Uputstvo Za Motokultivatore

'
D. Simonovic
1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI
1.1. MOTOKULTIVATORI
Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka
ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru.
Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su
/.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici
ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivato-
ti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup
na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom,
pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga
rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek.
Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko
jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili
kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma
šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva
tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza.
Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi,
pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj
varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih
oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri
kolicom.
Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motori-
ma snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj
različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniver-
zalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće koriš-
ćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin
sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu,
kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, seja-
čice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači,
kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku-
7
lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju
čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultiva-
tor ekonomičniji.
1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI

Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultiva-
tori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju
jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću
ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jedno-
osovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kulti-
viranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro
tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih toč-
kova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni
je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak
tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje
zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su
uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukova-
lac mogao da radi u se decern položaju.
Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik
ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako
je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega
se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko
lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru
đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred
nje i bočne strane.
U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10
kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski
traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u
ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima.
Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno
otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak
tor može biti opasan po rukovaoca.
Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem
tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske
traktore.
1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA
Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana
su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na-
8
SI. t.l — Motokopačica IMT-504
SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jed-
noosovinski traktor »mondial« (Labinprogres).
Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po
jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij
skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni
podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje
i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.
SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)
Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultiva-

tora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sle-
dećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove mo-
tokultivatora domaćih proizvođača.
10
1.4. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA
IMT Knjaževac »LABINPROGRES« Labin
Snaga Naziv Snaga
IMT — 504 4,5 k.W »mondijal LPS«,
IMT — 506S 4,5 kW henzinac 6 kW
IMT — 506LS 4,5 kW »super speci jal DM« 10 kW
IMT — 507 5,1 kW
IMT — 507D 5.7 kW
IMT — 509D 9.8 kW
»MIOSTANDARD« Osijek
»GORENJE-MUTA« Muta Naziv naga
MIO — 200 1,5 kW
Naziv Snaga MIO — 250 1,5 kW
Motokultivator MIO — 300 2 kW
»univerzal« 6 kW MIO — 350 2,57 kW
Motokultivator F — 400 2,57 kVV
»specijal«, dizel 6 kW F — 600 4,5 kW
1.4.1. Motokopačica IMT-504

Tehnički podaci
Tip motora: 66'3, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250
1
min~ .
SI. 1.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). 1 — gumeni pogonski točak,
2 — motor sa menjačkom kutijom, 3 — izduvni lonac, 4 — rezervoar goriva, 5 —
prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama, 6 — priključno
vratilo
SI, 1.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 1 — karburator, 2 — dugme
kratkog spoja, 3 — starter povratnog dejstva, 4 — podupirač, 5 — prečistač vaz-
duha uljnog tipa, 6 — zakačka podupirača
SL 1.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 1 — komandna ručica spojnice, 2

— vijak komandnog kabla spojnice, 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko
mandnog kabla spojnice, 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača, 5 — vijak za
pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača, 6 — poluga za promenu stepena
prenosa, 7 — ručica gasa, 8 — gumeni rukohvat upravljača
12
Menjač: U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod una-
pred. Promena stepena prenosa vrši se pomoću
poluge na upravljaču.
Spojnica: Višelamelna, potopljena u ulju.
Priključno
1
vratilo: Ožlebljeno, sa 800 m i n " , nezavisno od brzine kre
tanja mašine.
Upravljač: Podesiv po visini i bočno.
1.4.2. Motokultivator IMT-506
Tehnički podaci
Tip motora: 66/2, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250
1
m i n " .
Men j ač: U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod
unapred.
SI. 1.7 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 1 — rezervoar za
gorivo, 2 — zaštitnik prenosnika, 3 • - izduvni lonac, 4 — izlazno — pogonsko vra-
tilo, 5 — zavrtanj za pritezanje, 6 — nosač kopačice, 7 — osovinica sa ručicom za
spajanje, 8 — žičani osigurač, 9 — poluga komande menjača, 10 — utikač
13
11 10 9 8 7 5
SI.
^
6
1.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 1 — prekidač za ga
šenje motora (kratkim spojem), 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača,
3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača, 4 — zavrtanj za učvršćivanje
utikača, 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača, 6 — raonik kopača, 7 —
komanda za startovanje, 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje, 9 — čep ot
vora za nalivanje ulja na menjaču, 10 — karburator, 11 — nosač rezervoara
SI. 1.9 — Komande motokultivatora

IMT-505/506. 1 — poluga komande me-
njača, 2 — upravljač, 3 — kutija za
alat, 4 — zavrtanj za podešavanje, 5 —
ručica spojnice, 6 — ručica komande
za gas
14
Spojnica: Višelamelna, potopljena u ulju
1.4.3. Motokultivator IMT-506LS
Tehnički podaci
-1
m i n .
pred.
Priključno
-1
vratilo: Ožlebljeno, sa 800 m i n nezavisno od stepena pre
nosa mašine.
1.4.4. Motokultivator IMT-506L
Tehnički podaci
1
min" .
pred i tri stepena za hod unazad.
Priključno
1
vratilo: Ožlebljeno, sa 800 min" nezavisno od stepena pre
nosa mašine.
1.4.5. Jednoosovinski traktor IMT-507
Tehnički podaci
Tip motora: LA 300, benzinski, četvorotaktni, snage 5,1 kW
-1
pri 3600 m i n .
15
SI. 1.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 1 — sajla za
uključivanje brzina, 2 — utikačka kutija za priključna svetla, 3 — broj mašine, 4 —
slavina za odvod goriva, 5 — dugme za kratak spoj, 6 — uljni filtar za vazduh, 7 —
dvotaktni motor, 8 — zahvatnik za pokretanje startera, 9 — broj motora, 10 —
poluga spojnice, 11 — desna poluosovina, 12 — desno ležište za oslanjanje, 13 —
poluga za uključivanje priključnog vratila, 14 — poklopac izlaznog kućišta, 15 —
mazalica za podmazivanje sajle, 16 — utikač sa sigurnosnim lancem, 17 — uređaj
za priključivanje oruđa
1 2 3 U 5
15 U 13 12
SI. 1.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 1 — rezervoar za
gorivo, 2 — poklopac rezervoara za gorivo, 3 — izduvni lonac, 4 — stub upravljača,
5 — sajla za promenu smera vožnje, 6 — mazalica
16
SI. 1.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 1 — upravljač, 2 — kutija za
alat, 3 — poluga za zakretanje upravljača, 4 — poluga gasa, 6 — ležište ručice za
promenu brzina, 8 — ručica za promenu stepena prenosa, 9 — ručica za promenu
smera kretanja, 10 — vijak, 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja, 12 —
vijak za regulisanje sajle spojnice, 13 — ručica komande
spojnice
Menjac: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod

unazad).
Spojnica: Višelamelna, suva.
Priključno
-1
vratilo: Ožlebljeno, sa 860 m i n nezavisno od stepena
prenosa.
1.4.6. Jednoosovinski traktor IMT-507D
Tehnički podaci
Tip motora: RD 80, četvorotaktni, dizel, snage 5,1 kW pri 3000
1
min- .
Menjac: 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod
unapred).
S poj nica: Suva, frikciona, višelamelna.
'} Motokultivatori 17

Priključno
1
vratilo: Ožlebljeno, sa 860 m i n " nezavisno od stepena
prenosa.
Upravljač: Pode siv po visini i u stranu.
1.4.7. Jednoosovinski traktor IMT-509

Tehnički podaci
Tip motora: LDA 450, četvoro! akt ni, dizel, snage 9,4 kW pri
1
3000 m i n - .
Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste
pen prenosa za hod unazad. Ako je položaj uprav
ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre
nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za
hod unazad.
Spojnica: Jednolamelna, suva.
SI. 1.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509

Priključno
vratilo: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 3000
l
mm~ .
Upravljač: Podesiv po visini i u stranu.
1.4.8. Jednoosovinski traktor »super special«

(proizvodnja »Labinprogres«)
Tehnički podaci
Motor: LDA-451, četvorotaktni, dizel, snage 9,4 kW pri
1
3000 min- .
Menjač: 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod
unazad. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju
čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću
radni delovi i rotacione sitnilice.
SI. 1.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres)
19
Spojnica: Jednolamelna, suva.
Diferencijal: Sa uređajem za blokiranje.
Priključna
vratila: Dva vratila.
Kočnice: Mehaničke, na oba točka, sa pojedinačnim ili za
jedničkim delovanjem.
Upravljač: Podesiv po visini i u krugu od 360°.
1.4.9. Jednoosovinski traktor »mondial«

(proizvodnja »Labinprogres«)
Tehnički podaci
Motor: 108L, četvorotaktni, benzinski, snage 6 kW, ili 108Đ,
četvorotaktni, dizel, snage 6 kW.
Spojnica: Konusna, suva.
Menjac: 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod
unazad. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju
čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok
reću radni delovi rotacione sitnilice.
Priključno
-1
vratilo: Broj obrtaja nezavisan od menjača, 790 m i n .
Upravljač: Podesiv po visini i zakretan za 180°.
1.4.10. Motokultivator MIO-200

(proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek)
Tehnički podaci
Motor: Dvotaktni, benzinski, snage 1.5 kW.
Spojnica: Sigurnosna papučica.
Upravljač: Podešavanje u tri različite visine, sklopiv zbog
lakšeg transporta.

Tehnički podaci
Motor: Dvotaktni, benzinski, snage 1,5 kW pri 3500 min -i
20
Spojnica: Zatezni remen.
Men janje
brzina: Promenom položaja remena
Upravljač Podešavanje u tri nivoa.

Tehnički podaci
Motor: Dvotaktni, benzinski, snage 2 kW pri 5800 min -i
Menjanje
brzina: Promenom položaja remena.
Priključno
vratilo: Bočno, sa brojem obrtaja 2300/1500 min~
SI. 1.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek)
21
Tehnički podaci
Motor: Dvotaktni, benzinski, snage 2,57 kVV pri 5800
1
m i n " .
Menjač: 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod
unazad.
Priključno
vratilo: Bočno, sa brojem obrtaja 2300/1243 min i
1.4.14. Motokultivator F-400

Tehnički podaci
Motor: G35, G150, četvorotaktni, benzinski, snage 2,57 kW
1
pri 4000 m i n - .
Menjač: 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una
zad.
Priključno
-1
vratilo: Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n .
Upravi j ač: Podesiv po visini i bočno.
SI. 1.16 — Motokultivator F-400 (proiz

vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po
loža ju za transport
22
1.4.15. Motokultivator F-600
(proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek)
Tehnički podaci
Motor: G200, četvoro taktni, benzinski, snage 4,5 kW pri
3600 min-*.
Spojnica: Zatezni remen,
Men j ač: 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod
unazad (x2).
Priključno
vratilo: Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min i
ft
SI. 1.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARD C< Osijek)
23
1.4.16. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL
(proizvodnja »GORENJE-MUTA«)
Tehnički podaci
Motor: LA-300, četvorotaktni, benzinski, snage 6 k\V.
Spojnica: Višelamelna potopljena u ulju.
Menjač: 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una
zad.
Kočnica: Dobošasta. i
Upravljač: Podesiv.
24
2. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo

tora u kojima se pogonska energija, sadržana u gorivu, pretvara
u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora, tj. u cilindrima
motora. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva
dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). U mo-
tokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. Poznavanje
karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima
da se odluče pri izboru motokultivatora.
2.1. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-

-MOTORA
Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema:

— vrsti pogonskog goriva,
*
— načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora,

— načinu paljenja goriva, odnosno mešavine goriva i vaz-
duha,
— konstrukciji,
— načinu rada.
2.2. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI
Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvo-

taktni.
Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se
periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora.
Pri tome nastaju promene pritiska, zapremine i temperature.
Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora
pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt-
25
vih tačaka« klipa). Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja
radilice.
Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni
ciklus obavi za vreme od četiri takta, odnosno za vreme dva
puna obrtaja radilice motora.
Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus
obavi za vreme od dva takta, odnosno za vreme jednog punog
obrtaja radilice motora.
2.3. BENZINSKI (OTO) MOTOR
Ovi motori se nazivaju i karburatorski, jer se smeša benzina
i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. Motor usisava
smešu i sabija je, a sabijenu smešu pali električna varnica.
Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro
taktni i dvotaktni.
2.3.1. Četiri takta pri radu benzinskog motora

1. takt: Usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren. Klip se
kreće nadole i, delujući kao vakuum-pumpa, stvara potpritisak u
cilindru, usled čega smeša goriva i vazduha, stvorena u karbura
toru,; struji u cilindar, pa se cilindar puni smešom. Ovaj prvi
takt se naziva takt usisavanja.
Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema
unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). SMT i UMT su mesta u cilin
dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina
klipa jednaka nuli. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr
tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT), i donja
mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka.
2. takt: Oba ventila su zatvorena. Klip se kreće od UMT
prema SMT. Kako su oba ventila zatvorena, klip sabija smešu
koja je u prvom taktu ušla u cilindar. Nešto pre dolaska klipa u
SMT iskra svećice zapali smešu. To je takt sabijanja ili kompre
sije.
3. takt: Oba ventila su zatvorena. U ovom taktu posle pa
ljenja smele dolazi do sagorevanja, pa se veoma zagrejani gasovi
naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. Klip gura klipnjaču, a
ona okreće radilicu. To je takt sagorevanja i širenja, pa pošto
motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva
radni takt.
4. takt: Izduvni ventil je otvoren, a klip se kreće od UMT
prema SMT, tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. To je
26
takt izduvavanja. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni
otvara, d pošto se klip usled inercije kreće nadole, ponovo poči
nje prvi taikt (takt usisavanja). Sveza gasna smeša, usled depre
sije koja se stvara nad klipom, ponovo prodire u komoru za
sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces.
Na si. 2.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta
izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni.
1 TAKT 2 TAKT
3TAKT 4TAKT
SI. 2.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. 1 — karburator, 2 —
prečistač vazduha, 3 — usisna cev, 4 — usisni ventil, 5 — svećica za paljenje, 6 -
izduvna cev, 7 — izduvni ventil, 8 — klip
2.3.2. Dvotaktni benzinski motori

Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva
lakta (hoda) umesto u četiri, kao što je to slučaj kod četvoro-
taktnih motora. Na si. 2.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor
sa dva otvora,
27
1 TAKT 2 TAKT
Si. 2.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 1 — korito motora, 2 — kar
burator, 3 — ulazni otvor, 4 — izduvni otvor, 5 — svećica, 6 — otvor za ulaz smese
u cilindar, 7 — prelazni kanal
Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u

sledećem. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja
usisavanje i sabijanje smeše, dok kod dvotaktnog motora donji
deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu
motora se obavlja predsabijanje smeše). Svaki drugi takt u
dvotaktnom motoru je radni. To se postiže tako što se punjenje
cilindra srne som, izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše
obavlja u prvom taktu, a širenje gasova u drugom (radnom)
taktu.
Dvotaktni motor nema ventil na cilindru, a razvođenje sme
še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući, odnosno zatvara
jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu, izduvni ot
vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita
motora u cilindar.
1. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT, pri čemu se
zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4), pa u svom daljem
kretanju klip sabija smešu u cilindru, a ispod klipa se istovre-
2$
meno stvara pot pri tisak. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor
(3), usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova
smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Kad klip sabije
smešu, svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta.
2. takt: Posle paljenja sabijene smeše, usled naglog širenja,
sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. Klip pri svom kretanju
nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3), pa
se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. Zatim gornji
deo klipa otvara izduvni otvor (4), tako da izlaze izduvni gasovi
i otvara se prelazili kanal (6), pa sveza smeša ulazi iz korita
motora. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po
maže ispiranje cilindra. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar
dolazi usled razlike pritisaka, pošto u koritu zbog predsabijanja
vlada veći pritisak. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko
moru za sagorevanje od gasne smeše, na klipu se nalazi naročiti
ispust, tako da je gasna smeša, koja dolazi iz prostora ispod
klipa u prostor iznad klipa, primorana da se kreće (na slici
prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori
za sagorevanje dok se klip kreće nadole. Radilica u toku ova dva
takta izvrši samo jedan obrtaj.
Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u
cetvorotaktnom motoru, pa je punjenje cilindra smešom zbog
toga nepotpuno, a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih
gasova sa njima odlazi i deo smeše.
Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogon-
siko gorivo, a kod dvotaktnih, zbog toga što sistem nema podma
zivanja, mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. Tako se
omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima
ulja za podmazivanje. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne
ventile, pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila, pa je
zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če
tvorotaktni motor.
2.4. DIZEL-MOTOR
Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva

dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso
kim pritiskom. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na
ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha
i ubrizgavanje goriva, svaki dizel-motor mora da ima odgovara-
29
juće osnovne delove (si. 2.3). Cilindar je element u kome klip
klizi i ostvaruje određeni hod. Klip je povezan sa mehanizmom
koji kontroliše ovo klizanje. Motori za ovu svrhu koriste meha-
SI. 2.3 — Osnovni delovi dizel-motora

8 1 — pumpa za ubrizgavanje, 2 — briz
galjka, 3 — ventili, 4 — cilindarska
glava, 5 — cilindar, 6 — klip, 7 — kli
pnjača, 8 — radilica
nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu
i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika
od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom.
Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja.
Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj
za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt
no kretanje radilice (si. 2.4).
Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar
i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Brizgaljke
i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle
u prostor za sagorevanje. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre
đeni pritisak u gorivu, što omogućava raspršivanje goriva u
cilindre.
SI. 2.4 — Princip rada mehanizma kolena
2.4.1. Princip rada dizel-motora

Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizel-
motora:
1. Vazduh mora da uđe u cilindar, jer gorivo ne može da
sagoreva bez kiseonika. Sagorevanje je hemijski proces u kome
se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu.
2. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska —
da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga
motora. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature
vazduha (raste sa porastom pritiska). U dizel-motoru vazduh
je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa, pa
lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). Ovo je glavna
razlika između dizel-motora i motora na benzin. Kod motora
na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica,
dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom
koji se zagreva usled visokog pritiska.
3. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim
pritiskom u obliku fine magle. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz
duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Gorivo
mora biti u obliku fine magle (spreja), tako da se potpuno raspo
redi na već sabijeni vazduh, jer je neophodna homogena meša-
% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva
nje. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen
skom intervalu.
31
4. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u
cilindru, što proizvodi veliku količinu toplote. Mešavina gasa
se naglo širi, tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko
klipnjače na koleno radilice. Na taj način radilica dobija obrtno
kretanje i određenu silu.
5. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube
pritisak, sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra.
Kada se oslobodi sagorelih gasova, cilindar je spreman da
primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt
(hod). Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili
događaja koje slede jedna drugu. Takt predstavlja pomeraj
(hod) klipa između krajnjih položaja, odnosno od jedne do
druge krajnje tačke.
Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama), ostvaruju
se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i
maksimalna). Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina
cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT).
Drugi krajnji položaj klipa, kada je radna zapremina maksi
malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). Kod verti
kalnih motora, umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se
naziv: gornja mrtva tačka, dok se umesto naziva — unutrašnja
mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka.
Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa
(jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus.
Kod četvorotaktnih motora, da bi se završio radni ciklus —
potrebna su četiri takta klipa (dole, gore, dole, gore).
2.4.2. Stepen kompresije (sabijanja)
Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa, kada

se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT), naziva se kompre-
siona zapremina i obeležava se sa Vc. Zapremina koja odgovara
hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). Zapremina u ci
lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se
ukupnom zapreminom cilindra (VJ. Odnos ukupne zapremine
cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom
presije (e). Stepen kompresije je veoma važan procesni i kon-
strukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom:
_ VR + Vc _ Vu
32
Ukoliko je stepen kompresije veći, temperatura sabijenog
vazduha utoliko je viša. Temperatura vazduha usled sabijanja
neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva, pa
kad se dizel-gorivo ubrizga, vazduh treba da je toliko zagrejan
da se gorivo odmah upali i sagori.
Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od
konstrukcijskih osobina, vrste goriva i načina hlađenja. Veli
čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1.
2.4.3. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora
Na si. 2.6 do 2.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci
lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora, a osnovni po
kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u
nekoliko različitih položaja.
•vtotokultivatori 13
Usisavanje je prvi takt. Usisavanje započinje (si. 2.6) kada
je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je
da uvuče vazduh. Ulazni ventil je otvoren, a izlazni zatvoren.
Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno
sa klipom. Tada klip počinje da se spušta (si. 2.7) i uvlači svež
SI. 2.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi.
SI. 2.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao.
SI. 2.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje
vazduha — počinje sabijanje
vazduh 'kroz ulazni ventil. Kada klip dođe do kraja svog hoda
(UMT), što je prikazano na si. 2.8, ulazni ventil se zatvara.
Cilindar je sada pun svežeg vazduha. Položaji na si. 2.6, 2.7 i 2.8
pokazuju početni, srednji i krajnji deo takta usisavanja.
Sabijanje (kompresija) je drugi takt. Položaj na si. 2.8 po
kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha. Kada se
koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore, klipnjača gura
klip nagore (si. 2.9). Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može
da izađe, tako da se sabija u manji prostor. Tada dolazi do po
većanja pritiska vazduha i povišenja temperature, tako da klip
34
dolazi u SMT (si. 2.10). Vazduh je pod pritiskom od 25—40
bara, t j . zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. Vazduh
se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C.
Sagorevanje i širenje je treći takt. Vazduh je sada toliko
zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. Pre nego
što klip dođe u SMT, pri samom kraju takta sabijanja, gorivo
se ubrizgava kroz brizgaljku (si. 2.10). Dizel-gorivo (nafta) brzo
sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. U toku sa-
gorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije, tako
da mešavina koja sagoreva postaje još toplija.
Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha
klipa i vrha cilindra, pritisak takođe raste. Pritisak deluje na
vrh klipa i potiskuje ga nadole. Kada klip dođe u položaj koji
je prikazan na si. 2.11, gorivo je potpuno ubrizgano i sagore
vanje je završeno. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog
toga što se klip spustio), što znači da se gasovi šire. Klip na
stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima, kojima usled
SI. 2.9 — Klip se podiže — svi ventili SI. 2.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulaz-
zatvoreni — vazduh se sabija ni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj
ku ubacuje dlzei-gorivo
i*
širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. U međuvremenu,
pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno,
koje okreće radilicu. Neposredno pre nego što klip dođe u
UMT, ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i
sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 2.12). Ovo je kraj
takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT.
SI. 2.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip
nadole. SI. 2.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli
gasovi izlaze napolje. SI. 2.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren —
sagoreli gasovi su izbačeni
Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. Kada je iz-

duvni ventil otvoren, sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin
dra, klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene
gasove sve do SMT. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2.13.
Ovim se završava jedan radni ciklus. Ulazni ventil se ponovo
otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. 2.6), spreman
za novi ciklus.
36
Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase
koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran
rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu
samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko
radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno
je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju
funkciju.
2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA
Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u

sledećem:
1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo
tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko sve-
ćice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vaz-
duhom koji je sabijen u cilindrima.
2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se
sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo
tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre
nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta.
3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći.
Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer
se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina
benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše,
odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi
hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija
nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo
mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to
ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kom-
presije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost
motora (snagu, moment itd.).
Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći
do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji
mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se
tako postiže veća efikasnost motora.
4. Dizel-motori koriste gorivo koje manje isparava. Ova te
ška goriva su jeftinija od benzina. Benzinski motori koriste
benzin koji lako isparava na niskim temperaturama. Benzin
daje ujednačenu mešavinu sa vazduhom.
37
5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i briz-
galjke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle.
Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru.
6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih
motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%
oto-motor d i z e l - m o t o r
SI. 2.14 Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od

stepena kompresije za oto i dizel-motore
2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor
Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle

daju se u sledećem:
1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli
ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih
motora, pa je zbog toga veoma efikasan.
2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina,
a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog
motora.
3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije
efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte
rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di
zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede
ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora
efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38
4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je
zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ot-
trovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje
•lien-monoksida.
5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr-
.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko
'"o, dok je kod benzinskih motora 24%.
2.5.2. Nedostaci dizel-motora
Nedostaci dizel-motora su u sledećem:

1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz
nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih
motora.
1
2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a
1
kod manjih do 5000 " .
3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora.
Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben
zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što zna-
či da je motor manje elastičan pri radu.
4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim
Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog
vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše).
5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su
veoma skupi (zbog precizne obrade).
6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora.
7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzin-
skog motora.
39
3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA
Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo

osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje
se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je
dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom
bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509
i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lom-
bardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore
italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji.
Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i
upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i
sisteme prema funkcionalnim celinama:
1. Grupa motorskog mehanizma:

— klip,
•— klipna osovinica,
— klipni prstenovi,
— klipnjača sa ležaj ima klipnjače,
— radilica,
— zamajac.
2. Grupa nepokretnih delova;

— cilindar,
— cilindarska glava,
— korito motora (karter;,
3. Sistem razvoda: •i

j !
— usisni i izduvni ventili,

— ventilske opruge,
40 ]
!
bregasto vratilo,
klackalice, šipke, podizači,
zupčanici itd.
4. Sistem za podmazivanje:

— pumpa za ulje,
— prečistač ulja,
— cevi.
SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

5. Sistem za ubrizgavanje goriva:
rezervoar,
prečistač goriva,
pumpa za ubrizgavanje,
brizgaljka,
cevi.
6. Usisni i izduvni trakt:

prečistač vazduha,
usisna i izduvna cev,
izduvni lonac.
7. Elektrooprema:
— akumulator,
alternator ili dinamo,
elektropokretač,
regulator napona itd.
3.1. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA
Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko

kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Kad pritisak
gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip, on se kre
će odozgo nadole. Silu pritiska će primiti osovinića klipa, a
preko nje i klipnjača. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice,
tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. Kada klip u svom
kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. Pošto je radilica već
u pokretu, to će se, usled inercije, produžiti obrtanje za izvesno
vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do
GMT (SMT).
Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro
ces sagorevanja. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se
dobilo njeno ujednačeno kretanje, na jedan kraj radilice postav
lja se teži kotur koji se naziva zamajac.
Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu, klip
njaču sa ležajima klipnjače, klip, klipne prstenove, klipnu oso-
vinicu, zamajac i dr.
42
SI. 3.2 — Grupa motorskog mehanizma. 1 — klipni prstenovi, 2 — klip, 3 — klipna
osovinica, 4 — osigurač, 5 — čaura pesnice klipnjače, 6 — klipnjača, 7 — polutka
ležaja, 8 — vijak, 9 — radilica, 10 — zamajac
3.1.1. Klip
Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome
se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na
klipnjaču, odnosno na radilicu motora. Svojim pravolinijsko-
-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza
radnog ciklusa motora. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje
radnog prostora, na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja
ju klipni prstenovi (karike).
Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled
visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. Na
klip deluje, u kratkom vremenskom periodu, pritisak gasova
(80 bara), a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C).
Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim
ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. Usled
zagrevanja klip se širi, tako da mora da postoji određeni zazor
između klipa i cilindra. U taj prostor (zazor) između klipa i ci
lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako
43
bi se umanjilo trenje delova. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni
suviše veliki, a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije
klipa, materijala od koga je izrađen i radne temperature. Na
klipu razlikujemo (si. 3.3):
— glavu klipa (1) ili gornji deo,
— žlebove klipnih prs tenova (2),
— ušice za ležanje klipne osovinice (3),
— vodicu klipa (5) ili donji deo.
2
3
SI, 3.3 — Klip. 1 — glava klipa, 2 — žle-

bovi klipnih prstenoya, 3 — ušice za
ležaje klipne osovinice, 4 — klipna oso-
vinica, 5 — vodica klipa, 6 — klipni
prstenovi (kompresioni), 7 — strugač ulja,
8 — unutrašnji deo klipa
Da bi klip obavio svoje funkcije, potrebno je da ima slede-
će osobine:
— da je otporan prema visokim pritiscima,
— da je dobar provodnik toplote,
— da lako klizi po cilindru (kako na hladnom, tako i na
toplom motoru),
— da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na
delu gde se oslanja preko vodice, a delom preko klipnih prste-
nova,
— da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di
rektno zavise od mase klipa, a koje mogu znatno da opterete
klipnu osnovicu, klipnjaču, radilicu i ležajeve radilice,
3.1.2. Klipni prstenovi
Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za

zor. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova,
neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do
prodiranja gasova u karter (si. 3.4).
44
U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni
i'istenovi (karike). Prs tenovi su nešto većeg prečnika od preč-
nika cilindra, pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost,
• ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra, pri čemu se ostva-
'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. U glavi klipa
i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni
prstenovi (održavaju kompresiju motora).
SI. 3.4 — Dejstvo pritiska gasova na

kompresioni klipni prsten
Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod kompre-

lonih prstenova, na klip se postavlja jedan prsten — strugač
ulju. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i
i Minpresioni klipni prstenovi, a ujedno i da višak ulja vraća
i i ruže) sa cilindra. Na si. 3.5. prikazani su kompresioni klipni
[M .icnovi i strugač ulja.
SI. 3.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja
3.1.3. Klipna osovinica

Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klip-
M .uv na radilicu motora. Pošto su opterećenja velika, osovinica
n u »i a biti otporna na savijanje, trenje i zagrevanje. Obično je

iplju — da bi se smanjila masa.
45
Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno
zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i
klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri
čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za
zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a
osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.
Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice

od bočnog ispadanja sigurnosnim prs
tenom
Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pome-
ranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na
čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si.
3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom).
3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa

Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha
nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred
njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os
novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što
manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci
lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klip-
nih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do
zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro
ci mogu biti veoma različiti:
1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje
nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu proz-
vođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos
no kilometra).
2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis
temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja
nog ulja. ,
3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46
5. Nepravilna ugradnja klipa.
6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis
pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje
može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili
propuštanja cilindarske glave.
SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa
Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora

između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem
ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi
istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko
mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri
me osovinicu preko mere.
Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no
vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako
se skinu klipni prstenovi, da se postave novi.
Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa
žnja na sledeće:
— Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo
ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru.
— Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim
granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u
predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa.
— Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi
sanim granicama koje daje proizvođač.
— Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene
granice.
47
4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju
loš mlaz).
Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se
u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za
zor između klipnog prstena i žlebova klipa.
SI. 3.8 — Merenje zazora između kli

pnih prstenova i žlebova klipnih prste
nova
3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari

kama)
Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od

ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova
mogu biti u sledećem:
1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa
i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata.
Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe
rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs
tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne
zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa
je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti
ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra
stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi.
2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme
đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu di-
zel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i
zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagre-
vanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag
lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani
zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od
48
lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre
ciznim turpijanjem.
Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten
postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome
SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između

krajeva karika
će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič

nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja
za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad
nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled oset-
ljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope
raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi
pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji.
3.1.6. Klipnjača
Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice,
a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa,
i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad
mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu.
Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi
ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu
klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10).
Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja:
1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso
vimce;
4 Motokultivatori 49
2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna;
3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav
cem radilice.
Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora.
Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je
SI. 3.10 Sklop klipnjače. 1 - klip-

njača, 2 ležiš na čaura, 3 - polutke
ležaja, 4 — vijak
veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet

nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika).
Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog
oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično
od tvrde bronze.
Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je pre-
sečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2
vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja:
— zapljiusikivanjem,
— pod pritiskom.
SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače
50
Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano
na si. 3.11. Odstupainje ne srne da prelazi 0,05 mm u svim prav-
i ima na kraju osovinice.
Prilikoim utvrđivanja malih deformacija, ispravljanje treba
i/.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. Veoma je
važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi
lice. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca.
3.1.7. Neispravnosti i opravke klipnjače
Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti:

1. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Pregrevanje ležaja
može da nastane usled nedostatka ulja u karteru, ako je neki
ud dovodnih kanala zapušen, pa ulje ne može da dođe do leža
la, ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu
i ne podmazuje ležaj. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto
pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. Ulje se protrlja me
du prstima, pa ako se naiđe na svetlucava zrna, to je znak da
.c neki od ležaja pregreva. Ako se pojavi veća količina ovih
/maca, znači da se neki ležaj istopio. Istopljeni ležaj se uočava
po lupanju pri radu, naročito pri manjem broju obrtaja, i to
kad se motor naglo rastereti.
2. Savijena klipnjača. Do savijanja klipnjače može doći us-
liđ prirodnog zamaranja materijala. To se uglavnom dešava
rečem broju klipnjača istog motora, pa ih obavezno treba za-
moniti novima, jer ispravljanje nema svrhe.
Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja, onda uzrok
može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili, eventualno, da
usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Da bi se ove greške
u i klonile, mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade
i /a mene delova.
3. Uvijena klipnjača. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao
u prethodnom slučaju, dakle, uvijanje klipnjače može da nas-
i.me usled zamaranja materijala, lože postavljenih ležaja radi-
11* e, nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli-
lirie osovinice.
3.1.8. Radilica
Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon

ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese
preko spojnice izvan motora.
51
Radilica ima jedno koleno. Na si. 3.12 prikazani su sledeći
delovi radilice:
— glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u
glavnim ležaj ima,
— rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih
se nalaze ležaj glava klipnjača,
— laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav
ce klipnjače.
SI. 3.12 — Delovi radilice. 1 — glavni

rukavci, 2 — rukavci klipnjače, 3 —
laktovi radilice, 4 — protivtegovi
Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku

postavljaju i protivtegovi, koji imaju zadatak da izbalansiraju
ekscentrične mase kolena radilice.
Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se
vezuje zamajac, a na kraju radilice postavlja se pogonski zup
čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem.
Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje, pored
ostalog, i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra
dilice (glavne ležaje).
Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva
ju glavni ležaji ili ležaji radilice, dok one u kojima se obrću
rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji.
Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. Ulje
se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač, glav
nu dovodnu cev, a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do
glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. Kroz
rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki
ležaja i rukavca. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi
na način prikazan na si. 3.24.
52
3.1.9. Neispravnosti i opravke radilice
Da bismo utvrdili ispravnost radilice, prvo se mora obaviti

• •.ivnje. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. 3.13).
Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim dru-
IIli rastvaračem. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u
• iiiiiom centrifugatoru i kanalima. Ponovo zatvoriti kanale i
i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost.
Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina, pa ako
<fj ima zameniti radilicu.
Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju
i'ili oštećeni, a ako postoje oštećenja radilicu zameniti.
SI. 3.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice
SI. 3.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca
53
Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra
gova zaribavanja. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću
turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima.
Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti
bez deformacija ili habanja, a ako se ovo utvrdi — zameniti
radilicu.
Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. 3.14), i to
u dva upravna položaja, utvrđuje se njihova pohabanost i oval-
nost. Ako habanje prelazi 0,10 mm, izvršiti brušenje i ugraditi
ležaj ne ćaure novih dimenzija.
Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po
praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim
zrncima i, ujedno, zameniti zaptivne prstenove.
3.1.10. Zamajac
U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši

renje, dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije
u toku radnog takta. Zamajac služi da prikupljenom energijom
u radnom taktu, usled sila inercije, nastavi okretanje radilice
u ostala tri takta motora. Da nije toga, radilica bi se okretala
sa trzajima, jer pritisci na klip nisu stalni, već su to povremeni
udari u periodu sagorevanja. Energija prikupljena obrtanjem
zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre
tanja motora.
Na si. 3.2 prikazan je izgled zamajca, gde se vidi da je za
majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra
dilice). Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla
zak ulja iz korita motora. Po obodu zamajca postavljen je zup
časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokre-
tača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startova-
nje). Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako
što se prvo zagreje, a zatim se napresuje. Zamajac se postavlja
na zadnji deo motora, pa tako služi kao veza sa ostalim delo-
vima transmisije, obično sa spojnicom (kvačilom).
Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo
tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor).
3.1.11. Neispravnosti i opravke zamajca

Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja, ali se
ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način:
54
— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem, uz
postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine.
— Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen),
pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre-
\anje zupčastog venca, a zatim skidanje. Novi zupčasti venac
>c mora zagrejati i napresovati na zamajac. Posle toga treba
prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Zupčasti ve
nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću.
3.2. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA
Na si. 3.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova

irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava, cilindar, blok
motora i korito motora (karter).
3.2.1. Cilindarska glava
Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat

vori radni prostor cilindra. Kod četvorotaktnog motora u cilin-
»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim
ventilima za njihovo otvaranje, odnosno zatvaranje. Na cilindar-
Koj glavi postavljaju se: klackalice, ventilske opruge i ostali de-
lovi potrebni za pokretanje ventila. Tu se nalazi i brizgaljka go-
t iva.
Cilindarska glava je veoma složena, jer se u ograničenom
prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori, pa je to jedan od
najkomplikovanijih delova. Ona je izložena različitim napreza
njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida
<lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). Posle skida
nja sa motora izvršiti čišćenje. Takođe treba kontrolisati zap-
i iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave, pa ako ima od-
• i upanja — izvršiti honovanje.
Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila, potrebno
ir I rezo vati sedišta. Prilikom sklapanja voditi računa o momen
tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi.
f •
3.2.2. Cilindar
Klip se kreće u cilindru, a sila pritiska se prenosi na radili-
i u koja je uležištena u bloku motora. Kontrola cilindra se obav
lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a, b) ko-
i.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. 3.17).
55
SI. 3.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 1 — cilindar ska glava, 2 — ci
lindar, 3 — blok motora, 4 — korito motora (karter)
Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra, uspostaviti
početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. 3.18). Ako
postoje risevi, ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0,1 mm,
56
SI. 3.16 — Frezovanje sedišta ventila
SI. 3.17 — Kontrola cilindra
i/.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo

ve (prema preporuci proizvođača motora). Do povećanog haba
li ja dolazi ako:
— klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar
i ako nejednako pritiskaju po obodu,
— ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena,
— ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem
peraturi (neodgovarajuće ulje, zaprljana rebra cilindra) i dr.
57
SI. 3.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra
Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom
(prašina, pesak i dr.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opi-
ljci, pesak od livenja i dr.) izazvaće pojavu riseva, zbog čega ci
lindar tada lako može da bude neupotrebljiv.
3,2.3, Blok motora
U bloku motora uležištena je radilica, pa su opterećenja ko

ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. Blok
motora je zbog toga veoma opterećen, pa zahteva veoma čvrstu
i jaku konstrukciju.
Na blok motora se postavljaju i ostali delovi, tako da je to
u stvari osnova za sklapanje celog motora.
3.2.4. Korito motora (karter)
Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u

kome se nalazi ulje za podmazivanje. Korito motora je pričvrš
ćeno vijcima za cilindarski blok, a između njih je postavljena
zaptivka.
Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su
od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). Najčešće se de
šava da se korito probije ili da samo naprsne. Moguće je, usled
olabavljenih vijaka na klipnjači, da se klipnjača smakne sa ru
kavca i probije korito motora.
58
3.3. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM)
Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre
meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros
toru za sagorevanje, tako da je omogućeno usisavanje vazduha
i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra.
Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom,
ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač,
šipka podizača i klackalice (si. 3.19 i 3.20).
Na si. 3.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto
vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre
gastog vratila. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvoro-
taktnih motora je 2 : 1 , što znači da se radilica dva puta brže
HI 3.19 — Elementi sistema razvoda. 1

bregasto vratilo, 2 — podizač usisnog
v?uttla, 3 — podizač izduvnog ventila,
4 - šipka podizača, 5 — usisni ventil,
ft lzduvni ventil, 7 — opruga ventila,
t — sedište opruge, 9 — vijak, 10 -~
navi tka, 11 — klackalica izduvnog ven-
iHit, 12 — klackalica usisnog ventila, 13
— vijak, 14 — osovinica
okreće od bregastog vratila. Bregasto vratilo svojim bregovima
potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice,
što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe
nog ventila.
SI. 3.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. 1 - cilindarska glava, 2 — vodice, 3

— sedište ventila, 4 — šeširići za zaštitu ulja, 5 - polukonus, 6 — osovinica klac-
kalice, 7 — ventili, 8 — podizači ventila, 9 - šipke podizača, 10 — klackalice
3.3.1. Bregasto vratilo
Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre

meno otvaranje ventila. Postavlja se paralelno sa radilicom.
Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani
ka. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od
broja obrtaja radilice. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila
obavlja se uljem pod pritiskom, koje dolazi vodom odvojenim
od voda za podmazivanje glavnih ležajeva,
Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno, a oblik bregova
mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva
ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. Otvaranje
60
usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno, pa su bregovi
na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom.
Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre
nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT
i UMT).
Na si. 3.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven
tila. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje
SI. 3.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila
SMT, i to 2° — 14° ranije. Ovaj ventil je otvoren za vreme po-
meranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT, već
se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°.
61
Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta, i to za 30 —
38° pre UMT, i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta,
prođe SMT za 4° — 14°, pa se tako potpuno zatvara.
Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili
bregova, koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom
vratilu. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta
vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. Ovo se odnosi
na pravilno uzubljenje zupčanika, pa se zbog toga vrši obeležava-
nje na zupčanicima, jer može doći do velikih oštećenja na mo
toru.
3.3.2. Ventili
Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori
za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju
otvore. Postoji usisni i izduvni ventil. Kroz otvor usisnog ven
tila usisava se vazduh, a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju
se produkti sagorevanja iz cilindra.
Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila
— da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. Pošto kroz klacka
licu prolazi nepomična osovinica, to se dalje ona zaokreće, tako
da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga.
Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ven-
tilsko vreteno. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe-
SI. 3.22 — Ventili, vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama
62
ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. Ovaj nagib je 45°.
Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je:
— da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo
dom,
— da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci,
— da se ose ventila i ose sedišta poklapaju.
Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni, doći će do: propuštanja
ventila na pojedinim mestima, brzog trošenja i deformacije ven
tila.
Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe
rature, pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala.
Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti
pouzdane u odnosu na eventualni lom. Zadatak opruga je da što
brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu, pa zato
moraju biti jake i elastične.
3.3.3. Delovi prenosa za otvaranje ventila

t WW
Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.

Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom
vretenu. Na si. 3,19 vide se: podizač ventila,-šipka podizača, kla-
rkalice i dr. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcioni-
sanje sistema razvoda.
Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i
t ad motora. Da bi ventil dobro zaptivao, kraj klackalice ne srne
<la dodiruje vrh vertikalnog vretena, pa između njih mora da
postoji zazor. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužu-
ju, pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Pro
vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja.
Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi
Kompresije. Zazor između klackalica i ventila podešava se delo-
vanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke.
V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0,2 mm (zavi-
MIO od tipa motora) na hladnom motoru. Posle toga kontranavrt-
Kii ponovo pritegnuti.
3.3.4. Razvodni zupčanici

Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Da bi sve
11111 kcionisalo sinhronizovano, postavljaju se zupčanici koji rao-
i a ju da se uprave prema postojećim oznakama.
63
33.5. Neispravnosti i opravke sistema razvoda
Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće:

1. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe
čurka ventila, pošto se motor zagreje, ne oslanja na svoje sedište,
i tada ventil ostaje otvoren. Zbog toga zazor treba regulisati u
propisanim granicama. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su
više mali. Međutim, ako je zazor suviše veliki, doći će do »lu
panja« ventila, pa treba izvršiti kontrolu zazora.
SL 3.23 — Zupčanici razvoda
Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis

tića, ključa i odvrtača. Veoma je važno pridržavati se uputstva
koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora, tako i za
postupak podešavanja).
2. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz
među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak), pa tada treba izvr
šiti čišćenje benzinom i petroleumom. Ventil može da ne zatvara
potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila, nagorevanja nalega-
jućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. Kod manjih ošte
ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. Ako je oš
tećenje veće, sedišta se moraju istrugati (t'rezovati), a ventili iz
brusiti na tocilu za brušenje, pa zatim ih treba i ručno brusiti
(šlifovati).
3. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur
ke ili vretena ventila. Pri tom treba kontrolisati hlađenje, naći
64
uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Ako se ventil zagara vi u vodici,
zameniti ga novim. Usled pregrevanja može doći i do loma ven
tila.
4. Oštećenja mogu biti: lom opruge, oslabljene opruge itd.
Ako dođe do loma opruge, treba je zameniti, a ako je opruga os
labila, pokušati privremeno, dok se ne nabavi nova, da se pod
metanjem podioške pojača napon opruge.
5. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno
sti:
— oštećen ležaj klackalice,
— oštećena navrtka za regulisanje,
— šipka podizača iskrivljena,
— oštećeni valj čiči,
— veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala.
6. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno
sti:
— iskrivljeno bregasto vratilo, pri čemu treba izvršiti kon
trolu, ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti,
— oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih pro-
menom čaure ležaja,
— oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade,
loše ugradnje ili udara podizača o bregove.
V
7. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte
ćenih zupčanika.
Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu
pažnju i kontrolu, pri čemu ventili moraju potpuno da naležu
na ventilska sedišta. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja
pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama.
Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot
puna, jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. Zato
je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova:
— vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno,
— širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne
biti suviše velika,
— vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro
šena), a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše
tesna vodica).
— ventilske opruge moraju imati potreban napon,
— podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim
vodicama,
5 Motokultivatori AK
— mora postojati propisani zazor ventila, meren između
klackalice i vretena ventila,
— na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog,
— rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa.
Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni, jer sna
ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti
sistema razvoda.
3.4. SISTEM ZA PODMAZIVANJE
Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da
tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi
na u glavnim ležištima radilice, ležištima klipnjača, bregastom
vratilu, vodicama ventila i zupčanicima. Najvažnije je obaviti
pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip, jer
se tu javlja najveće trenje u motoru.
Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo
tora i njihovu mehaničku sigurnost. Pri pravilnom podmaziva
nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se
hladi neki od njih), gubici snage, habanje i pregrevanje delova.
Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u
toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u
drugima.
Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre
tanju formira vrlo tanak sloj maziva, koji se naziva »film mazi
va«, tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno,
pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Uloga sistema za
podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u
motoru gde je to potrebno. Pored podmazivanja, obavlja se i hla
đenje pojedinih delova, što je veoma bitno za delove koji se ne
mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom).
Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima
najveću primenu na motorima. Pumpa za ulje nalazi se na dnu
korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i
šalje ga do mesta koja se podmazuju. Ulje stalno cirkulise (ima
kružni tok). Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove
do mesta za podmazivanje, da bi se na kraju slilo u korito
motora.
Na si. 3.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Pumpa
(2) usisava ulje iz korita motora, prolazi kroz prečistač (ako je
ugrađen) i potiskuje ga do radilice, klipa, bregastog vratila, klac
kalica, razvodnih zupčanika i dr.
66
5
r-
(r
7
SI. 3.24 šema sistema za podmazivanje. 1 - presostat, 2 — pumpa za ulje, 3 - radilica mota
5 — oduška, 6 — ventil regulacije pritiska, 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev,
ON
3,4.1. Pumpa za ulje
Zupčasta pumpa za ulje (si. 3.25) se sastoji od tela pumpe
(1) i dva zupčanika (2 i 3). Pumpa dobija pogon od vratila na
kome se nalazi pogonski zupčanik (2), uzupcen sa gonjenim zup
čanikom (3).
Si. 3.25 — Zupčasta pumpa za ulje. 1

— telo pumpe, 2 — pogonski zupčanik,
3 — gonjeni zupčanik, 4 — vratilo, 5 —
ulaz za pumpu
Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika

ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza.
Na ulazu pumpe stvara se vakuum, pa se tako ulje crpe iz ko
rita motora. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza, pa *se pod
pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju.
Zupčasta pumpa je pouzdana, neosetljiva na kvalitet ulja i
nečistoće. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između
zupčanika i tela pumpe (max 0,15 mm, si. 3.26). Pumpa je isprav-
SI. 3.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje
68
na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani
pritisak. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2,5—4
bara, dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0,5 — 1 bara.
Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. Suviše visok
pritisak izaziva veću potrošnju ulja, jer ulje brže cirkuliše i
više puta prođe kroz motor nego što je potrebno.
3.4.2. Prečistač ulja
U motoru mogu da se nađu razne nečistoće, kao što su zrnca
peska (od livenja), prašina i opiljci od honovanja pokretnih delo-
va. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije, što
se postiže upotrebom prečistača ulja.
SI. 3.27 — Integralni prečistač ulja
U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru, pa

proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. Pra-
na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom, jer se prašina iz
vaduha ne može u potpunosti odstraniti.
U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u
motoru. Kada se ulje ne bi prečišćavalo, došlo bi do otkazivanja
69
tarućih delova, pa se zbog toga koriste prečistači ulja. Postoje
veoma različita izvođenja prečistača ulja, a na si. 3.27 prikazan
je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-
-rnotora.
Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni
sistem za podmazivanje, čime je omogućeno prečišćavanje ćelo-
kupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma.
Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja
štetnih materija iz sistema za podmazivanje, tako da je danas
prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu.
Radi što lakšeg održavanja, ovi prečistači se postavljaju
uvek na pristupačna mesta, direktno na blok motora, odnosno
na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši
la jednostavna i laka zamena.
Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtriraju-
ćeg elementa i tela prečistača. Filtrirajući element se sastoji od
jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. Umetak se
smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se
hermetički zatvaraju pertlovanjem. Umetak smešten na ovaj
način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta,
a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre
čistača.
Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača
ili direktno na blok motora. Specijalna gumena zaptivka, ugra
đena na poklopcu prečistača, vrši pouzdano zaptivanje.
U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre
ko potisne pumpe. Na svom putu do mehanizma motora
ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između
zaptivnog prstena i navoja priključka. Prolazeći kroz filtrirajući
element, ulje izdvaja abrazivne čestice, smole i ostale produkte
sagorevanja, koji se talože u prljavoj zoni prečistača, dok prečiš
ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok
lopcu u glavnu uljnu magistralu.
Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži
mu rada motora kreće se od 0,2 — 0,4 bara, s tim što tokom duže
eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i
drugih primesa može da se poveća preko 1,5 bara ako se na vre-
me ne izvrši zamena prečistača. Kod ovih prečistača, radi bez-
bednosti, ugrađen je prelivni ventil, tzv. ventil kratkog spoja,
koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene
prečistača. Međutim, ako je od strane proizvođača motora obez-
70
beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili
na motorskom bloku, integralni prečistač se isporučuje bez pre
livnog ventila.
Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12
- 15 mikrometara, a vek trajanja, odnosno interval zamene je
oko 400 radnih časova.
3.4.3. Održavanje sistema za podmazivanje
Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene

ulja i održavanje prečistača ulja. Period zamene ulja zavisi od
više faktora;
— godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja,
— procenat sumpora u dizel-gorivu,
— uslovi rada (prašina i s.).
S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na
period zamene ulja, neophodno je strogo se pridržavati uputstva
proizvođača motora.
3.4.4. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje
Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu

biti:
1. Neispravna pumpa za ulje. Zupčaste pumpe treba da daju
određen pritisak, pa ako to nije slučaj, onda treba potražiti uz-
rok i otkloniti neispravnost. Kod ovih pumpi važno je da zazor
između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama
da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). Drugi zazor iz
među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan, pri če
mu pritisak opada. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0,1
mm, pa se zbog toga mora obaviti merenje. Ako se ustanovi da
su zupčanici istrošeni, moraju se zameniti novim.
2. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepaž-
nje, usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. Znaci
nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora, pregre-
vanje motora, istrošeni ili istopljeni ležaji i dr.
3. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljeno-
sti neke cevi ili kanala, velikog viskoziteta ulja, loše regulisanog
prelivnog ventila itd. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala,
onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. Veliki viskozi-
tet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje
71
znatno veći pritisak, koji inače treba da opadne na normalnu
vrednost (2 — 4 bara).
4. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka
ulja u koritu motora, lošeg rada pumpe, zaprljanog prečistaca
ulja, loma opruge prelivnog ventila, razblaženog ulja gorivom
koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje
i ubrizgavanje goriva.
3.5. SISTEM ZA HLAĐENJE
U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener

gije. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad, već jedan
deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi), a
drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje.
Da ne bi došlo do pregrevanja, neophodno je da se motor hladi.
3 2 1
SI. 3.28 — Sistem za hlađenje. 1 — zaštitni lim, 2 — zamajac sa lopticom, 3 —
limeni usmerivač vazduha, 4 — cilindar, 5 — cllindarska glava
72
Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na
najpovoljnijoj radnoj temperaturi.
Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno, odnosno po
načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdu-
šnim hlađenjem.
Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno
hlađenje motora.
Na samom zamajcu (si. 3.1) nalazi se ventilator. Lopatice
svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li
menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Na
si. 3.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje.
Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe
nje motora. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra ci-
lindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. U zavisnosti od
uslova u kojima motokultivator radi, treba odrediti periodiku
čišćenja, pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je
čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne
vno.
3.6. USISNI I IZDUVNI TRAKT
3.6.1. Prečistač vazduha
U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho

dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. Vazduh pro
lazi kroz prečistač i usisnu cev. Prečistač se ugrađuje da bi zaš
titio motorske delove, a naročito cilindre, klipove i klipne prs-
tenove. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro
šenja pomenutih elemenata motora.
Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od
spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. Tako, kod moto-
kultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti, prečistač
vazduha je od izuzetne važnosti, pa mu treba posvetiti više paž
nje i što češće ga čistiti. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije,
ugrađuje se i pretprečistač vazduha.
3.6.2. Pretprečistač vazduha
Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima

funkciju da odvaja čestice prašine, tako da je sam prečistač ma
nje opterećen.
73
Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu
i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre
tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija,
krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga
kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se
skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko
3/4 prašine iz vazduha.
Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29.

Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre
se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo
pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba
čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vre-
me.
3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom
Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi

kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na
stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača.
Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz
duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2),
pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše.
Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao
teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili
kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov-
74
SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 —
uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač
laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi
koja je spojena za usisnu granu motora.
Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je
primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način:
— Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak
i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom
dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor
no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako
je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.
75
Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zap-
tivke i stege budu pravilno postavljene.
— Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra
šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva
kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž
nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.
SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklop-

IJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni
odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku
patilo
3.6.4. Izduvni lonac

Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa
birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav
lja radi prigušivanja zvuka.
SI. 3.32 Izduvni lonac
76
Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla
ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku
buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac
je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako
da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve
dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na
taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi
čno od čeličnog lima.
3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva
Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go
riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i
to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter
valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno de-
finisane zahteve su (si. 3.33):
— rezervoar,
— prečistač goriva,
— pumpa niskog pritiska,
— pumpa visokog pritiska,
— brizgaljke.
SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva,

3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6
— povratna cev od brizgaljke do rezervoara
77
Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo
pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije.
Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo
probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je
oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi
potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go
riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od
prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja.
Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre
cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama
goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna,
već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se
ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj
pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti
veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj.
u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu
goriva (nekoliko stotih delova grama).
Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen
ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela
takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800
dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska
i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Oprav-
ke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih
delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i
sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom
pletnih uređaja i alata.
Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva
koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za
neka druga izvođenja.
3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH

Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se
preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34),
a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru.
Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u
kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na
si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP).
Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi
sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se
proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i
78
da li su cevi zapusene ili ulubljene. Ako je takav slučaj, treba
očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača.
Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica.
SI. 3.34 Pogon pumpe visokog pritiska

pomoću klackalice
SI. 3.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 1 — deo za pumpanje, 2 — osovinica,
3 — dovodni priključak, 4 •— gumena zaptivka, 5 — opruga ventila, 6 — dovodni
ventil, 7 — zaptivka, 8 — trn za zaustavljanje, 9 — tanjirić, 10 — prsten, 11 — telo
pumpe, 12 — zupčasta letva, 13 — ozubljeni deo, 14 — tanjirić, 15 — opruga, 16 —
klipčić, 17 — telo podizača ventila, 18 — spoljni valjak, 19 — unutrašnji valjak, 20
— osovinica
3./.2. Brizgaljke
Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cev-
čice od brizgaljki. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga
gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i
da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih
čestica. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i
vazduha omogućilo dobro sagorevanje.
Nosač sa brizgaljkom (si. 3.36) je na razne načine pričvršćen
na glavu motora, ali se to obično čini pomoću stezne navrtke.
Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri
tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustlji-
vosti brizgaljke.
SI. 3.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. 1 — navrtka za pritezanje, 2 — vijak,

3 — sedlšte opruge, 4 — opruga, 5 — šipka za potiskivanje, 6 — nosač raspršivača,
7 — povratni priključak, 8 — igla, 9 — rasprŠlvač, 10 — navrtka
Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore

vanje, tj. sam vrh brizgaljke, dok je sve ostalo nosač brizgaljke.
Ali, obično, ceo sklop se naziva »brizgaljka«. Deo brizgaljke
koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovolj-
nijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre
zanja).
3.7.3. Ispitivanje brizgaljki
Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene

ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. Ispravnost
brizgaljke se kontroliše na sledeći način:
— ispitivanjem zaptivenosti,
80
ispitivanjem pritiska ubrizgavanja,
ispitivanjem mlaza.
Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je
prikazan na si. 3.37.
SI. 3.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke
Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe,

manometra, odvodne cevi, priključka na koji se uvrće brizgaljka
i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza.
3.7.4. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke
Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje,
sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po
moću pribora za čišćenje.
Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje.
Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima, moramo
za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Prilikom ispiti
vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu
mlaznica. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara
tkivo, a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje.
Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak
ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska
otvaranja. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi
ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke.
U slučaju nezaptivanja, brizgaljku treba rasklopiti i očis
titi. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće
nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zame-
niti novom.
3.7.5. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja
Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri

tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom
i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke,
odnosno na samom početku ubrizgavanja. Pri uključenom ma
nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano
otpustiti (inače će se manometar oštetiti).
Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog,
brizgaljka se mora rasklopiti, očistiti i ispravno podesiti. Pri
podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške.
3.7.6. Ispitivanje mlaza

Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. Polugu
pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. Pri tom brizgaljka
vrlo »mekano« šumi. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja
rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mla-
zeva). Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mla-
zeva ne treba pridavati značaj. Voditi računa da se raspraseni
mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova.
3.7.7. Čišćenje brizgaljki
Da bi se obavilo ovo čišćenje, zapečene brizgaljke se moraju
izvaditi iz ležišta, a zatim rastaviti. Čišćenje obaviti pomoću
specijalnog alata (si. 3.38). Važno je pri čišćenju da se sa spolj-
Sl. 3.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki
82
nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na
vrhu brizgaljke.
Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu.
Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape
čena i ako nema mehaničkih oštećenja. Oštećenu brizgaljku
staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju.
3.7.8. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama
Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti:

1. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. Ova neispravnost na
staje u sledećim slučajevima:
— Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku
treba rasklopiti i očistiti.
— Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti
brizgaljku i iglu.
— Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu
oprugu.
— Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od
ređenom) položaju. Da bi se dobio određeni pritisak, navrtku
postaviti u potreban položaj.
2. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao
u prethodnom slučaju).
3. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. Uzrok neispravnosti
može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa.
Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. Ako i posle toga
gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. Ako je uzrok
neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom.
4. Mlaz nije pravilan. Ako je brizgaljka zaprljana koksom
(očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti
iglu), mlaz ima pravilan oblik.
5. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Ova neisprav
nost nastaje alko je :
— veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom),
— nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti).
3.8. ELEKTROOPREMA
Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna, ali za
potpunu upotrebu motokultivatora u transportu, noću, za ko-
rišćenje prikolice, startovanje i dr. potrebno je imati i ove ure
đaje. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev:
6* 83
SI. 3.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje
akumulatora. 1 — stator, 2 — rotor, 3 — regulator napona, 4 — prekidač za
pokretanje, 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja, 6 — presostat, 7 — elektropokre-
tač, 8 — akumulator
SI. 3.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 1 —
akumulator, 2 — rotor, 3 — stator, 4 — zadnja svetla, 5 — regulator, 6 — zvučni
signal (sirena), 7 — prekidač, 8 — ploča sa kontaktima, 9 — prednji farovi
84
1 — električno pokretanje elektropokretačem i alterna
torom za punjenje akumulatora (si. 3.39),
2 električno pokretanje sa dinamom i punjenje aku
mulatora,
3 — uređaj za svetla sa alternatorom za punjenje akumu
latora (si. 3.40),
4 — uređaj za svetla sa alternatorom bez punjenja akumu
latora (si. 3.41).
SI. 3.41 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. 1
rotor, 2 stator, 3 — zadnji farovi, 4 — prekidač, 5 — ploča sa kontaktima, 6
prednji farovi
Na sl. 3.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru

motokultivatora. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula
tor, alternator ili dinamo, elektropokretač, regulator napona
i dr.
3.8.1. Akumulator
Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora, kao

i za napajanje električnih potrošača. Izgled olovnog akumula
tora prikazan je na sl. 3.42. Postoje i čelični akumulatori, ali
se oni danas retko upotrebljavaju.
Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona
2 V. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara
jući broj ćelija. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i
12 V, odnosno sa tri ili šest ćelija. Ćelije su povezane serijski
(redno), tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona
svih ćelija. Svaka ćelija je zatvorena čepom, pa je najlakši na-
85
čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova
pomnoži sa dva.
U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit, tj. rastvor
čiste sumporne kiseline i destilovane vode. Elektrode koje su
uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol
(čisto olovo Pb). Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa
potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod he-
mijskih reakcija u akumulatoru.
Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza, a nestaće
kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat),
a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. U tom slučaju
SI. 3.42 Akumulator. 1 kućiSte, 2, 3, 4 • ploče, 5 — most, 6 — stubid, 7

— spojnica
86
kaže se da je akumulator ispražnjen. Međutim, ako se takav
akumulator veže za izvor jednosmerne struje, dolazi do uspos
tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana,
a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike, što znači da je aku
mulator ponovo napunjen.
Na si. 3.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim
delovima. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične
mase. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine
ćelije akumulatora. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne
dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija.
Ploče su pozitivne i negativne. Pozitivne ploče akumulatora
su od olovnog oksida (Pb0 2 ), a negativne od olova (Pb). Boja
pozitivnih ploča je smeđa, a negativnih — siva. Između svake
pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač)
koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja
i koji mora biti porozan. Separatori su izrađeni od drveta ili
plastične mase. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa
jedne, a sve negativne sa druge strane. U tu svrhu služi polni
mostić za spajanje istoimenih ploča. Tako spojen određeni broj
pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre-
• gradu u kutiji akumulatora.
Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj
vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. Nivo elektro
lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. Gustina elektrolita
3
napunjenog akumulatora je 1,285 kg/dm , a napon ćelije iznosi
2,1 V. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje
nja, pa se gustina elektrolita smanjuje. Zbog toga se obavlja
dopunjavanje akumulatora. Odnos gustine elektrolita i napu-
njenosti akumulatora dat je u tabeli 3.1.
Tabela 3.1
3
Gustina kg/dm Stanje akumulatora
1,265-1,300 sasvim pun

1,235—1,260 3/4 pun
1,205—1,230 1/2 pun
1,170—1,200 1/4 pun
1,140—1,165 skoro ispražnjen
1,110-1,135 sasvim prazan
87
3
Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1,18 kg/dm , a
odgovarajući napon pojedinih delija 1,6 V. Veoma je važno da
3
gustina elektrolita ne opadne ispod 1,25 kg/dm , j e r pri toj
gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta, a
posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora.
Kada je spoljna temperatura niska, može doći do smrzava
nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Zavisnost gustine
elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je
u tabeli 3.2.
Tabela 3.2
3
Gustina kg/dm Temperatura (°C)
1,28 —68
1,25 —52
1,20 —27 i
U 5 —15
1,10 —7
Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita, akumulator preko

zime treba držati uvek u napunjenom stanju.
Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja
proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. On zavisi od ja
čine struje, brzine kojom se akumulator prazni, temperature i
elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi
1,8 V). Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na
temperaturi od 25°C. Kapacitet akumulatora se meri u amper-
-časovima (Ah). Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova
struju od 1 A, ili tokom 30 časova struju od 2 A itd. Odnos tem
perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3.3.
Tabela 3,3
Temperatura (°C) Kapacitet (%)
27 100
4 16
— 7 61
—18 43
—23 35
88
3.8.2. Održavanje akumulatora
Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro
dužiti, pa je zato važno pridržavati se sledećeg:
— elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1,5 cm,
— u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo des-
tilovanu vodu,
— akumulator uvek mora da bude čist, jer se događa da
kiselina procuri,
— spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i
premazani pastom protiv korozije,
— napon ćelija ne srne da opadne ispod 1,8 V,
— akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi
tabelu 3.3),
— ne startovati motor u malim intervalima, jer se tada
akumulator vrlo brzo prazni,
— ako se motor ne koristi, akumulator napuniti i ostaviti
ga u prostoriji gde je normalna temperatura, s tim što ga treba
jedanput mesečno dopunjavati,
— pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa
rukama i odelom (može da ih nagrize).
\8.3. Kontrola ispravnosti akumulatora
Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko

načina, i to merenjem:
— gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra,
— količine elektrolita pomoću merača nivoa,
— napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte
rećenje.
3.8.4. Dinamo — generator jednosmerne struje
Dinamo proizvodi jednosmernu struju, pa u toku rada

motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. Po
gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. Broj obrtaja
motora je promenljiv, a dinamo uvek mora održavati propisani
napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača.
Za regulaciju napona služi generatorski regulator, koji pri ne
dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava
jačinu struje koju daje dinamo.
89
Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu
energiju. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova:
— stator,
— rotor,
— kolektor,
Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz
koje se kreću provodnici namotani na rotoru. Rotor se okreće
pogonjen od radilice motora preko remenice. Provodnici roto
ra, usled kretanja u magnetskom polju statora, izazivaju stva
ranje indukovane elektromotorne sile. Tok elektrona predstav
lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora
šalje u akumulator.
3.8.5. Održavanje dinama
Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod
mazati. Prilikom rada dinama troše se četkice, pa ih jedanput
godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). Ako
se kolektor zaprlja, potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr
pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom.
Spojeve zaštititi od korozije, a uz to — oni moraju biti čvrsto
pritegnuti.
3.8.6, Neispravnosti i opravke dinama

Da bismo proverili ispravnost rada dinama, moramo po
moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator
puni. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno, to je znak
da se akumulator puni. Kada je instrument na nuli, akumulator
je pun. Ako kazaljka skreće na levu stranu, to je znak da di
namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. 3.43).
SI. 3.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor
90
Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja
četkica. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da
ne bi došlo do zaglavljivanja). Istrošenost se primecuje vrlo
lako, jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Pritisak
opruge mora biti konstantan, pa ga treba povremeno proveriti.
Neispravnosti mogu da nastupe i usled:
— is trošenja kugličnog ležaja,
— istrošenja rotora i osovine rotora,
— oštećenja namotaja statora,
— istrošenja četkica,
— oslabljenih opruga i dr.
3,8.7, Alternator — generator naizmenične struje
Alternator je generator naizmenične struje. Proizvođači su

većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. Pred
nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje
kolika je potrošnja u datom trenutku.
Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama, ma
njih je dimenzija, lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Skup
lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja
statora i rotora.
Stator alternatora je postavljen na blok motora, a rotor je
sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora.
Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagne-
tisanosti rotora pomoću specijalnog merila, kontrola namotaja
statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili
kablova na masi).
Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas
nosti alternatora. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na
1
ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " , 28—30 V pri
-1
2200 m i n . Ako je napon niži, rotor je demagnetizovan.
3.8.8. Elektropokretač — starter
Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji

služi za pokretanje motora. Za pokretanje motora potreban je
određen rad, pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek
trične energije. Snaga elektropokretača je 1,33 kW pri naponu
od 12 V. Struju za pogon dobija iz akumulatora.
91
3.8.9. Održavanje elektropokretača
Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao, potrebno je

da se povremeno obavi sledeća kontrola:
— povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazi-
vanje,
— proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor,
— proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo
kretača (4—5 mm),
— proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru,
Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri
tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). Po hladnom vre
menu koristiti grejač, a ako startovanje ne uspe u prvom po
kušaju, ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko
puta (da se ne bi ispraznio akumulator).
3.8.10. Neispravnosti i opravke elektropokretača
Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor, mo

raju se izvršiti sledeće provere:
da li se rotor okreće,
— ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti
zupce na zupčaniku, jer postoji mogućnost loma opruge,
rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku
mulator ispražnjen),
dotrajale četkice — zameniti ih novim,
— zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre
tač vrati u prvobitni položaj,
— ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca, postoji
mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca.
Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće
neispravnosti:
— prekid namotaja,
— namotaji u kratkom spoju,
— labavi magnetski polovi,
— oštećena ležišta,
— neispravan kolektor.
92
3.9. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450
1.9.1. Puštanje motora u rad
Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li:
ima dovoljno goriva u rezervoaru,
— ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu
za kontrolu nivoa ulja),
— ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema
oznaci na posudi).
Pored toga, treba obratiti pažnju da se pri prvom starto-
vanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go
riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. Zato uvek
voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni.
Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo:
1. Napuniti rezervoar.
2. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača, i čim
počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha, opet ga zavrnuti.
3. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva,
i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha, opet ga za
vrnuti (si. 3.44).
SI. 3.44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje Sup-
Ijeg vijka na pumpi za ubrizgavanje)
4. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na

brizgaljki, pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez
mehuriča vazduha, pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu
navrtku.
93
\9.2. Startovanje motora
Pri hladnom motoru:
1. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas.
2. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto
va nj u.
3. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje
u smeru strelice na remenici.
4. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri
manjem broju obrtaja, čime je osigurano potpuno podma
zivanje.
Pri toplom (zagrejanom) motoru:

A-
Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme

za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači.
3.9.3. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama
Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje, u odnosu

na godišnje doba, odgovara uputstvima, mogu se primeniti i
neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem
peraturama
1. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. U okolini
čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Odvrnuti čep i
3
u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10,
ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. Čep
pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor.
2. Primena »startpilot«-a. »Startpilot« se isporučuje u bo
cama pod pritiskom. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje
motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa
uputstvom koje stoji na boci). Jedna boca može da obezbedi
80—100 startovanja motora. Neposredno pre, ili pri samom
startovanju, ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde
direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha.
3.9.4. Zaustavljanje motora
Pre nego što se zaustavi, preporučljivo je da motor radi
oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja, da bi se na taj
način ohladio.
94
Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur
nost u pogonu. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem
ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke
SI. 3.45 — Komanda za zaustavljanje

rada motora
na satu) komande za zaustavljanje (si. 3.45). Zaustavljanje mo

tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa
ovim uređajem).
3.9.5. Razrada motora

r
Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od

razrade motora. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte
rećuje za oko 50%, što znači da poluga za regulisanje broja
obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda.
Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez
opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja
obrtaja. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po
većati na oko 3/4 od pune snage mašine.
3.10. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450
3.10.1. Sistem za podmazivanje
Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom.

Ulje teče kroz filtar u korito motora, a odatle ga usisava pum
pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje.
Podmazivanje motora je posebno važno. Nivo ulja se mora
kontrolisati dnevno. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-doda-
cima. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo-
95
trebi. Posle svakih 300 radnih sati, pri promeni ulja promeniti
i prečistač ulja. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju
se sledeća ulja:
pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi)
pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi)
pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti)
Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do
teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta).
Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0,2 litra na 10
radnih časova. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća.
Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma
lan nivo. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna
područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija
Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja
INA), jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura.
3.10.2. Sistem za ubrizgavanje goriva
Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven

stveno od stepena čistoće goriva. Zbog toga treba obratiti naro
čitu pažnju na čistacu, pripremu i sipanje goriva. Pritisak ubriz
gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova.
3.10.3. Gorivo
Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do
pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača.
Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva
pomoću zaptivnih prstenova, koji treba tačno da naležu u svojim
sedištima. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana star-
tovanja i eventualno smanjenje snage motora.
Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0,83—0,84.
Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo
raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). Za sipanje go
riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak
za ceđenje.
U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. Letnje go
rivo je predviđeno za temperature do 0°C, a zimsiko do —15°C
radne sredine motora.
96
Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledi-
cama na sprovodne puteve, pumpu i diznu. Zbog toga se pre
poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima:
Dizel: tehnički Dizel: karburatorsko

Spoljna temperatura petroleum gorivo
do—20°C 75:25 80:20

do—25°C 60:40 70 : 30
do—30°C 45:55 6 0 : 4 0
Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše

veća nego kod čistog dizel-goriva.
3.10.4. Prečistać za gorivo
Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača

goriva. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi, a veći pre
čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«.
Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer
voara goriva, pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre
čistača nije zaprljan, pa ako je potrebno čišćenje postupiti na
sledeći način:
1. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru.
2. Izvaditi uložak, odnosno filcanu cev, i obe strane zatvo
riti sa po jednim čepom od plute.
3. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane, pa zatim
istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu, a ako to nije do
voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Paziti da čepovi od plute
dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre
sredstvo za čišćenje.
4. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo
(ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi.
5. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz
kompresora). Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška
mora pojaviti pena u većoj meri. Ukoliko to ne bi bilo tako,
tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. Uložak
prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati
ga na već opisani način. Ovaj se postupak mora posle svakog za
vršavanja ponoviti 4—5 puta. Kao poslednje sredstvo za pranje
ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-
-gorivo.
Ukoliko se ne raspolaže kompresorom, izduvavanje se može
izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko
mada creva,
SI. 3.46 — Prečistač! za gorivo, i — ku

ćište, 2 — puni prečistač, 3 — zaptivač,
4 — poklopac, 5 — zaptivač, 6 — vijak
za ispuštanje vazduha iz goriva, 7 —
vijak, 8 — zaptivač, 9 — grubi pre
čistač
6. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri
puta, a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi.
Ukoliko se ne učini tako, mogu se pojaviti kanali između unu
trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška
prečistača), kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum
pe za ubrizgavanje, a posledice mogu biti veoma teški kvarovi.
7, Drugi, veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva
zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada, i to pod uslo-
vom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr
žavan. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati, već se
u svakom slučaju mora zameniti.
3.10.5. Zamena brizgaljke

t. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev.
2. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i
izvaditi ventil za ubrizgavanje. Sačuvati zaptivnu podlošku briz-
98
galjke kada ona, prilikom vađenja držača, pođe zajedno s njim,
pa je treba odmah vratiti na njeno mesto.
3. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i
zameniti uložak brizgaljke.
4. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav
ljanja pojedinih delova.
5. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke
pritezati ravnomerno).
Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs
tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može
prouzrokovati povrede).
3.10.6. Regulacija broja obrtaja
Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti

tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju.
Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen
na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po
dešen od strane proizvođača. Ako se radi postizanja većeg broja
obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte
ćenja motora.
3.10,7. Prečistač vazduha
Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u

velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Snaga, radna sigurnost,
korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra
za vazduh. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca
veoma važno.
Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima, a
u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno.
Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera
cije:
1. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti
spol ja.
2. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje, prosuti ulje i
očistiti posudu.
3. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne
pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću.
7* 99
4. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja
(ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto.
5, Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zapti-
vanja).
Posle zamene ulja, ako je prečistač previše zaprljan treba
ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Prečistač temeljno is
prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo,
zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti, a zatim naliti ulje u
posudu za ulje.
Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben
zinu, vodi, ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti.
3.11. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA
Motor ne može startovati:
Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. Još

jednom pokušati startovanje, pridržavajući se svih propisa, a
naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^
rama.
1. Dovod goriva nije u redu
Uzroci Način otklanjanja

a) Prazan rezervoar goriva Naliti gorivo u rezervoar. Is
pustiti vazduh iz sistema za
ubrizgavanje goriva.
b) Vazduh u uređaju za ubri- Naliti gorivo. Ispustiti vazduh
zgavanje goriva iz sistema za ubrizgavanje.
c) Zacepljen prečistač goriva Zameniti uložak precistaca go
(ovo se može utvrditi kada riva. Naliti gorivo. Ispustiti
pri odvrnutom dovodu za vazduh iz uređaja za ubrizga-
pumpu za ubrizgavanje ne vanje.
ističe gorivo)
2. Motor se teško okreće Ispustiti ulje i naliti ulje: HD
SAE 10-40 W. Startovati motor
prema datom uputstvu.
100
3. Motor nema kompresiju
Zazor ventila nije dobar Proveriti i podesiti zazor ven
tila
4. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do
datno punjenje (goriva) pri
star to van ju.
b) Ispustiti ulje i naliti ulje:
HD SAE 10—40 W.
c) Ispustiti vazduh iz uređaja
za ubrizgavanje goriva.
5. Crn dim u izduvnoj cevi:
Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja
motora opada), a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva.
a. Zagušen prečistač vazduha Očistiti prečistač.
b. Zazor ventila nije u redu Podesiti zazor ventila
c. Neispravna brizgaljka Zameniti brizgaljku.
6. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada), bez
dimi jenja na izduvnoj cevi:
a. Suviše ulja u kućištu mo Ulje ispustiti do normalnog
tora nivoa (prema oznaci na štapu
za kontrolu nivoa ulja).
b. Vazduh u uređaju za ubriz Naliti gorivo u rezervoar i is
gavanje goriva pustiti vazduh iz uređaja za
ubrizgavanje goriva.
c. Zaprljan prečistač goriva Zameniti prečistač goriva, od
nosno očistiti ga. Naliti gorivo.
Ispustiti vazduh iz sistema za
ubrizgavanje.
7. Motor se veoma greje:
a. Nedovoljno rashladnog vaz Očistiti ulazni otvor rashlad
duha nog vazduha, očistiti rashlad
na rebra.
b. Suviše ulja u kućištu mo Ulje ispustiti do normalnog
tora nivoa (prema oznaci na kon
trolnom štapu).
101
8. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu
a. Prazan rezervoar goriva Naliti gorivo. Ispustiti vazduh
iz sistema za ubrizgavanje.
b, Začepljen prečistač goriva Zameniti uložak prečistača go
(ovo se može utvrditi kada riva, odnosno očistiti ga. Na
pri otvorenom dovodu go liti gorivo. Ispustiti vazduh
riva na pumpi za ubrizga iz sistema za ubrizgavanje.
vanje ne ističe gorivo)
JUGOSLAVENSKI KOMBINAT
GUME I OBUĆE - BOROVO
102
4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA
U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-

-motora. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve
liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod
no opisani dizel-motor. Zato će u ovom poglavlju biti opisane
osnovne razlike između ova dva motora.
Na si. 4.1 prikazan je benzinski motor LA-300. To je četvo
rotaktni, jednocilindrični, vazduhom hlađeni motor. Podmazi
vanje je na principu centrifugiranja. Startovanje se obavlja ru
čnim poluautomatskim starterom.
Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507, »mon
dial«, »Labinprogres«-a, »Gorenje-Muta« i dr. Na si. 4.2 prika
zan je spolni izgled ovog motora.
Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je
na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).
4,1. KARBURATOR
4.1.1. Osnovni podaci
Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu

za motor. To znači da u svakom momentu rada motora odnos
benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom
izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot
rošnja benzina bude što manja. Motor ne radi uvek sa istim
brojem obrtaja, niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši
uvek istu količinu benzina na čas. U stvari, sve se to stalno me-
nja. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re
žimu odgovara neka potrošnja benzina. Na usponima motor
radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego
103
SI. 4.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300
kada silazi, ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu.

Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo
toru odgovarajuću gasnu smešu.
Da bi mogla dobro da sagoreva, gasna smeša treba da is
punjava sledeće uslove:
104
SI. 4.2 — Benzinski motor LA-300. 1 — čep za nalivanje benzina, 2 — prečistač
vazduha, 3 — prečistač goriva, 4 — kutija oduške, 5 — pokretač (starter), 6 —
dugme za zaustavljanje, 7 — poluga gasa (akcelerator), 8 — navrtka za zaustavljanje
poluge gasa (akcelerator), 9 — slavinica na rezervoaru, 10 čep za nalivanje i
merenje nivoa ulja, 11 — remenica za pokretanje, 12 — čep za ispuštanje ulja, 13 —
tablica »tip motora«, 14 — serijski broj
— da ima određen odnos između količine benzina i vaz

duha,
— da bude u gasovi tom stanju,
— da bude homogena (da je dobro izmešana),
— da bude na određenoj temperaturi.
Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. Prema tome,
karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu, već i da obez-
bedi smešu koja će dobro sagorevat.L Pošto karburator, kao
što se vidi, predstavlja složen organ motora, on mora imati
više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu
smešu.
Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno
je 15 g vazduha, pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do
bij a azot, ugljeni oksid i vodena para. Razume se da ova gasna
smeša treba da bude homogena. Takva gasna smeša zove se
idealna ili teorijska gasna smeša. Probama na motorima se do
kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno
manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću
snagu, i to 12,5 g vazduha na 1 g benzina. To je, dakle bogata
smeša u odnosu na raniju, i ona se zove — gasna smeša najve
će snage motora. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno
najveću brzinu širenja plamenog talasa.
105
Ako, pak, želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru,
onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sa-
gorevanje u zatvorenom sudu, i to oko 18 g vazduha za 1 g ben
zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je
normalno predviđen, ili, kako se to kaže, kada je pod režimom
iskorišćenja. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša
ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta
korisnog dejstva), a ona je siromašna u odnosu na idealnu ga-
snu smešu.
Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagoreva-
nja i paljenja gasne smeše došlo se, uglavnom, do sledećeg:
gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na
28 g vazduha, ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha.
Prema tome, ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna, a
nije dobro ni kada je suviše bogata, jer ni u jednom slučaju
takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje, a
to znači da motor tada ne bi radio.
Najprostiji karburator dat je šematski na si. 4.3 sa osnov
nim delovima: lonče karburatora, sisak benzina i venturi cev.
Uloga ovih delova je u sledecem:
GASNA SMEŠA
SISAK KARBURATORA
VEN TURI
SI. 4.3 —Karburator — osnovni princip rada
— lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben

zin, tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini,
— sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben
zina, tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne
radi isti,
— venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten
sisak benzina.
106
Kada motor radi, i to u momentu kada počne takt usisava
nja, usisni ventil je otvoren, i pošto klip polazi od GMT i ide
nadole, u prostoru iznad klipa stvara se depresija. Pošto su de-
lovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna
cev-motor, i pošto je sve zatvoreno, to se stvorena depresija pre
nosi na venturi cev, usled čega vazduh struji sa donje strane u
venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru.
Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu
venturi ja na kome je presek najmanji. Usled toga na ovom mes-
tu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija.
Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben
zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom.
Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom
brzinom i stvara se gasna smeša, koja kroz usisnu cev odlazi u
motor i ispunjava prostor iznad klipa koji, pošto je takt usisa
vanja, ima veliku brzinu kretanja nadole. Ovakva gasna smeša
još nije dobra za sagorevanje, jer su samo sitne kapljice ben
zina donekle izmešane sa vazduhom. Međutim, ulazeći u komo
ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli), kapljice
benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop
ravlja.
Kada klip stigne na DMT, usisni ventil se zatvara i gasna
smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje.
Razume se da je i gasna smeša, krećući se nadole, imala svoju
brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Međutim, sada klip
od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom
gasne smeše koja je imala kretanje nadole. Usled ovog sudara
stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše, koje traje
sve dok klip ne stigne do GMT, tj. do momenta paljenja gasne
smeše od strane svećice. U tom momentu gasna smeša je već
postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje,
dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom.
Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim
karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem
obrtaja/min. Ali, mi znamo da se to u praksi ne dešava. Pre
svega, motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice, a
pored toga, on radi pod raznim uslovima opterećenja. Da bi
udovoljio svim tim zahtevima, karburator ima u sebi razne de-
love, pa i čitave male uređaje.
107
4.1.2. Karburator za benzinski motor LA-300
Na si. 4.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo
tor LA-300. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli
ko faza:
1. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje
(1) je zatvoren, da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta
vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate
smeše (si. 4.5).
Si. 4.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. 1, — poklopac, .2 — priključak, 3 —
prečistač, 4 — igla, 5 — vijak za 'podržavanje leptira, 6 — vijak* ^ea regulaciju, 7 —
osovinica leptira za smešu, 8 — leptir za smešu, 9£>- telo, 10 — deo emulzije, U —
plovak, 12 — sisak minimuma, 13 — sisak maRspSuma, 14 "—* sisak maksimuma
petroleuma, 15 — osovinica leptira za startovanje, 16 — leptir za startovanje, 17
— poluga
2. Na minimumu, kada je leptir smeše zatvoren (2), a leptir

startera otvoren, usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev
minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. Uređaj minimuma obu
hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si- 4.6).
3. Dodavanjem gasa, tj. laganim" otvaranjem leptira smeše,
depresija u cevi minimuma se smanjuje. Nema priliva goriva
108
SI. 4.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 1. položaj pokre
tanje na hladno
:*Sč7
SI. 4.6 — 2. položaj — na minimumu
109
SI. 4.7 — 3. položaj — dodavanje gasa
SI. 4.8 — 4. položaj — na maksimumu
110
iz siska za maksimum. Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru
ga rupa — za postepeno dovođenje (5), koja je povezana sa
cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše
(2) (si. 4.7).
4. Na maksimumu, kada je leptir (2) sasvim otvoren, u usi
snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi
muma (6), a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7)
prekida se izlaz smeše (si. 4.8).
4.1.3. Rasklapanje karburatora
Odvojiti karburator. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi

došlo do deformacije plovka). Odviti emulzionator, sisak mini
muma i maksimuma. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i
kanala ne upotrebljavati metalne šiljke, već komprimirani vaz-
duh.
4.1.4. Kontrola karburatora
Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do de-
formisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca.
— Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje.
Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno, za-
meniti poklopac, a posle modifikacije zameniti sediste i deo za
zap ti van je kod karburatora.
— Kontrolisati da, eventualno, plovak ne dodiruje zidove
lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti me-
sto dodira).
— Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. Prečnik
osovinice treba da bude 6,010 — 6,025 mm. Ako su dimenzije
manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0,15 mm
— zameniti oštećeni deo. Kada je leptir sasvim zatvoren, od
stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bu-
de 0,04 — 0,06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac).
— Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha
ban i da li se slobodno okreće. Leptir za startovanje preko polu-
ge zatvara se u dva položaja, što omogućava pokretanje (1)
pri temperaturama iznad 0°C; (2) pri temperaturama ispod
0°C; (3) u položaju rada (si. 4.9).
— Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. -
111
SI. 4.9 — Poluga za pogon leptira
4.1.5. Kontrola nivoa goriva
Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim za-

vrtnjem.
— Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti
če u lonče.
— Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. Kada je
lonče u horizontalnom položaju, merkom izmeriti nivo goriva
koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta
(si. 4.10).
SI. 4.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora
112
SI. 4.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku
Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti, isprazniti

lonče, modificirati visinu potisne lamele igle na plovku, ponovo
montirati i ponoviti ispitivanje (si. 4.11).
Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka.
4.2. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE
Na si. 4.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne
smeše. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki
napon (sa rotorom statorom).
Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju
na obodu zamajca, a stator je jedna bobina, pričvršćena na
bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni
zak, a drugo za visok napon.
Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro
toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis
kog napona. Ova struja, koju prekida platinsko dugme, stvara
visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz
među elektroda svećice.
Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora.
On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih
štiti od pregorevanja. Pored toga, on omogućava brzo zaustav-
SI. 4.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. 1 — dugme 2a zaustavljanje, 2
— platinsko dugme, 3 — kondenzator, 4 — ŠipČica, 5 — lisnati deo, 6 — breg, 7 —
radilica, 8 — svećica, 9 — svežanj pločica, 10 — starter, 11 — rotor (magnet), 12
— žarna jac
Ijanje struje u primarnom kolu, da bi u sekundarnom kolu

izazvao visoki napon za paljenje.
4.2.1. Kontrola
Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera, a ako je bobina

defektna — zameniti je. Karakteristike električnog kola (si.
4.13):
114
otpor na primarnom kolu 0,3 oma
otpor na sekundarnom kolu 5000 oma
Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platin-
skih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.
Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.
Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i sve-
ćicom.
SI. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola
SI. 4.14 — Kontrola efikasnosti magneta

!
8
115
Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zama-
jac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura
ma. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta
vi šetalica alata u visini crte (a, si. 4.14) i utvrditi da li mag
net povlači šetalicu.
4.2.2. Magnetizacija
Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan,

u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu
piti na sledeći način:
— zamajac postaviti u aparat,
— među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba
citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. 4.15),
SI. 4.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice
— zamajac pritegniti među polovima,

— napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i
ponoviti operaciju dva ili tri puta.
4.2.3. Kondenzator
Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. 4.16), a

ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us
• • * * • *
tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje

nesigurno.
116
SI. 4.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra
4.2.4. Svećice
Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vaz-

duhom i podesiti zazor između elektroda na 0,8 mm (si. 4.17).
Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda
mase istrošena. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle
svakih 300 sati rada motora.
_ _ , Za motore
Marka svecica
LA — LAL LAP
Marelli CW 150 N CW 50 NI
Bosch W 95 TI W 45 TI
Champion UL 35 Y —
KLG F 50 —
Bosna F 50 —
4.2.5. Platinska dugmad
Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje

ni ili nagoreli. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur
pijicom i komprimiranim vazduhom, a zatim podesite otvaranje
na 0,55 — 0,6 mm.
117
,
I™ • * " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * *
51. 4.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama
Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost

nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu.
4.3. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE
To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na
nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. Povlačenjem ka-
napa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč-
Sl. 4.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. 1 — vijak, 2 — spi

ralna opruga, 3 — pločice, 4 — poklopac, 5 — remenica, 6 — kanap, 7 — opruga
8 — kućište
118
vršćen-u na zamajcu, pa tako pokreću zamajac sa remenicom.
Kada se kanap otpusti, napon opruge namotava kanap na re-
menicu.
Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. Tako
glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje.
Ako uređaj ne funkcioniše, može se demontirati odvrtanjem 4
vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. 4.18), pa
se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa.
4.3.1. Kontrola
— Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti

je ako pločice (3) ne izlaze.
— Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima
poklopca (4) i remenice (5).
U slučaju kidanja kanapa (6), skinuti remenicu (5) pošto se
otpusti zategnutost opruge i spirale (7).
— Postaviti sajlu u žleb remenice (5).
— Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon
(zategnutost opruge (7).
— Izvući remenicu i zameniti kanap (6), kraj kanapa saviti
i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši
na zidovima sedišta, a ne na otvoru za prolaz kabla.
— Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne
opruge (7) u njen žleb.
SI. 4.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja
119
Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice
(5) za 2 — 3 obrtaja, kada je kanap (6) kompletno odvijen.
Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom
pletno obavijen treba da iznosi 1,2 — 1,5 daN (kg), pošto se
savlada prvo trenje (si. 4.19).
SI. 4.20 — Tanjirasla i spiralna opruga
U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi

ti u sedište, s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. Re
zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom
žicom. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad
nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta
nja motora.
4.4. REGULATOR
Centrifugalnog je tipa, sa kuglicama smeštenim u zupčani

ku koji aktivira radilica (sL 4.21). Kuglice se pomoću centrifu
galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomera-
ju zvono (A) koje deluje na viljušku (B), a ova preko poluga od
ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. Opruga (D),
koju zateže komanda gasa (E), suprotstavlja se centrifugalnoj
sili.
Pri smanjenju opterećenja, sa pozicioniranim gasom broj
obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno, pa
to kretanje teži zatvaranju leptira (C), a posledica toga je sma
njenje broja obrtaja.
120
Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo
opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj
obrtaja. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski
stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru.
Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na
oprugu, a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu
latoru i dejstva opruge na različitom režimu.
SI. 4.21 — Regulator
4.4.1. Kontrola
Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu,

a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove.
Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike
mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato
ru.
Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena, a ako je
pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije.
4.5. PODMAZIVANJE
Centrifugalnog je tipa, ulje se potiskuje iz zupčanika re

gulatora, čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifu-
gatora (si. 4.22).
121
4.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa
Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis

toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora. čišćenje
centrifugatora, prečistača i kanala u radilici obavlja se skida
njem radilice i čišćenjem kanala.
122
5, UREĐAJI MOTOKULTIVATORA
Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko tran-

smisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Zadatak tran-
smisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje
na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora, tako
da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju.
Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva
tora ide preko spojnice, menjača brzina, pužnog prenosnika
ili konusno-tanjirastog para, diferencijala i poluosovina. Kod
jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se
ostvaruje preko sistema lančanika. Savremenija rešenja kod
motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri
kolice, što znatno olakšava transport.
Na motokultivatore se ugrađuju i drugi, veoma bitni ure
đaji za njihov rad: kočnice, upravljač, pogonski točkovi, koman
de, priključno vratilo i dr.
5.1. SPOJNICA (KVAČILO)
Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze

između motora i delova transmisije. Spojnica radi na principu
trenja. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta
suva spojnica, višelamelasta suva spojnica, višelamelasta spoj
nica potopljena u ulju, konusna — suva spojnica i dr. Funkci
ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem.
Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice
koja se nalazi na upravljaču. Spojnica se aktivira pomeranjem
komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša
vati. Spojnica nikada ne srne da proklizava, pa zbog toga treba
vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač.
123
Kada se ručica komande povuče, spojnica je odvojena, tj.
motor ne pogoni transmisiju.
Na si. 5.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica, ugra
đena na motokultivatoru IMT-507. Ona se sastoji iz: korpe spoj
nice, potisnog diska, 2 pogonske lamele, 2 unutrašnje frikcione
lamele, završne lamele, 6 potisnih opruga i sedišta opruga. Svi
ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo
jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču.
Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši
se tako što on iznosi 3—5 mm. Ovaj zazor treba češće kontroli-
sati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje.
Na si. 5.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica, ugra
đena na motokultivatoru »specijal«, proizvodnje »Labinpro-
gres«-a. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje
konusnu suvu spojnicu (si. 5.3).
SI. 5.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz
vodnje »Labinprogres«. 1 — lamela spojnice, 2 — potisni disk, 3 — korpa spojnice,
4 — opruga, 5 — sedište opruge, € — aksijalni ležaj, 7 — opružna žica, 8 — vi-
ljuška za isključivanje, 9 — potisni ležaj, 10 — pođloška, 11 — vijak (nosač poluge),
12 — pločica, 13 — poluga za isključavanje spojnice, 14 — opruga za vraćanje poluge,
15 — pločica za osiguranje, 16 — vijak, 17 — povratna opruga poluge
125
NJ
SI. 5.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 1 — prirub-
nica, 2 — poklopac spojnice, 3 — opruga, 4 — poklopac ležaja, 5 — ležaj 6 — konus spojnice, 7 — frikcioni element,
8 — ležaj, 9 — viljuška, 10 — poluga za isključivanje spojnice
5.2. MENJAC BRZINA
Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred
nih radova, a isto tako i za transport. Sve te operacije zahteva-
ju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom
men jača brzina ili menjačkog prenosnika. Zavisno od tipa mo-
tokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menja-
ča. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje
napred, i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad.
Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo
tora preko spojnice u menjački prenosnik. Prenos obrtnog mo
menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-
-tanjirastog para do pogonskih točkova. Deo snage se odvodi
i na priključna vratila (jedno ili dva). Menjač sa pokretnim zup
čanicima ima sledeće funkcionalne celine:
— vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do me-
njača,
SI. 5.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«.

1 —• vratilo za hod unazad, 2 — elastična čivija, 3 — odstojnik, 4 — čaura, 5 — dvo-
gubi zupčanik hoda unazad, 6 — odstojnik, 7 — elastična podloška, 8 — navrtka, 9 —
poklopac, 10 — osigurač, 11 — odstojnik, 12 ~ ležaj, 15 — pogonsko vratilo, 14 —
zupčanik, 15 — dvogubi zupčanik, 16 — igličasti ležaj, 17 — zupčanik, 18 — zap-
tivnl prsten, 19 — osigurač, 20 — odstojnik, 21 — ležaj, 22 — vratilo spojnice, 23 <—
nepokretni dvogubi zupčanik, 24 — odstojnik, 25 — ležaj
127
2 3 4 7 8
SI. 5.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 1 — viljuš
ka, za promenu stepena prenosa, 2 — sigurnosna navrtka, 3 — kuglica, 4 — opruga, 5 — viljuška za promenu stepena
prenosa, 6 — nosač sipki, 7,8 — šipka za izbor stepena prenosa
— vratila na kojima se postavljaju zupčanici,
— ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene
prenosa.
Na si. 5.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon
dial«, proizvodnje »Labinprogres«-a, a na si. 5.5 sistem za pro-
menu stepena prenosa. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči
com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u
uputstvima za rukovanje.
Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući
štu men jača. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja,
propisuje proizvođač. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za
nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima, čepove i
otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto
(da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). Zamena
ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru.
Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu
za sipanje novog ulja. Da bi kontrola bila pouzdana, motokul-
tivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju.
5.3. PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO
GONSKIH TOČKOVA
Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi
se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča
nika. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblo-
kada pogonskih točkova, a ako se ugrađuje diferencijal — blo
kada diferencijala.
5.3.1. Pužni prenosnik
Na si. 5.6 prikazan je pužni prenosnik. Vratilo sa pužem
(2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi
na vratilu pogonskih točkova (4). Na vratilu pogonskih točkova
klizi spojnica za deblokiranje točkova. Uključivanje mehaniz
ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje
točkova, sajlom, polugom (15), šipkom (14), viljuškom (12), i
spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3).
Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada
motor ne radi, a motokultivator treba da se pomeri.
9 Motokultivatori 1 2 9
UJ
5.3.2. Konusno-tanjirasti par zupčanika, diferencijal i blokada
diferencijala
Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i

tanjirastog zupčanika. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re
dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog
na poprečni. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje
izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik.
Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav
ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom za-
okretanju na manjem prostoru. Za pravolinijsko kretanje mo
tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. V
Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje

nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Ali, kada je ugrađen
diferencijal, omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju
spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka, spoljni točak za isto
vreme pređe veći put od unutrašnjeg, pa prema tome ima i
veću brzinu. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg
točka ispravlja diferencijal.
Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. 5.9. Kada
je motor motokultivatora u radu, obrtni moment se prenosi
preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika
koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. Da nema diferenci
jala, obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. Međutim, obr
tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne
zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). Kada
motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti, točkovi će se
okretati podjednakom brzinom. Tada se i planetarni zupčanici
okreću istim brojem obrtaja, a pošto su oni uzupčeni preko
satelita, neće se pomerati satelit oko svoje ose, već ceo sklop
sa tanjirastim zupčanikom.
Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova
različit, dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa
telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. U ovom
slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se,
zavisno od otpora na jednom točku, brzina obrtaja planetarnih
zupčanika razlikuje.
Ako se jedan točak motokultivatora, a sa njim i njegova
poluosovina u deferencijalu — zaustavi, drugi točak obrtaće se
dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka
kad idu zajedno.
9 * 1 3 1
SJ. 5.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika, diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz
vodnje »Labinprogres«, 1 — planetarni zupčanik (desni), 1 — zaptivni prsten, 3 •»- osigurač, 4 — ležaj, 5 — osigu
rač, 6 — vratilo diferencijala, 7 — satelit, 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala, 9 — kandža za bloki
ranje diferencijala, 10 — osigurač, 11 — ležaj, 12 — osigurač, 13 — zaptivni prsten, 14 — doboš kočnice, 15 —
poklopac diferencijala, 16 — planetarni zupčanik (levi), 17 — navrtka viljuške, 18 — opruga, 19 — viljuška za
blokiranje diferencijala, 20 — konusni zupčanik, 21 — tanjirasti zupčanik, 22 — elastična čivija, 23 — satelit, 24 —
osnovica satelita
Diferencijal omogućava stalan pogon točkova, i to kako u
pravcu tako i u krivini, gde se točko vi obrću različitim brojem
obrtaja.
Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne
dostatke. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren, on će
proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. Drugi to
čak, kuji je na tvrdom terenu, zbog efekta diferencijala razvija
malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. Ukupna vučna sila
motokultivatora je tako mala, pa to onemogućuje dalje kretanje
motokultivatora.
Da bi se ovi nedostaci otklonili, ugrađuje se uređaj za blo
kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne
poluosovine i isključuje ulogu satelita, tj. diferencijala. Uređaj
za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožleblje-
nom delu poluosovine, pa se može pomerati duž poluosovine.
Na si. 5.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. 8 i 9). Kandžu
(9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na
upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš
ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim
prstenom (8). Tako se dobij a kruta veza.
Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne
isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost pro-
klizavanja.
SI. 5.8 Delovi diferencijala. 1 — konusni zupčanik, 2 tanjirasti zupčanik, 3

planetarni zupčanik, 4 — satelit ili trkač, 5 poluosovine
133
SI. 5.9 — Princip rada diferencijala
5.3.3. Prenos lančanicima
Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i

pogonskih točkova suviše veliko, ugrađuje se prenos lančani
cima kao što je to, na primer, izvedeno na motokultivatoru
IMT-506 (si. 5.10). Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment
se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa
zupčanikom (5) na izlaznom vratilu.
5.4. PRIKLJUČNO VRATILO
Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo

ment različitim priključnim mašinama. Može biti ugrađeno jed
no ili dva priključna vratila. Motokultivatori sa snagom mo
tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri
ključna vratila. U ovim slučajevima priključna vratila imaju
različit smer obrtanja i različit broj obrtaja, tako da mogu da
134
SI. 5.10 — Prenos lančanicima. 1,2 — valjkasti lanac, 3, 4 — lančanik, 5 — zupčanik
na izlaznom vratilu, 6 — kućište prenosnika
se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa, kao i za
pogon prikolice sa pogonskim točkovma.
Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora.
Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću
ručice za uključivanje.
Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre
đenog stepena prenosa. Za pojedine radne operacije potrebno
je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°, tako da motor
dolazi pozadi, pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu
mašinu (čistač snega, kosačica i dr.).
135
OJ
ON
SI. 5.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 1 — kućište, 2 — uključili ekscentar, 3 — zaptivnj prsten,
4 — ležaj, 5 — prsten, 6 — vratilo, 7 — zupčanik, 8 — ležaj, 9 — osigurač, 10 — ležaj, 11 — zupčanik za uklju
čivanje 12 — opruga, 13 — kuglica, 14 — viljuška za uključivanje, 12 — opruga, 13 — kuglica, 14 — viljuška za uklju
čivanje priključnog vratila, 18 — zaptivač
Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio
narni pogon, onda se ručica za promenu stepena prenosa pos
tavlja u prazan hod.
Na si. 5.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka
pa priključnog vratila (25).
Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje
je prikazano na si. 5.11. Iz men jača (16) obrtni moment se pre
nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11)
na zupčanik (7). Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno
vratilo (6), koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu
da se priključe razne priključne mašine. Voditi računa na pre
poruke u uputstvima za rukovanje, jer upotreba motokultiva-
tora sa rotofrezom, ako bi se uključio hod unazad, može da
izazove velike opasnosti po rukovaoca. Uključivanje priključ
nog vratila obavlja se ručicom (17).
5.5. KOČNICE
Na motokultivatorima većih snaga, a ujedno i većih masa,

radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko
čnice.
Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokulti-
vatora, zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us
ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. Kočnice moraju
kočiti ravnomerno i efikasno. Pri naglom kočenju ne sme da
dođe do zanošenja motokultivatora u stranu, a ujedno ne sme
da dođe ni do samokočenja. Kočnice mogu imati dva odvojena
sistema kočenja:
— radna kočnica, koja služi za kočenje u pokretu, i
— parkirna kočnica, koja se aktivira u slučaju zadržavanja
motokultivatora u mestu.
Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje
dini točak, pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče
nog točka.
Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu
povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla
kočiti istovremeno oba točka. Time se izbegava opasnost da
kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom
pravcu i, eventualno, do neželjenog udesa.
137
Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč
nica:
dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 5.12),
dobošaste kočnice sa trakom (si. 5.13).
si. 5.12 - Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 1 - vijak, 2 — doboš
kočnice, 3 — zaptivka, 4 — papuča (leva), 5 — opruga, 6 - papuča (desna), 7
— obloga
SI. 5.13 — Delovi dobošaste kočnice sa

trakom. 1 — elastična čivija, 2 — rascep-
ka, 3 — navrtka, 4 — vijak, 5 — pod-
loška, 6 — podloška, 7 — poluga, 8 —
podloška, 9 — navrtka, 10 — kočna tra
ka, 11 — doboš, 12 — zaptivni prsten
5.6. UPRAVLJAČ I KOMANDE

Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog
stuba i upravljačkih ručica. Rukovalac pomoću ručica, koje su
vezane na upravljačkom stubu za motokultivator, direktno vrši
zaokretanje cele mašine i promenu pravca. S obzirom na to da
138
to nije tako jednostavno i lako, za rukovaoce je operacija upra
vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju
ceo sistem za upravljanje. Motokultivatori sa ugrađenim dife
rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju, jer
diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put
od unutrašnjeg točka. Tu razliku, ako ne postoji diferencijal,
rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. Zato pri
zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede ruko-
vaoca.
SI. 5.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. 1 — ručica za
podešavanje položaja upravljača, 2 — ručica kočnice levog točka, 3 — ručica koč
nice desnog točka, 4 — poluga za promenu brzina, 5 — poluga za gas, 6 — ručica
za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila, 7 — ručica za isključivanje spoj
nice, 8 — ručica za blokadu diferencijala
Na si. 5.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul

tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a), a na
si. 5.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama.
Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. Za
visno od tipa, na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav
ljaju određene komande. Na primeru motokul ti vatora »super
speci jal« (si. 5.14) prikazane su:
— ručica za podešavanje položaja upravljača,
139
SI. 5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres«
ručice kočnice levog i desnog točka,
poluga za gas,
ručica za isključivanje spojnice,
poluga za promenu stepena prenosa brzina,
ručica za uključivanje donjeg priključnog vratila,
ručica za blokadu diferencijala.
SI. 5.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. 1 — spoljnl p ne urna tik, 2 — unutraš
nja guma, 3 — naplatak, 4 — prirubnica naplatka, 5 — vijak sa navrtkom, 6 —
teg, 7 — uvrtanj i navrtka
SI. 5.17 322 m
jm ,
Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5.00-15") na motokultivatoru
»super special« proizvodnje »Labinprogres«
5.7. POGONSKI TOĆKOVI
Pogonski točak, pored toga što služi kao oslonac, ima za
datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi
vanje otpora kretanja vozila, odnosno da omogući kretanje mo-
tokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od
ređeni obrtni moment.
141
Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova, točai
može da bude i kočen. U ovom slučaju, obrtni moment koji se
dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka
Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si
le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge,
Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja
4
SI. 5.18 — Gvozdeni pogonski točak. 1 — gvozdeni točak komplet, 2 — venac gvoz
denog točka, 3 — prirubnica, 4 — vijak, pođloška, navrtka, 5 — uvrtanj, pođloška,
navrtka
Si. 5.19 Postavljanje dodatnog tega na

pogonski točak
na kretanje motokultivatora. Sila pritiska od točka se prenosi

kroz podlogu, koja je nehomogena i koja se stalno menja od
mesta do mesta.
142
Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa
janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. Zbog
toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka, nego
u slučaju kada je ona tvrda i suva.
Na si. 5.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom, a
može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. 5.28).
SI. 5.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na
motokultivatoru IMT — 507. 1 — navrtka, 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje
pogonskog točka, 3 — pogonski točak, 4 — vijak, 5 — motokultivator
Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju

izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop
rečnu osu točka. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe
manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama.
U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze
mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. Pneumatici sa ve
ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe
veće otpore, ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere
nu. Usled većeg nagiba, uz rebra takvog pneumatika meka zem
lja klizi u stranu, a pneumatik se čisti, pa se donji delovi toč
ka bolje prihvataju za tlo.
143
SI. 5.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 1 — ma-
zalica, 2 — kapa poluosovine, 3 — rascepka, 4 — navrtka, 5 — podloška, 6 — adap
ter poluosovine, 7 — zaptivni prsten, 8 — elastična čivija, 9 — povratna opruga,
10 — gumeni prsten, 11 — uključna osovinica, 12 — podmetač, 13 — mazalica, 14 —
rascepka, 15 — uključna poluga, 16 — vodica komande, 17 — vijak, 18 — zupčasta
spojnica, 19 — priključna osovina, 20 — kućište, 21 — viljuška za uključivanje, 22 —
vijak, 23 — osovinica, 24 — vijak
144
Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. One
se označavaju u colima (inčima). Na primer, dimenzija 5—15
znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati
ka 5 coli, a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25,4 mm).
Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć
nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima
(si. 5.17). Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se
različitim položajima naplatka.
Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti:
— povećanjem mase na pogonskim točkovima i
— povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i
tla (gvozdeni pogonski točak).
Postavljanje tegova na točkove (si. 5.19) motokultivatora
mora se obaviti prema preporuci proizvođača, jer dodatni te
govi na točkovima moraju biti centrirani.
Na si. 5.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zame-
njuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. Primena
tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope
racije, kao što su oranje, frežiranje i si.
5.8. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH

TOČKOVA
Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is

ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na
motokultivatoru IMT-507). Uređaj se postavlja između prirub-
nice i pogonskog točka (si. 5.20).
SI. 5.22 — Uređaj za priključivanje oruđa
10 Motokuttivatori J 4 5
Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po
gonskog točka, preko mehanizma vodice komande (16) pome-
raju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa
zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo
menta na adapter poluosovine (6). Održavanje se obavlja pod
mazivanjem mazalica (1 i 13). Ako motokultivator treba okre
nuti nalevo, onda se mora isključiti levi pogonski točak, a okre
tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka.
Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih toč-
kova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros
tor za okretanje motokultivatora.
146
6. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA
(na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300)
6.1. UPOZORENJA
Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultiva-
torom, treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam
titi sledeće:
— Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po
luga komande men jača u praznom hodu.
— Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je
topao.
— Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se
pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara.
— Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu
šenje, paljenje šibica, upaljača i si.
— Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji.
— Pohabane, dotrajale ili polomljene delove uvek zame-
njivati originalnim delovima.
— Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom.
— Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo
originalnim elementima za
— Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti.
— Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih
radnih oruđa.
— Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi),
mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor.
— Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po
stavljen i bez njega se ne srne raditi.
— Čišćenje noževa (rotacione sitnilice), kose i slični ra
dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom, već za to
pogodnim sredstvima.
10
rz
147
— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida
njem zaštitnog lima, pre početka frezovanja lim se mora oba
vezno postaviti.
— Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa
ispravnim upravljačem i kočnim sistemom.
— Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici —
obavezno smanjiti brzinu.
— U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju
čenim motorom.
-— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo
lako i bezbedno, pritisci u pneumaticima pogonskih točkova
moraju biti isti.
— Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti
prikolica.
— Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi
došlo do prevrtanja).
— Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo
originalnom osovinicom (klinom).
— Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i
održavati u ispravnom stanju.
— Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras
poređen u okviru gabarita sanduka.
— Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju, dok se
za kretanje po putu ne smeju koristiti.
— Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaće-
mo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov
nom tehničkom i periodičnom održavanju.
6.2. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA

MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300
Svaki korisnik, pre početka eksploatacije, mora detaljno

upoznati motokultivator (odnosno motor), raspored komandi i
način njihove upotrebe.
6.2.1. Motor
U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben

zinski, vazduhom hlađeni motor, snage 4,41 kW, tipa LA-300
Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra
148
vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. Zbog toga, pre
startovanja, pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti
po uputstvima koja su u njoj data.
6.2.1.1. P o d m a z i v a n j e
Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra

titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima.
Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno.
Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da
bude između zareza označenih sa »min« i »max«. Pri kontroli
nivoa ulja motokultivator, odnosno motor, mora biti u horizon
talnom položaju.
6.2.1.2. G o r i v o
Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88.

Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom,
a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.
Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti po-
cinkovane sudove.
6.2,1.3, K a r b u r a t o r
Dobar rad motora, naročito pri nižim brojevima obrtaja,

zavisi od pravilno podešenog karburatora. Podešavanje karbu
ratora je izvršio proizvođač, a za sve intervencije na njemu
treba se obratiti ovlašćenom servisu.
6.2 A A . P r e č i s t a č v a z d u h a
Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro
prečišćavanje vazduha. Motokultivator je opremljen prečista-
čem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji
prašinu iz vazduha koju motor usisava. On je tako konstruisan
da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo.
Čišćenje prečistača mora biti što češće, a pri radu u veoma
zaprašenoj okolini i svakodnevno. U pogledu izbora — uvek
koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora.
149
6.2.1.5. U r e đ a j z a p ' a l j e n j e i o s v e t l j e n j e
Potrebna proveravanja i podešavanja, ukoliko se za njih

ukaže potreba u toku eksploatacije, izvršiti u ovlašćenim ser
visnim radionicama. Struja za osvetljenje prikolice uzima se
sa utakačke kutije. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnon-
tiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač,
baterija 6 V 16 Ah, potezni prekidač, dva fara sa po jednom
sijalicom 6 V/5 W, utikačka kutija i provodnik za vezu signal-
nih uređaja.
6.2.2. S p o j n i c a
Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. Ak

tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si.
1.12), levo na upravljaču, a preko žicanog užeta koje se može
podešavati. Kada se ručica komande povuče, spojnica je odvo
jena, tj. motor ne pogoni mašinu.
Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice, još u fabrici se
podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Ovaj
zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje
preko odgovarajućeg zavrtnja,
6.2.3. Menjač
Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba
smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na
zad. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju.
Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad
postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. 1.12).
Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na
ležištu komande smera kretanja.
Ako se ručica komande kretanja povuče unazad, tada je
menjač uključen za kretanje unapred. A ako se ručica pogura
napred, menjač je uključen za kretanje unazad. Ako ručica stoji
između ova dva položaja, menjač je tada isključen, a pogonski
točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. Ovo važi za
uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u
smeru kretanja mašine). Ako se stub upravljača zaokrene, te
motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine),
tada treba imati u vidu sledeće:
150
a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na
lazi na levoj strani upravljača.
b) Ako se ručica pomeri napred, menjač je tada uključen
za kretanje napred, a ako je ručica pomerena nazad, menjač je
uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu
ručice komande).
Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina
stoji.
6.2.4. Promena stepena prenosa
Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po

moću ručice za promenu stepena prenosa (si. 1.13), koja se na
lazi na upravljaču (desno). Promena stepena prenosa izvodi se
prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način:
1. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad,
2. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred,
3. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po
ložaja.
Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog
hoda (oseti se urez), koji je označen sa 0. Ovi se podaci mogu
koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut, samo se tada za
promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo.
Voditi računa da se mašina, i pored uključenog stepena
prenosa, vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po
stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad.
Tabela 6.1
Gvozdeni Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi)

točkovi
Brzine 3,5—8 AM 4,00 12 AS 4,5 14 AS
0 360
(km/h) (km/h) (km/h) (km/h)
1. 1,10 1,41 1,90 2,23

2. 2,15 2,37 3,18 3,75
3. 6,65 8,90 10,5
6.2.5. Priključno vratilo
Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultiva-

tora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena
prenosa.
151
Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po
luge za uključivanje priključnog vratila (si. 1.10).
Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo
toru, tada je priključno vratilo uključeno, a pomeranjem u
suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno.
Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. Broj
1
obrtaja iznosi 860 min ~ .
Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio
nirani pogon (rad u mestu), ručica za promenu stepena prenosa
(si. 1.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0), a ručica za
promenu smera kretanja mašine (si. 1.12) bilo u položaj »V«
(napred) lili u položaj »R« (nazad), prema željenom smeru
okretanja priključnog vratila.
6.2.6. Naginjanje stuba upravljača
Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu
stranu, a može i da se okrene za 180°. Ako se poluga za okre
tanje stuba upravljača (si. 1.12) nagne napred (posmatrano u
stoeru vožnje), donji deo stuba se odigne, pa se stub tada, po
želji, može nagnuti u stranu.
Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez, pri čemu
on sam dolazi natrag u ispravan položaj. Ako stub upravljača
treba da se zaokrene na 180°, prvo moraju da se skinu oba
ležišta komandnih ručica, i to tako što će se prethodno izvaditi
klinovi iz ležišta ručica. Okretanje stuba upravljača može da
se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni
lonac.
Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica, paziti
da tada, posmatrano u smeru vožnje, ručica za promenu ste
pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača, a ručica za ko
mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača.
6.2.7. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu
Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja

šestougaone navrtke. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri
tegne, paziti da ne dođe zub na zub.
Ugradnja pogonskih točkova. Svi pogonski točkovi (gvoz
deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne
mašine.
152
Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi
vanjem, potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno —
iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima —
da li su dobro pričvršćeni, pa ako je potrebno — pritegnuti ih.
Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba
da bude 1,5 do 2 bara. Važno je da u oba pneumatika bude isti
pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu
stranu.
6.2.8. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem
Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. 4,00-12 AS,

ili 4,50-14 AS), radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa
uređajem za isključivanje i uključivanje. Pomoću ovoga poseb
nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se
nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po
jedinačnog pneumatskog pogonskog točka.
Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju
čivanje pogona točka prikazan je na si. 5.20 i si. 5.21. Ako se
pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15,
si. 5.21), prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri
unutra i nadole, onda je pogon toga točka isključen, a ako se
pomeri nagore i napolje, onda je pogon točka uključen.
Ako želimo mašinu okrenuti nalevo, onda se mora isklju
čiti levi točak, a za nadesno — mora se isključiti desni točak.
Ako se stub upravljača zakrene za 180°, tako da (posma-
trano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr. pri
košenju), tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje
i uključivanje. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. Ove
se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedelj-
nog čišćenja mašine.
Pri upotrebi pogonskih točkova 4,00-12 AS ili 4,50-14 AS,
potrebno je dodati jedan par adaptera. Ugradnja adaptera je
srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova.
Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u
pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal
no dejstvo.
Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina, oba
točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo
kao pri blokiranju diferencijala. Ako se samo jedna poluga
153
okrene unazad, tada se odnosni točak pri kretanju napred više
ne pokreće. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka
(npr. pri oranj<u).
Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred
njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. Pri ovom
položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad.
Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati
na mazalicama (1 i 13, si. 5.21) u okviru sedmodnevnog odr
žavanja moto kult iva tora.
6.2.9. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa
Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma

šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim
delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom.
Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala, ova oso-
vinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača.
6.3. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507
6.3.1. Razrađivanje
Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo

poštuju sledeće preporuke:
— Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50%
najvećeg opterećenja, niti 2/3 mogućeg broja obrtaja, a to znači
— motokultivator koristiti samo za lakše radove. Korisno je
da se povremeno, na primer posle svakih 10 sati rada, moto
kultivator maksimalno optereti, s tim da ovo ne traje duže od
5 do 10 minuta.
— Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo
toru. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama.
— Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču.
— Češće i pažljivo kontrolisati, a po potrebi i pritezati
vijke i navrtke.
— Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru
i lončetu prečis taca za vazduh. Ulje u lonče tu prečis taca za
vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti.
154
6.3.2. Priprema i startovanje motora
Pre nego što se motokuitivator pusti u rad, treba proveriti

da li ima:
— dovoljno goriva u rezervoaru,
— dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za
kontrolu nivoa ulja,
— dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za me-
renje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača),
— dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema
oznaci na posudi.
Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu ste-
pena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0.
6.3.2.1. S t a r t o v a n j e h l a d n o g m o t o r a
Da bi motor startovao, potrebno je obaviti i sledeće radnje:

— otvoriti slavinu za dovod goriva,
— postaviti polugu gasa (si. 6.1) u srednji položaj (između
min i max),
SI. 6.1 — Poluga startera u položajima. SI, 6.2 — Povlačenje ručice startera
1 — za startovanje, 2 — startovanje pri
hladnom vremenu, 3 — radni položaj
opruge
— postaviti polugu startera u položaj 2.

Snažno povući ručicu startera, a zatim je polako vratiti.
Način startovanja prikazan je na si. 6.2.
155
Ako motor ne startu je — postupak ponoviti.
Kada je motor startovao, postepeno vratiti ručicu startera
u prvobitni položaj. Pre punog opterećenja potrebno je da
motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi
postigao radnu temperaturu).
Motokultivator je tada spreman za rad.
6.3,2,2. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) m o t o r a
Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden

pod tačkom 6.3.2.1, s tim što se sada poluga startera postavlja
u položaj 1.
6.3.2.3. Z a u s t a v l j a n j e m o t o r a
Pre nego što se motor zaustavi, ručicu (polugu) gasa posta
viti na minimum, a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako
bi se na ovaj način ohladio. Posle toga zatvoriti slavine za
dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na
si. 6.3).
SI. 6.3 — Dugme kratkog spoja za za

ustavljanje motora
6.4. NEGA I ODRŽAVANJE
Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti

vator kao i dug vek njegove upotrebe, može se ostvariti samo u
slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. U tom
cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko-
156
valac motokultivatora treba da se pridržava, kao i objašnjenja
najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može
ukazati potreba.
6.4.1. Nega i održavanje motokultivatora
a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača.

Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani
kućišta menjača.
b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno, a čepovi za ispuš
tanje i sipanje ulja, kao i njihova okolina, uvek moraju biti
čisti. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada, a slede će
zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. U tu svrhu je za
prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. UMOL 80 —
rafinerija »INA«, ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«).
Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu
temperaturu.
c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito
odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). Ola-
bavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno prite-
zati.
d) Povremeno podmazati uljem, odnosno tehničkom mašću
—.•sve delove koji se kreću, kao što su sajle pojedinih komandi
(sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).
e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih
točkova (1,5 do 2 bara). Naročito paziti na to da u oba pneuma-
tika bude podjednak pritisak vazduha, što omogućuje laku
vožnju i upravljanje.
f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici
(stalno ga održavati u ispravnom stanju).
6.4.2. Održavanje benzinskog motora LA-300
Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo

ispravno funkcionisanje.
a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. Prvu
zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada, a sledeće zamene posle
svakih 50 radnih sati. Način promene ulja u motoru prikazan
je na si. 6.4. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagre-
jan na radnu temperaturu. Postupak zamene ulja je sledeći:
— odvrnuti čep i ispustiti ulje,
157
— magnet na čepu očistiti od opiljaka,
— zavrnuti čep,
— odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje.
Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo
žaju, a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne
šipke. Potrebna količina ulja za zamenu je 0,5 litara.
SI. 6.4 — Zamena motornog ulja. a — sipanje ulja, b — ispuštanje ulja
b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača

za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu).
Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara)
proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. Pri zameni ulja
u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati
stanje zaprljanosti. Ako je uložak zaprljan, temeljno ga isprati
više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo, a zatim ga ocediti i
postaviti na njegovo mesto. Niukom slučaju uložak ne srne da se
pere u benzinu, vodi ili nekoj tečnosti.
c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. Uređaje
za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih
stranih tela.
d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200
radnih sati (garež i prljavštinu očistiti).
e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra
ti ga dizelgorivom. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcio-
nisanje zaptivača.
f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje
prečistača goriva. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva,
158
skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. Potom vratiti ulo
žak (si. 6.5) i ponovo montirati gumeno crevo.
g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist, a postupak
čišćenja je sledeći:
— skinuti poklopac i kutiju,
— oprati ga petroleumom ili naftom,
— zameniti zaptivku, ponovo ugraditi kutiju i povezati cev
^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati).
h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go
rivo, u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine.
Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. 6.6):
SI. 6.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 6.6 — Karburator. 1 — vijak za re
gulaciju praznog hoda, 2 — vijak za
regulaciju goriva i vazduha, 3 — cev za
proveru goriva, 4 — prečistaČ goriva,
5 — leptir za startovanje, 6 — čep za
ispuštanje goriva
— odvrnuti diznu (3),

— odvrnuti diznu (6),
— očistiti obe dizne, a za to vreme iz karburatora će isteći
gorivo i nataložena nečistoća,
— postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto.
Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom
1, dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. Proizvođač motora
i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre
pusti stručnom licu.
i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0,6 mm.
Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. Regulacija za
zora se vrši kada je radilica u SMT, a postupak je sledeći:
159
— odvrnuti vijak F,
— između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima
(špijun) debljine 0,6 mm,
— pritegnuti vijak F,
— ugraditi kutiju.
Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije, skinuti ih
finim šmirgl-papirom.
i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50
(BOSNA F70 za teže uslove rada), BOSCH W 95, MARELLI
CW/159 N, BOSCH W 45 TI, MARELLI CW/50 N, CHAMPION
L90, KLG F 50. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i
očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro
da svećice je 0,8 (za BOSNU F 50), odnosno 0,5 mm (za BOS
NU F 70). Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. 6,8.
SI. 6.7 — Podešavanje zazora kontakta SI. 6.8 — Provera zazora između elektro-
prekidača paljenja da svećice
6.4.3. Uskladištenje mašine

Pri uskladištenju, kada mašinu nećemo koristiti duže vre-
me, treba učiniti sledeće:
— obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih de-
lova, a one za koje je to potrebno zameniti,
— mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima, ne le
že na tlu,
— pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha,
a pod opterećenjem su,
— skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar,
160
— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora,
isprazniti karburator i prečistač vazduha,
— skinuti svećicu, nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar
i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo, a
zatim ponovo staviti svećicu,
— uljem premazati poluge i ručice, a za zaštitu neobojenih
delova koristiti tehničku mast.
Pored toga, pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na
sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro
storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama
ili prostorijama koje su neposredno uz njih).
6.5. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE
6.5.1. Motor ne može start ova ti
Uzroci ove neispravnosti mogu biti:

— prazan rezervoar za gorivo,
-— zatvorene slavine za gorivo,
začepljena slavina ili crevo za dovod goriva,
voda u karburatoru,
igla plovka zaglavljena,
zauljena svećica,
rastojanje između elektroda svećica — nepravilno,
neispravna sve cica,
kabao svećice neispravan ili labav,
zazor između kontakta prekidača nepravilan,
zaglavljeno dugme za startovanje motora.
6.5.2. Motor teško startuje
Uzroci ove neispravnosti mogu biti:

— loše podešena smeša goriva i vazduha,
dizna za prazan hod zapušena,
veliko odstojanje između elektroda svećica
6.5.3. Motor startuje, ali se posle kratkog vremena zaustavlja
Uzroci su isti kao pod tačkom 6.5.1.
6.5.4. Motor ne vuče
Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da
li je:
— začepljen izduvni lonac,
— zaprljan prečistač vazduha,
— spojnica (kvačilo) proklizava,
— klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar),
— klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni,
— nezaptiven usisni vod,
— kočnica prikolice suviše zategnuta,
— pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom
toplotnom vrednošću),
— mehanički otpori u mašini.
6.5.5. Ostali uređaji
— Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja, podesiti uže koman

de. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm, a podešavanje se vrši
preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande.
— Kada na kućištu ulje negde izlazi, prvo proveriti da li
je zapušena oduška.
162 •- /
7. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE
Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih

operacija. Da bi se to postiglo, vlasnik pored motokultivatora
mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa.
Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora, pa svaki pro
izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti
vatora.
7.1. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO

KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA
IMT-Knjaževac proizvodi oruđa:
a) Za motokultivator IMT-504

1. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10, 16,
22, 28, 32, 38, 42, 50 i 65 cm.
2: Zagrtač sa zaštitnim limom.
b) Za motokultivator IMT-506/506 DL
1. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34, 42,
52 i 70 cm.
2. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm.
3. Pumpa prskalice.
4. Vinogradarski plug.
5. Obrtni plug.
6. Pogonski mehanizam kose.
7. Zagrtač.
8. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm).
9. Čistač snega.
u* 163
10. Vučna kopacica.
11. Potporni transportni točak.
12. Prikolica sa točkovima 5,20—12.
13. Univerzalna prikolica.
14. Sejalica za kukuruz.
15. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm.
c) Za motokultivator IMT-507

1. Pogonski mehanizam freze.
2. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28, 32, 42, 50 i
65 cm.
3. Raoni plug.
4. Pumpa prskalice.
5. Obrtni plug.
7. Zagrtač.
8. Vučna kopacica.
9. Čistač snega.
10. Drljača (dvodelna).
11. Vadilica krompira.
12. Prikolica sa točkovima 5,20—12.
13. Univerzalna prikolica.
d) Za motokultivator IMT-509

1. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice.
2. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28, 32, 38, 42, 52,
65 i 75 cm.
3. Pumpa prskalice.
4. Obrtni plug.
5. Raoni plug.
8. Odlagač žita.
9. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm.
10. Prikolica (vučna).
11. Prikolica sa pogonskim točkovima.
12. Čistač snega.
13. Rezni aparat.
164
»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa:
a) Za motokultivator MONDIAL

1. Rotaciona sitnilica.
2. Točak za prevoz rotacione sitnilice.
3. Raoni plug.
4. Obrtni plug.
5. Plug razgrtač PR-4.
7. Vadiilica krompira.
9. Prskalica.
10. Membranska pumpa.
11. Čistač snega.
12. Ralica.
13. Centrifugalna pumpa.
14. Sedište na dva točka.
15. Čeona kosačica.
16. Brus za kosu.
17. Cirkular.
18. Rotaciona kosačica.
b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL

2. Točak za prevoz rotacione sitnilice.
3. Raoni plug.
4. Obrtni plug.
9. Prikolica sa pogonskim točkovima.
10. Sedište sa dva točka.
11. Čistač snega.
12. Prskalica.
13. Membranska pumpa.
14. Centrifugalna pumpa.
15. Čeona kosačica,
16. Brus za kosu.
17. Cirkular.
18. Daska za ravnanje.
»GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore:
1. Kosačica.
2. Prikolica.
3. Obrtač sena.
4. Prskalica.
5. Plug za čišćenje snega.
6. Odbacivač snega.
8. Obrtni plug.
9. Kultivator.
10. Plug ogrtač.
12. Rasturač zrnastog đubriva.
13. Drobilica organskih otpadaka.
»MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti

vatore svoje proizvodnje:

2. Bubnjastd rotor.
3. Plug.
4. Spiralni rotor.
5. Razgrtač.
7. Dvostrani razgrtač.
8. Rotaciona sitnilica (vučna).
9. Čistač snega.
10. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega.
11. Prikolica.
12. Prskalica.
13. Prskalica sa rezervoarom.
14. Pumpa ti dr.
166
7.2. PRIKOLICA
Prikolica, koja se koristi za transport poljoprivrednih pro

izvoda i drugih tereta, neophodna je pri transportu većine pri
ključnih oruđa i mašina. Postoje različite konstrukcije priko
lica, a ovde navodimo dve:
— vučena prikolica i
prikolica sa pogonskim točkovima.
7.2.1. Prikolica — vučena
Na si. 7.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom

IMT-507. Prikolica je opremljena kočnicama, elektroinstalacijom
za osvetljenje, sedištem i dr. Delovi ove prikolice prikazani su
na si. 7.2 i si. 7.3.
Pre vožnje proveriti da li je:
— veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i
i opružni preklopni osigurač),
— priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice.
Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući ste-
pen prenosa. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim me-
njačem.
Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri
kolice, jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu, već i na
motokultivator.
SI. 7.1 — Prikolica vučena motokulti

vatorom
Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama)

prema propisdma proizvođača. Pritisak vazduha treba da je je
dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje
motokultivatorom sa prikolicom).
167
O N
SI. 7.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 1 — nožna kočnica, 2 - ručica {osiguranje kipera), 3 — akumulator,
(6 V, 16 Ah), 4 — držač akumulatora, 5 — vijak, 6 — katadiopter, 7 — prednji far, 8 — kutija seta elektroinstala-
čije, 9 — set elektroinstalacije, 10 — zadnje svetio
sajla za kočenje,
SI. 7.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 1 •- stranica (leva), 2 — vijak, 3 — ruda prikolice, 4
5 — točak, 6 -— vijak točka, 7 — stranica (desna), 8 — zadnja stranica, 9 — rani prikolice
51. 7.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici, 1 — alternator moto-
kuitivatora, 2 — utikačka kutija, 3 — utikač, 4 — regulator napona, 5 — levi far,
6 — desni far, 7 — priključak za masu, 8 — prekidač pozicionog svetla, 9 — prekidač
prednjeg svetla, 10 — nosač osigurača, 11 — automat pokazivača pravca, 12 — pre
kidač pokazivača pravca, 13 — akumulator, 14 — levo zadnje svetio, 15 — desno
zadnje svetio
170
SI. 7.5 — Delovi kočnog sistema. 1 — poklopac glavčine, 2 — rascepka, 3 — krunasta navrtka, 4 — doboš kočnice, 5 — vijak
za centriranje, 6 — glavčina točka, 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva), 8 — papuča sa kočnom polugom (desna), 9 — op
ruga, 10 — ključ kočnice, 11 — kočna poluga, 12 — podmetač, 13 — navrtka
7.2.2. Prikolica sa pogonskim točkovima
Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran

smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra
da (na njivama, vlažnim šumskim poljskim putevima i si.).
Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo, kar-
dansko vratilo, reduktor, diferencijal i pogonska vratila (oso
vine).
SI. 7.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima
Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. Za mo-
tokultivatore snage 9,4 kW koristi se prikolica sa pogonskim
točkovima, čija nosivost iznosi 900—1000 kg.
7.3. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA)
Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u pred-

setvenoj pripremi zemljišta, međurednoj obradi, suzbijanju ko
rova i dr. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt
nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). Po na
vedenoj radnoj operaciji, ova vrsta mašina dobila je naziv »fre
za« (umesto motokultivator).
Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci
ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili
na priključno vratilo motokultivatora (si. 7.8). Na si. 7.7 pri
kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator
IMT-506, gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume-
172
sto točkova. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura
radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Ukoliko se pri
torn otvori za vijke ne poklope, radne organe treba zaokrenuti
za 180° (pola kruga). Sečiva radnih organa moraju biti okre
nuta u smeru vožnje.
Sl. 7.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506
Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka, elastičnih

podloski i navrtki. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati
da li pravilno naležu, što je najbolje učiniti pre početka rada,
a naročito posle dužeg prekida rada. Ako se ne obavi pravilno
pritezanje navrtki, doći će do oštećenja ozubljenja glavčina, ozu
bljenja priključnog rukavca, kao i radnih organa (noževa).
Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača,
jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica.
Zaštitnik se mora obavezno postaviti. Zaštitnik je dvodelni, a
delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi
d pričvrste se vijcima.
Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad, mo
ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na
lazi u položaju za hod unapred.
173
Pre uključivanja motora, poluga komande menjača treba
da je na praznom hodu. Motor startova ti, pa povući ručicu spoj
nice motora, uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima
zemljišta uključiti 2. ili 3. stepen prenosa). Ručicu spojnice mo
tora polako puštati i istovremeno dodavati gas.
Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu
ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja
(si. 7.10). Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem
mašine. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji
šte, utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće
veća.
Na si. 7.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja, za razliku
od prethodne, dobij a pogon od priključnog vratila. Delovi po
gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si.
7.11.
SI. 7.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507
Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator

IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez
neravnina na ivicama. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti
ravnomerno.
174
SI. 7.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 1 — vijak
sa šipkom, 2 — radni organi, 3 — vijak, 4 — radni organ, 5 — podloška, 6 — na-
vrtka, 7 — radni organ, 8 — odstojna čaura, 9 — radni organ, 10 — zaštitni tanjir,
11 —^samoosiguravajuća navrtka, 12, 13, 15, 16, 17, 18 — razni oblici noževa, 14
— zakovica
SI. 7.10 Regulator dubine frezovanja. 1 — vijak za pritezanje, 2 vijak, 3 — vi-
jak, 4 — raonik, 5 — utikač, 6 — nosač kopača
SI. 7.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507.
1 — zaštitnik poklopca, 2 — zaptivač, 3 — konusni zupčanik, 4 — nosač zaštitnika,
5 — ležaj, 6 — osigurač, 7 — vijak, 8 — čep, 9 — izlazno vratilo, 10 — tanjirasti
zupčanik, 11 — prsten, 12 — podmetač, 13 ležaj, 14 — odstojnik, 15 — zaptivač,
16 — zaptivka, 17 — poklopac, 18 — samoosiguravajuća navrtka, 19 — vijak, 20 —
podloška, 21 — navrtka, 22 — klin, 23 — vijak, 24 — podmetač, 25 — ožlebljena
pločica, 26 — zaptivač, 27 — ožlebljena čaura, 28 — čaura ležaja, 29 — podmetač,
30 — zaptivni prsten, 31 — osigurač, 32 — kućište transmisije, 33 — vijak, 34 —
podloška, 35 — poklopac, 36 — uvrtanj, 37 — samoosiguravajuća navrtka
SI. 7.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 1 - a opruga, 2 — osovinica, 3 — zaštitnik, 4 — vodica
poluge, 5 — vijak, 6 — veza, 7 — poklopac, radni organ, 9 — nož, 10 — zakovica
Radne organe postaviti i pričvrstiti, a potom postaviti i za
štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. 7.12).
Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor
mora biti isključen. Čišćenje ne obavljati rukom, već nekim
prikladnim predmetom. U kućište pogonskog mehanizma ro
tacione sitnilice sipa se 0,5 litara ulja za menjač (npr. UMOL 80).
Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos
tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator, skinu se
čepovi, a ulje mora da se vidi u otvorima.
7.4. PLUGOVI
7.4.1. Raoni plug
Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred

nim posedima za oranje voćaka, vinograda i sl. Dubina oranja
je 10 — 20 cm, a širina brazde 10 — 16 cm.
SI. 7.13 — Raoni plug SI. 7.14 — Obrtni plug
7.4.2. Obrtni plug
Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici, tako i na
terenima sa nagibom. Prevrtanje brazde je u jednu stra
nu. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. Dubina brazde je
10 — 20 cm, a širina 10 — 16 cm.
178
7.4.3. Plug razgrtač
Na si. 7.15 prikazan je plug razgrtač
-^«W"±ffl
wmm WSMMMMM:
r-'^::^"W
ii**rtii«
SI. 7.15 — Plug razgrtač SI. 7.16 — Vadilica krompira
7.4.4. Vadilica krompira

Na csl. 7.16 prikazana je vadilica krompira
7.5. KOSAČICE
7.5.1. Čeona kosačica
Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav
ničarskim, tako i na brdovitim terenima. Ručice upravljača mo-
tokultivatora zakrenuti za 180°, tako da se motor umesto napred
nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).
SI. 7.17 — čeona kosačica

12 179
7.5.2. Bočna kosačica
Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa ra-
dnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. 7.18)
SI. 7.18 — Bočna kosačica
7.5.3. Rotaciona kosačica

Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica,
posebno za održavanje parkova i igrališta, tj. za »šišanje« tra
ve (si. 7.19). Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili
sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si. 7.20).
SI. 7.19 — Rotaciona kosačica

SI. 7.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave
7.6. DRLJAČA
Na si. 7.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje
sa motokultivatorom IMT-507. Sastoji se od dva krila čija je
ukupna radna dužina 120 cm. Drljača služi za predsetvenu pri
premu zemljišta, ravnanje već uzoranih površina i si.
7.7. KOPAČICA
Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po

ljoprivrednih kultura, kao što su kukuruz, šećerna repa i drugo.
7.8. DASKA ZA RAVNANJE
Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla
njanje rastresitog materijala (zemlja, pesak i si.), a može da
posluži i za čišćenje snega. Za istovremeno čišćenje i odbaciva
nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni iz-
bacivač sneaa.
7.9. ČISTAČ SNEGA
Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri

fugalnog čistača snega.
181
SI. 7.21 — Drljača
7.10. PRSKALICA
Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina

i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 7.25). Zapremina re
zervoara je 100 litara. Opremu za prskanje sačinjava i mem-
branska pumpa koja daje pritisak do 25 bara, a može imati vi
šestruku primenu.
182
SI, 7.22 — Kopačka
SI. 7.23 Daska 2a ravnanje SI. 7.24 — čistač snega
7.11. CENTRIFUGALNA PUMPA

Za navodnjavanje, prepumpavanje, gašenje lokalnih požara
i si. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4,5
— 6 l/s.
183
SI. 7.25 Prskalica
SI. 7.26 — Centrifugalna pumpa
7.12. CIRKULAR
Cirkular služi za rezanje drveta, dasaka i ostale drvene gra

đe. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato
ra. Prečnik testere je 450 mm.
184
SI. 7.27 — Membranska pumpa
SI. 7.28 Cirkular
SI. 7.29 Sedište za transport
7.13. SEDIŠTE ZA TRANSPORT

Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje, ako nije potrebna
prikolica, može se koristiti sedište za transport sa malim san
dukom (si. 7.29). Ovo sedište se može priključiti i kad je rota
ciona sitniMca priključena na motokultivator. Slično sedište
prikazano je na si. 7.30.
186
Na si. 7.31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i
transporta rotacione sitnilice.
SI. 7.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice
SI. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice
187
8. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506
8,1- TEHNIČKI PODACI
1. Motor: dvotaktni-benzinski, vazduhom hlađeni. Jednoci-
lindrični motor sa karburatorom. Radilica se okreće na 2 kug-
lična ležaja. Njihov aksijalni zazor dznosi 0,2—0,3 mm. Razvođe
nje se vrši preko kanala. Podmazivanje se vrši me-
šavinom 1 : 30. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. Hlađenje
počinje pomoću ventilatorskog kola, koje je pričvršćeno na
kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo-
Sl. 8,1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 1 — rezervoar 2a
gorivo, 2 — zaštitnik prenosnlka, 3 — izduvni lonac, 4 — izlazno vratilo, 5 — zavr
tan j za pritezanje, 6 — nosač kopačice, 7 — osovinica sa ručicom za spajanje, 8 —
žičani osigurač, 9 — poluga komande men jača, 10 — utikač
188
SI. 8.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 1 — prekidač za gašenje
motora (kratkim spojem), 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača, 3 —
zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača, 4 — zavrtanj za učvršćivanje uti-
kaca, 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača, 6 — raonik kopača, 7 — ko
manda za startovanje, 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje, 9 — čep otvora
za nalivanje ulja u menjaču, 10 — karburator, 11 — nosač rezervoara
SI. 8.3 — Komande motokultivatora

IMT-505/506. 1 — poluga komande me-
njača, 2 — upravljač, 3 — kutija za alat,
4 — navrtka, 5 — ručica spojnice, 6 —
ručica komande za gas
189
tora. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima
opstrujava oko cilindra. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta
sa obrtnim polovima. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V
i snagu 16 W naizmenične struje. Starter je brz (sa sopstvenim
povratkom sajle).
IMT-505 IMT-506
Tip motora — — — — — — 64 66
Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4,4 kW
3 3
Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm
Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm
Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm
Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6
Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza
Zazor klipa — — — 0,025—0,035 mm 0,030—0,040 mm
Radijalni zazor velike pesnice i klipne
osovinice u ležaju klipnjače — — 0,009—0,018 mm
Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0,2—0,3 mm
Karburator:
oznake karburatora — — — — Bing 1/18/80
Glavna dizna — — — — — — 95
Igličasta dizna — — — — — 1108
Položaj igle — — — — — — 2—3
Dizna praznog hoda — — — — 35
Zavrtanj za regulisanje vazduha — 1—1,5 puta otvoren
Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima

LM/URB 1/116/16 L
Odstojanje kontakt-prekidača — — — 0,4 mm
Tačka paljenja od GMT — — — — 3,0 mm
Razmak pola i indukta — — — — 7,11 mm
Svećice — — — — —
Bosna M30
Otvor ključa svećice — — — — — 26
Odstojanje elektroda svećice — — — 0,5 do 0,6 mm
2 Spojnica
Tip — — — — — — — — Višediskosna spojnica
u ulju
190
3. Menjač
Tip Trostepeni prenosnik
Vrsta zahvata — — — — — Kandže
Aksijalni zazor međuvratila — — 0,3—0,6 mm
Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0,3 mm
Ulje za menjač-vrsta: SAE 80
— količina: 0,3 1
izmena: prva posle 20 h, a inače svakih 50 h
Brzine 3 napred
kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad
Brzine kod točkova sa pneumaticima 4,00—12 AM:
1. brzina — — •— — — — — — — 4,1 km/h
2. brzina — — — — — — — — — 9,0 km/h
3. brzina — — — — — — — — — 15,7 km/h
4. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm)

Glava cilindra — — — — — 1,5 do 1,7 1,8 do 2,2
Polovine kućišta — — — — — — — — — 1,0
Kolo sa polovima na radilici — — — — — — 5,0
Korpe spojnice na radilici — — — — — — — 7,0
Izlazni lančanik -^ — <— — — — — — — 4,0
Zvono spojnice — — — — — — — — —: 7,0
Točak na glavčini —- — — —• — — — — — 7,0
6. Glavne dimenzije

Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa — 1200 mm
Najveća širina raspona točkova za vožnju — — 720 mm
Najveća visina — — — — — — — — 900 mm
Masa bez točkova — — — — — — — 47 kg
5. Pritisak vazduha u pneumaticima

6—6 A M — — — — — — — — — — 1,0 bar
4,00—12 AM — — — — — — — — — 2,5 bara
3,50—8 A M — — — — _ _ — _ _ 2,0 bara
7. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — 5,5 1
191
8.2. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU
Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu

proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Rukovalac mašine
snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru
čju rada mašine. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu
ću. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to
pao. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem
(zbog opasnosti od požara).
Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze
u položaju praznog hoda. Kada se radi rotacionom sitnilicom,
bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Zaštitnik se tako po
dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju.
Posle čišćenja noževa, popravke ili promene rotacione sitnilice
— obavezno postaviti zaštitnik.
Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro
tacione sitnilice, mehanizam kose itd.) obavezno isključiti mo
tor. Čišćenje ne vršiti rukom, već podesnim predmetom (dr
vo ili slično). Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru
gim oruđima, naročito kod okretanja, rukovalac mašinom mo
ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotira-
jućih noževa. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju, već da
je drži od sebe. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada)
— obavezno isključiti pogon svih radnih organa.
U izuzetnim slučajevima, ako mašina mora da radi na veli
kim nagibima, potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši
nu pomoću poluge ili užeta. Ne dopustiti da mašina radi sa ma
lim brojem obrtaja (da malaksava), već sa povećanjem optere
ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad.
Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz
voljeno.
8.3. KONTROLA I ODRŽAVANJE
Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišće-

nje ako se pravilno neguje, opslužuje i koristi. Ne treba ništa
raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću
utvrditi i otkloniti. Napomene koje uvek treba imati na umu:
1. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove
priključne opreme, a olabavljene vijke i navrtke redovno pri-
tezati.
192
2. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća:
a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje),
b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja).
3. Stalno proveravati prečistač vazduha. Obratiti pažnju
da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre
ma oznaci na posudi).
4. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo
kvalitetno gorivo. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go
riva u mešavini. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi
oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po
remećaja u sistemu za napajanje gorivom.
5. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. Ovaj
uređaj redovno kontrolisati, čak i kada ispravno funkcioniše.
Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se ras-
klopi i očisti.
8.4. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT

505/506
8.4.1. Motor
Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem, za

čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Bes-
prekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa
motorom.
Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove
mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja.
Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. To znači
da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja.
Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja
SAE 40 (npr. ulje za dvotaktne motore, proizvodnje rafinerije
MODRICA ili 2-TAKTOL, proizvodnje INE).
I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra
vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav
ljanje određenog posla. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo
tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. To naročito važi za rad
bez opterećenja. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da
bude neposredan uzrok oštećenju motora. Hlađenje motora se
ostvaruje posredstvom ventilatora. Zbog toga rešetka na kućiš
tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da
budu čisti i bez nasisane nečistoće, delova biljaka i si.
13 Motokultrvatori 1 9 3
8.4.1.1. K a r b u r a t o r
Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra
vilno podešen. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da
radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj
praznog hoda do graničnika. Podešavanje se lako obavlja po
moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru, a
to se obavlja kada je motor zagrejan, tj. kada je u radnom
stanju.
8.4.1.2. P r e č i s t a č v a z d u h a
Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz
dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. Čišćenje prečista-
ča obavljati u kratkim razmacima, a pri velikoj zaprašenosti —
i svakodnevno. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti
na prečistač vazduha. Čišćenje se obavlja na sledeći način:
a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu.
b) Skinuti zatvarač, skinuti posudu za ulje, izbaciti staro
ulje i očistiti posudu.
c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje
oznake nivoa ulja (ne više), pa posudu ponovo postaviti na
njeno mesto.
d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po
novnom postavljanju.
Posle sledeće promene ulja, ili ako je prečistač bio veoma
zaprljan — odvrnuti prečistač, skinuti posudu za ulje, prečistač
oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo, zatim
ga ocediti, ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već
opisano. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu,
vodi, ceđi, lužini ili vreloj tečnosti.
< i
8.4.1.3. U r e đ a j z a p a l j e n j e
Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički

podaci«.
K -
m J
8.4.1.4. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e
Starter služi za pokretanje motora. Unutrašnji delovi su

premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za
zaštitu od korozije, tako da nije potrebna nikakva posebna nega.
194
Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze
dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrd-
nuti i izazvati poremećaje).
Sl. 8.4 — Komanda za startovanje mo

tora. 1 — pravilna upotreba komande
za startovanje motora, 2 — pogrešna
upotreba komande za startovanje motora
Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama
ubrzano namotava, već je pri namotavanju držati za dršku. Vo
diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. 8.4.
Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje, paziti da
staze skakavica budu čiste. Skakavice ne smeju biti premazane
uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne
može da funkcioniše.
8.4.1.5. P r i k l j u č a k z a o s v e t l j e n j e
Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna uti-

kačka kutija (br. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za
osveti jen je.
8.4.2. Spojnica
Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u

ulju. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5), levo na
upravljaču (si. 8.3), i preko podesive sajle komande. Pri povuče
noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu).
L
•k • *
Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po
dešava na veličinu od 7—9 mm. Ovaj zazor treba češće kontro-
lisati i po potrebi podešavati ga vijkom.
13* 195
8.4.3. Menjač
8.4.3.1. P r o m e n a s t e p e n a p r e n o s a
Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. Menjač
je u jednom bloku sa motorom. Zupčanici su stalno uzubljeni, a
promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me-
• v
njaca.
Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sle-
deći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že
ljeni stepen prenosa, a zatim se ručica spojnice polako pušta i
istovremeno se daje gas. Ako se neki stepen prenosa ne uklju
či, onda treba kratko uključiti spojnicu, posle čega se može
bešumno menjati stepen prenosa. Položaj tri stepena prenosa,
kao i praznog hoda, prikazani su na si. 8.5.
SI. 8.5 — Ručica menjača sa mogućim

položajima za 3 stepena prenosa
8.4.3.2. H o d u n a z a d z a » I M T - 5 0 6 D E L U X E «
Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod

unazad, koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre
nosa. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za pro-
menu smera (1), postavljene sa leve strane mašine (prikazano na
si. 8.6). Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče
nagore (položaj označen sa R), svi stepeni prenosa uključeni su
za hod unazad, a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V),
svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred.
Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad, mora
se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju-
196
čen samo hod napred (V), a nikada hod unazad. Za vreme rada
sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad, jer bi
se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom
smeru i povukli bi mašinu unazad, a to može dovesti do ozlede
SI. 8.6 — Komanda za promenu smera

vožnje (1) i poluga komande men jača
(2). R-hod nazad, V-hod napred
rukovaoca. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad

— odmah pritisnuti ručicu spojnice.
8.4.4. Reduktor rotacione sitnilice
Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. Po

gonski lanac može da se podešava. Po skidanju poklopca (1, si.
8.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca.
Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo
tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6, si. 8.7), kontra-
navrtke (5, si. 8.7) i navrtke (3, si. 8.2) na zateznom vijku za
podešavanje visine upravljača, može se podesiti lanac okreta
njem uvrtnja (5, si. 8.7). Posle toga navrtke treba opet priteg
nuti. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1, si.
8.7). Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može
da se odigne za 10—15 mm.
8.4.5. Priključak oruđa
Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva

nja vučenih oruđa (7, si. 8.1), ali i mogućnost priključivanja
drugih oruđa. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez
priključnog vratila (si. 8.8) a drugi je sa priključnim vratilom
(si. 8.9).
197
1 2
SI. 8.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu
njenje maziva), 2 — slavina za gorivo, 3 — nosač rezervoara, 4 — prečistač za
vazduh, 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca, 6 — navrtka za
pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice, 7 — čep sa navojem za sipanje i
ispuštanje ulja
SI. 8.8 — Priključivanje oruđa. 1 — vi- SI. 8.9 — Priključno vratilo. 1 — vijak
jak, 2 — priključna prirubnica, 3 — čep sa okastom navrtkom, 2 — priključno
za ispuštanje ulja, 4 — broj mašine, 5 vratilo, 3 — priključna prirubnica, 4 —
— otvor za postavljanje zaštitnika Čep za ispuštanje ulja, 5 — broj mašine,
6 — otvor za postavljanje zaštitnika
198
_1
Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min ,
nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. Pravac okre
tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru
kazaljke na satu).
8.4.6. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu

1. Odvrnuti navrtku (5, si. 8.10).
2. Upravljač postaviti na željenu visinu, pa ga uzubiti u od
govarajući zarez.
3. Ponovo pritegnuti navrtku (5).
8.4.6.1. Z a o k r e t a n j e u p r a v l j a č a u s t r a n u
1. Ručicu zgloba upravljača (1, si. 8.10) okrenuti nalevo.
2. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo
varajući zarez.
SI. 8.10 — Ručica za zakretanje uprav

ljača u stranu. 1 — ručica, 2 «— uprav
ljač, 3 — deo zgloba upravljača, 4 —
zatezni vijak sa navrtkom za podešava
nje visine upravljača
3. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. Posle priteza-

nja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača —
kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila.
4. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij
ka za 1/6, odnosno za jednu stranicu glave vijka. Ako je drška
ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru
vožnje), glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na
desno, a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno —
glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo.
Prema tome, glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na
onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude ko-
rigovana.
199
Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru
čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja,
pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne
odvoji od naležuće površine.
8.4.7. Ugradnja pneumatskih točkova
Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu

samo sa odgovarajućim poluosovinama. Poluosovine staviti na
izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom
podloškom. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po
klopile, poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).
Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso
vine. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje.
Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti
dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati.
Tabela 8.1 — Razmaci točkova

Pneumatski pog. Razmak točkova Širina (spolja)
točkovi
ventil spolja 535 mm 685 mm

6 - 6 A M ventil iznutra 365 mm 515 mm
4,00—12 AM ventil spolja 350 mm 470 mm'

ventil iznutra
9
500 mm 620 mm]
Najveći dozvoljeni pritisak:

— pneumatic! 6—6 AM = 1,2 bara,
— pneumatici 4,00—12 AM = 2 bara
Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim
pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi.
Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude
isti.
8.5. STARTOVANJE MOTORA
8.5.1. Hladan motor

i
1. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom

hodu (položaj 0).
2. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Krilce leptira vertikalno
okrenuti nadoie.
200
3. Komandu za gas (6, si. 8.3) postaviti na puni gas.
4. Pritisnuti dugme plovka karburatora, dok gorivo ne počne
da preliva.
5. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa.
6. Komandu za startovanje (7, si. 8.2) pomoću drške polako
povući dok se ne oseti otpor, a zatim je snažno povući do kraja.
Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se
sajla namotava. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr
zano namotava.
7. Ako motor ne proradi, tada ponovo pritisnuti dugme
plovka karburatora i ponoviti startovanje.
8. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi, tada
posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis
kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno.
9. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi
ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). U
ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8.
8.5.1.1. Z a g r e j a n m o t o r
Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći:

1. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4.
2. Dugme plovka na karburatoru ne dirati.
3. Povući polako dršku sajle za startovanje (7, si. 8.2), dok
se ne oseti otpor, a zatim je snažno povući do kraja, pa zatim
dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota.
Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano.
Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji,
jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan, ali krajnje otro
van gas ugljenmonoksid.
8.5.2. Zaustavljanje motora
1. Ručicu spojnice motora (5, si. 8.3) povući.

2. Polugu komande za gas (6, si. 8.3) postaviti u položaj
praznog hoda (položaj 0).
3. Komandu za gas (6, si. 8.3) postaviti u položaj praznog
hoda.
4. Slavinu za gorivo zatvoriti. Vodoravni položaj krilca lep
tira je usmeren nalevo, slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje
strane.
201
5. Prekidač za gašenje motora (1, si. 8.2) pritisnuti prema
limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se
motor ne zaustavi.
6. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena, tada mo
tor ne zaustaviti prema tački 5, već ga ostaviti da radi sve dok
ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi.
8.6. NEGA I ODRŽAVANJE
1. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine.

2. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. Pri tom če
pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja, kao i njihovu oko
linu, uvek držati potpuno čisto.
Zamena ulja je potrebna posle svakih 25, a zatim posle
svakih 50 časova rada mašine. Pri tom je za menjač potrebno
0,3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. TRAKTOL 80, pro
izvodnje MODRICA, ili UMOL 80 — rafinerije INA).
Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom
stanju. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. 8.8
i sa 4 na si. 8.9.
3. Sipati samo kvalitetno gorivo, i to u pravilno napravljenoj
mešavini (videti uputstva). Poklopac rezervoara goriva uvek mo
ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re
zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na
pajanje.
4. Negu prečistača vazduha obaviti.
5. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. Uređaje za hla
đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da
na njima nema stranih čestica i prljavštine.
6. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro
veriti, a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga.
7. Održavati čisto: rezervoar goriva, vodove goriva, karbu
rator i sito na slavini goriva.
8. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim
momentom pritezanja.
9. Povremeno podmazati uljem sajle komandi, kao i nji
hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati
malo ulja).
10. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do
voljno maziva i da li je ono čisto. Ovde je upotrebljena speci
jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO-
202
DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0,5 kg, od koje se u
gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak.
Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduk-
tora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1, si. 8.7), a za donji deo
kućišta služi otvor sa čepom (7, si. 8.7).
Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine
(preporučuje se da to obavi ovlašćend servis).
11. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih
točkova. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti
u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom.
12. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu
i kontrolu.
Pored navedenog, posebnu pažnju posvetiti i sledećem:
A) Mašinu ne držati:
— u vlažnim prostorijama,
— u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo,
u stajama ili susednim prostorijama, pošto bi u takvim sluča
jevima došlo do korodiranja mašine.
B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme, obratite paž
nju na sledeće:
1. Mašinu temeljno očistiti. Skinuti koroziju sa neobojenih
delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje, a ošte
ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Proveriti ko
mandu sajle, podešavanje kvačila, uređaje za paljenje i svećice.
Oštećene delove odmah zameniti. Prečistač vazduha očistiti, a
eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti.
Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh, kao i rebra za hlađenje
cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. Očistiti od
gareži izduvne proreze i izduvni lonac.
2. Ispustiti gorivo, očistiti rezervoar goriva, karburator i
vod za gorivo. Ukoliko se ovo ne uradi, postoji opasnost da se
u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva, a
to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju.
3. Ispustiti ulje iz menjača. Preporučljivo je da se izvrši is
piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu
temperaturu). U menjač naliti 0,3 litra svežeg ulja za menjač
SAE 90 (npr. TRAKTOL 80L, proizvodnja MODRICA, ili UMOL
80, proizvodnja INA).
4. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore
REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0,5 kg.
203
Tabela 8.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505, 506 i 506 DL
Proizvođač
Naziv dela i količina goriva i m a z i v a
^ ^ k E rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ I I " 4
Vrsta
MODRICA INA NAFTAGAS
Regulator 86 +ulje Regulator 86 +

Mešavina goriva — ulje za dvotaktne Regulator 86 + 2—
Motor ulje za dvotaktne
(srazmera 30 : 1) motore —TRAKTOL
motore
Ulje za menjače bez EP

Menjač aditiva SAE 80, 0,31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80
Polutečna mast za prenosnike Polutekuća mast

Zadnji most (150 g) + ulje za menjače bez REDMA — 0 zi reduktore +
EP aditiva SAE 80 (150 g) UMOL 80
Polutekuća mast za prenosnike Polutečna mast za

Donji deo (300 g) + ulje za menjače bez REDMA — 0 reduktore +
EP aditiva SAE 80 (150 g) UMOL 80
Uređaj za Polutečna mast za prenosnike REDMA — 0 Polutečna mast

košenje 500 g za reduktore +
UMOL 80
Mazalica Univerzalna litijumska mast LITMA — 2 Univerzalna mast
,, speci jal" list 2
5. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po
sebno konzerviranje motora, pošto kvalitetna goriva i motorska
ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti
motora. Ipak se preporučuje, pre nego što bi se motor zaus
tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4, da se motor
kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15
— da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Posle obavljanja
navedenih radova, odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti
čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. Ova mera
omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time
sprečava kondenzovanje vode usled znojenja.
6. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi, mašinu
treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. Ako bi pneumatski
točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem —
došlo bi do njihovog trajnog oštećenja.
8.7. UZROCI NEISPRAVNOSTI
1, Motor ne može startovati ako je:

— Prazan rezervoar za gorivo.
— Zatvorena slavina za gorivo.
— Začepijena slavina ili cev za gorivo.
— Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu
plovka.
— Igla plovka zaglavljena.
— Voda u karburatoru.
— Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis
kivano.
— Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano
(svećica mokra), motor presisao.
— Začepi jena mlaznica.
— Svećica zauljena, korodirala, ili strano telo zaglav
ljeno između njenih elektroda.
— Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti
podatke).
— Neispravna svećica.
— Kabao svećice ima loš spoj ili je labav.
— Prekidač za gašenje motora zaglavljen.
— Kvar na uređaju za paljenje.
205
2. Motor loše star tu je ako je:
— Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh).
— Začepijena mlaznica praznog hoda.
— Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti
podatke).
3. Motor startuje, ali se gasi posle kraćeg rada;
— Uzrok potražiti pod tačkom 1.
4. Motor startuje, ali se pri davanju gasa čuje pucketanje
u karburatoru:
— Mašina veoma hladna.
— Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna,
— Začepljene mlaznice.
— Nezaptiven usisni vod.
— Izduvni lonac napunjen čađu.
5. Karburator preliva ako se:
— Strano telo nalazi između sedišta igle i igle.
— Plovak nezaptiven.
— Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka.
6. Motor ne vuče ako je:
— Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori.
— Zagušen izduvni lonac, smanjen izduvni prorez na
motoru usled naslaga gareži od ulja.
— Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici.
— Klizanje spojnice.
— Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra.
— Klipni prstenovi zaglavljeni, istrošeni ili polomljeni.
— Nezaptiven usisni vod.
— Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša
vanju.
— Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja).
— Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice.
— Pretpaljenje nepravilno podešeno.
— Mehanički otvori u mašini.
7. Kada spojnica motora ne isključuje, tada treba podesiti
sajlu komande spojnice, odnosno ručice spojnice.
8.8. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE)
Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. Oba'dela se postav

ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi, pa se zatim vijci
ma pričvrste. Montiranje je prikazano na si. 8.11.
206
8.9. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM
Potrebni su sledeei priključni uređaji:

a — garniture rotofreza,
b — garnitura zaštitnih tanjira,
Sl. 8.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice.

1 — vijak za podešavanje, 2 — cev za
spajanje, 3 — desni zaštitnik, 4 — levi
zaštitnik
V • • M • •
c — zaštitnici,
d — distantne čaure različitih dužina,
e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši
rini) .
8.9.1. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom
1. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze)
na željenu radnu širinu. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi
poklopili, potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga
(180°). Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje.
2. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih
podloški i navrtki. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati
da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada
mašine, a naročito posle dužeg prekida rada). Ako se tako ne
postupi, neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine,
ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa.
8.9.2. Rad
Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.3.
8.10. VOŽNJA SA PRIKOLICOM
Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana, pri

kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje.
207
8.10.1. Ugradnja
1. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih.

2. Učvrstiti blatobrane.
3. Skinuti kopač rotacione sitnilice.
4. Priključiti prikolicu, uvući osovinicu i osigurati je žica
nim osiguračem.
5. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje.
8.10.2. Vožnja
1. Polugu komande menjača (1, si. 8.3) postaviti na prazan
hod, tj. u položaj 0 (si. 8.5).
2. Startovati motor (videti opis u tački 8.5) i zagrejati ga.
3. Promena stepena prenosa:
a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas, .
b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste
pena prenosa na si. 8.5),
c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas.
4. Zaustavljanje:
a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas,
b — polugu komande menjača (1, si. 8.3) postaviti na
prazan hod (položaj 0),
SI. 8.12 Prikolica za motokultivator

IMT-505/506
c — pustiti ručicu spojnice motora,

d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici.
Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima)
mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma
zivanje. Ako se ovo zanemari, može doći do oštećenja motora.
Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim
papučama, tako da se vozilo, pod opterećenjem i na strminama,
208
može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Nije poželjno da se
koči motorom. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se
3. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas.
Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati
preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu, već i
na mašinu)!
Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude
2,5 bara. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po
gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav
ljanje vozilom).
8.11. ORANJE PLUGOM
Neophodni su sledeći priključni uređaji:

a) prednji teg sa nosačem,
b) uređaj za priključivanje,
c) raoni plug, vinogradarski plug ili obrtni plug — u za
visnosti od vrste rada,
d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim
točko vima.
S!. 8.13 — Plug za motokultivator

IMT-505/506
8.11.1. Postavljanje delova
1. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima,

2. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban).
3. Raoni plug, vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i
zabraviti.
4. Postaviti prednji teg. Položaj tega može da se prilagodi
posle popuštanja vijka za podešavanje.
5. Postaviti tegove na pogonskim točkovima.
14 Motpkultivat^prai 209

8.11.2. Rad
1. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz
nom hodu (položaj 0).
2. Motor startovati.
3. Povuci ručicu spojnice motora, uključiti 1. stepen pre-
nosa, ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas.
4. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i
bočne graničnike.
8.12. KOŠENJE
Potrebni su sledeči priključni uređaji:

a) pogonski mehanizam,
b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine),
c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima
6—6 AM.
SI. 8.14 — Kosačica za motokultivator

IMT-505/506
8.12.1. Ugradnja
1. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka.

2. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti
i ovlaš premazati mašću.
3. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa
janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre
mazati mašću. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva
nje (1, si. 8.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim
vratilom.
4. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirub-
nice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vij-
cima.
210
5. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta, ali
paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene
(10, sl. 8.15). Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža
kose. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM, jača
strana mora da bude napred. Klizna ploča sa mazalicom postav
ljenom na gornjoj strani (6), treba da bude postavljena između
dve ploče držača noža (11).
SI. 8.15 — Uređaj za košenje. 1 — po

luga za uključivanje uređaja kosačice,
2 — Čep za sipanje ulja, 3 — zaštitni
lim, 4 — vijak za podešavanje zaštitnog
lima, 5 — pogonski mehanizam, 6 —
mazalica na kliznoj ploči, 7 — komanda
za uključivanje, 8 — vijak za pričvrš
ćivanje razđeljivača otkosa, 9 — razde-
ljivač otkosa, 10 — ploče za podešava
nje, 11 — držač noža, 12 — navrtka, 13
— jednostrani okasti ključ OK 17, 14 —
šestougaoni imbus ključ OK 10, 15 —
šestougaoni imbus ključ OK 8, 16 —
mazalica, 17 — uređaj za košenje
6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža

(11).
7. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo
zgo desno) umetnuti pored karburatora, utisnuti solju lopta
stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u
držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go
riva.
8. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi
i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. Čvrsto naleganje za
štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom
glavom i sa kontranavrtkom (4).
9. Ukoliko je potrebno, na levoj i desnoj strani nosača no
ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. Pri tom paziti da
krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti ras-
cepka.
14
»>
211
8.12.2. Rad
1. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz

nom hodu (položaj 0).
2. Motor startovati.
3. Povući ručicu spojnice motora, uključiti 1. stepen pre-
nosa, ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati
gas. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti.
4. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur
nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Tada počinje
da se kreće nož kose.
5. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se
uključi 2. stepen prenosa. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko
mandu za uključivanje povući unazad).
6. Po završetku košenja, ili ako se kosa zaguši — uključiti
polugu komande menjaca u položaj 0. Tada mašina staje, a nož
kose radi dalje. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose.
Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbed-
nosti, prethodno zaustaviti motor.
Posle pola časa rada sa kosačicom, pritegnuti sve navrtke
i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih
koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose, na držaču noža
i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu).
Otprilike posle svaka 2 časa rada, podmazati mazalicu na kli
znoj ploči, a klizne delove na nožu kose premazati uljem.
8.12.3. Završetak rada
1. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~

došle dom u odnosu na sklapanje. Najbolje je da se nosač noža
kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb
ni poslovi na ponovnoj ugradnji.
2. Uređaj kosačice, a naročito nosač noža kose, odmah očis
titi i premazati uljem.
8.12.4. Nega i održavanje uređaja za košenje
8.12.4.1. P o d m a z i v a n j e
iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0,5 1 ulja za
menjač SAE 250 (npr. polu tečna mast za reduktore REDMA-O,
proizvodnje MODRICA, ili polutečna mast za reduktore UMOL
212
80, INA). Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje
je pred početak nove sezone košenja. Staro ulje se ispira petro-
leumom ili dizel-gorivom.
Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica, čijoj
proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem
čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. Ova ma
zalica se nalazi na kliznoj ploči (6, si. 8.15). Podmazivanje se
vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. INA —
univerzalna mast SPECIJAL, ili MODRICA — LITMA 2).
8.12.4.2. Č i š ć e n j e
Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice,

nosač noža kose, kao i samu mašinu. Naročito obratiti pažnju
da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne
čistoće ili stranih tela (trava), korova i si., kako bi se obezbedilo
besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. Pri
neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se
obavlja posle svaka 3—4 časa rada.
8.12.4.3. O d r ž a v a n j e
Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i, po potrebi pri
tegnuti ih.
8.12.5. Nosač noža kose
Pošto se od sokova, koji izlaze iz biljaka prilikom košenja,
svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe,
sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi
se obezbedilo lako kretanje noža kose. To isto uraditi i pri sva
kom završetku košenja, odnosno pri svakodnevnom čišćenju.
8.12.5.1. Izmena noža kose
a) Motor zaustaviti.

b) Osloboditi držač noža kose (11, si. 8.15) zajedno sa raz-
deljivačem otkosa (9, si. 8.15).
c) Nož kose izvući na stranu. Dršku ključa (isporučenog sa
mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož
napolje.
213
d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način,
samo — obrnutim redosledom.
e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •—
okretanjem motora rukom, ali paziti da svi pritiskivaci noža
pravilno naležu.
8.12.5.2. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose
Tokom vremena, usled nejednakog istrošenja vodice noža

kose opada kvalitet rada kosačice. Ovaj se nedostatak može ot
kloniti podešavanjem na sledeći način:
a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje
lako pokretanje noža kose).
SI. 8.16 — Presek pritiskivala noža kose.

1 — nosač noža kose, 2 — tarna ploča,
3 — vijak, 4 — pritiskivač noža kose,
5 — nož kose, 6 — dupli prst kose
b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose.

c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža
kose (4) i tarne ploče (2), zavisno od veličine istrošenja ploče
za podešavanje.
d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pome-
riti rukom. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri
tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5).
e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3).
f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4).
g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo
bodno kreće. On može i teže da se kreće, a sme se i odizati od
prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa).
8.13. PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI
Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva

se da je mašina opremljena priključnim vratilom):
— pumpa za prskanje,
— jedno potisno i usisno crevo.
Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu, a maksimal
ni radni pritisak je 30 bara.
214
1. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno
vratilo) i pumpi čiste. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu
namazati tankim slojem tovatne masti. Priključiti pumpu i obe
zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti.
2. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. Obra
titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is
poručenu uz mašinu).
8.13.1. Rad sa pumpom za prskanje
1. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za
prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«),
2. Slavinu (5, si. 8.17) za podešavanje radnog pritiska zat
voriti, a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo
riti.
1 2 3 4 5 6 7
i !.
SI. 8.17 — Pumpa za prskanje. 1 — ručica

za uključivanje, 2 — manometar, 3 —
priključak potisnog creva, 4 — mazali-
ca, 5 — slavina, 6, 7 — čep na ventilima,
8 — oduška, 9 — usisna korpa, 10 —
priključak usisnog creva
3. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). Ko
mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj —
da se isključi pogon.
4. Startovati motor.
5. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se
uključi pogon.
Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. Pum
pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja, jer će
tako najbrže povući tekućinu. U trenutku kada manometar po
kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni
pritisak. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti-
215
ska, slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta
ne vidljiv. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa
vaju 10, 20, i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod
kape podignute iglom).
8.13.2. Održavanje
1. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo

dom pod pritiskom.
2. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Mast
se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se
ne pojavi mast na odušci (8).
8.13.3. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice

1. Pumpa ne potiskuje:
a) usisna korpa začepijena,
b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum
pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom).
Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe
strane sedišta ventila.
2. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre
ban pritisak:
a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz po-
tisnog creva,
b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi
ispustiti vazduh.
3. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu
je pritisak. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na
ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do
bro oprana. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju
mora skinuti i očistiti, tako da se iglica lako pomera.
216
9. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506
9.1. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506
U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor —

tip 64 ili 66. Osnovne karakteristike ovog motora su:
— dvotaktni,
— jednocilindrični,
— vazdušno hlađenje,
— podmazivanje je mešavinorn 1 : 30,
- razvođenje preko proreza,
— paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po
lovima.
9.2. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA
Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506

moramo obaviti određene radne zahvate, od kojih ćemo ovde
navesti najznačajnije:
1. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku.
2. Slavinu za gorivo zatvoriti.
3. Skinuti sajlu sa regulatora gasa.
4. Skinuti poklopac karburatora, a oprugu i sajlu izvući iz
regulatora gasa. Karburator bez sajle ponovo kompletirati.
5. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje.
6. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom.
7. Skinuti izduvni lonac (si. 9.12).
8. Skinuti levi i desni def lektor.
9. Skinuti cev izduvnog lonca.
10. Pločicu za vezu odviti sa motora.
11. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu.
217
12. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem
vazduha, a potom odvojiti karburator.
13. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati
uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača.
14. Skinuti poklopac za zaptivanje, a pri ugradnji zameniti
zaptivni prsten.
15. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata.
16. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi.
Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po
stupka. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre
ba zameniti. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog
osigurača. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću od-
vrtke, pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga
kont rana vrt kom.
9.3. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA

i
1. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga.

2. Utikač svećice izvući, a potom odviti svećicu.
3. Odviti navrtke slave cilindra.
4. Delove očistiti, a zaptivač zameniti.
Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. Četiri navrtke M7
unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ, i to obrnutim mo
mentom od 1,5 do 1,7 daNm (IMT-505) i 1,8 do 2;2 daNm
(IMT-506).
0.4. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA
1. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. 9.2).

2. Skinuti usisnu cev sa karburatorom.
3. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača.
4. Izbiti osovinicu klipa. Pri svakoj novoj ugradnji žičani
uskočni osigurači se moraju zameniti novim.
5. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i
desne strane letećeg ležaja klipnjače. Ovi podmetači ograniča
vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0,2—-0,3 mm, a istovre
meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače.
6. Delove očistiti, a zaptivač zameniti.
7. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom.
8. Postaviti klip. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću
specijalnog čepa za ugradnju.
218
SI. 9.1 — Klip i cilindar. 1 — klip, 2 — uskočni prsten, 3 — osovinica klipa, 4 —
klipni prsten, 5 — zaptivka, 6 — uvrtanj, 7 — cilindar, 8 — zaptivka, 9 — cilin
darska glava, 10 — podloška, 11 — navrtka, 12 — svećica, 13 — zaptivka, 14 —
usisna cev, 15 — podloška, 16 — navrtka, 17 — karburator
219
SI. 9.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — zaptivni
prsten, 4 — čaura, 5 — kućište, 6 — uvrtanj, 7 — ležaj, 8 — klizni podmetač, 9 —
čaura ležišta za sporedno vratilo, 10 — igličasti ležaj, 11 — radilica i klipnjača sa
utisnutim ležajima, 12 — segmentni klin, 13 — uvrtanj, 14 — uvrtanj, 15 — zaptivka,
16 — uvrtanj, 17 — kućište, 18 — zaptivni prsten, 19 — vijak za zatvaranje, 20 —
zaptivni prsten, 21 — labirmtni lim, 22 — uvrtanj, 23 — uvrtanj, 24 —- Čaura ležišna
za glavno i sporedno vratilo, 25 — uvrtanj, 26 — navrtka sa kapom, 27 — vijak, 28
— osovinica, 29 — uvrtanj, 30 — zaptivač
9. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Obrati
ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom
loncu.
10. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora.
Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove, zaokre
nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom.
11. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava
zaptivnih (klipnih) prs tenova.
12. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci
vanja klipa.
13. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj
nom kanalu kućišta ventilatora.
Delove očistiti, pripremiti zaptivač i žičane osigurače.
Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom:
1. Postaviti klip.
2. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa.
3. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep.
Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Ugraditi
nove žičane osigurače. Uskočnici moraju da upadnu u kanale
klipnih otvora.
4. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. za
okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom.
5. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava
zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postaviti cilindar.
6. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Stranu izduvne ce~
vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice).
9.5. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE
Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin.

Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom, a potom u levom
kućištu radilice. Koristiti uređaj za skidanje. Odvojiti polovine
kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri
velika zavrtnja M8X150. Stegnuti desno kućište u stegu. Izvući
mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. Izvršiti srazmerne
udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1,25 (sa strane
magneta). Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Ležaj ko
ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Delove op
rati. Izvršiti defektažu delova. Neispravne delove zameniti no
vim.
221
9.5.1. Sklapanje kućišta radilice
1. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila).

Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za
dvotaktne motore. Zaptivače i semering zameniti. Kolenasto
vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta.
Pri ugradnji kolenastog vratila, kuglični ležaji u kućištu
moraju da budu zagrejani, s tim da kolenasto vratilo može la
ko da se ubaci do sedišta. Kolenasto vratilo ne udarati.
2. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti
(zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne
mere). Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu
trašnje poluge menjača u viljušci. Klipnjaču držati uspravno.
Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-
-ključem (1 daNm).
Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene
polovine kućišta. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja.
Ugraditi desni zaptivač.
9.6. KARBURATOR
9.6.1, Izgradnja karburatora

1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod
goriva sa karburatora. Odviti poklopac karburatora odvrtačem.
2. Izvući sajlu regulatora gasa, oprugu stisnuti i otkačiti
sajlu sa regulatorom gasa. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. Kar
burator kompletirati.
3. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati, na-
vrtku sasvim naviti u krivini cevi, tako da sajla što više izađe
iz obloge. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. Od
viti obuhvatne šelne, gumene cevi (strelica) i skinuti karburator.
Sl. 9.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 1 — vijak, 2 — navrtka, 3 —
podloška, 4 — gumeni odbojnik, 5 — zaštitnik odbojnika, 6 — podloška, 7 — vijak,
g — vijak, 9 — podloška, 10 — vijak (rezervoar za ram), 11 — crevo za gorivo, 12 —
slavina za dovod goriva, 13 — podloška, 14 — vijak, 15 — podmetač, 16 — usisna
cev, 17 — stega, 18 — spojnica (gumena), 19 — spojnica (gumena), 20 — navrtka,
21 — podloška, 22 — koleno usisne cevi, 23 — zaptivač, 24 — stega, 25 — crevo, 26 —
uvodnik karburatora, 27 — osovinica, 28 — vijak, 29 — navrtka, 30 — lonče za
ulje, 31 — gumeni zaptivač, 32 — karburator, 33 — vijak, 34 — zaptivač, 35 — telo
prečistača vazduha, 36 — opružna podloška, 37 — navrtka, 38 — nosač rezervoara,
39 — gumeni odbojnik, 40 — zaštitnik odbojnika, 41 — obujmica, 42 — navrtka, 43
— podloška, 44 — nosač, 45 — podloška, 36 — vijak, 47 — rezervoar za gorivo, 48 —
sito za gorivo, 49 — poklopac rezervoara za gorivo
222
9.6.2. Rasklapanje karburatora
Odviti kućište plovka. Skinuti plovak — igličastu diznu i

diznu praznog hoda. Izvući iglicu plovka. Sve delove očistiti.
Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. Sedište igle i vo
dicu igle proveriti, a ako treba — iglu plovka podesiti okreta
njem u sedištu. Po potrebi izmeniti plovak.
9.6.3. Sklapanje karburatora

* i
Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake:

Tip motora
505 506
Glavna dizna (2) 95 95
Igličasta dizna (5) 1108 1108
Dizna praznog hoda 35 35
Položaj igle 2 3
Šiber za regulisanje vazduha 1—1,5 puta
otvoren (3)
Vijak za broj obrta praznog hoda (4)
Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. Re-
gulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti, okrenuti ih za 1,5
obrtaj i posmatrati rad motora. Loše podešavanje praznog ho
da direktno utiče na potrošnju goriva. Broj obrtaja praz
nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka.
Motor tada mora da radi mirno. Ručica za regulisanje gasa
mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli.
9.7. STARTER
9.7.1. Izgradnja i ugradnja start era
1. Poklopac startera skinuti. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru

glom glavom. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim
kolom ventilatora (3 vijka). Delove očistiti.
Sl. 9.4. — Delovl karburatora. 1 — navrtka, 2 — vijak za podešavanje, 3 — opruga,

4 — vijak za regulisanje vazduha, 5 — zaptivni prsten, 6 — priključak creva za go
rivo, 7 — zaptivni prsten, 8 — vijak, 9 — vijak za podešavanje, 10 — opruga, 11 —
igla plovka, 12 — čivija, 13 — igličasta dizna, 14 — glavna dizna, 15 — vijak za
pražnjenje, 16 — zaptivač, 17 — kućište plovka, 18 — zaptivač, 19 — plovak, 20 —
kućište karburatora, 21 — dizna praznog hoda, 22 — vijak za pritezanje, 23 —
prelivna osovinica, 24 — podmetač, 25 — vijak, 26 — regulator gasa, 27 — igla dizne,
28 — pločica, 29 — opruga regulatora gasa, 30 — pločica poklopca, 31 — pritezač, 32 —
navrtka, 33 — kriva cev
224
15 MotokuUivatoni 225
Ugradnju obaviti obrnutim postupkom.
1. Radno kolo ventilatora tako postaviti da 2 graničnika
vise slobodno usled sopstvene težine. Treći graničnik pridrža
vati (prilikom ugradnje) iglom za obeležavanje.
9.7.2. Rasklapanje i sklapanje startera
1. Kolo sajle skinuti i ugraditi.

2. Skinuti držač. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u
stegi). Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Nazad pomeriti
sajlu i skinuti konus. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na
zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. Skinuti prsten za osi
guranje. Izvući kolo sajle. Kolo sajle toliko izvući da se spi
ralna opruga učvrsti pre iskakanja. Slomljeni delovi spiralne
opruge mogu izleteti napolje.
3. Delove očistiti, sajlu zameniti, skinuti nosač sa zaštit
nom kapom protiv prašine. Završetak sajle istisnuti iz kola saj
le od vrtačem.
Sl. 9.5 — Starter. 1 — konus, 2 — čaura, 3 — hvataljka, 4 — zaštitna kapa, 5

sigurnosni prsten, 6 — čaura, 7 — sajla sa graničnikom, 8 — zaštitna kapa, 9
graničnik, 10 — disk sajle, 11 — sigurnosni prsten, 12 — spiralna opruga, 13
zaštitni lim, 14 — kućište startera
226
4. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u
pravcu nosača). Ubaciti nosač, zaštitnu kapu i prsten za osi
guranje. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Prorez u nosaču kola
sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Ne srne se
zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle.
5. Ugraditi ručicu. Pre uvođenja sajle kroz čauru u star-
tersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača
osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. Povući sajlu ručicom
i napraviti omču sajle. Konus staviti u omču i povući ručicu
sajle. Konus utisnuti čvrsto.
6. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući.
9.7.3. Skidanje i ugradnja spiralne opruge
Skinuti kolo sajle. Skinuti međuosloni lim. Skinuti spiral

nu oprugu. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću
odvrtača. Delove opraviti i proveriti. Ubaciti spiralnu oprugu.
Staru oprugu postaviti pomoću alata.
Ubaciti novu spiralnu oprugu. U spiralnoj opruzi žicu za
vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Pomoću prstiju osi
gurati oprugu protiv ispadanja. Postaviti lančić.
9.8. RADNO KOLO VENTILATORA
1. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci

ma, upotrebiti specijalni alat. Alat dobro postaviti i zategnuti
— da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora.
2. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom
magnetu upotrebiti specijalni alat, pa odviti navrtku za vezu.
3. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Naviti čauru
za zaštitu navoja na priključku radilice. Izvlakač naviti u glav-
činu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamaj-
no kolo sa ventilatorom. Kolo sa polovima odložiti na čisto
mesto (gde nema gvozdenih opiljaka).
4. Delove očistiti.
5. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Postaviti kolo sa
labirintnim limom i zaptivačem. Navrtku za vezu pritegnuti
moment-ključem od 5 daNm. Kočni element sa cilindričnim
valj cima pritegnuti sa 5 daNm.
15* *>T7
" * -_fc -w .
9.9. ZAMENA ULJA U MOTORU
1. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Vijak za
ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. Pritegnuti vijak
za ispuštanje ulja. Proveriti prsten za zaptivanje. Najbolje je
— upotrebiti novi zaptivni prsten.
2. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim im-
bus-ključem OK 10. Sipati 0,3 litra ulja za prenosnike (SAE 80),
kao npr. INA UMOL 80, ili HIPOL 80. Vijak pritegnuti šestou
gaonim imbus-ključem OK 10, zaptivni prsten proveriti. Najbolje
je upotrebiti novi zaptivni prsten.
9.10. SPOJNICA
Odvojiti komplet motora od men jača
9.10.1. Izgradnja spojnice
1. Staviti motor u stegu. Povratnu polugu demontirati. Ski

nuti sigurnosni prsten, poklopac opruga i kružni zaptivač. Od
viti navrtku MIO, pa izbiti prstenastu oprugu. Skinuti levi po
klopac (7 navrtki M 6). Skinuti levi poklopac pomoću gumenog
čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i
čeonoj strani glavnog vratila men jača.
2. Skinuti elastični podmetač, čauru, 6 tanjirastih opruga
i uskočnih prs tenova, a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila.
Izvući nosač. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre
tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). Skinuti spojnice i
lamele, spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. Paziti na oba
klizna podmetača. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24.
Pre toga osloboditi navrtku, čekić, sekač. Odvrtanjem skinuti
spoljnu korpu spojnice. Zaptivne površine zaštititi.
SI. 9.6 — Kolo ventilatora. 1 — podloška, 2 — navrtka, 3, 4 — poluga za kratak
spoj, 5 — gumena zaptivka, 6 — def lektor (levi), 7 — noseći lim, 8 — podloška,
9 _ vijak, 10 — deflektor (desni), U — vijak, 12 — limeni zaštitnik, 13 — vijak,
14 — utlkačka kutija, 15 — držač poteznice, 16 — gumeni amortizer, 17 — vodica
sajle, 18 — vijak, 19 — poklopac startera, 20 — vijak, 21 — podloška, 22 — starter
komplet, 23 — zaptivni lim, 24 ~- navrtka, 25 — lim ventilatora, 26 — ustavljač, 27
— zaptivač, 28 — kolo ventilatora, 29 — vijak, 30 —- zaptivni lim, 31 — kolo sa
polovima
229
* 1 . 9.7 — Spojnica. 1 — sigurnosni prsten, 2 — poklopac opruge, 3 — zaptivnl prs>
ten, 4 — navrtka, 5 — podloška, 6 — podloška, 7 — podloška, 8 — tanjirasta opruga,
9 —- čaura za oslanjanje opruge, 10 — ležaj, 11 — zaptivnl prsten, 12 — čaura za
uključivanje spojnice, 13 — osovinica, 14 — sigurnosni prsten, 15 — povratna po
luga, 16 — podmetač, 17 — zupčanik spojnice, 18 — spoljna lamela spojnice, 19 —
unutrašnja lamela spojnice, 20 — navrtka, 21 — sigurnosni lim, 22 — korpa spojnice,
23 — povratno-pritisna opruga
9.10.2. Kontrola delova
Delove očistiti i proveriti, a stare prstenove i zaptivače

zameniti.
9.10.3. Sklapanje spojnice
1. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Zategnuti navrtku

pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Osigurati navrtku. Posta
viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš
nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. Podesiti unutrašnje la
mele. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od
2,4 mm. Podesiti unutrašnje lamele. Kolo spojnice sastaviti u
lamele sa radijalnim zazorom. Postaviti zupčanik sa radijal
nim zazorom. Odrediti klizne podmetače. Zupčanik treba da
ima aksijalni zazor od 0,2 do 0,3 mm (za ovo podešavanje služe
klizni podmetači od 1,5 do 2,1 mm).
2. Postaviti podmetač. Ravnomerno zamastiti. Nosač za
upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le
žaj em.
3. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Levi
poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravno-
merno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. Posta
viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Navrtke M6
postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno
pritegnuti momentom 1 daNm. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci
lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Opruge spojnice
postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred,
uskočni prsten, opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is
pupčenjem napred. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu
čaura).
4. Postaviti podmetač, elastični podmetač i navrtku M10xl
pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen
tom 4,5 daNm. Postaviti novi zaptivni prsten, poklopac opruga
i prstenove za osiguranje. Pažnja: krivina na poklopcu opruge
je van sredine. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge.
Ubaciti povratnu oprugu. Dve sigurnosne podloške utisnuti na
osovinicu. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle
spojnice,
231
9.10.4. Izgradnja i ugradnja spojnice
1. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). Osovi

nicu i povratnu oprugu izvući. Delove očistiti i proveriti. Ugra
diti ih obrnutim redosledom. Izvođenje konstrukcije sa cilin
dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu
pak izgradnje i ugradnje. Odviti navrtku, MlOxl i tanjir opru
ge, a zatim tanjir opruge — na navrtku, oprugu spojnice i
tanjirastu oprugu izvući. Delove oprati. Sastavljanje obaviti obr
nutim postupkom.
2. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge
38 mm). Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere,
opruga se mora zameniti. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i
oprugu. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je, pa staviti ta
njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Pritegnuti
navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4,5
daNm). Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja.
9.11. MENJAČ
9.11.1. Rasklapanje i sklapanje menjača
Spojnica je već izvađena, starter skinuti, polovine kućišta

radilice motora razdvojene. Izvući glavno vratilo menjača. Zup
čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Zupčanik
prve brzine uzeti iz kućišta. Podići i izvući sporedno vratilo.
Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Zupčanici imaju
oznake za ugradnju. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema
drugoj. Skinuti komandu za promenu brzine. Fiksiranje brzina
pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i
odvijanjem prstenaste navrtke. Zaštitni prsten, oprugu i gra
ničnik vratila za promenu brzina izvući.
Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina
skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6
i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje
brzine (ožlebljenje). Paziti na oba elastična podmetača. Izvući
osovinicu za promenu brzine. Delove oprati i proveriti.
Ugradnja — obrnutim postupkom. Sve pokretne delove
nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor.
Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Ubaciti sigurnosni prs
ten. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju
232
SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi),
4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik,
9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo,
13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog
vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten,
21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak,
25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30
— zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34
— navrtka
(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu
brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba
citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš
kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu
poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovi-
nici za promenu smera.
9.11,2. Zamena ležajeva men jača
1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje

spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta.
Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući
unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući
čep. Potisnuti ležaj do sedišta.
2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra
tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je
potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kole-
nasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagre-
jati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom.
čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim
izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C.
9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa
Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od

vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur
nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžas-
tog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe
cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz
ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če
pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači
za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sv e
delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80).
Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača).
Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po
gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ
no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor
delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta —
izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka
zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno
priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače
234
između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio
propisani zazor.
Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca).
Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog
ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos
ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.
SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko

mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine,
8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs
tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za
uključivanje, 17 — sigurnosni prsten
Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos

ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko
risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko
nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila
pritegnuti imbus-ključem OK 5.
9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila
Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog

vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj
odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235
Izvući kuglični ležaj sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano
C
kućište (100—150 C) ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći
odgovarajući čep za ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra
tilo i odgovarajućim čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.
9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI
9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta
1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis

titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta.
Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni
oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi.
I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes
noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op
rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri
tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim.
2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog
rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora.
Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci
jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta).
3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da
iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi
0,2—0,3 mm.
4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak
M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred
njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na
bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se
promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora
izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača
čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon
takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom
(br. 304).
5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera
— tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto
janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT).
Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem
otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo prome-
nom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, m

9.12.2. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja
Oslobođena ploča ankera. Potreban alat: merač tačke pa

ljenja, ključ za montažu i srednji odvrtač. Moment paljenje
treba da bude:
kod motora tip 64 3.0 mm ]
kod motora tip 66 2,5 mm pre GMT
kod motora tip 35 2.1 mm
Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti
crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja,
a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim
unazad. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.
Put klipa od GMTQI
Razmak
polova
Breg
prekidača *
SI. 9.10 — Podešavanje tačke paljenja
Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od

GMT. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Polako okre
tati klip preko GMT, pri čemu merač ostaje pri položaju u
GMT. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci.
Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu.
Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Merna kazaljka stoji.
Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. Pod kontrolom
pokazivača kretati klip u radnom smeru, dok se kazaljka
ne pomeri za 3, tj. 2,5 ili 2,1 mm od ranijeg položaja. Kontrolnu
237
sijalicu uključiti prema šemi na si. 9.11 i 9.12. Ako je sijalica
paralelna prekidaču (šema na si. 9.11.). Kada su zatvoreni kon
takti prekidača, struja teče od crvene spojke preko kleme kabla
1, provodnika prekidača, zatvorenog prekidača, mase, kleme
SI. 9.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna

sijalica paralelno vezana)
SI. 9.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna

sijalica redno vezana)
238
kabla 2, žutog utikača u akumulator. Akumulator je kratko
spojen. Sijalica ne svetli. Pri otvorenim kontaktima prekidača
struja teče od crvenog utikača, sijalice, kleme kabla 2 i žute
kleme. Sijalica svetli. Svetio nije potpuno jasno, jer se deo
napona gubi kod kondenzatora. Akumulator je kratko spojen
sve dok su kontakti spojeni. Sijalica u radnoj vezi sa prekida
čem (si. 9.12). Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena
spojka, sijalica, kabao prekidača, kontakti prekidača, masa,
kleme kabla 1, žuta spojka i akumulator. Sijalica svetli. Pri
otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora, sijalica
svetli, uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru.
Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno, pa zato
mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste
veza).
Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi
3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre
nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. Tačna tačka
otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na
kablovskoj klemi. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još
jednom proveriti moment paljenja. Skinuti merač momenta
paljenja. Merne pokazivače vratiti nazad.
9,12.3. Skidanje i ugradnja ploče ankera
1. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada.
Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Tropolnu utičnu
kutiju skinuti. Provodnike izvući. Očistiti i proveriti ploču ro
tora. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu
tralnu mast. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da
bude veći od 0,2 mm). Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste
nastu oprugu (za kolo sa polovima). Proveriti aksijalni zazor
prekidača. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na
krajevima talkom. Ove provodnike, vođenjem na kućištu kole-
naste osovine, dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos
tavljena u svoj položaj. Kabao prekidača ne srne se oštetiti
vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko
kolenastog vratila.
2. Pritegnuti vijke M4, prethodno polako zategnuti i pode
siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Vijke pritegnuti
potpuno tek posle podešavanja paljenja.
3. Proveriti paljenje. Slolodni kraj provodnika za paljenje
držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati
239
kao pri startovanju. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i
magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi, pri čemu
je držanje odstojanja otežano). Zato treba napraviti probnu
svećicu, savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je
olakšan.
4. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi
motora, ili je pojava neravnomerna, postoji kvar na provod
niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. Namotaj e
visokog napona, kondenzator i provodnike od prekidača prove-
riti (povezanost priključenja na masu).
9.12.4. Zamena prekidača
Ploča ankera oslabljena. Skinuti provodnike, navrtku M3

odviti, skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Prekidač
(kompletno) skinuti (vijak M4). Odvojiti kontakte i skinuti po
lugu prekidača. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klje-
šta). Oprugu i polugu prekidača skinuti. Kontakte i polugu
prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). Oprati
kontakte čistim benzinom. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta
zamastiti neutralnom mašću. Ne nanositi mast na kontakte. Na
klizni element naneti mast.
Redosled delova: podmetač, poluga prekidača, podloška,
elastični osigurač. Pri postavljanju poluge prekidača istovre
meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču
kontakta. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš
kasti ključ OK 5.
9.12.5. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje
Ploču ankera skinuti. Pre nego što je kondenzator skinut,

proveriti sve delove za paljenje. Kvarovi na kondenzatoru su
vrlo retki. Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na
slabu vezu kondenzatora i mase.
Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču,
opteretiti kondenzator. Podešavanje obaviti posle kratkog vre
mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili pro-
veru na oko). Ako je neophodno da se kondenzator skine, tada
oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Izbiti konden
zator odgovarajućim čepom.
240
Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom
(rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon
denzatora). Kondenzator dobro utisnuti.
Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). Namotaj se
može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije
i provodnika merača paljenja, ili pomoću uređaja za ispitivanje
namotaja. Izmeriti otpor namota ja.
6 U 3 2
SI. 9.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT
9.12.6. Skidanje i ugradnja svećice
Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21), igla, čet
kica, kontrolnik. Izvući utikač svećice. Svećicu za paljenje od
viti ključem za svećice. Očistiti svećicu. Izgledom se utvrđuje
varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu.
Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom.
Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Ne upotreb
ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice).
SI. 9.14 — Prekidač paljenja

16 MotokuKivatori 2 4 1
Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima na-
prsline. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od
olova. Odstojanje treba da bude 0,5—0,6 mm.
SI. 9.15 — Element za vezu
Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu

cilindra. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne
pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu.
Ako je (prema 9.12.3) paljenje u redu, greška je u svećici ili
utikaču svećice. Ispravna svećica: izolator svetio braon, kućište
suvo, laka crna podloga. Ako je neispravna onda je:
1) Čađava, crni ja, vlažnija obloga, ili ako je toplotna vred-
nost previsoka, gorivo je suviše zamašćeno.
2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljeni-
sane, obloga požutela. Toplotna vrednost svećice nedovoljna.
Gorivo potamnelo.
3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr
vena prevlaka na izolatoru slična staklu. Izabrati eventualno
nižu toplotnu vrednost svećice.
9.12.7. Skidanje i ugradnja utikača svećice
Skinuti utikač sa svećice. Odviti utikač svećice sa kablom.

Proveriti oprugu za čiviju svećice. Proveriti provodnik za sve
ćice. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Sijalicom
proveriti protok struje. Otpor utikača proveriti specijalnom
sijalicom.
9.12.8. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj
Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve na-
vrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). Navoj ni čep odviti,
izvući provodnik za kratak spoj, skinuti dugme i podmetač.
•
242
Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Otvor leđne poluge
okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. Polugu za kra
tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5).
9.12.9. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije
Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač).

Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). On se pri
ključuje na klemu 31.
9.12.10. Lim za držanje (postavljanje i skidanje)

Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim
ključem OK 10). Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Skinuti
vijak, elastični prsten i lim za držanje. Četiri provodnika mo
raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu
hvata provodnike (da ne prodire voda).
9.13. TRANSMISIJA
Skinuti motor (videti poglavlje 9.2).
9.13.1. Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca

Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta, ot
pustiti 4 vijka M5, očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti.
9.13.2. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika

i ) i , .
1. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac.
2. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom
OK 24).
3. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca),
koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.
4. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna
čaura za navoj MIO X 1,5 i viljuškasti ključ OK 24, 27).
5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Lančanik po
desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenos-
nika. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ
sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm.
6. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač. Priteg
nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva
viljuškasta ključa OK 13).
16 243
SI. 9.16 — Lančani prenosnik. 1 — poklopac centralnog kućišta, 2 — ležaj, 3 —
od stoj na čaura, 4 — lanac, 5 — spojni članak, 7 — lanac, 8 — kućište prenosnlka,
9 '— limeni čep, 10 — leži Sna čaura, 11 — na vojni čep, 12 — izlazno vratilo, 13 —
lančanik Maznog vratila, 14 — prenosno vratilo, 15 — ležaj, 16 — ležaj, 17 — zaptivač,
18 — zaptivka, 19 — osigurač, 20 — čivija za centriranje, 21 — poklopac izlaznog
kućišta, 22 — zaptivni prsten, 23 — podmetač, 24 — vijak, 25 — zupčanik
244
9.13.3. Skidanje i nameštanje centralnog vratila
1. Kućište transmisije već je skinuto. Desni poklopac i

zaptivni disk skinuti.
2. Skinuti ulazni lančanik. Podići lanac i povući lančanik.
3. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Iz
vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka.
4. Poklopac ležišta odviti. Transmisija (bez hoda unazad)
— ključem za montažu.
5. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju
čem sa unutrašnjim umetkom OK 6.
6. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa
mogućnošću udara na odvrtače).
7. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo, lančanik
Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem
ležišta.
8. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zup-
čanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom.
9. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6, utični ključ
OK 8).
10. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop
čavanje, glavčinu i segment. Polugom za ukopčavanje isterati
ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle
štima.
11. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8.
12. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića.
13. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Spoj ni čla
nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski
nut je levi poklopac ulaznog kućišta).
14. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici.
15. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le
žaj em.
16. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi.
17. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom, udar
cima čekića).
18. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la
nac sa 39 članaka. Navesti lanac odozgo, ubaciti centralno vra
tilo, obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše.
19. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane, a oprugu spoj nog
članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Ulazni lančanik po
staviti u lanac.
245
ir,
SI. 9.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 1 — krUasta navrtka,
2 — podloška, 3 — poklopac, 4 — zaptivni prsten, 5 — vijak, 6 — podloška, 7 —
poklopac ulaznog kućišta, 8, 9 — navrtka, 10 — zaptivka, 11 — podloška, 12 — na
vrtka, 13 — elastična podloška, 14 — prenosnik (komplet), 15 — pogonski lančanik,
16 — segmentni klin, 17 — zaptivka, 18 — navrtka, 19 — vijak za podešavanje
SI. 9.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 1 — krUasta navrtka,
2 — podloška, 3 — poklopac, 4 — zaptivni prsten, 5 — vijak, 6 — podloška, 7 —
poklopac ulaznog kućišta, 8, 9 — navrtka, 10 — zaptivka, 11 — podloška, 12 — na
vrtka, 13 — elastična podloška, 14 — prenosnik (komplet), 15 — pogonski lančanik,
16 — segmentni klin, 17 — zaptivka, 18 — navrtka, 19 — vijak za podešavanje
20. Navući distantnu cev na centralno vratilo, a cilindrični
deo cevi leži na lančaniku.
21. Odrediti debljinu distantnog podmetača. VU-kućište mo
ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. VR-
-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača.
22. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz ko-
rišćenje masti). Navući centralni lančanik sa kugličnim leža-
jem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju).
23. Postaviti običan lanac sa 33 članka. Uvesti ga kroz de
snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik
početkom lanca i navući ga naniže. Radi boljeg postavljanja ski
nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta.
24. Ubaciti izlazni lančanik, a ozubljenje za lanac je na
strani poklopca.
25. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. Ubaciti osigurač su
protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokulti-
vatora napred (koristeći pljosnata klešta).
26. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravno-
merno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući
šte (fini čekić kod VR-kućišta).
27. Učvrstiti ugaonik za držanje, osigurati vijke viljuška-
stim ključem OK 13, čekićem i sekačem.
28. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom
i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište).
Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu
bljenja ozubljene čaure. Paziti na dobro sedište segmenta. Na-
zubljenu čauru postaviti na ispust. Kuglu zameniti. Izbušiti
podmetač, a novi podmetač dobro osigurati.
29. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz
nom vratilu (VR-kućište). Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem
OK 8. Zameniti zaptivač.
Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište.
30. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje, cilindrični deo napred,
igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu, a R-zupčanik na
igličastom ležištu.
31. Naviti poklopac ležaja:
a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za
ugradnju,
b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki
ćem).
247
32. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po
VR-kućištu.
33. Postaviti novi zaptivač.
34. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću.
35. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem, sa unutrašnjim
umetkom OK 6, momentom 3 daNm. Postaviti dva vijka sa pljo-
snatom glavom.
9.13.4. Zamena ležajeva centralnog vratila
1. Kućište je već skinuto (poglavlje 9.13.3).

2. Zaptivni poklopac skinuti.
3. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima, unutrašnji
izvlakač veličine 2 i 3, oslonac veličine 1, fini čekić i klešta.
4. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima,
pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje.
5. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti
(izbiti preko odgovarajućeg čepa).
6. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi
janje, koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. Otklanja
nje odgovarajućim čepom.
7. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve
ličine 2, oslonac veličine 1). Pri ugradnji zagrejati kućište na
100°C.
8. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po
klopcu, koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine
1. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. Utisnuti pomoću
odgovarajućeg čepa.
SI. 9.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 1 — igličasti ležaj, 2 — zaptivka,

3 — kućište promene smera, 4 — podloška za podešavanje, 5 — podloška, 6 — vijak,
7 — sigurnosni prsten, 8 — ležaj, 9 — lančanik, 10 — spojni članak, 11 — lanac, 12
— odstojna čaura, 13 — igličasti ležaj, 14 — spojni članak, 15 — lanac, 16 — prenosno
vratilo, 17 — ležaj, 18 — vijak, 19 — ugaonik, 20 — kućište prenosnlka, 21 — pod
loška, 22 — navrtka, 23 — vodica poluge, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — pod
loška, 27 — vijak, 28 —- podloška, 29 — ozubljena čaura, 30 — čaura za uključivanje,
31 — ozubljena spojnica, 32 — igličasti ležaj, 33 — zupčanik hoda unazad, 34 -— le
teći zupčanik, 35 — spojni članak, 36 — lanac, 37 — ležaj, 38 — zaptivka, 39 —
čelična kuglica, 40 — opruga, 41 — limeni čep, 42 — komanda spojnice, 43 — vijak,
44 — podloška, 45 — vijak, 46 — podloška, 47 — poklopac, 48 — ležaj, 49 — čivija za
centriranje, 50 — osigurač, 51 — vijak, 52 — podloška, 53 — poklopac izlaznog ku
ćišta, 54 — segmentu! osigurač, 55 — zaptivka, 56 — čivija za centriranje, 57 —
ležaj, 58 — lančanik izlaznog vratila, 59 — čep sa navojem, 60 — ležišna čaura, 61
— ručica za promenu smera, 62 — opruga, 63, 64 — umetak (plastični), 65 —- elas
tična čivija, 66 — limeni čep, 67 — izlazno vratilo, 68 — zupčanik izlaznog vratila,
69 — ležaj, 70 — zaptivač, 71 — labirint ni prsten, 72 — poklopac izlaznog kućišta,
73 — podloška, 74 — vijak
248
9.13.5. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta
1. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6,
čekić, odvrtač, uređaj za izvlačenje, čep za montažu i moment-
-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6.
2. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem.
3. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem.
4. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C.
5. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6.
6. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta, tri
otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C.
7. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Postaviti
(ispod) sud za skupljanje masti. Delove očistiti.
8. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom.
9. Upotrebiti nove vijke i zaptivač.
10. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če
kića (koristeći čep).
11. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhup-
lus« (ili odgovarajuće).
12. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet
kom OK 6, sa momentom 2,5 daNm.
13. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim
čekićem.
9.13.6. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta

1. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.13.5).
2. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz
laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Oba poklopca zagrejati.
Prvo postaviti levi poklopac.
9.13.7. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila

1. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.13.6), a iz
lazno vratilo je slobodno.
2. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. Vra
tilo malo podići, koso postaviti i izvući napolje.
3. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu
i fini čekić. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili
(6006). Delove očistiti.
4. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre
u poklopcu izlaznog kućišta.
5. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C.
250
9.13.8. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika
1. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9.13.6), a

izlazno vratilo je slobodno.
2. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima.
3. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik.
4. Očistiti delove.
5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.
9.13.9. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika
1. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik.

2. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i
3 sa osloncem 1, viljuskasti ključ OK 28, 24 i 22, izvlakac sa
dva kljuna i gumeni čekić.
3. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi:
— iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem
veličine 1, sa osloncem veličine 1, i viljuskastim ključem OK
24 i 22,
— sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna.
4. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog
kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3, sa osloncem veliči
ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24.
5. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem.
Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006)
u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim
čepom.
9.13.10. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu
1. Alat za ovu operaciju: izvlakac, uređaj za izvlačenje, čep

za ugradnju, fini čekić, viljuskasti ključ OK 24.
2. Izvući labirintni prsten izvlakačem.
3. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje.
Ugradnja:
1. Staviti zaptivač u labirintni prsten.
2. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog
kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić).
251
9.13.11. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla
čenja na labirintni prsten
1. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. Pošto postoje dva du

gačka vijka, prvo skinuti desni poklopac. Osam imbus-vijaka
skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6.
2. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem.
3. Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti.
9.13.12. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja

labirintnog prstena
1. Skinuti labirintni prsten.

2. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra
šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem).
4. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C).
5. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spo-
ljne strane (koristeći čep i gumeni čekić).
6. Zameniti zaptivač.
7. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet
kom OK 6, sa momentom od 2,5 daNm.
9.13.13. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta
Bez VR-prenosnika:
1. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. Sigurnosnu
zavarenu tačku prethodno odviti.
2. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača, pa delove oči
stiti.
4. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga.
5. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tač-
kom.
1

i i
Sa VR-prenosnikom:
1. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra
šnjim umetkom OK 6.
2. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. Sa po
klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo, lančanik sa 10
zuba i lanac sa 16 članaka. Delove očistiti.
252
4. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem).
5. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zap-
tivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Ubaciti novi zaptivač.
Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac
do polovine napuniti mašću.
6. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet
kom OK 6, momentom od 3 daNm. Dva vijka sa spljoštenom
glavnom nalaze se sa druge strane kućišta.
9.13.14. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje
Odbiti materijal navučen na dva mesta. Izbiti limeni čep

odvrtačem. Ugraditi novi limeni čep. Unutrašnju stranu rav
nomerno namazati. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili
odgovarajućom cevi. Deformacijom materijala osigurati poklo
pac (odvrtačem ili sekačem).
9.13.15. Pritezanje pogonskog lanca
1. Skinuti poklopac ulaznog kućišta.

2. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK
13.
3. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona
lanca).
4. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka.
5. Osloboditi oslonac.
6. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri
tegnuti vijak za zatezanje lanca. Lanac treba da bude pokret
ljiv pod odvrtačem. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još
jednom napon lanca.
9.13.16. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji
1. Skinuti poklopac kućišta.

2. Odviti zaptivni poklopac.
3. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuš-
kastim ključem OK 11. Odviti čep.
4. Donje i gornje kućište oprati petroleumom.
5. U gornje kućište ubaciti 150 g, a u donje 350 g pol u te
kuće masti za reduktore (»REDMA-0«).
253
6. Uvrnuti zatvarač.
7. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta.
9.14. UPRAVLJAČ, KOMANDE I DODATNI DELOVI
9.14.1. Skidanje i nameštanje upravljača
1. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje

9.14.5).
2. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9.14.6).
3. Izvući opružnu šipku odvrtačem.
4. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju
čem OK 19. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Radi
navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk.
9.14.2. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača
1. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. Odviti

vijak Ml2, pa izvući zglob upravljača.
9.14.3. Nameštanje i skidanje sajle za gas
1. Otkačiti sajlu regulatora gasa.

2. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem).
3. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa.
4. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom.
5. Izvući sajlu iz krive cevi.
6. Kontrolisati karburator.
7. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u
krivoj cevi — otpuštanjem navrtke, tako da deo sajle viri iz
obloge.
Skidanje:
1. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa.
2. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9.
3. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom, sajlu otkačiti. Kad
je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju
alatom (odvrtačem).
Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je
na desnom graničniku.
254
SI. 9.20 — Komande. 1 — vijak, 2 — podloška, 3 — poluga ručice men jača, 4 — vijak, 5 — vodica poluge men jača, 6 — elas
tična čivija, 7 — opruga, 8, 9 — plastični umetak, 10 — poluga komande menjača, 11 — sajla za gas, 12 — opružni lim,
13 — vijak, 14 — komanda za gas, 15 — vijak, 16 — plastični rukohvat, 17 — navrtka, 18 — navrtka, 19 — ručica spojnice,
20 — navrtka, 21 — vijak za podešavanje. 22 — sajla spojnice, 23 — navrtka, 24 — navrtka, 25 — pločica, 26 — pločica, 27 —
vijak, 28 — vijak, 29 — držač sajle, 30 — prekidač za gašenje motora, 31 — utikačka kutija, 32 — navrtka, 33 — pod
loška, 34 — čaura za vezu, 35 — gumena obloga, 36 — loptast! zglob, 37 — navrtka, 38 ~ zatega, 39 — zaštitnik sajle, 40 —
vijak, 41 — podloška, 42 — navrtka
4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Slobodna du
žina sajle (si. 9.21) treba da iznosi 140 mm. Navući sajlu u za
štitnik i podesiti na zazor od 2 mm.
SI. 9.21 — Slobodna dužina sajle
9.14.4. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu
1. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Otkačiti sajlu sa povra

tne poluge specijalnim alatom. Paziti na povratno-pritisnu op
rugu.
2. Otkačiti sajlu sa ručice.
Kod livene ručice:
a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem,
b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode
šavanje,
c) izvući poteznicu sajle.
Kod limene ručice:
a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem,
b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim
odvrtačem,
c) odviti navrtku za podešavanje,
d) odvojiti ručicu; odviti vijak i samoosiguravajuću navrt
ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13; istisnuti ručicu
sa upravljača,
e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom);
uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor; podesiti poteznicu
na zazor od 7 mm,
9.14.5. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje
1. Sajla je već skinuta (poglavlje 9.14.3).

2. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10.
17 Motoik'Ultivatori 257
3. Paziti na elastičnu podlošku.
4. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5.
Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8.
9.14.6. Skidanje i nameštanje ručice
L Sajla je skinuta (poglavlje 9.14.4).

2. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13
i srednji odvrtač.
3. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6.
4. Kod presovanja ručice:
a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13,
b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem.
9.14.7. Skidanje i nameštanje komande men jača
1. Sajla je skinuta (poglavlje 9.14.4).

a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le
žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za
vezu,
b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti
krivu polugu.
2. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. Pre
toga izbiti graničnik.
3. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa
OK 15.
4. Delove oprati i podesiti.
9.14.8. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad
1. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište.

2. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8).
3. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača
poluge.
4. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski
nuti, tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. Pri ug
radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Delove očistiti i pode
siti. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.
Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na
kugli i poluzi.
258
SI. 9.22 — Zglobni deo komande hoda unazad
9.14.9. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo
1. Odviti levi i desni sigurnosni lim.

2. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13.
3. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10.
Paziti na elastičnu podlošku.
4. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo
sa slavinama.
5. Rezervoar za gorivo isprazniti.
6. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju
čem OK 19.
7. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove).
9. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera.
10. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova.
9.14.10. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh
1. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem).

2. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem).
3. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Ulje
može da isteče iz lonče ta prečistača. Gornji deo prečistača dr
žati uspravno. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične
zakačke.
17* 259
4. Očistiti delove. Dobro oprati gornji deo prečistača uta
panjem u dizel-gorivo. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji
deo prečistača i dobro ga očistiti.
6. Napuniti lonče za ulje do donje oznake.
9.14.11. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi
1. Skinuti levi i desni def lektor.

2. Skinuti izduvni lonac:
a — osloboditi spojnu šelnu,
b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13.
Navrtku pre toga osloboditi.
3. Skinuti izduvnu cev:
a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju
čem),
b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim
ključem).
4. Delove očistiti i zameniti zaptivače.
6. Ubaciti izduvni lonac i cev.
7. Paziti na spojnu šelnu.
9.14.12. Skidanje i names tan je nosača rezervoara
1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod
goriva (srednjim od vrtačem).
2. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem).
3. Odviti poklopac ulaznog kućišta.
4. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta
ključa OK 13.
5. Odviti 2 vijka M8X15, osloboditi oslonac kućišta trans
misije viljuškastim ključem OK 13.
6. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK
15.
Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača.
Držati uspravno uljni prečistač.
8. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo
toru (odvrtačem).
260
9.14.13. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta
1. Odviti krilastu navrtku.

2. Skinuti poklopac i delove očistiti.
3. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi name-
štanja).
9.14.14. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va

ili delova rotacione sitnilice
1. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuš-

kastim ključem OK 13.
2. Delove očistiti.
3. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. Ako ne
pasu ju, rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za
180°.
Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra
tila, tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da
prolazi kroz sredinu otvora.
SI. 9.23 — Pneumatski pogonski točak. 1 — navrtka, 2 — podlog ka, 3 — poluosovina

(duža), 4 — vijak, 5 — točak, 6 — vijak
261

Uputstvo Za Motokultivatore

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uputstvo Za Motokultivatore

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

'

1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultiva-

1.4.1. Motokopačica IMT-504

SL 1.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 1 — komandna ručica spojnice, 2

1.4.2. Motokultivator IMT-506

SI. 1.9 — Komande motokultivatora

1.4.3. Motokultivator IMT-506LS

1.4.4. Motokultivator IMT-506L

1.4.5. Jednoosovinski traktor IMT-507

Menjac: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod

1.4.6. Jednoosovinski traktor IMT-507D

'} Motokultivatori 17

1.4.7. Jednoosovinski traktor IMT-509

SI. 1.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509

1.4.8. Jednoosovinski traktor »super special«

SI. 1.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres)

1.4.9. Jednoosovinski traktor »mondial«

1.4.10. Motokultivator MIO-200

1.4.11. Motokultivator MIO-250

1.4.12. Motokultivator MIO-300

SI. 1.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek)

Upravljač: Podesiv po visini i bočno.

1.4.14. Motokultivator F-400

SI. 1.16 — Motokultivator F-400 (proiz

Upravljač: Podesiv po visini i bočno.

SI. 1.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARD C< Osijek)

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­

2.1. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-

Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema:

— načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora,

2.2. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI

Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvo-

2.3.1. Četiri takta pri radu benzinskog motora

2.3.2. Dvotaktni benzinski motori

Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u

Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva

SI. 2.3 — Osnovni delovi dizel-motora

SI. 2.4 — Princip rada mehanizma kolena

2.4.1. Princip rada dizel-motora

2.4.2. Stepen kompresije (sabijanja)

Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa, kada

Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. Kada je iz-

2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA

Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u

SI. 2.14 Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor

Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­

2.5.2. Nedostaci dizel-motora

Nedostaci dizel-motora su u sledećem:

Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo

1. Grupa motorskog mehanizma:

2. Grupa nepokretnih delova;

3. Sistem razvoda: •i

— usisni i izduvni ventili,

4. Sistem za podmazivanje:

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

6. Usisni i izduvni trakt:

Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko

SI, 3.3 — Klip. 1 — glava klipa, 2 — žle-

3.1.2. Klipni prstenovi

Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo

Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle

Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet

Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon

U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši

Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat

i/.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo

U bloku motora uležištena je radilica, pa su opterećenja ko

Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre

Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis

U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener

U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho