NAUNA METODA

neka savremena shvatanja

Uvod
Ako se nauka ne shvati iskljuivo kao sistem znanja, nego i kao svojevrsna ovekova delatnost usmerena na sticanje novih znanja o stvarnosti iskrsava pitanje metode kojom se takva delatnost obavlja. Da bi bila ispravno definisana, nauka mora da ukae na metodu kojom se koristi i na njene odlike kritinost Celoviti pristup naunoj metode razmatra njenu:
prirodu i sutinu strukturu i formu funkcije vrednosti razvoj

Razliitost pristupa naunoj metodi s obzirom na:

razliite kontekste (vremenski, kulturni, socijalni, teorijski) probleme koje nauka reava ciljeve kojenauke koji se, tako e, menjaju.
2

1.1. Shvatanje logikog empirizma

Prema ovom shvatanju nema teorije metode koja ne bi bila ili empirijska ili logika disciplina, jer je sve drugo besmisleno (Poper). Zadatak metodologije ogleda se u logikoj analizi jezika nauke i odre ivanju kriterijuma naunosti. Cilj naune metode jeste sticanje istinitog ili visoko verovatnog znanja. Prouavanje naune metode obuhvata:
nastojanje da se otkriju pravila i tehnike kojima bi se naunici koristili u otkrivanju znanja, tj. stvaranju teorija nalaenje objektivno opravdivih principa za ocenjivanje teorija na osnovu raspoloivih svedoanstava

Nije mogue stvoriti sistem pravila za prouavanje stvaranja naunih teorija i dolaenja do naunih otkria, ali je mogue nai pravila koja bi se uspeno mogla primenjivati u kontekstu opravdavanja.
3

1.1. Shvatanje logikog empirizma

Objektivnost je glavna odlika naune metode: nauna metoda je neutralna u odnosu na teoriju i da se nita ne menja kada se ista metoda upotrebljava za ocenjivanje i proveravanje razliitih teorija. Tenja ka unifikaciji nauke i zastupanje teze o jedinstvu metoda prirodnih i drutvenih nauka. Prekomerno uzdizanje logike i metode logike analize, bez sluha za sadrajnu stranu problema, vodi rasparavanju, osiromaenju i umrtvljenju prouavanog podruja. Osnovna nauna metoda je metoda indukcije (uspeh Njutnove fizike) Nauno znanje mora biti slobodno od vrednosti, koje vode subjektivizmu (vrednosni iskazi nisu ni istiniti niti lani, te ih je nemogue dokazati ili opovrgnuti) Nauka govori o onome to jeste, a ne o onome to bi trebalo da bude. Teorije se ocenjuju jedna po jedna, izdvojeno od ostalih teorija (monoteorijski pristup) i to uglavnom empirijskim putem Metoda je opti i trajni sistem pravila.
4

1.2. Poperovo shvatanje

Metodologija se bavi odabiranjem metode, a metodoloka pravila treba da obezbede proverljivost (opovrgljivost) naunih iskaza. Metodoloka pravila su po svojoj prirodi konvencije. Zadatak metodologije je prouavanje rasta znanja. Cilj empirijskog metoda je izbor onog sistema (znanja) koji je najbolje prilago en za opstanak u pore enju sa drugima. Metoda nauke je metoda smelih i otroumnih naga anja i strogih pokuaja njihovog opovrgavanja Nauni rezultati ne mogu da budu opravdani, oni mogu samo da budu kritikovani i proveravani i time da budu blie istini od rezultata suparnikih teorija. Jedinstvo metoda prirodnih i drutvenih nauka (u osnovi su iste) Metoda je uvek hipotetiko-deduktivna: nude se deduktivna uzrona objanjenja koja se proveravaju (putem predvi anja)
5

1.2. Poperovo shvatanje

Izme u razliitih zadataka nauke nema razlike u logikoj strukturi:
objanjenja (podvo enje iskaza o objanjavanoj pojavi pod iskaze u premisama) predvi anja (izvo enjem iskaza o pojavi koja se predvi a iz premisa) proveravanja problematinih premisa

Naune teorije ne mogu nikada da budu opravdane ili verifikovane, ali se mogu pojedinanim injenikim iskazom opovrgnuti (putem deduktivnog logikog argumenta modus tollens). Procenjivanje hipoteza se zasniva iskljuivo na deduktivnim posledicama (predvi anjima) koje se izvode iz hipoteze, dok se induktivna metoda odbacuje (Hjumova kritika)
Nauka ne moe poeti od posmatranja i utvr ivanja iskustvenih injenica, nego od postvaljanja smelih naga anja.

Metoda pokuaja i greke: sutina proveravanja teorije nije u potvr ivanju teorije nego u njenom opovrgavanju
Ne oekujui da nam sve premise budu na raspolaganju, mi odmah izvodimo zakljuke koji kasnije mogu da budu odbaeni
6

1.2. Poperovo shvatanje

Naune teorije nisu kompaktno izlaganje rezultata posmatranja ve su naa smela naga anja koja e biti proveravana i koja mogu da budu odstranjena na osnovu sueljavanja sa rezultatima posmatranja.
ivei u nepoznatom svetu treba da se koristimo povoljnim mogunostima koje u njemu moemo nai, da mu se prilago avamo i da ga objanjavamo ako je to mogue i koliko je to mogue.

Problem preferiranja odre ene teorije u odnosu na druge uvodi vrednosnu komponentu, ali se to ne razmatra. Merila procenjivanja teorija nisu univerzalno primenjljiva, nego se me usobom odnose suparniki i menjaju.
LOGIKI FALSIFIKACIONIZAM OPRAVDANJE TEORIJE PRIHVATLJIVOST TEORIJE USLOV OPOVRGAVANJA NAIVNI MONOTEORIJSKI OPOVRGLJIVOST EMPIRIJSKO SVEDOANSTVO USAVRENI HOLISTIKI OPOVRGLJIVOST I BOGATSTVO EMPIRISKOG SADRAJA EMPIRIJSKO SVEDOANSTVO I BOLJA TEORIJA 7

1.3. Fajerabendovo shvatanje

Ne postoji sistem pravila koji bi usmeravao naunike u ocenjivanju, upore ivanju i odabiranju teorija. Teorije su me usobno nesamerljive, pa nije mogue ni proceniti njihovu konkretnu sposobnost za pribliavanje istini. Promene u nauci su uzrokovane spoljanjim iniocima (propaganda, pritisci, astoljublje, subjektivne preferencije) sl., a ne unutranjim iniocima koji se odnose na naunu racionalnost Ne treba izbegavati ad hoc hipoteze, kako je to uvreeno Teorija moe da bude inkonzistentna, jer su mnoge takve teorije vodile napretku nauke
Sva metodoloka pravila kroz istoriju bila su, pre ili kasnije, dovedena u pitanje Naunici su esto postupali u skladu sa potpuno oprenim pravilima od postavljenih

Postoji samo jedno naelo koje se moe braniti u svim okolnostima i na svim stupnjevima razvoja oveanstva: sve je doputeno
8

1.4. Laudanovo upitanost

Nauna metoda zavisi od:
filozofskog i teorijskog stanovita konteksta

Principi naune racionalnosti znaajno se menjaju tokom razvoja nauke Malo ko je ozbiljno ispitivao da li su metode kojima se koristi nauka najpodesnije za generisanje reenja problema Klasini filozofi nauke su bili zaokupljeni pokazivanjem da su metode nauke uspeni instrumenti za proizvo enje istinitih (ili bliskih istini) teorija, ali su i sami u tome bili neuspeni. Da li su metode nauke najbolji alati za reavanje problema? Da li bi izmena tradicionalnih alata naunih istraivanja verovatno vodila poveanju efikasnosti reavanja problema?

1.5. Neka zapaanja konstuktivista

Analiza diskursa naunika koji se koristi u pisanju izvetaja pokazuje da se pominju samo apstraktne verzije akcija naunika, kao da je samo njima uslovljeno njihovo ponaanje pri istraivanju, a ne i nekim individualnim osobenostima istraivaa Ali, u neformalnim izjavama, naunici ukazuju da u praksi sle enje tih pravila zavisi od znalatva, pronicljivosti, intuicije, socijalnog iskustva i tehnikih mogunosti konkretnog eksperimentatora.
Uloga intuicije se objanjava time to je rad u laboratoriji niz praktikih akcija koje su nepodlone tanom opisu i mogue je ovladati njima samo radei neko vreme zajedno sa iskusnim eksperimentatorom Naunici i sami uvi aju razlike u svojim formalnim i neformalnim opisima eksperimentalnog rada i priznaju da ono to u neformalnim opisima smatraju veoma vanim ne spominju u formalnim izvetajima Ispitivani naunici naglaavaju da je cilj, proglaen u odeljcima izvetaja o sprovedenim istraivanjima u kojima se opisuje metodologija istraivanja nedostian i da se smisao formalizovanih pravila sadranih u tim odeljcima menja prema pripadnosti itaoca odre enim socijalnim grupama
10

1.6. Njutn-Smitovo shvatanje

Cilj nauke je istina, ali objanjavalaka istina, ija se snaga zasniva na teoriji, budui da se indukcija pokazala logiki nevalidnom. Nema nade da emo razviti velike teorije koje su, strogo govorei, istinite, pa treba da stremimo teorijama koje imaju stalno uveavajui stepen bliskosti istini. Uvo enjem sve veeg broja teorijskih pojmova u nauku, svedoanstvo je postajalo sve posrednije, a teorije nepodlone neposrednoj iskustvenoj proveri. Uspeh teorije se zasniva na:
iskustvenoj proveri (opservaciji) mogunosti generisanja novih predvi anja i da objanjavanja ve usvojene teorije

Naunici se esto oslanjaju na sopstvena prosu ivanja za koja nisu u stanju da obezbede opravdanje, nadajui se da e ona biti izna ena evolucijom nauke. Ne mogu se specifikovati upotrebljivi, logiki neophodni i dovoljni uslove za primenu mnogih opte korienih pravila, bez izuzetka, pa se oslanja na ona prosu ivanja koja se pokazuju opravdanima u upotrebi.
11

1.6. Njutn-Smitovo shvatanje

Primena naune metode ne sastoji u pridravanju unapred propisanih pravila za dolaenje do eksperimentalnih otkria ili za nalaenje zadovoljavajuih objanjenja ve utvr enih injenica. Naunici se neizbeno oslanjaju na domiljata naga anja heuristike. Nauna metoda je nain postavljanja i reavanja naunih problema i sticanja, obrazlaganja, povezivanja, kritikovanja, ocenjivanja i razvijanja naunog znanja. Nauni problemi su toliko teki da je njihovo reavanje nezamislivo bez postavljanja nekih zamiljenih, moguih, znaajnih i proverljivih probnih reenja hipoteza. Hipoteze su nuan uslov razvoja nauke i naunog znanja, jer podstiu i usmeravaju traganje za znaajnim novim injenicama i vaeim pravilnostima u prouavanoj oblasti stvarnosti. Nauno znanje potie iz akcija oveka subjekta saznanja i njegove interakcije sa stvarnou (u koju su ukljuene i tvorevine samog oveka, kultura, jezik, organizacije, umetnika dela, tehnoloki procesi i ovekovi proizvodi, institucije itd.).
12

Promiljanja o naunoj metodi

1/6

Vartofski naglaava da su subjekt i objekt saznanja povezani samim aktom saznanja i da oni obrazuju sistem Uslovi posmatranja, eksperimentisanja i miljenja zavise i od objekta posmatranja ili eksperimentisanja i od posmatraa ili eksperimentatora Saznanje zavisi od stepena i forme interakcije Haten kritikuje statiki pogled na nauku i znanje i dihotomiju otkria spram invencija, tvrdei da je nauci svojstveno kreiranje Stvarnost nije ni otkrivena niti je plod proizvoljne invencije; nauka zahteva stvaralaki napor, jer se priroda neprestano menja. Priroda je proces, pa se naune teorije neprestano menjaju, a usled promene naunog opisa menja se i stvarnost sama, kako spoljanja tako i unutranja. Medison smatra da nauno saznanje nije pasivni odraz stvarnosti, ve aktivna konstrukcija i konstitucija stvarnosti Prirodne nauke su samo nain na koji stvaralaki interpretiramo stvarnost pri emu pristup apsolutnoj stvarnosti ili istini u njima nije nimalo vei nego u bilo kojoj drugoj formi interpretacije. Pojam realiteta se od statikog, samom sebi identinog i bezvremenog izmetnuo u pojam istorijskog i stvaralakog pojma procesualne stvarnosti.
13

Promiljanja o naunoj metodi

Savremeni prouavaoci opravdano odbacuju teze o: jedinstvenosti nauke i jedinstvenosti naune metode (metodoloki monizam) pozitivistiki i empiristiki pristup reskom razgraniavanju prirodnih i humanistikih nauka (metodoloki dualizam) neokantijanski pristup Niti su humanistike nauke liene objanjavalakog znanja, niti su prirodne nauke liene razumevalakog

2/6

Hese smatra da nema apsolutne objektivnosti naune metode, jer je ona ovekovo delo. Od istraivaa zavisi: izbor oblasti prouavanja, problema i perspektive postavka probnih reenja i razvoj teorije razvoj, izbor i primena metode nain proveravanja teorija i hipoteza tumaenja dobijenih razultata

14

Promiljanja o naunoj metodi

Kun u svom poznom periodu naglaava aksioloku prirodu istraivanja Istraiva utie na izbor:
oblasti stvarnosti koja se prouava problema koji se smatraju znaajnim ciljeva prouavanja perspektive iz koje se pristupa u naunom prouavanju date oblasti stvarnosti odgovarajuih naina i sredstava u prouavanju

3/6

Proces sticanja znanja o izabranoj oblasti stvarnosti iz odabrane perspektive se odlikuje nekom sistematinou, on je regulisan sistemom normi i pravila. Norme u naunoj delatnosti imaju raznorodnu prirodu i razliit stepen optosti Metodoloki regulativi izgradnje i odabiranja naunih teorija su: konzistentnost, iskustvena proverljivost, jednostavnost, plodnost i dr. Metodoloki regulativi dejstvuju kao vrednosti i mogu da budu razliito primenjeni pojedinano ili kolektivno od ljudi koji priznaju te vrednosti, a ispoljavaju se tako to istiu cilj nauke i to igraju ulogu normi za lanove naune zajednice Nauna delatnost ukljuuje vrednosno-normativno regulisanje ponaanja naunika Odstupanja ponaanja istraivaa od normi i propisa ne znae nuno da ideja normativnog regulisanja naune delatnosti treba da bude odbaena Norme i propisi potiu iz pretpostavki fundiranih u metanaunim osnovama nauka
15

Promiljanja o naunoj metodi

4/6

Pri obrazlaganju nekog naunog iskaza zahteva se strogo procenjivanje epistemolokog statusa svedoanstva:
istinitosne vrednosti iskaza koji sainjavaju posredno svedoanstvo nain na koji je to svedoanstvo steeno logikog odnosa izme u svedoanstva i iskaza u iji je prilog navedeno

Svedoanstvo ne bi moglo da bude smatrano prihvatljivim i ne bi predstavljalo dobre razloge za usvajanje, odbacivanje ili preinaavanje nekog naunog tvr enja ako ne bi bilo:
steeno primenom naunog metoda kritikim, to objektivnijim, racionalnim postupkom strogo, to nepristrasnije, procenjeno kao saznajno vredno i logiki znaajno za dato tvr enje

Primena naune metode ne obezbe uje istinitost zakljuaka do kojih se dolo

16

Primena naunog metoda je stalna kritika argumenata u svetlosti oprobanih kriterijuma za procenjivanje pouzdanosti metoda kojima se dobijaju podaci i u svetlosti kriterijuma za procenjivanje vrednosti svedoanstva na kome su zakljuci zasnovani Jedan od vidova obrazlaganja neke (nove ili stare) naune tvrdnje koji se zahteva naunim metodom, jeste dokazivanje dedukovanje te tvrdnje iz ve usvojenih tvrdnji koje su ukljuene u prethodno znanje i ija je istinitost utvr ena nezavisno od onih koje se obrazlau Ali, osim pokazivanja da je neka tvrdnja logiki, analitiki istinita, neophodno je, tako e, i iskustveno proveravanje te tvrdnje: iz nje se izvode logike posledice ija se istinitosna vrednost odre uje upore ivanjem stanja stvari koje se tim posledicama tvrde sa stanjem stvari koje je na eno empirijskim istraivanjem (npr, eksperimentom)

17

Promiljanja o naunoj metodi

5/6

Ako postoji saglasnost izme u:

onoga to se tvrdi takvim logikim posledicama i nalaza iskustvenog istraivanja

onda se takve logike posledice smatraju istinitim, a istinitost znaajnih logikih posledica neke tvrdnje potvr uje tu tvrdnju U suprotnom (sluaj nesaglasnosti izme u stanja stvari koje se tvrdi logikom posledicom nekog iskaza i stanja stvari na enog istraivanjem) e se logika posledica smatrati lanom Poto istinit iskaz ne moe da ima lanu posledicu, on se smatra sa logike take gledita opovrgnutim

18

Promiljanja o naunoj metodi

6/6

Priznavanje me uzavisnosti teorije i metode uvodi promenu shvatanja njihovog funkcionalnog odnosa Metode imaju funkciju proveravanja teorija Ako se uzme u obzir da je metod optereen teorijom nije izgledno da e on valjano obaviti funkciju iskustvenog proveravanja To ne znai da metodi ne mogu da budu upotrebljeni za iskustveno proveravanje teorije, nego samo da treba da budu upotrebljeni u veoma posebnim uslovima Trebalo bi prethodno da bude pokazano da ontoloke pretpostavke metoda nisu u sukobu sa metodima teorije koja se iskustveno proverava, u nekom relevantnom pogledu

19