VRSTE DROGA I KAKO IH PREPOZNATI Duvanje lepka i drugih supstanci Marihuana (trava, ganda) Hai (ha, it) LSD,

halucinacione droge, psihodelici Ecstasy, dance droge Kokain (koka, koks, belo) Heroin (horce, dop, uto) Duvanje lepka i drugih supstanci Duvanje lepka i drugih supstanci mnoga deca jo u periodu od 10 do 12 godina zapoinju svoj ulazak u svet drogiranja udisanjem lepka. Najee se udie lepak, ali osim njega koriste se i neka druga sredstva za menjanje stanja svesti. Kod nas je dosta raireno udisanje acetona, razliitih boja i lakova. Isto tako, mada ree udiu se benzin, plin za upaljae, lakovi za kosu, razliiti dezodoransi. Svim ovim sredstvima zajedniko je to to su sva ona dostupna , nalaze se u svakom domainstvu, do njih se jeftino moe doi u prodavnicama, a njihova kupovina pobuuje minimum panje odraslih. Zajedniko im je i to to njihovo udisanje u manjoj ili veoj meri, zavisno od strukture deteta, utie na svest i menja je. Veina Snifera eksperimentiu i po pravilu se radi o deci pubertetskog uzrasta. Oni podleu nagovoru drutva iz razreda ili ulice, pa eksperimentiu iz znatielje, iz dosade ili iz elje da probaju neto novo i opasno. Ovakva deca nee dugo uestvovati u ovakvim seanasma, ve posle 4 ili 5 puta njihov e motiv nestati te e se odvojiti od te ekipekoja udie lepak. Duvanje je po pravilu grupna radnja, retko je sresti nekoga ko to radi sam. Iako pojedinci tvrde da se lepkom stie zavisnost, to nije tano. Lepak koji se koristi za udisanje najee se istisne ili naprska u najlonsku kesu. Njome se pokriju nos i usta i na taj nain udiu pare. Ponekad se lepak udie direktno iz pakovanja, a ponekad se najlonska kesa cela stavi na glavu i zavee oko vrata pa se udiu ne samo lepkovi i njegove pare ve i izdahnuti ugljen-dioksid. Delovanje sredstava za inhalaciju uslovljeno je nizom inilaca: osobinama linosti, koliinom udahnutog sredstva, oekivanjem od ovog happeninga i slino. Zato se opisi delovanja mogu dati samo naelno. Obino nakon nekoliko udisaja dolazi do povienog uzbuenja, lagane euforije u ponaanju, veselosti i oseaja snage i svemoi pa se ovo delovanje moe uporediti sa prvim efektima alkohola. Nakon otprilike pola sata duvanja korisnik postaje omamljen, oi mu suze, slabije vidi obrise predmeta i ljudi oko sebe, u uima mu zuji, poremeti mu se ravnotea. Neki od korisnika tvrde da pritom imaju halucinacije, ali moda je blie istini da to zapravo sanjaju, jer esto padaju u san. Zanimljivo je da posle ovakvih seansi korisnici esto sanjaju da lete ili lebde. Pojava amnezije, zaborava svega to se desilo za vreme delovanja udahnutog sredstva, nije esta ali je mogua. Dua upotreba sredstava za duvanje stvara potekoe u pamenju, dovodi do gubitka apetita. Smrtni sluajevi se deavaju vrlo retko, u sluaju gubitka kiseonika zbog prejako vezane kese oko vrata. Marihuana (trava, ganda)

Marihuana je jedan od preparata koji se dobija od biljke kanabis (lat. Cannabis sativa) koja uspeva u mnogim zemljama sa umerenom ili tropskom klimom. Indijska konoplja uspeva pored primorskih oblasti i renih obala i u gradskim i prigradskimvrtovima, balkonima i saksijama. Mnogi roditelji su sa iznenaenjem konstatovali da im se deca okreu vrtlarstvu i cvearstvu ne slutei ta se krije iza te naglo probuene ljubavi prema okopavanju. Kanabis raste grmovito a zrela biljka dostie visinu od oko metar i po mada moe da izraste i vie. Donji listovi imaju karakteristian oblik, malo nazubljenih rubova, koji podsea na ljudsku ruku veoma ispruenih i reirenih prstiju. Na jednoj peteljci najee je pet listova to im zajedno i daje izgled ake, gornji delovi biljke imaju nejee samo po tri listie na jenoj zajednikoj stabljici. Na vrhu biljke u cvatu ili kad je plod ve zametnut, nalazi se dlakava hrapava smolasta i lepljiva materija koja koja sadri najaktivniji deo biljke. Listovi pri dnu biljke imaju najmanje aktivne supstance, a semenke, stablo i peteljke nemaju gotovo nikakvu vanost u proizvodnji droge. Marihuana ili kako se popularno zove trava, ganda priprema se od sasuenih listova kanabisa kojima se odstranjuju peteljke, stablo i deblje ile, a esto se u smesu stavlja vrh biljke, ali bez smolaste mase. To to je marihuana pripremljena na ovaj nain zapravo znai da se radi o najslabijem preparatu kanabisa. Marihuana se po pravilu pui. Sasueni listovi se seku ili melju i meaju sa duvanom, zatim se motaju u cigarete doint iji su krajevi paljivo zavijeni u pic. Marihuana nije pogodna za motanje pa se upravo zato mea sa duvanom, a krajevi se zavijaju kako sadraj ne bi ispao van. Iseeno lie kanabisa pakuje se u kesice. Marihuana se moe vakati, od nje se mogu praviti ajevi i drugi napitci, ali puenjem se njeno delovanje osea snanije i do tri puta. Puenje marihuane poinje se grupno tako to doint ide od ruke do ruke, usta do usta, a efekat se osea ve nakon nekoliko dimova. Marihuanu niko osim poetnika ne puka ve se dim to due zadrava u pluima, a ne u ustima. Delovanje jednog dointa traje oko tri sata, a najjai efekat osea se nakon pola sata. Prvi oiti efekti puenja marihuane su suzne i ponekad lagano zacrvenjene oi, ubrzan puls, suvo grlo i usta. Psihiki uinci puenja toliko su razliiti od osobe do osobe da ih je teko potpunije opisati. Mnogi puai marihuane prvi put nisu osetili apsolutno nita, mnogi tvrde da nisu osetili nita ni posle nekoliko puenja, a mnogi se odmah otkae. Pri puenju marihuane stvara se euforino raspoloenje, veselost, govorljivost, esti su napadi smeha, a pojam o vremenu zna da bude nerealan pa se moe initi da vreme tee mnogo bre ili puno sporije nego to je to stvarno. Pri veim dozama koordinacija pokreta esto je oteana, a i razmiljnje je poremeeno. Osoba koja se napuila deluje kao da je pripita, ali umesto tipinog mirisa alkohola kod nje se osea diskretan miris koji podsea na zapaljeno seno. Hai (ha, it) Hai se dobija od smolaste, smee ili smeezelenkaste mase koja se sakuplja na vrhovima biljke kanabis u cvetu, to se od ostatka biljke odvaja mehaniki. Na nae trite hai dolazi iz drugih zemalja, preteno sa Istoka i iz Albanije, a sadraj aktivne supstance kod njega je ak deset i vie puta vei nego kod marihuane. Na trite hai dolazi u takozvanim pogaama ili u tablama. S obzirom da se modeli dopremanja

stalno menjaju, ovaj se oblik takoe stalno premesi u razliite druge oblike, zavisno od potreba krijumara. Hai se kao i marihuana pui, a za puenje haia narkomani koriste posebno izraene lule, koje ili sami izrauju od razliitih materijala ili upotrebljavaju obine lule produenog kamia. Hai je jaa i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slino. Kad je delovanje u pitanju, hai, kao i druge takozvane lake droge, deluju zavisno o strukturi linosti, ambijentu, oekivanjima i slino. Prvi fiziki efekti puenja haia slini su delovanju marihuane svrab oiju, oteano gutanje, suva usta. Neki puai haia tvrde da ova droga za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, oputenost i elju za mirovanjem. Nezvanino, hai navodi na filozofiranje odnosno promiljanje na ono to oni podrazumevaju pod filozofskim kategorijama. Postoji teorija da pod dejstvom haia, ali i marihuane u blaoj formi, na povrinu izbijaju glavne osobine oveka. Drugim reima, ako si prirodno veseo ovek, droga te razveseljava i nasmejava. Ako si prirodno tunjikav, onda te droga baca u melanholiju. Povremene ili stalne puae marihuane ili haia gotovo je nemogue prepoznati, sigurnu dijagnozu mogu dati samo krvni nalazi i nalazi urina, dakle lekari. Zato svi znakovi delovanja droge o kojima se govori moraju biti uzeti s krajnjim oprezom, to znai da roditelji nikako ne smeju uriti sa neutemeljenim optubama. LSD, halucinacione droge, psihodelici Od halucinacionih droga na naem tritu glavni primat ima LSD premda se u ogromnoj meri koristi i sveta peurka, biljka koja na naem podruju moe uspeti samo na iskljuivo na uskom podruju juga. Sveta peurka potie poreklom iz June Amerike, a i danas je koriste neka indijska plemena u ritualno-religijske svrhe. Halucinogene droge su izdvojeni skup unutar psihostimulativnih droga i osnovna im je osobina da deformiu oseaj stvarnosti proizvodei vizije, iluzije i halucinacije. Haluciogene droge nemaju nigde nikakvu medicinski opravdanu primenu pa se njihova upotreba uvek smatrala zloupotrebom. LSD je droga koja kao takva u prirodi ne postoji, a proizvodi se polusintetikim putem iz lizerginske kiseline. LSD je droga koja je sluajno pronaena u u laboratoriji vajcarskog naunika Alberta Hofmana 1938. godine, ali se za njeno haluciogeno delovanje zna tek od 1943. LSD je beli prah koji je lako topljiv u svim tenostima i nema ni mirisa ni ukusa. Njegovo delovanje je izuzetno jako pa je i nain dostave ove droge do krajnjeg korisnika prilagoen tome da za jedan trip dovoljna koliina od pedeset mikrograma, odnosno dvadeset hiljaditi deo grama. Obino se taj deli grama kapne na komadi papira, ne vei od veliine nokta, koji se jednostavno otopi u ustima ili u vodi, aju, kafi. Ovi papirii su najee oslikani raznim motivima. Delovanje LSD-a na ljudski mozak manifestuje se gotovo kao napad duevne bolesti. Ponekad delovanje moe izostati pa se neoekivano moe pojaviti nakon vie dana ili nedelja. Obino se prvi znaci jave najkasnije posle jednog sata od trenutka konzumacije, a karakterie ih potpuno izoblienje stvarnosti, poremeaj rada ula i gubitak svesti o prostoru. Osoba ne gubi kontakt sa stvarnou, ali je doivljava u nepravom obliku. Neka iskustva govore da narkomani to doivljavaju kao ulazak u light show, odnosno kao da su postali deo kaleidoskopa i da pritom oseaju snano proimanje sa svemirom.

Uzimanje LSD-a svojevrsna je lutrija jer se mogu doiveti i stravina iskustva kada ambijent postaje monstruozna naseobina preteih spodoba. Postavlja se pitanje da li LSD zapravo ne deluje predvidljivo ni u kom smislu, ali posledice znaju da budu i potpuno nerazumljiva samoubistvakoja po svojoj unutranjoj motivaciji to i nisu. Dogaa se naime, da osobe pod dejstvom LSD-a skoe kroz prozor, ili stanu pred pristiui voz ili kamion bez ikakve svesti o vlastitoj smrti. ak i nekoliko meseci posle uzimanja LSD-a mogui su efekti koji se nazivaju flash back i, iako su po intenzitetu slabiji, dogaaji s izleta mogu se ponoviti ili nastaviti. Ecstasy, dance droge Ecstasy i ostale dance droge na naem su se tritu pojavile relativno skoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito raste. Iako je ecstasy nova droga i na svetskom tritu, datum njene prve proizvodnje prilino je star budui da je sintetizovana jo u vreme Prvog svetskog rata. Ecstasy spada u psihostimulatore, a ini se da je narkopodzemlje iskoristilo najnovije trendove u popularnoj muzicikako bi usmerilo trite na konzumaciju upravo ove droge. Novi muziki ritmovi koji se pojavljuju pod zajednikim imenom dance trae veliki fiziki angaman plesaa, a upravo im ecstasy daje snagu koja im nedostaje. Delovanje ove droge slino je delovanju dopinga u sportu; osoba koja je progutala tabletu ecstasy-a postaje prividno jaa, privremeno snanija, izdrljivija, raspoloenija. Pod dejstvom ove droge mladim se ljudima ini da su nepobedivi, oni oseaju da mogu sve i da samo treba poeleti sve je mogue. Prvi efekti delovanja su ubrzavanje pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u oima. Osobi se ini da je popila svu energiju sveta, a tako se i ponaa sve dok je pod dejstvom droge. Ona naprosto nema mira, ne spava joj se, 2ne ide joj se kui, ali kako delovanje slabi tako slabi i raspoloenje konzumatora. Kad delovanje ove droge potpuno proe, tri ili etiri sata nakon uzimanja zavisno od telesne grae i ukupne konstitucije osobe osea se depresija, nezadovoljstvo i razoarenje. Prikaz tableta: 1 | 2 Kokain (koka, koks, belo) Iako je do jue kokain bio privilegija iskljuivo privilegovanih slojeva drutva, onih koji su imali novac i mo, sve ee se nalazi i kod obinih narkomana. Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga, a upravo se na proizvodnji, prodaji i preradi lia biljke koke koja raste u Junoj Americi odravaju mnoga narkocarstva. Kokain je bio nezamenjiv u medicini, a zanimljivo je da je njegovoj popularnosti unutar medicinske struke doprinos dao otac psihoanalize Zigmund Frojd. Kokain je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi oseaj bridnje, nalik anestetiku kod zubara. Najee se umrkuje direktno sa papira u koji je upakovan ili kroz cevicu, slamku, ili trubicu od papira. Jako je omiljen meu narkomanima kokain u svom bazinom obliku, koji je ulica u New Yorku nazvala crack (krek), koji se redovno pui ist ili seen, odnosno pomean sa drugim drogama. Krek se uz dodatak vode ili alkohola, pui iz staklenih ili keramikih lulica ispod kojih se dri upaljen upalja. Sama re crack (engleski glagol to crack pucketati, puckati) nastala je verovatno u vezi sa zvukom koji se uje pri zagrevanju kokainske baze.

Kokain gotovo trenutno nakon umrkavanja izaziva snanu euforiju, osoba se odmah nekako trgne, ne osea umor ve snagu, hrabrost, ini joj se da je vanija u oima drugih. esti konzumenti kokaina imaju problema sa sluzokoom nosa, nos im je crven, stalno mrcaju, esto akaju nos, a esta su im i krvarenja iz nosa. Obino su neki zavisnici o heroinu uspevali da zavaraju okolinu povremenim uzimanjem kokaina. Takva osoba za koju su i roditelji i ira porodica ve izgubili nadu, odjednim se ini potpuno drukijom. Ona ivne, puna je novih planova, trai posao, razgovara sa ukuanima, naizgled doivljava pravu transformaciju nabolje. Naalost, takav je boljitak samo privremen, jer promena u ponaanju ne dolazi iznutra, nego je posledica uzimanja belog praha kokaina. Problem sa kokainom je to deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisno od doze. Iako i za kokain neki tvrde da ne izaziva fiziku zavisnost, elja za ponovnim uzimanjem droge neodoljiva je. Pa mnogi do jue bogati i uspeni ljudi za vrlo kratko vreme doivljavaju potpuni fiziki i moralni pad. Aparatura | Pipe | Pipe (2) | Kokain i Krek Heroin (horce, dop, uto) Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga dananjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga ak ni u ahuri i stabljici maka, a na trite stie kao kristalni prah. ist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na trite droga. Zavisno od istoe smee, odnosno o koliini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmee do smeecrvenkaste. Da bi se poveala koliina droge na tritu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije supstance, od eera, vima, iprakastih boja za zidove do gipsa. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljaa naviknuti su i na njegov nain rezanja heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ili promena poiljke ponekad znai i smrt zbog predoziranja jer nova poiljka sadri vie heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog overdoze ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo prouje da on ima dobru robu koja se moe jo jednom presei. Neki zavisnici heroin uzimaju intravenosno, iako se heroin esto i umrkuje, a moe se i puiti. Za intravenosno uzimanje heroina potrebni su im pric, limunska kiselina za pripremanje smese, kaika ili metalni ep i upalja za zagrevanje smese. Oni koji se bodu u ilu na ruci, najee podvezuju mii opasaem ili gumenom trakom, ali kako sumnjiavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve udnija mesta na telu za ubrizgavanje droge. Tako se igla zabada u nogu, meu none prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Gotovo odmah nakon ubrizgavanja droge dolazi do oseaja zadovoljstva i smirenja; neki narkmani kau da u utrobi oseaju senzaciju kao prilikom poletanja aviona, dok neki taj oseaj povezuju sa asocijacijom na blagi orgazam. To poletanje, traje kratko, manje od minuta. Nakon toga dolazi do olakanja i utiska sigurnosti i uukanosti, pospanosti i dremea, ravnodunosti ka svemu. Osoba pod dejstvom heroina je pospana, zenice su joj jako suene, ona kljuca i nije voljna da govori ili biti telesno aktivna. Kod nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo, pa su prve apstinencijske krize doiveli ve nakon desetak utova. Neki su postali zavisni nakon vie od godinu dana neredovnog

uzimanja heroina. Utvreno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i najblaeg kriziranjamotiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi ut znatielja, nagovor, inat, elja za novim iskustvom on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje strah od krize, odnosno elja da se kako-tako funkcionie jer bez heroina to je nemogue.nakon to se narkoman navue tj postane zavistan, on nastavlja da se drogira kako bi i dalje odrao utisak da je onaj isti ovek od pre. Nijedan narkoman, odnosno zavisnik nije bio svestan ta ga eka, nijedan nije ozbiljno shvatio poruku da se preko heroinskog pricadirektno i sigurno ide u zavisnost. Uverenje o bezbednosti heroina koje ire dileri toliko je jako da je oito jae od zdravog razumajer su gotovo svi zavisnicimiljenja da se zavisnost ne moe desiti njima. Simptomi krize ubrzo postanu poznati i onima koji su bili uvereni da su jai od heroina. Obino se kako kau probude u znoju, preplaeni, hladno im je koa im je najeena, nos i oi im sluze, luenje slina iz nosa je pojaano, a zenice im se proire i prekriju celu povrinu oka. Kod jaih kriza dolazi i do povraanja i proliva normalno stanje zavisnika o heroinu je zatvor stolice dolazi do poveanja temperature, do greva u miiima i do bolova u gotovo svim delovima tela. Samo im je jedna misao u glavi treba hitno nabaviti novu koliinu droge, novi piz, jo heroina, jer e samo sa novim utom sve muke prestati. Kod zavisnika od heroina prvi se simptomi krize javljaju otprilike osam sati od zadnjeg ubrizgavanja droge, a pojaavaju se tokom jednog do dva dana nakon zadnjeg uta. Nema spavanja, nema smirenja, nema olakanja i to traje sedam do deset dana, nakon ega fizika zavisnost prestaje. Oni koji zagovaraju neke droge sa argumentom da ne izazivaju fiziku zavisnost poput heroina, nikad ne govore o tome da se i sa heroina gotovo svako moe fiziki skinuti za desetak dana, ali da ga upravo psihika zavisnost ponovo vraa u zaarani krug.