www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O ZDRAVSTVENOJ ZATITI
("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010 i 99/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuje se sistem zdravstvene zatite, organizacija zdravstvene slube, drutvena briga za zdravlje stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zatita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite.

Zdravstvena zatita lan 2

Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice. Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.

Pravo na zdravstvenu zatitu lan 3

Graanin Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), kao i drugo lice koje ima prebivalite ili boravite u Republici, ima pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa zakonom, i dunost da uva i unapreuje svoje i zdravlje drugih graana, kao i uslove ivotne i radne sredine.

Uesnici u zdravstvenoj zatiti lan 4

U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u Republici uestvuju graani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i optine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.

Zdravstvena delatnost lan 5

Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a koja obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba. Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, odnosno moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike.

Zdravstvena sluba lan 6

Zdravstvenu slubu u Republici ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene

zatite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa ovim zakonom.

Finansiranje zdravstvene zatite lan 7

Sredstva za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i za rad i razvoj zdravstvene slube, obezbeuju se u skladu sa zakonom.

II DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJE STANOVNITVA

lan 8
Drutvena briga za zdravlje stanovnitva ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, poslodavca i pojedinca. U okviru drutvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata: 1) ouvanje i unapreenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom nainu ivota; 2) spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti; 3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno leenje, rehabilitaciju obolelih i povreenih; 4) informacije koje su stanovnitvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike lan 9

Drutvenu brigu za zdravlje na nivou Republike ine mere privredne i socijalne politike kojima se stvaraju uslovi za sprovoenje zdravstvene zatite radi ouvanja i unapreenja zdravlja ljudi, kao i mere kojima se usklauje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zatite.

lan 10
Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike, u smislu lana 9. ovog zakona, obuhvata: 1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti; 2) sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom nainu ivota; 3) obezbeivanje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva; 4) obezbeivanje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici; 5) razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite; 6) obezbeivanje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike obuhvata i donoenje republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama, kao i vrenje sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring).

Program iz stava 2. ovog lana sporazumno donose ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine. Sredstva za sprovoenje drutvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeuju se u skladu sa zakonom.

lan 11
Drutvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeivanjem zdravstvene zatite grupacija stanovnitva koje su izloene poveanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zatitom lica u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja, kao i zdravstvenom zatitom socijalno ugroenog stanovnitva. Zdravstvena zatita iz stava 1. ovog lana obuhvata: 1) decu do navrenih 15 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom; 2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja; 3) lica starija od 65 godina ivota; 4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica; 5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa; 6) monahe i monahinje;

7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani; 8) korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice; 9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje; 10) korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka; 11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Republici. Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) ureuje sadraj i obim, nain i postupak, kao i uslove za ostvarivanje zdravstvene zatite lica iz stava 2. ovog lana, ako zakonom nije drukije ureeno.

lan 12
Zdravstvena zatita za lica iz lana 11. ovog zakona koja su obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ako zakonom nije drukije ureeno, sredstva za ostvarivanje zdravstvene zatite iz lana 11. stav 3. ovog zakona za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju se u budetu Republike i prenose se organizaciji za obavezno zdravstveno osiguranje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada lan 13

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, obuhvata mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na teritoriji autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, i to: 1) praenje zdravstvenog stanja stanovnitva i rada zdravstvene slube na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovoenju utvrenih prioriteta u zdravstvenoj zatiti; 2) stvaranje uslova za pristupanost i ujednaenost korienja primarne zdravstvene zatite na svojoj teritoriji; 3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovoenja zdravstvene zatite koja se ostvaruje delatnou organa jedinica lokalne samouprave, graana, preduzea, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija; 4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ouvanje i zatitu zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vrenjem sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta; 5) obezbeivanje sredstava za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva u skladu sa zakonom i Planom mree zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 6) saradnja sa humanitarnim i strunim organizacijama, savezima i udruenjima, na poslovima razvoja zdravstvene zatite. Optina, odnosno grad obezbeuje rad mrtvozorske slube na svojoj teritoriji.

Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad obezbeuje sredstva za ostvarivanje drutvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana u budetu autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, u skladu sa zakonom. Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe doneti posebne programe zdravstvene zatite za pojedine kategorije stanovnitva, odnosno vrste bolesti koje su specifine za autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program zdravstvene zatite na republikom nivou, u skladu sa svojim mogunostima, i utvrditi cene tih pojedinanih usluga, odnosno programa.

Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca lan 14

Poslodavac organizuje i obezbeuje iz svojih sredstava zdravstvenu zatitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje: 1) lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2) sprovoenje mera za spreavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i spreavanje povreda na radu; 3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodine, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroninih bolesti; 4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zatite ivotne i radne sredine, radi zatite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je ureena oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom; 5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zatite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifinim uslovima, kao i na korienje linih i kolektivnih zatitnih sredstava;

6) obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeivanje i sprovoenje optih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; 7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa optim aktom poslodavca; 8) praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapreivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada psihofiziolokim sposobnostima zaposlenih; 9) praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oteenja koja utiu na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti; 10) uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita; 11) sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika zaposlenih na posebno tekim i rizinim poslovima na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor; 12) ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne medicinske intervencije. Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u smislu stava 1. ovog lana, obuhvata i prethodne i periodine preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom, na nain i po postupku utvrenim propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

U obezbeivanju drutvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavac je duan da zaposlenima obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

Drutvena briga za zdravlje na nivou pojedinca lan 15

Pojedinac je duan da se u granicama svojih znanja i mogunosti ukljui u drutvenu brigu za zdravlje, kao i da povreenom ili bolesnom u hitnom sluaju prui prvu pomo i omogui mu dostupnost do hitne medicinske slube. Pojedinac je duan da uva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i ivotnu i radnu sredinu. Pojedinac je duan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u meunarodnom saobraaju protiv odreenih zaraznih bolesti utvrenih zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i da snosi trokove vakcinacije nastale u postupku sprovoenja te mere.

Plan razvoja zdravstvene zatite lan 16

Radi obezbeivanja i sprovoenja drutvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skuptina Republike Srbije donosi Plan razvoja zdravstvene zatite (u daljem tekstu: Plan razvoja). Radi sprovoenja Plana razvoja Vlada donosi programe zdravstvene zatite.

lan 17
Plan razvoja zasniva se na analizi zdravstvenog stanja stanovnitva, potreba stanovnitva za zdravstvenom zatitom, raspoloivih kadrovskih, finansijskih i drugih mogunosti. Plan razvoja sadri:

1) prioritete u razvoju zdravstvene zatite; 2) ciljeve, mere i aktivnosti zdravstvene zatite; 3) zdravstvene potrebe grupacija stanovnitva koje su izloene posebnom riziku oboljevanja od interesa za Republiku; 4) specifine potrebe stanovnitva za zdravstvenom zatitom i mogunost njihovog ostvarivanja u pojedinim podrujima; 5) pokazatelje za praenje dostignua u realizaciji ciljeva; 6) nosioce mera i aktivnosti i rokove za ostvarivanje ciljeva zdravstvene zatite; 7) kriterijume za utvrivanje mree zdravstvenih ustanova u Republici iji je osniva Republika, autonomna pokrajna, optina, odnosno grad, kao i osnove za razvoj zdravstvene slube na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou; 8) elemente za planiranje, obrazovanje i usavravanje zaposlenih u sistemu zdravstvene zatite, kao i elemente za planiranje izgradnje novih i restrukturiranje postojeih kapaciteta u pogledu prostora i opreme; 9) izvore za finansiranje zdravstvene zatite i razvoja sistema zdravstvenog osiguranja; 10) druge podatke bitne za razvoj sistema zdravstvene zatite.

III OSTVARIVANJE OPTEG INTERESA U ZDRAVSTVENOJ ZATITI

lan 18
Republika kao opti interes u zdravstvenoj zatiti obezbeuje:

1) praenje i prouavanje uslova ivota i rada i zdravstvenog stanja stanovnitva, odnosno pojedinih grupacija stanovnitva, uzroka pojava, irenja i naina spreavanja i suzbijanja bolesti i povreda od veeg socijalno-medicinskog znaaja; 2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zatite i obezbeivanje uslova za sprovoenje posebnih programa za ouvanje i unapreenje zdravlja; 3) sprovoenje epidemiolokog nadzora i organizovanje i sprovoenje posebnih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti, sprovoenje vanrednih mera utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i sprovoenje programa za spreavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom; 4) spreavanje, suzbijanje i gaenje epidemija zaraznih bolesti; 5) praenje i spreavanje hroninih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti; 6) epidemioloko i higijensko sistematsko praenje, kao i sistematsko praenje i ispitivanje uticaja zagaenja ivotne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe i vode za pie; 7) hitnu medicinsku pomo osobama nepoznatog prebivalita; 8) zdravstvenu zatitu lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora koja im se prua van zavoda za izdravanje zavodskih sankcija, izvravanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana; 9) spreavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama; 10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem, obradom i analizom zdravstveno-statistikih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama stanovnitva, kao i praenje podataka o funkcionisanju

zdravstvene slube u pogledu obezbeenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praenje pokazatelja izvrenja rada; 11) praenje i stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i sprovoenje i kontrolu kvaliteta zdravstvene zatite; 12) organizovanje i sprovoenje provere kvaliteta strunog rada; 13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu sluajnih uzoraka lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, po programu ministarstva nadlenog za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo); 14) podsticanje aktivnosti za unapreivanje racionalne farmakoterapije u leenju obolelih i povreenih; 15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi i sprovoenje programa prikupljanja krvi, kao i davanja i primanja organa i tkiva za presaivanje; 16) obezbeivanje uslova za rad republikih strunih komisija, kao i komisije za procenu zdravstvenih tehnologija; 17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i strunih organizacija, saveza i udruenja na poslovima koji su kao prioritet predvieni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene zatite; 18) uee u obezbeivanju sredstava za ujednaavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zatite u optinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim optinama, u skladu sa prioritetima; 19) obezbeivanje sredstava za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini iji je osniva Republika, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono - tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opremanje u oblasti

integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeivanje sredstava za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju; 20) finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti zdravstvene zatite; 21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama. Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike.

IV NAELA ZDRAVSTVENE ZATITE

Naelo pristupanosti zdravstvene zatite lan 19
Naelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem odgovarajue zdravstvene zatite graanima Republike, koja je fiziki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.

Naelo pravinosti zdravstvene zatite lan 20

Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pruanja zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihikog ili telesnog invaliditeta.

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite lan 21

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih graana Republike u sistem zdravstvene zatite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zatite

koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i rehabilitaciju.

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite lan 22

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zatite koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite i koja prua neprekidnu zdravstvenu zatitu graanima Republike u svakom ivotnom dobu.

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite lan 23

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Naelo efikasnosti zdravstvene zatite lan 24

Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvieg nivoa zdravstvene zatite uz najnii utroak sredstava.

V LJUDSKA PRAVA I VREDNOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZATITI I PRAVA PACIJENATA

1. Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zatiti lan 25

Svaki graanin ima pravo da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fiziki i psihiki integritet i na bezbednost njegove linosti, kao i na uvaavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeenja. Svako dete do navrenih 18 godina ivota ima pravo na najvii mogui standard zdravlja i zdravstvene zatite.

2. Prava pacijenata Pravo na dostupnost zdravstvene zatite lan 26

Svaki pacijent ima pravo na dostupnu zdravstvenu zatitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogunosti sistema zdravstvene zatite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slubi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogunosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj slubi.

Pravo na informacije lan 27

Svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene slube i naina kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne.

Pravo na obavetenje lan 28

Pacijent ima pravo da od nadlenog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obavetenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloenu medicinsku meru. Obavetenje treba da obuhvati: 1) dijagnozu i prognozu bolesti; 2) kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i mogue posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predloene medicinske mere; 3) vrstu i verovatnou moguih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice; 4) alternativne metode leenja; 5) mogue promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloene medicinske mere, kao i mogue nune promene u nainu ivota pacijenta; 6) dejstvo lekova i mogue sporedne posledice tog dejstva. Obavetenje iz st. 1. i 2. ovog lana nadleni zdravstveni radnik duan je dati i bez pacijentovog traenja. Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je razumljiv pacijentu, vodei rauna o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac u skladu sa propisima o slubenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma. Pacijent se moe odrei svog prava na obavetenje, osim obavetenja o tome da je predloena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizino njeno nepreduzimanje. Nadleni zdravstveni radnik moe izuzetno preutati dijagnozu, tok predloene medicinske mere i njene rizike, ili obavetenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da e

obavetenjem znatno nakoditi zdravlju pacijenta. U tom sluaju obavetenje se moe dati lanu porodice pacijenta. Pacijent ima pravo na obavetenje i uvid u trokove leenja. U medicinsku dokumentaciju nadleni zdravstveni radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno lanu porodice dao obavetenje o podacima iz st. 1. i 2. ovog lana.

Pravo na slobodan izbor lan 29

Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor razliitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajuih informacija o moguim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta.

Pravo na privatnost i poverljivost informacija lan 30

Svaki pacijent ima pravo na poverljivost svih linih informacija koje je saoptio nadlenom zdravstvenom radniku, ukljuujui i one koje se odnose na njegovo stanje zdravlja i potencijalne dijagnostike i terapijske procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom sprovoenja dijagnostikih ispitivanja, posete specijalisti i medicinsko-hirurkog leenja u celini. Zabranjeno je da nadleni zdravstveni radnik saopti drugim licima line podatke o pacijentu iz stava 1. ovog lana. Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera nad njim smeju prisustvovati samo zdravstveni radnici odnosno zdravstveni saradnici. Pacijent moe dati saglasnost i za prisutnost drugih lica prilikom pregleda i preduzimanja medicinskih mera nad njim.

Pravo na samoodluivanje i pristanak lan 31

Pacijent ima pravo da slobodno odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i zdravlja, osim u sluajevima kada to direktno ugroava ivot i zdravlje drugih lica. Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, moe se preduzeti samo u izuzetnim sluajevima koji su utvreni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.

lan 32
Pacijent moe dati pristanak na predloenu medicinsku meru izriito (usmeno ili pismeno), odnosno preutno (ako se nije izriito protivio). Pristanak kome nije prethodilo potrebno obavetenje u skladu sa lanom 28. ovog zakona ne obavezuje, a nadleni zdravstveni radnik koji preduzme medicinsku meru u tom sluaju snosi rizik za tetne posledice. Pristanak na predloenu medicinsku meru pacijent moe usmeno opozvati sve dok ne zapone njeno izvoenje, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pacijent ima pravo da odredi lice koje e u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje e biti obaveteno umesto pacijenta o preduzimanju medicinskih mera, u sluaju da pacijent postane nesposoban da donese odluku o pristanku.

lan 33
Pacijent ima pravo da predloenu medicinsku meru odbije, ak i u sluaju kada se njome spasava ili odrava njegov ivot.

Nadleni zdravstveni radnik duan je da pacijentu ukae na posledice njegove odluke o odbijanju predloene medicinske mere i da o tome od pacijenta zatrai pismenu izjavu koja se mora uvati u dokumentaciji o leenju, a ako pacijent odbije davanje pismene izjave, o tome e se sainiti slubena beleka. U medicinsku dokumentaciju nadleni zdravstveni radnik upisuje podatak o pristanku pacijenta na predloenu medicinsku meru, kao i o odbijanju te mere.

lan 34
Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, hitna medicinska mera moe se preduzeti i bez njegove saglasnosti. Ako je pacijent bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, medicinske mere nad njim u zdravstvenoj ustanovi mogu se preduzeti na osnovu konzilijarnog nalaza.

lan 35
Ako je pacijent maloletan ili je lien poslovne sposobnosti, medicinska mera nad njim moe se preduzeti uz obavetenje i pristanak njegovog zakonskog zastupnika (roditelj, usvojitelj ili staratelj). Nadleni zdravstveni radnik koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lienog poslovne sposobnosti duan je da o tome odmah obavesti organ starateljstva. Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe samo dati pristanak na predloenu medicinsku meru. Poslovno nesposoban pacijent treba i sam da bude ukljuen u donoenje odluke o pristanku na predloenu medicinsku meru, u skladu sa njegovom zrelou i sposobnou za rasuivanje.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju lan 36

Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. U sluaju kada je pacijent novoroene ili maloletno lice, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju roditelji, staratelj, odnosno zakonski zastupnik. Nadleni zdravstveni radnik duan je da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostike mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu. lanovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice ako su ti podaci od znaaja za njihovo leenje.

Pravo na tajnost podataka lan 37

Podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u line podatke o pacijentu i predstavljaju slubenu tajnu. Slubenu tajnu iz stava 1. ovog lana duni su da uvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, odnosno organizaciji zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrenih nadlenosti. Slubenom tajnom smatraju se i podaci o ljudskim supstancama na osnovu kojih se moe utvrditi identitet lica od koga one potiu. Dunosti uvanja slubene tajne nadleni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica iz stava 2. ovog lana, mogu biti osloboeni samo na osnovu pismenog ili drugog jasno i nedvosmisleno izreenog pristanka pacijenta ili odlukom suda. Ako je pacijent dao pristanak nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu porodice pacijenta.

Nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu porodice i u sluaju kada pacijent nije dao pristanak a saoptavanje podataka o zdravstvenom stanju pacijenta je neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika lana porodice. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno iz zdravstvene evidencije, mogu se dostavljati na uvid, kao i u obliku zapisa, odnosno izvoda iz medicinske dokumentacije, samo na zahtev sudskih organa, organa starateljstva, organizacije zdravstvenog osiguranja, organa nadlenog za poslove statistike kada je to propisano zakonom, druge zakonom ovlaene zdravstvene ustanove, kao i na zahtev drugih organa i organizacija kada je to propisano zakonom. Podaci iz stava 7. ovog lana dostavljaju se kao slubena tajna. Lica iz stava 2. ovog lana, kao i druga lica koja neovlaeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili punoletnog lana porodice pacijenta, raspolau podacima iz medicinske dokumentacije iz st. 1. i 3. ovog lana i neovlaeno iznose u javnost te podatke, odgovorna su za odavanje slubene tajne u skladu sa zakonom.

Pravo pacijenta nad kojim se vri medicinski ogled lan 38

Medicinski ogled moe se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentom i samo uz njegov pristanak. Pacijent pristanak mora dati u pismenom obliku, nakon to je dovoljno obaveten o smislu, cilju, postupcima, oekivanim rezultatima, moguim rizicima, kao i o neprijatnim prateim okolnostima ogleda. Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da ogled odbije i da pristanak na ogled u svako vreme opozove.

Izuzetno, medicinski ogled moe se preduzeti i nad maloletnim i drugim poslovno nesposobnim pacijentom, ali samo radi njegove neposredne koristi i uz pismeni pristanak njegovog zakonskog zastupnika koji je prethodno obaveten u smislu stava 2. ovog lana. Nadleni zdravstveni radnik koji vri medicinski ogled duan je da vodi rauna o tome da zatita ivota i zdravlja pacijenta uvek ima prednost u odnosu na interes drutva i nauke. Pacijent koji zbog medicinskog ogleda pretrpi tetu na svom telu ili zdravlju ima pravo na naknadu tete u skladu sa zakonom, bez obzira na krivicu. Zdravstvena ustanova duna je da pre poetka medicinskog ogleda osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu, za sluaj nastanka tete po zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim ogledom, u skladu sa zakonom, kao i da zakljui ugovor sa pacijentom kojim se odreuje iznos neophodnih trokova koji pripadaju pacijentu koji uestvuje u medicinskom ogledu. Pacijent ima pravo da uestvuje u klinikom ispitivanju lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava. Etiki odbor zdravstvene ustanove, pre poetka medicinskog ogleda, donosi odluku o preduzimanju medicinskih ogleda nad pacijentima u zdravstvenoj ustanovi. Zabranjeno je preduzimanje medicinskih ogleda u privatnoj praksi.

Pravo na prigovor lan 39

Pacijent kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, odnosno pacijent koji nije zadovoljan pruenom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite pacijentovih prava (u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava). Zdravstvena ustanova duna je da organizuje rad zatitnika pacijentovih prava.

Direktor zdravstvene ustanove odreuje zatitnika pacijentovih prava. Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno. Po prigovoru iz stava 4. ovog lana zatitnik pacijentovih prava, odmah a najkasnije u roku od pet dana od dana podnoenja prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i injenice u vezi sa navodima iznetim u prigovoru. O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zatitnik pacijentovih prava obavetava rukovodioca organizacione jedinice, direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca prigovora. Pacijent koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru moe se, u skladu sa zakonom, obratiti zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadlenom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran. Zatitnik pacijentovih prava podnosi meseni izvetaj o podnetim prigovorima direktoru zdravstvene ustanove, a estomeseni i godinji izvetaj upravnom odboru zdravstvene ustanove i Ministarstvu. Zatitnik pacijentovih prava samostalan je u svom radu i direktor zdravstvene ustanove, odnosno drugi zdravstveni radnik ne moe uticati na njegov rad i odluivanje.

Pravo na naknadu tete lan 40

Pacijent koji zbog strune greke zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zatite pretrpi tetu na svom telu ili se strunom grekom prouzrokuje pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ima pravo na naknadu tete prema optim pravilima o odgovornosti za tetu. Pravo na naknadu tete ne moe se unapred iskljuiti ili ograniiti.

3. Obavetavanje javnosti

lan 41
Graani Republike imaju pravo na informacije koje su potrebne za ouvanje zdravlja i sticanje zdravih ivotnih navika, kao i informacije o tetnim faktorima ivotne i radne sredine, koji mogu imati negativne posledice po zdravlje. Graani Republike imaju pravo da budu obaveteni o zatiti svog zdravlja za sluaj izbijanja epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea (opasnost od jonizujueg zraenja, trovanja i dr.). Nadlena zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da o izbijanju epidemija i nepogodama iz stava 2. ovog lana blagovremeno i istinito dostavljaju podatke nadlenim organima optine, grada, autonomne pokrajine i Republike, koji o tome obavetavaju javnost.

VI DUNOSTI PACIJENATA
lan 42
Za vreme leenja i ostvarivanja zdravstvene zatite u zdravstvenim ustanovama pacijenti su duni da se pridravaju optih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponaanja u njoj. U sluaju da pacijent zahteva da prekine leenje i pored upozorenja doktora medicine, odnosno doktora stomatologije na mogue posledice zbog ovakve odluke, duan je da o tome da pismenu izjavu. Ako pacijent iz stava 2. ovog lana odbije da da pismenu izjavu, o tome e se sainiti slubena beleka, koja se upisuje i uva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.

lan 43
Pacijent je duan da pri ostvarivanju zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi: 1) aktivno uestvuje pri zatiti, ouvanju i unapreenju svog zdravlja;

2) u potpunosti informie nadlenog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju; 3) pridrava se uputstava i preduzima mere propisane terapije od strane nadlenog zdravstvenog radnika. Ako se pacijent ne pridrava obaveza iz stava 1. ovog lana, nadleni zdravstveni radnik moe otkazati pruanje dalje zdravstvene zatite pacijentu izuzev hitne medicinske pomoi, o emu je duan da obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivaa privatne prakse, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pruanja zdravstvene zatite.

VII OBAVEZNO UPUIVANJE U PSIHIJATRIJSKU USTANOVU

lan 44
Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe da ugrozi ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, moe ga uputiti na bolniko leenje, a nadleni doktor medicine odgovarajue stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolniko leenje bez pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu, konzilijum stacionarne zdravstvene ustanove odlui da li e se bolesnik zadrati na bolnikom leenju. O prijemu bolesnika iz stava 1. ovog lana stacionarna zdravstvena ustanova duna je da u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika obavesti nadleni sud. Nain i postupak, kao i organizacija i uslovi leenja duevno bolesnih lica, odnosno smetaj ovih lica u stacionarne zdravstvene ustanove, uredie se posebnim zakonom.

VIII ZDRAVSTVENA SLUBA

lan 45
Zdravstvenu slubu ine: 1) zdravstvene ustanove i privatna praksa;

2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi. Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa odreene poslove zdravstvene delatnosti.

A. ZDRAVSTENE USTANOVE I PRIVATNA PRAKSA

1. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova lan 46
Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drukije ureeno. Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao: 1) dom zdravlja; 2) apoteka; 3) bolnica (opta i specijalna); 4) zavod; 5) zavod za javno zdravlje; 6) klinika; 7) institut; 8) kliniko-bolniki centar;

9) kliniki centar.

lan 47
Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u dravnoj svojini (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova u dravnoj svojini) osnivaju se u skladu sa Planom mree zdravstvenih ustanova (u daljem tekstu: Plan mree), koji donosi Vlada. Plan mree za teritoriju autonomne pokrajine, utvruje se na predlog autonomne pokrajine. Plan mree utvruje se na osnovu: 1) Plana razvoja; 2) zdravstvenog stanja stanovnitva; 3) broja i starosne strukture stanovnitva; 4) postojeeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova; 5) stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraajne povezanosti pojedinih podruja; 6) jednake dostupnosti zdravstvene zatite; 7) potrebnog obima odreenog nivoa zdravstvene delatnosti; 8) ekonomske mogunosti Republike. Planom mree utvruju se: broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova i njihovih organizacionih jedinica po nivoima zdravstvene zatite, organizacija slube hitne medicinske pomoi, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju zdravstvene slube u Republici.

lan 48*

Zdravstvene ustanove iz lana 46. ovog zakona u dravnoj svojini, u zavisnosti od vrste, osnivaju Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom i Planom mree. Zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog lana osnivaju, i to: 1) dom zdravlja i apoteku - osniva optina, odnosno grad; 2) zavod na primarnom nivou obavljanja zdravstvene delatnosti i kliniko-bolniki centar - osniva grad; 3) optu bolnicu, specijalnu bolnicu, kliniku, institut i kliniki centar - osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina; 4) zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost na vie nivoa zdravstvene zatite, i to: zavod za javno zdravlje, zavod za transfuziju krvi, zavod za medicinu rada, zavod za sudsku medicinu, zavod za virusologiju, vakcine i serume, zavod za antirabinu zatitu, zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju i zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju - osnivaju se u skladu sa ovim zakonom. Zdravstvene ustanove koje obavljaju hitnu medicinsku pomo, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, uvanje i presaivanje organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i vakcina i patoanatomsko-obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja, osnivaju se iskljuivo u dravnoj svojini.

lan 49
Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to: 1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom, ili naunim, odnosno nastavnim zvanjem;

2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana; 3) ako ima odgovarajue prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostikih i terapijskih postupaka leenja i smetaj pacijenata, kao i za uvanje lekova i medicinskih sredstava; 4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva. Dve ili vie zdravstvenih ustanova mogu organizovati zajednike medicinske slube za laboratorijsku, rentgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za pravne, ekonomsko-finansijske, tehnike i druge poslove. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana propisuje ministar. Zdravstvena ustanova koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 3. ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg zraenja.

lan 50
Osniva zdravstvene ustanove donosi akt o osnivanju koji sadri: 1) naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite osnivaa; 2) naziv i sedite zdravstvene ustanove; 3) delatnost zdravstvene ustanove; 4) iznos sredstava za osnivanje i poetak rada zdravstvene ustanove i nain obezbeivanja sredstava;

5) prava i obaveze osnivaa u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova osniva; 6) meusobna prava i obaveze zdravstvene ustanove i osnivaa; 7) organe upravljanja zdravstvene ustanove u osnivanju i njihova ovlaenja; 8) lice koje e do imenovanja direktora zdravstvene ustanove obavljati poslove i vriti ovlaenja direktora; 9) rok za donoenje statuta, imenovanje direktora i organa upravljanja. U osnivakom aktu zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zatite, a koja se osniva za teritoriju vie optina, ureuju se meusobna prava i obaveze osnivaa zdravstvene ustanove i drugih optina za iju teritoriju se ta zdravstvena ustanova osniva.

lan 51
Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti. Zdravstvena ustanova moe obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrena reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja zdravstvenog inspektora. Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena ustanova upisuje se u registar kod nadlenog suda, u skladu sa zakonom. Zdravstvena ustanova poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 6. ovog lana.

lan 52
Zdravstvena ustanova moe se ukinuti, spojiti sa drugom zdravstvenom ustanovom ili podeliti na vie zdravstvenih ustanova, u skladu sa zakonom. O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini odluuje Vlada, u skladu sa Planom mree, uz konsultaciju sa osnivaem. O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini odluuje osniva.

lan 53
Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada, ili o privremenoj zabrani obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti, ako: 1) zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 2) obavlja zdravstvenu delatnost koja nije utvrena reenjem za poetak obavljanja zdravstvene delatnosti; 3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom zdravstvene ustanove, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom; 4) istakne naziv, odnosno obelei zdravstvenu ustanovu suprotno reenju za poetak obavljanja zdravstvene delatnosti; 5) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pruaju u zdravstvenoj ustanovi, suprotno odredbama lana 71. ovog zakona;

6) iz drugih razloga utvrenih zakonom. Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o privremenoj zabrani rada, odnosno obavljanja zdravstvene delatnosti ili odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi zdravstveni inspektor, moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Zdravstvena ustanova moe, na osnovu reenja Ministarstva, poeti sa radom, ako u roku propisanom zakonom, odnosno reenjem Ministarstva otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada zdravstvene ustanove ili privremene zabrane obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti.

lan 54
Fakulteti zdravstvene struke mogu obavljati zdravstvenu delatnost preko svojih organizacionih jedinica ako Ministarstvo utvrdi da te organizacione jedinice ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za odreenu vrstu zdravstvene ustanove. Ustanove socijalne zatite, zavodi za izvravanje zavodskih sankcija, kao i druga pravna lica za koje je posebnim zakonom predvieno da obavljaju i odreene poslove iz zdravstvene delatnosti, mogu obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo utvrdi da ispunjavaju uslove za odreenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno uslove za odreenu vrstu privatne prakse.

2. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse lan 55

Privatnu praksu moe osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa poloenim strunim ispitom;

2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

lan 56
Privatna praksa moe se osnovati kao: 1) ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opta i specijalistika); 2) poliklinika; 3) laboratorija (za medicinsku, odnosno kliniku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju); 4) apoteka; 5) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju); 6) laboratorija za zubnu tehniku. Privatnu praksu iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana moe osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajuom viom, odnosno srednjom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Privatnu praksu iz stava 1. taka 2) ovog lana moe osnovati vie zdravstvenih radnika sa visokom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Osniva privatne prakse iz stava 1. ovog lana samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik. Zdravstveni radnik moe osnovati samo jedan oblik privatne prakse iz stava 1. ovog lana. Privatna praksa ne moe obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoi, snabdevanja krvlju i krvnim derivatima, uzimanja, uvanja i presaivanja organa i delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko - obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

lan 57

Zdravstveni radnik iz lana 55. ovog zakona moe osnovati privatnu praksu pod uslovom: 1) da ima optu zdravstvenu sposobnost; 2) da je zavrio fakultet, odnosno odgovarajuu kolu zdravstvene struke i poloio struni ispit, a za specijaliste i odgovarajui specijalistiki ispit; 3) da je izvrio upis u imenik nadlene komore; 4) da je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad, u skladu sa zakonom; 5) da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za osnivanje i poetak rada privatne prakse u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 6) da mu pravnosnanom sudskom odlukom nije izreena krivina sankcija - mera bezbednosti zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadlenog organa komore nije izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika; 7) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom.

lan 58
Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to: 1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom; 2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana; 3) ako ima odgovarajue prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje je osnovana;

4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje se privatna praksa osniva. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana propisuje ministar. Privatna praksa koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 2. ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg zraenja.

lan 59
Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja zdravstvenog inspektora. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatna praksa upisuje se u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom. Privatna praksa poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 5. ovog lana.

lan 60
Privatna praksa moe obavljati samo odreene poslove zdravstvene delatnosti koji su utvreni reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti.

Reenjem Ministarstva iz stava 1. ovog lana utvruje se rad privatne prakse u jednoj ili u dve smene.

lan 61
Privatna praksa moe privremeno prestati sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti ako obavesti Ministarstvo o razlozima za privremeni prestanak obavljanja tih poslova. Ministarstvo donosi reenje o privremenom prestanku obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana. Privremeni prestanak moe trajati najdue 12 meseci. Privatna praksa iz stava 2. ovog lana duna je da o ponovnom poetku obavljanja odreenih poslova zdravstvene delatnosti obavesti Ministarstvo, optinsku, odnosno gradsku upravu na ijoj teritoriji se nalazi sedite privatne prakse, kao i nadlenu komoru.

lan 62
Privatna praksa duna je da: 1) prui hitnu medicinsku pomo svim graanima; 2) uestvuje na poziv nadlenog dravnog organa u radu na spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, kao i na zatiti i spasavanju stanovnitva u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika; 3) vri stalnu proveru kvaliteta svog strunog rada u skladu sa zakonom; 4) istakne raspored radnog vremena i pridrava se tog rasporeda; 5) istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda raun za pruene zdravstvene usluge; 6) redovno dostavlja nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje medicinskostatistike izvetaje i drugu evidenciju u oblasti zdravstva, u skladu sa zakonom;

7) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom.

lan 63
Privatna praksa iz lana 56. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakona, pored uslova propisanih zakonom i propisa donetih za sprovoenje ovog zakona, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora obezbediti i stalno dostupan sanitetski prevoz, zakljuivanjem ugovora sa najbliom zdravstvenom ustanovom koja moe obezbediti sanitetski prevoz. Privatna praksa iz stava 1. ovog lana moe obezbediti laboratorijsku i drugu dodatnu dijagnostiku koja je potrebna za postavljanje dijagnoze za svog pacijenta, iskljuivo iz oblasti medicine, odnosno stomatologije, koje ine osnovnu delatnost privatne prakse utvrene u reenju Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse, zakljuivanjem ugovora sa najbliom zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom . Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, sa kojom je osniva privatne prakse zakljuio ugovor iz st. 1. i 2. ovog lana duna je da primi pacijenta sa uputom iz privatne prakse, odnosno uputom izdatim od strane zaposlenog zdravstvenog radnika u toj privatnoj praksi. Trokove pruanja zdravstvene zatite iz st. 1. i 2. ovog lana snosi pacijent. Za trokove nastale pruanjem hitne medicinske pomoi u privatnoj praksi sredstva se obezbeuju u skladu sa zakonom.

lan 64
Privatna praksa brie se iz registra u sluaju: 1) odjave; 2) smrti osnivaa privatne prakse;

3) ako osniva privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadlenog organa; 4) ako osniva privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimino, po odluci nadlenog suda; 5) ako osniva privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno pone da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili postavljen na odreenu funkciju u dravnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, za koju prima platu; 6) da ne zapone obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom; 7) ako osnuje vie od jednog oblika privatne prakse; 8) ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa; 9) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 10) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost; 11) drugih razloga utvrenih zakonom.

lan 65
Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse, ako: 1) privatna praksa ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova; 2) obavlja poslove zdravstvene delatnosti suprotno reenju Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti;

3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom privatne prakse, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom; 4) ne obnovi odobrenje za samostalni rad, odnosno ako mu odobrenje za samostalni rad bude oduzeto, u skladu sa ovim zakonom; 5) odlukom nadlenog organa komore osnivau privatne prakse bude izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada; 6) istakne poslovno ime, odnosno obelei privatnu praksu u suprotnosti sa reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti; 7) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pruaju u privatnoj praksi, suprotno odredbama lana 71. ovog zakona; 8) iz drugih razloga utvrenih zakonom. Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Privatna praksa moe, na osnovu reenja Ministarstva, ponovo poeti sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti, ako u roku propisanom zakonom, odnosno utvrenom reenjem Ministarstva, otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada privatne prakse.

lan 66
Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima je ureena oblast privatnog preduzetnitva, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

3. Procena zdravstvenih tehnologija lan 67

U sprovoenju zdravstvene zatite zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da primenjuju nauno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji. Pod zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se sve zdravstvene metode i postupci koji se mogu koristiti u cilju unapreivanja zdravlja ljudi, u prevenciji, dijagnostici i leenju bolesti, povreda i rehabilitaciji, koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinske procedure, kao i uslove za pruanje zdravstvene zatite. Procenu zdravstvenih tehnologija iz stava 2. ovog lana vri Ministarstvo, na osnovu analize medicinskih, etikih, drutvenih i ekonomskih posledica i efekata razvijanja, irenja ili korienja zdravstvenih tehnologija u pruanju zdravstvene zatite. Radi procene zdravstvenih tehnologija ministar obrazuje Komisiju za procenu zdravstvenih tehnologija, kao struno telo. lanovi Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija su istaknuti zdravstveni radnici koji imaju znaajan doprinos razvoju odreenih oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije, primeni i razvoju zdravstvenih tehnologija, odnosno u obavljanju zdravstvene delatnosti. Mandat lanova Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija traje pet godina. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija donosi poslovnik o svom radu.

lan 68
Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija: 1) prati i koordinira razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici;

2) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija sa ciljevima utvrenim u Planu razvoja; 3) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici sa meunarodnim standardima i iskustvima; 4) vri procenu postojeih i utvruje potrebe za uvoenjem novih zdravstvenih tehnologija potrebnih za pruanje zdravstvene zatite koja je zasnovana na dokazima o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti metoda i postupaka zdravstvene zatite; 5) uestvuje u izradi nacionalnih vodia dobre prakse za pojedine oblasti zdravstvene zatite; 6) daje miljenje o odreivanju prioriteta za nabavku medicinske opreme, kao i za investiciono ulaganje u zdravstvene ustanove iz Plana mree; 7) obavlja druge poslove u skladu sa aktom o obrazovanju ove komisije. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija u postupku procene zdravstvenih tehnologija koje se zasnivaju na primeni medicinske opreme sa izvorima jonizujuih zraenja pribavlja miljenje ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine. Sredstva za rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija obezbeuju se u budetu Republike.

lan 69
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa podnosi zahtev Ministarstvu za izdavanje dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija. Pod novim zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se zdravstvene tehnologije koje se po prvi put uvode za korienje u zdravstvenim ustanovama u Republici, odnosno za odreene nivoe zdravstvene zatite, kao i zdravstvene tehnologije koje po prvi put koristi odreena zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa. Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija daje miljenje rukovodei se novim tehnologijama iz oblasti medicine koje se primenjuju u drugim visoko razvijenim zemljama, ija je nauna

prihvatljivost potvrena u medicinskoj praksi tih zemalja, a mogu se primenjivati u sprovoenju zdravstvene zatite kod nas. Na osnovu miljenja Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo reenjem izdaje dozvolu za korienje novih zdravstvenih tehnologija u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Reenje iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

lan 70
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ne sme koristiti nove zdravstvene tehnologije bez dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija izdate od strane Ministarstva u skladu sa ovim zakonom. Ako zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo donosi reenje o zabrani korienja novih zdravstvenih tehnologija. Reenje iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

4. Zabrana reklamiranja lan 71

Zabranjeno je oglaavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, struno-medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine (alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine), koje se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka koje su ureene zakonom kojim se regulie oblast oglaavanja (reklamiranja).

Dozvoljeno je oglaavanje naziva zdravstvene ustanove, odnosno poslovnog imena privatne prakse, sedita, delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena. Rezultati u primeni struno-medicinskih metoda i postupaka zdravstvene zatite mogu se saoptavati samo na strunim i naunim skupovima i objavljivati u strunim i naunim asopisima i publikacijama.

5. Obeleavanje zdravstvene ustanove i privatne prakse lan 72

Zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da istaknu naziv, odnosno poslovno ime sa podacima o delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom. Naziv zdravstvene ustanove, odnosno poslovno ime privatne prakse ne sme imati obeleja kojima se moe pripisati karakter oglaavanja odnosno reklamiranja. Ministar propisuje nain unutranjeg i spoljanjeg obeleavanja zdravstvene ustanove i privatne prakse.

6. Voenje zdravstvene dokumentacije i evidencije lan 73

Zdravstvena ustanova, privatna praksa, ustanove socijalne zatite, zavodi za izvrenje zavodskih sankcija, fakulteti zdravstvene struke koji obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti, kao i druga pravna lica koja obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, duni su da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, kao i drugim organizacijama na nain propisan posebnim zakonom.

Zagarantovana je tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se obrauje i dostavlja za individualne, zbirne i periodine izvetaje iz stava 1. ovog lana, odnosno koja se obrauje za zdravstvenu dokumentaciju i evidencije. Zdravstvena ustanova, privatna praksa, kao i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da uvaju medicinsku dokumentaciju pacijenata od neovlaenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe, nezavisno od oblika u kome su podaci iz medicinske dokumentacije sauvani (papir, mikrofilm, optiki i laser diskovi, magnetni mediji i dr.), u skladu sa zakonom. Voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka u zdravstvenu dokumentaciju iskljuivo obavljaju ovlaena lica, u skladu sa zakonom. Vrste i sadrina zdravstvene dokumentacije i evidencija, nain i postupak voenja, lica ovlaena za voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, nain raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se koristi za obradu podataka, kao i druga pitanja od znaaja za voenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, ureuju se posebnim zakonom.

7. Integrisani zdravstveni informacioni sistem lan 74

Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zatite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnitva i funkcionisanjem zdravstvene slube, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem u Republici. Program rada, razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i sadraj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog lana, donosi Vlada.

8. Raspored rada, radno vreme i zdravstvena zatita za vreme trajka lan 75

Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, utvruje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i od vrste zdravstvene delatnosti koju obavljaju, a u skladu sa potrebama graana i organizacijom rada drugih zdravstvenih ustanova i privatne prakse na odreenoj teritoriji. Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, utvruje osniva, a za zdravstvene ustanove koje osniva Republika Ministarstvo. Zdravstvena ustanova koja je osnovana u privatnoj svojini, kao i privatna praksa, o nedeljnom rasporedu rada, poetku i zavretku radnog vremena obavetava optinu, odnosno grad na ijoj teritoriji ima sedite. Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena zdravstvenih ustanova i privatne prakse za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama utvruje ministar, a za zdravstvene ustanove i privatnu praksu koje se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine na predlog pokrajinskog organa uprave nadlenog za poslove zdravlja. Za vreme trajka zdravstvena ustanova duna je da, u zavisnosti od delatnosti, obezbedi minimum procesa rada koji obuhvata: neprekidno i nesmetano obavljanje redovnih vakcinacija prema utvrenim rokovima; sprovoenje higijensko-epidemiolokih mera za sluaj opasnosti izbijanja, odnosno za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti; dijagnostiku i terapiju ukljuujui i prevoz pacijenata, hitnih i akutnih oboljenja, stanja i povreda; uzimanje, obradu, preradu i davanje krvi i produkata od krvi; snabdevanje najvanijim lekovima i medicinskim sredstvima; zdravstvenu negu i ishranu hospitalizovanih bolesnika, i druge vidove neophodne medicinske pomoi. Zabranjeno je organizovati trajk u zdravstvenim ustanovama koje pruaju hitnu medicinsku pomo. Minimum procesa rada za vreme trajka iz stava 5. ovog lana prema vrstama zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini blie utvruje Vlada.

9. Organizacija rada zdravstvene ustanove i privatne prakse lan 76

Zdravstvena ustanova duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu radom u jednoj, dve ili vie smena, u skladu sa delatnou zdravstvene ustanove, o emu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove. Privatna praksa duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu u jednoj ili u dve smene, u skladu sa reenjem Ministarstva iz lana 60. stav 2. ovog zakona.

10. Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi Deurstvo lan 77

Zdravstvena ustanova moe da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama iz lana 76. ovog zakona ili preraspodelom radnog vremena nije u mogunosti da obezbedi zdravstvenu zatitu. Za vreme trajanja deurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Deurstvo iz stava 1. ovog lana moe da se uvede nou, u dane dravnog praznika i nedeljom. Deurstvo koje se uvodi nou poinje posle druge smene, a zavrava se poetkom rada prve smene. Odluku o uvoenju i obimu deurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove. Zdravstvenom radniku deurstvo ne moe trajati due od deset asova nedeljno. Izuzetno od stava 6. ovog lana direktor zdravstvene ustanove moe doneti odluku da za odreenog zdravstvenog radnika deurstvo traje i due, a najvie do 20 asova nedeljno, u

zavisnosti od delatnosti zdravstvene ustanove, raspoloivog kadra, kao i organizacije zdravstvene slube na teritoriji koju pokriva zdravstvena ustanova. Ministarstvo daje saglasnost na odluku iz stava 7. ovog lana, uz prethodno pribavljeno miljenje nadlenog zavoda za javno zdravlje. Zdravstveni radnik za koga je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno deurstvo ima pravo na uveanu zaradu za deurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje rad.

Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi lan 78

Pod deurstvom, u smislu ovog zakona, smatra se i pripravnost i rad po pozivu. Zdravstvena ustanova moe uvesti i pripravnost i rad po pozivu. Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pruanja hitne medicinske pomoi u zdravstvenoj ustanovi. Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pruanja zdravstvene zatite. Odluku o uvoenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi direktor zdravstvene ustanove. Zdravstveni radnici koji obavljaju poslove iz st. 3. i 4. ovog lana imaju pravo na uveanu zaradu u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje rad.

B. DELATNOST I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVA

1. Zajednike odredbe lan 79

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

lan 80
Zdravstvena ustanova duna je da: 1) prati zdravstveno stanje stanovnitva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlae mere za njegovo unapreivanje; 2) prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naroito utvrene struno-metodoloke i doktrinarne protokole; 3) obezbeuje uslove za stalno struno usavravanje svojih zaposlenih; 4) sprovodi programe zdravstvene zatite; 5) sprovodi mere radi spreavanja neeljenih komplikacija i posledica pri pruanju zdravstvene zatite, kao i mere opte sigurnosti za vreme boravka graana u zdravstvenim ustanovama i obezbeuje stalnu kontrolu ovih mera; 6) organizuje i sprovodi mere stalnog unapreenja kvaliteta strunog rada; 7) organizuje i sprovodi mere u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika; 8) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom; 9) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 81
Zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar i kliniki centar, pored poslova iz lana 80. ovog zakona, duni su da:

1) istrauju i otkrivaju uzroke, pojave i irenje oboljenja, odnosno povreda, kao i nain i mere za njihovo spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno leenje i rehabilitaciju; 2) vre ispitivanje i predlau uvoenje novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije; 3) uestvuju u utvrivanju struno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pruaju strunometodoloku pomo u njihovom sprovoenju; 4) organizuju i sprovode praktinu nastavu u toku kolovanja i strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 5) uestvuju u sprovoenju spoljne provere kvaliteta strunog rada u drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi; 6) organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom. Klinika koja je organizacioni deo kliniko - bolnikog centra ili klinikog centra, kao i institut koji je organizacioni deo klinikog centra, duni su da obavljaju poslove iz stava 1. ovog lana i moraju ispunjavati uslove propisane ovim zakonom za kliniku, odnosno institut.

Referentne zdravstvene ustanove lan 82

Radi obavljanja poslova zdravstvene zatite, primene, praenja i unapreenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji bolesti u pojedinim oblastima zdravstvene zatite, ministar reenjem utvruje referentne zdravstvene ustanove za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Referentne zdravstvene ustanove pored uslova iz lana 49. ovog zakona moraju ispunjavati i sledee uslove:

1) da imaju organizovanu slubu, odnosno odgovarajui kadar za praenje i predlaganje novih zdravstvenih tehnologija, prouavanje i evaluaciju zdravstvene zatite i zdravstvene slube u oblasti za koju su osnovane; 2) da primenjuju najsavremenija dostignua medicinske nauke i prakse; 3) da imaju priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naunoistraivakom radu; 4) da imaju priznate rezultate u oblasti strunog usavravanja, poslediplomskog usavravanja, specijalizacije i ue specijalizacije u oblasti zdravstvene delatnosti za koju su referentne.

Farmaceutska zdravstvena delatnost lan 83

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnou, u smislu ovog zakona, podrazumeva se odgovorno snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava stanovnitva, zdravstvenih ustanova i privatne prakse, obezbeivanjem racionalne farmakoterapije radi leenja, poboljanja i odravanja kvaliteta ivota pacijenata, koje diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom, obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljavanja upotrebe lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praenja neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva. Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i nain obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti propisuje ministar.

lan 84
Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:

1) sprovoenje preventivnih mera za ouvanje i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno promociju zdravlja; 2) unapreivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava; 3) racionalizaciju trokova za sprovoenje utvrenih terapijskih protokola leenja; 4) praenje neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili smanjivanje tih reakcija; 5) izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova; 6) druge poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom. Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata i izradu galenskih, odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.

lan 85
Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi, u organizacionom delu stacionarne zdravstvene ustanove (u daljem tekstu: bolnika apoteka), odnosno u drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obezbeuje snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava. Odreeni poslovi farmaceutske zdravstvene delatnosti obavljaju se i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Farmaceutsku zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom (u daljem tekstu: farmaceut) i farmaceutski tehniar sa odgovarajuom kolom zdravstvene struke.

lan 86

U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutu je zabranjeno da: 1) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava za koje nije izdata dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom; 2) izda, odnosno proda lek bez recepta, odnosno druge medicinske dokumentacije propisane u skladu sa zakonom, a iji je reim izdavanja na recept; 3) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava proizvedenih od pravnog lica koje nema dozvolu za proizvodnju, odnosno izradu lekova u ovlaenoj apoteci, kao i nabavljenih od pravnog lica koje nema dozvolu za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava; 4) vri promet lekova i medicinskih sredstava na malo koji nisu obeleeni u skladu sa zakonom; 5) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nemaju odgovarajuu dokumentaciju o kvalitetu; 6) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava kojima je istekao rok upotrebe oznaen na pakovanju, ili je utvrena neispravnost u pogledu njihovog propisanog kvaliteta; 7) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava putem interneta. Promet na malo lekova i medicinskih sredstava, u smislu ovog zakona, obuhvata naruivanje, uvanje, izdavanje na recept ili bez recepta, odnosno na nalog, kao i prodaju lekova i medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova.

lan 87
U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutskom tehniaru zabranjeno je da: 1) obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva farmaceuta; 2) izdaje, odnosno prodaje na malo lekove na recept kao i lekove koji sadre opojne droge, odnosno odgovarajua medicinska sredstva;

3) samostalno izrauje galenske, odnosno magistralne lekove.

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost lan 88

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata: 1) zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju bolesnih i povreenih; 2) preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zatite; 3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja; 4) spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti; 5) spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba; 6) patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui; 7) spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove socijalnog staranja; 8) hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz; 9) farmaceutsku zdravstvenu zatitu; 10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju; 11) zatitu mentalnog zdravlja; 12) palijativno zbrinjavanje;

13) druge poslove utvrene zakonom. U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene ustanove ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvoenje programa za ouvanje i unapreenje zdravlja.

lan 89
Specijalistiko - konsultativna delatnost moe se obavljati u domu zdravlja i drugoj zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou. Specijalistiko - konsultativna delatnost koja se obavlja na primarnom nivou mora imati za svoje potrebe odgovarajuu laboratorijsku i drugu dijagnostiku. Dom zdravlja, kao i druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou, u obavljanju specijalistiko - konsultativne delatnosti povezuju se u strunom ili organizacionom smislu sa odgovarajuom zdravstvenom ustanovom koja obavlja sekundarnu zdravstvenu delatnost.

lan 90
Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativnu i bolniku zdravstvenu delatnost. Specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih. Bolnika zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smetaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnikoj apoteci.

lan 91
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i

obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolnikoj apoteci.

lan 92
Ministar reenjem odreuje zdravstvenu ustanovu na tercijarnom nivou koja obavlja poslove centra za kontrolu trovanja Republike. Centar za kontrolu trovanja iz stava 1. ovog lana prikuplja i obrauje podatke o dejstvu otrovnih hemikalija i prirodnih otrova; vodi registar o incidentima trovanja; uestvuje u formiranju i nadzoru nad centralnim zalihama protivotrova u Republici; prua informacije i savete u vezi sa akutnim trovanjima zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, zdravstvenim radnicima, kao i drugim pravnim i fizikim licima; vri ispitivanje i primenu novih metoda prevencije od trovanja; utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u vezi sa zatitom od trovanja, kao i pruanja medicinske pomoi i otklanjanja posledica trovanja. Centar za kontrolu trovanja mora imati informacioni centar za prikupljanje i obradu podataka iz svoje nadlenosti. Centar za kontrolu trovanja mora imati i toksikoloku laboratoriju i slubu za stacionarnu zdravstvenu zatitu. Zdravstvena ustanova i privatna praksa duni su da centru za kontrolu trovanja dostavljaju podatke o trovanjima, u skladu sa zakonom. Centar za kontrolu trovanja duan je da do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu dostavi prikupljene podatke o trovanju hemikalijama Ministarstvu, kao i ministarstvu nadlenom za poslove upravljanja hemikalijama.

Nain prikupljanja, obrade i uvanja podataka o trovanjima i dejstvu otrova, kao i obim i sadraj podataka koji se dostavljaju nadlenim ministarstvima iz stava 6. ovog lana, sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za poslove upravljanja hemikalijama.

lan 93
Pored zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou, obrazovna delatnost moe se obavljati i u ustanovama primarnog i sekundarnog nivoa zdravstvene zatite. Obrazovnu delatnost zdravstvena ustanova moe obavljati ako zakljui ugovor sa odgovarajuom kolom, odnosno fakultetom. Uslove koje zdravstvena ustanova mora ispunjavati za obavljanje praktine nastave uenika i studenata zdravstvene struke sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za poslove obrazovanja.

2. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou Dom zdravlja lan 94

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou. Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada, u skladu sa Planom mree. Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva optina, odnosno grad. Osniva doma zdravlja u dravnoj svojini koji je osnovan za teritoriju vie optina jeste ona optina u kojoj se nalazi sedite doma zdravlja.

lan 95

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje najmanje preventivna zdravstvena zatita za sve kategorije stanovnika, hitna medicinska pomo, opta medicina, zdravstvena zatita ena i dece, patronana sluba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika. U domu zdravlja obezbeuje se i prevencija i leenje u oblasti stomatoloke zdravstvene zatite, zdravstvena zatita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je osnovan dom zdravlja. U domu zdravlja obezbeuje se i sanitetski prevoz ako ta sluba nije organizovana u bolnici ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan. U domu zdravlja obavlja se i farmaceutska zdravstvena delatnost, u skladu sa ovim zakonom. Ako u optini postoje dom zdravlja i opta bolnica koji su u dravnoj svojini, laboratorijska, radioloka i druga dijagnostika mogu se organizovati samo u okviru jedne zdravstvene ustanove.

lan 96
U domu zdravlja, u zavisnosti od broja stanovnika u optini, kao i njihovih zdravstvenih potreba, udaljenosti najblie opte bolnice, odnosno postojanja drugih zdravstvenih ustanova u optini, moe se obavljati i druga specijalistiko-konsultativna delatnost, koja nije u vezi sa bolnikim leenjem, u skladu sa Planom mree. Izuzetno, na podrujima sa specifinim potrebama pruanja zdravstvene zatite stanovnitvu, gde saobraajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa Planom mree, u domu zdravlja moe se organizovati porodilite i stacionar za dijagnostiku i leenje akutnih i hroninih bolesti.

lan 97
Radi obezbeivanja dostupnosti zdravstvene zatite u domu zdravlja mogu se organizovati zdravstvene ambulante i zdravstvene stanice, u skladu sa Planom mree.

U zdravstvenoj stanici obavlja se najmanje hitna medicinska pomo, delatnost opte medicine i zdravstvena zatita dece. U zdravstvenoj ambulanti obavlja se najmanje delatnost opte medicine.

lan 98
Primarnu zdravstvenu zatitu u domu zdravlja graani ostvaruju preko izabranog lekara. Izabrani lekar je: 1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno specijalista medicine rada; 2) doktor medicine specijalista pedijatrije; 3) doktor medicine specijalista ginekologije; 4) doktor stomatologije. Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zatitu u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajue kolske spreme zdravstvene struke. Izuzetno od stava 2. ovog lana, izabrani lekar moe biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima koje propie ministar.

lan 99
Izabrani lekar: 1) organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja pojedinaca i porodice; 2) radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti; 3) vri dijagnostiku i blagovremeno leenje pacijenata;

4) ukazuje hitnu medicinsku pomo; 5) upuuje pacijenta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama, odnosno kod lekara specijaliste i usklauje miljenja i predloge za nastavak leenja pacijenta; 6) sprovodi kuno leenje, zdravstvenu negu i palijativno zbrinjavanje, kao i leenje bolesnika kojima nije neophodno bolniko leenje; 7) propisuje lekove i medicinska sredstva; 8) sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog zdravlja; 9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom. U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite izabrani lekar upuuje pacijenta na sekundarni i tercijarni nivo. Izabrani lekar na osnovu miljenja doktora medicine specijaliste odgovarajue grane medicine upuuje pacijenta na tercijarni nivo. Izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta. Zdravstvena zatita preko izabranog lekara ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zdravstvenog osiguranja.

Apoteka lan 100

Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou. Apoteka u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada, u skladu sa Planom mree. Apoteku u dravnoj svojini osniva optina, odnosno grad.

Osniva apoteke u dravnoj svojini koja je osnovana za teritoriju vie optina jeste ona optina u kojoj se nalazi sedite apoteke. U apoteci se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost koja obuhvata: 1) promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja pravilnom upotrebom lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava; 2) promet na malo lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, a na osnovu planova za nabavku lekova i medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe; 3) praenje savremenih strunih i naunih dostignua u oblasti farmakoterapije i pruanje graanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i drugim zainteresovanim subjektima, informacija o lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava; 4) davanje pacijentima saveta za pravilnu upotrebu lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno uputstava za njihovu pravilnu upotrebu; 5) izradu magistralnih lekova; 6) druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 101
Apoteka iz lana 100. ovog zakona moe u svom sastavu imati i galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova (u daljem tekstu: ovlaena apoteka), u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava. Galenski lek izraen u ovlaenoj apoteci moe se nalaziti u prometu na malo u toj apoteci, kao i u drugoj apoteci koja u svom sastavu nema galensku laboratoriju, a sa kojom je ovlaena apoteka sklopila ugovor o prometu na malo galenskih lekova. Apoteka moe organizovati ogranke apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova.

U apoteci se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost u skladu sa Dobrom apotekarskom praksom, odnosno u skladu sa smernicama Dobre laboratorijske prakse, Dobre prakse u distribuciji, Dobre proizvoake prakse za izradu galenskih lekova koja ima elemente industrijske proizvodnje, u skladu sa zakonom kojim je ureena oblast lekova i medicinskih sredstava. Dobru apotekarsku praksu iz stava 4. ovog lana propisuje ministar. Apoteka je duna da na vidnom mestu istakne ime ovlaenog farmaceuta, koji je odgovoran za celokupno rukovanje lekovima, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova, u skladu sa zakonom kojim je ureena oblast lekova i medicinskih sredstava. Pored prometa lekova i medicinskih sredstava na malo, apoteka moe snabdevati graane i deijom hranom, dijetetskim proizvodima, odreenim vrstama kozmetikih i drugih sredstava za zatitu zdravlja, u skladu sa aktom koji donosi nadlena komora.

Zavod lan 102

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zatite. Zavod se osniva kao: 1) zavod za zdravstvenu zatitu studenata; 2) zavod za zdravstvenu zatitu radnika; 3) zavod za hitnu medicinsku pomo; 4) zavod za gerontologiju; 5) zavod za stomatologiju;

6) zavod za plune bolesti i tuberkulozu; 7) zavod za kono-venerine bolesti. Zavod iz stava 2. ovog lana moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost. Zavod u dravnoj svojini iz stava 2. ovog lana moe se osnovati samo na teritoriji na kojoj se nalazi sedite univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke, u skladu sa Planom mree. Zavod iz stava 4. ovog lana osniva grad, osim Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova koji osniva Republika.

lan 103
Zavod za zdravstvenu zatitu studenata je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zatita studenata i organizuje preventivna i kurativna zdravstvena zatita iz oblasti opte medicine, stomatologije, ginekologije, laboratorijske i druge dijagnostike i terapije za potrebe studenata. U zavodu za zdravstvenu zatitu studenata moe se obavljati i specijalistiko-konsultativna delatnost, kao i stacionarna zdravstvena delatnost. Zdravstvena zatita studenata moe se obezbediti i u domu zdravlja, u skladu sa zakonom.

lan 104
Zavod za zdravstvenu zatitu radnika je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zatita i ouvanje zdravlja zaposlenih u bezbednoj i zdravoj radnoj sredini, obavljanjem delatnosti medicine rada. U zavodu za zdravstvenu zatitu radnika moe se obavljati i preventivna i kurativna zdravstvena delatnost iz oblasti opte medicine, stomatologije, ginekologije, kao i specijalistikokonsultativna delatnost.

Poslodavac moe za potrebe svojih zaposlenih osnovati ordinaciju medicine rada, koja obavlja poslove preventivne zdravstvene delatnosti u oblasti medicine rada. Ministar propisuje uslove za osnivanje i poetak rada i obavljanje delatnosti ordinacije medicine rada iz stava 3. ovog lana.

lan 105
Zavod za hitnu medicinsku pomo je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja hitna medicinska pomo i sanitetski prevoz akutno obolelih i povreenih u druge odgovarajue zdravstvene ustanove, prevoz pacijenata na dijalizi, kao i snabdevanje lekovima koji se daju u hitnim sluajevima.

lan 106
Zavod za gerontologiju je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zatita starih lica i sprovode mere za ouvanje i unapreenje zdravlja i prevenciju bolesti ove populacione grupe, odnosno koja obavlja i delatnost kunog leenja i nege, palijativnog zbrinjavanja i rehabilitacije starih lica.

lan 107
Zavod za stomatologiju je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost iz oblasti stomatoloke zdravstvene zatite koja obuhvata preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge. U zavodu za stomatologiju moe se obavljati i specijalistiko-konsultativna delatnost iz oblasti stomatologije.

lan 108
Zavod za plune bolesti i tuberkulozu je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja specijalistikokonsultativna delatnost i pruaju preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione

zdravstvene usluge iz oblasti zdravstvene zatite pacijenata obolelih od tuberkuloze i drugih plunih bolesti koje se mogu leiti na ambulantni nain. Zavod za plune bolesti i tuberkulozu u sklopu preventivne zdravstvene zatite organizuje i sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje tuberkuloze i drugih plunih bolesti.

lan 109
Zavod za kone i venerine bolesti je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja specijalistikokonsultativna delatnost i pruaju preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge iz oblasti dermatovenerologije i mikrobiologije sa parazitologijom. Zavod za kone i venerine bolesti u sklopu preventivne zdravstvene delatnosti organizuje i sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje polno prenosivih infekcija.

3. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou Bolnica (opta i specijalna) lan 110

Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou. Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost po pravilu kao nastavak dijagnostike, leenja i rehabilitacije u domu zdravlja, odnosno kada su zbog sloenosti i teine oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smetaja i lekova. Bolnica je duna da sarauje sa domom zdravlja i prua mu strunu pomo u sprovoenju mera primarne zdravstvene zatite. Stacionarna i specijalistiko-konsultativna delatnost bolnice ine jedinstvenu funkcionalnu i organizacionu celinu.

Bolnica organizuje svoj rad tako da se najvei broj bolesnika ispituje i lei u poliklinikoj slubi, a stacionarno leenje prua se obolelim i povreenim licima samo kada je to neophodno. Bolnica moe imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za produenu bolniku negu (gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u terminalnoj fazi bolesti, kao i za leenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna bolnica). Bolnica moe biti opta i specijalna.

lan 111
Opta bolnica prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti. Opta bolnica u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina. Opta bolnica mora imati organizovane slube najmanje za: 1) prijem i zbrinjavanje hitnih stanja; 2) obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije; 3) laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou; 4) anesteziologiju sa reanimacijom; 5) ambulantu za rehabilitaciju; 6) farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke. Opta bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i: 1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo; 2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

3) slubu za patoloku anatomiju. Opta bolnica moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz drugih grana medicine. Opta bolnica koja je osnovana za teritoriju vie optina, kao i bolnica u sreditu okruga, pored slubi utvrenih u stavu 3. ovog lana, moe obavljati bolniku zdravstvenu delatnost i iz drugih grana medicine.

lan 112
Specijalna bolnica prua zdravstvenu zatitu licima odreenih dobnih grupa, odnosno obolelima od odreenih bolesti. Specijalna bolnica obavlja specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za oblast za koju je osnovana, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke. Specijalna bolnica u skladu sa delatnou koju obavlja mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, i: 1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo; 2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima; 3) slubu za patoloku anatomiju.

lan 113
Specijalna bolnica koja u obavljanju zdravstvene delatnosti koristi prirodni faktor leenja (gas, mineralna voda, peloid i dr.) duna je da u toku korienja prirodnog faktora prati njegova lekovita svojstva i najmanje jednom u tri godine izvri ponovno ispitivanje njegove lekovitosti u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi. Specijalna bolnica iz stava 1. ovog lana moe pruati i usluge iz turizma, u skladu sa propisima koji ureuju oblast turizma.

lan 114
Bolnica iji je osniva Republika, odnosno autonomna pokrajina duna je da se povezuje i sarauje sa ustanovama na primarnom nivou podruja za koje je osnovana, sa ciljem uspostavljanja i odravanja svrsishodnog upuivanja pacijenata na sekundarni nivo zdravstvene zatite i razmene strunih znanja i iskustava.

4. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou Klinika lan 115

Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije. Klinika obavlja i obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, u skladu sa zakonom. Klinika, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora ispunjavati i uslove iz lana 111. st. 3. i 4. ovog zakona. Klinika se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Klinika u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovana i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Institut lan 116

Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine ili stomatologije. Institut obavlja obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, u skladu sa zakonom.

Pored uslova propisanih ovim zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti, institut mora ispuniti i uslove koji su propisani zakonom kojim se ureuje oblast naunoistraivake delatnosti. Institut, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora ispunjavati i uslove iz lana 111. st. 3. i 4. ovog zakona. Institut se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Institut u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za graane sa te teritorije i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Kliniko-bolniki centar lan 117

Kliniko - bolniki centar je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko - konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedne ili vie grana medicine. Pored uslova predvienih ovim zakonom za optu bolnicu, kliniko-bolniki centar u granama medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati i uslove predviene ovim zakonom za kliniku. Kliniko-bolniki centar se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Kliniko-bolniki centar u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za teritoriju za koju je osnovan i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Kliniki centar lan 118

Kliniki centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili vie klinika, tako da ini funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na: 1) obavljanje visokospecijalizovane specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti; 2) obrazovno-nastavnu delatnost; 3) naunoistraivaku delatnost. Kliniki centar obavlja specijalizovanu polikliniku i bolniku zdravstvenu delatnost iz vie grana medicine, odnosno oblasti zdravstvene zatite. Kliniki centar moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Kliniki centar u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica za teritoriju za koju je osnovan obavlja i delatnost opte bolnice.

5. Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vie nivoa Zavod za javno zdravlje lan 119
Zavod za javno zdravlje osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina. Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju vie optina, odnosno grada, kao i za teritoriju Republike, u skladu sa Planom mree. Pod javnim zdravljem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za ouvanje zdravlja stanovnitva putem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti drutva usmerenih na ouvanje fizikog i psihikog zdravlja, odnosno ouvanje

ivotne sredine, kao i spreavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljanju kvaliteta ivota.

lan 120
Zavod za javno zdravlje: 1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovnitva i izvetava nadlene organe i javnost; 2) prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva; 3) predlae elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva; 4) vri informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o sopstvenom zdravlju; 5) vri procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite; 6) planira razvoj strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 7) podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema; 8) vri primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja; 9) sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i reavanju zdravstvenih problema stanovnitva; 10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 121
Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno - medicinsku, higijensko - ekoloku, epidemioloku i mikrobioloku zdravstvenu delatnost.

Zavod za javno zdravlje vri bakterioloke, seroloke, virusoloke, hemijske i toksikoloke preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom ivotnih namirnica, vode, vazduha, predmeta opte upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti. Zavod za javno zdravlje koordinira, usklauje i struno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz Plana mree, za teritoriju za koju je osnovan. Zavod za javno zdravlje sarauje sa drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji za koju je osnovan, kao i sa nadlenim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i organizacijama od znaaja za unapreenje javnog zdravlja. Osniva moe organizovati zavod za javno zdravlje kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona. Zavod za javno zdravlje moe obavljati poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije ako na podruju za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove.

lan 122
Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike, pored poslova iz l. 120. i 121. ovog zakona, obavlja i sledee poslove: 1) koordinira i prati struni rad zavoda za javno zdravlje i drugih zdravstvenih ustanova koje obavljaju higijensko-epidemioloku i socijalno-medicinsku delatnost u Republici; 2) izuava i u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama predlae dugoronu strategiju zdravstvene zatite sa prioritetima i metodoloki rukovodi njenim sprovoenjem, u saradnji sa fakultetima medicinske struke; 3) utvruje potrebne mere u elementarnim i drugim veim nepogodama i nesreama i vri njihovo sprovoenje u saradnji sa drugim ustanovama. Nain i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovoenje javnog zdravlja uredie se posebnim zakonom.

Zavod za transfuziju krvi lan 123

Zavod za transfuziju krvi osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina. Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeivanje potreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribuciju krvnih derivata, dijagnostika ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu i nadzor transfuziolokog leenja, prikupljanje matinih elija, tipizaciju tkiva, konsultacije u klinikoj medicini, kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalatva krvi. Zavod za transfuziju krvi moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Zavod za transfuziju krvi utvruje jedinstvenu doktrinu, obezbeuje njeno sprovoenje i struno povezivanje sa slubama za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeuju zavodi za transfuziju krvi i slube za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Zavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstie i organizuje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi, sprovoenju programa prikupljanja krvi, kao i planiranje potreba u lekovima proizvedenim iz krvi. Zavod za transfuziju krvi osnovan za teritoriju Republike, pored poslova iz st. 2, 4, 5. i 6. ovog lana, obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast transfuzije krvi. Osniva moe organizovati zavod za transfuziju krvi kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona. Nain i postupak, kao i uslovi i organizacija transfuzioloke delatnosti, uredie se posebnim zakonom.

Zavod za medicinu rada lan 124

Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike - osniva Republika. Zavod za medicinu rada iz stava 1. ovog lana je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zatite zdravlja na radu, i to: 1) prati i prouava uslove rada, organizovanja i sprovoenja informacionog sistema prikupljanja podataka i praenja epidemioloke situacije na teritoriji Republike u oblasti profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu i predlae mere za njihovo spreavanje i smanjivanje; 2) planira, organizuje, sprovodi i evaluira mere, aktivnosti i postupke u oblasti zatite zdravlja na radu, utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u oblasti medicine rada, promociju zdravlja na radu i prua struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju; 3) unapreuje organizaciju i rad zdravstvenih ustanova u oblasti zatite zdravlja na radu i koordinira njihov rad; 4) utvruje jedinstvenu metodologiju i postupke u programiranju, planiranju i sprovoenju mera preventivne zatite radnika; 5) uvodi i ispituje nove zdravstvene tehnologije, kao i primenu novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije u oblasti medicine rada; 6) prati savremena dostignua u oblasti organizacije medicine rada i predlae zdravstvene standarde za unapreenje i razvoj; 7) izuava sve faktore profesionalnih rizika i vri njihovu identifikaciju, kvalifikaciju i procenu; 8) vri zdravstvene i druge preglede i merenja u vezi sa jonizirajuim i nejonizirajuim zraenjem u zdravstvenoj zatiti, odnosno radioloku zdravstvenu zatitu;

9) obavlja struno-medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrivanjem radnih mesta, poslova sa poveanim rizikom, odnosno poslova na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 10) predlae i sprovodi preventivne lekarske preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom; 11) predlae i primenjuje kriterijume za ocenu sposobnosti za upravljanje motornim vozilima; 12) ocenjuje radnu sposobnost obolelih od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, posledica povreda na radu i van rada, vri ocenu radne i opte ivotne sposobnosti, procenjuje telesno oteenje i vri druga vetaenja u vezi sa radnom sposobnou zaposlenih; 13) obavlja druge poslove u oblasti zatite zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu delatnost iz oblasti zatite zdravlja na radu. Osniva moe organizovati zavod za medicinu rada kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za sudsku medicinu lan 125

Zavod za sudsku medicinu u dravnoj svojini osniva Republika. Zavod za sudsku medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost u oblasti sudske medicine, odnosno sudsko-medicinske dijagnostike i ekspertize, a na osnovu obdukcija, klinikih pregleda i laboratorijske dijagnostike, za potrebe suda, zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i drugih lica. Zavod za sudsku medicinu obuhvata najmanje sudsko-medicinsku i hemijsko-toksikoloku delatnost, proveru uspenosti operativnih i drugih postupaka i sredstava leenja, kao i proveru ispravnosti postavljene dijagnoze.

Zavod za sudsku medicinu moe obavljati i druge poslove iz oblasti sudske medicine. Zavod za sudsku medicinu moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Osniva moe organizovati zavod za sudsku medicinu kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume lan 126

Zavod za virusologiju, vakcine i serume osniva Republika. Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova koja prati i prouava, ispituje, utvruje i uvodi, odnosno sprovodi strune i naune metode prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti, proizvodi serume, vakcine i druge imunobioloke i dijagnostike preparate i sredstva kojima se snabdevaju zdravstvene ustanove na teritoriji Republike. Zavod za virusologiju, vakcine i serume uestvuje u utvrivanju i sprovoenju doktrinarnih uputstava u oblasti prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti. Zavod za virusologiju, vakcine i serume moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Osniva moe organizovati zavod za virusologiju, vakcine i serume kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za antirabinu zatitu lan 127

Zavod za antirabinu zatitu osniva autonomna pokrajina.

Zavod za antirabinu zatitu obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti prevencije i laboratorijske dijagnostike besnila i drugih zaraznih bolesti, odnosno prati i prouava rairenost besnila i predlae mere za njegovo suzbijanje. Zavod za antirabinu zatitu vri ispitivanje i primenu novih metoda prevencije i imunoprofilakse besnila, odnosno utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove iz antirabine zatite i prua struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju. Zavod za antirabinu zatitu moe obavljati i druge poslove zdravstvene zatite.

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju lan 128

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju u dravnoj svojini osniva Republika. Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju obavlja vanbolniku i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz oblasti psihofiziolokih i govornih poremeaja, prati i prouava stanje razvojnih poremeaja, oteenja sluha kod dece i omladine i govornih poremeaja lica svih uzrasta, kao i slepe i slabovide dece predkolskog uzrasta. Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju istrauje i otkriva uzroke i pojave poremeaja i nain i mere njihovog ranog otkrivanja, efikasnog i kvalitetnog leenja, rehabilitacije i spreavanja invalidnosti. Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju prati i sprovodi struno i nauno utvrene metode dijagnostike, leenja i rehabilitacije, odnosno utvruje struno - metodoloke i doktrinarne kriterijume i koordinira rad svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji obavljaju ovu zdravstvenu delatnost na teritoriji Republike. Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju moe obavljati i druge poslove zdravstvene zatite.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

lan 129
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u dravnoj svojini osniva grad. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti preventivne zdravstvene zatite stanovnitva od zaraznih bolesti. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju sprovodi mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti u zdravstvenim i drugim ustanovama, u skladu sa zakonom. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju utvruje i prati sprovoenje jedinstvene doktrine u primeni biocida u spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti i sprovodi programe medicinske ekologije kroz procenu rizika u primeni biocida. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju moe obavljati i druge poslove, u skladu sa zakonom.

V. ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE I STRUNI ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE

1. Organi zdravstvene ustanove lan 130
Organi zdravstvene ustanove su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor. Zdravstvena ustanova moe imati i zamenika direktora, koji se imenuje i razreava pod uslovima, na nain i po postupku koji je propisan za imenovanje i razreenje direktora zdravstvene ustanove. Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvene ustanove imenuje i razreava osniva.

Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zavoda, klinike, instituta i klinikog centra, odnosno Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova, iji je osniva Republika, imenuje i razreava Vlada. Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvenih ustanova iji je osniva Republika, osim ustanova iz stava 4. ovog lana, imenuje i razreava ministar. Lica iz stava 3. ovog lana u zdravstvenim ustanovama u dravnoj svojini, kao i njihovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, poboni srodnici zakljuno sa drugim stepenom srodstva, suprunici i srodnici po tazbini zakljuno sa prvim stepenom srodstva, ne smeju, direktno ili preko treeg fizikog ili pravnog lica, imati uea kao vlasnici udela, akcionari, u pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene delatnosti, odnosno ne smeju obavljati ovu delatnost kao preduzetnici, o emu potpisuju izjavu radi spreavanja sukoba javnog i privatnog interesa.

Direktor lan 131

Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove. Za struno-medicinski rad zdravstvene ustanove, ako direktor nema visoku kolsku spremu zdravstvene struke, odgovoran je zamenik, odnosno pomonik direktora. U zdravstvenoj ustanovi koja obavlja obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost direktor postavlja pomonika za obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost. Direktor podnosi upravnom odboru pismeni tromeseni, odnosno estomeseni izvetaj o poslovanju zdravstvene ustanove. Direktor prisustvuje sednicama i uestvuje u radu upravnog odbora, bez prava odluivanja.

lan 132

Za direktora zdravstvene ustanove moe biti imenovano lice: 1) koje ima visoku kolsku spremu zdravstvene struke ili visokokolsku spremu druge struke sa zavrenom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menadmenta; 2) koje ima najmanje pet godina radnog staa u oblasti zdravstvene zatite; 3) koje ispunjava i druge uslove predviene statutom zdravstvene ustanove. Ako za direktora zdravstvene ustanove nije imenovano lice sa visokom kolskom spremom zdravstvene struke, ve lice sa zavrenom visokom kolskom spremom druge struke, zamenik ili pomonik direktora za zdravstvenu delatnost mora biti lice sa visokom kolskom spremom zdravstvene struke. Direktor zdravstvene ustanove imenuje se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje upravni odbor zdravstvene ustanove. Javni konkurs iz stava 3. ovog lana raspisuje se 60 dana pre isteka mandata direktora. Upravni odbor zdravstvene ustanove duan je da u roku od 30 dana od dana zavretka javnog konkursa izvri izbor kandidata i predlog dostavi osnivau. Na osnovu predloga upravnog odbora osniva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, imenuje direktora.

lan 133
Direktor zdravstvene ustanove imenuje se na period od etiri godine, najvie dva puta uzastopno. Mandat direktora zdravstvene ustanove rauna se od dana stupanja na dunost.

lan 134

Ako upravni odbor zdravstvene ustanove ne izvri izbor kandidata za direktora zdravstvene ustanove, odnosno ako osniva zdravstvene ustanove ne imenuje direktora zdravstvene ustanove, u skladu sa odredbama ovog zakona, osniva e imenovati vrioca dunosti direktora na period od est meseci. Uslovi za izbor, prava, obaveze i odgovornosti direktora zdravstvene ustanove odnose se i na vrioca dunosti direktora zdravstvene ustanove.

lan 135
Dunost direktora zdravstvene ustanove prestaje istekom mandata i razreenjem. Osniva zdravstvene ustanove razreie direktora pre isteka mandata: 1) na lini zahtev; 2) ako obavlja funkciju suprotno odredbama zakona; 3) ako nestrunim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veu tetu zdravstvenoj ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvrava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati vee smetnje u radu zdravstvene ustanove; 4) ako mu nadlena komora izrekne jednu od disciplinskih mera propisanih zakonom; 5) ako je nalazom zdravstvene inspekcije ustanovljena povreda propisa i optih akata zdravstvene ustanove ili nepravilnost rada direktora; 6) ako nastupe okolnosti iz lana 130. stav 6. ovog zakona; 7) ako je protiv njega pokrenut krivini postupak za delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje te funkcije, odnosno ako je pravnosnanom sudskom odlukom osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje funkcije direktora zdravstvene ustanove;

8) ako nenamenski upotrebljava, odnosno ako dozvoli nenamensko korienje sredstava organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno ako koristi sredstva u suprotnosti sa ugovorom zakljuenim sa organizacijom zdravstvenog osiguranja; 9) ako zdravstvena ustanova stie sredstva suprotno ovom zakonu, odnosno naplaivanjem zdravstvenih usluga osiguranim licima suprotno zakonu kojim se ureuje zdravstveno osiguranje; 10) iz drugih razloga utvrenih zakonom ili statutom zdravstvene ustanove.

Upravni odbor lan 136

Upravni odbor zdravstvene ustanove: 1) donosi statut zdravstvene ustanove uz saglasnost osnivaa; 2) donosi druge opte akte ustanove u skladu sa zakonom; 3) odluuje o poslovanju zdravstvene ustanove; 4) donosi program rada i razvoja; 5) donosi finansijski plan i godinji obraun zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom; 6) usvaja godinji izvetaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove; 7) odluuje o korienju sredstava zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom; 8) raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora; 9) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Akti iz stava 1. taka 5) ovog lana za deo sredstava koje zdravstvene ustanove stiu iz budeta i iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja donose se na nain i po postupku kojim se ureuje budetski sistem Republike. Upravni odbor odluuje ako je prisutno vie od polovine lanova upravnog odbora i donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 137
Upravni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima pet lanova od kojih su dva lana iz zdravstvene ustanove, a tri lana su predstavnici osnivaa. Upravni odbor u bolnici, klinici, institutu, kliniko-bolnikom centru i klinikom centru ima sedam lanova od kojih su tri lana iz zdravstvene ustanove, a etiri lana su predstavnici osnivaa. Najmanje jedan lan iz reda zaposlenih u upravnom odboru mora biti zdravstveni radnik sa visokom strunom spremom. lanovi upravnog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od etiri godine.

Nadzorni odbor lan 138

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove. Nadzorni odbor odluuje ako je prisutno vie od polovine lanova nadzornog odbora i donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 139
Nadzorni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima tri lana od kojih je jedan lan iz zdravstvene ustanove, a dva lana su predstavnici osnivaa.

Nadzorni odbor u bolnici, klinici, institutu, kliniko-bolnikom centru i klinikom centru ima pet lanova od kojih su dva lana iz zdravstvene ustanove, a tri lana su predstavnici osnivaa. lanovi nadzornog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od etiri godine.

lan 140
U upravnom i nadzornom odboru zdravstvene ustanove u dravnoj svojini koja obavlja delatnost za teritoriju vie optina, optine moraju biti srazmerno zastupljene. lanove upravnog i nadzornog odbora iz zdravstvene ustanove osniva imenuje na predlog strunog saveta zdravstvene ustanove.

Statut zdravstvene ustanove lan 141

Zdravstvena ustanova ima statut kojim se ureuje: delatnost, unutranja organizacija, upravljanje, poslovanje, uslovi za imenovanje i razreenje direktora, zamenika direktora, odnosno pomonika direktora za obrazovni i naunoistraivaki rad, kao i druga pitanja od znaaja za rad ustanove. Na statut zdravstvene ustanove, koji donosi upravni odbor, saglasnost daje osniva. Na odredbe statuta zdravstvene ustanove u dravnoj svojini u delu kojim se ureuje oblast zdravstvene zatite, odnosno specijalnosti iz kojih ona obavlja zdravstvenu delatnost, unutranja organizacija i uslovi za imenovanje i razreenje direktora prethodno se pribavlja miljenje Ministarstva. Na statut klinike, instituta i klinikog centra, kao i Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva unutranjih poslova, iji je osniva Republika, saglasnost daje Vlada. Na statut zavoda, zavoda za javno zdravlje, opte i specijalne bolnice i bolnice iji je osniva Republika saglasnost daje Ministarstvo.

Unutranja organizacija zdravstvene ustanove lan 142

Zdravstvena ustanova obrazuje organizacione jedinice u zavisnosti od vrste delatnosti, broja zaposlenih i drugih propisanih uslova. Organizaciona jedinica koja je deo zdravstvene ustanove moe nositi naziv koji je ovim zakonom predvien za vrstu zdravstvene ustanove iz lana 46. stav 3. ta. 2), 6) i 7) ovog zakona, ako ta organizaciona jedinica ispunjava uslove utvrene ovim zakonom za tu vrstu zdravstvene ustanove. Ministar propisuje uslove i nain unutranje organizacije zdravstvenih ustanova. U zdravstvenoj ustanovi u dravnoj svojini uspostavlja se sistem interne kontrole za sve transakcije rauna prihoda i rashoda, rauna finansijskih sredstava i obaveza i rauna finansiranja, kao i upravljanja dravnom imovinom, organizovanjem posebne slube internih kontrolora. Sistem interne kontrole iz stava 4. ovog lana ima za cilj da obezbedi primenu zakona, propisa, pravila i procedure; uspeno poslovanje; ekonomino, efikasno i namensko korienje sredstava; uvanje sredstava i ulaganja od gubitaka, ukljuujui i od prevara, nepravilnosti ili korupcije; integritet i pouzdanost informacija, rauna i podataka. Interni kontrolori su direktno odgovorni direktoru zdravstvene ustanove, a izvetaj o obavljanju poslova interne kontrolore podnose upravnom odboru zdravstvene ustanove najmanje dva puta godinje. Unutranja organizacija interne kontrole i broj internih kontrolora u zdravstvenoj ustanovi blie se ureuje statutom zdravstvene ustanove. Na postupak i nain vrenja interne kontrole u zdravstvenim ustanovama u dravnoj svojini primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje budetski sistem, kao i propisa donetih za sprovoenje tog zakona.

2. Struni organi u zdravstvenoj ustanovi lan 143

Struni organi zdravstvene ustanove jesu: 1) struni savet; 2) struni kolegijum; 3) etiki odbor; 4) komisija za unapreenje kvaliteta rada.

Struni savet lan 144

Struni savet jeste savetodavno telo direktora i upravnog odbora. lanovi strunog saveta su zdravstveni radnici sa visokom kolskom spremom koje na predlog organizacione jedinice zdravstvene ustanove imenuje direktor. U radu strunog saveta uestvuje i glavna sestra zdravstvene ustanove. Direktor zdravstvene ustanove ne moe biti lan strunog saveta. Struni savet sastaje se najmanje jednom u 30 dana.

lan 145
Struni savet: 1) razmatra i odluuje o pitanjima strunog rada zdravstvene ustanove; 2) predlae program strunog rada, kao i strunog razvoja zdravstvene ustanove;

3) predlae plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 4) predlae plan za unapreenje kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi; 5) prati i organizuje sprovoenje unutranje provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi; 6) obavlja i druge poslove utvrene statutom. Zadaci i nain rada strunog saveta ureuju se statutom zdravstvene ustanove.

Struni kolegijum lan 146

Struni kolegijum je struno telo koje se radi razmatranja i usvajanja strunih i doktrinarnih stavova obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice, odnosno u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju vei broj organizacionih jedinica. Sastav i rad strunog kolegijuma ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

Etiki odbor lan 147

Etiki odbor jeste struno telo koje prati pruanje i sprovoenje zdravstvene zatite na naelima profesionalne etike. Direktor zdravstvene ustanove imenuje etiki odbor na predlog strunog saveta. lanovi etikog odbora imenuju se iz reda zaposlenih zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi i graana sa zavrenim pravnim fakultetom koji ive ili rade na teritoriji za koju je zdravstvena ustanova osnovana. Broj lanova etikog odbora ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

lan 148
Zadaci etikog odbora zdravstvene ustanove jesu da: 1) prati i analizira primenu naela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti; 2) daje saglasnost za sprovoenje naunih istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenoj ustanovi, odnosno da prati njihovo sprovoenje; 3) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa uzimanjem delova ljudskog tela u medicinske i nauno-nastavne svrhe, u skladu sa zakonom; 4) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u skladu sa zakonom; 5) prati i analizira etinost odnosa izmeu zdravstvenih radnika i pacijenata, posebno u oblasti davanja saglasnosti pacijenta za predloenu medicinsku meru; 6) prati, analizira i daje miljenja o primeni naela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici, leenju, rehabilitaciji, istraivanju, kao i o uvoenju novih zdravstvenih tehnologija; 7) doprinosi stvaranju navika za potovanje i primenu naela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti; 8) vri stalnu savetodavnu funkciju po svim pitanjima u obavljanju zdravstvene zatite; 9) razmatra i druga etika pitanja u obavljanju delatnosti zdravstvene ustanove.

Komisija za unapreenje kvaliteta rada lan 149

Komisija za unapreenje kvaliteta rada jeste struno telo koje se stara o stalnom unapreenju kvaliteta zdravstvene zatite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi.

Komisija za unapreenje kvaliteta rada donosi godinji program provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi. Broj lanova, sastav i nain rada komisije za unapreenje kvaliteta rada ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

G. STRUNA TELA NA NIVOU REPUBLIKE

1. Zdravstveni savet Srbije lan 150
Obrazuje se Zdravstveni savet Srbije (u daljem tekstu: Zdravstveni savet), kao struno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zatite, organizacije zdravstvene slube i sistema zdravstvenog osiguranja.

Sastav Zdravstvenog saveta lan 151

Zdravstveni savet ima 15 lanova koje bira Narodna skuptina, na predlog Vlade, i to: 1) dva istaknuta strunjaka iz reda redovnih profesora medicinskih fakulteta u Republici, koji su vrhunski nauni radnici sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema zdravstvene zatite; 2) jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora stomatolokog fakulteta u Republici, koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema stomatoloke zdravstvene zatite; 3) jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora farmaceutskog fakulteta u Republici, koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema farmaceutske zdravstvene zatite; 4) jedan predstavnik Srpske akademije nauka i umetnosti;

5) po jedan predstavnik iz reda lanova komora zdravstvenih radnika; 6) jedan predstavnik Srpskog lekarskog drutva; 7) jedan predstavnik udruenja zdravstvenih ustanova; 8) dva predstavnika iz reda istaknutih strunjaka za oblast zdravstvenog osiguranja i finansiranja zdravstvene zatite; 9) jedan istaknuti strunjak koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj oblasti javnog zdravlja.

lan 152
Mandat lanova Zdravstvenog saveta traje pet godina. lan Zdravstvenog saveta ne moe biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, lice imenovano u organe organizacija koje obavljaju poslove zdravstvenog osiguranja, odnosno organe zdravstvenih ustanova, visokokolskih ustanova, komora zdravstvenih radnika, Srpskog lekarskog drutva i udruenja zdravstvenih ustanova. Zdravstveni savet bira predsednika iz reda svojih lanova.

lan 153
Narodna skuptina moe razreiti lana Zdravstvenog saveta pre isteka mandata, i to: 1) na lini zahtev; 2) ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Zdravstvenog saveta ili svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja, a na predlog Vlade; 3) ukoliko stupi na funkciju iz lana 152. stav 2. ovog zakona.

Nadlenost Zdravstvenog saveta

lan 154
Nadlenost Zdravstvenog saveta jeste: 1) da prati razvoj sistema zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u Republici i njihovo usklaivanje sa evropskim i meunarodnim standardima; 2) da predlae mere za ouvanje i unapreenje zdravstvenog stanja i jaanje zdravstvenog potencijala stanovnitva; 3) da predlae mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite svih graana u Republici, kao i mere za unapreenje zdravstvene zatite ugroenih populacija; 4) da predlae mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima odrivosti i efikasnosti; 5) da predlae mere za funkcionisanje obaveznog zdravstvenog osiguranja na principima odrivosti, ekonominosti i efikasnosti, kao i mere za uspostavljanje i razvoj drugih vidova zdravstvenog osiguranja; 6) da vri postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (u daljem tekstu: akreditacija programa kontinuirane edukacije), u skladu sa lanom 187. stav 3. ovog zakona; 7) da daje miljenje na predlog plana razvoja kadrova u zdravstvu; 8) da daje miljenje o upisnoj politici na fakultete i kole zdravstvene struke i sarauje sa nadlenim dravnim organima i drugim strunim telima u predlaganju mera racionalne upisne politike na fakultete i kole zdravstvene struke; 9) da daje inicijativu i predlae mere u cilju sprovoenja reforme u oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja;

10) da razmatra i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja i prua strunu pomo dravnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka koji se odnose na drutvenu brigu o zdravlju; 11) da obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Rad Zdravstvenog saveta lan 155

Rad Zdravstvenog saveta je javan. Zdravstveni savet moe obrazovati posebna radna tela. Zdravstveni savet donosi poslovnik o svom radu. Sredstva za rad Zdravstvenog saveta obezbeuju se u budetu Republike. Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe Zdravstvenog saveta obavlja Ministarstvo. Zdravstveni savet podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o svom radu najmanje jedanput godinje.

2. Etiki odbor Srbije lan 156

Etiki odbor Srbije je struno telo koje se stara o pruanju i sprovoenju zdravstvene zatite na nivou Republike, na naelima profesionalne etike. Vlada imenuje i razreava predsednika i lanove Etikog odbora Srbije, na predlog ministra. Mandat lanova Etikog odbora Srbije traje pet godina.

Etiki odbor Srbije ima devet lanova koji se biraju iz reda istaknutih strunjaka koji imaju znaajne rezultate u radu, kao i doprinos u oblasti zdravstvene zatite, profesionalne etike zdravstvenih radnika i humanistikih nauka. lanovi Etikog odbora Srbije ne mogu biti lica iz lana 152. stav 2. ovog zakona. Etiki odbor Srbije donosi poslovnik o svom radu. Sredstva za rad Etikog odbora Srbije obezbeuju se u budetu Republike.

Nadlenost Etikog odbora Srbije lan 157

Nadlenost Etikog odbora Srbije jeste: 1) da predlae osnovna naela profesionalne etike zdravstvenih radnika; 2) da prati primenu naela profesionalne etike zdravstvenih radnika u obavljanju zdravstvene delatnosti na teritoriji Republike; 3) da koordinira rad etikih odbora u zdravstvenim ustanovama; 4) da prati sprovoenje naunih istraivanja i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike; 5) da odluuje i daje miljenja o spornim pitanjima koja su od znaaja za sprovoenje naunih istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama u Republici; 6) da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa postupkom uzimanja delova ljudskog tela u medicinske i nauno-nastavne svrhe u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, u skladu sa zakonom;

7) da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, u skladu sa zakonom; 8) da podnosi godinji izvetaj Ministarstvu o sprovoenju naunih istraivanja i klinikih istraivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, kao i o uoenim problemima, nedostacima i primedbama na rad etikih odbora u zdravstvenim ustanovama; 9) da razmatra i druga pitanja profesionalne etike u sprovoenju zdravstvene zatite. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije duna je da obavetava Etiki odbor Srbije o sprovoenju klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava za koje je data dozvola za sprovoenje klinikih ispitivanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije moe, pre izdavanja dozvole za sprovoenje klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, traiti miljenje Etikog odbora Srbije o podnetom zahtevu za sprovoenje klinikog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, odnosno o svim spornim pitanjima koja se mogu javiti u toku sprovoenja klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava.

3. Republike strune komisije lan 158

Republika struna komisija obrazuje se za pojedinu oblast zdravstvene delatnosti radi usklaivanja strunih predloga i stavova referentnih zdravstvenih ustanova, strunih udruenja i komora, visokokolskih ustanova i istaknutih strunjaka u oblasti zdravstvene zatite. Republika struna komisija utvruje strune doktrine o ouvanju i unapreenju zdravlja, spreavanju i otkrivanju bolesti, leenju i zdravstvenoj nezi, rehabilitaciji obolelih i povreenih osoba, kao i o unapreenju i razvoju organizacije zdravstvene slube.

lanovi republike strune komisije su istaknuti nauni i drugi zdravstveni radnici koji imaju znaajan doprinos u radu i razvoju odreene oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije. Republiku strunu komisiju obrazuje ministar. Aktom o obrazovanju republike strune komisije ureuju se zadaci, sastav i nain rada republike strune komisije. Mandat lanova republike strune komisije traje pet godina. Republika struna komisija donosi poslovnik o svom radu. Sredstva za rad republike strune komisije obezbeuju se u budetu Republike.

D. STICANJE SREDSTAVA ZA RAD ZDRAVSTVENIH USTANOVA I PRIVATNE PRAKSE

lan 159
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa moe sticati sredstva za rad od: 1) organizacije zdravstvenog osiguranja; 2) budeta; 3) prodaje usluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa zdravstvenom delatnou zdravstvene ustanove; 4) obavljanja naunoistraivake i obrazovne delatnosti; 5) izdavanja u zakup slobodnog kapaciteta; 6) legata; 7) poklona;

8) zavetanja.

lan 160
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, stie sredstva za rad od organizacije zdravstvenog osiguranja zakljuivanjem ugovora o pruanju zdravstvene zatite, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje. Sredstva iz lana 18. stav 2. ovog zakona za sprovoenje zdravstvene zatite od opteg interesa zdravstvena ustanova stie zakljuivanjem ugovora sa Ministarstvom. Sredstva iz lana 13. st. 3. i 4. ovog zakona za sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, zdravstvena ustanova stie zakljuivanjem ugovora sa nadlenim organom autonomne pokrajine, optine, odnosno grada.

lan 161
Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa prua na zahtev poslodavca na teret sredstava poslodavca, naplauju se po cenama koje utvrdi upravni odbor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse. Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa prua graanima na njihov zahtev, kao i zdravstvene usluge koje nisu obuhvaene zdravstvenim osiguranjem, naplauju se od graana, po cenama koje utvrdi upravni odbor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse.

lan 162
Naknadu za pruenu hitnu medicinsku pomo plaa Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad - osniva zdravstvene ustanove, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu nije naplatila od organizacije za zdravstveno osiguranje u roku od 90 dana od dana ispostavljanja fakture.

Naknadu iz stava 1. ovog lana za pruenu hitnu medicinsku pomo od strane privatne prakse plaa Republika ako osniva privatne prakse ovu uslugu nije naplatio od organizacije za zdravstveno osiguranje u roku od 90 dana od dana ispostavljanja fakture. Isplatom naknade iz st. 1. i 2. ovog lana Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad stie pravo da od organizacije zdravstvenog osiguranja trai naknadu isplaenog.

lan 163
Zdravstvene ustanove i privatna praksa, radi unapreivanja rada, ekonomike poslovanja i ostvarivanja drugih zadataka i ciljeva od zajednikog interesa, mogu osnovati udruenje zdravstvenih ustanova, odnosno udruenje privatne prakse. Statutom udruenja iz stava 1. ovog lana ureuje se unutranja organizacija, sastav, izbor i nain odluivanja organa, finansiranje i druga pitanja od znaaja za rad udruenja.

Izdavanje u zakup slobodnih kapaciteta u zdravstvenoj ustanovi lan 164

Radi racionalnog korienja kapaciteta u zdravstvenoj delatnosti i stvaranja uslova za potpuniju i kvalitetniju zdravstvenu zatitu graana, zdravstvene ustanove sa sredstvima u dravnoj svojini, koje su osnovane za ostvarivanje zakonom utvrenih prava graana u oblasti zdravstvene zatite, ukoliko raspolau slobodnim kapacitetom (prostor i oprema), mogu izdavati u zakup ove kapacitete, u skladu sa zakonom. Ako je za slobodne kapacitete iz stava 1. ovog lana zainteresovano vie lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, kapaciteti e se izdati onom licu za ijim radom postoji vea potreba i koje ponudi najpovoljnije uslove.

. ZDRAVSTVENI RADNICI I ZDRAVSTVENI SARADNICI

1. Zajednike odredbe lan 165

Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavren medicinski, stomatoloki, odnosno farmaceutski fakultet, kao i lica sa zavrenom drugom kolom zdravstvene struke, a koja neposredno kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Zdravstveni saradnik jeste lice sa srednjom, viom, odnosno visokom strunom spremom koje obavlja odreene poslove zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Za vrenje zdravstvene delatnosti zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici moraju za odreene poslove imati i odgovarajuu specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 166
Zdravstveni radnik, u zavisnosti od stepena strune spreme jeste: 1) doktor medicine, doktor stomatologije, diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut medicinski biohemiar - sa zavrenim odgovarajuim fakultetom zdravstvene struke; 2) drugi zdravstveni radnik - sa zavrenom odgovarajuom visokom, viom, odnosno srednjom kolom zdravstvene struke.

lan 167
lanstvo u komori je obavezno za zdravstvene radnike iz lana 166. ovog zakona, koji kao profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost. Posebnim zakonom ureuje se osnivanje komora, poslovi komore, organizacija i rad komore, kao i druga pitanja od znaaja za rad komore.

lan 168

Zdravstveni radnik moe samostalno pruati zdravstvenu zatitu (u daljem tekstu: samostalni rad) u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili kod drugog poslodavca koji moe u smislu ovog zakona obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti, ako je: 1) obavio pripravniki sta i poloio struni ispit; 2) upisan u imenik komore; 3) dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad. Pod samostalnim radom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se samostalno pruanje zdravstvene zatite bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika. Strani dravljanin koji obavlja zdravstvenu delatnost u Republici, mora, pored uslova propisanih u stavu 1. ovog lana, znati srpski jezik kao i drugi jezik koji je u slubenoj upotrebi, u skladu sa propisima o slubenoj upotrebi jezika u Republici, odnosno mora ispuniti i druge uslove u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast zapoljavanja stranih dravljana u Republici.

lan 169
Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa vaeom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. Za svoj rad zdravstveni radnici preuzimaju strunu, etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost. Zdravstveni radnici sa visokom kolskom spremom iz lana 166. taka 1) ovog zakona duni su da, prilikom prijema diplome o zavrenom kolovanju, potpiu izjavu - zakletvu da e se u obavljanju svog poziva pridravati naela utvrenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i naela profesionalne etike. Zdravstveni radnici iz lana 166. taka 2) ovog zakona, odnosno zdravstveni saradnici, duni su da prilikom zasnivanja radnog odnosa potpiu izjavu - zakletvu da e se u obavljanju svog poziva pridravati naela utvrenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i naela profesionalne etike.

lan 170

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi zamena i ako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se time naruilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlje pacijenta.

lan 171
Zdravstveni radnik moe odbiti pruanje zdravstvene zatite ako zdravstvena usluga koju treba pruiti nije u skladu sa njegovom saveu, ili meunarodnim pravilima medicinske etike (u daljem tekstu: prigovor savesti). Zdravstveni radnik duan je da o prigovoru savesti obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno neposrednog rukovodioca, kao i osnivaa privatne prakse. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da potuje istaknuti prigovor savesti zdravstvenog radnika, kao i da obezbedi pruanje zdravstvene zatite pacijentu od strane drugog zdravstvenog radnika. Zdravstveni radnik ne moe odbiti pruanje hitne medicinske pomoi istiui prigovor savesti.

lan 172
Prava, dunosti i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi ostvaruju se u skladu sa propisima o radu, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

lan 173
Zabranjeno je obavljanje zdravstvene delatnosti od strane lica koja se u smislu ovog zakona ne smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima.

2. Pripravniki sta i struni ispit zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika lan 174

Danom zapoinjanja obavljanja pripravnikog staa zdravstveni radnik je duan da se upie u imenik komore u kojem se vodi posebna evidencija o lanovima komore koji su pripravnici.

lan 175
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok ne obave pripravniki sta i poloe struni ispit, u skladu sa ovim zakonom. Pripravniki sta za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visokom strunom spremom traje 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Pripravniki sta za doktore medicine ije su osnovne studije na medicinskom fakultetu, na osnovu programa nadlenog organa fakulteta, utvrene u trajanju od est godina - traje est meseci. Pripravniki sta za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa viom, odnosno srednjom strunom spremom, traje est meseci.

lan 176
Pripravniki sta izvodi se po utvrenom programu. Pripravniki sta je praktian rad pod nadzorom ovlaenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika - mentora, kojim se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik osposobljava za samostalni rad. Pripravniki sta se obavlja u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi pod neposrednim nadzorom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika koji ima najmanje pet godina radnog iskustva nakon poloenog strunog ispita. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, vodi evidenciju, vri nadzor i odgovorna je za dosledno sprovoenje programa pripravnikog staa zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Za vreme trajanja pripravnikog staa pripravnik koji je zasnovao radni odnos sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, odnosno u skladu sa ugovorom o radu.

lan 177
Plan i program pripravnikog staa, blie uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa u kojima se moe obavljati pripravniki sta, obrazac pripravnike knjiice, nain voenja pripravnike knjiice, kao i druga pitanja od znaaja za obavljanje pripravnikog staa, propisuje ministar. Ministar utvruje broj pripravnika koje je zdravstvena ustanova utvrena Planom mree duna da primi za obavljanje pripravnikog staa, na godinjem nivou.

Volontersko obavljanje pripravnikog staa lan 178

Pripravniki sta moe se obavljati i u obliku volonterskog rada, kao rad van radnog odnosa. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa moe licu sa kojim zakljui ugovor o volonterskom radu da obezbedi naknadu za rad i druga prava u skladu sa zakonom i drugim optim aktima. Lice sa kojim je zakljuen ugovor o volonterskom radu u skladu sa ovim zakonom ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Struni ispit lan 179

Po isteku pripravnikog staa zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici duni su da poloe struni ispit u roku od 12 meseci od dana zavretka programa pripravnikog staa, pred ispitnim komisijama koje obrazuje ministar.

Ministar propisuje program, sadrinu, nain, postupak i trokove polaganja strunog ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, obrazac uverenja o poloenom strunom ispitu, utvruje iznos naknade za rad lanova komisije i ureuje ostala pitanja u vezi sa strunim ispitom. Sredstva ostvarena uplatom naknade za polaganje strunih ispita zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika prihod su budeta Republike sa namenom finansiranja svih trokova vezanih za polaganja strunih ispita.

lan 180
Zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su pripravniki sta ili deo staa obavili u inostranstvu, Ministarstvo moe na njihov zahtev priznati pripravniki sta ili deo staa, pod uslovom da program obavljenog pripravnikog staa odgovara programu pripravnikog staa u skladu sa ovim zakonom.

3. Struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika lan 181

Pod strunim usavravanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sticanje znanja i vetina zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koje obuhvata: 1) specijalizacije i ue specijalizacije; 2) kontinuiranu edukaciju. Trokove strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.

lan 182
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici imaju pravo i dunost da u toku rada stalno prate razvoj medicinske, stomatoloke, farmaceutske nauke, kao i drugih odgovarajuih nauka, i da se struno usavravaju radi odravanja i unapreivanja kvaliteta svog rada.

Struno usavravanje zdravstvenih radnika je uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da zaposlenom zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi plaeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalni rad, u skladu sa zakonom.

Plan strunog usavravanja lan 183

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi struno usavravanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Plan strunog usavravanja iz stava 1. ovog lana donosi zdravstvena ustanova na osnovu plana razvoja kadrova u zdravstvu koji donosi ministar. Plan razvoja kadrova u zdravstvu iz stava 2. ovog lana sadri: 1) program strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika; 2) broj specijalizacija i uih specijalizacija koje se odobravaju na godinjem nivou; 3) kriterijume i blie uslove za odobravanje specijalizacija i uih specijalizacija; 4) druga pitanja od znaaja za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, u skladu sa zakonom.

Specijalizacije i ue specijalizacije lan 184

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokom kolskom spremom moe se specijalizovati ako ima zavren pripravniki sta i poloen struni ispit i dve godine obavljanja zdravstvene delatnosti po poloenom strunom ispitu.

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik moe obavljati zdravstvenu zatitu iz oblasti koju specijalizira samo pod nadzorom ovlaenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika - mentora. Zdravstveni radnik sa visokom strunom spremom moe se posle zavrene specijalizacije usavravati u uoj specijalnosti. Odobravanje specijalizacija i uih specijalizacija vre zdravstvene ustanove, odnosno privatna praksa, u skladu sa planom strunog usavravanja iz lana 183. stav 1. ovog zakona. Odluku o odobravanju specijalizacije i ue specijalizacije, u skladu sa stavom 4. ovog lana, donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse. Ministar reenjem daje saglasnost na odluku iz stava 5. ovog lana. Reenje ministra iz stava 6. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 185
Licu koje je zavrilo fakultet zdravstvene struke, a ne obavlja zdravstvenu delatnost kao profesiju u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i koje je zaposleno u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, na fakultetu, odnosno u koli zdravstvene struke, naunoistraivakoj ustanovi, pravnom licu koje obavlja proizvodnju, promet i kontrolu lekova i medicinskih sredstava, agenciji nadlenoj za oblast lekova i medicinskih sredstava, organizaciji koja sprovodi zdravstveno osiguranje, ustanovi socijalne zatite, zavodu za izvravanje zavodskih sankcija, kao i kod poslodavca koji je organizovao ambulantu medicine rada u skladu sa ovim zakonom - ministar reenjem moe odobriti specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju za potrebe rada kod navedenih poslodavaca, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovoenje. Stranom dravljaninu koji je zavrio fakultet zdravstvene struke, a ne obavlja zdravstvenu delatnost kao profesiju u Republici, ministar reenjem moe odobriti specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju, u skladu sa zakonom.

lan 186
Vrste, trajanje i sadrinu specijalizacija i uih specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije, odnosno ue specijalizacije, nain obavljanja specijalistikog staa i polaganje specijalistikog ispita, sastav i rad ispitnih komisija, uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa za obavljanje specijalistikog staa, uslove i nain priznavanja vremena provedenog na radu kao dela specijalistikog staa, kao i obrazac indeksa i diplome o poloenom specijalistikom ispitu, odnosno poloenom ispitu iz ue specijalizacije, propisuje ministar. Ministarstvo reenjem utvruje ispunjenost uslova za obavljanje programa specijalizacija, odnosno uih specijalizacija u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.

Kontinuirana edukacija lan 187

Kontinuirana edukacija podrazumeva: 1) uee na strunim i naunim skupovima; 2) uee na seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije. Vrstu, programe, nain, postupak i duinu trajanja kontinuirane edukacije iz stava 1. ovog lana, ustanove i udruenja koja mogu sprovoditi postupak kontinuirane edukacije, kriterijume na osnovu kojih se vri akreditacija programa kontinuirane edukacije, kao i druga pitanja od znaaja za sprovoenje kontinuirane edukacije, propisuje ministar. Akreditaciju programa kontinuirane edukacije iz stava 2. ovog lana vri Zdravstveni savet.

Priznavanje strane kolske isprave (nostrifikacija diplome) lan 188

Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji je zavrio odgovarajuu kolu, fakultet i specijalizaciju u inostranstvu, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik strani dravljanin, mogu obavljati zdravstvenu delatnost kao profesiju, ako im se prizna strana kolska isprava (nostrifikacija diplome). Priznavanje strane kolske isprave iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa zakonom.

Dobijanje naziva primarijusa lan 189

Doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti koji imaju najmanje 12 godina rada u zdravstvenoj delatnosti, poloen specijalistiki ispit, strune i naune radove, mogu podneti zahtev, odnosno biti predloeni za dobijanje naziva primarijus, kao strunog priznanja za dugogodinji uspeni zdravstveni, obrazovni i struni rad. Predlog za dobijanje naziva primarijus moe podneti odgovarajua sekcija ili podrunica Srpskog lekarskog drutva, odnosno Farmaceutskog drutva Srbije, kao i nadlena komora. Ministar propisuje blie uslove, nain, postupak i trokove za dobijanje naziva primarijus, iznos naknade za rad recenzenata, kao i ostala pitanja u vezi sa postupkom dobijanja naziva primarijus. Sredstva ostvarena uplatom naknade za dobijanje naziva primarijus prihod su budeta Republike sa namenom finansiranja svih trokova vezanih za postupak dobijanja naziva primarijus. Za zdravstvene radnike iz stava 1. ovog lana sa teritorije autonomne pokrajine, prilikom odluivanja o dodeli naziva primarijus, prethodno se pribavlja miljenje nadlenog organa autonomne pokrajine. Naziv primarijus dodeljuje ministar.

4. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad

lan 190
Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadlena komora radi utvrivanja strune osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad. Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenom radniku. O izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci zdravstvenom radniku reenje donosi direktor nadlene komore. Reenje iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Licenca je javna isprava. Trokove izdavanja i obnavljanja licence utvruje nadleni organ komore, pod uslovima propisanim zakonom. Trokove iz stava 6. ovog lana snosi podnosilac zahteva za izdavanje, odnosno obnavljanje licence. Blie uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, postupak i nain izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadraj izdate, obnovljene ili oduzete licence, program kontinuirane edukacije koji se sprovodi radi sticanja strune osposobljenosti zdravstvenog radnika za samostalni rad, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, propisuje ministar.

lan 191
Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, ne moe obavljati samostalni rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.

Do dobijanja, odnosno obnavljanja licence, zdravstveni radnik iz stava 1. ovog lana prua zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadlene komore, a koga odredi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse.

lan 192
Zdravstveni radnik kome nadlena komora nije obnovila licencu, odnosno kome je oduzela licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom, duan je da u roku od osam dana od dana prijema reenja dostavi nadlenoj komori ranije izdatu licencu.

lan 193
Nadlena komora po slubenoj dunosti vodi imenik izdatih, obnovljenih, odnosno oduzetih licenci, u skladu sa zakonom.

Izdavanje licence lan 194

Zdravstvenom radniku sa poloenim strunim ispitom komora izdaje licencu. Zahtev za izdavanje licence zdravstveni radnik podnosi nadlenoj komori. O zahtevu za izdavanje licence direktor nadlene komore donosi reenje i izdaje licencu. Komora izdaje licencu na period od sedam godina.

lan 195
Komora zdravstvenom radniku izdaje licencu pod uslovom: 1) da ispunjava uslove iz lana 166. ovog zakona u pogledu kolske spreme zdravstvene struke; 2) da je obavio pripravniki sta i poloio struni ispit;

3) da je upisan u imenik komore; 4) da pravnosnanom sudskom odlukom nije osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravnosnanom sudskom odlukom nije osuen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi.

Obnavljanje licence lan 196

Zdravstveni radnik radi obnavljanja licence podnosi zahtev nadlenoj komori, 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata. Zdravstveni radnik uz zahtev za obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, kao i dokaz o strunoj osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci. Obnavljanje licence vri se svakih sedam godina.

Oduzimanje licence lan 197

Komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu: 1) ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom; 2) ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca; 3) ako zdravstveni radnik u obavljanju zdravstvene delatnosti naini strunu greku kojom se naruava, odnosno pogorava zdravstveno stanje pacijenta; 4) ako je zdravstvenom radniku izreena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada od strane nadlenog organa komore, zbog tee povrede profesionalne dunosti i ugleda lana komore, u skladu sa zakonom i statutom komore;

5) ako je pravnosnanom sudskom odlukom zdravstveni radnik osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog radnika; 6) ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja; 7) u drugim sluajevima propisanim zakonom. Privremeno oduzimanje licence iz razloga utvrenog u stavu 1. taka 1) ovog lana moe trajati do obnavljanja licence, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Privremeno oduzimanje licence iz razloga utvrenih u stavu 1. ta. 2) do 7) ovog lana moe trajati od est meseci do pet godina od dana prijema reenja o privremenom oduzimanju licence. Pod strunom grekom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se nesavesno leenje, odnosno zanemarivanje profesionalnih dunosti u pruanju zdravstvene zatite, odnosno nepridravanje ili nepoznavanje utvrenih pravila i profesionalnih vetina u pruanju zdravstvene zatite, koje dovode do naruavanja, pogoranja, povrede, gubitka ili oteenja zdravlja ili delova tela pacijenta. Struna greka iz stava 4. ovog lana utvruje se u disciplinskom postupku pred nadlenim organom komore, odnosno u postupku redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih radnika.

lan 198
Komora zdravstvenom radniku trajno oduzima licencu ako je zdravstveni radnik pravnosnanom sudskom odlukom osuen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi. Zdravstveni radnik kome je trajno oduzeta licenca moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika kome je izdata, odnosno obnovljena licenca, a koga odredi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse u kojima zdravstveni radnik obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti.

5. Dopunski rad zdravstvenih radnika lan 199

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi koje ini tim sa zdravstvenim radnikom u obavljanju zdravstvene delatnosti u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice), moe da obavlja dopunski rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi van redovnog radnog vremena, u skladu sa ovim zakonom. Dopunski rad iz stava 1. ovog lana moe da se obavlja kod poslodavca sa kojim zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice ima zakljuen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog radnog vremena za koji se zakljuuje ugovor o dopunskom radu, ne utie na organizaciju rada pojedinanih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini. Radi obavljanja dopunskog rada iz st. 1. i 2. ovog lana zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice zakljuuje ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem kod koga obavlja dopunski rad. Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice moe da zakljui ugovor o dopunskom radu najvie do jedne treine punog radnog vremena. Nain, postupak i uslove, kao i druga pitanja od znaaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, odnosno drugih zaposlenih lica propisuje ministar.

lan 200
Ugovor o dopunskom radu moe da se zakljui: 1) za pruanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadraja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na

nain i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja; 2) za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja a za koje ne moe na drukiji nain da obezbedi odgovarajui kadar; 3) za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje.

lan 201
Ugovor o dopunskom radu zakljuuje se u pismenom obliku i sadri: vrstu, nain, vreme trajanja posla, visinu i nain utvrivanja naknade za rad, obveznika uplate utvrene naknade za pruenu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i optim aktima poslodavca. Pacijent kome je pruena zdravstvena usluga iz lana 200. ta. 1) i 3) ovog zakona, odnosno osiguravajue drutvo u skladu sa propisima kojima se ureuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje, odnosno organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja u sluaju iz lana 200. taka 2) ovog zakona, uplauju zdravstvenoj ustanovi utvrenu naknadu za pruenu zdravstvenu uslugu. O pruenoj zdravstvenoj usluzi zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da pacijentu izda raun na propisanom obrascu, odnosno da za pruene zdravstvene usluge izda fakturu organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguravajuem drutvu, u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstveno osiguranje. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da isplati zdravstvenom radniku, zdravstvenom saradniku, odnosno drugom zaposlenom licu ugovorenu naknadu iz stava 1. ovog lana, sa prvom narednom isplatom plate, a najkasnije u roku od 30 dana od dana pruanja zdravstvene usluge, odnosno od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajueg drutva.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da vodi evidenciju o zakljuenim ugovorima o dopunskom radu. Zdravstvena ustanova u finansijskom planu posebno iskazuje i vodi sredstva ostvarena po osnovu obavljanja dopunskog rada u skladu sa ovim zakonom. Poslodavci koji organizuju dopunski rad u skladu sa ovim zakonom, duni su da pacijentu prue potrebne informacije o nainu i postupku pruanja zdravstvenih usluga u okviru dopunskog rada, kao i da na vidnom mestu istaknu obavetenja o organizaciji dopunskog rada, kao i licima koja su angaovana po osnovu ugovora o dopunskom radu.

lan 202
Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

E. KVALITET ZDRAVSTVENE ZATITE, PROVERA KVALITETA STRUNOG RADA I AKREDITACIJA

1. Kvalitet zdravstvene zatite lan 203
Pod kvalitetom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se mere i aktivnosti kojima se, u skladu sa savremenim dostignuima medicinske, stomatoloke i farmaceutske nauke i prakse, kao i savremenim dostignuima nauke i prakse koja doprinosi viem nivou kvaliteta zdravstvenih usluga koje pruaju zdravstveni saradnici, poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjuje rizik nastanka neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini. Kvalitet zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana procenjuje se na osnovu odgovarajuih pokazatelja koji se odnose na obezbeenost stanovnitva zdravstvenim radnicima, kapacitet zdravstvenih ustanova, opremu, odnosno koji se odnose na pokazatelje procesa i rezultata rada

i ishoda po zdravlje stanovnitva, kao i na osnovu drugih pokazatelja na osnovu kojih se procenjuje kvalitet zdravstvene zatite. Pokazatelje kvaliteta zdravstvene zatite iz stava 2. ovog lana propisuje ministar. Kvalitet zdravstvene zatite procenjuje se u postupku provere kvaliteta strunog rada, u skladu sa ovim zakonom.

2. Provera kvaliteta strunog rada lan 204

Pod proverom kvaliteta strunog rada, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

lan 205
Provera kvaliteta strunog rada vri se kao: 1) unutranja provera kvaliteta strunog rada; 2) spoljna provera kvaliteta strunog rada.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada lan 206

Unutranja provera kvaliteta strunog rada sprovodi se u svakoj zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, kao i nad radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Unutranja provera kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi sprovodi se na osnovu godinjeg programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje komisija za unapreenje kvaliteta strunog rada zdravstvene ustanove.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada privatne prakse sprovodi se na osnovu godinjeg programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje osniva privatne prakse.

lan 207
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za kvalitet strunog rada odgovaraju strunom rukovodiocu organizacione jedinice, odnosno slube. Struni rukovodilac organizacione jedinice, odnosno slube iz stava 1. ovog lana za kvalitet svog rada, kao i za kvalitet strunog rada organizacione jedinice, odnosno slube kojom rukovodi, odgovara direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivau privatne prakse.

Spoljna provera kvaliteta strunog rada lan 208

Spoljna provera kvaliteta strunog rada moe biti redovna i vanredna. Redovnu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo, na osnovu godinjeg plana provere kvaliteta strunog rada koji donosi ministar. Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada sprovodi Ministarstvo na zahtev graanina, privrednog drutva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i dravnog organa. Zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra zahtev i o utvrenim injenicama obavetava podnosioca zahteva. Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik duni su da sarauju sa strunim nadzornicima, kao i da im dostave sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju potrebnu za sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada.

lan 209

Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada vre struni nadzornici sa liste nadzornika koju utvruje ministar. Nadlena komora predlae ministru listu nadzornika iz reda istaknutih strunjaka za odreene oblasti zdravstvene zatite. Za vrenje redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada odreuje se struni nadzornik sa najmanje istim stepenom strune spreme, odnosno naunog zvanja koje ima struni rukovodilac odgovarajue organizacione jedinice ili slube nad kojom se sprovodi nadzor, odnosno koje ima zdravstveni radnik nad ijim se strunim radom vri provera kvaliteta. Nadzornici sa liste nadzornika duni su da savesno i struno, a u skladu sa savremenim naunim dostignuima i kodeksom profesionalne etike, obavljaju redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada. Nadzornici sa liste nadzornika ne mogu odbiti uee u sprovoenju postupka redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada.

lan 210
Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada moe obavljati jedan ili vie nadzornika u zavisnosti od vrste i sloenosti, odnosno plana sprovoenja spoljne provere kvaliteta strunog rada. Nadzornici sainjavaju izvetaj o proveri kvaliteta strunog rada u koji se unose uoeni nedostaci i propusti u strunom radu, kao i struno miljenje o moguim posledicama po zdravlje graana, koje u roku od 15 dana od dana zavrene redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada dostavljaju ministru i zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, kao i nadlenoj komori ako je nad zdravstvenim radnikom izvrena provera kvaliteta strunog rada. Nadzornici su u toku vrenja redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada duni da daju strune savete i predloge za otklanjanje propusta u radu zdravstvene ustanove, privatne prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Nadzornici na osnovu izvetaja iz stava 2. ovog lana predlau ministru mere koje je neophodno preduzeti radi otklanjanja uoenih nedostataka u strunom radu zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika. Zdravstvena ustanova, privatna praksa, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik moe podneti prigovor ministru na izvetaj nadzornika iz stava 2. ovog lana u roku od tri dana od dana prijema izvetaja.

lan 211
Po razmatranju izvetaja i predloenih mera nadzornika, kao i podnetog prigovora iz lana 210. ovog zakona, ministar donosi reenje kojim moe: 1) privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, obavljanje odreenih poslova zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi; 2) privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, rad organizacionom delu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse; 3) privremeno zabraniti rad zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse; 4) predloiti nadlenoj komori da zdravstvenom radniku, pod uslovima propisanim ovim zakonom, oduzme licencu. Privremena zabrana rada iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana traje dok se ne otklone razlozi koji su doveli do izricanja zabrane. Na osnovu izvetaja i predloenih mera nadzornika iz lana 210. ovog zakona, kao i na osnovu predloga ministra iz stava 1. taka 4) ovog lana, ako je utvren propust u strunom radu zdravstvenog radnika ili povreda naela profesionalne etike, nadlena komora moe oduzeti licencu za samostalni rad zdravstvenom radniku, odnosno izrei jednu od disciplinskih mera propisanih zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika.

lan 212

Uslove, nain, postupak, rokove i organizaciju sprovoenja unutranje i spoljne provere kvaliteta strunog rada, mere koje se za otklanjanje uoenih nedostataka mogu preduzimati i druga pitanja od znaaja za sprovoenje provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika - propisuje ministar.

3. Akreditacija lan 213

Akreditacija, u smislu ovog zakona, jeste postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvrenih standarda rada zdravstvene ustanove u odreenoj oblasti zdravstvene zatite, odnosno grani medicine.

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije lan 214

Akreditaciju iz lana 213. ovog zakona vri Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao organizacija koja obavlja strune, regulatorne i razvojne poslove, koju osniva Vlada u ime Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne agencije. Agencija ima svojstvo pravnog lica, koje stie upisom u sudski registar. Agencija je samostalna u svom radu.

lan 215
Kao javna ovlaenja, Agenciji se poveravaju sledei poslovi dravne uprave: 1) utvrivanje standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova; 2) procena kvaliteta pruene zdravstvene zatite stanovnitvu; 3) reavanje u upravnim stvarima o akreditaciji zdravstvenih ustanova;

4) izdavanje javnih isprava o akreditaciji (u daljem tekstu: sertifikat) i voenje evidencija o izdatim sertifikatima. Na akt iz stava 1. taka 1) ovog lana saglasnost daje Vlada.

Postupak akreditacije lan 216

Akreditacija je dobrovoljna i vri se na zahtev zdravstvene ustanove. Zahtev za sticanje akreditacije zdravstvena ustanova podnosi Agenciji. Akreditaciju stie zdravstvena ustanova za koju Agencija utvrdi da ispunjava utvrene standarde za odreenu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine. Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove, u upravnom postupku. Reenje o izdatom sertifikatu iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor. Nain, postupak i uslove za akreditaciju zdravstvenih ustanova propisuje ministar.

lan 217
Sertifikat iz lana 216. stav 4. ovog zakona moe se odnositi na: 1) pojedinu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine koju obavlja zdravstvena ustanova; 2) celokupnu delatnost zdravstvene ustanove. Sertifikat se izdaje na odreeni period, a najdue na period od sedam godina. Po isteku roka iz stava 2. ovog lana postupak akreditacije moe se ponoviti na zahtev zdravstvene ustanove.

Sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 218
Zdravstvena ustanova koja je dobila akreditaciju duna je da svaku promenu u vezi sa akreditacijom prijavi Agenciji. Sertifikat o akreditaciji dobijen u skladu sa ovim zakonom ili sertifikat priznat od evropske agencije nadlene za akreditaciju zdravstvenih ustanova potvruje da zdravstvena ustanova ispunjava nacionalne, odnosno meunarodno priznate standarde za pruanje zdravstvene zatite. Agencija se finansira iz sopstvenih prihoda. Trokove akreditacije snosi zdravstvena ustanova koja je podnela zahtev za akreditaciju. Visinu trokova iz stava 4. ovog lana koji predstavljaju prihod Agencije, utvruje Agencija. Na akt iz stava 5. ovog lana saglasnost daje Vlada.

IX UTVRIVANJE VREMENA I UZROKA SMRTI I OBDUKCIJA UMRLIH LICA

lan 219
Za svako umrlo lice utvruje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Utvrivanje vremena i uzroka smrti moe vriti samo doktor medicine. Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvruje se u zdravstvenoj ustanovi, i o tome obavetava nadleni organ optine, odnosno grada.

Nadleni organ optine, odnosno grada odreuje doktora medicine za struno utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti. Doktor medicine iz stava 4. ovog lana duan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvri neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti. Sredstva za pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeuju se u budetu optine, odnosno grada.

lan 220
Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu, duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove ako: 1) nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica; 2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt; 3) na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti. U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom.

lan 221
Zdravstvena ustanova je duna da obavesti punoletnog lana porodice o uzroku i vremenu smrti umrlog lica, u najkraem moguem roku, kao i da obezbedi tom licu neposredan pristup telu umrlog lica uz prisustvo doktora medicine koji je neposrednim pregledom utvrdio vreme i uzrok smrti. lan porodice iz stava 1. ovog lana moe odbiti neposredan pristup telu umrlog lica, o emu se sainjava pismena beleka koju potpisuje lan porodice umrlog lica.

lan 222
Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija. Obdukcija se obavezno vri: 1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvren uzrok smrti; 2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; 3) na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon roenja ili tokom leenja; 4) na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice; 5) na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa optine, odnosno grada; 6) kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalau epidemioloki ili sanitarni razlozi; 7) na zahtev nadlenog suda; 8) na zahtev lana ue porodice umrlog lica; 9) ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka. Umrlo lice sahranjuje se nakon to je smrt utvrena, po pravilu u vremenu od 24 do 48 sati od nastanka smrti, u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na osnovu posebnog zahteva sanitarne inspekcije, sahrana se moe obaviti i pre isteka roka od 24 sata, odnosno posle isteka roka od 48 sati. Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana.

Kada je u pitanju obdukcija nad licem iz stava 2. taka 3), obavezno je uzimanje i trajno uvanje uzoraka biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke. Nain i postupak za utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih lica i za obdukciju lea, kao i za postupanje sa delovima ljudskog tela koji su hirurkim zahvatom ili na drugi nain odstranjeni, propisuje ministar.

lan 223
Trokove obdukcije umrlog lica snosi obveznik plaanja trokova leenja umrlog lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. taka 5) ovog zakona snosi optina, odnosno grad. Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. ta. 7) i 8) ovog zakona snosi podnosilac zahteva.

X UZIMANJE, PRESAIVANJE ORGANA I DELOVA LJUDSKOG TELA

lan 224
Organi, tkiva i elije, kao delovi ljudskog tela, mogu se uzimati i presaivati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji nain leenja lica i ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom. Nain, postupak i uslovi za uzimanje i presaivanje organa, tkiva i elija, kao delova ljudskog tela, odnosno nain, postupak i uslovi za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, utvruju se posebnim zakonom.

XI PREUZIMANJE TELA UMRLIH LICA RADI IZVOENJA PRAKTINE NASTAVE

lan 225

Fakulteti zdravstvene struke (u daljem tekstu: fakultet) mogu preuzimati tela, organe i tkiva umrlih i identifikovanih lica radi izvoenja praktine nastave: 1) ako je umrlo lice izriito, u pismenom obliku, zavetalo svoje telo u svrhu izvoenja praktine nastave; 2) ako se radi o licu koje je umrlo bez porodice a ono samo se za ivota nije izriito, u pismenom obliku, tome protivilo; 3) uz saglasnost porodice, ako se umrlo lice za ivota nije izriito, u pismenom obliku, tome protivilo. Zavetanje u smislu stava 1. taka 1) ovog lana jeste izjava o zavetanju tela koja je overena u sudu i u kojoj je naveden izvrilac zavetanja.

lan 226
Pod porodicom u smislu lana 225. ovog zakona podrazumevaju se: suprunici i vanbrani partneri, deca roena u braku i van braka, usvojitelji i usvojenici, staratelji i tienici, hranitelji i hranjenici, roditelji i drugi krvni srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i krvni srodnici u pobonoj liniji zakljuno sa treim stepenom srodstva.

lan 227
Zdravstvena ustanova, zavod za izvrenje zavodskih sankcija, ustanova socijalne zatite, nadleni sud, organ nadlean za unutranje poslove, kao i druge ustanove i organizacije, odnosno graani koji su saznali za smrt lica koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izvoenje praktine nastave na fakultetima, duni su da u roku od 12 sati od smrti tog lica obaveste organ lokalne samouprave nadlean za voenje matine evidencije umrlih lica, kao i fakultet, o smrti tog lica, radi preuzimanja tela umrlog od strane fakulteta. Odluku o preuzimanju tela od strane fakulteta donosi etiki odbor fakulteta.

Fakultet moe preuzeti telo umrlog lica radi izvoenja praktine nastave iz anatomije samo ako postoji izvetaj o smrti koji je potpisan od strane specijaliste sudske medicine - mrtvozornika, i pod uslovom da ne postoje zakonom propisani razlozi za obavljanje obavezne obdukcije.

lan 228
Fakultet ne moe da telo umrlog lica koje je bez porodice koristi u praktinoj nastavi u roku od est meseci od dana preuzimanja. Fakultet nee preuzimati telo lica umrlog od zarazne bolesti, kao i telo na kome su nastupile izraene postmortalne promene koje onemoguavaju fiksiranje (balsamovanje). Fakultet je duan da sa telom umrlog lica postupa dostojanstveno, da ga koristiti iskljuivo radi izvoenja praktine nastave, odnosno da ga nakon zavretka nastave sahrani o sopstvenom troku. Fakultet je duan da, u granicama svojih mogunosti, potuje posebne elje zavetaoca u vezi sa sahranom, kremacijom, verskom ceremonijom i druge jasno iskazane elje zavetaoca u vezi sa postupanjem sa njegovim telom radi izvoenja praktine nastave iz anatomije. Fakultet je duan da potuje elju zavetaoca da se posle procesa praktine nastave njegovo telo iskoristi za stvaranje osteolokog kompleta (kostura) koji se koristi u praktinoj nastavi iz anatomije.

lan 229
Fakultet moe neposredno preuzeti telo umrlog i identifikovanog lica iz lana 225. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona. Fakultet preuzima telo iz lana 225. stav 1. taka 2) ovog zakona po pribavljenoj saglasnosti nadlenog organa lokalne samouprave.

Nadleni organ lokalne samouprave duan je da u najkraem roku obavesti fakultet o umrlom i identifikovanom licu ije se telo moe koristiti u obavljanju praktine nastave na fakultetima zdravstvene struke, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

lan 230
Ako lan porodice umrlog lica za koga se nije znalo u trenutku smrti, u roku od est meseci od dana preuzimanja tela od strane fakulteta, podnese pismeni zahtev fakultetu za povraaj tela umrlog lica, fakultet je duan da telo umrlog lica vrati lanovima porodice.

lan 231
Fakultet je duan da uva kao profesionalnu tajnu sve podatke koji se odnose na lice iji su organi ili delovi tela uzeti u smislu ovog zakona, kao i drugu neophodnu dokumentaciju o umrlom licu ije je telo preuzeto radi izvoenja praktine nastave. Podaci iz stava 1. ovog lana obuhvataju: prezime i ime umrlog, datum roenja, mesto i datum smrti, uzrok smrti, broj iz medicinske dokumentacije koji se mora slagati sa brojem ploice obeleivaa uz telo umrlog lica, mesto i datum sahrane. Dokumentacija iz stava 1. ovog lana obuhvata: izvetaj mrtvozornika, izvod iz matine knjige umrlih, linu kartu, zdravstvenu legitimaciju i izjavu o zavetanju tela. Podatke i dokumentaciju iz ovog lana fakultet uva kao trajnu dokumentaciju koja mora biti stavljena na uvid nadlenim slubama fakulteta, Ministarstvu, ministarstvu nadlenom za poslove obrazovanja, ministarstvu nadlenom za unutranje poslove, kao i nadlenom organu lokalne samouprave.

lan 232
Praktinu nastavu iz anatomije na telu umrlog lica obavljaju iskljuivo studenti do diplomskih, poslediplomskih i specijalistikih studija na fakultetu, pod nadzorom nastavnika i saradnika fakulteta.

lan 233
Posle zavrenog procesa praktine nastave iz anatomije, telo umrlog lica sahranjuje se. in sahrane najavljuje se u vidu saoptenja i plaenog oglasa u sredstvima javnog informisanja, a ceremonija sahrane podrazumeva dranje poasne strae od strane nastavnika i studenata fakulteta, kao i odgovarajueg verskog obreda, ako je umrlo lice to za ivota zahtevalo.

lan 234
Etiki odbor fakulteta duan je da nadzire sprovoenje postupka preuzimanja delova tela umrlih lica iz l. 225. do 233. ovog zakona.

XII TRADICIONALNA MEDICINA

lan 235
Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene struno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, leenja i rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiu ili koji bi mogli blagotvorno uticati na ovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa vaeom medicinskom doktrinom nisu obuhvaeni zdravstvenim uslugama. Metode i postupci tradicionalne medicine iz stava 1. ovog lana u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi mogu se uvoditi samo uz saglasnost Ministarstva.

lan 236
Dozvoljene su samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji: 1) ne tete zdravlju; 2) korisnika-pacijenta ne odvraaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga; 3) se izvode u skladu sa priznatim standardima tradicionalne medicine.

Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo. Blie uslove, nain i postupak obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi utvruje ministar. Ministarstvo vri nadzor nad obavljanjem metoda i postupaka tradicionalne medicine u zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi, u skladu sa ovim zakonom. Na zdravstvene radnike koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine primenjuju se odredbe ovog zakona o izdavanju, obnavljanju i oduzimanju licence, kao i odredbe zakona kojim se ureuju komore zdravstvenih radnika.

lan 237
Za svoj rad zdravstveni radnici koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine preuzimaju strunu, etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost.

XIII ZDRAVSTVENA ZATITA STRANACA

lan 238
Strani dravljani, lica bez dravljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u skladu sa meunarodnim i domaim zakonodavstvom u Srbiji i Crnoj Gori (u daljem tekstu: stranci), koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici, ili koji prolaze preko teritorije Republike, imaju pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa ovim zakonom, ako meunarodnim sporazumom nije drugaije odreeno. Lica koja imaju status izbeglice sa teritorija republika bive SFRJ ostvaruju pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast izbeglica. U budetu Republike obezbeuju se sredstva za ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu iz stava 2. ovog lana.

Stranci koji ispunjavaju uslove sticanja svojstva osiguranika u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju zdravstvenu zatitu u skladu sa tim propisima.

lan 239
Zdravstvena zatita stranaca prua se na nain pod kojim se zdravstvena zatita prua graanima Republike.

lan 240
Zdravstvena ustanova i privatna praksa, kao i zdravstveni radnici, duni su da strancu ukau hitnu medicinsku pomo. Stranci sami snose trokove za pruenu hitnu medicinsku pomo, kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje se strancu pruaju na njihov zahtev, ako ovim zakonom ili meunarodnim sporazumima nije drugaije odreeno. Za korienje zdravstvenih usluga iz stava 2. ovog lana stranac plaa naknadu prema cenovniku zdravstvene ustanove, odnosno cenovniku privatne prakse.

lan 241
Iz budeta Republike plaa se naknada zdravstvenim ustanovama prema cenovniku zdravstvenih usluga koji je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za zdravstvene usluge pruene: 1) strancima kojima se zdravstvena zatita obezbeuje besplatno na osnovu meunarodnog sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugaije odreeno; 2) strancima koji po pozivu dravnih organa borave u Republici - za vreme njihovog boravka, u skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno

osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja; 3) strancima kojima je odobren azil u Srbiji i Crnoj Gori, ako su materijalno neobezbeeni; 4) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragine groznice (izuzev hemoragine groznice sa bubrenim sindromom), malarije ili ute groznice, kao i drugih zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti; 5) strancima - lanovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od venerinih bolesti; 6) strancima koji su rtve trgovine ljudima.

lan 242
Iz budeta Republike plaa se naknada zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu hitnu medicinsku pomo strancu, ako zdravstvena ustanova ili privatna praksa tu naknadu nije mogla naplatiti od stranca, zbog toga to on nema potrebna novana sredstva. Naknada iz stava 1. ovog lana plaa se na osnovu zahteva zdravstvene ustanove ili privatne prakse i dokaza da je zdravstvena usluga izvrena. Zahtev za isplatu naknade iz stava 1. ovog lana, sa medicinskom dokumentacijom o pruenim zdravstvenim uslugama strancu, zdravstvena ustanova ili privatna praksa dostavlja Ministarstvu. U postupku reavanja po zahtevu iz stava 3. ovog lana Ministarstvo moe da izvri uvid u medicinsku i drugu dokumentaciju o leenju stranaca, kao i da zatrai struno miljenje referentne zdravstvene ustanove. Po izvrenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi Ministarstvo preduzima mere preko nadlenih organa da od stranca naplati ove trokove u korist budeta Republike.

XIV NADZOR NAD RADOM ZDRAVSTVENIH USTANOVA I PRIVATNE PRAKSE

lan 243
Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne prakse, u smislu ovog zakona, vri se kao nadzor nad zakonitou rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse i inspekcijski nadzor. Republika obezbeuje vrenje poslova zdravstvene inspekcije. Nadzor iz stava 1. ovog lana vri Ministarstvo preko zdravstvenih inspektora i inspektora nadlenih za oblast lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu: farmaceutski inspektor). Inspektor iz stava 3. ovog lana obavlja poslove nadzora u slubenom odelu iji izgled propisuje ministar.

Zdravstvena inspekcija lan 244

Zdravstveni inspektor je samostalan u radu u granicama ovlaenja utvrenih ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona i lino je odgovoran za svoj rad. Zdravstveni inspektor je duan da postupa savesno i nepristrasno u vrenju poslova nadzora, odnosno da uva kao slubenu tajnu podatke do kojih doe u toku vrenja nadzora, a posebno podatke koji se odnose na medicinsku dokumentaciju pacijenata. Na vrenje nadzora zdravstvenog inspektora primenjuju se odredbe zakona kojim je ureen opti upravni postupak, kao i zakona kojim je ureen rad dravne uprave, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

lan 245
Poslove zdravstvenog inspektora moe vriti lice koje ima zavren medicinski, stomatoloki, farmaceutski ili pravni fakultet, poloen struni ispit u skladu sa ovim zakonom i struni ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje tri godine radnog staa u struci.

Zdravstveni inspektor ima slubenu legitimaciju kojom se identifikuje i koju je duan da pokae na zahtev odgovornog ili drugog zainteresovanog lica prilikom vrenja nadzora. Obrazac i sadrinu legitimacije iz stava 3. ovog lana propisuje ministar.

lan 246
Zdravstvene ustanove i privatna praksa duni su da zdravstvenom inspektoru omogue neometano obavljanje poslova nadzora, u skladu sa ovim zakonom, odnosno da mu omogue neometan pregled prostora, opreme, akata i drugih potrebnih podataka za obavljanje nadzora. Zdravstveni inspektor u vrenju poslova nadzora nad zdravstvenom ustanovom i privatnom praksom, radi spreavanja mogueg prikrivanja dokaza, ima pravo da privremeno oduzme predmete i izvornu dokumentaciju zdravstvene ustanove i privatne prakse, uz obavezu izdavanja potvrde o privremenom oduzimanju predmeta, odnosno dokumentacije.

lan 247
U vrenju nadzora zdravstveni inspektor je ovlaen da: 1) pregleda opte i pojedinane akte zdravstvene ustanove i privatne prakse, odnosno izvri uvid u zdravstvenu i drugu dokumentaciju koja je bitna za donoenje odluke u sprovoenju nadzora; 2) saslua i uzme izjave odgovornog lica, odnosno zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika, kao i drugih zainteresovanih lica; 3) pregleda prostor i opremu, odnosno izvri proveru uslova za osnivanje, poetak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti, propisanih ovim zakonom; 4) izvri uvid u dokumentaciju zdravstvene ustanove i privatne prakse, na osnovu koje se ostvaruje zdravstvena zatita graana, odnosno izvri neposredan uvid u ostvarivanje zdravstvene zatite i prava pacijenata u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi;

5) izvri neposredan uvid u sprovoenje mera izreenih u skladu sa ovim zakonom u postupku provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi; 6) razmatra predstavke pravnih i fizikih lica koje se odnose na rad zdravstvene ustanove i privatne prakse, odnosno na pruanje zdravstvene zatite; 7) obavlja druge poslove nadzora, u skladu sa zakonom.

lan 248
O izvrenom inspekcijskom pregledu u postupku nadzora, zdravstveni inspektor je duan da saini zapisnik koji sadri nalaz injeninog stanja utvrenog u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Zapisnik iz stava 1. ovog lana zdravstveni inspektor dostavlja zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, nad kojom je izvren nadzor. Zdravstveni inspektor na osnovu zapisnika iz stava 2. ovog lana donosi reenje kojim nalae mere, radnje, kao i rokove za izvrenje naloenih mera zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru. Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Ako zdravstveni inspektor oceni da je postupanjem, odnosno nepostupanjem zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse nad kojom je izvren nadzor, uinjeno krivino delo, privredni prestup ili prekraj, duan je da bez odlaganja podnese nadlenom organu prijavu za uinjeno krivino delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

lan 249
U vrenju nadzora zdravstveni inspektor ima ovlaenje da:

1) utvrdi ispunjenost uslova za poetak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u pogledu prostora, opreme, kadra i lekova propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona; 2) naredi otklanjanje utvrenih nepravilnosti i nedostataka u radu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u roku koji ne moe biti krai od 15 dana ni dui od est meseci od dana prijema akta kojim je ta mera nareena, a u hitnim sluajevima naredi otklanjanje utvrenih nepravilnosti i nedostataka odmah; 3) naredi izvrenje propisane mere zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u roku koji ne moe biti krai od 15 dana ni dui od tri meseca od dana prijema akta kojim je ta mera nareena, a u hitnim sluajevima naredi izvrenje propisanih mera odmah; 4) privremeno zabrani obavljanje delatnosti zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, odnosno obavljanje odreenih poslova u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, ako se obavljaju suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, u roku koji ne moe biti krai od 60 dana ni dui od est meseci od dana prijema akta kojim je ta mera izreena; 5) privremeno zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti, zdravstvenom radniku ili zdravstvenom saradniku koji obavlja zdravstvenu delatnost suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, u roku koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od est meseci od dana prijema akta kojim je ta mera izreena; 6) privremeno zabrani samostalni rad zdravstvenom radniku kome je nadlena komora izrekla jednu od disciplinskih mera privremene zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika; 7) privremeno zabrani rad zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ako u odreenom roku utvrenom u ta. 2) i 3) ovog lana nije uskladila obavljanje zdravstvene delatnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, odnosno ako nije otklonila utvrene

nepravilnosti i nedostatke u radu, odnosno izvrila propisane mere koje je izrekao zdravstveni inspektor; 8) privremeno zabrani rad zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u sluajevima propisanim u l. 53. i 65. ovog zakona; 9) zabrani samostalni rad zdravstvenom radniku koji nije dobio, odnosno obnovio licencu za samostalni rad, odnosno kome je oduzeta licenca za samostalni rad, pod uslovima propisanim ovim zakonom; 10) predloi nadlenoj komori oduzimanje licence zdravstvenom radniku iz razloga propisanih lanom 197. ovog zakona; 11) uputi zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, na pregled radi ocene zdravstvene sposobnosti u sluaju sumnje na gubitak zdravstvene sposobnosti za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti; 12) zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti i preduzme druge mere u skladu sa zakonom protiv pravnih i fizikih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost bez reenja o utvrivanju ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti Ministarstva; 13) zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti i preduzme druge mere u skladu sa zakonom, protiv fizikih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a koja se u smislu ovog zakona ne smatraju zdravstvenim radnicima; 14) preduzme druge mere propisane zakonom.

lan 250
Trokove zdravstvene inspekcije nastale u postupku po zahtevu stranke snosi podnosilac zahteva. Ministar propisuje visinu trokova iz stava 1. ovog lana.

Sredstva ostvarena uplatom u postupku po zahtevu stranke prihod su budeta Republike sa namenom finansiranja trokova koji nastanu u vezi sa sprovoenjem tog postupka.

lan 251
U nadzoru nad obavljanjem farmaceutske zdravstvene delatnosti u apoteci ili drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obavlja poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, odnosno bolnikoj apoteci, kao i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa, u skladu sa ovim zakonom, zajedniki uestvuju zdravstveni inspektor i farmaceutski inspektor. U sprovoenju nadzora iz stava 1. ovog lana zdravstveni inspektor izrie mere propisane u lanu 249. ta. 1) do 5), 7), 8), 12) i 13) ovog zakona, na osnovu miljenja farmaceutskog inspektora, a druge mere propisane u lanu 249. ovog zakona zdravstveni inspektor izrie samostalno.

Farmaceutska inspekcija lan 252

Za poetak obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi koja u svom sastavu ima galensku laboratoriju, kao i u bolnikoj apoteci koja izrauje galenske lekove, reenje o ispunjenosti uslova za izradu galenskih lekova donosi farmaceutski inspektor, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, a za obavljanje delatnosti apoteke propisane u lanu 100. ovog zakona, reenje o ispunjenosti uslova za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti donosi zdravstveni inspektor. Farmaceutski inspektor ima ovlaenje da samostalno izvri inspekcijski nadzor, odnosno da preduzme i naloi propisane mere nad apotekom, odnosno nad bolnikom apotekom, koje izrauju galenske lekove, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

lan 253

Farmaceutski inspektor ima ovlaenje da samostalno izvri nadzor nad prometom lekova na malo, odnosno nad izradom magistralnih lekova u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj ustanovi ili drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obavlja poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, u bolnikoj apoteci, odnosno u apoteci osnovanoj kao privatna praksa. U vrenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog lana farmaceutski inspektor ima ovlaenje da: 1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju koja se odnosi na izradu magistralnih lekova, promet na malo lekova i medicinskih sredstava, ispitivanje kvaliteta lekova, kao i dokumentaciju koja se odnosi na primenu smernica Dobre laboratorijske prakse, Dobre prakse u distribuciji, kao i standardnih i operativnih postupaka za oblast lekova; 2) pregleda prostor i opremu, odnosno izvri proveru drugih uslova za promet na malo lekova, odnosno izradu magistralnih lekova; 3) izvri neposredan uvid u primenu smernica Dobre laboratorijske prakse i Dobre prakse u distribuciji, pod uslovima propisanim zakonom; 4) izvri neposredan uvid u sprovoenje Dobre apotekarske prakse; 5) uzima uzorke galenskih, magistralnih, odnosno gotovih lekova, kao i odreene vrste medicinskih sredstava koji se nalaze u prometu na malo bez nadoknade i u koliinama koje su neophodne, radi kontrole kvaliteta; 6) preduzme druge mere i radnje u vezi sa prometom na malo lekova, odnosno izradom magistralnih lekova, u skladu sa zakonom. Trokove laboratorijske kontrole uzetih uzoraka lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava iz stava 2. taka 5) ovog lana obezbeuje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa u kojoj je uzet uzorak leka i odreene vrste medicinskog sredstva, radi kontrole kvaliteta.

lan 254

U vrenju nadzora inspektor nadlean za oblast lekova i medicinskih sredstava ovlaen je da: 1) zabrani izradu, odnosno izdavanje magistralnih lekova ako se ne izrauju u skladu sa zakonom; 2) zabrani promet na malo galenskih, odnosno gotovih lekova, ukoliko ne ispunjavaju uslove za stavljanje u promet propisane zakonom; 3) zabrani promet na malo galenskih, odnosno gotovih lekova, koji ne ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta propisanih zakonom; 4) naredi povlaenje iz prometa na malo magistralnog, galenskog, odnosno gotovog leka, odnosno njegove serije, u sluajevima predvienim zakonom; 5) naredi unitavanje neispravnog leka koji se nae u prometu na malo; 6) preduzme druge mere, u skladu sa zakonom.

lan 255
U postupku vrenja nadzora nad obavljanjem farmaceutske zdravstvene delatnosti, u smislu ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe l. 244 - 248. i lana 250. ovog zakona.

XV KAZNENE ODREDBE
Prekraji lan 256
Novanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova ako: 1) pacijentu ne omogui ostvarivanje prava na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije (lan 29);

2) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zakonskog zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu preduzete medicinske mere suprotno odredbama ovog zakona (lan 31. st. 2. i 3. i lan 35. stav 1); 3) pacijentu ne omogui uvid u svoju medicinsku dokumentaciju (lan 36. stav 1); 4) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku ne omogui uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent novoroene ili maloletno lice (lan 36. stav 2); 5) pre poetka medicinskog ogleda ne osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu kod nadlene organizacije za osiguranje ili ako nad pacijentom vri medicinski ogled bez prethodne odluke etikog odbora zdravstvene ustanove (lan 38. st. 7. i 9); 6) ne organizuje rad zatitnika pacijentovih prava ili ako uskrati pravo na prigovor pacijenta zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada, odnosno zatitniku pacijentovih prava, ili ako onemogui samostalan rad zatitnika pacijentovih prava (lan 39. st. 1, 2. i 9); 7) u sluaju izbijanja epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea blagovremeno i istinito ne dostavi podatke nadlenom organu optine, grada, autonomne pokrajine i Republike (lan 41. stav 3); 8) u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika na stacionarno leenje, za koga nadleni doktor proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe ugroziti ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, ne obesti nadleni sud (lan 44. stav 2); 9) obavlja zdravstvenu delatnost a ne ispunjava uslove iz lana 49. ovog zakona; 10) zapone sa obavljanjem zdravstvene delatnosti pre dobijanja reenja Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti ili ako obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa navedenim reenjem (lan 51); 11) koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole Ministarstva za korienje novih zdravstvenih tehnologija (lan 70. stav 1);

12) oglaava, odnosno reklamira zdravstvene usluge, struno medicinske postupke i metode zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine (lan 71. stav 1); 13) istakne naziv zdravstvene ustanove koji ne sadri podatke o delatnosti koja je utvrena reenjem Ministarstva, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, ili ako istakne naziv zdravstvene ustanove koji ima obeleje kome se moe pripisati karakter oglaavanja, odnosno reklamiranja (lan 72. st. 1. i 2); 14) ne vodi zdravstvenu dokumentaciju i evidencije, odnosno ako u propisanim rokovima ne dostavlja individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom organu, ili ako na bilo koji nain narui tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno ako ne zatiti medicinsku dokumentaciju od neovlaenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe (lan 73. st. 1. i 3); 15) ne obavesti optinu, odnosno grad na ijoj teritoriji ima sedite zdravstvena ustanova u privatnoj svojini, o nedeljnom rasporedu rada, poetku i zavretku radnog vremena (lan 75. stav 3); 16) ne obezbedi minimum procesa rada za vreme trajka, odnosno ako se organizuje trajk u zdravstvenoj ustanovi koja prua hitnu medicinsku pomo (lan 75. st. 5. i 6); 17) ne dostavlja podatke o trovanjima centru za kontrolu trovanja, u skladu sa ovim zakonom (lan 92. stav 5); 18) organizacione jedinice koje su sastavni deo zdravstvene ustanove nose naziv apoteka, klinika, odnosno institut, a ne ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom za njihovo obrazovanje (lan 142. stav 2); 19) ne organizuje strune organe u zdravstvenoj ustanovi (lan 143); 20) stie sredstva za rad suprotno odredbama l. 159. i 160. ovog zakona;

21) ne potuje istaknuti prigovor savesti zdravstvenog radnika, odnosno ako ne obezbedi pruanje zdravstvene zatite pacijentu od strane drugog zdravstvenog radnika u sluaju istaknutog prigovora savesti (lan 171. stav 3); 22) ne stvori uslove i ne organizuje obavljanje pripravnikog staa (lan 176. stav 3); 23) zaposlenom zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku ne obezbedi plaeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalni rad (lan 182. stav 3); 24) ne obezbedi struno usavravanje i ne donese plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (lan 183. st. 1. i 2.); 25) ako angauje zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugo zaposleno lice za obavljanje dopunskog rada suprotno odredbama ovog zakona (l. 199-201). 26) ne sprovodi unutranju proveru kvaliteta strunog rada, odnosno ako ne donese godinji program provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa ovim zakonom (lan 206); 27) ne sarauje u sprovoenju redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada od strane strunih nadzornika, kao i ako im ne dostavi sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju (lan 208. stav 5); 28) ne postupi po reenju ministra kojim je izreena privremena zabrana rada u postupku sprovoenja redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada (lan 211. stav 1); 29) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobila saglasnost Ministarstva (l. 235 - 237); 30) strancu ne ukae zdravstvenu zatitu u skladu sa ovim zakonom ili ako mu ne prui hitnu medicinsku pomo (l. 238, 239. i lan 240. stav 1).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 2) do 15), ta. 17), 18) i ta. 20) do 30) ovog lana kaznie se zdravstveni radnik preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

lan 257
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova ako: 1) omogui samostalni rad zdravstvenom radniku koji ne ispunjava uslove iz lana 168. stav 1. ovog zakona; 2) ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti nadleni organ optine, odnosno grada (lan 219. stav 3); 3) ne obavesti punoletnog lana porodice umrlog lica o uzroku i vremenu njegove smrti ili ako ne omogui neposredan pristup telu umrlog lica (lan 221. stav 1); 4) ne izvri obdukciju u skladu sa lanom 222. ovog zakona; 5) ne postupi po reenju zdravstvenog, odnosno farmaceutskog inspektora (l. 249. i 254). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 1) i 5) ovog lana kaznie se zdravstveni radnik preduzetnik novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara.

lan 258
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik preduzetnik ako:

1) osnuje vie od jednog oblika privatne prakse (lan 56. stav 5); 2) obavlja poslove zdravstvene delatnosti a ne ispunjava uslove propisane lanom 58. ovog zakona; 3) zapone sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti pre dobijanja reenja Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti ili ako obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa navedenim reenjem (l. 59. i 60); 4) ne obavesti Ministarstvo, nadleni organ na ijoj teritoriji se nalazi sedite privatne prakse, kao i nadlenu komoru o ponovnom poetku obavljanja zdravstvene delatnosti (lan 61. stav 4); 5) ne izvrava dunosti iz lana 62. ovog zakona; 6) ne obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz (lan 63. stav 1); 7) strancu ne ukae hitnu medicinsku pomo (lan 240. stav 1).

lan 259
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako: 1) pacijentu ne da obavetenje koje je potrebno da bi pacijent doneo odluku o pristanku ili nepristanku na predloenu medicinsku meru ili ako pacijentu onemogui uvid u trokove leenja (lan 28); 2) drugim licima saopti line podatke pacijenta za koje je saznao, odnosno koje mu je pacijent u toku pruanja zdravstvene zatite saoptio (lan 30. stav 2); 3) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu preduzete medicinske mere suprotno odredbama ovog zakona (lan 31. stav 2. i lan 35. stav 1);

4) u medicinsku dokumentaciju pacijenta ne upie podatak o pristanku ili odbijanju pacijenta na predloenu medicinsku meru (lan 33. stav 3); 5) pacijentu ne omogui uvid u svoju medicinsku dokumentaciju ili ako ne vodi medicinsku dokumentaciju u skladu sa zakonom (lan 36. st. 1. i 3); 6) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku ne omogui uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent novoroene ili maloletno lice (lan 36. stav 2); 7) u obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti postupa u suprotnosti sa l. 86. i 87. ovog zakona; 8) se ne udrui u komore zdravstvenih radnika u skladu sa zakonom (lan 167. stav 1); 9) napusti radno mesto posle isteka radnog vremena, a da mu nije obezbeena zamena, ime je narueno obavljanje zdravstvene delatnosti ili ugroeno zdravlje pacijenta (lan 170); 10) ne prui hitnu medicinsku pomo istiui prigovor savesti (lan 171. stav 4); 11) samostalno radi u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi a da nije dobio, odnosno obnovio licencu, odnosno ako mu je licenca oduzeta (lan 191); 12) u roku od osam dana od dana prijema reenja o oduzimanju licence, istu ne dostavi nadlenoj komori (lan 192); 13) obavlja dopunski rad u suprotnosti sa l. 199. do 201. ovog zakona; 14) ne sarauje sa strunim nadzornicima u sprovoenju redovne ili vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada ili ako ne prui sve potrebne podatke i dostavi neophodnu dokumentaciju za sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada (lan 208. stav 5); 15) odbije uee u sprovoenju postupka redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada kao nadzornik sa liste nadzornika (lan 209. stav 5);

16) ne izvri neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog poziva (lan 219. stav 5); 17) bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove o smrtnom sluaju pod uslovima propisanim u lanu 220. stav 1. ovog zakona; 18) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobio dozvolu Ministarstva (l. 235 - 237). Za prekraj iz stava 1. ta. 10), 14) i 15) ovog lana kaznie se i zdravstveni saradnik novanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. taka 13) ovog lana kaznie se i zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice novanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.

lan 260
Novanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj poslodavac koji je pravno lice ako iz svojih sredstava ne organizuje i ne obezbedi zdravstvenu zatitu zaposlenih (lan 14). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.

lan 261
Novanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ako ne obavesti Etiki odbor Srbije o sprovoenju klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava za koja je data dozvola za sprovoenje klinikih ispitivanja (lan 157. stav 2).

lan 262

Novanom kaznom od 300.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj fakulteti zdravstvene struke ako u preuzimanju tela umrlih lica radi izvoenja praktine nastave postupe suprotno l. 225. do 234. ovog zakona.

lan 263
Novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj zatitnik pacijentovih prava u zdravstvenoj ustanovi ako ne dostavlja meseni izvetaj direktoru zdravstvene ustanove, a estomeseni i godinji izvetaj upravnom odboru zdravstvene ustanove i Ministarstvu (lan 39. stav 7).

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 264
Optina, grad, odnosno autonomna pokrajina preuzee osnivaka prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva do 1. januara 2007. godine. Odluku o preuzimanju osnivakih prava iz stava 1. ovog lana donosi nadleni organ optine, grada, odnosno autonomne pokrajine i o tome, posle upisa u registar kod nadlenog organa, obavetava Ministarstvo u roku od 15 dana od dana upisa. Do preuzimanja osnivakih prava iz stava 1. ovog lana osnivaka prava nad tim zdravstvenim ustanovama vre organi nadleni po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Od dana preuzimanja osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama optina, grad, odnosno autonomna pokrajina imenovae organe zdravstvene ustanove u skladu sa ovim zakonom, a obaveze osnivaa u pogledu finansiranja zdravstvene ustanove vri Republika do 1. januara 2007. godine. Na imenovanje organa zdravstvenih ustanova iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona.

lan 265

Domovi zdravlja, opte bolnice i apoteke, koje se u skladu sa ovim zakonom osnivaju kao samostalne zdravstvene ustanove, a koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona bile u sastavu zdravstvenog centra i apotekarske ustanove, mogu organizovati zajednike medicinske slube za laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za pravne, ekonomsko-finansijske, tehnike i druge sline poslove.

lan 266
Zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove u ijem je sastavu dom zdravlja za ije preuzimanje osnivakih prava lokalna samouprava ne moe obezbediti dovoljna sredstva u budetu lokalne samouprave, moe izuzetno, na osnovu odluke Vlade, nastaviti sa radom osam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Nadleni organ lokalne samouprave iz stava 1. ovog lana podnosi zahtev za nastavak rada zdravstvenog centra kao vrste zdravstvene ustanove - Ministarstvu, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do dana preuzimanja osnivakih prava nad domom zdravlja koji je u sastavu zdravstvenog centra iz st. 1. i 2. ovog lana od strane lokalne samouprave, osnivaka prava nad zdravstvenim centrom vri Republika, odnosno autonomna pokrajina, u skladu sa propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Do preuzimanja osnivakih prava nad domom zdravlja i optom bolnicom koji se nalaze u sastavu zdravstvenog centra iz stava 1. ovog lana, u skladu sa ovim zakonom, u budetu Republike, odnosno autonomne pokrajine obezbeuju se sredstva za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim centrom.

lan 267
Zavodi za specijalizovanu rehabilitaciju koji mogu obavljati zdravstvenu delatnost kao specijalna bolnica, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, uskladie svoju organizaciju, opte i druge akte sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 268
Zdravstvene ustanove i privatna praksa uskladie svoje opte akte, organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona koje se odnose na vrste zdravstvenih ustanova, odnosno vrste privatne prakse, uslove za osnivanje i poetak rada, kao i organizaciju rada sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja optih akata iz stava 1. ovog lana zdravstvene ustanove i privatna praksa primenjivae opte akte koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 269
Zavodi za laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao vrste zdravstvenih ustanova, koji su osnovani u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita, a koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade u skladu sa reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

lan 270
Vlada e doneti Plan mree u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 271
Ministar e doneti propise za sprovoenje ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 272
Druga pravna lica, osim pravnih lica koja u svom sastavu imaju organizovanu ordinaciju medicine rada, a koja su osnovala organizacione jedinice za obavljanje zdravstvene delatnosti za svoje zaposlene, kao i drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, duni su da u roku od

est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona.

lan 273
Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije poinje sa radom u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do poetka rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, poslove iz nadlenosti Agencije propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona vri Ministarstvo. Ministarstvo poinje sa obavljanjem poslova iz stava 2. ovog lana u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do poetka rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije trokove akreditacije utvruje ministar.

lan 274
Nadlena komora u roku od est meseci od dana poetka rada komore poee sa izdavanjem, obnavljanjem, odnosno oduzimanjem licence zdravstvenim radnicima, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 275
Ministar e imenovati Etiki odbor Srbije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministar e imenovati republike strune komisije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 276

Narodna skuptina izabrae lanove Zdravstvenog saveta Srbije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Narodna skuptina usvojie Plan razvoja zdravstvene zatite u roku od est meseci od dana izbora lanova Zdravstvenog saveta Srbije.

lan 277
(Brisan)

lan 278
Do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivaa u skladu sa zakonom.

lan 279
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02), osim l. 77a do 77e i l. 78. do 85. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zdravstvenoj zatiti stranaca u Saveznoj Republici Jugoslaviji ("Slubeni list SRJ", br. 59/98 i 37/02).

lan 280
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zatiti

("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

lan 8
Propis za sprovoenje ovog zakona donee se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odredbe podzakonskog propisa koje su se primenjivale do stupanja na snagu ovog zakona, a nisu sa njim u suprotnosti, primenjivae se do donoenja podzakonskog propisa na osnovu ovog zakona.

lan 9
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".