S

T A J I N S K A S F E R A

JASMINA MALEEVI

SKARABEG

SFAIROS Beograd, 1992.

SFAIROS Tajinska sfera 18 Urednik dr Milan Mladenovi Recenzent dr Milan Mladenovi Elektronska obrada knjige Maja Tomi

Posebno se zahvaljujem dr Milanu Mladenoviu, Tomi Gajiu, Kseniji urovi, Maji Tomi, Aleksandri Slaani Miloevi i Milijani Komatini Autor

RECENZIJA: PLAMENI SKARABEG

ast mi je da uestvujem u pesnikom razvoju Jasmine Maleevi. Na moje oi dogaa se ona neobina alhemija, kojom se iz Jezika i Dara kao datosti, izvija unutarnja nunost pevanja. Zemlja i seme sadre i tvar i znanje, ime i kako obradovati buduu biljku, i plod, i cvet. Ali bez Vode i Svetlosti ostae bez svoga plena i Bie i Sutastvo, a najvei dobitnici bie Bezoblik i Nita. Svedok sam kie i sjaja koje naplavljuju i are tlo u pesnikom vrtu Jasmine Maleevi. U njemu je, kratko vreme iza prve, zajednike zbirke (Roeni iz iste smrti, sa Vojislavom Brkoviem, Sfairos 1990.), sada iznikao Skarabeg. Ne poznajem vee zadovoljstvo od prepoznavanja istinskog preporaanja Bia. Svaki put se u stvaralatvu dogaa isto, ona bodrost koja hoe i uznae, da pokree, i pokretu daje vidljivi, zvuni, lik. A kada se to nesumljivo Isto ipak uini kao prekobivstvenosti preoteto prvi put, onda se dogaa jo vee udo, jo istija alhemija, stvorenje postaje stvaralac, umetnina umetnik. E to udo zauuje uvek iznova, i evo gde ovo strogo pero pozdravlja dolazak enskog tvorca udesnog otelovljenja Venog mukog naela, svetlosnog Skarabega, ijom palicom pokrenuta, izlazi iz Tiine opojna orkestracija ovostrane plerome, utkane u zaum snovienja i nadum vere u dublju zasnovanost LJUBAVI. I jeziki, i muziki, i ritmiki, pesnik ovog vieslojnog dela vlada i svojim, i htenjem Jezika, da se ovaploti u oblik sutog pevanja. Iznenauje dugo trajanje svee, mladalake partiture. Dugo trajanje u postojanom uzletanju. dr Milan Mladenovi
3

SKARABEG

Sve greke su ispravljene

Skarabej! Bog koji postaje. Slika Sunca, koje se samo iz sebe raa. Amajlija, koja se stavlja na srce. Jer ovekovo je srce, njegov vlastiti Bog. On gura kuglu, u koju je odloio svoje seme.

Kada kugla zaluta u majku Prazninu raa se Skarabeg!

DOLAZAK POD NOGE

Njegov nedolazak je izazvao, strahovito nevreme. Dua je poslala Rugalice. Kopljima da ga pogode.Sazrela! Ogrubela! Iznutra se smrzavala. Kao neko ko se godinama odrie. I najzad je, iznad sputenih kapaka, primetila: Gradom se kotrlja, Skarabeg!

SAT MOE DA ZAZVONI

Sedei na stolici za sunanje, kao kroz maglu vidim, manastir od crvene cigle, sa dva tornja, nalik na pustinju. Ispred iane ograde, ekaju psii, neni i rasplakani. Neko je na orman stavio, tek roenje bebe.Jedna ruiasta pada. Ostaje ukoena. Uzimam tanjir, da je operem od sluzi. Na ruci nema broj. Plaem! Sve su se bebe pomeale! Od kie me titi providni mantil. Podne je! Ograniena tarabama, izlazim. Polomljena mi je ramena kost i tri donja rebra. Levom rukom se pridravam.Ne diem! Telo je modro a glava otseena. Ogledalo pokazuje, vrat, i krv, kako se prepliu. Idem u bolnicu da je nameste. Plaim se! Ne verujem u takva uda! Izmeu kuhinje i sobe, navlaim zavesu. Jedem supu, punu dugakih rezanaca. U urbi da kupi ljubav, Skarabeg promie. Moram da ga stignem! Dolazi tramvaj bez krova.Ljudi ulaze. Skarabeg zastaje i gleda. Poinje let bez ina! Visoko iznad dvorita i pogleda! Tramvaj me sputa na zamiljene ice.Okreem se i padam na brdoviti vrt. I dalje traim osobu, ispunjenu mojom ljubavlju. Naleem na kovrdave medvede. Stojei kao zakopana, pomislih: Boe, zar se medvedi, tako lepo smeju! Skarabeg se vraa. Vodi me u hotel, da se odmori. Grli saksije. Mora da die biljke. To mi nanosi, teinu. Ne mogu da spavam! Hou da plivam. Da udarcima puke, odbranim, nae otvorene prozore!
10

Kopajui po meni, Skarabeg pronalazi metalnu kutiju, beskrajno pranjavu. eli da je ukrade! Pomaem mu da je otvori, jer moram na slavu, kod Baba Roge. Napravila je tortu u obliku zlatnih svenjaka. Nabadam jaja na viljuku, i kada pogodim, jaje se razliva. Kaem joj, da se rovita jaja ne prave za slavu! To me podsea na tobogan, kada sam se sputala i zabadala, u kamenje. Nije me bolelo! Na dnu su leala odbaena tela. Talasi su se pokretali. Vodei ljubav umesto njih. I dok je sa kovitlacem zvuka nestajala snaga, okaili su mi orden za hrabrost, sjajan i teak. Od ispaljenog lia, postala sam rob, i to sopstveni. U talu ulazi ovek, da podoji tele. Ulazi seljanica, skida suknju i ui. Tele pritrava i lie njen otvor, iz kog curi mleko. U njemu divljaju pacovi sa otvorenom utrobom. Pitam ih, smem li da razbijem au, u krmi? Vazduhom plivaju ribice, pliva i enja koja me odvaja od tela. Hou da igram! Prut me nosi kroz dubrovake ulice. Pronalazim novac, ali to nije dovoljno da otvorim butik, sa uzdignutim kragnama. Oni, koji vole zidine, znaju sve o podzemnim prolazima, o strasti koja iskae, kao uskok, spreman, da olako izgubi san. I ako Skarabeg uzvrati udarac, kazau da ga violim! Sada skaem na dvostruki lasti, zategnut dole na Zemlji. Dre ga uzaludne ruke. Prvo otskoim. I onda lagano dole. Kraj pekare zastajem da vidim, ta me to svrbi na butinama? Sedam na krevet,
11

izmeu drvea. Jeim, drei svoje dve nove dojke. Krmar donosi pie. Gledam au. Ona je tufnasta, tamnocrvena. I pie u njoj je tufnasto. Kae da je to sok od bombona. Tako ponovo prikupljam snagu, kao kokoka, baena zrna. Oseam Skarabega kako zuji. Pokuavam da zaspim, ali samo sanjam da spavam. Ne mogu da nainim, ni jedan pokret! Susedi vrite, jer stalno zovem u pomo! Zato, Skarabeg i ja, odlazimo u dvorac, da zamenimo papagaja. Tamo se ljubi i sve je zeleno od prolea. Ne dotiui vodu, otvaramo eliju, u koju su mnogi bili zatvarani zbog zlata. Njen zrak nas nosi na Mesec. Zrak straan i pun topline! Skarabeg me ubeuje da sam bila ptica. Ali...neko mi gura prst...Jezivo je i bolno...Koraci tutnje, od kolonre kamenih slonova. Nova Godina je...Umesto konfeta, bacam japanske jabuke. Skarabeg mi pokazuje klanac u kome se love orlovi. Vidim mukarca, zabodenog u enu, koja lebdi. Paevi dre svee. Mukarac je silovit i nean. ena mu stee vrat, predajui se bez ostatka. On je obuen. Zanesen. A ulaz u njihovu duu, kao ulaz u grobnicu: otmen i privlaan! Primetivi da ih posmatramo, poee da nas jure. Skarabeg tri ispred mene. Prebacujui se sa konopca na konopac. ujem tup udarac. Zvuk nastao od dodira smrti i tela! Uasno ga elim. Jedan tren, gledam kako spava. I skaem! Da me zauvek zagrli!

12

MARICA OD SREBRA I ZLATA

Nacrtala sam enu. Naizgled runu. Ono to je ini privlanom, su grudi. To je dovoljno za pravu enu. enu-Dina. Ona, u jednoj ruci dri Mesec. U drugoj Sunce. Na glavi nosi gnezdo, od krvavog perja. Drei to sve olako, ona misli na dodir, koji bar za sada, ne moe da ima. Ta elja je vodi, tako visoko. ini je lepom! I kao svaka bajka, njene ivice su protkane, maricom od srebra i zlata. Ona je Ciganka. Ratnik bez oruja. Dete, koje pui sa zvezdama. Ona je...lik moj, u beznau. Lik, iji je Skarabeg, izgubljen u zemlji. Zato, kad njega nema, daj ta da! Lepe je drati Sunce i Mesec. Mnogo lepe! Nego spavati sam!

13

KONAC OD STRASTI
Bilo je to, jedne promukle noi, dok se Mesec, lagano punio. U elji, da se spusti jo nie, provlaio se kao dim, po njenom mozgu. Hodao je na prstima! Zabadao stopala u svest. ekao, da sa prvim snom, ue u njeno srce. Nestrpljiv i lud, kakav je, iz nehata je pourio.I! Kia je stala, osetivi bol, najstranije ljubavi. Otvorila je oi. Ali Meseca, na nebu, nije bilo. Imajui utisak, da krade nevinost, njegovi su zraci kao najmeki prsti, ljuljali njene, drvene konje. Nastavila je da spava. Putajui svu krv, da potee u grudi. Sjajan, od elje da joj pomogne, da vie nikada ne sanja tu bol, zavezao je konac, davno jo pokidan, od strasti. Sada, moe da voli itav svet. Da re dok prata! Da se pee i hladi! I onako, kako dolikujue prii, poelo je da svie. Gledajui, kako se penje, zvezde se razmakoe. Ljubomorne, to je i ove noi, zavirio u nedra!

14

15

JEDAN I JEDAN SU JEDAN

Ti, ne sme da vodi ljubav, plaei se bespolonog oblaka, koji bi u tom trenutku bila.A on, tako zatvoren, dolazi samo do povrine, zatreperi i nestane im priem.On je jedan svetlucavi duh, ist kao tenost iz rane. Zato u njemu nema ljubomore, bola.Nema ekanja. On moda i nije Skarabeg, ve magla, podignuta visoko iznad zemlje? Prostor, u kome se umire od smeha? Razum, u ijem mesu, ne truli koplje. Ti, ne sme da vodi Skarabega, plaei se probuenih zvezdana. Da u te te ugristi muki. Da e se modrica iriti, kao krugovi vode. Ja, sluam one teke ljudske krike, zbog kojih ivotinje ele, da se vrate u prvobitni oblik. A kada vie ne mogu da ih vidim , osetim i shvatim, zamiljam, kako sklapa kazaljke na peanom satu, kako me na trenutak oslobaa od smrti, urezane na pocepanom jedru. Ti, ne sme da vodi ljubav, jer nebo ima svoje dno.Ne sme! Ili su nai duhovi razliite boje? Ja ne smem i smem! A sada, sve vie i vie smem! I ta, ako ne mogu da zaspim na tvom ramenu? I ta, ako je Skarabeg, nemirna tiina? Sloboda, ograniena onom zemaljskom ljubavlju? I nije mir! I nije dah! I nije snaga! I ta? Pa nita! Ja sam kit, okrenut na lea. Udavie me pesak! Treba mi veliki talas, da se okrenem! Da samo jednu no, odleimo u moru!
16

NISU VIDELI SAN

Zavrilo se salavlje. Svi odlaze, ka svojoj srei. Posle nekoliko dana, pronalazi me u kovegu. Zgranut si! Zar si me ubio? Zar si zaboravio na blago? I nisi ga otvorio? ta e sada da radi? Uzima no, da ukloni tragove. Nema krvi! Ni sluzi! Sve je isto! Zaustavlja Skarabega, ispred Hrama. Trai potvrdu, da su se sve moje vere smirile. Mora da ukloni telo. Ali gde? Ono je tako prepoznativo! Krvari! Pri pomisli, na ostatke tvog ivota! Ulazi u nepoznato kupatilo. Kida na komadie, prvi komad mesa, i baca u olju. Puta reku! Ali ih ona ne odnosi! Gura ih tapom. Ne vredi! Ponovo puta, vrelu vodu. Izvai ourene komade. Dok se oni, sami spajaju, u jagnjeu kou, tek roenu!

17

PROLEE U RETROVIZORU
Ta otuenost je dola jo u snovina.Krv je postala vodnjikava. Praznina laka i bezbolna. Kao da je ono, to je tako bogato ispunjavalo, otilo u budunost. Oi nisu gorele neprijateljskom vatrom. Ni eljom! Aneli, lenji od ljubavi, zaboravie da zatvore nebo, pa ni na njemu ne bee, vie ni jedne jedine, kapi. Ta otuenost, nije nita novo. Svako pie svoju pesmu, da bi je buncao pre buenja. Onda ti neko ue u trag. Ti se privije uz njegova lea i mre. On umre! Jer nebo, raskono od boja, samo dokazuje, da svaki atom, isto, uzvraa svetlost. Zato sam, bez razmiljanja, ostala u tvom snu. Misli su se sustizale! Pevale jedna drugoj. I tako nanizane, ekale, da Skarabegu otvori oi. Ali iz straha, da moda ne postojim, tvoje se oi nisu otvarale. Kapci tako slepljeni, mogli su samo da izgore. I evo, ve itavu venost, ja te dodirujem, kao dragi kamen. Iznad tebe pravim senku, da ne strada od Sunca. Ruke drhte, i ako te neko, sasvim sluajno dodirnre. I dok igram, da te uverim da postojim, bacam se na tvoje srce, kao pas. Ti me njuka i gura! A kosti mi popucae od tvog pogleda. Ja se budim! Jer je san odbrana! Okreem se, da te zagrlim. Sretna, to krevet nije slika, koja se vidi u retrovizoru!

18

BOICA SUDBINE
Najprirodniji ovekov let, let je u snu. Bol se odlepi od grudi i poleti visoko. Krui, zatamnjenim nebom, sve dok ga topovi iz pogleda, ne raznesu u kiu. Ti onda ne moe da spava. Ti plae! Razmenjujui sa mnom, deo po deo smrti. Ugasi ve jednom to svetlo! Od svetlosti koa potamni. Nedorasli nokti, ne mogu da porastu. Plameni Skarabeg ih, sustie! Noas sam iskoristila san, da muim tvoje miice. Da te zatvorim, jer nema stranije tamnice, osim ove u meni. Da se pretvorim u tebe, i sama sebi budem enja. Da ti zubima, otvorim oi! Ti ne gleda u kamenie. Pustinjski konji, nikada nisu bili tvoji. Oblaci, kao gvozdeni lanci, steu, dok cvili, na dohvatu, moje raupane kose. Od ugriza e noas umreti zmije. Ja u zagrliti zidove. Pljuvakom u obrisati snove. Samo da zaujem zvono! Da buenje ne bude grubo. Da me glas tvoj potseti, da posle krvavih pohoda, za mene ima lanenu koulju.

19

PROVIDNA PRIA
Razgoliena, ustajem do ogledala. Sa oreola oko bradavice, hou da istisnem, prilino veliku i crnu taku. Prstima obe ruke, neno pritiskam. Bez ikakvog oseaja, kroz levu dojku izlazi tamjan. I dok pada, lii na pipak hobotnice, a kad je pao, postade srce, uvijeno, u beliastu mreu. Gledam u rupu! Vidim jo jedno srce! Koje je moje? Ovo na zemlji? Ili ovo iz snova? Bleda sam! ekam, kada e stati! ekam da smrt, sebe, vidi u ogledalu! Ali ne padam! iva sam! ak se i plaim, da me kroz otvor, neto ne probudi. Srca, tiho kucaju. Pratajui Suncu, to se umorilo!

20

SIJAMSKI BLIZANCI
Stojim, na skutu tvoje haljine. Srebrne ile potstiu, da je to pre iskidam. ta e me ekati? Osmeh? Zanos? Ili elja za onim, to ne mogu da ti dam? A no je tamna, od ljubomore i potrebe, da te imam, za sva vremena. Htela bih, da zavuem ruke. Da milujem i stiskam! Svet! U koji se ulazi, kada bogovi dopuste. Ti daje ivot, mojoj smrti! Ja dajem smrt, tvom divnom telu! Ako stignemo Skarabega, grickau te kao mi. Njegova strast, kao staro vino, ostaje veno mlada. Jo malo e ui, do usijanog gvoa! A kada se tela ohlade, okovana u blizance, imae oi, to sjaje, kao dva Meseca!

21

1001 NO
On je ljubio svetlost, izmeu njenih prstiju. Jer ona bee mrtva. Umesto zemlje, pokrivale su je misli, i otvorene oi, to Skarabega vide. Skarabega, koji mahnito juri niz reku, da samo njen bude. Koji sa lakoom menja sudbinu, elei da je priblii dodiru, koji ne pripada njenom svetu. Skarabega, koji umire od strasti u gladnom stomaku. I nezasitom snu. Jue je Skarabeg, bio u njenim rukama. Nemirnija od ludila, htela je da zaustavi taj trenutak. Ali, zasvirali su, daleki, tamni hodnici. Rei su poele da izbijaju. Kao krv! to se kroz tkaninu, probija do Sunca! Sad opet sanjaCvetovi povijaju svoje uiSa nebakaplje mousMiriu grudi A on, on je i dalje ljubio, svetlost izmeu njenih prstiju. Od tolikih poljubaca, svetlost se die, i obasja joj lice. Skarabeg se sakri iza senke! Rairi krila! Nosei Carstvu, njene beskonane sne!

22

PROMENA
Iznad hridina mora, ubijam nepoznatu enu.Strah me je! Ne mogu da podnesem, tu deviansku misao! Nalazim prostor izmeu stena i stavljam je unutra. Ali kako da spavam, kad ispod mene lei ona? Dozivam Skarabega! Da isplete venac, preko neba. Lagano, nestaje miris. ena se penje! Tamo, odakle je i dola!

23

CTVENI TRAG
Skarabeg je, poeo da je prati. Stoji kraj njenog ulaza. Jednom kao stepenik, da ga njene noge dodirnu. Drugi put, kao vrata. Da ga njene ruke odgurnu. Ali ubrzo se, i njegova tajna rairi po nebu. Jer im ljubav zamirie, dosadni i lenji bogovi, provire ispod haljina, elei da vide, ta je to na Zemlji, to jedan Skarabeg, moe da poeli? Tako ih je miris, doveo ispred ulaza. Prepoznli su ljubavnika, jer im je lupkanje skrenulo panju. Vidi! Vidi! Viknue pogledima! On ima srce, kao ptica! Uzeli su oblak, da naslikaju prizor: Skarabega, sedmo nebo, pretvorilo u vrata!. Naviknuti samo na tiinu, zaboravie sve zapovesti, kad ugledae lepotu, koju samo ovek raa. Po naem vremenu, to je trajalo tren. A po njihovom, itav boiji tren, to ih je jo vie uverilo, da zemaljska ljubav, kratko traje. Odoe uplaeni, da nastave svoj san. Ne slutei posetu, svoje nebeske brae, Skarabeg, produi seanja.On, tu devojku zna, kroz sve njene promene. Bio je mali. Radoznao i nemiran, izvukao se iz magle. Okliznuo i pao, na jutro njenog raanja. Ali, izbezumljene ruke, vratie ga gore!

24

Svetlosne godine su prolazile, irei pustinju, kojom je lutala strast. Slao je Sene, da donesu glas. Ali, ni to vie nije bilo dovoljno. Odluio je! Savladae strah! I ui u Svetionik!... Ona se vraa! Dodiruje vrata! Bie, kako je sretan! I ba tad, ispod prepunog Meseca, pijane su misli, iz svoje tame, bacile bocu, sa ukusom vina. Skarabeg, nije bio spreman za taj udarac. Razletee se komadi i poe kia... Ujutru, silazei niz stepenice, ona je imala, udan oseaj. pokazivala je mornarima. Ali niko nita nije video! A svakoga dana, nevidljiva sila je, obasjavala CRVENI TRAG.

25

U SRCU JE UP
Sa mnom, ne moe da podeli no. Pokrivaju te ljuture. Bei, od sebe da se sakrije. Ti ini greh! Tvoje oi su kao trska. Kao tanak no seku! Bez krvi i izraza, da opiem samou. Dok zamiljam, da ne postoji, otvaraju se svetovi. Hou da skoim! Ali kia kae, da nisam riba. Ovde je moj most! Ovde si ti! Sa mnom, ne moe da podeli dan. Kao cvet, koji privlai ljude, odvlai me u svoja stanja. A ne sea se senki, kako su se razigravale, dok je ispod njih, lebdeo Mesec, potpuno lud, od ljubavi. Ne vidi kako su usne, svaki deo mog tela, pretvorile u penu. Ograniena dodirom, koji se poput zenice skuplja i iri, u srcu krijem up. Da nas spoji. Kada je Skarabeg veliki!

26

RANJENO MORE
Najtee je zaspati u postelji, beskrajno udaljenoj, od one druge. No otkine srce, a jutro nadu, da je usnuli svet prsten, izgubljen, na mlenom putu. Tako si jednom, ostao bez glave. Uasnut trenutkom te spoznaje, odmah si se setio, da je ostala da spava, zalepljena za moje rame. Trebalo je pruiti ruke! Ali kako? Kada se probudi sam, u tebi je ranjeno more!

27

SOVA NA IZMI AROBNJAKA

Otkad sam je prvi put dodirnula, svaka godina je Skarabeg, kome se radujem do smrti. U njegovom naruju, ja se rasipam, kao griva belog konja. Prizivam suze, pravei krug, bljetav kao ukaste pahulje. Na moje grudi, on slee, iznenada, kao vetica. Tako se bolest due, bestidno iri na telo. Ulazi u svoj kamen, nosei vino u san. Tek toliko da se snae! Kada je pojede mrak, ostae sene, iz moje glave!

28

LET OKO ZEMLJE

Ja sam skrenula sa puta. Onog puta, to beskonano vodi kroz pustinju. Povezujui razum i navike! Sa znakovima i bankinama, to se ne prekidaju. Bez hlada, vode i vremena, da se stane i razmisli. Moj put je, poasni let oko Zemlje.Zatita od magle, kada potsea na tvoju toplinu. Kada izgaram od strpljenja. Kada mi se ini, da te nikada, ponovo neu imati. Let se ne zaustavlja, kada udarim u ledeni breg. Na svu sreu, Skarabeg mog ivota, je Skarabeg koji je umro!

29

STIIU DO TEBE
Grad je, prekriven vodom. Tu gde je amac, iri se sivo jezero. Ali, amac je varka, sa koje silazim. Noge mi tonu, do krunice. I kao da u svakog asa potonuti. Ali moram! I hou da hodam! Kao dete! U daljini vidim, bezbolne otoke. Ostajem na povrini. Dok voda svetluca, kao Gospod!

30

KAMENI PLOD
Po drugi put, povreda je bila smrtonosna. Monahinja je ekala, da joj neka zver prekrati muke, dok potopljena, izmeu senke i rane, nije ugledala, Skarabega. On je dri, kada se valja u prevari! Iz njegove ruke, pije vodu sa pepelom! Iz njegovog grla, uvek moe sa zaplae! elja za njim, izotrava njen duh! Skarabeg, kao radoznalo dete, koje vidi dojke i prut, usnama je skida sa noa, jer senku pomera, samo svetlost. U karlici, obeane zemlje, ljubav vie, ne prekida njen put!

31

IGRA PLANINSKIH TRAVA

U ropcu, onih koji ele da se spoje, povlaio si se pred najezdom, jer su odrasle senke, sisale krv. Traei eenu duu, leteo si nisko, ispod koe. Duboko si udisao hladnou, zaustavljajui suze, tkane u igri, planinskih trava. Vritao si! U pokuaju da ih sauva! Ali, nepokazana oseanja samo su krici, stopljeni u sklad, da i svemir ima, svoje rune sne. Tek tada si saznao, da velike strasti, ne zavravaju na podu. One, svuda ostavljaju slana ognjita. Greju, i kada ljube hladnim poljupcima. Moja dua je, tamno nebo, iznad tebe!

32

KONJSKA DLAKA
Istrali smo nagi. Razbijajui snove. Kamnjem. Za nama je trao Mesec, golicajui nas po vratu, kao savest. Morali smo napustiti telo. elja nas je ujedala, irei plamen, kao da je svaki korak, bio poliven vodom. Izbijala je na povrinu, sa poljupcima, koji se nikada nee sresti, u istom srcu. Iznad krovova, izgledalo je, da svest poiva na tajni, koja eka prasak, Jedini znak, da e biti istisnuta iz tame. Sluala je pesmu, u kojoj nebo, na svee rane, posipa, konjsku dlaku!

33

KROKODILSKE SUZE
To nije srce! To su crnaki bubnjevi, uz iji ritam je zaigrala tajna, koja me vezuje za tebe. To su krokodilske suze, zbog kojih, kia neprekidno pada. Miris koji tone, u moje bolesne dubine. U ovom trenu, na meni, ni jedno mesto nije sveto. Tvoje ruke se povlae! Skarabeg ih, izbacuje sa putanje. I ako zna, da imam arobnu lampu!

34

ENA LAKA KAO VINO

elja je varljivo seanje, zatakano muzikom. U svesti ostane svetlost. Dlanovi izbriu sudbinu. Da lake zavedem, sve strane sveta. Tada posetim kuu, u kojoj se Skarabeg, vodi pod vodom. Potopim teret, kao da je blago, u munjevitom dnu. Ali ljubav, uvaju psi! Skau, kroz mnotvo upaljenih ibica. Ako Skarabeg, ne prestane da nas razdvaja, sve e se vrteti u krik!

35

OLOVNA BUENJA
Hladi se zemaljsko telo! Bez suza, obilazi vetrenjae! Raspukle, kao nar! Spopada me elja, da ga odnesem u ito. Da ga tipam, kao ranjenog konja. Kao prvu smokvu! Na drvetu! Koja se vidi, tek kada padne! Ali, ni jedna misao mi, ne dolazi do ruke. Skarabeg spava! Upleten kao zmija! Iza zakljuanih, bradavica!

36

ZABODENI U JABUKU
Prislanjam uvo, na svaki deo tvog tela. Skarabeg pokazuje, jo uvek sam iva. Milovana! Tapana! Dola sam na svet, sa tim znacima. Sve to ne mogu rei, stavljam, u molitvenu au. Polomljeni cvetovi, vezae marame. Donee dukate, zabodene u jabuku!

37

SKARABEGOVA NO
Kao da je na Zemlju, vuklo gvoe, pojavila se izmeu drvea. Udarala je u srce. Kao slava! Oteena od poljubaca! Nije to bio trenutak one ushiene sree, to se pojavi i zaboravi. Polako je dobijala, neprozraan izgled crvenih ploica, iz kojih se sastojala slika, premotana na poetak. Slika! Na kojoj se vide zvezde! Sa otkinutom dojkom!

38

NEZAUSTAVLJIVA ZRNA
Izazivam Skarabega, na dvoboj! Gradim mostove, na njegovim usnama. Carske drumove, na njegovim bedrima. Sa svakog mesta, vidim nebo! Kroz koje se, sve moje potrebe, slivaju, ka samo jednom biu. Nesvesno, savijam prste! Jer mutne, i tople vode, donose rei, da ih obesim na ekrk. Kako bi postale, biserna zrna. Zrna! Nezaustavljiva u propadanju, do sitnih pukotina svemirskih dua. Do Skarabega! Da unesu, ludilo u nesanicu!

39

40

Recenzija Dolazak pod noge Sat moe da zazvoni Marica od srebra i zlata Konac od strasti Jedan i jedan su jedan Nisu videli san Prolee u retrovizoru Boica sudbine Providna pria Sijamski blizanci 1001 no Promena Crveni trag U srcu je up Ranjeno more Sova na izmi arobnjaka Let oko Zemlje Stii u do tebe Kameni plod Igra planinskih trava Konjska dlaka Krokodilske suze ena laka kao vino Olovna buenja Zabodeni u jabuku Skarabegova no Nezaustavljiva zrna

SADRAJ

41

42

Tajinska sfera 18 SKARABEG Jasmina Maleevi SFAIROS Knjievna radna trajna zajednica Jakuba Kuburovia 3, Zemun Za izdavaa Milan Mladenovi Urednik i recenzent Milan Mladenovi Likovna obrada Ksenija urovi Kompjuterska obrada Maja Tomi Lektura Aleksandra Slaana Miloevi Korektura Kristina Vlahovi Tira 1000 primeraka tampa MTS-GAJI, Beograd Zorane-pres (korice) YU ISBN 86-812277-60-X
43