You are on page 1of 261

'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.W 4.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane).57 kVV 4.1 kW 5.4.5 kW 4. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4.5 kW 1. 1. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.1.5 kW pri 5250 1 min~ . dvotaktni. SI. benzinski.5 k. 2 — motor sa menjačkom kutijom. 6 — priključno vratilo .5 kW 2 kW 2.1.7 kW 9. 3 — izduvni lonac.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«.5 kW 1. 1 — gumeni pogonski točak. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.5 kW 5. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.57 kW 2.4. snage 4. 4 — rezervoar goriva.

5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 7 — ručica gasa. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 6 — zakačka podupirača SL 1. 3 — starter povratnog dejstva. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 1 — karburator. 2 — vijak komandnog kabla spojnice.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 1 — komandna ručica spojnice. 2 — dugme kratkog spoja.SI. 4 — podupirač. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 1. 6 — poluga za promenu stepena prenosa.

5 — zavrtanj za pritezanje.5 kW pri 5250 1 min" . 1 — rezervoar za .7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. 1. 9 (pogled sa desne strane).izduvni lonac. snage 4. 6 — spajanje. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine.2. Višelamelna. potopljena u ulju. 3 • tilo. Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. benzinski. sa tri stepena prenosa za hod unapred.Menjač: U bloku motora. dvotaktni. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču.4. U bloku motora. 2 — zaštitnik prenosnika. 10 — utikač 13 . SI. sa 800 m i n " . Ožlebljeno. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 8 — žičani osigurač. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. 1.

7 — komanda za startovanje.1 10 9 8 7 1 ^ SI.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 2 — upravljač. 6 — raonik kopača. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 5 — ručica spojnice.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 1. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 4 — zavrtanj za podešavanje. 1 — poluga komande menjača. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 6 — ručica komande za gas 14 . 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 3 — kutija za alat. 10 — karburator. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 1.

1.4.5 kW pri 5250 1 min" . Višelamelna. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. U bloku motora.4. Višelamelna. benzinski. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300. snage 4. Podesiv po visini i bočno. 15 1 . U bloku motora. dvotaktni. sa 800 m i n nosa mašine. Ožlebljeno.1 kW -1 pri 3600 m i n .4. benzinski.5 kW pri 5250 -1 min . Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. četvorotaktni. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. dvotaktni. potopljena u ulju.5. benzinski. potopljena u ulju. snage 4. snage 5.3. Ožlebljeno. sa tri stepena prenosa za hod unapred.4. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. 1. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. 1.

4 — slavina za odvod goriva. 1 — rezervoar za gorivo. 7 — dvotaktni motor. 3 — broj mašine. 6 — uljni filtar za vazduh. 1. 1 — sajla za uključivanje brzina. 11 — desna poluosovina. 3 — izduvni lonac. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 5 — sajla za promenu smera vožnje.SI. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 10 — poluga spojnice.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 4 — stub upravljača. 9 — broj motora. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 12 — desno ležište za oslanjanje. 1. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 5 — dugme za kratak spoj.

1 kW pri 3000 1 min. 10 — vijak. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. 9 — ručica za promenu smera kretanja. 1 — upravljač. dizel. četvorotaktni.4. višelamelna. 6 — ležište ručice za promenu brzina. Višelamelna. Suva. snage 5. 1. 4 — poluga gasa. 1. 2 — kutija za alat. suva.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 3 — poluga za zakretanje upravljača.. sa 860 m i n prenosa. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). Ožlebljeno.SI. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). 17 .6. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. frikciona.

1. SI. četvoro! akt ni. Spojnica: Jednolamelna.Priključno vratilo: Ožlebljeno. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. suva. 1. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450.4 kW pri 1 3000 m i n .. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad.7.4. dizel. snage 9. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa.

snage 9.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.4..Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice. 3000 1. dizel.8. četvorotaktni. SI. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad. 1. Podesiv po visini i u stranu.4 kW pri 1 3000 min.

Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. suva.4.5 kW. benzinski. 790 m i n . Konusna. snage 1. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: .11. Podesiv po visini i zakretan za 180°. sklopiv zbog lakšeg transporta. Podesiv po visini i u krugu od 360°. Mehaničke. na oba točka. dizel. 1. snage 6 kW.9. snage 1. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. četvorotaktni. Podešavanje u tri različite visine. benzinski. Sigurnosna papučica. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. suva. Dva vratila. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. Broj obrtaja nezavisan od menjača.10. ili 108Đ.4. 1. četvorotaktni.4. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. Sa uređajem za blokiranje. benzinski. 1. snage 6 kW.

1. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 .4. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. benzinski. Bočno. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa. Promenom položaja remena. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen.12.

četvorotaktni. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. Bočno.4. Zatezni remen. -1 kVV pri 5800 i SI. 1. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno. snage 2. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35.13.57 kW 1 pri 4000 m i n . benzinski.. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad.1. G150.14.4. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n .16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 . snage 2. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad.57 1 min" . benzinski. Zatezni remen. 1. Podesiv po visini i bočno.

1.4. i ft SI. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. snage 4. benzinski. Zatezni remen. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.5 kW pri 3600 min-*.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . četvoro taktni.15. 1. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2).

4. četvorotaktni. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. snage 6 k\V.16. Dobošasta. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.1. Podesiv. benzinski. i 24 . Višelamelna potopljena u ulju.

2. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. sadržana u gorivu. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). — — duha. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. tj. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora.2. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * .1. zapremine i temperature. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. načinu paljenja goriva. u cilindrima motora. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva. 2. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. načinu rada. Pri tome nastaju promene pritiska.2.

klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. 2. 4. stvorena u karbura­ toru. To je takt sagorevanja i širenja. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. To je 26 . Klip gura klipnjaču. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. 2. 3. 2. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). Kako su oba ventila zatvorena. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. Klip se kreće od UMT prema SMT. usled čega smeša goriva i vazduha. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta.3.vih tačaka« klipa). izduvni zatvoren.. a sabijenu smešu pali električna varnica. a ona okreće radilicu. stvara potpritisak u cilindru. pa se cilindar puni smešom. a klip se kreće od UMT prema SMT. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. takt: Izduvni ventil je otvoren. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. takt: Oba ventila su zatvorena. Motor usisava smešu i sabija je. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. delujući kao vakuum-pumpa. takt: Usisni ventil je otvoren. struji u cilindar. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT).3. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. Klip se kreće nadole i. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. takt: Oba ventila su zatvorena.1.

6 izduvna cev.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora.takt izduvavanja. 2. 2. 27 . Sveza gasna smeša.2. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. 1 — karburator. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces.3. 1 TAKT 2 TAKT SI. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. Na si. 2 — prečistač vazduha. Na si. d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 2. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 3 — usisna cev. 4 — usisni ventil. 7 — izduvni ventil. 5 — svećica za paljenje. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora.

1. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. 3 — ulazni otvor. a ispod klipa se istovre2$ .2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). 2 — kar­ burator. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar.1 TAKT 2 TAKT Si. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. 1 — korito motora. 5 — svećica. 4 — izduvni otvor. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. 2. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu.

Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. a kod dvotaktnih. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. takt: Posle paljenja sabijene smeše. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6).meno stvara pot pri tisak. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. na klipu se nalazi naročiti ispust. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. 2. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). 2. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. Kad klip sabije smešu. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje.4. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. usled naglog širenja. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. pa sveza smeša ulazi iz korita motora. tako da je gasna smeša. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru.

juće osnovne delove (si. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. 5 — cilindar. 2 — briz galjka. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 2.3). Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 4 — cilindarska glava. Brizgaljke . 2. 6 — klip. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 7 — kli­ pnjača.4). Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 3 — ventili.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. 2.

2. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. SI. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. 2. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). 31 .1. 3. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu.4. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. Vazduh mora da uđe u cilindar. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature.

Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. gore).4. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Mešavina gasa se naglo širi. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). 5. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. 2. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ.4. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka.2. Kod četvorotaktnih motora. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. gore. Kod verti­ kalnih motora. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. dole. što proizvodi veliku količinu toplote. Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Drugi krajnji položaj klipa. sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu.

Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina.6 do 2. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1. pa kad se dizel-gorivo ubrizga.4. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si. 2.3. vrste goriva i načina hlađenja. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša.Ukoliko je stepen kompresije veći.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja. •vtotokultivatori 13 . 2. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori.

Sabijanje (kompresija) je drugi takt. Ulazni ventil je otvoren. 2. tako da klip 34 . Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). tako da se sabija u manji prostor.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil.8. klipnjača gura klip nagore (si. što je prikazano na si.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha.7 i 2. 2.7) i uvlači svež SI. 2. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. Usisavanje započinje (si.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. 2. ulazni ventil se zatvara. Cilindar je sada pun svežeg vazduha. SI. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe.6. 2. SI.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. 2. Položaj na si. 2. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. srednji i krajnji deo takta usisavanja. Položaji na si.8 pokazuju početni.Usisavanje je prvi takt. Tada klip počinje da se spušta (si. 2.9).6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. a izlazni zatvoren. 2. 2. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore.

Sagorevanje i širenje je treći takt.dolazi u SMT (si. pritisak takođe raste. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. 2. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom.10). Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno.10). pri samom kraju takta sabijanja. 2. 2. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. Pre nego što klip dođe u SMT. 2.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si.11. 2. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. što znači da se gasovi šire. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. t j . tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. kojima usled SI.

6). koje okreće radilicu. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. spreman za novi ciklus. SI. Kada je izduvni ventil otvoren. SI. 2. 2.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. SI. 2.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra.12). 2. 2. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. U međuvremenu.13. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT. 2.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. 36 . Ovim se završava jedan radni ciklus.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

42 . brizgaljka. usisna i izduvna cev. a preko nje i klipnjača. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. on se kre­ će odozgo nadole. klipne prstenove. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). klip. 6. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. cevi. elektropokretač. prečistač goriva. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. regulator napona itd. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. izduvni lonac. 7. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. alternator ili dinamo. usled inercije.5. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. zamajac i dr. Pošto je radilica već u pokretu. to će se. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. pumpa za ubrizgavanje. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje. Elektrooprema: — akumulator. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha.1. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. 3. klipnu osovinicu.

odnosno na radilicu motora. 1 — klipni prstenovi. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. 3 — klipna osovinica. 2 — klip.1. 3. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. 10 — zamajac 3. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . 8 — vijak.SI. 4 — osigurač. 9 — radilica.1. 7 — polutka ležaja. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. 6 — klipnjača. Na klip deluje. pritisak gasova (80 bara). u kratkom vremenskom periodu. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. Usled zagrevanja klip se širi. 5 — čaura pesnice klipnjače.2 — Grupa motorskog mehanizma.

— da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice.4). klipnjaču. radilicu i ležajeve radilice. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. 1 — glava klipa. a delom preko klipnih prstenova. 7 — strugač ulja. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. Na klipu razlikujemo (si.bi se umanjilo trenje delova. tako i na toplom motoru). 3. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. 5 — vodica klipa. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice.2. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). 3. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. — žlebove klipnih prs tenova (2). neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si.3 — Klip. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. 4 — klipna osovinica.1. 2 3 4 SI. — da je dobar provodnik toplote. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 3. 3.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. 44 . 2 — žlebovi klipnih prstenoya. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. — vodicu klipa (5) ili donji deo. materijala od koga je izrađen i radne temperature.

Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM . Obično je iplju — da bi se smanjila masa. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. Na si.3.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. Pošto su opterećenja velika. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). prikazani su kompresioni klipni [M . na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju.icnovi i strugač ulja. 3. 3.1. 45 . trenje i zagrevanje. SI. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova.uv na radilicu motora. SI.5. 3.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. eventualno. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. uvijanje klipnjače može da nasi. to je znak da .05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. dakle. 2.1. 3. lože postavljenih ležaja radi1 * e. ispravljanje treba i/.c neki od ležaja pregreva. 3. naročito pri manjem broju obrtaja. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Savijena klipnjača. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. pa ulje ne može da dođe do leža­ la.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera.1. znači da se neki ležaj istopio. Da bi se ove greške u i klonile. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova.me usled zamaranja materijala. i to kad se motor naglo rastereti. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. Odstupainje ne srne da prelazi 0.7. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. pa ih obavezno treba zamoniti novima. 3. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu.8. Uvijena klipnjača. 3. Ulje se protrlja me­ du prstima. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. 51 . jer ispravljanje nema svrhe. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja.11. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru.

12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. 3. glav­ nu dovodnu cev. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). 3. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. pored ostalog. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač.Radilica ima jedno koleno. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. 3 — laktovi radilice.24. SI. 3. 2 — rukavci klipnjače. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. 52 . dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji.12 — Delovi radilice. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Na si. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. 1 — glavni rukavci.

Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina.3.ivnje.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. 3. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti. 3. prvo se mora obaviti • •.1. pa ako <j ima zameniti radilicu.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 .13). Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. SI. 3. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.9.

Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. 3. i to u dva upravna položaja. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 .14).Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja.1. 3. Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. zameniti zaptivne prstenove. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). ujedno. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije.10. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora.10 mm. 3. jer pritisci na klip nisu stalni. 3. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja.1. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. a zatim se napresuje. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija.2 prikazan je izgled zamajca.11. Ako habanje prelazi 0. Da nije toga. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. Na si. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. usled sila inercije. radilica bi se okretala sa trzajima. obično sa spojnicom (kvačilom). dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta.

55 . 3. 3. f • 3. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. odnosno zatvaranje. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi.2. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen).1. 3. Cilindar Klip se kreće u cilindru. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. blok motora i korito motora (karter). ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. Cilindarska glava je veoma složena.2. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. a zatim skidanje. potrebno ir I rezo vati sedišta. cilindar.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca. b) koi. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. 3.2.17). Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori.2.

3 — blok motora. Ako postoje risevi. 3.1 mm. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 1 — cilindar ska glava. 3.18). 2 — ci­ lindar. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.SI. 56 . uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si.

SI. 3.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena. 57 . 3.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora). zaprljana rebra cilindra) i dr.17 — Kontrola cilindra i/. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje.

a između njih je postavljena zaptivka.2.3. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.4. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. pesak i dr. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv.2.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora.) izazvaće pojavu riseva. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. 58 . Na blok motora se postavljaju i ostali delovi. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora).18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. 3.SI. 3. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. 3. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. Moguće je. pesak od livenja i dr.

3. 11 — klackalica izduvnog veniHit. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač.19 — Elementi sistema razvoda.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra.3. 14 — osovinica . 7 — opruga ventila. 9 — vijak. t — sedište opruge. 10 -~ navi tka. 13 — vijak.19 i 3. 3.20). šipka podizača i klackalice (si. 3 — podizač izduvnog ventila.šipka podizača. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 . 2 — podizač usisnog v?uttla. 12 — klackalica usisnog ventila. Na si. što znači da se radilica dva puta brže HI 3. 5 — usisni ventil. 1 bregasto vratilo. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje. 4 . 3. ft lzduvni ventil.

a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu.1. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 3 . 7 — ventili. 2 — vodice.okreće od bregastog vratila. 1 — sedište ventila. 8 — podizači ventila. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka.cilindarska glava. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom. 10 — klackalice 3. Otvaranje 60 . Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. 3. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. 9 - . što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. Postavlja se paralelno sa radilicom. 4 — šeširići za zaštitu ulja.polukonus. 5 kalice. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. 6 — osovinica klacšipke podizača. SI.3. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila.

pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Na si. 61 . Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT).21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. 3. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. 3. i to 2° — 14° ranije.

2.3. pa se tako potpuno zatvara. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga.22 — Ventili. to se dalje ona zaokreće. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. 3. Postoji usisni i izduvni ventil. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. 3. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 . koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. i to za 30 — 38° pre UMT. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica. prođe SMT za 4° — 14°. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova.

klarkalice i dr. pa zato moraju biti jake i elastične.3. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. Da bi ventil dobro zaptivao. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom.-šipka podizača. Ovaj nagib je 45°. 3. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. 3. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima.3. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. 63 t WW . pa između njih mora da postoji zazor.19 vide se: podizač ventila. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. 3. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke.3. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. Na si. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru.4.

a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. ako je zazor suviše veliki. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). Pri tom treba kontrolisati hlađenje. SL 3. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). i tada ventil ostaje otvoren. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. 2. Međutim.33. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. Ako je oš­ tećenje veće. Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. naći 64 . nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. ne oslanja na svoje sedište. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali.5. tako i za postupak podešavanja). pošto se motor zagreje. 3. pa treba izvršiti kontrolu zazora. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). doći će do »lu­ panja« ventila. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom. ključa i odvrtača. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1.

pokušati privremeno.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. oslabljene opruge itd. — oštećena navrtka za regulisanje. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. 5. Oštećenja mogu biti: lom opruge. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. zameniti ga novim. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). dok se ne nabavi nova. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. — oštećeni valj čiči. 7. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. 6. treba je zameniti. Ako se ventil zagara vi u vodici. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. — šipka podizača iskrivljena. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. V 5 Motokultivatori AK . Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. Ako dođe do loma opruge. 4. a ako je opruga os­ labila. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. loše ugradnje ili udara podizača o bregove.

jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. meren između klackalice i vretena ventila. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. razvodnih zupčanika i dr. bregastom vratilu. Na si. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. koji se naziva »film mazi­ va«. vodicama ventila i zupčanicima. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. habanje i pregrevanje delova.4. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. Pored podmazivanja. klipa. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. bregastog vratila. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom).— mora postojati propisani zazor ventila. 66 . ležištima klipnjača. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. 3. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. da bi se na kraju slilo u korito motora. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. gubici snage. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. 3. klac­ kalica.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih).

presostat. 3 . 6 — ventil regulacije pritiska. 3.5 r(r 7 SI. 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev. 1 .24 šema sistema za podmazivanje.radilica mota 5 — oduška. ON . 2 — pumpa za ulje.

3. Na ulazu pumpe stvara se vakuum. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0. Zupčasta pumpa je pouzdana. 1 — telo pumpe. 3 — gonjeni zupčanik. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). Si. si. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. 3. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. 3.25 — Zupčasta pumpa za ulje. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza. 3. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. Pumpa je isprav- SI.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. 4 — vratilo. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). 2 — pogonski zupčanik.1.3.26).15 mm.4.

jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. 3. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2. 3. došlo bi do otkazivanja 69 . Kada se ulje ne bi prečišćavalo. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje.2. kao što su zrnca peska (od livenja). Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. što se postiže upotrebom prečistača ulja. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.5 — 1 bara. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. SI. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije.4.5—4 bara.

Kod ovih prečistača. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. direktno na blok motora. radi bezbednosti. ako je od strane proizvođača motora obez70 . ventil kratkog spoja. ugrađen je prelivni ventil. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. Specijalna gumena zaptivka.tarućih delova. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. smole i ostale produkte sagorevanja. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0.2 — 0. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. vrši pouzdano zaptivanje. a na si. tzv.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. Prolazeći kroz filtrirajući element. 3. Međutim. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. Radi što lakšeg održavanja. ulje izdvaja abrazivne čestice. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje.4 bara. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka.

15 mikrometara.). Neispravna pumpa za ulje. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. — procenat sumpora u dizel-gorivu. pri če­ mu pritisak opada. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku.1 mm. moraju se zameniti novim. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. 3. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. pa se zbog toga mora obaviti merenje. 3.4. 3. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. loše regulisanog prelivnog ventila itd. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . — uslovi rada (prašina i s. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. a vek trajanja. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. 2. velikog viskoziteta ulja.4. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. pregrevanje motora. Period zamene ulja zavisi od više faktora. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost.3. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. pa ako to nije slučaj. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 .4.

3 — limeni usmerivač vazduha. neophodno je da se motor hladi. zaprljanog prečistaca ulja. loma opruge prelivnog ventila. Da ne bi došlo do pregrevanja. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora.28 — Sistem za hlađenje. lošeg rada pumpe. 3 72 2 1 SI.5. 4. 1 — zaštitni lim. 4 — cilindar. a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). 2 — zamajac sa lopticom. 3. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara).znatno veći pritisak. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. 5 — cllindarska glava . 3. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije.

Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora.6. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. klipove i klipne prstenove. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. Tako. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.6. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno.1) nalazi se ventilator. Na si. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. 3. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. 3. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva.6.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. a naročito cilindre. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. treba odrediti periodiku čišćenja. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. 3. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Na samom zamajcu (si. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše.1. 3.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine. 73 .2.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

da li su cevi zapusene ili ulubljene. 12 — zupčasta letva. 13 — ozubljeni deo. 20 — osovinica . SI. Ako je takav slučaj. 3. 11 — telo pumpe. 4 •— gumena zaptivka. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. 10 — prsten. 3. 2 — osovinica. 16 — klipčić. 14 — tanjirić. 7 — zaptivka.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 8 — trn za zaustavljanje. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 1 — deo za pumpanje. 17 — telo podizača ventila.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 3 — dovodni priključak. 19 — unutrašnji valjak. 15 — opruga. 9 — tanjirić. 18 — spoljni valjak. 6 — dovodni ventil. 5 — opruga ventila.

8 — igla. 3. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. sam vrh brizgaljke. 3. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. 2 — vijak. 7 — povratni priključak. 3 — sedlšte opruge. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. 80 .2. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. dok je sve ostalo nosač brizgaljke.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju.7. tj. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). Ali. 3. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke. 4 — opruga.3. 1 — navrtka za pritezanje. 6 — nosač raspršivača.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora./. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. Nosač sa brizgaljkom (si.3. obično. 5 — šipka za potiskivanje. SI. 9 — rasprŠlvač.

SI. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. manometra. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza. odvodne cevi. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima.37. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. 3. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. 3.7.4. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. 3. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. ispitivanjem mlaza. 6 Motokultivatori 81 . Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja.

odnosno na samom početku ubrizgavanja.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 .38). Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj.7.7. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke.6. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si.5. brizgaljka se mora rasklopiti. Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. 3. a zatim rastaviti.7. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). 3.U slučaju nezaptivanja. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. 3. 3. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. 3.7. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. očistiti i ispravno podesiti.

startovanje i dr. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). potrebno je imati i ove ure­ đaje. 3. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. za korišćenje prikolice. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. 2. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. navrtku postaviti u potreban položaj. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. Da bi se dobio određeni pritisak. 3. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu.8. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). Mlaz nije pravilan.8. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. 5. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. 3. 4. mlaz ima pravilan oblik.7. noću.

5 — regulator. 4 — prekidač za pokretanje. 3.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 7 — prekidač. 8 — ploča sa kontaktima. 9 — prednji farovi 84 . 6 — zvučni signal (sirena). 1 — stator.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora.SI. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 3 — regulator napona. 8 — akumulator SI. 3 — stator. 2 — rotor. 2 — rotor. 6 — presostat. 1 — akumulator. 7 — elektropokretač. 3. 4 — zadnja svetla.

41). Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija.1. pa je najlakši na85 . 3. elektropokretač. alternator ili dinamo. 3. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora.39).40). kao i za napajanje električnih potrošača. Postoje i čelični akumulatori. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 1 stator. Svaka ćelija je zatvorena čepom. 6 prednji farovi Na sl. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. 4 — uređaj za latora (si. Ćelije su povezane serijski (redno).41 rotor.42. 3. 3. 3. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. odnosno sa tri ili šest ćelija. 3. 3 — zadnji farovi. 3. 4 — prekidač. regulator napona i dr. 5 — ploča sa kontaktima.8. 3 — uređaj za latora (si. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. ali se oni danas retko upotrebljavaju.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si.

U tom slučaju SI. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. 6 — stubid. 3. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). 3. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat).42 Akumulator. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. 7 86 . 2. 5 — most. tj. 1 kućiSte. 4 • — spojnica ploče.

kaže se da je akumulator ispražnjen. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. Ploče su pozitivne i negativne.1 V. a negativne od olova (Pb).235—1. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana.205—1. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase.260 1.1. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1.110-1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje.1 Gustina kg/dm 1. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. a napon ćelije iznosi 2.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ). a sve negativne sa druge strane.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .170—1.285 kg/dm .200 1.140—1. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. Međutim. Tabela 3. pa se gustina elektrolita smanjuje. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. 3. Na si.165 1.265-1. a negativnih — siva. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. Boja pozitivnih ploča je smeđa.230 1.300 1. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3.

Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3.2 Gustina kg/dm 1.20 U5 1. Tabela 3.8 V). brzine kojom se akumulator prazni. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju.3.2.6 V. On zavisi od ja­ čine struje. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita. Tabela 3. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . a odgovarajući napon pojedinih delija 1. Kada je spoljna temperatura niska. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd.28 1.25 1.18 kg/dm .25 kg/dm . j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta.

— akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. — ne startovati motor u malim intervalima. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. 3. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača.4.8.3).5 cm. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Broj obrtaja motora je promenljiv.3. jer se događa da kiselina procuri. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati.2. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije. — akumulator uvek mora da bude čist. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra.8 V. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1. — ako se motor ne koristi. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1.8. 89 . \8. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju.3.

Ako se kolektor zaprlja. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. akumulator je pun. — rotor. Prilikom rada dinama troše se četkice. 3. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile.43). to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. Spojeve zaštititi od korozije. 3.5. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. — kolektor. 3. Ako kazaljka skreće na levu stranu. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. to je znak da se akumulator puni.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju.8.8. 3. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). SI. usled kretanja u magnetskom polju statora. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru.6. Kada je instrument na nuli. Provodnici roto­ ra.

pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. Za pokretanje motora potreban je određen rad. rotor je demagnetizovan. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. 28—30 V pri -1 2200 m i n . Snaga elektropokretača je 1. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Stator alternatora je postavljen na blok motora.8. ma­ njih je dimenzija. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. Istrošenost se primecuje vrlo lako.8. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. 3. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. — oštećenja namotaja statora. Pritisak opruge mora biti konstantan. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. Struju za pogon dobija iz akumulatora. — istrošenja četkica. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora.8.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. — oslabljenih opruga i dr.7. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " .33 kW pri naponu od 12 V. 91 . pa ga treba povremeno proveriti. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). 3. — istrošenja rotora i osovine rotora. Ako je napon niži.

3. dotrajale četkice — zameniti ih novim. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. 92 . postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor.9. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). — oštećena ležišta. — labavi magnetski polovi. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. jer postoji mogućnost loma opruge. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku.8.8. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. — neispravan kolektor. 3. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm).10. — namotaji u kratkom spoju.

Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. 93 . Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni.44). opet ga za­ vrnuti (si. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. Napuniti rezervoar. 2.9.3. treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo.9. 3. 3. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. opet ga zavrnuti. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. 3.1. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja).44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. Pored toga. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. SI.

4. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. da bi se na taj način ohladio.9.2. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. 2. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. u odnosu na godišnje doba. 3. 2. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. 4. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. 3. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. ili pri samom startovanju. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci).9. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. Neposredno pre. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. odgovara uputstvima. 94 . 3. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas.3. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. Primena »startpilot«-a.\9.

Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno. Ulje teče kroz filtar u korito motora. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora.45). ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. 3. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom.9. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. 3.1.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje.5. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine.10. Podmazivanje motora je posebno važno. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . 3.10.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. 3.

U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu.84. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C.trebi. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja.2 litra na 10 radnih časova.83—0. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta). Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). 3. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća.10. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu.2. pripremu i sipanje goriva. Posle svakih 300 radnih sati. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima.10. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. 96 . 3.3.

Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora).Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve.4. odnosno filcanu cev. 2. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. 3. pumpu i diznu. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. Ukoliko to ne bi bilo tako. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. 5. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. 3. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva.10. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Izvaditi uložak. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. 4. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri.

i — ku­ ćište. Zamena brizgaljke t. Drugi. 7 — vijak. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva.46 — Prečistač! za gorivo. 3. 9 — grubi pre­ čistač 6. 4 — poklopac. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. 3. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. već se u svakom slučaju mora zameniti. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. 7. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta.10.5. 5 — zaptivač. 2. 8 — zaptivač. Ukoliko se ne učini tako. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. 2 — puni prečistač. SI. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . 3 — zaptivač.

prosuti ulje i očistiti posudu. pođe zajedno s njim. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. 5. 7* 99 . Snaga. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. 3. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. 2. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. radna sigurnost.6. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno).galjke kada ona. prilikom vađenja držača. 4.7.10. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. 3. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1.10. 3.

4. Naliti gorivo. Motor se teško okreće 100 . vodi. 3. Startovati motor prema datom uputstvu. 1. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. Zameniti uložak precistaca go­ riva. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. 5. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. pridržavajući se svih propisa. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti.11. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. Još jednom pokušati startovanje. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Posle zamene ulja. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Naliti gorivo.

5. Naliti gorivo. Zameniti prečistač goriva. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Motor se veoma greje: a. Zazor ventila nije u redu c. od­ nosno očistiti ga. a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. 101 7. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). a. Zazor ventila nije dobar 6. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. Zagušen prečistač vazduha b. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). Suviše ulja u kućištu mo tora . Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). očistiti rashlad­ na rebra.3. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva.

8. Prazan rezervoar goriva b. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Zameniti uložak prečistača go­ riva. Na­ liti gorivo. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a.BOROVO 102 . JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . odnosno očistiti ga.

To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. 4. To je četvo­ rotaktni. »mon­ dial«. 4 1 KARBURATOR . Na si. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. vazduhom hlađeni motor.1. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. 4.4. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja.1 prikazan je benzinski motor LA-300. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. U stvari.1. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. »Labinprogres«-a. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 . »Gorenje-Muta« i dr. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora. sve se to stalno menja. 4. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. jednocilindrični.. Na si.

Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu. 4.SI. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . Da bi mogla dobro da sagoreva.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu.

10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. 1 — čep za nalivanje benzina. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. — da bude homogena (da je dobro izmešana). kao što se vidi. predstavlja složen organ motora. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. To je. 9 — slavinica na rezervoaru. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora.2 — Benzinski motor LA-300.L Pošto karburator. — da bude na određenoj temperaturi. 6 — dugme za zaustavljanje. 105 . 5 — pokretač (starter). 11 — remenica za pokretanje. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. 4 — kutija oduške. 13 — tablica »tip motora«. i to 12. 12 — čep za ispuštanje ulja.5 g vazduha na 1 g benzina. ugljeni oksid i vodena para. 2 — prečistač vazduha.SI. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. — da bude u gasovi tom stanju. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 4. 3 — prečistač goriva. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 7 — poluga gasa (akcelerator). karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. Prema tome.

— sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. 4. Najprostiji karburator dat je šematski na si. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. uglavnom. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. 4. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. pak. a to znači da motor tada ne bi radio.Ako. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva).3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. a nije dobro ni kada je suviše bogata. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. sisak benzina i venturi cev. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. 106 . a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. ili. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. Prema tome.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. kako se to kaže. kada je pod režimom iskorišćenja.

i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. on radi pod raznim uslovima opterećenja. Međutim. Razume se da je i gasna smeša. pa i čitave male uređaje. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. usisni ventil je otvoren. a pored toga. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. i pošto je sve zatvoreno. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. Pre svega. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Međutim.Kada motor radi. ima veliku brzinu kretanja nadole. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. Ali. karburator ima u sebi razne delove. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. mi znamo da se to u praksi ne dešava. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). Kada klip stigne na DMT. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. tj. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. krećući se nadole. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. 107 . do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. pošto je takt usisa­ vanja. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše.

Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. 4. 4 — igla. 4.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. tj. depresija u cevi minimuma se smanjuje. 17 — poluga 2. a leptir startera otvoren. 12 — sisak minimuma. 3 — prečistač. Nema priliva goriva 108 . 10 — deo emulzije. 9£>. 15 — osovinica leptira za startovanje. 16 — leptir za startovanje. . Na minimumu. — poklopac. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1.telo.1.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. laganim" otvaranjem leptira smeše. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si. 6 — vijak* ^ea regulaciju. U — plovak.6). usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 13 — sisak maRspSuma.4. 7 — osovinica leptira za smešu. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. 8 — leptir za smešu. 1.2. Si. kada je leptir smeše zatvoren (2). 3. 4. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma.2 — priključak. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si.5).4. Dodavanjem gasa.

4. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI. položaj — na minimumu 109 .6 — 2. 1.SI. 4.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300.

8 — 4.SI. položaj — dodavanje gasa SI. 4.7 — 3. položaj — na maksimumu 110 . 4.

111 . — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. 4.010 — 6. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). — Kontrolisati da. Prečnik osovinice treba da bude 6. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). (2) pri temperaturama ispod 0°C.1. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca.4. 4. 4. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. kada je leptir (2) sasvim otvoren.15 mm — zameniti oštećeni deo. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. Kada je leptir sasvim zatvoren. Na maksimumu. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). zameniti poklopac. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).8).9). Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).iz siska za maksimum. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. (3) u položaju rada (si. sisak mini­ muma i maksimuma. 4.04 — 0.025 mm.3. 4. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja.1.7). 4. već komprimirani vazduh. eventualno. Odviti emulzionator.

10). merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si. 4. Kada je lonče u horizontalnom položaju. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.9 — Poluga za pogon leptira 4.SI. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac.5. 4.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . 4. SI.1. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče.

stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. Ova struja. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. a stator je jedna bobina.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti.11).2. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. 4. Pored toga. koju prekida platinsko dugme. isprazniti lonče. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. 4.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše.SI. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . a drugo za visok napon. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. 4. 4. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom).

12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. a ako je bobina defektna — zameniti je.1. 1 — dugme 2a zaustavljanje. 9 — svežanj pločica. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje.SI. 4. 3 — kondenzator. 4 — ŠipČica. 2 — platinsko dugme. 11 — rotor (magnet). 8 — svećica. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. Karakteristike električnog kola (si. 4. 7 — radilica. 4. 6 — breg. 10 — starter.2.13): 114 . 5 — lisnati deo.

4. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.otpor na primarnom kolu 0. SI. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom. 4.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 .3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI.

si. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.2.15). — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu.2. 4. SI.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. 4. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. 4.3.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.16).2. • • * * • * 116 . 4. 4. 4.

5.55 — 0. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.6 mm. 4.2. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena. 4. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.17). Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom.4. 117 .SI. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora. __ .8 mm (si.2. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0. a zatim podesite otvaranje na 0.

4. 5 — remenica. 2 — spi­ ralna opruga. 4 — poklopac. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. 6 — kanap. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 3 — pločice. 4.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 1 — vijak. 7 — opruga 8 — kućište 118 .18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje.I™ • * .3. 4.

Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). 4. — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). U slučaju kidanja kanapa (6). Kada se kanap otpusti. 4. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. 4. Ako uređaj ne funkcioniše. SI.3. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. — Izvući remenicu i zameniti kanap (6).18). pa tako pokreću zamajac sa remenicom.1.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 .vršćen-u na zamajcu. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). napon opruge namotava kanap na remenicu. kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. a ne na otvoru za prolaz kabla. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze.

Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. Opruga (D). Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. 4.5 daN (kg).20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. Pri smanjenju opterećenja. SI. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. koju zateže komanda gasa (E). 4. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. suprotstavlja se centrifugalnoj sili. 4. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1. a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji.4. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C).21). 120 .19).2 — 1. kada je kanap (6) kompletno odvijen. pošto se savlada prvo trenje (si. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4.

22). SI.21 — Regulator 4. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove. 4. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije.4. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si.5. 121 . a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu.1. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. 4. 4.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru.

4. čišćenje centrifugatora. prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.BOROVO 122 .22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .

Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. diferencijala i poluosovina. Spojnica radi na principu trenja. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. priključno vratilo i dr. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. 123 . 5. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. upravljač. višelamelasta suva spojnica.5. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. pogonski točkovi. što znatno olakšava transport.1. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. konusna — suva spojnica i dr. menjača brzina. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. Spojnica nikada ne srne da proklizava. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. koman­ de. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem.

.

14 — opruga za vraćanje poluge. 10 — pođloška. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. završne lamele. 11 — vijak (nosač poluge). potisnog diska. 5. 8 — viljuška za isključivanje.Kada se ručica komande povuče.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice.3). 16 — vijak. 7 — opružna žica. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 5. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. 3 — korpa spojnice. 2 — potisni disk. 5 — sedište opruge. 13 — poluga za isključavanje spojnice. proizvodnje »Labinprogres«-a. 12 — pločica. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. 5. tj. 5. Na si.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 15 — pločica za osiguranje. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. € — aksijalni ležaj. 2 unutrašnje frikcione lamele. 2 pogonske lamele. 9 — potisni ležaj. motor ne pogoni transmisiju. spojnica je odvojena.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. 4 — opruga. 1 — lamela spojnice. Na si. SI. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. 17 — povratna opruga poluge 125 .

5.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 9 — viljuška.NJ SI. 4 — poklopac ležaja. 2 — poklopac spojnice. 1 — prirubnica. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 7 — frikcioni element. 5 — ležaj 6 — konus spojnice. 8 — ležaj. 3 — opruga.

3 — odstojnik.2. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 4 — čaura. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. 22 — vratilo spojnice. 18 — zaptivnl prsten. 16 — igličasti ležaj. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 19 — osigurač. 9 — poklopac. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 20 — odstojnik. 25 — ležaj 127 . 11 — odstojnik. 1 —• vratilo za hod unazad.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 6 — odstojnik. 15 — dvogubi zupčanik. SI. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 2 — elastična čivija. 24 — odstojnik. 21 — ležaj. 5. 15 — pogonsko vratilo. 17 — zupčanik. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 7 — elastična podloška. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača.5. 10 — osigurač. a isto tako i za transport. 8 — navrtka. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 12 ~ ležaj. 14 — zupčanik.

5.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«.2 3 4 7 8 SI. 2 — sigurnosna navrtka. 4 — opruga.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 7. 6 — nosač sipki. za promenu stepena prenosa. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa. 3 — kuglica. 1 — viljuš­ ka.

a na si. šipkom (14).— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. 5. 5. 5. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju.6 prikazan je pužni prenosnik. Pužni prenosnik Na si.3. sajlom. Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . Da bi kontrola bila pouzdana. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). proizvodnje »Labinprogres«-a. 9 Motokultivatori 129 . polugom (15). propisuje proizvođač. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala. viljuškom (12). Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. 5.1.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje.5 sistem za promenu stepena prenosa. a motokultivator treba da se pomeri.. Na si.

UJ .

Da nema diferenci­ jala.9. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Konusno-tanjirasti par zupčanika. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. kada je ugrađen diferencijal. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. V 9 * 1 3 1 . neće se pomerati satelit oko svoje ose. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. zavisno od otpora na jednom točku. pa prema tome ima i veću brzinu. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Ako se jedan točak motokultivatora. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. 5. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se.2. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. Međutim. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4).5. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako.3. Kada je motor motokultivatora u radu. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. Ali.

17 — navrtka viljuške.osigurač. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 4 — ležaj. 18 — opruga. 13 — zaptivni prsten. 15 — poklopac diferencijala. 5 — osigu­ » rač. 7 — satelit. 12 — osigurač. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«.SJ. 21 — tanjirasti zupčanik. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 24 — osnovica satelita . 23 — satelit. 1 — planetarni zupčanik (desni). 11 — ležaj. 10 — osigurač. 22 — elastična čivija. 16 — planetarni zupčanik (levi). 6 — vratilo diferencijala. 20 — konusni zupčanik. 5.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 14 — doboš kočnice. 1 — zaptivni prsten. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 3 •.

SI. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. tj. 1 — konusni zupčanik. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. 3 poluosovine 133 . pa se može pomerati duž poluosovine. diferencijala. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8).8 Delovi diferencijala. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. Da bi se ovi nedostaci otklonili. i to kako u pravcu tako i u krivini.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. 5. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. Tako se dobij a kruta veza. Drugi to­ čak. ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. 2 planetarni zupčanik. kuji je na tvrdom terenu. Na si. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. 8 i 9). 5. 5 tanjirasti zupčanik. 4 — satelit ili trkač.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz.

U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko.3. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to.9 — Princip rada diferencijala 5. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama.10). 5. 5.3. tako da mogu da 134 .SI. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. na primer.4. 5.

1. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora.10 — Prenos lančanicima. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma.SI. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. 4 — lančanik. tako da motor dolazi pozadi. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. 135 . Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 3.2 — valjkasti lanac. 5. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. kosačica i dr.).

1 — kućište. 14 — viljuška za uključivanje. 2 — uključili ekscentar. 5. 12 — opruga. 18 — zaptivač .OJ ON SI. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 7 — zupčanik. 13 — kuglica. 8 — ležaj.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 10 — ležaj. 13 — kuglica. 9 — osigurač. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 3 — zaptivnj prsten. 5 — prsten. 6 — vratilo. 4 — ležaj.

jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. eventualno.11.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. do neželjenog udesa. Na si. koja služi za kočenje u pokretu. i — parkirna kočnica. 5. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. 137 . 5. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). a ujedno i većih masa. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). može da izazove velike opasnosti po rukovaoca.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon.5. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. ako bi se uključio hod unazad. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. 5. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka.

5.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom.12).12 .vijak.6. 5. dobošaste kočnice sa trakom (si. 10 — kočna tra­ ka. 4 — vijak. si. 4 — papuča (leva). 1 kočnice.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. Rukovalac pomoću ručica.13). 6 — podloška. 5 — opruga. 2 — rascepka.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 1 — elastična čivija. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. 11 — doboš. 12 — zaptivni prsten 5. 5 — podloška. 8 — podloška. 3 — zaptivka. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica. 6 — obloga . 3 — navrtka. 5. 5. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. 7 — poluga. S obzirom na to da 138 . 7 SI. 9 — navrtka. 2 — doboš papuča (desna).

14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. 5. Za­ visno od tipa. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. 139 . 5. 4 — poluga za promenu brzina. a na si. SI.to nije tako jednostavno i lako. 2 — ručica kočnice levog točka. 5. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. 5 — poluga za gas. 5. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. ako ne postoji diferencijal.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). Tu razliku.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju.

SI.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« . 5.

7 — uvrtanj i navrtka SI. 6 — teg. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. 2 — unutraš nja guma. 3 — naplatak. za gas. 1 — spoljnl p ne urna tik. za promenu stepena prenosa brzina. za blokadu diferencijala. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 5.7. pored toga što služi kao oslonac.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . za isključivanje spojnice. 5. SI.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. 5. 141 . 5 — vijak sa navrtkom. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. za uključivanje donjeg priključnog vratila. 4 — prirubnica naplatka.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5.

navrtka Si.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova.18 — Gvozdeni pogonski točak. točai može da bude i kočen. 5. navrtka. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. 1 — gvozdeni točak komplet. pođloška. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. 142 . 5. U ovom slučaju. pođloška. 2 — venac gvoz­ denog točka. 4 — vijak. 3 — prirubnica. 5 — uvrtanj.

a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. a pneumatik se čisti. 1 — navrtka. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. Na si. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu.28). 5. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. 143 . 5. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. 3 — pogonski točak. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. Usled većeg nagiba. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. SI. 5. 4 — vijak. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka.

22 — vijak. 15 — uključna poluga. 2 — kapa poluosovine. 3 — rascepka. 13 — mazalica. 7 — zaptivni prsten. 24 — vijak 144 . 8 — elastična čivija. 20 — kućište. 23 — osovinica. 12 — podmetač. 10 — gumeni prsten. 17 — vijak. 14 — rascepka. 16 — vodica komande. 21 — viljuška za uključivanje. 18 — zupčasta spojnica.SI. 1 — mazalica. 4 — navrtka. 11 — uključna osovinica. 19 — priključna osovina. 5 — podloška. 6 — adap­ ter poluosovine.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 9 — povratna opruga. 5.

5. Na primer. 5. 5.4 mm). jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani.8. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije.17). 5.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. SI. Na si.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. Postavljanje tegova na točkove (si. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. frežiranje i si.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. kao što su oranje. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. 5. One se označavaju u colima (inčima).22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . 5.20). Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak).

a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka.Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. 146 . Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). onda se mora isključiti levi pogonski točak. Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo.

— Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. paljenje šibica. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor.1. — Pohabane. 10 rz 147 . — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. upaljača i si.6. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. već za to pogodnim sredstvima. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara.

— U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom.41 kW. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. pre početka eksploatacije. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. 6. raspored komandi i način njihove upotrebe. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom).2. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. 6. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). snage 4.1. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica.2. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. vazduhom hlađeni motor.

1. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. odnosno motor. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima. 6.2. naročito pri nižim brojevima obrtaja. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. pre startovanja. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. 6.1. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. 149 . Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«.3. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje. Zbog toga. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno.1. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. zavisi od pravilno podešenog karburatora.2 A A .1. 6.2. Čišćenje prečistača mora biti što češće. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. 6.2. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. mora biti u horizon­ talnom položaju.2.

Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. motor ne pogoni mašinu.2. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). 6.12). Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. A ako se ručica pogura napred. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si.3. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. Kada se ručica komande povuče. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. menjač je uključen za kretanje unazad. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad.2. baterija 6 V 16 Ah. 1. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). Ako se stub upravljača zaokrene. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. levo na upravljaču.6. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja.5. a preko žicanog užeta koje se može podešavati. Ako ručica stoji između ova dva položaja.2. tada je menjač uključen za kretanje unapred. 6. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije.12).2. potezni prekidač. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . menjač je tada isključen.1. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. spojnica je odvo­ jena. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. 1. tj.

15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3. 151 . Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. b) Ako se ručica pomeri napred.90 4.37 6. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. Tabela 6.2.10 2.18 8. Voditi računa da se mašina.23 3.65 4. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad.2. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez).1 Brzine 1. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande). menjač je tada uključen za kretanje napred.75 10. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.5 14 AS (km/h) 2. koja se na­ lazi na upravljaču (desno).a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.5 6. 3. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja.4. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. a ako je ručica pomerena nazad.00 12 AS (km/h) 1. 2.5—8 AM (km/h) 1. 1. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred.41 2. 6. koji je označen sa 0.13).90 3. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. i pored uključenog stepena prenosa. 3. 2.5.

Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. paziti da ne dođe zub na zub. 1. 1. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. Ugradnja pogonskih točkova. po želji. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica.7. donji deo stuba se odigne.6. ručica za promenu stepena prenosa (si. a može i da se okrene za 180°. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje).10). posmatrano u smeru vožnje. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. može nagnuti u stranu. 152 . Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. 1.2. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). 6.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). a ručica za promenu smera kretanja mašine (si.2. paziti da tada. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. 1. 6. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. tada je priključno vratilo uključeno. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. pa se stub tada. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ .

onda je pogon toga točka isključen. 5. potrebno je dodati jedan par adaptera. si. 4. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. Pri upotrebi pogonskih točkova 4.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. 5. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si.50-14 AS. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. 6. a ako se pomeri nagore i napolje.00-12 AS. Ako se samo jedna poluga 153 . Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo.21). Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr.5 do 2 bara. ili 4. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi.20 i si.21. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. onda je pogon točka uključen.00-12 AS ili 4.2. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. a za nadesno — mora se isključiti desni točak. 5. onda se mora isklju­ čiti levi točak. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. pri košenju). Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina.8. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr.50-14 AS).

Korisno je da se povremeno. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. si. 6. — Češće i pažljivo kontrolisati. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. na primer posle svakih 10 sati rada. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti.3. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja.2. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. 5. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala.1. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13.3. 6. pri oranj<u).okrene unazad. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja.9. moto­ kultivator maksimalno optereti. 154 .

2. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva. 3 — radni položaj opruge SI. Način startovanja prikazan je na si. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao. 6. 6. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja. 6.1) u srednji položaj (između min i max). — postaviti polugu gasa (si. 1 — za startovanje. 6.3. 155 . Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0.2.3.1 — Poluga startera u položajima.6. Snažno povući ručicu startera. a zatim je polako vratiti.1. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru.2. SI. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad. 6.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi.

Motokultivator je tada spreman za rad. 6. 6.1. 6. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj. 6. Kada je motor startovao. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava.2.3. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.3. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. SI.3. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu). Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.3. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti.3).2.2. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 .4.2.

Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. 6. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha.valac motokultivatora treba da se pridržava.4.4. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. d) Povremeno podmazati uljem. kao i njihova okolina. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja.5 do 2 bara). a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača.1. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. uvek moraju biti čisti. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. 6.•sve delove koji se kreću. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. 6. 157 . Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje.2. UMOL 80 — rafinerija »INA«. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). odnosno tehničkom mašću —. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).4.

4 — Zamena motornog ulja. 6. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti.— magnet na čepu očistiti od opiljaka. SI. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. vodi ili nekoj tečnosti. Ako je uložak zaprljan. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto.5 litara. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. a — sipanje ulja. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. — zavrnuti čep. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. 158 .

a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju. 6.6 — Karburator. 3 — cev za proveru goriva.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3). — oprati ga petroleumom ili naftom. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. 6. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. 5 — leptir za startovanje. Potom vratiti ulo­ žak (si.6): SI. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo.6 mm. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). 6. a postupak je sledeći: 159 . 6. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. — odvrnuti diznu (6). Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu.5) i ponovo montirati gumeno crevo. — očistiti obe dizne. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. — zameniti zaptivku. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. 4 — prečistaČ goriva.

treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. CHAMPION L90. — ugraditi kutiju.3. KLG F 50. ne le­ že na tlu. 6.6 mm. 6. a pod opterećenjem su. odnosno 0.4.8. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju.8 (za BOSNU F 50). — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. BOSCH W 95. — pritegnuti vijak F.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. BOSCH W 45 TI.— odvrnuti vijak F. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. MARELLI CW/159 N. MARELLI CW/50 N. a one za koje je to potrebno zameniti. 6. skinuti ih finim šmirgl-papirom. 160 . SI. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0.5 mm (za BOS­ NU F 70).

a zatim ponovo staviti svećicu. 6.5. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. kabao svećice neispravan ili labav. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno.3. — skinuti svećicu. -— zatvorene slavine za gorivo. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). dizna za prazan hod zapušena.1. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. Pored toga. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. 11 Motokultivatori 161 .1. 6. zaglavljeno dugme za startovanje motora. neispravna sve cica.2.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. Motor startuje.5.5.5. zauljena svećica. voda u karburatoru. zazor između kontakta prekidača nepravilan. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. igla plovka zaglavljena. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. — uljem premazati poluge i ručice.5. isprazniti karburator i prečistač vazduha.

Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac.4. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. 162 •- / . podesiti uže koman­ de. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću). — Kada na kućištu ulje negde izlazi. — spojnica (kvačilo) proklizava.5. 6. — zaprljan prečistač vazduha.5. — nezaptiven usisni vod. prvo proveriti da li je zapušena oduška. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). — mehanički otpori u mašini. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm.5. — kočnica prikolice suviše zategnuta.6.

Da bi se to postiglo. 9. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. 3. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. Pumpa prskalice. Vinogradarski plug. u* 163 . Obrtni plug. 42. 38. 7. 32. 16. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. Zagrtač. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. 8. 2. 22. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. 4.7. Pogonski mehanizam kose. Čistač snega.1. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 42. 50 i 65 cm. 28. 52 i 70 cm. 6. 5. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 7.

5. 52. 65 i 75 cm.10. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Pumpa prskalice. c) Za motokultivator IMT-507 1. Pumpa prskalice. 2.20—12. 12. 38. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. 9. Prikolica (vučna). Vadilica krompira. 164 . 11. 7. 5. 13. Potporni transportni točak. 4. 3. 42. 12. Rezni aparat. Univerzalna prikolica. 11. Pogonski mehanizam freze. Raoni plug. 14. Pogonski mehanizam kose. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. 13. Pogonski mehanizam kose. 8. Univerzalna prikolica. Obrtni plug. Zagrtač. 7. 8. 15. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Sejalica za kukuruz. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. Drljača (dvodelna). 10. 6. Raoni plug. Prikolica sa točkovima 5. 4. 50 i 65 cm. Odlagač žita. 10. 12. 9. Prikolica sa pogonskim točkovima. 3. Vučna kopacica. Vadilica krompira. 13. d) Za motokultivator IMT-509 1. 6. 32. Čistač snega. Obrtni plug. 32. Prikolica sa točkovima 5. 11. Vučna kopacica. 42.20—12. 2. Čistač snega.

4. Vadiilica krompira. Plug razgrtač PR-21. Sedište sa dva točka. . Plug razgrtač PR-4. Raoni plug. Rotaciona sitnilica. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Čistač snega. Čeona kosačica. 12. 2. Prikolica (vučna). Centrifugalna pumpa. 6. Brus za kosu. 11. Prikolica (vučna). 12. 7. Raoni plug. 15. 16. Plug razgrtač PR-4. Obrtni plug. 10. Membranska pumpa. Cirkular. Prikolica sa pogonskim točkovima. 8. Rotaciona sitnilica. 11. 14. 13. Rotaciona kosačica. 18. 3. Čistač snega. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 9. Ralica. 5. 17. 2. 9. 13. 14. 4. Vadilica krompira.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. Membranska pumpa. 5. Prskalica. Sedište na dva točka. Plug razgrtač PR-21. Centrifugalna pumpa. Prskalica. 3. 7. Obrtni plug. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 8. Čeona kosačica. 15. 6. 10.

Spiralni rotor. 6. Prskalica. 9. 7. Obrtni plug. 166 . 7. Rotaciona kosačica. 6. 5. 10. Drobilica organskih otpadaka. 11. Dvostrani razgrtač. Rotaciona sitnilica. 13. Pumpa ti dr. 3. Prikolica. Brus za kosu. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Kultivator. 2. Prskalica sa rezervoarom. 18. 12. 13. Rotaciona sitnilica. 4. Bubnjastd rotor. Rotaciona kosačica. 5.16. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. Plug. 10. Daska za ravnanje. Kosačica. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Razgrtač. 17. 8. Obrtač sena. Odbacivač snega. 14. Čistač snega. Rasturač zrnastog đubriva. Prskalica. Plug ogrtač. 11. 12. 3. Prikolica. Rotaciona sitnilica (vučna). Plug za čišćenje snega. Cirkular. 9. 2. 4. 8.

Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač).2. elektroinstalacijom za osvetljenje. 7.2 i si. Prikolica je opremljena kočnicama.3.2. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. Delovi ove prikolice prikazani su na si. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). Postoje različite konstrukcije priko lica.7. 7. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima. SI. 7. već i na motokultivator. Prikolica — vučena Na si. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. sedištem i dr. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. 7. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa. 167 .1. 7.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. PRIKOLICA Prikolica.

10 — zadnje svetio . 16 Ah). (6 V. 7.ON SI. 4 — držač akumulatora. 7 — prednji far. 9 — set elektroinstalacije. 2 . 6 — katadiopter. 3 — akumulator. 8 — kutija seta elektroinstalačije. 5 — vijak.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 1 — nožna kočnica.ručica {osiguranje kipera).

stranica (leva). 4 5 — točak. 7 — stranica (desna). . 2 — vijak. 1 •. 6 -— vijak točka.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 9 — rani prikolice sajla za kočenje.SI. 8 — zadnja stranica. 3 — ruda prikolice. 7.

12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 2 — utikačka kutija. 6 — desni far. 1 — alternator motokuitivatora. 13 — akumulator. 7 — priključak za masu. 8 — prekidač pozicionog svetla. 10 — nosač osigurača.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 4 — regulator napona. 9 — prekidač prednjeg svetla. 15 — desno zadnje svetio 170 .51. 3 — utikač. 11 — automat pokazivača pravca. 14 — levo zadnje svetio. 7. 5 — levi far.

10 — ključ kočnice. 11 — kočna poluga. 5 — vijak za centriranje. 12 — podmetač. 1 — poklopac glavčine.5 — Delovi kočnog sistema. 2 — rascepka. 13 — navrtka . 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 4 — doboš kočnice. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva).SI. 7. 9 — op­ ruga. 6 — glavčina točka. 3 — krunasta navrtka.

Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 .3. 7. SI.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima.2. Za motokultivatore snage 9. međurednoj obradi. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo.). Na si. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator). 7.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506.2. vlažnim šumskim poljskim putevima i si. reduktor. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. 7.7. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. kardansko vratilo.8). 7. suzbijanju ko­ rova i dr. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine).

ozu­ bljenja priključnog rukavca. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. što je najbolje učiniti pre početka rada.sto točkova. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad. Sl. Zaštitnik je dvodelni. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. a naročito posle dužeg prekida rada. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. elastičnih podloski i navrtki. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. kao i radnih organa (noževa). 173 . 7. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima.

ili 3.10). dobij a pogon od priključnog vratila. 7. 7. Na si.11. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. pa povući ručicu spoj­ nice motora.Pre uključivanja motora. 7. stepen prenosa). Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. 7. 174 . Motor startova ti. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. za razliku od prethodne. SI.

12. 15.SI. 17. 3 — vi- . 2 jak. 10 — zaštitni tanjir. 16. 5 — utikač. 7.10 Regulator dubine frezovanja. 7 — radni organ. 1 — vijak sa šipkom. 4 — radni organ.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 3 — vijak. 13. 6 — nosač kopača vijak. 5 — podloška. 18 — razni oblici noževa. 4 — raonik. 14 — zakovica SI. 6 — navrtka. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 7. 1 — vijak za pritezanje. 9 — radni organ. 2 — radni organi. 8 — odstojna čaura.

32 — kućište transmisije. 8 — čep. 3 — konusni zupčanik.SI. 27 — ožlebljena čaura. 28 — čaura ležaja. 36 — uvrtanj. 11 — prsten. 13 ležaj. 12 — podmetač. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 29 — podmetač. 20 — podloška. 19 — vijak. 10 — tanjirasti zupčanik. 33 — vijak. 4 — nosač zaštitnika. 22 — klin. 7. 30 — zaptivni prsten. 24 — podmetač. 15 — zaptivač. 5 — ležaj. 25 — ožlebljena pločica.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 1 — zaštitnik poklopca. 23 — vijak. 34 — podloška. 14 — odstojnik. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 21 — navrtka. 2 — zaptivač. 6 — osigurač. 26 — zaptivač. 9 — izlazno vratilo. 17 — poklopac. 35 — poklopac. 7 — vijak. 16 — zaptivka. 31 — osigurač.

7.SI. 9 — nož. 5 — vijak. 4 — vodica radni organ. 6 — veza. 7 — poklopac. 3 — zaštitnik. a opruga. 10 — zakovica . 2 — osovinica.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 1 poluge.

Dubina oranja je 10 — 20 cm. 7. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. 178 . UMOL 80). a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. Dubina brazde je 10 — 20 cm. PLUGOVI 7. 7. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu. a širina 10 — 16 cm.5 litara ulja za menjač (npr. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. a ulje mora da se vidi u otvorima. tako i na terenima sa nagibom. 7.4.2. već nekim prikladnim predmetom. vinograda i sl. Čišćenje ne obavljati rukom. 7.4. skinu se čepovi.12).Radne organe postaviti i pričvrstiti. SI.4. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen.14 — Obrtni plug 7. a širina brazde 10 — 16 cm.13 — Raoni plug SI.1.

5.1.3. 7. KOSAČICE 7.16 prikazana je vadilica krompira 7. 7.7. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).17 — čeona kosačica 12 179 .15 — Plug razgrtač SI.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. SI.4. 7.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°.4.4. Vadilica krompira Na csl. tako i na brdovitim terenima. Plug razgrtač Na si. 7.5. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. 7.

tj. 7. 7.2. SI.3.19 — Rotaciona kosačica . posebno za održavanje parkova i igrališta. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.18 — Bočna kosačica 7. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si.19).5. 7. 7. 7. za »šišanje« tra­ ve (si.7.20).5.18) SI. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica.

a može da posluži i za čišćenje snega. 181 . 7. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. 7.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. ravnanje već uzoranih površina i si. 7. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 7.9.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507.8. pesak i si. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja.7.SI.6. 7. šećerna repa i drugo. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. kao što su kukuruz.). DRLJAČA Na si. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega.

182 . 7. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 7.25). Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. Zapremina re­ zervoara je 100 litara.21 — Drljača 7. a može imati vi­ šestruku primenu.10.SI.

prepumpavanje. 7. gašenje lokalnih požara i si. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje.5 — 6 l/s.22 — Kopačka SI. 7.11. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.24 — čistač snega 7.23 Daska 2a ravnanje SI. 7. 183 .SI.

dasaka i ostale drvene gra đe. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.12. 184 . 7.25 Prskalica SI.26 — Centrifugalna pumpa 7. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra. 7. Prečnik testere je 450 mm.SI.

7.SI.27 — Membranska pumpa .

SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje.29 Sedište za transport 7. ako nije potrebna prikolica. 7. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator.30. Slično sedište prikazano je na si. 7.13.29). 7.SI. 7. 186 .28 Cirkular SI.

31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice.BOROVO 187 .31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . 7.Na si. SI. 7. 7.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI.

7 — osovinica sa ručicom za spajanje. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 4 — izlazno vratilo. Motor: dvotaktni-benzinski. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola.2—0. Prečistač za vazduh je uljnog tipa.1. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 9 — poluga komande men jača.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 10 — utikač 188 . vazduhom hlađeni. 6 — nosač kopačice. 8 — žičani osigurač.TEHNIČKI PODACI 1. 2 — zaštitnik prenosnlka. 3 — izduvni lonac. 8. 1 — rezervoar 2a gorivo. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8.3 mm. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30. 5 — zavr­ tan j za pritezanje. Njihov aksijalni zazor dznosi 0.8.

4 — navrtka. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 6 — raonik kopača. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 1 — poluga komande menjača.SI. 7 — ko­ manda za startovanje. 5 — ručica spojnice. 8. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 11 — nosač rezervoara SI. 3 — kutija za alat. 8. 10 — karburator. 6 — ručica komande za gas 189 . 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 2 — upravljač. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača.

3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle).025—0. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.6 mm — — .035 mm 0.5 do 0.0 mm 7.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.2—0. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.4 mm 3. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.009—0.030—0.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.tora.

0 km/h 3.1 km/h 2.2 1.3.7 — — — — — — 1.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0. brzina — — — — — — — — — 9.0 bara — 5. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.3—0. brzina — — •— — — — — — — 4.0 7. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.00—12 AM: 1.0 4.7 km/h 4.50—8 A M — — — — __ 7.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.3 1 izmena: prva posle 20 h.— — —• 1.0 bar — 2. brzina — — — — — — — — — 15. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.0 5.00—12 AM — — — — — — 3.0 6. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.5 — — — — — — do — — — — — — 1.0 7.5 bara _ _ 2. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .0 7.

već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine.8. Posle čišćenja noževa. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. 192 .) obavezno isključiti mo­ tor. Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti.2. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Čišćenje ne vršiti rukom. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). već da je drži od sebe. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. naročito kod okretanja. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. opslužuje i koristi. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. mehanizam kose itd. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. 8. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa.3. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). Kada se radi rotacionom sitnilicom. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. U izuzetnim slučajevima.

4. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). proizvodnje INE). ulje za dvotaktne motore. Stalno proveravati prečistač vazduha. čak i kada ispravno funkcioniše. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini.2. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. 8. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. 13 Motokultrvatori 193 . Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom.4.4. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). 5. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Ovaj uređaj redovno kontrolisati. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. 3.1. delova biljaka i si. To naročito važi za rad bez opterećenja.

K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen.4. skinuti posudu za ulje. kada je u radnom stanju. Posle sledeće promene ulja. ceđi.1. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. K m J 8.4. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije.4. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. vodi.1. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. lužini ili vreloj tečnosti.4.1. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto.1. a to se obavlja kada je motor zagrejan. 194 . Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. tj. < i 8. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu.2. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. skinuti posudu za ulje.8. b) Skinuti zatvarač.4. zatim ga ocediti. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. 8. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više).1.3.

4 — Komanda za startovanje mo­ tora. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše.5. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. 8.4.3). Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom.1. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje. levo na upravljaču (si. 8. već je pri namotavanju držati za dršku. Sl. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.4. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu).2. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). 13* 195 . 8. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). i preko podesive sajle komande. paziti da staze skakavica budu čiste. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm. 8.4. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br. 8.

onda treba kratko uključiti spojnicu.6). koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. SI.3. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. Položaj tri stepena prenosa.4. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 .2. Menjač je u jednom bloku sa motorom. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa.4. 8.1. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R).3.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. 8.8. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. 8.5.4. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. Zupčanici su stalno uzubljeni. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad. prikazani su na si. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). kao i praznog hoda. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red.3. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. Menjač 8.

9). Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad. si.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. R-hod nazad. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. 8. si. 8. 8. 8. 8.4. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. 197 . si.4. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. si. Po­ gonski lanac može da se podešava. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. 8.1). 8. 8.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača.7). si. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. V-hod napred rukovaoca. si. Po skidanju poklopca (1. a nikada hod unazad.čen samo hod napred (V).7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. 8.7). a to može dovesti do ozlede SI. si. 8. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). kontranavrtke (5.4.7) i navrtke (3. 8. 8.7).5.

8 — Priključivanje oruđa. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 2 — priključno vratilo. 8. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 1 — vijak sa okastom navrtkom.1 2 SI. 3 — priključna prirubnica. 8. 4 — prečistač za vazduh. 5 — broj mašine. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 3 — čep za ispuštanje ulja. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice. 2 — slavina za gorivo. 1 — vijak. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 4 — broj mašine. 2 — priključna prirubnica.9 — Priključno vratilo. 3 — nosač rezervoara. 8.

odnosno za jednu stranicu glave vijka. Zaokretanje upravljača u stranu 1. 8.4. 8.4. 2 «— uprav­ ljač. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. 3. 8. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila.1. si. 1 — ručica. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu).10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. Prema tome.6.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . 4. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. 8.6. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo.10). Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. _1 SI. Ponovo pritegnuti navrtku (5). 3 — deo zgloba upravljača. 2. 2. si. Ručicu zgloba upravljača (1. 8. 199 . nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen.10) okrenuti nalevo. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. Upravljač postaviti na željenu visinu. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). Odvrnuti navrtku (5.

Tabela 8. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. 2.5. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. 8. Hladan motor 1.5. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine.1. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. 200 . pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine. točkovi 6-6AM 4.4. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. — pneumatici 4.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi.7. 8. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. STARTOVANJE MOTORA i 8.2 bara.

2.3) postaviti u položaj praznog hoda. 8. 8. si. Ručicu spojnice motora (5. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. 4. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. 7. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 8. a zatim je snažno povući do kraja. si. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. Komandu za gas (6. 2. 6. Komandu za gas (6. si. Ako motor ne proradi. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji.2). Polugu komande za gas (6. Slavinu za gorivo zatvoriti.5. 3.3. 8. 8.1. si.3) povući. si. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. 8. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. 8. 201 . tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje.5.1.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). 4. 8. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa.3) postaviti na puni gas. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. a zatim je snažno povući do kraja. Pritisnuti dugme plovka karburatora. 3. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. si. 9. dok gorivo ne počne da preliva. 8. Zaustavljanje motora 1. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. dok se ne oseti otpor. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. 5. Komandu za startovanje (7. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. 2.

Ako mašina neće biti korišćena duže vremena.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. Pri tom je za menjač potrebno 0. karbu­ rator i sito na slavini goriva. 6. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . 8. kao i njihovu oko­ linu. 8. 8. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. 8. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. Prekidač za gašenje motora (1. 7. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. si. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. 6. 3. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). 2. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. Negu prečistača vazduha obaviti.9.8 i sa 4 na si. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. uvek držati potpuno čisto. ili UMOL 80 — rafinerije INA). kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja).6. TRAKTOL 80.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. Sipati samo kvalitetno gorivo. pro­ izvodnje MODRICA.5. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. 5. 9. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. 10. 8. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. Održavati čisto: rezervoar goriva. vodove goriva. NEGA I ODRŽAVANJE 1. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. 4. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25.

a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. Prečistač vazduha očistiti. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom.5 kg. Ispustiti gorivo. 8. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. 4. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. si.5 kg. U menjač naliti 0. 3. Oštećene delove odmah zameniti. obratite paž­ nju na sledeće: 1. 11. proizvodnja INA). podešavanje kvačila. ili UMOL 80. si.7). 8. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. Ispustiti ulje iz menjača. u stajama ili susednim prostorijama. očistiti rezervoar goriva. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7.7). Proveriti ko­ mandu sajle. uređaje za paljenje i svećice. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. 2. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. proizvodnja MODRICA. Ukoliko se ovo ne uradi. 203 . Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). 12. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. karburator i vod za gorivo. TRAKTOL 80L. Pored navedenog. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. Mašinu temeljno očistiti. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu).

Tabela 8..2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast . 0.

Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. — Kvar na uređaju za paljenje. korodirala. — Neispravna svećica. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. — Igla plovka zaglavljena. Ipak se preporučuje. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Posle obavljanja navedenih radova. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav.7. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi.5. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. 205 . pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. motor presisao. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. 8. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. — Zatvorena slavina za gorivo. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. 6. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. — Voda u karburatoru. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. — Svećica zauljena. — Začepi jena mlaznica.

Motor startuje. 8.11. — Začepijena mlaznica praznog hoda. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Klipni prstenovi zaglavljeni. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori.2. 8. — Nezaptiven usisni vod. 206 . Motor startuje. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). ali se gasi posle kraćeg rada. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. — Začepljene mlaznice. 6. — Mehanički otvori u mašini. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. Kada spojnica motora ne isključuje. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. istrošeni ili polomljeni. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. Montiranje je prikazano na si. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle.8. 3. odnosno ručice spojnice. — Izduvni lonac napunjen čađu. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. 5. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Zagušen izduvni lonac. — Klizanje spojnice. — Nezaptiven usisni vod. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). — Plovak nezaptiven. 4. pa se zatim vijci ma pričvrste. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. 7. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju.

9. d — distantne čaure različitih dužina. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. a naročito posle dužeg prekida rada).11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. Ako se tako ne postupi. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). 2. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici.8.9. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. 1 — vijak za podešavanje.10. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. 8. 8. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7. 8. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana. b — garnitura zaštitnih tanjira. 8.9. 2 — cev za spajanje.3. 207 V • • M • • . Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje. Sl. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje.1.2. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 3 — desni zaštitnik.

3. b — polugu komande menjača (1. 8. Učvrstiti blatobrane. 4. 8.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). u položaj 0 (si. 2. si.5). može doći do oštećenja motora. Startovati motor (videti opis u tački 8. Skinuti kopač rotacione sitnilice. SI. 3.5). b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 8.5) i zagrejati ga. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih.10. 4. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. 8. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje.10. 5.8. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem.2. Vožnja 1. tj. tako da se vozilo. 208 . . Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Ugradnja 1. 8. 2.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora.1. Polugu komande menjača (1. Priključiti prikolicu. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. si. 8. Ako se ovo zanemari. pod opterećenjem i na strminama.3) postaviti na prazan hod.

ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. Raoni plug. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti. c) raoni plug. 3. S!. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3.5 bara. Nije poželjno da se koči motorom. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. 5.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Postavljanje delova 1. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). 2. 4. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. Postaviti prednji teg. 8.1. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2.11.11.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. 8. 14 Motpkultivat^prai 209 . Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban). b) uređaj za priključivanje.

uključiti 1. 8. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). 3. si. SI. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom.2. Motor startovati. Povuci ručicu spojnice motora. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću.1. Ugradnja 1.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. 8. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću.12. 2. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. 4. 2. 3.11. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. 210 .12. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima.8. 8. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. Rad 1. stepen prenosa. 4.

Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. SI. 10 — ploče za podešava­ nje. 5 — pogonski mehanizam. Ukoliko je potrebno. 16 — mazalica. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. 12 — navrtka. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 2 — Čep za sipanje ulja. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 9. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. 8. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). 11 — držač noža. 3 — zaštitni lim.5. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). 8. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 6 — mazalica na kliznoj ploči. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4).15). 7 — komanda za uključivanje. 9 — razdeljivač otkosa. sl. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. 7. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. jača strana mora da bude napred.15 — Uređaj za košenje. 14 »> 211 . 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. 8. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora.

1. a naročito nosač noža kose. odmah očis­ titi i premazati uljem.12. 3. 4. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0.12.8. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Otprilike posle svaka 2 časa rada. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. uključiti 1. a nož kose radi dalje. polu tečna mast za reduktore REDMA-O. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Po završetku košenja. 6. Tada mašina staje. stepen prenosa.4. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. stepen prenosa. 5. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje. 2. prethodno zaustaviti motor. Posle pola časa rada sa kosačicom.4. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. 8. Tada počinje da se kreće nož kose. Motor startovati. 2.2. Nega i održavanje uređaja za košenje 8. Završetak rada 1. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti.3. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). 8. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. proizvodnje MODRICA. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad).12. Rad 1. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). Uređaj kosačice.12. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. Povući ručicu spojnice motora.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr.

12.12.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9.4. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. kao i samu mašinu. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. 8. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. si. 8. Nosač noža kose Pošto se od sokova. 8.12.2.3.15). Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava). korova i si. 8. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe.5.12. 8. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. INA — univerzalna mast SPECIJAL. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja.15). O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. ili MODRICA — LITMA 2). si. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. nosač noža kose. 8. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. po potrebi pri­ tegnuti ih. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora.5. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. INA). 213 . 8. b) Osloboditi držač noža kose (11.1. c) Nož kose izvući na stranu.80. si. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice..4.

samo — obrnutim redosledom. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). 8. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). SI. On može i teže da se kreće. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom.d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. 5 — nož kose.13. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3).252 Tokom vremena. 8 1 . — jedno potisno i usisno crevo. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). 8. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). . 3 — vijak. 1 — nosač noža kose. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. 2 — tarna ploča.16 — Presek pritiskivala noža kose. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. . 214 . usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. 4 — pritiskivač noža kose. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom.

Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. 3 — priključak potisnog creva. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. 9 — usisna korpa.17 — Pumpa za prskanje. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. SI. 4. 8 — oduška.1. 10 — priključak usisnog creva 3. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 2. Rad sa pumpom za prskanje 1. Slavinu (5. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. 8. 2 — manometar.1. jer će tako najbrže povući tekućinu. 1 2 3 45 6 7 i !.13. 8. 8. si. 2.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. Startovati motor. 6. 1 — ručica za uključivanje. 4 — mazalica. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). 7 — čep na ventilima. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. 5 — slavina. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. 5. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«).

13. 2. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. tako da se iglica lako pomera. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. 20. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. 8. 3.2. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. 8. 216 . Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom).13. 2. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak.ska. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.3. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). Održavanje 1.

3. 9. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. 9. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. Skinuti cev izduvnog lonca. . MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66.razvođenje preko proreza. 7. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku.9. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. — jednocilindrični. 11. 9. 6. Skinuti izduvni lonac (si.1. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. 4. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. 2. 5. Skinuti levi i desni def lektor. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. Pločicu za vezu odviti sa motora. Slavinu za gorivo zatvoriti. 10. — vazdušno hlađenje.2. 8. 217 .12). Skinuti poklopac karburatora. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30.

8. 6. Odviti navrtke slave cilindra. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. Utikač svećice izvući.2 daNm (IMT-506). 2. 9. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. 4. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. a zaptivač zameniti. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. 13. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. 218 . Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. 5. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. 2. Postaviti klip.2). Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. Skinuti poklopac za zaptivanje. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. a potom odvojiti karburator. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača. 3. a potom odviti svećicu. Delove očistiti. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga.8 do 2.5 do 1.4. Prethodno skinuti glavu cilindra (si.12. 3. 14. 16. 9. 15. 0. Delove očistiti. Izbiti osovinicu klipa.3.3 mm. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. 7. 4. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. a zaptivač zameniti.2—-0. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ.7 daNm (IMT-505) i 1.

11 — navrtka. 1 — klip. 8 — zaptivka. 9 — cilin darska glava. 17 — karburator 219 . 4 — klipni prsten. 5 — zaptivka.SI. 7 — cilindar. 10 — podloška. 2 — uskočni prsten. 15 — podloška. 6 — uvrtanj.1 — Klip i cilindar. 9. 14 — usisna cev. 12 — svećica. 16 — navrtka. 3 — osovinica klipa. 13 — zaptivka.

.

4 — čaura. 17 — kućište. 30 — zaptivač . 19 — vijak za zatvaranje. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 14 — uvrtanj. 10 — igličasti ležaj. 24 —. 29 — uvrtanj. 23 — uvrtanj.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 3 — zaptivni prsten. 1 — navrtka. 5 — kućište. 13 — uvrtanj. 16 — uvrtanj. 6 — uvrtanj. 26 — navrtka sa kapom. 7 — ležaj. 28 — osovinica. 25 — uvrtanj. 22 — uvrtanj. 8 — klizni podmetač. 9. 21 — labirmtni lim. 27 — vijak. 2 — podloška.SI. 12 — segmentni klin. 20 — zaptivni prsten. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 15 — zaptivka. 18 — zaptivni prsten.

9. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. 5. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Postaviti cilindar. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. a potom u levom kućištu radilice. 12. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. 3. Ugraditi nove žičane osigurače.25 (sa strane magneta). Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. 10. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem.9. 6. Stegnuti desno kućište u stegu. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Koristiti uređaj za skidanje. Izvršiti defektažu delova. 11. 4. Postaviti klip. Delove op­ rati. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom.5. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. 221 . Neispravne delove zameniti no­ vim. 2. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Delove očistiti. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. 13. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora.

39 — gumeni odbojnik. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 23 — zaptivač. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). 34 — zaptivač. 47 — rezervoar za gorivo. 9. 11 — crevo za gorivo. 41 — obujmica. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. 7 — vijak. 48 — sito za gorivo. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). 9 — podloška. 6 — podloška. 26 — uvodnik karburatora. 2 — navrtka. 25 — crevo. 44 — nosač. Sl. 45 — podloška. 43 — podloška. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. Ugraditi desni zaptivač.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 4 — gumeni odbojnik. 28 — vijak. 30 — lonče za ulje. 2. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. Sklapanje kućišta radilice 1. 15 — podmetač. 20 — navrtka. g — vijak. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. 31 — gumeni zaptivač. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator.6.1. 3 — podloška. 9. tako da sajla što više izađe iz obloge. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta.1. 40 — zaštitnik odbojnika. Kar­ burator kompletirati. 17 — stega. 2. 33 — vijak.6. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 24 — stega. 5 — zaštitnik odbojnika. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 32 — karburator. 16 — usisna cev. 1 — vijak. 37 — navrtka. 35 — telo prečistača vazduha. 29 — navrtka. 12 — slavina za dovod goriva. Zaptivače i semering zameniti. 18 — spojnica (gumena).9. 19 — spojnica (gumena). navrtku sasvim naviti u krivini cevi. 36 — opružna podloška. Izvući sajlu regulatora gasa.5. Klipnjaču držati uspravno. Izgradnja karburatora 1. 22 — koleno usisne cevi. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. 10 — vijak (rezervoar za ram). 36 — vijak. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 3. 42 — navrtka. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. Kolenasto vratilo ne udarati. 13 — podloška. KARBURATOR 9. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. 38 — nosač rezervoara. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. Pri ugradnji kolenastog vratila. Od­ viti obuhvatne šelne. 21 — podloška. 14 — vijak. 27 — osovinica.

.

1 — navrtka.7. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. 3 — opruga. 23 — prelivna osovinica. 32 — navrtka. Po potrebi izmeniti plovak. Izvući iglicu plovka. 19 — plovak. 30 — pločica poklopca. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. 7 — zaptivni prsten. 29 — opruga regulatora gasa. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 9 — vijak za podešavanje. 12 — čivija. 22 — vijak za pritezanje. 5 — zaptivni prsten. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. — Delovl karburatora. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli.6. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. 26 — regulator gasa. 21 — dizna praznog hoda.7. 25 — vijak. 24 — podmetač. 4 — vijak za regulisanje vazduha. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). 10 — opruga. okrenuti ih za 1.3. 13 — igličasta dizna. 17 — kućište plovka.6. 9. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 8 — vijak. 31 — pritezač. 20 — kućište karburatora. Poklopac startera skinuti. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. 16 — zaptivač. 9. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 2 — vijak za podešavanje. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. Sve delove očistiti. 18 — zaptivač. 27 — igla dizne.4. Izgradnja i ugradnja start era 1. 6 — priključak creva za go­ rivo. 33 — kriva cev 224 . Sl.9. 11 — igla plovka.2. 15 — vijak za pražnjenje. STARTER 9. 9.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 14 — glavna dizna. 28 — pločica. Motor tada mora da radi mirno.1. Delove očistiti.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru.

15 MotokuUivatoni 225 .

9. Skinuti prsten za osi­ guranje. 13 zaštitni lim. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). 12 — spiralna opruga. 10 — disk sajle. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. 6 — čaura. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. 7 — sajla sa graničnikom. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. 2. 8 — zaštitna kapa. Sl. 9 graničnik. 5 sigurnosni prsten. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 14 — kućište startera 226 . sajlu zameniti.5 — Starter. Rasklapanje i sklapanje startera 1. 3 — hvataljka. tako postaviti da 2 graničnika težine. Skinuti držač. Izvući kolo sajle. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. 3. 4 — zaštitna kapa. Delove očistiti. 11 — sigurnosni prsten. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje.7. 9.Ugradnju obaviti obrnutim 1. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 2 — čaura. Kolo sajle skinuti i ugraditi. 1 — konus.2.

Skinuti spiral­ nu oprugu. 9. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. 6. Ubaciti novu spiralnu oprugu. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat.7. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Postaviti lančić. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. Staru oprugu postaviti pomoću alata. 4. Delove očistiti. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. Ubaciti spiralnu oprugu. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. 5. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Delove opraviti i proveriti.3. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Ubaciti nosač. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Skinuti međuosloni lim. 5. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. 2.8. 15* *>T7 . Ugraditi ručicu. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). upotrebiti specijalni alat. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. Konus utisnuti čvrsto. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. 3. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle.4. pa odviti navrtku za vezu. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. 9.

." * -_fc -w .

3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). čekić. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. 21 — podloška.10. INA UMOL 80.1. Pre toga osloboditi navrtku. ili HIPOL 80. poklopac opruga i kružni zaptivač. Sipati 0. Staviti motor u stegu. 15 — držač poteznice. Zaptivne površine zaštititi. 27 — zaptivač. 9. čauru. 3. Skinuti elastični podmetač. 29 — vijak. 5 — gumena zaptivka. 18 — vijak. Od­ viti navrtku MIO. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. 9. 23 — zaptivni lim. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. 4 — poluga za kratak spoj. 17 — vodica sajle. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. 30 —.6 — Kolo ventilatora. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. 24 ~. 2.navrtka. Izgradnja spojnice 1. Izvući nosač. 19 — poklopac startera. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 2 — navrtka. 2. sekač. 25 — lim ventilatora. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. 14 — utlkačka kutija. Paziti na oba klizna podmetača. 16 — gumeni amortizer. 9 _ vijak. 26 — ustavljač. Skinuti spojnice i lamele. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6).9. 20 — vijak. 31 — kolo sa polovima 229 . 1 — podloška. zaptivni prsten proveriti. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. kao npr. 8 — podloška. pa izbiti prstenastu oprugu. 7 — noseći lim. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. U — vijak. 6 — def lektor (levi). Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Proveriti prsten za zaptivanje. Povratnu polugu demontirati. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. 13 — vijak. SI.9. Ski­ nuti sigurnosni prsten.zaptivni lim.10. 10 — deflektor (desni). Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. 22 — starter komplet. 28 — kolo ventilatora. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. 12 — limeni zaštitnik. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova.

.

6 — podloška. 4 — navrtka. 17 — zupčanik spojnice. 15 — povratna po­ luga. 9. 1 — sigurnosni prsten. 11 — zaptivnl prsten. 21 — sigurnosni lim. 16 — podmetač. 18 — spoljna lamela spojnice. 22 — korpa spojnice. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 14 — sigurnosni prsten. 12 — čaura za uključivanje spojnice. 8 — tanjirasta opruga. 10 — ležaj. 7 — podloška. 13 — osovinica. 3 — zaptivnl prs> ten. 2 — poklopac opruge.čaura za oslanjanje opruge. 23 — povratno-pritisna opruga .* 1 . 20 — navrtka. 9 —.7 — Spojnica. 5 — podloška.

3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna.2. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm.9. Sklapanje spojnice 1. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. 3.5 daNm. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Ubaciti povratnu oprugu. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. a stare prstenove i zaptivače zameniti.10. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Postaviti podmetač.1 mm). 4. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Odrediti klizne podmetače.3.5 do 2. 2. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Podesiti unutrašnje la­ mele. Ravnomerno zamastiti. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Osigurati navrtku. Postaviti novi zaptivni prsten. poklopac opruga i prstenove za osiguranje.4 mm. uskočni prsten.2 do 0. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. Postaviti podmetač.10. Podesiti unutrašnje lamele. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. 9. 231 . opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice.

Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). Izvući glavno vratilo menjača. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena.4. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. 2. Delove oprati. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. MlOxl i tanjir opru­ ge. starter skinuti. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4.11. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor.9. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 .11. Podići i izvući sporedno vratilo. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor.5 daNm). Odviti navrtku. 9. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući.10. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. Paziti na oba elastična podmetača. Ugradnja — obrnutim postupkom.1. MENJAČ 9. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Zaštitni prsten. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Delove očistiti i proveriti. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Skinuti komandu za promenu brzine. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Delove oprati i proveriti. Izvući osovinicu za promenu brzine. opruga se mora zameniti. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. polovine kućišta radilice motora razdvojene.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Polako okre­ tati klip preko GMT.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera. 2. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. Merna kazaljka stoji. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. Moment paljenje treba da bude: 3.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2.2.12. Kontrolnu 237 . ključ za montažu i srednji odvrtač. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. tj.9. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.0 mm ] kod motora tip 64 2. dok se kazaljka ne pomeri za 3.5 ili 2.1 mm od ranijeg položaja. 9. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja.

9. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.11. 9. 9. provodnika prekidača. 9. zatvorenog prekidača.11 i 9. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. kleme SI. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si.).11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 .sijalicu uključiti prema šemi na si. mase.12.

kabla 2. Merne pokazivače vratiti nazad. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . sijalice. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. kontakti prekidača. sijalica svetli. 3. žuta spojka i akumulator. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Provodnike izvući. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. 9.12). Pritegnuti vijke M4. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. Proveriti paljenje. Svetio nije potpuno jasno. Tropolnu utičnu kutiju skinuti.3. sijalica. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. Sijalica svetli.12.2 mm). kleme kabla 2 i žute kleme. Akumulator je kratko spojen. žutog utikača u akumulator. kabao prekidača. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). 2. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. Sijalica svetli. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. kleme kabla 1. Sijalica ne svetli. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Skinuti merač momenta paljenja. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Ove provodnike. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. masa. 9.

navrtku M3 odviti. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). proveriti sve delove za paljenje.12. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. Na klizni element naneti mast.kao pri startovanju. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). 4. Oprati kontakte čistim benzinom. Ne nanositi mast na kontakte. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Redosled delova: podmetač. poluga prekidača. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. podloška. opteretiti kondenzator. 240 .4. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. Oprugu i polugu prekidača skinuti. Namotaj e visokog napona. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5).12. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). Skinuti provodnike. Pre nego što je kondenzator skinut.5. Zato treba napraviti probnu svećicu. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. 9. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. elastični osigurač. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. 9. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. ili je pojava neravnomerna. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora.

Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. 16 MotokuKivatori SI.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. igla. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu.12. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21). Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. 6 U 3 2 SI. Očistiti svećicu. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. Izvući utikač svećice.6. čet­ kica. Izmeriti otpor namota ja. 9.14 — Prekidač paljenja 241 . Kondenzator dobro utisnuti. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. 9. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). kontrolnik. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora).

obloga požutela. 9. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane.12. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. Sijalicom proveriti protok struje. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline.3) paljenje u redu.7.12. vlažnija obloga.5—0. laka crna podloga. SI. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Odstojanje treba da bude 0. Odviti utikač svećice sa kablom. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. Navoj ni čep odviti. Proveriti provodnik za sve­ ćice.6 mm. kućište suvo. 9. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). crni ja. Gorivo potamnelo. • 242 . 9.8. greška je u svećici ili utikaču svećice. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. izvući provodnik za kratak spoj. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. gorivo je suviše zamašćeno. Proveriti oprugu za čiviju svećice. Ako je (prema 9. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. ili ako je toplotna vrednost previsoka. skinuti dugme i podmetač. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem).12. Ispravna svećica: izolator svetio braon.

1. Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10). koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.2). Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. 9.2. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. 9. elastični prsten i lim za držanje. 9. ot­ pustiti 4 vijka M5. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca). Skinuti vijak. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). . On se pri­ ključuje na klemu 31.13. 5. 2. 3. Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 4.12.10. 9.12.13. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. 243 . Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). 16 i ) i . TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.5 i viljuškasti ključ OK 24. 27). 6.13.9.

.

15 — ležaj. 12 — izlazno vratilo. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 20 — čivija za centriranje. 24 — vijak. 23 — podmetač. 7 — lanac.16 — Lančani prenosnik. 4 — lanac. 22 — zaptivni prsten.SI. 19 — osigurač. 10 — leži Sna čaura. 9 '— limeni čep. 8 — kućište prenosnlka. 14 — prenosno vratilo. 25 — zupčanik 244 . 11 — na vojni čep. 3 — od stoj na čaura. 17 — zaptivač. 18 — zaptivka. 13 — lančanik Maznog vratila. 9. 2 — ležaj. 16 — ležaj. 5 — spojni članak. 1 — poklopac centralnog kućišta.

ubaciti centralno vra­ tilo. 4. 12. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. 18. 13. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. 7. 2. 6. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 16. Kućište transmisije već je skinuto. Navesti lanac odozgo. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. 9. 245 . Podići lanac i povući lančanik. 10. 17. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. 11.9. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Skinuti ulazni lančanik. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. 15. 19.13. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). 3. 5. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. utični ključ OK 8). 8. 14. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti.3. Poklopac ležišta odviti. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. glavčinu i segment. udar­ cima čekića). Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući.

6 — podloška. 11 — podloška. 5 — vijak.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 12 — na­ vrtka. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 4 — zaptivni prsten. 15 — pogonski lančanik. 13 — elastična podloška. 19 — vijak za podešavanje . 16 — segmentni klin. 14 — prenosnik (komplet).ir. 10 — zaptivka. 9 — navrtka. 18 — navrtka. 8. 2 — podloška. 3 — poklopac. 17 — zaptivka. 9. 1 — krUasta navrtka. SI.

7 — poklopac ulaznog kućišta. 4 — zaptivni prsten. 14 — prenosnik (komplet). 18 — navrtka. 9.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 9 — navrtka. 19 — vijak za podešavanje . 6 — podloška. 11 — podloška. 2 — podloška. 3 — poklopac. 17 — zaptivka. 10 — zaptivka. 16 — segmentni klin.SI. 13 — elastična podloška. 1 — krUasta navrtka. 12 — na­ vrtka. 5 — vijak. 15 — pogonski lančanik. 8.

20. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Navući distantnu cev na centralno vratilo. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. 28. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). Izbušiti podmetač. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. 247 . Postaviti običan lanac sa 33 članka. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. a R-zupčanik na igličastom ležištu. čekićem i sekačem. 24. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. 29. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 23. Učvrstiti ugaonik za držanje. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. Zameniti zaptivač. cilindrični deo napred. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. Paziti na dobro sedište segmenta. 21. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. 31. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Kuglu zameniti. Ubaciti izlazni lančanik. 22. 27. 26. 30. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). a novi podmetač dobro osigurati. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). 25.

51 — vijak. 31 — ozubljena spojnica. 2 — zaptivka. 54 — segmentu! osigurač. 70 — zaptivač. 48 — ležaj. 36 — lanac.13. 50 — osigurač. 9 — lančanik. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. 23 — vodica poluge. 29 — ozubljena čaura. 12 — odstojna čaura. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). 5. Postaviti novi zaptivač. 15 — lanac.elas­ tična čivija. 8. 4 — podloška za podešavanje. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 43 — vijak. 6 — vijak. 64 — umetak (plastični). 34 -— le­ teći zupčanik. 63. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 42 — komanda spojnice. 67 — izlazno vratilo. 35. 19 — ugaonik. 46 — podloška. 18 — vijak. 33 — zupčanik hoda unazad. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 47 — poklopac. 45 — vijak. SI. 5 — podloška. 57 — ležaj. 52 — podloška. 69 — ležaj. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 6. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 27 — vijak. 10 — spojni članak. 71 — labirint ni prsten. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 28 —. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom.podloška. 8 — ležaj. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2.32. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 68 — zupčanik izlaznog vratila. Zaptivni poklopac skinuti.4. 3 — kućište promene smera. 62 — opruga. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 24 — vijak. 72 — poklopac izlaznog kućišta. 56 — čivija za centriranje. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 16 — prenosno vratilo. 32 — igličasti ležaj. 66 — limeni čep.3). Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 38 — zaptivka. 39 — čelična kuglica. 49 — čivija za centriranje. 22 — navrtka. 55 — zaptivka. 33.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 9. 4. 34. oslonac veličine 1. 59 — čep sa navojem. momentom 3 daNm. fini čekić i klešta. 7. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 65 —. 7 — sigurnosni prsten. 35 — spojni članak. 9. 20 — kućište prenosnlka. 30 — čaura za uključivanje. 17 — ležaj. 61 — ručica za promenu smera. 26 — pod­ loška. 41 — limeni čep. 44 — podloška. oslonac veličine 1). Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. sa unutrašnjim umetkom OK 6.13. 1 — igličasti ležaj. 14 — spojni članak. 13 — igličasti ležaj. 40 — opruga. 37 — ležaj. 60 — ležišna čaura. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. 3. 74 — vijak 248 . 25 — podloška. 2. 58 — lančanik izlaznog vratila. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 73 — podloška. 21 — pod­ loška. 11 — lanac. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću.

.

Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). Vra­ tilo malo podići. 4.6. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. čekić. Delove očistiti. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1. 12. 4. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. 2.13. 2.13. sa momentom 2.5. koso postaviti i izvući napolje. 5. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. Prvo postaviti levi poklopac. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 5. 6.13. 2. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. uređaj za izvlačenje. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. 3.13. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. odvrtač. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. 3. Oba poklopca zagrejati. 8. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. a iz­ lazno vratilo je slobodno. 7. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti.5 daNm. Delove očistiti. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). 9. 11.9. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. 250 .6). Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. 13.5).13.7. 10. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 9. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. 9.

sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1.8. Alat za ovu operaciju: izvlakac. sa osloncem veličine 1. fini čekić.9. viljuskasti ključ OK 28. 4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.13. viljuskasti ključ OK 24.13. 3.13. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. 5. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. 4. Izvući labirintni prsten izvlakačem. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 9. Očistiti delove. 5. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. 3. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. 2. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. čep za ugradnju. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima.9. Ugradnja: 1. 2. uređaj za izvlačenje. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. 3.6). 251 . a izlazno vratilo je slobodno.10. 9. 2. 2. Staviti zaptivač u labirintni prsten.13. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. 24 i 22. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom.

5 daNm. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. prvo skinuti desni poklopac. 2. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 3. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). 3. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Zameniti zaptivač. Delove očistiti. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.9. 5. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka.13. 2. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. 3.13. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. Skinuti labirintni prsten.13. 4. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. 4. 5. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. 7. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. i 252 .13. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 2. Skinuti poklopac izlaznog kućišta.11. 6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.12. 2. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. pa delove oči­ stiti. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. sa momentom od 2. 9. 9. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača.

16. Pritezanje pogonskog lanca 1. . Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. Ugraditi novi limeni čep. Ubaciti novi zaptivač.14. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta.13. 253 13. 5.15. Odviti čep. 6. 9. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. 5. 4. 2.13. U gornje kućište ubaciti 150 g. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Odviti zaptivni poklopac. 3. Skinuti poklopac kućišta. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). 2. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). 4. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3.13. Osloboditi oslonac. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6.4. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. 5. 9. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Izbiti limeni čep odvrtačem. 6. 9. momentom od 3 daNm. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11.

3.14. 2.14. 7. pa izvući zglob upravljača. Odviti vijak Ml2. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19.14. 6. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. Izvući opružnu šipku odvrtačem. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. Otkačiti sajlu regulatora gasa. 254 . 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Uvrnuti zatvarač. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9.14. 7.1. tako da deo sajle viri iz obloge. Kontrolisati karburator. Izvući sajlu iz krive cevi. 4. 9. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom.14.6).2. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta. 3.14. 2. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa.5). Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). Skidanje: 1. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. 9. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk.6. 4. sajlu otkačiti. 2. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. 5. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. UPRAVLJAČ. 9. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. Skidanje i nameštanje upravljača 1.3.

.

24 — navrtka. 14 — komanda za gas. 7 — opruga. 30 — prekidač za gašenje motora. 37 — navrtka. 11 — sajla za gas. 2 — podloška.20 — Komande. 10 — poluga komande menjača. 4 — vijak. 19 — ručica spojnice. 1 — vijak. 39 — zaštitnik sajle. 9 — plastični umetak. 18 — navrtka. 5 — vodica poluge men jača. 32 — navrtka. 22 — sajla spojnice. 28 — vijak. 31 — utikačka kutija. 9. 17 — navrtka. 13 — vijak. 3 — poluga ručice men jača. 41 — podloška.SI. 38 ~ zatega. 16 — plastični rukohvat. 20 — navrtka. 33 — pod­ loška. 35 — gumena obloga. 8. 15 — vijak. 36 — loptast! zglob. 26 — pločica. 27 — vijak. 40 — vijak. 21 — vijak za podešavanje. 23 — navrtka. 29 — držač sajle. 12 — opružni lim. 25 — pločica. 42 — navrtka . 34 — čaura za vezu. 6 — elas­ tična čivija.

21) treba da iznosi 140 mm. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). istisnuti ručicu sa upravljača.5. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 9. c) odviti navrtku za podešavanje. SI.3).14.14.4. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. 9. d) odvojiti ručicu. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm. 2. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1.21 — Slobodna dužina sajle 9. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. 17 Motoik'Ultivatori 257 . podesiti poteznicu na zazor od 7 mm. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Slobodna du žina sajle (si. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 9. Otkačiti sajlu sa ručice. 2.4. c) izvući poteznicu sajle. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14.

7. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Delove oprati i podesiti. 5. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. 4. Delove očistiti i pode­ siti. 9.4).14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem.14.14. 258 . Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. 3.3. 9. Pre toga izbiti graničnik. 4. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13.14. 2. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. 3. 2.6.4). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4. 2. Paziti na elastičnu podlošku. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište.14. 3. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5.8. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi. 9. 4. Sajla je skinuta (poglavlje 9. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru.

9. 3. 9. 2. 7. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. Paziti na elastičnu podlošku. Rezervoar za gorivo isprazniti.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9.10. Odviti levi i desni sigurnosni lim. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1.SI.14. 2. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. 8. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. 9.9. 6. 10. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 17* 259 . Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 3. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. 4. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1.14. 5.

Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 2. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Navrtku pre toga osloboditi. 7. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. 4. 3. 5. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 6.12. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. Paziti na spojnu šelnu. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. 8. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. 5. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). 7. Odviti poklopac ulaznog kućišta. 5.4. 9. 3.11. 6. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 260 . 9. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Odviti 2 vijka M8X15. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). 4.14. Držati uspravno uljni prečistač. 2. Ubaciti izduvni lonac i cev. Skinuti levi i desni def lektor.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). Očistiti delove. 6. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1.

Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. 3 — poluosovina (duža). 6 — vijak 261 . 3. 3. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače.23 — Pneumatski pogonski točak. 9. 9. Skinuti poklopac i delove očistiti. Ako ne pasu ju. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. 5 — točak.14. 1 — navrtka. SI. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1.14. 2. Delove očistiti. 2. 4 — vijak. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja).14. 2 — podlog ka. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. Odviti krilastu navrtku.9.13.