглавље на коме је слатко
почивала. Само да је братац имао људско
обличје, био би то диван живот.
Неко време живели су тако сами у див-
љини. Тада краљ те земље приреди велики
лов у овој шуми.^Кроз шуму одјекнуше
звуци рога, псећњлавеж и весела вика ло-
ваца. А кад лане то зачу, силно зажели да
и оно учествује.
107
 — Ах, пусти ме у лов, — замоли он се-
стрицу, — не могу више да издржим уну-
тра. — И толико је мољакао да му је она
најзад дозволила.
— Али да ми се увече вратиш, — рече
сестрица. — Дивљим ћу ловцима забра-
вити вратанца, а да бих знала да си ти,
куцни и реци: „Молим сестрицу да ме пу-
сти у кућицу." Ако то не кажеш, нећу ти
отворити вратанца.
Лане искочи напоље, и би му тако лепо
и би тако весело на слободи.
Краљ и његови ловци угледаше лепу
животињу и стадоше да је гоне, али ни-
како не могаше да је стигну, а кад већ ми-
шљаху да су је уловили, она прескочи
жбуње и умаче им.
Кад је пао мрак, лане отрча кућици,
закуца на врата и викну: „Молим сестрицу
да ме пусти у кућицу.“ Тада се отворише
вратанца, и оно утрча и сву се ноћ одма-
рало на свом меком лежишту.
Идућег јутра опет започе лов, а лане,
чувши ловачки рог и повике хајкача, опет
се узнемири и стаде да моли: — Сестрице,
отвори ми, морам да изиђем.
Сестра му отвори врата и рече: — Али
увече мораш да се вратиш и да кажеш ло-
зинку.
108
 Кад опет видеше лане са златном
огрлицом, краљ и његови ловци пођоше
у потеру за њим. Али оно је било одвећ
хитро и брзо. И тако је то трајало целог
дана. Најзад га увече ловци опколише и
један га лако рани у ногу, па је храмао
и није могао брзо да трчи.
И тако један ловац пође крадом за
њим, све до кућице, и чу како лане викну:
„Молим сестрицу да ме пусти у кућицу,“
и виде да му се на то отворише врата и за
њим се опет затворише. Ловац све добро
упамти, оде краљу и исприча му шта је
видео и чуо. Краљ нареди: — Сутра ћемб
опет у лов.
Сестрица се страшно уплаши кад виде
своје лане рањено. Опра му крв, стави ле-
ковито биље на рану и рече; — Иди лези,
драго лане, да ми што пре оздравиш.
Рана је била тако лака да је сутрадан
лане није осећало. И чувши опет напољу
ловачке покличе, рече: — Не могу да
отрпим, морам и ја онамо. Неће ме, вала,
лако уловити.
Сестрица бризну у плач говорећи: —
Сад ће те убити и ја ћу остати сама у
шуми, напуштена од целог света. Нећу да
те пустим.
109
 — Онда ћу ти овде умрети од туге, —
одврати лане. — Кад чујем рог, у мени не-
што заигра и гони ме онамо.
И тако сестрица није имала ни куд ни
камо, него тешка срца отвори врата, а
лане чило и весело отрча у шуму.
Краљ, угледавши га, рече својим лов-
цима: — Ловите га целог дана до ноћи,
али да му нико не учини нажао.
Кад је сунце зашло, рече краљ ловцу:
— Хајде сад да ми покажеш шумску ку-
ћицу. — А кад је дошао пред вратанци
закуцао је и рекао: „Молим сестрицу да
ме пусти у кућицу.“ Тада се врата отвори-
ше и краљ уђе и угледа девојку лепшу од
свих што их је икада видео.
Она се уплаши видећи да је место ње-
ног ланета ушао човек који је на глави
имао златну круну. Али краљ је мило по-
гледа, па јој пружи руку и упита је: — Хо-
ћеш ли да пођеш са мном у мој двор и да
ми будеш драга жена?
— Хоћу, — одговори девојка, — али
и лане мора са мном, не могу да га напу-
стим.
Краљ рече: — Нека буде уз тебе докле
год живиш, имаће свега у изобиљу. — Уто
лане доскакута па му сестрица опет при-
по
веза уже исплетено од траве и поведе га
из шумске кућице.
Краљ вину лепу девојку на свог коња,
прославише свадбу, и она постаде госпо-
ђа краљица и живели су дуго срећно и
задовољно. А лане су неговали и пазили
и оно је скакутало по дворској башти.
Опака маћеха, због које су деца оти-
шла у свет, веровала је да су сестрицу
растргле дивље звери у шуми, а да су
брацу, претвореног у лане, убили ловци.
А кад је чула како су срећни и како лепо
живе, завист и злоба обузеше њено срце,
и више није имала мира већ је само ми-
слила како би оно двоје ипак унесрећила.
А њена рођена кћи, која је била ружна
као враг и имала само једно око, преба-
цивала јој је и говорила: — Мени је при-
личила та срећа да постанем краљица.
— Буди без бриге, — умиривала ју је
стара, — кад дође време, ја ћу ти помоћи.
Кад је дошло време и краљица родила
лепо мушкарче, а краљ баш био у лову,
стара вештица узе на се лик дворкиње и
уђе у собу у којој је лежала краљица, па
рече болесници: — Устаните, купатило је
припремљено, купање ће вам пријати и
окрепиће вас. Само брзо, да се не охлади
вода.
111
 Ту се нашла и њена кћи. Оне однесо-
ше нејаку краљицу у купатило и спусти-
ше је у каду, онда затворише врата и по-
бегоше. А у купатилу су наложиле тако
паклену ватру да се лепа млада краљица
одмах угушила.
Кад су то извршиле, стара стави својој
кћери капу на главу и метну је у кревет
место краљице. Даде јој и обличје и
изглед краљичин, само није могла да јој
поврати изгубљено око. Да то краљ не би
приметио, морала је да легне на ону стра-
ну на којој није имала око.
Кад се краљ увече вратио кући и чуо
да је добио сина, од срца се обрадовао и
хтео је да приђе постељи своје драге
жене да види како јој је. Али баба брзо
викну: — Немој нипошто да размакнете
завесе, краљица још не сме да гледа у
светлост и мора да мирује. — Краљ оде,
не знајући да у постељи лежи лажна кра-
љица.
Али о поноћи, кад су сви чврсто спа-
вали, дадиља, која је седела поред колев-
ке и једина била будна, виде како се отво-
рише врата и у собу уђе права краљица.
Она узе дете у наручје и подоји га, онда
му протресе јастучић, положи га опет у ко-
112
левку и покри периницом. А није забо-
равила ни лане. Отишла је у угао где је
оно лежало и помиловала га. Потом је,
не прозборивши ни речи, опет изишла.
Дадиља је идућег јутра упитала стра-
жаре да ли је неко ноћу улазио у двор,
али они одговорише: — Не, нисмо никога
видели.
Тако је краљица ноћу долазила, и ни-
кад није изустила ни речи. Дадиља ју је
увек видела, али се није усудила да икоме
ишта о томе говори.
После извесног времена краљица јед-
не ноћи проговори: — Шта ми ради чедо?
Шта ми ради лане? Доћи ћу још двапут и
више нећу.
Дадиља јој ништа не одговори, али
чим је нестала, оде краљу и све му ис-
прича.
Краљ рече: — Шта ли то значи?! Иду-
ће ноћи бдећу ја код детета. — И он уве-
че оде у дечју собу. У поноћ се појави
краљица и рече: — Шта ми ради чедо?
Шта ми ради лане? Доћи ћу још једном
и више нећу. — Онда се побринула око
детета, као и обично, па ишчезла.
Краљ се не усуди да је ослови, али је
и идуће ноћи бдио. Она поново рече:
В Трнова ружица 113
— Шта ми ради чедо? Шта ми ради лане?
Дошла сам још овог пута и више нећу.
Тада краљ не могаше да издржи, при-
скочи јој и рече: — Ти не можеш бити
нико други до моја драга жена.
А она одговори: — Јесте, ја сам твоја
драга жена. — И истог тренутка је ожи-
вела и опет била здрава, свежа и румена.
Она исприча краљу злочин који су над
њом извршиле опака вештица и њена кћи.
Краљ обе изведе пред суд, па их осудише.
Ћерку одведоше у шуму, где су је растргле
дивље звери, а вештицу ставише на ло-
мачу, где је кукавно изгорела.
Кад је сагорела у пепео, скинуше се
чини са срндаћа и он опет доби свој људ-
ски лик. Братац и сестрица више се нису
растајали и живели су срећно све до своје
смрти.
 ПЕПЕЉУГА

Једном богатом човеку разболе се же-

на, и када осети да јој се ближи крај, до-
зове своју јединицу кћер па јој рече:
— Драго дете, остани смерна и добра па ће
и теби бити добро. — Онда заклопи очи
и издахну.
Девојка је сваког дана излазила на
мајчин гроб, плакала и остала смерна и
добра. Кад је дошла зима, снег је белим
покривачем застро гроб, а кад га је про-
лећно сунце опет растопило, човек је узео
другу жену.
Жена је у кућу довела две кћери. Обе
су имале лепо бело лице, али гадно црно
срце.
Сада настадоше тешки дани за сироту
пасторку. — Зар да та глупача седи с на-
ма у соби! — рекоше оне. — Ко хоће да
једе, мора да заради свој хлеб. Вуци се
напоље, судоперо!
Оне јој одузеше њене лепе хаљине и
дадоше јој неки стари сиви хаљетак и др-
вене кломпе. — Гле горде књегиње, како
8* 115
се удесила, — ругале су јој се и отерале
је у кухињу.
Ту је морала од јутра до мрака да ради
тешке послове, да устаје пре зоре, носи
воду, ложи ватру, кува и пере. Осим тога
су јој сестре пакостиле на све могуће на-
чине, исмевале је и сипале јој грашак и
сочиво у пепео, те је морала да седи и да
га треби. А увече, кад је била малаксала
од посла, није смела да легне у постељу,
већ поред огњишта у пепео. И пошто је
због тога увек изгледала прашљива и пр-
љава, прозвале су је Пепељуга.
Једном када се отац спремао на сајам,
упитао је пасторке шта да им донесе. —
Лепих хаљина, — рече једна. — Бисера и
драгог камења, — рече друга.
— А ти, Пепељуго, — упита он, —
шта хоћеш ти?
— Оче, откини ми прву гранчицу која
вам на повратку окрзне шешир!
Он накупова за обе полусестре лепих
хаљина, бисера и драгог камења, а при
повратку, кад је јахао кроз зелени шума-
рак, окрзну га лескова гранчица и смаче
му шешир. Он откину гранчицу и понесе
је са собом. Кад је стигао кући, поклонио
је пасторкама шта су тражиле, а Пепељу-
ги дао лескову гранчицу.
116
 Пепељуга му се захвали на дару и оде
на мајчин гроб. Тамо је посадила гран-
чицу и тако горко плакала да су сузе ка-
пале и заливале гранчицу, која је израсла
у лепо дрвце. Пепељуга је сваког дана три
пута одлазила онамо и горко плакала, и
увек је на дрвце слетала бела птичица, и
чим би она изрекла неку жељу птичица
би јој добацила оно што је пожелела.
Десило се да је краљ приређивао све-
чаност која је требало да траје три дана
и на коју су биле позване све лепе девој-
ке из земље да би краљевић могао да иза-
бере себи невесту. Кад су чуле да ће и
оне ићи у двор, обе полусестре се врло
обрадоваше, позваше Пепељугу и реко-
ше јој: — Очешљај нас, очеткај нам ци-
пеле и причврсти копче, идемо на свеча-
ност у краљев двор.
Пепељуга је послушала, али је пла-
кала, јер је она желела да иде на игран-
ку и молила је маћеху да је пусти.
— Зар ти, Пепељуго, тако прашљива
и прљава хоћеш да идеш на свечаност?
Немаш ни хаљина ни ципела, а хтела би
да играш!
Али пошто је она и даље молила, ма-
ћеха најзад рече: — Сасула сам ти чинију
117
сочива у пепео, ако га за два сата опет
покупиш, можеш и ти поћи.
Девојка изиђе на стражња врата у врт
и викну: — Питоми голубићи, грлице, све
птичице под небом, дођите и помозите
ми да требим:
Зрно у зделицу,
кукољ у гушицу.
Тада кроз кухињски прозор дођоше
два бела голубића, а затим грлице, и нај-
зад долетеше и долепршаше све птичице
под небом и спустише се на пепео. Голу-
бићи климнуше главицама и стадоше да
кљуцају. Тада и остале птичице отпочеше
кљуц, кљуц, кљуц и одвојише сва добра
зрна у зделу. Није прошло ни сат, а оне су
већ биле готове и одлетеле су.
Девојка однесе зделу маћехи, радују-
ћи се што ће сада моћи да пође с њима
на свечаност. Али маћеха рече: — Не, Пе-
пељуго, ти немаш хаљина и не умеш да
играш, па ће ти се само смејати.
А пошто је Пепељуга плакала, она ре-
че: — Ако можеш за један сат да ми про-
береш две зделе сочива, можеш да пођеш
с нама. — А у себи је мислила: — То она
неће никада бити у стању.
Кад је маћеха сасула две зделе сочива
у пепео, девојка изиђе на стражња врата
118
у врт и викну: — Питоми голубићи, гр-
лице, све птичице под небом, дођите и
помозите ми да требим:
Зрно у зделицу,
кукољ у гушицу.
Тада кроз кухињски прозор дођоше
два бела голубића, а затим грлице, и нај-
зад долетеше и долепршаше све птице
под небом и спустише се на пепео. Голу-
бићи климнуше главицама и стадоше да
кљуцају. Тада и остали почеше кљуц,
кљуц, кљуц, кљуц, и одвојише сва добра
зрна у зделу. И пре но што је прошло
пола сата, већ су биле готове и одле-
теле су.
Девојка однесе зделу маћехи, раду-
јући се што ће сада смети да пође с њима
на свечаност. Али маћеха рече: — Ништа
ти не помаже, ти немаш хаљина и не
умеш да играш. Морали бисмо да те се
стидимо. — Па јој окрену леђа и оде са
својим двема гордим ћеркама.
Пошто више никога није било код
куће, Пепељуга оде на мајчин гроб под
леску и викну:
Дрвце мило, залелујај гране,
да на мене сребро, злато пане.
119
 А птичица јој добаци хаљину сву ис-
ткану од злата и сребра и папучице изве-
зене свилом и срмом. Она се журно обуче
и оде на свечаност. Маћеха и сестре нису
је познале него су мислиле да је то сва-
како нека страна кнегињица, толико је
дивно изгледала у златној хаљини. На
Пепељугу нису ни мислили, верујући да
седи код куће поред пепела и пребира
сочиво.
Краљевић јој приђе, узе је за руку и
поче с њом да игра. И више није хтео ни
са којом другом да игра и није јој испу-
штао руку. А кад би дошао неки други
да је позове на игру, он би рекао: — То
је моја играчица.
Она је играла све док се није спустила
ноћ. Тада хтеде да пође кући, али краље-
вић рече: — Поћи ћу с тобом да те испра-
тим, — јер је хтео да види чија је то лепа
девојка. Но она му умаче и побеже у го-
лубињак.
Краљевић је чекао док није дошао
отац. Он му рече да је непозната девојка
побегла у голубињак. А стари помисли:
„Да то није Пепељуга?*1
Морадоше да му донесу секиру и пи-
јук да развали голубињак, али унутра
није било никога.
120
 Кад су ушли у кућу, лежала је Пепе-
љуга у својој прљавој одећи у пепелу, а
над огњиштем је жмиркала мутна уљана
светиљка. Јер она је хитро с друге стране
искочила из голубињака и отрчала до ле-
ске. Тамо је скинула лепу хаљину и поло-
жила је на гроб, и птица ју је опет однела,
па је онда у свом сивом хаљетку села у
кухињу поред пепела.
Сутрадан кад је поново отпочела све-
чаност и кад су родитељи и полусестре
отишле, Пепељуга оде лесковом дрвцету и
рече:
Дрвце мило, залелујај гране,
да на мене сребро, злато пане.
Тада јој птица добаци још много ра-
скошнију хаљину него претходног дана.
И кад се у њој појавила на свечаности,
све се живо задивило њеној лепоти. А
краљевић је чекао да она дође, узео је
одмах за руку и само с њом играо. А кад
би дошли други да је позову на игру, он
би рекао: — То је моја играчица.
Кад се спустила ноћ, она је хтела да
оде, али краљевић је пошао за њом же-
лећи да види у коју ће кућу ући. Но она
му побеже у врт иза куће. Тамо је била
велика крушка, која се повијала под те-
121
ретом најдивнијих плодова. Она се хитро
као веверица попе међу гране и краљевић
не могаде да види куда је ишчезла.
Он је чекао док није дошао отац па
му је рекао: — Незнанка ми је умакла.
Мислим да је скочила на крушку. — Отац
помисли: „Да то није Пепељуга?** па на-
реди да му се донесе секира и посече дрво,
али не нађе никога.
А кад дођоше у кухињу, Пепељуга је
лежала у пепелу као и увек, јер је с друге
стране скочила са дрвета, вратила птици
на лески лепе хаљине и опет обукла свој
сиви хаљетак.
Трећег дана, кад су отишли родитељи
и сестре, Пепељуга поново оде на мајчин
гроб и рече дрвцету:
Дрвце мило, залелујај гране,
да на мене сребро, злато пане.
Тада јој птица добаци хаљину, прекра-
сну и блиставу као што још није имала
ниједну, а папучице су јој биле од сувог
злата. Кад је у тој хаљини дошла на све-
чаност, сви су занемели од одушевљења.
Краљевић је играо само с њом, а кад би
је неко позвао на игру, он би рекао: —
То је моја играчица.
122
 Кад се спустила ноћ, хтела је Пепељу-
га да пође, а краљевић је желео да је пра-
ти. Али она му брзо побеже да није мо-
гао да је стигне.
Но краљевић се досетио и наредио да
се степенице намажу смолом. И док је Пе-
пељуга трчала низа степенице, залепи јој
се за њих лева папуча. Краљевић је узе.
Била је мајушна и лепа и сва од злата.
Идућег јутра он оде с њом човеку и
рече: — Ниједна друга неће ми бити су-
пруга до она на чију ногу пристане ова
златна ципела.
Тада се обе сестре обрадоваше, јер су
имале лепе ноге. Старија кћи оде с ципе-
лом у собу да је обује, а и мајка пође с
њом. Али како јој је ципела била пре-
мала, није могла ни палац да угура. Тада
јој мајка пружи нож и рече: — Отсеци
палац, кад будеш краљица нећеш више
ићи пешице.
Девојка отсече палац, угура ногу у
ципелу, пригуши бол и изиђе пред кра-
љевића. Он се с њом, као својом верени-
цом, вину на коња и одјаха. Али морали
су да прођу поред гроба. Ту су на леско-
вом дрвцету седела два бела голубића и
гукала:
124
 Гу-гу, гу-гу, гу-гу,
има крви ту,
од ципеле нога страда,
а код куће седи млада.
Он тада погледа њену ципелу и виде
како из ње липти крв, окрену коња и од-
веде лажну вереницу кући, рекавши да
то није она права, па нареди нека друга
сестра обује ципелу.
Ова пође у собу и срећно угура прсте
у ципелу, али пета никако да јој стане.
Тада јој мајка пружи нож и рече: —
Одрежи парче од пете; кад будеш краљи-
ца нећеш више ићи пешице.
Девојка отсече парче од пете, угура
ногу у ципелу, отрпи бол и изиђе пред
краљевића. Он је као своју вереницу вину
на коња и одјаха с њом. А кад су прошли
поред леске, на њој су седела оба голу-
бића и гукала:
Гу-гу, гу-гу, гу-гу,
има крви ту,
од ципеле нога страда,
а код куће седи млада.
Он погледа њену ногу и виде како из
ципелице липти крв, те јој се црвене ча-
рапе, натопљене крвљу. Тада окрену ко-
ња и врати вереницу кући. — Ни то није
125
она права, — рече он. — Зар немате ви-
ше кћери?
— Немамо, — рече човек. — Ту је још
само мала, кржљава Пепељуга, што ми је
остала иза покојне жене. Али искључено
је да је то вереница.
Краљевић рече нека је пошаљу горе,
али маћеха одговори: — Ах, немојте, она
је и одвише прљава и не сме да се по-
каже.
Но он је пошто пото хтео да она дође,
па су морали да позову Пепељугу. Она
најпре опра руке и лице, па онда уђе и
поклони се краљевићу који јој пружи
златну ципелу. Она седе на клупицу, из-
вуче ногу из тешког дрвењака и стави је
у папучу, која јој пристајала као саливе-
на. А кад се исправила и краљевић јој
угледао лице, познао је лепу девојку која
је с њим играла и рекао: — То је права
вереница!
Маћеха и обе сестре уплашише се и
побледеше од јада. А он вину Пепељугу
на коња и одјаха с њом. Кад пројахаше
поред лесковог дрвета, загукаше два бела
голубића:
Гу-гу, гу-гу, гу-гу,
крви сада нема ту,
126
 ова ножица не страда,
пронашла се права млада.
А пошто су то рекли слетоше и седо-
ше Пепељуги на рамена, један десно, дру-
ги лево, и ту остадоше.
Кад је требало да се обави венчање са
краљевићем, дођоше притворне сестре и
хтедоше да јој се додворе, не би ли и оне
имале удела у срећи. Кад су младенци
улазили у цркву, ишла је старија с десне
стране а млађа с леве: тада им голубови
искљуваше свакој по једно око. Потом,
кад су излазиле, ишла је старија с леве а
млађа с десне стране: тада им голубови
искљуваше и друго око. Тако су за своју
злоћу и дволичност биле кажњене дожи-
вотним слепилом.
 МАНГУПИ

Петлић рече Кокици:

— Сада је време кад лешници зру.
Хајдемо на брдо да се једном сити наје-
демо, док их веверица све не однесе.
— Хоћемо, — одврати Кокица. — Хај-
демо заједно да се засладимо.
Они одоше на брдо, и пошто је дан
био ведар, остадоше док се није смркло.
Сад вам не бих умео рећи да ли су од
силног јела постали троми, или су само
били обесни, укратко, нису хтели да иду
пешице кући, него је Петлић морао да
направи мала кола од лешникових љу-
сака.
Кад је завршио, Кокица се попе у кола
и рече Петлићу: — Ех, сад још само да
се упрегнеш.
— Баш си погодила, — рече Петлић.
— Радије ћу пешице кући него да се
упрегнем. Не, тако се нисмо погодили.
Да будем кочијаш и терам кола, хајде де;
али да их сам вучем, не пада ми ни на
крај памети!
128
 Док су се они тако свађали, дошевеља
једна пловка гачући:
— Лупежи једни, ко вам је дозволио
прилаз у мој лесковик? Чекајте се, пресе-
шће вам лешници! — Па се раширена
кљуна устреми на Петлића. Али Петлић,
не буди лен, жестоко навали на пловку.
Најзад ју је својим мамузама тако удесио
да је стала да моли за милост и пристала
да је за казну упрегну у кола.
Петлић седе на кочијашево место па
потера кола у лудом трку.
— Ђија, Пато, потеци, полети!
Кад су прешли један део пута, сретну
два пешака, Чиоду и Иглу, који им довик-
нуше: „Стој! Стој!” — а затим рекоше да
ће се ускоро сасвим смркнути, па неће
видети ни прст пред носем, а осим тога
је друм страшно каљав, па замолише да
их приме у кола; објаснише да су се уз
чашу пива дуго задржали у кројачкој
механи пред градском капијом.
Пошто су обе биле мршаве, те нису
заузимале много места, Петлић им дозво-
ли да се попну, али су морале да обећају
да им неће стати на ноге, ни њему ни ње-
говој Кокици.
9 Трнова ружица 129
 Касно увече стигоше до некаквог свра-
тишта, а пошто нису хтели даље да се
возе ноћу, а и Пловка је већ била толико
спала с ногу да се све претурала с бока на
бок, то одлучише да ту наврате.
Спочетка је крчмар налазио све могуће
изговоре и тврдио да му је кућа већ пре-
пуна, ваљда мислећи да то нису никаква
отмена господа. Али, најзад, пошто су
били врло слаткоречиви и обећали му јаје
које је успут снела Кокица, и осим тога
рекли да може задржати Пловку, која
сваког дана носи по једно јаје, он коначно
пристаде да код њега преноће.
Они тада наредише да их послуже и
богато се почастише. У рану зору, тек што
130
је свануло и сви били у дубоком сну, Пет-
лић пробуди Кокицу, донесе јаје и кљуну
га, па га заједно поједоше, а љуску баци-
ше на огњиште.
Онда одоше до Игле, која је још спа-
вала, ухватише је за главу и забодоше у
јастуче на крчмаревој столици, а Чиоду
забодоше у његов убрус, па без збогом
ост^ј одлетеше преко поља.
Пловка, која је волела да ноћива под
ведрим небом, те је била остала у двори-
шту, чу како одзврјаше, па се расанила и
нашла поток којим је отпливала. А то је
ишло брже него да је вукла кола.
Тек неколико сати касније крчмар уста-
де, уми се и хтеде да се обрише убрусом.
Али Чиода му пређе преко лица и остави
црвени траг од увета до увета. Тада он
оде у кухињу и хтеде да запали лулу, али
кад је пришао огњишту, скочише му љу-
ске од јајета у очи.
— Јутрос се баш све окомило на моју
главу, — рече он и мрзовољно се спусти у
наслоњачу; али брзо опет скочи и викну:
„Јаој!“ јер га је Игла жестоко убола, и то
не у главу.
Сад се тек разбесне, и посумњавши на
госте који су синоћ тако касно стигли, оде
9* 131
да их потражи, али од њих ни трага ни
гласа. Тада се заклео да никада више неће
примити у кућу мангупе, који много једу
а ништа не плаћају, а поврх тога, место
да буду захвални, још ти приреде шегу.
 ТРИ БРАТА

Био један човек па имао три сина, а од

свег иметка само кућу у којој је становао.
Сваки од синова желео је да после његове
смрти наследи кућу, али оцу су сва тро-
јица била подједнако драга, па није знао
како ће да се ни једноме не замери. А по-
што му је кућа остала још од његовог
деде, није хтео да је прода па да им разде-
ли новац. Најзад се досети и рече сино-
вима:
— Пођите у свет и окушајте срећу.
Нека сваки од вас изучи неки занат. А кад
се вратите, ко се покаже најбољи мајстор,
онога ће бити кућа.
Синови се сложише. Најстарији рече
да ће изучити за ковача, средњи за бербе-
рина, а најмлађи рече да хоће да постане
вештак у мачевању. Уговорише време
када сви да се врате кући, па пођоше у
свет.
Случај је хтео да се сваки намери на
доброг мајстора, и тако лепо изучи занат.
Ковач је поткивао краљеве коње и ми-
слио: „Е, кућа ми не гине“.
133
 Берберин је бријао све саму отмену го-
споду, па је такође веровао да је кућа већ
његова.
А мачевалац је примио многи ударац,
али је стиснуо зубе и истрајао, говорећи
у себи: „Плашим ли се удараца, кућу нећу
стећи“.
У уговорено време они се опет саста-
доше код оца. Али не знајући како би на-
шли прилику да се покажу, седоше да се
134
посаветују. И док су тако седели, одјед-
ном преко поља претрча зец.
— Ехеј, — ускликну берберин, — овај
ктиже као поручен, — па дограби чанак и
сапун и замути сапуницу, а кад се зец са-
свим приближи, он га у пуном трку наса-
пуни, па му исто тако у трку поткреса
бркове, а не посече га и ни длаку му не
повреди.
— То ми се свиђа, — рече отац, — ако
те друга двојица не преткну, кућа је твоја.
Не потраја дуго а некакав господин
пројури у кочијама.
— Сад ћете видети, оче, шта ја умем,
— рече ковач, па потрча за колима, ски-
де коњу у трку све четири потковице и,
све у трку, поткова га са четири нове.
— Алал ти вера, — рече отац, — ниси
мање мајстор него твој брат. Заиста не
знам коме бих дао кућу.
Тада рече трећи: — Оче, допустите и
мени да се покажем, — па како је почела
да пада киша, он извуче мач и замаха
њиме више главе да ни кап не паде на
њега. А кад је киша све јаче почела да
пада и најзад запљуштала као из кабла,
он завитла мачем, те остаде сув као да се
склонио под стреху.
135
 Видевши то отац се задиви и рече: —
Ти си најбољи мајстор, кућа је твоја.
Друга се два брата сложише с тим, јер
су се тако били договорили, а пошто су
се много волели, остадоше сва тројица
заједно у кући и сваки се бавио својим
занатом. И пошто су били добри и вешти
мајстори, зарађивали су много новаца.
Тако су задовољно живели до дубоке
старости. А кад се један од њих разболе
и ^мре, и друга се двојица од жалости за
њим разболеше и убрзо умреше. И пошто
су били тако умешни и толико се волели,
људи их сву тројицу положише у један
гроб.
 ДОМАЋИ ПАТУЉЦИ

Некакав обућар толико је без своје

кривице осиромашио, да му најзад није
остало ништа друго до парче коже за је-
дан једини пар ципела. И тако он увече
скроји и остави да их изјутра изради. А
пошто је имао чисту савест, мирно је ле-
гао и одмах заспао.
Идућег јутра, кад хтеде да седне за
посао, а оно на столу обе ципеле стоје го-
тове. Зачудио се и није знао шта о томе
да мисли. Узео је ципеле у руке да их боље
разгледа: биле су тако уредно израђене
да ниједан бод на њима није био погре-
шан; баш као да су за узор рађене.
Мало затим уђе и купац у радњу и по-
што му се ципеле много допадоше плати
за њих више но што је уобичајено, тако
да је обућар за тај новац могао да купи
кожу за два пара ципела. Увече их скроји
и хтеде идућег јутра да се лати посла, али
то није било потребно, пошто су, кад је
устао, већ биле готове. Дођоше и муште-
рије и дадоше му за њих толико новаца
да је могао да пазари кожу за четири пара
137
ципела. Рано ујутру нашао је и та четири
пара већ готова. И тако је то и даље те-
кло: све што би увече скројио, сутрадан
би било израђено, па је ускоро опет сте-
као толико да пристојно живи, и најзад.
постао имућан човек.
Једне вечери, пошто је опет све скро-
јио, одлазећи на починак човек рече сво-
јој жени: — Како би било да ноћас бди-
мо, не бисмо ли видели ко нам пружа
тако обилну помоћ.
Жена се сложи и упали свећу, па се са-
крише у угао собе иза окаченог одела и
причекаше. Кад је избила поноћ дођоше
два мала лепа човечуљка, обојица голи
голцати, седоше за обућареву тезгу, узе-
ше сав скројени посао и почеше својим
прстићима тако хитро и вешто да боду,
шију и куцкају, да задивљени обућар не
могаде да одвоји очију од њих. И не пре-
стадоше док све није 'било завршено и
готово лежало на столу. Онда брзо от-
скакуташе.
Идућег јутра рече жена: — Патуљци су
нас учинили богатим, морали бисмо нека-
ко да им искажемо своју захвалност. Голи
су и боси и мора бити да им је хладно.
Знаш шта? Сашићу им кошуљице, капу-
138
тиће, прслучиће и панталонице, и свакоме
ћу још исплести по једне чарапице, а ти
им направи по пар ципелица!
Човек одговори: — Потпуно се слажем
с тобом.
А увече, пошто су све довршили, они
место скројене коже ставише поклоне на
тезгу, па се сакрише да виде шта ће на то
рећи патуљци.
О поноћи они доскакуташе и хтедоше
одмах да се прихвате посла. Али кад не
нађоше скројену кожу већ лепа оделца,
најпре се зачудише, а онда се силно обра-
доваше. Највећом брзином обукоше се,
погледаше лепа одела и запеваше:
На нама младима фине су ствари,
што да још будемо обућари.
Онда стадоше да скакућу и играју и
да скачу преко столица и клупа, и најзад
отцупкаше на врата. Отада више нису до-
шли, али обућару је до краја живота било
добро и полазило му је за руком све што
је год предузимао.
 ТРИ ЧОВЕЧУЉКА У ШУМИ

Био један човек коме је умрла жена и

једна жена којој је умро муж. А човек је
имао кћер и жена такође имала кћер. Де-
војке су се познавале и ишле су заједно
у шетњу, па су затим отишле у женину
кућу. Она рече кћери оног човека: —
Слушај, реци оцу да хоћу да се удам за
њега, онда ћеш се ти сваког дана умивати
млеком и пићеш вина, а моја ће се кћи
умивати водом и пиће воду.
Девојка оде кући и исприча оцу шта
је жена поручила. Човек рече: — Шта да
радим? Женидба је радост али је и мука.
Најзад, пошто није могао да се одлу-
чи, скине чизму и рече: — Узми ову чизму
она има рупу на ђону, иди на таван, обеси
је о куку па у њу сипај воду. Ако не про-
пусти воду, поново ћу се оженити, а ако
процури нећу.
Девојка учини како јој је речено. Али
вода стисне рупу и чизма се до врха на-
пуни. Она јави оцу шта је и како је. Онда
се он сам попе, и видећи да је тако, оде
140
 удовици и запроси је, те прославише
свадбу.
Сутрадан ујутру кад се обе девојке
пробудише, за мужевљеву кћер било је
припремљено млеко за умивање и вино за
пиће, а за женину кћер вода за умивање
и вода за пиће. Другог јутра чекала је
вода за умивање и вода за пиће и мужев-
љеву и женину кћер, а трећег јутра вода
за умивање и вода за пиће мужевљеву
кћер, а млеко за умивање и вино за пиће
женину кћер, и на томе остаде.
Жена је смртно омрзнула пасторку и
већ није знала како би јој загорчала дане.
Она је била завидљива и зато што је па-
сторка била лепа и љупка а њена рођена
кћи ружна и одурна.
Једном зими, када се све смрзло да је
пуцало дрво и камен и брдо и долина били
завејани снегом, жена направи хаљину од
хартије, дозове девојку и нареди јој: —
Обуци ову хаљину па иди у шуму и до-
неси ми котарицу јагода, једу ми се!
— Благи боже, — рече девојка, — та
зими не расту јагоде, земља је смрзнута и
снег је све покрио. А што бих ишла у овој
хаљини од хартије? Напољу је таква цича
зима да се човеку леди дах. Ветар ће ми
је пробити а трње стргнути са тела.
141
 — Зар још смеш да ми противречиш?
— викну маћеха. — Губи ми се с очију, и
да се ниси вратила док не напуниш кота-
рицу с јагодама!
Онда јој даде још кору сувог хлеба,
говорећи: — То ти је јело за данас, — а у
себи је мислила: „Напољу ће се смрзнути
и скапаће од глади, па ми никад више неће
изићи пред очи“.
Девојка послуша, обуче хаљину од
хартије, узе котарицу и оде. Надалеко и
нашироко није се видело ништа до снег,
нигде зелене травчице. Стигавши у шуму
она виде малу кућицу, а из ње извирива-
ху три човечуљка. Она им пожели добар
дан и смерно закуца на врата. Они вик-
нуше: — Слободно, — и она уђе у собу
и седе на клупу поред пећи; ту је хтела
да се огреје и поједе свој доручак.
Патуљци рекоше: — Дај и нама мало!
— Радо, — одговори она, преломи
своје парче хлеба надвоје и даде им по-
ловину.
Они је упиташе: — Шта тражиш у зим-
ско доба у овом танком хаљетку у шуми?
— Ах, — одговори она, — морам да на-
берем котарицу јагода и не смем да се
вратим кући све док је не напуним.
142
 Кад је појела хлеб, они јој дадоше ме-
тлу и рекоше: — Почисти снег испред зад-
њих врата.
А чим је изишла, стадоше три чове-
чуљка да се договарају. — Чиме да је да-
рујемо зато што је тако добра и ваљана
и што је с нама поделила свој хлеб?
Тада рече први: — Нека сваким даном
буде све лепша.
Други рече: — Нека јој при свакој
речи из уста испадају златници.
Трећи рече: — Нека дође краљ и узме
је за жену.
А девојка учини као што јој рекоше
патуљци и почисти метлом снег иза мале
куће, и гле шта је нашла! Све саме зреле
јагоде, загасито црвене, помолиле су се из
снега. Срећна и пресрећна, она набра пуну
котарицу, захвали се кепецима, пружи
свакоме руку и отрча кући да однесе ма-
ћехи оно што је тражила.
Чим уђе и пожеле добро вече, одмах
јој из уста испаде златник; затим поче да
прича шта јој се догодило у шуми, а при
свакој речи коју је рекла испадали су јој
златници из уста, тако да је убрзо њима
била прекривена сва соба.
143
 — Гле ти обести! — повика маћехина
кћи. — Тако расипати новац! — А потајно
јој је завидела и хтела је и сама да пође
у шуму по јагоде.
Мати јој рече: — Не, мила моја ћер-
чице, сувише је хладно, могла би да се
смрзнеш. — Али како је једнако наваљи-
вала, мати најзад попусти и саши јој див-
ну бундицу, коју мораде да обуче, и даде
јој на пут хлеба са маслацем и колача.
Девојка оде у шуму и упути се право
оној кућици. Опет извириваху три патуљ-
ка, али она их не поздрави, и не обазирући
се на њих рупи у собу, седе поред пећи
и поче да једе хлеб с маслацем и колаче.
— Дај и нама мало, — повикаше ке-
пеци, но она им одврати: — Неће ни мени
бити доста, како бих још другима дала?
Кад је све појела, они јој рекоше: —
Ено ти метла, помети нам напољу пред
задњим вратима.
— Таман посла, пометите сами себи,
— одврати она, — нисам се ја погодила
код вас! — Па видећи да неће ништа да
јој поклоне, пође на врата.
А човечуљци стадоше да се догова-
рају: — Чиме да је дарујемо што је тако
144
неваљала и што јој је срце опако и завид-
љиво и свакоме злоби.
Рече први: — Нека сваким даном буде
све ружнија.
Други рече: — Нека јој при свакој
речи из уста искочи крастава жаба.
Трећи рече: — Нека умре несрећном
смрћу.
Девојка је напољу тражила јагоде, али
не нашавши ништа, врати се мрзовољна
кући. А чим је заустила да мајци исприча
шта јој се десило у шуми, при свакој речи
искочи јој жаба из уста, тако да је се сви
гнушаху.
Сада се маћеха још много више једи-
ла и само је на то мислила како да напа-
кости мужевљевој кћери, чија је лепота
сваким даном бивала све већа. Најзад узе
котао, стави га на ватру и искува у њему
пређу. Кад је била искувана, обеси је си-
ротој девојци о раме и даде јој секиру да
на замрзнутој реци пробије рупу у леду
и испере пређу.
Она послуша, оде онамо и стаде да
пробија лед, а кад је била усред посла,
наиђоше прекрасне кочије, а у њима је
седео краљ. Кочије се зауставише и краљ
упита: — Ко си ти, дете? Шта ту радиш?
10 Трнова ружица 145
 — Ја сам сирота девојка и испирам
пређу.
Краљ се сажали на њу и видећи је она-
ко лепу рече јој: — Хоћеш ли да се пове-
зеш са мном?
— О да, од срца радо, — одговори она,
весела што ће се решити маћехе и њене
кћери.
Тако се она попе у кочије и одвезе се
с краљем, а кад стигоше у двор, прослави
се раскошна свадба, као што човечуљци
беху даровали девојци.
После годину дана родила је млада
краљица сина, а маћеха, чувши за ту ве-
лику срећу, дође са својом кћери у двор
правећи се као да долази у походе.
А кад је једном краљ био изишао и
нико није био присутан, опака жена шче-
па краљицу за главу, њена кћи шчепа је
за ноге, подигоше је из постеље и бацише
кроз прозор у реку која је доле проти-
цала. Затим њена ружна кћи леже у по-
стељу и стара је покри преко главе.
Кад је краљ опет дошао и хтео да го-
вори са својом женом, узвикнула је стара:
— Тише, тише, сад је не можете видети,
она је сва у зноју, данас морате да је
оставите на миру.
146
 Краљ није ништа подозревао и вратио
се тек другог јутра, а док је разговарао
са својом женом и она му одговарала,
искакала јој је при свакој речи крастава
жаба из уста, а иначе је испадао златник.
Тада он упита шта је то, а баба рече да
је последица јаког знојења и да ће већ
проћи.
Али те ноћи кухињски момак виде
како сливником доплива једна патка, која
проговори:
Краљу, шта радиш ти,
да л’ спаваш или бдиш?
И не добивши одговор, она настави:
А шта ми гости раде?
Тада момак одговори:
Слатким се сном сладе.
Даље запита:
А како је првенцу мом?
А он одговори:
Спава у кревету свом.
Тада она у краљичином обличју пође
горе, подоји дете, растресе му креветац,
покри га, па опет као патка отплива слив-
ником. ,
10* 147
 Тако је долазила две ноћи. А треће
ноћи рече кухињском момку: — Иди реци
краљу нека узме мач и на прагу трипут
замахне њиме нада мном.
Момак отрча и рече то краљу. Овај
дође са својим мачем и трипут замахну
изнад провиђења: а после трећег пута
створи се пред њим његова супруга, све-
жа, жива и здрава као што је и раније
била.
Краљ је био пресрећан, али је краљи-
цу сакрио у једну одају све до недеље,
када је требало крстити дете. А после кр-
штења, он упита: — Шта заслужује човек
који другога изнесе из постеље и баци га
У воду?
— Ништа боље, — одврати стара, —
него да се тај зликовац стрпа у буре на-
чичкано ексерима и отисне низбрдо у
воду.
Тада рече краљ: — Сама си себи изре-
кла пресуду, — па нареди да се донесе
такво буре и унутра ставе стара и њена
кћи. Онда заковаше дно и пустише буре
низбрдо, и оно се скотрља у реку.
 ЗЛАТНА ГУСКА

Био један човек па имао три сина. Нај-

млађи се звао Тупавко и сви су га прези-
рали, исмејавали и у свакој прилици запо-
стављали.
Једном најстарији син крене у шуму да
сече дрва, а мајка му даде да понесе леп,
мирисав колач и боцу вина, да не гладни
и не жедни.
Кад је дошао у шуму наиђе неки стари,
седи човечуљак, који му пожели добар дан
и замоли га: — Дај ми парче колача из
твоје торбе и допусти да пијем гутљај
вина, море ме глад и жеђ.
Али паметни син одговори: — Ако ти
дам од свог колача и од свог вина, неће
мени ништа остати. Хајд’, губи се одавде!
— окрену му леђа и оде даље.
А кад је почео да обара дрво, не по-
траја дуго те промаши и посече се секи-
ром по руци, тако да је морао отићи кући
да му превију рану. — То му је био дар од
седог човечуљка.
Онда други син пође у шуму. Мајка и
њему, као и старијем, даде колач и боцу
149
вина. И њега срете стари, седи човечуљак
и затражи му парче колача и гутљај вина.
Но и други син мудро рече: — Оно што
бих дао теби недостајало би онда мени.
Хајд’, губи се одавде! — окрену му леђа
и оде даље.
А казна није изостала. Тек што је не-
колико пута замахнуо секиром, удари се
по нози, па су морали да га однесу кући.
Тада рече Тупавко: — Оче, пусти мене
да одем и насечем дрва.
А отац одговори: — Твоја браћа рђаво
су прошла, мани се тога, ти се у то не ра-
зумеш.
Али Тупавко је толико мољакао да он
најзад пристаде: — Де, иди. Без муке нема
науке.
Мати му даде погачу замешену водом
и печену у пепелу и уз то боцу прокислог
пива. Кад је дошао у шуму сретне и он ста-
рог, седог човечуљка, који га поздрави и
рече: — Дај ми парче колача и гутљај из
твоје боце. Тако сам гладан и жедан.
Тупавко одговори: — Имам само по-
гачу из пепела и киселог пива. Ако ти је
то по вољи можемо сести и јести.
Они седоше. А кад Тупавко извади по-
гачу, она се претворила у фини колач, а
150
кисело пиво у добро вино. Они се наједо-
ше и напише, а онда рече човечуљак:
— Пошто имаш добро срце и радо делиш
с другима, подарићу ти срећу. Тамо стоји
једно старо дрво, посеци га, па ћеш нешто
наћи у његовом корену. — И човечуљак
се опрости.
ТугГавко оде онамо и обори дрво. А кад
је пало, у корену је седела гуска с перјем
од сувога злата. Он је узе и понесе са со-
бом па оде у гостионицу да тамо преноћи.
А гостионичар је имао три кћери, па кад
су виделе гуску, хтедоше да знају каква је
то чудесна птица и зажелеше да имају бар
једно златно перо.
Најстарија је мислила: — Наћи ћу ја
згоду да ишчупам једно перо, — па кад
је Тупавко изишао, она ухвати гуску, али
јој се у тај мах и прсти и рука чврсто за
њу прилепише.
Ускоро дође и друга кћи, коју је та-
кође копкало да дође до једног златног
пера. Али тек што је дотакла своју сестру,
прилепила се за њу.
Најзад дође и трећа, са истом намером.
Али обе повикаше углас: — Немој
прилазити, забога, немој прилазити! —Но
она није могла да схвати зашто да не при-
151
ђе, већ помисли: — Оно што могу оне,
могу ваљда и ја, — па им притрча: али
чим је додирнула сестру, залепила се за
њу. Тако су морале да проведу сву ноћ
поред гуске.
Идућег јутра Тупавко узе гуску под
пазухо па пође, не обазирући се на три
сестре које су биле прионуле за н>у. Оне
су морале стално да трчкарају за њим,
сад лево сад десно, ма куд он ногом кро-
чио. Насред поља сретне их поп. Угле-
давши чудну поворку он рече:
— Зар вас није стид, неваљалице једне,
да јурите за момком преко поља? Зар се
то пристоји?
Рекавши то он ухвати најмлађу за руку
и хтеде да је повуче. Али чим ју је додир-
нуо и он се залепио, па је и сам морао да
трчи за њима.
Мало затим наиђе црквењак и виде го-
сподина попу како у стопу прати три де-
војке. Он се зачуди и викну: — Хе.ј, госпо-
дин-попо, камо то хитате? Не заборавите
да данас имамо још једно крштење,
— притрчи му, ухвати га за рукав и у тај
мах чврсто приону уз њега.
Док је ово петоро тако каскало једно
за другим, наиђоше са њиве два сељака
152
са мотикама. Попа их замоли нека откаче
њега и црквењака. Али тек што додир-
нуше црквењака, и они се прикључише, па
их је сад седморо каскало за Тупавком са
гуском.
И тако стигоше у један град у коме је
владао неки краљ, који је имао кћер то-
лико озбиљну да нико није био кадар да
је насмеје. Стога је објавио закон да ће
је онај који је насмеје, добити за жену.
Чувши то, Тупавко са својом гуском и ње-
ним привесцима оде пред краљеву кћер.
А њу, видећи како ово седморо каскају
једно за другим, спопаде грохотан смех,
и никако није могла да престане.
Тупавко је тад запроси, али се краљу
не свиде зет, па стаде да изналази свако-
јаке изговоре и рече да најпре мора да му
доведе човека који може да попије читав
подрум вина.
Тупавко се домисли да би му зацело
могао помоћи седи човечуљак, оде у шу-
му, и на ономе месту где је посекао дрво
виде некаквог човека где седи сав снуж-
ден. Тупавко га упита која му је невоља,
а овај одговори: — Жеђ ме мори, а не
могу да је угасим. Не подносим хладну
воду. Попио сам, додуше, буре вина, али
шта је кап воде на усијани камен.
154
 — Ја ти могу помоћи, — рече Тупавко.
— Пођи са мном, па ћеш се напити до
миле воље.
Он га одведе у краљев подрум. Жедник
се баци на велике бачве па повуче, повуче,
да га заболеше слабине, и пре но што је
минуо дан попио је пун подрум вина.
Тупавко поново затражи младу. Али
краљ се љутио што ће му тај никоговић,
кога сви зову Тупавко, узети кћер, па по-
ново стави услов: да мора најпре да до-
веде чозека који може да поједе читаво
брдо хлеба.
Тупавко, не оклевајући, одмах оде у
шуму. Тамо је на истом месту седео човек
који је себи стезао трбух каишем, мрштио
се и говорио: — Појео сам пуну пећ хлеба,
али шта је то на човека моје глади! Оста-
де ми стомак празан, па морам да притег-
нем каиш да не умрем од глади.
Тупавко се обрадова томе и рече: —
Хајде пођи са мном, најешћеш се колико
ти срце иште.
Поведе га у краљев двор, а краљ је до-
терао све брашно из целе земље и напекао
читаво брдо хлеба. Гладница из шуме на-
вали да једе, и за дан слисти цело брдо.
Тупавко по трећи пут затражи невесту,
али краљ још једном смисли изговор и за-
155
тражи од њега лађу која може да вози и
по води и на копну.
— Чим допловиш тим бродом, — рече
он, — одмах ћеш добити моју кћер за
жену.
Тупавко се упути право у шуму. Тамо
је седео седи човечуљак с којим је поде-
лио свој колач. Он рече: — Ја сам за тебе
пио и јео, па ћу ти и лађу дати. Све то чи-
ним зато што си био милосрдан према
мени.
И он му даде лађу која вози и по води
и на копну. А краљ, видећи то, није више
могао да му не да кћер. Онда прославише
свадбу, а после краљеве смрти Тупавко
наследи краљевину, и дуго је година за-
довољно проживео са својом женом.
 БРЕМЕНСКИ ГРАДСКИ СВИРАЧИ

Неки човек имао је магарца који је

много година неуморно носио вреће у во-
деницу, а сада га је почела издавати сна-
га те је био све мање способан за рад. Сто-
га газда науми да га се отараси. Али ма-
гарац нањуши шта му се спрема, па по-
бегне и крене у Бремен, мислећи да ће та-
мо моћи да буде градски свирач.
Идући тако неко време, натрапа на ло-
вачког пса који је лежао на друму и да-
хтао као да је од трчања малаксао.
— Зашто толико дахћеш? — упита га
магарац.
— Ах, — одврати пас, — пошто сам
остарио и сваким даном сам све слабији
па не ваљем више за лов, газда је хтео да
ме убије, па сам побегао. Али како сад да
зарадим кору хлеба?
— Знаш шта, — рече магарац, — ја
идем у Бремен да будем градски свирач,
пођи са мном па се и ти најми код сви-
рача. Ја ћу ударати у тамбуру, а ти ћеш
лупати у добош.
157
 Пас пристане, и они продужише пут.
Не потраја дуго, а на путу угледаше ма-
чку, избечила се као да су јој све лађе
потонуле.
— Каква је тебе невоља снашла, ма-
торо лицкало? — упита магарац.
— А ко би се веселио кад му је глава
у торби, — одговори мачка. — Зашла сам
у године, отупели ми зуби, па радије се-
дим у запећку и предем него да ловим ми-
шеве, а моја газдарица хтела да ме удави.
Додуше, умакла сам јој, а куд ћу сад и
шта ћу, дела реци?
— Хајде с нама у Бремен, ти се бар ра-
зумеш у ноћну свирку, па можеш да по-
станеш градски свирач.
Мачка се сложи па пође с њима.
Тада три бегунца прођоше поред не-
ког мајура, а на капији је седео петао и
кукурекао као из петних жила. — Шта си
се раскукурекао као пред смак света, —
рече магарац, — шта ти је?
— Претсказао сам лепо време, — ре-
че петао, па пошто ће сутра доћи гости
на ручак, газдарица нема милости већ је
рекла куварици да хоће да ме поједе у
чорби, и вечерас ће ми заврнути шију. А
сад, док могу, да се још напевам.
158
 — Ма немој, Крестићу, — рече ма-
гарац, — боље ти крени с нама, идемо у
Бремен, а свугде ћеш наћи нешто лепше
од смрти. Ти имаш леп глас, па кад заједно
засвирамо и запевамо, биће дивота. — Пе-
тлу се допао предлог, и они продужише
учетворо.
Али нису могли за један дан да стигну
у Бремен. Ускоро дођоше до неке шуме и
решише да ту преноће. Магарац и пас ле-
гоше испод једног великог дрвета а мачка
и петао се попеше на гране; петао одлете
на сам врх, где је био најсигурнији. Пре
но што ће заспати, он још једном погледа
на све четири стране, и учини му се да у
даљини гори нека искрица, па довикну
својим друговима да ту мора бити нека-
ква кућа, пошто се назире светлост.
Магарац предложи: — Хајде онда да
кренемо, јер ово коначиште не ваља. — А
пас примети да би му баш пријало неко-
лико коски и мало меса на њима.
Тако се они упутише у правцу светло-
сти, која је постајала све јаснија и јача,
док не стигоше пред јарко осветљену ра-
збојничку кућу. Магарац пошто је био
највиши, приђе прозору и погледа унутра.
— Шта видиш, Сивоњо? — упита га
петао.
159
 — Шта видим? — одговори магарац.
—■ Постављен сто препун изврсног јела и
пића, а око њега седе разбојници и ча-
сте се.
—То би било нешто за нас, — рече
петао.
— И-а, и-а, то бих и ја! — потврди ма-
гарац.
И животиње узеше да се саветују како
да истерају разбојнике, па најзад нађоше
начин: магарац се пропе и стави предње
160
ноге на прозор, пас скочи магарцу на ле-
ђа, мачка се попе на пса, и најзад петао
узлете мачки на главу. Пошто се тако на-
местише, почеше у један мах своју свир-
ку: зањака магарац, залаја пас, замаука
мачка, закукурека петао. Онда кроз про-
зор рупнуше у собу да су све звечала
стакла.
Разбојници од те халабуке потскочи-
ше мислећи да то долази каква авет, па
главом без обзира побегоше у шуму. А
четири друга седоше за сто, па се послу-
жише оним што је иза разбојника остало,
и навалише на јело као да им стоје четири
недеље поста.
Пошто се навечераше, наша ти четири
свирача угасише светлост и потражише
лежај, сваки по свом ћефу. Магарац леже
на ђубриште, пас иза врата, мачка на
огњиште покрај топлог пепела, а петао
узлете на греду. Онако уморни од дугог
пута, убрзо заспаше.
Кад је прошла поноћ и разбојници из-
далека видеше да у кући не гори светлост
и све изгледа мирно, рече харамбаша:
— Ипак нисмо смели да побегнемо као ку-
кавице, — па нареди једном из своје дру-
жине да оде и осмотри кућу. Онај што га
послаше, видећи да је све мирно, пође у
11 Трнова ружица 161
кухињу да упали светлост, а како му се од
мачкиних очију учини да је жива жера-
вица, принесе палидрвце да га запали.
Али мачка, која није знала за шалу, ско-
чи му у лице па зафркта и свега га
изгреба.
Он се грдно уплаши па гурну на стра-
жња врата, а пас, који је ту лежао, скочи
и угризе га за ногу. Он потрча у двориште
па поред ђубришта, а магарац га још свој-
ски ритну стражњом ногом; а петао, који
се пробудио од тог метежа и одмах се ра-
санио, викну са греде: — Кукуреку!
Разбојник појури што су га ноге но-
силе, па рече харамбаши:
— Ух, у кући седи некаква страшна
вештица, засиктала је и цело ми лице
изгребала својим дугачким ноктима; пред
вратима стоји некакав човек с ножем и
убо ме у ногу; у дворишту лежи некаква
црна неман која ме распалила тојагом; а
горе на крову седи судија и виче: — Ту
је лупеж, ту! — а ја ухватих маглу.
Отада се разбојници више нису усудили
да приђу кући. А четворма бременских
градских свирача толико се свидело у њој
да је више нису напуштали. А ономе који
је то последњи испричао, томе су још то-
пла уста.
 КРАЉ ДРОЗДОБРАД

Имао неки краљ кћер која је била не-

измерно лепа, али толико охола и обесна
да јој ниједан просац није био по вољи.
Одбијала их је све одреда и још им се по-
врх тога потсмевала.
Једном краљ приреди велику свеча-
ност и позва све младиће за женидбу из
околине и далеких крајева. Пбставише их
све у ред, по положају и сталежу: најпре
краљеви, затим војводе, па кнежеви, гро-
фови и барони, и најзад мали племићи.
Тада краљеву кћер проведоше кроз ре-
дове, али она свакоме нађе ману. Један
јој је предебео: „Винска бачва“, рекла је.
Други сувише висок: „Штркљаста рода,
гле како хода“. Трећи низак: „Здепаст и
кратак, гега се к’о патак“. Четврти одвише
блед: „Момак од воска“. Пети црвен: „Пе-
тлова креста“. Шести јој није био довољ-
но прав: „Дренова гранчица“.
И тако је свакоме нешто замерала, а
нарочито се ругала једном добром краљу
који је стајао сасвим горе на врху и коме
је брада била мало крива.
11* 163
 — Хи, хи! — кикотала се она. — Овај
има браду као дроздов кљун. — И отада
га прозваше Дроздобрад.
Стари краљ, видећи да се његова кћи
само руга људима и презире и одбија све
просиоце, паде у јарост и зарече се да ће
је удати за првог просјака који се намери
на њихова врата.
После неколико дана некакав свирач
запева под прозором милостиње ради.
Чувши песму краљ рече: — Доведите га
горе.
Уђе свирач у својим прљавим дроњ-
цима, запева пред краљем и његовом ћер-
ком, па онда затражи милостињу.
Краљ рече: — Толико ми се свидела
твоја песма, да ти, ево, дајем кћер за
жену.
Краљева кћи се препаде, но краљ рече:
— Зарекао сам се да ћу те дати првом
просјаку који се намери, и одржаћу реч.
И ништа јој не поможе. Изведоше
попа и сместа је венчаше са свирачем. По-
сле венчања рече краљ: — Не приличи ти
да као просјакова жена останеш код мене
на двору. Пођи са својим мужем.
Просјак је узе за руку и морала је с
њим да иде. Кад стигоше у једну велику
шуму, она упита:
164
 — Чија је ово шума пуна хлада?
— Својина је краља Дроздобрада;
да си га узела, мила моја,
шума би сад била твоја.
— Ах, јадна ја, девојка млада,
што не узех краља Дроздобрада!
Стигоше на једну ливаду, а она опет
упита:
— Чија је ова зелена ливада?
— Власништво је краља Дроздобрада;
да си га узела, мила моја,
ливада би била твоја.
— Ах, јадна ја, девојка млада,
што не узех краља Дроздобрада!
Затим прођоше кроз један велики град, а
она опет упита:
— Чији ли је овај велики град?
— И његов је власник краљ Дроздо-
брад;
да си га узела, мила моја,
престоница би ова била твоја.
— Ах, јадна ја, девојка млада,
што не узех краља Дроздобрада!
— Никако ми се не свиђа што једнако
прижељкујеш другога за мужа, — заме-
ри јој свирач. — Зар ти ја нисам по вољи?
Најзад угледаше сасвим малу кућицу,
а она рече:
165
 — Боже, што је ова кућа јадна!
Чија ли је та чатрља гадна?
А свирач јој одговори: — Ово је моја
и твоја кућа у којој ћемо заједно стано-
вати. — Морала је да се сагне да би про-
шла кроз ниска врата.
— А где су ти слуге? — упита краљева
кћи.
— Какве слуге! — одговори просјак.
— Мораш сама урадити што желиш да ти
буде урађено. Хајде, припали одмах ватру
и пристави воду да ми скуваш вечеру.
Много сам се уморио.
166
 Али краљева кћи није знала ни да ло-
жи ни да кува, па је просјак морао све с
њом да би она како тако нешто урадила.
Кад су појели мршави оброк, легоше
да спавају. А ујутру је он још пре зоре
истера из кревета да би спремала кућу.
Неколико дана су како тако живота-
рили, а кад поједоше оно мало залиха,
рече муж:
— Жено, овако даље не иде, не може-
мр вазда јести а ништа не зарађивати.
Плешћеш кошаре.
Он оде и насече врбовог прућа па та
донесе кући. Она поче да плете, али јој
оштро пруће израњави нежне руке.
— Видим да то не иде, — рече муж. —
Боље ти преди, то ваљда знаш.
Она седе и покуша да преде, али јој
тврда нит засече меке прсте и све их ра-
скрвави.
— Видиш, — рече муж, — ти си неспо-
собна за било какав посао. С тобом сам
награисао. Хајде да покушам да тргујем
лонцима и разном грнчаријом. Ти ћеш се-
дети на пијаци и продавати робу.
— Ах, — помисли она, — ако на пија-
цу дођу људи из краљевине мога оца па
виде где седим и нудим робу, ала ће ми
167
се потсмевати! — Али ништа јој није вре-
дело, морала је да се повинује ако није
хтела да умру од глади.
Први пут је све добро прошло. Људи
су радо куповали робу од ње, пошто је
била лепа, и плаћали су јој шта је тра-
жила. Многи су јој чак давали новац а
остављали лонце. Живели су неко време
од оног што су зарадили, а онда муж
опет набави хрпу лонаца. Она седе на углу
пијаце и поређа робу око себе па стаде
да је нуди.
Али изненада дојаха некакав коњаник
па натера коња право на њене лонце и
разби их у парампарчад. Она бризну у
плач, и од страха није знала шта ће ни
куда ће.
— Ах, тешко мени! — кукала је. —
Шта ће на то рећи мој муж! — па отрча
кући и исприча му несрећу.
— Ко је још видео да се са грнчаријом
седи на углу пијаце! — рече муж. — Ока-
ни се плакања. Видим да ниси ама баш
ни за какав посао. Него, био сам у двору
нашега краља и упитао да ли им треба су-
допера. Обећали су ми да ће те узети, а
радићеш за храну.
168
 Тако је краљева кћи постала судопера.
Морала је да помаже кувару и да ради
најгори посао. У оба џепа углавила је по
једно лонче, и у њима носила кући што
би јој давали од претеклог јела, и тако су
се прехрањивали.
Баш у то време прослављала се свадба
најстаријег краљевића. Сирота жена попе
се горе и стаде пред врата дворане да и
она нешто види. А кад упалише светиљке
и почеше да долазе званице, једна лепша
од друге, и све беше тако раскошно и бли-
ставо, она ојађена срца помисли на своју
судбину и прокле своју охолост и обест,
због којих је сад тако понижена и у так-
вој беди.
Од изврсних јела која су уносили и из-
носили и чији је мирис допирао до ње,
слуге би јој добацивале по коју мрву, а
она би све стављала у лончиће, да однесе
кући.
Одједном уђе краљевић, обучен у сви-
лу и кадифу, а око врата носио је зелене
колајне. Кад спази лепу жену пред вра-
тима он је ухвати за руку и хтеде с њом
да игра. Но она се опирала и много се пре-
страшила видећи да то није нико други
169
до краљ Дроздобрад, који ју је просио, а
кога је она с потсмехом одбила.
Али не поможе јој опирање, он је увуче
у дворану. Уто јој се прекиде трака којом
су џепови били причвршћени, лончићи
испадоше и чорба се просу, а комадићи
јела откотрљаше се на све стране. Кад то
људи видеше, наста општи смех и изруги-
вање, а она се толико постиде да је заже-
лела да је земља прогута.
Сирота жена потрча вратима и хтеде
да побегне. Али на степеништу је прести-
же неки човек па је врати. Она га погледа
и виде да је то опет краљ Дроздобрад.
Он јој се љубазно обрати: — Не бој
се, ја сам свирач с којим си живела у бед-
ној кућици. Теби за љубав тако сам се
прерушио. Ја сам и коњаник који ти је
изгазио и поразбијао лонце. Све сам то
урадио да бих сломио твоју горду нарав
и казнио те за охолост којом си ми се
потсмевала.
Она се тада горко заплака и рече: —
Поступила сам врло неправедно и нисам
достојна да будем твоја жена.
Али он јој одговори: — Утеши се, про-
шли су рђави дани, сада ћемо да просла-
вимо свадбу.
170
 Онда дођоше дворкиње и обукоше је
у најраскошније хаљине. Затим дође њен
отац и цео двор и сви јој пожелеше срећ-
ну свадбу са краљем Дроздобрадом. И
тек тада отпоче право весеље. Волео бих
да смо ти и ја били тамо.
 I КОЛО ОВЕ БИБЛИОТЕКЕ ДОНОСИ:

X. К. Андерсен: БАЈКЕ
А. Толстој: ЗЛАТНИ КЈБУЧИЋ
Браћа Грим: ТРНОВА РУЖИЦА И
ДРУГЕ БАЈКЕ

О. Вајлд: СРЕЋНИ ПРИНЦ И

ДРУГЕ БАЈКЕ
ВАСИЛИСА ПРЕКРАСНА
И ДРУГЕ БАЈКЕ

Брентано: ХИНКЛ, ГОКЛ И ГАКЕЛАЈА