"Slubeni list SFRJ", br. 24/71, 26/71 Na osnovu lana 11.

Osnovnog zakona o prometu i smetaju zapaljivih tenosti i gasova ("Slubeni list SFRJ", br. 10/65 i 25/70), u saglasnosti sa saveznim sekretarom za privredu, savezni sekretar za unutranje poslove propisuje PRAVILNIK O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TENI NAFTNI GAS I O USKLADITAVANJU I PRETAKANJU TENOG NAFTNOG GASA lan 1. Izgradnja postrojenja za teni naftni gas i uskladitavanje i pretakanje tenog naftnog gasa vre se na nain odreen Tehnikim propisima o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 2. U postojeim postrojenjima za teni naftni gas moraju se mere obezbeenja predviene odredbama ovog pravilnika sprovesti u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu. lan 3. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o upotrebi tenih gasova u domainstvima i ugostiteljskim, zanatskim i trgovinskim radnjama ("Slubeni list FNRJ", br. 34/62). lan 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ". P-br. 223-225/30 29. aprila 1971. godine Beograd Savezni sekretar za unutranje poslove, Radovan Stijai, s. r. TEHNIKI PROPISI O IZGRADNJI POSTROJENJA ZA TENI NAFTNI GAS I O USKLADITAVANJU I PRETAKANJU TENOG NAFTNOG GASA 1. OBJANJENJE POJMOVA 1.1 Nie navedeni pojmovi, u smislu ovih propisa imaju sledea znaenja: 1.2 Teni naftni gas (u daljem tekstu: gas) su naftni ugljovodonici (propan, propan butan, buten i njihovi izomeri) i njihove smee u tenom ili gasovitom stanju, iji parni pritisak prelazi 1,25 kp/cm2 pri 40C, koji odgovaraju jugoslovenskim standardima. 1.3 Parni pritisak je pritisak para gasa izraen u kp/cm2 pri 40C u ravnotenom stanju sa tenou. 1.4 Maksimalni dozvoljeni radni pritisak je najvei dozvoljeni unutranji radni pritisak u kp/cm2 pri 40C, za koji je posuda konstruisana ili najvei unutranji radni pritisak koji odobrava nadlena inspekcija. 1.5 Ispitni pritisak je unutranji pritisak u kp/cm2 koji je za 50% vei od radnog pritiska pri 40C. 1.6 Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda, izraena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni rezervoar, transportna cisterna), koja ispunjava uslove predviene vaeim jugoslovenskim standardima. 1.7 Postrojenje za gas je rezervoar, boca ili drugi ureaj odnosno skup ureaja koji predstavlja jednu tehnoloku celinu. 1.8 Boca za gas je posuda cilindrinog oblika koja se moe upotrebljavati samo u vertikalnom poloaju.

1.9 Prenosni rezervoari (kontejneri) su posude specijalno izgraene i opremljene za transport i uskladitavanje gasa, punjenja 250, 500, 1000 i 2000 kg. 1.10 Oprema za gas je oprema otporna na dejstvo gasa i nepropusna do pritiska koji je na njoj oznaen. 1.11 Ispariva je ureaj za isparavanje gasa. 1.12 Pokaziva nivoa je ureaj koji pokazuje nivo tene faze gasa u posudi. 1.13 Primarni regulacioni krug su ureaji na instalaciji ili postrojenju za gas, koji su pod pritiskom jednakim ili veim od pritiska u rezervoaru. 1.14 Sekundarni regulacioni krug su svi ureaji na instalaciji ili postrojenju za gas, iza prvostepene redukcije pritiska, koji su pod pritiskom manjim od pritiska u rezervoaru. 1.15 Prvostepena redukcija pritiska su ureaji za redukciju pritiska (smanjenje pritiska u rezervoaru), koji mogu reducirati pritisak u tenoj ili parnoj fazi gasa. 1.16 Drugostepena redukcija i regulacija pritiska su ureaji za redukciju i regulaciju pritiska na radni pritisak troila. 1.17 Ureaj za meanje je postrojenje koje se upotrebljava za prethodno meanje isparenog gasa sa vazduhom pre njegove distribucije i potronje. 1.18 Stepen punjenja je procentualni odnos teine gasa u posudi i teine vode, koju bi ta posuda sadravala na temperaturi od 15C. 1.19 Uskladitavanje gasa je svako trajno ili privremeno dranje gasa u rezervoarima i bocama kod proizvodnje (skladita proizvoaa), distribucije (skladita distributera) i potronje (skladita potroaa). 1.20 Trajno dranje gasa je uskladitavanje gasa u trajanju duem od 180 dana. 1.21 Privremeno dranje gasa je uskladitavanje gasa u pokretne posude (transportne cisterne, prenosne rezervoare i boce). 1.22 Pretakalite su mesto i ureaji za prikljuenje transportnih cisterni na stabilnu instalaciju. 1.23 Pristupni put je put odnosno kolosek predvien za pristup transportnih cisterni pretakalitu, koji je sastavni deo pretakalita. 1.24 Sigurnosni ureaj je ventil ili druga naprava koja titi delove postrojenja od pritiska iznad propisanih vrednosti. 1.25 Pritisak otvaranja sigurnosnog ventila je pritisak pri kojem poinje otvaranje ventila i isputanje gasa. On mora biti za 10% vei od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska posude odnosno cevovoda na kome je sigurnosni ventil instaliran. 1.26 Zaporni organ je ventil za zatvaranje, zasun, slavina ili slini ureaj postavljen na postrojenju za zatvaranje tene ili parne faze gasa. 1.27 Ventil protiv loma cevi je ventil koji odvaja delove postrojenja (posude i cevovode) zatvaranjem protoka gasa u sluaju loma spoja ispred njega i ne moe se smatrati zapornim organom. 1.28 Pokaziva protoka je ureaj za pokazivanje protoka tene faze gasa. 1.29 Regulator nivoa je ureaj koji regulie visinu nivoa tene faze gasa. 1.30 Odgovarajua ventilacija je ventilacija koja onemoguava stvaranje koncentracije gasa u vazduhu vee od 25% od donje granice zapaljivosti. 1.31 Transportna cisterna (autocisterna, cisterna prikolica, vagon-cisterna i sl.) je rezervoar cilindrinog oblika zapremine do 80 m3 vrsto vezan za pokretno postolje, koji se upotrebljava za transport gasa. 1.32 Sistem sa bocama je svaka instalacija za korienje gasa kod koje se za uskladitavanje koriste boce. 1.33 Sistem sa rezervoarima je svaka instalacija za korienje gasa kod koje se za uskladitenje koriste rezervoari. 1.34 Odobren (atestiran) rezervoar ili ureaj odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar ili ureaj odnosno oprema koji su ispitani od strane ovlaene domae ustanove ili priznate inostrane ustanove odnosno koji ispunjavaju uslove predviene vaeim jugoslovenskim standardom.

1.35 Siguran ureaj je ureaj ispitan i u praksi proveren od strane ovlaenih strunjaka. 1.36 Znaajni objekti su najblii mogui izvori paljenja ili objekti na susednom zemljitu koji ne pripadaju postrojenju. 1.37 Punjenje po zapremini je sadraj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je dostigao odreenu zapreminu. 1.38 Punjenje po teini je sadraj posude (rezervoara, transportne cisterne ili boce) koji je odreen merenjem posude pre i posle punjenja. 2. POSTROJENJA ZA GAS 2.1 Rezervoari za gas 2.1.1 Zajednike odredbe 2.1.1.1 Rezervoar za gas mora biti odobren. 2.1.1.2 Rezervoar moe biti nadzemni i podzemni. 2.1.1.3 Nadzemni rezervoar moe biti: - cilindrinog ili kuglastog oblika; - leei ili stojei; - stabilni (nepokretni) ili prenosni (pokretni). 2.1.1.4 Podzemni rezervoar moe biti leei i cilindrinog oblika. 2.1.1.5 Rezervoar mora imati sledee oznake: 1) naziv proizvoaa; 2) fabriki broj; 3) godinu izrade; 4) debljinu plata i podnice; 5) oznaku materijala od kog je izraen; 6) ig ili druge oznake nadlene inspekcije; 7) ukupni sadraj posude; 8) radni pritisak za koji je rezervoar izraen u kp/cm2; 9) oznaku maksimalnog dozvoljenog punjenja gasom pri temperaturi od 40 C, a u skladu sa tabelom 3. koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo, i to: - za gas koji je samo butan, - za gas koji je samo propan ili smea propana i butana. Oznake se ispisuju u litrima ili kilogramima, a prema specifinoj teini gasa; 10) natpis: SAMO ZA TENI NAFTNI GAS IJI PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6,6 kp/cm2 pri 40C (ako je rezervoar odreen za ist butan) odnosno 16,7 kp/cm2 pri 40C (ako je rezervoar odreen za ist propan ili smeu koja sadri propan); 11) oznaku: JUS (broj), ako je rezervoar izraen prema jugoslovenskim standardima ili broj atesta, ako je rezervoar inostrane proizvodnje; 12) natpis: ZAPALJIVI GAS - koji se ispisuje crvenom bojom, i to samo na nadzemnom rezervoaru blok-slovima veliine 1/6 prenika rezervoara, ali ne vee od 30 cm. 2.1.1.6 Oznake iz take 2.1.1.5 pod 1 do 11 ovih propisa unose se u natpisnu ploicu koja kod nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti privrena za rezervoar.

2.1.1.7 Ispitni pritisci za rezervoare iznose, i to za butan - 10 kp/cm2, a za propan ili smeu propana i butana - 25 kp/cm2. 2.1.1.8 Meusobno odstojanje rezervoara i odstojanje rezervoara od znaajnih objekata, javnog puta ili puteva unutar postrojenja, moraju odgovarati najmanjim udaljenostima iz tabele 1, koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo (zatitna zona). 2.1.1.9 Odstojanja iz take 2.1.1.8 ovih propisa mere se horizontalno u svim pravcima od gabarita nadzemnog rezervoara odnosno okna podzemnog rezervoara do gabarita objekata i na tom prostoru ne sme se nalaziti bilo kakav izvor paljenja ili elektrini vodovi bez obzira na napon. Ovaj prostor mora se istiti od zapaljivog materijala (korova, trave i drugog rastinja). 2.1.2 Nadzemni rezervoari 2.1.2.1 Lokacija i postavljanje 2.1.2.1.1 Nadzemni rezervoari se, po pravilu, postavljaju van graevinskih objekata. 2.1.2.1.2 Nadzemni rezervoari se ne smeju postavljati ispod javnih puteva i u udubljenja ispod nivoa terena. 2.1.2.1.3 Ako ukupna zapremina dva ili vie nadzemnih rezervoara prelazi 3000 m3, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe moe iznositi do 3000 m3 na meusobnoj udaljenosti od 120 m. 2.1.2.1.4 Skladita kod proizvoaa i skladita kod distributera mogu biti na udaljenostima manjim od udaljenosti iz tabele 1, ali najvie za 10%. 2.1.2.1.5 Nadzemni rezervoari moraju imati temelje ija je vatrootpornost predviena za najmanje 2 asa. 2.1.2.1.6 Nadzemni rezervoar mora biti poduprt tako da se sprei koncentracija suvinog tereta na plat rezervoara, a mesto dodira plata rezervoara sa temeljom mora biti na pogodan nain zatieno od korozije. 2.1.2.1.7 Nadzemni rezervoari moraju biti obojeni svetlim reflektujuim aluminijumskim ili slinim lakom. 2.1.2.1.8 Nadzemni cilindrini rezervoari postavljaju se najmanje na dva temelja od kojih je jedan klizni sa nagibom od 0,5% do 1% u smeru drenanog otvora i moraju biti privreni na nain koji im omoguava toplotnu dilataciju. 2.1.2.2 Konstrukcija 2.1.2.2.1 Konstrukcija nadzemnih rezervoara mora biti odobrena od strane nadlene inspekcije. 2.1.2.2.2 Prikljuci, ako su to cevni nastavci na platu i podnicama, izvode se iskljuivo varenjem sa pojaanjima na platu duine do 150 mm. 2.1.2.2.3 Svi nosai za privrivanje penjalica, podesti, natpisne ploice, drai za dizanje, jastuci i slino, moraju biti zavareni na rezervoaru pre ispitivanja. 2.1.2.2.4 Natpisna ploica postavlja se na dostupno i vidljivo mesto na podlogu plata rezervoara vrstom vezom. 2.1.2.2.5 Varenje kod rezervoara na terenu vri se samo na ploama sedla ili nosaima. 2.1.2.2.6 Zapremina nadzemnog rezervoara cilindrinog oblika ne sme prelaziti 250 m3. 2.1.2.2.7 Podnice nadzemnih cilindrinih rezervoara mogu biti poluokrugle ili duboko vuene. 2.1.2.2.8 Nadzemni cilindrini rezervoari, zapremine vee od 3 m3, moraju na mestima dodira plata i temelja imati eline jastuke, (sedla) za pojaanje, koji moraju biti zaokrueni na krajevima i variti se neprekinutim varom. 2.1.2.2.9 Pojaanje rezervoara iz take 2.1.2.2.8 ovih propisa mora po irini biti jednako najmanje osmostrukoj debljini plata, po debljini ne sme biti malje od 5 mm niti vee od 10 mm, a po duini ne sme biti malje od 1/4 obima plata. 2.1.2.3 Oprema 2.1.2.3.1 Pod opremom nadzemnog rezervoara podrazumeva se sva oprema koja je neposredno ugraena u rezervoar i na rezervoaru i koja sa njim ini funkcionalnu celinu. 2.1.2.3.2 Oprema mora biti odobrena i ispitana na pritisak najmanje jednak ispitnom pritisku rezervoara. 2.1.2.3.3 Nadzemni stabilni rezervoar mora imati sledeu regulacionu, mernu i sigurnosnu armaturu: 1) najmanje dva pokazivaa nivoa tenosti, koji rade na razliitom principu; 2) jedan manometar, opremljen slavinom sa kontrolnim prikljukom neposredno vezanim na parni prostor rezervoara;

3) jedan termometar, ugraen u dep i neposredno vezan sa tenom fazom u rezervoaru; 4) ventil protiv loma, ako prikljuci za armaturu imaju prenik vei od 12 mm. Ako takvi prikljuci imaju prenik do 12 mm, ventil mora imati prigunice prenika rupe do 1,2 mm; 5) najmanje dva sigurnosna ventila ali tako da zatvaranjem jednog ventila ne doe do smanjenja ukupnog kapaciteta ispod kapaciteta predvienog u tabeli 2, koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo. 2.1.2.3.4 Ventil protiv loma se, po pravilu, ugrauje unutar nadzemnog rezervoara ili neposredno na cevni prikljuak, i ne moe se smatrati zapornim organom. 2.1.2.3.5 Ventil protiv loma mora se automatski zatvarati, ako protok parne ili tene faze gasa prelazi 1,5 do 2 puta granicu protoka predvienog za prikljuak na kome je ugraen. 2.1.2.3.6 Kapacitet ventila protiv loma mora biti malji od mogueg protoka koji daje svetli otvor prikljuaka iza njega. 2.1.2.3.7 Iza svakog ventila protiv loma, ugraenog na nadzemnom rezervoaru, mora postojati jedan sigurni zaporni organ (ventil, slavina, zasun ili slino). 2.1.2.3.8 Ventil protiv loma ne moraju imati pokazivai nivoa, termometri i manometri, iji slobodni otvori nemaju prenik vei od 1,2 mm niti sigurnosni ventil bez obzira na prenik prikljuka. 2.1.2.3.9 Izmeu sigurnosnog ventila i nadzemnog rezervoara ne sme se ugraivati zaporni organ, osim kod zajednike sabirne glave koja omoguuje samo pojedinano zatvaranje sigurnosnog ventila bez smanjenja predvienog kapaciteta isputanja. 2.1.2.3.10 U zajedniku sabirnu glavu smeju biti ugraena najvie etiri sigurnosna ventila. 2.1.2.3.11 Na nadzemnim rezervoarima odune cevi sigurnosnih ventila moraju biti toliko duge da se njihov zavretak nalazi na 2 m iznad gornjeg nivoa plata rezervoara. 2.1.2.3.12 Zavrni krajevi odunih cevi moraju imati slobodni - okoeni otvor, koji omoguuje ekspanziju isputenog gasa vertikalno na gore. 2.1.2.3.13 Odune cevi ne mogu se zatvarati poklopcima ili ianim mreicama, a gas se ne sme usmeravati na dole. 2.1.2.3.14 Na svakoj odunoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat, koji se ne moe zatvoriti. 2.1.2.3.15 Na sigurnosnom ventilu moraju se naznaiti: - pritisak otvaranja u kp/cm2; - prenik otvora ili kapacitet isputanja; - ig kontrole i broj atesta; - crveni prsten po obodu okruglog dela ventila. 2.1.2.3.16 Nadzemni rezervoar zapremine vee od 3 m3 mora imati najmanje jedan otvor za ulaz, jedan otvor za isputanje taloga, kao i podest sa penjalicama za pristup do gornjeg nivoa plata. 2.1.2.4 Posebni uslovi za nadzemne rezervoare 2.1.2.4.1 Nadzemni rezervoari moraju biti zatieni od udara vozila na mestima na kojima su takvi udari mogui, ali tako da to ne spreava nesmetano provetravanje. 2.1.2.4.2 Ako postoji opasnost od oteenja, ventili, regulatori i merna i ostala oprema nadzemnih rezervoara moraju biti zatieni od mehanikih oteenja. 2.1.2.4.3 Merno staklo se ne sme upotrebljavati kod nadzemnih rezervoara, osim kad se gas crpi u tenoj fazi. 2.1.2.4.4 Raspored nadzemnih cilindrinih rezervoara mora biti takav da, u sluaju eksplozije, podnice rezervoara ne ugroze objekte u kojima boravi vei broj ljudi. 2.1.2.4.5 Elektrina instalacija na nadzemnim rezervoarima mora biti izvedena u skladu sa Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (dodatak "Slubenog lista SFRJ", br. 18/67), koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea ("Slubeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70). 2.1.2.4.6 Nadzemni rezervoari moraju biti uzemljeni.

2.1.2.4.7 Atmosferske padavine i voda za hlaenje nadzemnih rezervoara moraju se odvoditi tehnolokom kanalizacijom ili moraju slobodno oticati, tako da se sprei taloenje vode oko temelja rezervoara. 2.1.2.4.8 Isputanje gasa dozvoljeno je samo u tehnoloku kanalizaciju. 2.1.2.4.9 Prikljuci za punjenje i pranjenje nadzemnih rezervoara moraju imati postavljene natpise iz kojih se vidi da li su spojeni sa parnom ili tenom fazom rezervoara. 2.1.2.4.10 Nadzemni rezervoari detaljno se pregledaju najmanje dva puta godinje od strane korisnika postrojenja. O ovakvim pregledima vodi se evidencija. 2.1.2.5 Zatita od poara 2.1.2.5.1 Nadzemni rezervoar mora biti na prikladan i siguran nain zatien od direktnog uticaja sunevih zraka a od drugih izvora toplote pomou hidrantske mree i vatrogasne opreme. 2.1.2.5.2 Vatrogasna oprema moe biti: 1) stabilna instalacija na nadzemnom rezervoaru ili hidrantskoj mrei; 2) prevozni aparati za gaenje poara. 2.1.2.5.3 Stabilna instalacija mora imati kapacitet vode od 10 l/min na m2 tlocrtne povrine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz sistema od najmanje 3,5 kp/cm2 u trajanju od najmanje 2 asa. 2.1.2.5.4 Stabilna instalacija moe biti izvedena: 1) kao sistem za rasprenu vodu - postavljen iskljuivo na nadzemnom rezervoaru pri emu 50% kapaciteta vode slui za zatitu od suneve insolacije, a ukupni kapacitet vode - za hlaenje rezervoara u sluaju pojave poara na susednom rezervoaru; 2) kao stabilna instalacija na hidrantskoj mrei iskljuivo sa bacaima vode, iji je ukupni kapacitet 10 l/min na m2 tlocrtne povrine nadzemnog rezervoara, sa pritiskom na bacau od najmanje 8 kp/cm2 u trajanju od najmanje 2 asa; 3) kao kombinovani sistem, sa instalacijom za rasprenu vodu, na nadzemnim rezervoarima i bacaima vode stalno spojenim na hidrantsku mreu. U tom sluaju kapacitet sistema za rasprenu vodu iznosi 50% od ukupnog kapaciteta vode i slui za zatitu od suneve insolacije, a zajedno sa bacaima - za zatitu rezervoara u sluaju pojave poara na susednom rezervoaru. 2.1.2.5.5 Ako je izgraen samo jedan nadzemni rezervoar, hidrantska mrea mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa. 2.1.2.5.6 Za dva ili vie nadzemnih rezervoara broj hidranata se odreuje prema rasporedu rezervoara ali tako da hidranti ne budu meusobno udaljeni vie od 50 m. 2.1.2.5.7 Hidranti se ne smeju postavljati blie od 25 m niti dalje od 35 m od gabarita rezervoara. 2.1.2.5.8 Hidranti se ne smeju postavljati nasuprot podnica cilindrinih rezervoara. 2.1.2.5.9 Vatrogasnim vozilima se mora obezbediti pristup nadzemnim rezervoarima iz najmanje dva pravca, kao i prikljuenje na hidrante iz tih pravaca. 2.1.2.5.10 Broj prevoznih aparata za gaenje poara odreuje se: 1) za jedan nadzemni rezervoar - jedan aparat kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara; 2) za dva ili vie nadzemnih rezervoara - po jedan aparat kapaciteta punjenja 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara na svaka dva rezervoara. 2.1.2.5.11 Vatrogasna oprema mora se vizuelno kontrolisati svakog dana. 2.1.3 Podzemni rezervoari 2.1.3.1 Opte odredbe 2.1.3.1.1 Pod podzemnim rezervoarima podrazumevaju se potpuno ukopani rezervoari ili rezervoari postavljeni u komore, iji se nivo plata nalazi najmanje 60 cm ispod nivoa terena, kao i rezervoari smeteni u podzemne peine u kojima geoloki uslovi to dozvoljavaju.

2.1.3.1.2 Svi poluukopani ili delimino ukopani rezervoari smatraju se nadzemnim rezervoarima i na njih se primenjuju odgovarajue odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemne rezervoare. 2.1.3.2 Lokacija i postavljanje 2.1.3.2.1 Ako ukupna zapremina vie podzemnih rezervoara prelazi 3000 m3, rezervoari moraju biti odvojeni u grupe rezervoara, i to tako da zapremina svake grupe moe iznositi do 3000 m3 na meusobnoj udaljenosti od 60 m. 2.1.3.2.2 Pri odreivanju dubine ukopavanja mora se voditi rauna o dubini smrzavanja tla. 2.1.3.2.3 Za postavljanje potpuno ukopanog podzemnog rezervoara moraju biti ispunjeni sledei uslovi: 1) da je izraen i opremljen za podzemnu ugradnju; 2) da je pre ukopavanja ispitan; 3) da su mu spoljne povrine zatiene od korozije izolacionim materijalom debljine najmanje 6 mm. Zabranjena je upotreba jute ili slinih izolacionih materijala; 4) da je poloen u sloj opranog i nabijenog peska debljine 20 cm, koji mora pri polaganju rezervoara biti suv, bez zemlje, kamenja i ljunka; 5) da je obezbeen od pomeranja i potiska podzemnih voda. 2.1.3.2.4 Posle postavljanja podzemni rezervoar se oblae slojem peska prema odredbi take 2.1.3.2.3 pod 4 ovih propisa, a zatim prekriva zemljom. 2.1.3.2.5 Za postavljanje podzemnog rezervoara u komore, pored uslova iz take 2.1.3.2.3 pod 1 ovih propisa, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi: 1) da su spoljne povrine rezervoara zatiene od korozije; 2) da je komora izvedena nepropusno na spoju dna i vertikalnih zidova; 3) da je dno komore izvedeno u nagibu od najmanje 1% prema taloniku; 4) da je u komori obezbeena odgovarajua ventilacija. 2.1.3.2.6 Ispitivanje podzemnog rezervoara u komori, postavljenog na temelje, moe se vriti i posle njegovog ugraivanja. 2.1.3.3. Konstrukcija 2.1.3.3.1 U pogledu oznaavanja i konstrukcije podzemnih rezervoara vae odredbe ta. 2.1.1.5 do 2.1.1.7, ta. 2.1.2.2.1 do 2.1.2.2.3, take 2.1.2.2.5 i take 2.1.2.2.7 ovih propisa. 2.1.3.3.2 Zapremina jednog podzemnog rezervoara ne sme prelaziti 200 m3 za svaki gas kojim se puni. 2.1.3.3.3 Podzemni rezervoar mora imati otvor za ulaz. 2.1.3.3.4 Pri proraunu debljine zida podzemnog rezervoara uzima se poveani dodatak na koroziju od najmanje 1 mm. 2.1.3.4 Oprema 2.1.3.4.1 Odredbe ta. 2.1.2.3.1 do 2.1.2.3.9 i ta. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.16 ovih propisa koje se odnose na opremu nadzemnih rezervoara vae i za podzemne rezervoare. 2.1.3.4.2 Podzemni rezervoari vei od 3 m3 moraju imati ugraene i na oba kraja privrene penjalice za ulaz, koje se postavljaju neposredno u produenju ulaza. 2.1.3.4.3 Podzemni rezervoari moraju na platu imati zavarene drae za dizanje, koji se postavljaju na rezervoar pre njegovog ispitivanja. 2.1.3.5 Posebni uslovi za podzemne rezervoare 2.1.3.5.1 Podzemni rezervoari moraju se najmanje jedanput u pet godina potpuno otkriti, radi pregleda spoljnih povrina. 2.1.3.5.2 Rok iz take 2.1.3.5.1 ovih propisa moe se skratiti ili produiti, ako je u blizini rezervoara ukopana kontrolna ploica od onog materijala od kog je izraen rezervoar.

2.1.3.5.3 Ako se pregled ukopanih rezervoara vri prema taki 2.1.3.5.2 ovih propisa, svi ukopani prikljuci, ukoliko postoje, moraju se otkopati radi pregleda. 2.1.3.5.4 Pregled spoljnih povrina rezervoara postavljenog u komori vri se najmanje jedanput u tri godine. 2.1.3.5.5 Rezervoar koji je upotrebljavan kao podzemni rezervoar ne sme se upotrebljavati kao nadzemni sve dok se ne utvrdi da ispunjava uslove predviene za nadzemni rezervoar. 2.1.3.5.6 Rezervoari graeni kao podzemni smatraju se nadzemnim rezervoarima ako se koriste pre ukopavanja. 2.1.3.5.7 Iznad podzemnih rezervoara ne mogu se izgraivati bilo kakvi objekti i putevi. 2.1.3.5.8 Podzemni rezervoari se ne smeju postavljati jedan iznad drugog. 2.1.3.5.9 Svi prikljuci na podzemnom rezervoaru moraju se nalaziti na gornjoj strani rezervoara, po pravilu, na otvoru za ulaz. 2.1.3.5.10 Oprema podzemnih rezervoara postavlja se u zatitno okno od metala ili betona, koje mora biti zatieno poklopcem snabdevenim bravom. Vrh okna mora biti najmanje 20 cm uzdignut od okolnog terena. 2.1.3.5.11 Dubina zatitnog okna ne sme prelaziti 60 cm i ne sme imati slobodni prostor vei od 0,5 m2. 2.1.3.5.12 Krajevi odune cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara moraju se sigurno uvrstiti i nalaziti na visini od najmanje 2,5 m iznad okolnog terena. 2.1.3.5.13 Kapacitet isputanja sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara mora biti najvie 30% manji od kapaciteta isputanja sigurnosnih ventila predvienog za nadzemne rezervoare u tabeli 2. 2.1.3.5.14 Krajevi odune cevi sigurnosnih ventila podzemnih rezervoara ne smeju se zavravati blie od 2,5 m od bilo kog otvora na zgradi koji se nalazi ispod tog otvora, mereno horizontalno. 2.1.3.5.15 Natpisna ploica iz take 2.1.1.6 ovih propisa postavlja se iznad zemlje u neposrednoj blizini podzemnih rezervoara. 2.1.3.5.16 Odvodnjavanje zatitnih okana mora biti reeno tako da se sprei prodiranje gasa u kanalizaciju. 2.1.3.5.17 Odmuljivanje taloga mora se vriti van zatitnog okna tako da se sprei prodiranje gasa u kanalizaciju. 2.1.3.5.18 Elektrina instalacija iznad podzemnih rezervoara mora ispunjavati uslove odreene Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 2.1.3.5.19 Vatrogasna instalacija podzemnih rezervoara sastoji se od hidrantske mree i prevoznih aparata za gaenje poara, koji moraju ispunjavati uslove iz ta. 2.1.2.5.5 do 2.1.2.5.11 ovih propisa. 2.1.4 Prenosni rezervoari 2.1.4.1 Lokacija i postavljanje 2.1.4.1.1 Radne i druge organizacije ili pojedinci kao potroai gasa (u daljem tekstu: potroai) ne smeju drati prenosne rezervoare u graevinskim objektima. 2.1.4.1.2 Za potronju se moe prikljuiti u seriji najvie 5 rezervoara ija ukupna zapremina ne prelazi 15 m3. 2.1.4.1.3 Prilikom pretakanja, manipulisanja i transporta prenosni rezervoari moraju biti na prikladan nain obezbeeni od pomeranja i prevrtanja. 2.1.4.2 Konstrukcija 2.1.4.2.1 Konstrukcija i izrada prenosnih rezervoara za gas, kao i pogonskih rezervoara motornih vozila, mora biti odobrena i ispunjavati uslove predviene Pravilnikom o Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("Slubeni list FNRJ", br. 6/57 i 3/58). 2.1.4.2.2 Prenosni rezervoari moraju biti konstruisani i ispitani za gas koji je samo propan, bez obzira kojim se gasom pune. 2.1.4.2.3 Pored ispunjavanja uslova iz take 2.1.4.2.1 ovih propisa, prenosni rezervoari moraju imati: 1) armaturu i opremu zatienu od mehanikog oteenja i eventualnog neovlaenog korienja;

2) kontrolni otvor za unutranji pregled prenika koji mora iznositi od 65 do 150 mm; 3) pokaziva nivoa, bez obzira na nain i mesto punjenja; 4) drae za dizanje i noice za postavljanje. 2.1.4.3 Oprema 2.1.4.3.1 Oprema prenosnog rezervoara sastoji se iz: 1) prikljuaka za spajanje parne faze sa ugraenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom; 2) prikljuaka za spajanje tene faze sa ugraenim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom; 3) sigurnosnog ventila iji je kapacitet isputanja odreen u tabeli 2; 4) prikljuaka za potronju tene faze sa produnom cevi do dna rezervoara, zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom; 5) pokazivaa nivoa tene faze u rezervoaru sa plovkom, fiksnom ili kliznom cevi; 6) manometra do 30 kp/cm2; 7) otvora sa epom za isputanje taloga. 2.1.4.3.2 Oprema prenosnih rezervoara iz take 2.1.4.3.1 ovih propisa mora biti odobrena. 2.1.4.4 Posebni uslovi za prenosne rezervoare 2.1.4.4.1 Prikljuci za punjenje prenosnih rezervoara moraju imati navojne spojke za brzo spajanje, a savitljive cevi za punjenje moraju imati ventile za brzo zatvaranje. 2.1.4.4.2 Za prenosne rezervoare sme se upotrebiti samo armatura sa navojnim prikljucima. 2.1.4.4.3 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti unutar prostorije koja ima vie od jednog zatvorenog zida. 2.1.4.4.4 Prenosni rezervoari se, po pravilu, pune "po zapremini". 2.1.4.4.5 Punjenje prenosnih rezervoara dozvoljeno je samo postupkom ekspanzije tene faze u parni prostor rezervoara. 2.1.4.4.6 U isto vreme sme se puniti samo jedan prenosni rezervoar. 2.1.4.4.7 Prenosni rezervoari moraju biti uzemljeni za vreme punjenja i pranjenja gasa. 2.1.4.4.8 Ispusti iz sigurnosnih ventila prenosnih rezervoara ne smeju imati cevne produetke, osim ako su stabilno instalirani. U tom sluaju za produetke se primenjuju odredbe ovih propisa koje se odnose na nadzemno odnosno podzemno instaliranje stabilnih rezervoara. 2.1.4.4.9 Na prenosnim rezervoarima ne sme se nalaziti elektrina instalacija. 2.1.4.4.10 Vatrogasna oprema prenosnih rezervoara na mestu lokacije su runi aparati za gaenje poara odabrani tako da na svaki kubni metar rezervoara bude obezbeeno 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara. 2.1.4.4.11 Ne sme se vriti pretakanje gasa iz jednog u drugi prenosni rezervoar, kao ni punjenje boca gasom iz prenosnih rezervoara, ako ne postoji odgovarajua instalacija. 2.1.5 Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara 2.1.5.1 Opte odredbe 2.1.5.1.1 Pod pogonom za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom podrazumeva se, u smislu ovih propisa, postrojenje kod distributera, izgraeno i opremljeno za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom iz stabilnih skladinih rezervoara a radi dalje distribucije do potroaa. 2.1.5.1.2 Pogoni za punjenje boca i prenosnih rezervoara gasom mogu u svom sastavu imati: 1) skladine rezervoare; 2) pretakalita za transportne cisterne (za dopremu i otpremu gasa);

3) instalacije za punjenje boca i prenosnih rezervoara; 4) instalacije za punjenje pogonskih rezervoara motornih vozila koja troe gas kao pogonsko gorivo; 5) skladita boca i prenosnih rezervoara; 6) pomone ureaje i objekte za rad, odravanje pogona i pregled boca. 2.1.5.2 Lokacija prostorije za punjenje 2.1.5.2.1 Prostorija za punjenje boca i prenosnih rezervoara, mereno od gabarita te prostorije, mora biti udaljena od: 1) skladinih rezervoara - najmanje 7,5 m; 2) granice susednog zemljita (regulacione graevinske linije) - najmanje 15 m; 3) pretakalita za transportne cisterne - van zatitne zone pretakalita; 4) drugih stalnih izvora paljenja - najmanje 15 m. 2.1.5.3 Izgradnja prostorije za punjenje 2.1.5.3.1 Ureaji za punjenje mogu se smestiti u graevinski objekt, ako taj objekt ispunjava sledee uslove: 1) da je izgraen od materijala koji obezbeuje vatrootpornost konstrukcije predvienu za najmanje est asova; 2) da je krov lagane konstrukcije; 3) da je pod od materijala koji ne varnii i uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, a po mogunosti do visine 1,10 m radi lakeg utovarivanja boca i prenosnih rezervoara u otpremna vozila; 4) da se u prostoriji za punjenje moe vriti prirodna cirkulacija vazduha. Ako to nije mogue, cirkulacija vazduha se postie ureajima za vetaku ventilaciju koja mora biti u "S" izradi i pod pritiskom; 5) da se ventilacioni otvori nalaze pri podu i tavanici prostorije za punjenje, a po mogunosti na najmanje dva suprotna zida; 6) da su ventilacioni otvori pri podu izvedeni tako da je omogueno gravitaciono izlaenje gasa van objekta; 7) da povrina ventilacionih otvora prostorije za punjenje nije manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije, od ega povrina otvora koja se ne moa zatvoriti ne sme biti manja od 2 m2; 8) da prostorija za punjenje ima najmanje dvoja vrata, postavljena na dva susedna zida od kojih jedna moraju imati direktni izlaz iz objekta; 9) da se vrata i prozori otvaraju upolje. 2.1.5.4 Posebni uslovi za prostoriju za punjenje 2.1.5.4.1 Boce i prenosni rezervoari mogu se puniti ako su izraeni i kontrolisani prema odredbama Pravilnika o Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove, i to gasom za koji su oznaene. 2.1.5.4.2 Rad u prostoriji za punjenje mora se vriti pod neposrednim nadzorom strunog lica. 2.1.5.4.3 Zagrevanje prostorije za punjenje ne moe se vriti otvorenim plamenom i usijanim grejnim telima. 2.1.5.4.4 Boce i prenosni rezervoari u prostoriji za punjenje ne smeju biti izloeni temperaturi vioj od temperature u toj prostoriji. 2.1.5.4.5 Boce i prenosni rezervoari za punjenje gasom ispituju se samo na predvienom i za to opremljenom prostoru. 2.1.5.4.6 Spajanje boca i prenosnih rezervoara prilikom punjenja vri se savitljivim cevima koje na krajevima imaju ventile za brzo zatvaranje. 2.1.5.4.7 Boce se pune "po teini", a prenosni rezervoari "po zapremini", i to postupkom ekspanzije tenosti u parni prostor posude. 2.1.5.4.8 Prenosni rezervoari ne smeju se puniti u prostoriji koja ima vie od jednog potpuno zatvorenog zida.

2.1.5.4.9 Prostorija za punjenje mora biti dobro osvetljena, a elektrina instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 2.1.5.4.10 Nepokretni cevovodi na koje su spojene savitljive cevi za punjenje boca i prenosnih rezervoara moraju imati ventil protiv loma cevi. 2.1.5.4.11 Za vreme punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti obezbeeni od prevrtanja. 2.1.5.4.12 U prostoriji za punjenje mogu se nalaziti samo boce ili prenosni rezervoari koji su prikljueni na ureaje za punjenje. 2.1.5.4.13 U prostoriji za punjenje ne smeju se istovremeno puniti boce i prenosni rezervoari, 2.1.5.4.14 Boce i ventili odnosno prikljuna armatura prenosnih rezervoara moraju neposredno posle punjenja biti ispitani na nepropusnost, a ispravnost ventila boca na prikladan nain oznaena. 2.1.5.4.15 Popravljanje, bojenje i ispitivanje na pritisak boca mora se vriti izvan prostorije za punjenje, a pranjenje neispravnih boca mora se vriti na posebnom ureaju. 2.1.5.4.16 Vee popravke ureaja za punjenje boca i prenosnih rezervoara mogu se vriti samo posle potpunog pranjenja tih ureaja i uklanjanja svih posuda iz prostorije i provetravanja. 2.1.5.4.17 Pre punjenja, boce i prenosni rezervoari moraju biti vizuelno pregledani i iz njih pumpama za gas odstranjeni u za to odreeni rezervoar teko isparljivi ostaci ili voda. 2.1.5.4.18 Odstranjivanje teko isparljivih ostataka iz boca i prenosnih rezervoara ne moe se vriti kod potroaa. 2.1.5.4.19 Neispravne boce i prenosni rezervoari ne smeju se puniti, a ako su ve napunjeni, treba ih na sigurnom mestu isprazniti, odvojiti od ispravnih i oznaeni vidljivim natpisom: "NEISPRAVNO - NE SME SE PUNITI". 2.1.5.4.20 Napunjene boce i prenosne rezervoare treba odmah posle punjenja otpremiti prvenstveno u otvoreno ili natkriveno skladite koje mora postojati u sklopu svakog pogona za punjenje. 2.1.5.4.21 U jednom objektu mogu postojati prostorije za uskladitavanje punih i praznih boca i prostorije za punjenje, ako su prostorije za uskladitavanje odvojeno locirane odnosno ako obe prostorije nemaju nijedan zajedniki zid. 2.1.5.4.22 Izmeu prostorije za uskladitavanje punih boca i prostorije za punjenje mora postojati zid vatrootpornosti, predviene za najmanje est asova, u kome ne sme biti vie od jednog otvora za transport boca iz prostorije za punjenje u skladite. 2.1.5.4.23 Prostorija za uskladitavanje punih boca koja se nalazi u objektu u kome je prostorija za punjenje mora biti izgraena i opremljena u skladu sa odredbama take 3.2 ovih propisa, i u tu prostoriju moe se uskladitavati najvie 3000 kg gasa. 2.1.5.4.24 Puni i prazni prenosni rezervoari ne smeju se uskladitavati u objektu u kome se nalazi prostorija za punjenje. 2.1.5.4.25 Vatrogasna oprema prostorije za punjenje sastoji se od runih aparata za gaenje poara odabranih i postavljenih tako da na svakih 100 kg gasa doe 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za boce, odnosno da na svaki kubni metar gasa doe 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za prenosne rezervoare. 2.1.5.4.26 Oko objekta iz take 2.1.5.4.21 ovih propisa postavlja se hidrantska mrea sa najmanje etiri nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa. 2.1.5.4.27 Cevovodi parne i tene faze gasa, kao i cevovodi pomonih medijuma, u prostoriji za punjenje moraju biti obojeni odgovarajuom bojom po celoj duini i vidljivo oznaeni. 2.1.5.4.28 U prostoriji za punjenje moraju se nalaziti uputstva za rukovanje i znaci upozorenja. 2.1.5.4.29 Transportni putevi unutar prostorije za punjenje moraju biti vidno oznaeni i slobodni. 2.1.5.4.30 U pogonima za punjenje ne moe se upotrebljavati alat koji varnii. 2.1.5.4.31 Distributer gasa mora potroaima dati uputstva o rukovanju sa bocama i pismeno ih upozoriti na opasnosti koje mogu proizai iz nepravilnog rukovanja. 2.1.6 Kontrola i ispitivanje postrojenja 2.1.6.1 Pre putanja u rad postrojenja za gas, moraju se u prisustvu projektanta i izvoaa radova izvriti ispitivanje i kontrola njegove ispravnosti i funkcionisanja. O ispitivanju postrojenja sastavlja se zapisnik u najmanje dva primerka od kojih jedan primerak ostaje kod korisnika postrojenja a drugi kod organa nadlenog za putanje u rad postrojenja.

3. USKLADITAVANJE GASA 3.1 Uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara za gas na slobodnom ili natkrivenom prostoru. 3.1.1 Lokacija skladita 3.1.1.1 Skladite boca i prenosnih rezervoara mora biti locirano na ravnom prostoru sa prirodnim provetravanjem, a po mogunosti izvan naselja. 3.1.1.2 Boce i prenosni rezervoari uskladitavaju se kod distributera u koliini koja moe iznositi najvie 30.000 kg. 3.1.1.3 Skladita boca i prenosnih rezervoara moraju ispunjavati uslove predviene u sledeoj tabeli: Najmanja udaljenost od skladita boca i prenosnih rezervoara Najmanja udaljenost od skladita boca i prenosnih rezervoara skladita preko 2000 skladita preko 10.000 skladita do 2000 kg do 10.000 kg do 30.000 kg Skladinog rezervoara Pogona za punjenje Pretakalita Granice susednog zemljita Javnog puta Bilo kog mogueg stalnog izvora paljenja 7,5 m 7,5 m 7,5 m 15 m 15 m 15 m 15 m 7,5 m 15 m 15 m 30 m 30 m 20 m 15 m 30 m 30 m 50 m 50 m

3.1.1.4 Skladita boca i prenosnih rezervoara ne smeju se locirati u blizini objekata u kojima boravi vei broj ljudi (kola, bolnica, stadiona, i sl.), kao i na prostoru pa kome postoji opasnost od poplave. 3.1.1.5 U sluaju potrebe, postavljaju se zatitni zidovi prema javnom putu ili granici susednog zemljita, koje moe biti upotrebljeno kao gradilite. 3.1.2 Uslovi za sigurnost skladita 3.1.2.1 Skladite na slobodnom prostoru mora biti ograeno pletenom ianom ogradom visine 2 metra, sa najmanje dva prolaza za pristup vatrogasnih vozila. 3.1.2.2 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati neposredno uz ogradu, nego moraju biti sloeni u posebne grupe od po 5000 kg, sa slobodnim i oznaenim putevima unutar skladita. 3.1.2.3 Pod na kome se postavljaju boce i prenosni rezervoari mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 20 cm, i izraen od betona sa premazom koji ne varnii. 3.1.2.4 Teren oko ograde skladita, u irinu od najmanje 7,5 metara, mora biti posut ljunkom ili tucanikom i ne sme imati korov, travu i rastinje. 3.1.2.5 Otvoreno ili natkriveno skladite mora biti osvetljeno, a elektrina instalacija izraena prema odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 3.1.2.6 Boce i prenosni rezervoari ne smeju se postavljati jedni iznad drugih, osim ako se koriste palete koje obezbeuju od prevrtanja. 3.1.2.7 Skladita moraju imati odgovarajua sredstva za unutranji transport, koja se dre unutar skladinog prostora na posebnom za tu svrhu odreenom i oznaenom mestu. 3.1.2.8 Unutar ograde skladita dozvoljen je ulazak samo specijalno opremljenim kamionima i vozilima za unutranji transport. 3.1.2.9 Prazne boce i prenosni rezervoari ne smeju se uskladitavati unutar ograde skladita. 3.1.2.10 Vatrogasna oprema otvorenih ili natkrivenih skladita sastoji se od runih aparata za gaenje poara odabranih tako da na svaki kubni metar uskladitenog gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara, koji se postavljaju na dostupna mesta.

3.1.2.11 Skladita moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost. Prilazni put skladitu mora se obezbediti tako da vozila koja nisu namenjena za transport gasa ne ulaze u skladite. 3.1.2.12 Otvorena ili natkrivena skladita moraju biti pod stalnim nadzorom strunog osoblja distributera. 3.2 Uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara za gas u graevinskim objektima 3.2.1 Lokacija graevinskog objekta 3.2.1.1 U graevinskim objektima kod distributera gas se uskladitava, i to: 1) u pogonima za punjenje boca i prenosnih rezervoara do 3000 kg, ako je prostorija za uskladitavanje u zajednikom objektu sa prostorijom za punjenje; 2) u posebno izgraenim objektima do 10.000 kg. 3.2.1.2 Graevinski objekt namenjen za uskladitavanje gasa u bocama ili prenosnim rezervoarima mora biti lociran prema uslovima predvienim u sledeoj tabeli: Najmanja udaljenost od skladita boca i prenosnih rezervoara skladita do 3000 kg skladita preko 3000 kg Skladinog rezervoara 7,5 m 15 m Pogona za punjenje 7,5 m 10 m Pretakalita Izvan zatitne zone pretakalita Izvan zatitne zone pretakalita Granice susednog zemljita 10 m 20 m Javnog puta 15 m 30 m Bilo kog mogueg stalnog izvora 15 m 30 m paljenja 3.2.1.3 ako se ne mogu ispuniti uslovi iz tabele navedene u taki 3.2.1.2 pod 4, 5 i 6 ovih propisa, udaljenost se moe smanjiti do 50%, ali se u tom sluaju moraju postaviti posebni zatitni zidovi izvan objekata. 3.2.1.4 Graevinski objekt u kome se uskladitavaju boce i prenosni rezervoari mora u pogledu lokacije ispunjavati i uslove iz take 3.1.1.4 ovih propisa. 3.2.1.5 Ako je opasnost od poara za skladite ili za okolne objekte poveana postavlja se stabilna instalacija za gaenje poara u skladu sa uslovima iz ta. 2.1.2.5 3 do 2.1.2.5.7 ovih propisa. 3.2.2 Izgradnja objekta 3.2.2.1 Objekt za uskladitavanje gasa mora biti takav da je njegova vatrootpornost predviena za najmanje 2 asa. 3.2.2.2 Objekt za uskladitavanje moe imati najvie tri zatvorena zida. 3.2.2.3 Pod objekta za uskladitavanje mora biti od okolnog terena uzdignut najmanje 20 cm, a po mogunosti do visine otpremnih vozila kojim se transportuju boce ili prenosni rezervoari (1,10 m). 3.2.2.4 Krov objekta za uskladitavanje mora biti izraen od laganog materijala prema uslovima iz take 4.3.4.1.7 pod 3 ovih propisa. 3.2.2.5 Elektrina instalacija objekta za uskladitavanje mora ispunjavati uslove predviene Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 3.2.3 Posebni uslovi za sigurnost objekta 3.2.3.1 Vatrogasna oprema objekta za uskladitavanje gasa koji je lociran u skladu sa uslovima iz take 3.2.1.1 ovih propisa sastoji se od najmanje etiri nadzemna hidranta sa po 10 litara u sekundi vode i runih aparata za gaenje poara odabranih tako da na svaki kubni metar gasa bude 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara. 3.2.3.2 Boce i prenosni rezervoari moraju biti na prikladan nain obezbeeni od pomeranja i prevrtanja, a pune boce se moraju drati vertikalno. 3.2.3.3 U istom objektu mogu se uskladitavati prazne boce i prenosni rezervoari samo u posebnim prostorijama pod uslovom da zid izmeu tih prostorija bude bez otvora i da ima vatrootpornost predvienu za najmanje 2 asa. 3.2.3.4 Objekti za uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati odgovarajua prevozna sredstva za unutranji transport. 3.2.3.5 Objekti za uskladitavanje boca i prenosnih rezervoara moraju imati natpise koji upozoravaju na opasnost.

4. PRETAKANJE GASA 4.1 Nain pretakanja 4.1.1 Pretakanje gasa iz jedne posude u drugu mora se vriti na jedan od sledeih naina: 1) razlikom pritiska (kompresijom gasa ili ekspanzijom tenosti); 2) izjednaavanjem pritiska; 3) gravitacijom. 4.1.2 Nain pretakanja razlikom pritiska sastoji se iz: 1) stvaranja veeg pritiska u posudi koja se prazni kompresijom gasa iznad tenosti u njoj; 2) stvaranja manjeg pritiska u posudi koja se puni ekspanzijom tenosti u njenom gasnom prostoru; 3) kompresije gasa u punoj posudi, a ekspanzije tenosti u praznoj posudi. 4.1.3 Razlika pritiska izmeu posuda ne sme se postizati: 1) smanjenjem pritiska isputanjem gasa u atmosferu; 2) komprimovanjem vazduha ili bilo kog drugog gasa u posudi osim tenog naftnog gasa; 3) bilo kakvim drugim pumpama i kompresorima, osim onim odobrenim za pretakanje gasa. 4.1.4 Nain pretakanja izjednaavanjem pritiska sastoji se iz izjednaavanja pritiska izmeu posuda, a postie se meusobnim spajanjem gasnih prostora posuda. Tena faza gasa pretae se pumpom i moe se vriti bez meusobnog spajanja gasnih prostora. 4.1.5 Nain pretakanja gravitacijom sastoji se iz stvaranja dovoljne visinske razlike izmeu posuda. 4.1 Stepen punjenja posuda 4.2.1 Rezervoari i boce pune se gasom samo do odreenog stepena punjenja. 4.2.2. Posude se pune gasom prema uslovima iz tabele 3, kao i tabele 4 koja je odtampana uz ove propise i ini njihov sastavni deo. 4.2.3 Najvea dozvoljena koliina gasa u litrima, kojom se posuda sme napuniti, izraunava se putem sledee formule: SVp Vmaks = -------------(litara) s K 100 gde je: Vmaks - najvea dozvoljena koliina gasa u tenom stanju, kojom se posuda sme napuniti u litrima; S - stepen punjenja gasa prema tabeli 3; Vp - zapremina posude u litrima; K - korekcioni faktor zapremine prema tabeli 4; s - gustina gasa u tenom stanju pri temperaturi od 15C (kg/dm 3). 4.3 Pretakalite gasa 4.3.1 Opte odredbe 4.3.1.1 Pretakalite je posebno opremljeno mesto sa ureajima trajno postavljenim za prikljuivanje transportnih cisterni, radi pretakanja gasa. 4.3.1.2 Pretakalite moe biti locirano kod distributera ili kod potroaa.

4.3.2 Zatitna zona pretakalita 4.3.2.1 Zatitna zona pretakalita je pojas irine najmanje 7,5 m, mereno od gabarita prikljuenih cisterni. 4.3.2.2 U zatitnoj zoni pretakalita ne sme se nalaziti oprema niti materijal, koji mogu biti izvor paljenja. 4.3.2.3 Ako se pretakalite nalazi unutar zatitne zone skladinih rezervoara, udaljenost izmeu prikljuene cisterne i skladinih rezervoara mora iznositi najmanje 7,5 m raunajui od gabarita. 4 3.3 Izgradnja i oprema pretakalita 4.3.3.1 Svi prikljuni delovi pretakalita moraju biti izvedeni nadzemno. 4.3.3.2 U zoni pretakalita ne smeju postojati nikakva udubljenja na terenu u kojima bi se mogao skupljati gas. 4.3.3.3 Zavretak nepokretnih cevovoda mora biti sigurno uvren (u betonskom bloku ili slino) tako da se onemogui lom cevi u sluaju pomeranja transportnih cisterni pre nego to se savitljivi spojevi rastave. 4.3.3.4 Prikljuci za spajanje transportnih cisterni na pretakalitu moraju imati natpise odnosno oznake koje pokazuju da su spojeni sa prostorom parne odnosno tene faze skladinih rezervoara. 4.3.3.5 Odune cevi ventila pretakalita moraju biti usmerene vertikalno na gore, visine najmanje 2,5 m iznad nivoa terena i moraju biti izvedene prema odredbama ta. 2.1.2.3.12 do 2.1.2.3.14 ovih propisa. 4.3.3.6 Sigurnosni ventil na nepokretnom cevovodu u zoni pretakalita ne mora imati odunu cev. 4.3.3.7 Pod opremom pretakalita podrazumevaju se: 1) prikljuni cevovodi parne i tene faze gasa sa ugraenom armaturom; 2) prikljune savitljive cevi; 3) pumpe i kompresori (ako se nalaze u sastavu pretakalita); 4) pristupni put sa opremom; 5) elektrina instalacija pretakalita; 6) vatrogasna oprema pretakalita. 4.3.3.8 Sva oprema pretakalita mora biti odobrena za gas. 4.3.3.9 Armatura i cevovodi pretakalita moraju biti ispitani na pritisak od najmanje 25 kp/cm2 hladnim vodenim pritiskom. 4.3.3.10 U sastavu cevovoda tene faze gasa nalaze se zaporni organ, ventil protiv loma cevi, sigurnosni ventil, pokaziva protoka, manometar i oduni ventil. 4.3.3.11 U sastavu cevovoda parne faze gasa nalaze se zaporni organ, sigurnosni ventil, ventil protiv loma cevi, manometar i oduni ventil. 4.3.3.12 Prikljuivanje transportnih cisterni na pretakalitu mora biti elastino izvedeno pomou savitljivih cevi u jednom komadu. Duina tih cevi zavisi od koliine gasa, koja ne sme prelaziti 60 litara. 4.3.3.13 Savitljive cevi ispituju se jedanput u tri meseca hladnim vodenim pritiskom sa 25 kp/cm 2. Pri tom se na cev stavlja nalepnica ute boje s datumom ispitivanja o emu se vodi posebna evidencija. 4.3.3.14 Kod spoja za pretakanje mora biti prisutno odgovorno struno lice, i to od momenta kad su spojevi uspostavljeni pa do njihovog rastavljanja. 4.3.4 Pumpe i kompresori za pretakanje gasa 4.3.4.1 Lokacija i postavljanje 4.3.4.1.1 Pumpe i kompresori odobreni za pretakanje gasa mogu se postavljati unutar skladinog prostora, na pretakalitu, u pogon za punjenje boca i prenosnih rezervoara, na auto-cisternu i na rena i pomorska plovila. 4.3.4.1.2 Pumpe i kompresori, mereno od gabarita, moraju se nalaziti na udaljenosti, i to od: 1) skladinih rezervoara - najmanje 1 m;

2) prikljunog ureaja za transportne cisterne - najmanje 1 m; 3) prikljunog ureaja za prenosne rezervoare - najmanje 3 m; 4) pristupnog puta pretakalita - najmanje 2 m; 5) javnog puta - najmanje 15 m; 6) bilo kog mogueg izvora paljenja - najmanje 15 m; 7) graevinskih i drugih objekata ija je vatrootpornost predviena za manje od jednog asa, a u kojima moe postojati otvoreni plamen - najmanje 7,5 m. 4.3.4.1.3 Pumpe i kompresori ne smeju se, po pravilu, postavljati ispod nivoa terena niti u bilo kakva udubljenja. 4.3.4.1.4 Pumpe i kompresori ne smeju biti neposredno postavljeni na prikljuak skladinih rezervoara. 4.3.4.1.5 Ako nisu pokretni, pumpe i kompresori moraju biti postavljeni i privreni na betonski temelj, iji nivo mora biti najmanje 10 cm iznad okolnog terena. 4.3.4.1.6 Pumpe i kompresori mogu biti postavljeni na otvorenom prostoru ili u graevinskim objektima (pumpnim kompresorskim stanicama) posebno opremljenim za tu svrhu. 4.3.4.1.7 Graevinski objekt u kome su postavljene pumpe i kompresori mora ispunjavati sledee uslove: 1) zidovi moraju imati vatrootpornost predvienu za najmanje est asova; 2) pod mora biti uzdignut od okolnog terena najmanje 10 cm; 3) krov mora biti od laganog materijala, ispod kog mora biti privrena zatitna mrea; 4) otvaranje vrata i prozora mora biti upolje; 5) mora biti dobro osvetljen; 6) mora imati ventilaciju sa prirodnom cirkulacijom vazduha; 7) ventilacioni otvori moraju biti postavljeni pri podu i tavanici prostorija; 8) ventilacioni otvori pri podu moraju biti izgraeni tako da ne ometaju gravitaciono izlaenje gasa; 9) veliina ventilacionih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda. 4.3.4.2 Posebni uslovi za konstrukciju pumpi i kompresora. 4.3.4.2.1 Pumpe i kompresori moraju imati sledeu mernu, regulacionu i sigurnosnu opremu: 1) zaporne organe na ulazu i izlazu; 2) sigurnosni obilazni ventil, vrsto spojen na parni prostor posude iz koje se prazni gas odnosno na usisni cevovod pumpe kojim se omoguava isputanje gasa; 3) manometar na ulazu i izlazu; 4) filter na usisnoj strani. 4.3.4.2.2 Kompresori moraju biti spojeni na posude tako da uvek prazne i pune samo parnu fazu, a pumpe samo tenu fazu gasa. 4.3.4.2.3 Spajanje pumpi i kompresora na nepokretni cevovod mora biti elastino izvedeno pomou kratke savitljive cevi na usisnom prikljuku. 4.3.4.2.4 Pumpe i kompresori sa elektrinim pogonom, bez obzira na mesto postavljanja, moraju imati motor i elektrinu instalaciju u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 4.3.4.2.5 Pumpe i kompresori moraju biti uzemljeni bez obzira na mesto postavljanja. 4.3.4.2.6 Prikljuni cevovodi pumpi i kompresora moraju biti oznaeni brojem, a sigurnosni ventil crvenim prstenom na svom prikljuku.

4.3.4.2.7 Uz pumpe i kompresore mora se nalaziti uputstvo za rukovanje i znaci ili natpisi upozorenja. 4.3.5 Pristupni put sa opremom 4.3.5.1 Za pristup transportnih cisterni do mesta prikljuenja na pretakalitu mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek. 4.3.5.2 Pristupni put odnosno pristupni kolosek je sastavni deo pretakalita i koristi se samo radi pretakanja gasa. 4.3.5.3 Pristupni put odnosno pristupni kolosek mora biti bez nagiba. 4.3.5.4 Duina horizontalnog dela pristupnog puta odnosno pristupnog koloseka mora biti dvostruko vea od ukupne duine prikljuenih cisterni. 4.3.5.5 Na pristupnom koloseku moraju postojati odgovarajui trajno postavljeni zaustavljai. 4.3.5.6 Podmetai za obezbeenje vozila od pokretanja za vreme pretakanja moraju imati elinu uad duine najmanje 15 m. 4.3.5.7 Pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa se onemoguava rampom, lancem, iskliznicom na eleznikom koloseku i sl., koji se postavljaju sa obe strane pristupnog puta odnosno koloseka na 10 m od gabarita prikljuenog vozila. 4.3.5.8 Na poetku pristupnog puta postavljaju se sledei vidni natpisi: 1) "ZABRANJENO PUENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM"; 2) "NEZAPOSLENIM PRISTUP ZABRANJEN"; 3) "OPASNOST OD POARA I EKSPLOZIJE"; 4) "STOP, CISTERNA PRIKLJUENA"; 5) "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNII". 4.3.6 Elektrina instalacija 4.3.6.1 Pod elektrinom instalacijom pretakalita podrazumevaju se: rasveta, uzemljenje, elektromotorni pogon, prikljuna elektrina instalacija i sklopke za motore i rasveta. 4.3.6.2 Elektrina instalacija pretakalita mora biti ispitana i odobrena a izgraena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, ako se nalazi u zatitnoj zoni pretakalita. 4.3.7 Saobraaj vozila i mere bezbednosti 4.3.7.1 Saobraaj cisterni na pretakalitu mora se odvijati u jednom smeru na za to odreenim i oznaenim putevima. 4.3.7.2 U zoni pretakalita nije dozvoljen za vreme pretakanja pristup vozilima koja nisu namenjena za transport gasa. 4.3.7.3 Pretakalitu smeju pristupiti samo ispravne cisterne. 4.3.7.4 Sve cisterne prispele za punjenje ili pranjenje moraju se pre i posle pretakanja nalaziti van pristupnog puta. 4.3.7.5 Punjenje ili pranjenje autocisterni sme se vriti samo ako je motor vozila ugaen. 4.3.7.6 Autocisterne smeju pristupiti pretakalitu samo sa hvataem varnica postavljanim na izduvnoj cevi motora. 4.3.7.7 Tokovi transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti ukoeni i obezbeeni za tu svrhu izraenim podmetaima. 4.3.7.8 Pristupni kolosek mora biti stalno uzemljen, a cisterne samo za vreme pretakanja. 4.3.7.9 Pre i posle pretakanja mora se utvrditi ispravnost transportnih cisterni, i to od strane strunog i odgovornog lica pod ijim se nadzorom vre sve manipulacije na pretakalitu. 4.3.7.10 Uad ventila za brzo zatvaranje na cisternama moraju za vreme pretakanja biti izvuena izvan zatitne zone pretakalita. 4.3.8 Zatita od poara

4.3.8.1 Pretakalite mora biti na prikladan i siguran nain zatieno od izvora toplote pomou vatrogasne opreme i hidrantske mree. 4.3.8.2 Pretakalite mora imati odgovarajuu vatrogasnu opremu, i to: 1) stabilnu instalaciju za rasprenu vodu; 2) prevozne aparate za gaenje poara. 4.3.8.3 Instalacija za rasprenu vodu mora imati kapacitet od 10 litara u minuti na m2 tlocrtne povrine svih prikljuenih cisterni u trajanju od najmanje 2 asa i pritisak vode na mlaznicama od najmanje 3,5 kp/cm 2. 4.3.8.4 Stabilna instalacija za rasprenu vodu moe biti izvedena sa bacaima vode, stalno prikljuenim na hidrantsku mreu, iji pritisak ne sme biti manji od 8 kp/cm2. 4.3.8.5 Hidrantska mrea pretakalita mora imati najmanje dva nadzemna hidranta kapaciteta vode od po 10 litara u sekundi u trajanju od najmanje 2 asa, namenjena zatiti pretakalita. 4.3.8.6 Broj prevoznih aparata za gaenje poara odreuje se tako da za svaku prikljuenu cisternu bude obezbeeno 50 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara. 4.3.8.7 Vatrogasna oprema pumpi i kompresora sastoji se od runog aparata za gaenje poara kapaciteta punjenja 9 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara, smetenog uz agregat. 4.3.8.8 Vatrogasna oprema pretakalita mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati. 4.3.8.9 Vatrogasnim vozilima mora biti obezbeen nesmetan pristup pretakalitu iz najmanje dva pravca, kao i mogunost prikljuenja na hidrante iz tih pravaca. 4 3.9 Posebni uslovi za pretakalite kod distributera 4.3.9.1 Pretakalite kod distributera mora se nalaziti iskljuivo na terenu distributera i locirati zavisno od frekvencije pretakanja i mogunosti pristupa transportnih cisterni skladinom prostoru. 4.3.9.2 Pretakalite, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od: 1) skladinih rezervoara - najmanje 7,5 m; 2) pristupnog puta - najmanje 2 m; 3) javnog puta - najmanje 30 m; 4) ostalih objekata u kojima moe postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m. 4.3.9.3 Ako se pretakanje vri u auto-cisternu i vagon-cisternu, moraju postojati dva posebna pretakalita za autocisternu odnosno vagon-cisternu, s tim da odstojanje izmeu njih iznosi najmanje 15 m. 4.3.9.4 Na pretakalitu nije dozvoljena upotreba motora sa unutranjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora. 4.3.9.5 Na pretakalitu sme istovremeno biti prikljueno najvie etiri transportne cisterne. 4.3 9.6 Na pretakalitu za transportne cisterne nije dozvoljeno puniti boce. 4.3.9.7 Uad ventila za brzo zatvaranje i podmetaa transportnih cisterni moraju za vreme pretakanja biti izvuena van zatitne zone pretakalita. 4.3.9.8 Prikljuna armatura za transportne cisterne na pretakalitu ne mora biti smetena u zatitno kuite. 4.3.9.9 Pretakalite mora imati detektore gasa i mera otpora za uzemljenje. 4.3.10 Posebni uslovi za pretakalite kod potroaa 4.3.10.1 Pretakalite kod potroaa locira se zavisno od uestalosti dopreme gasa i mogunosti pristupa transportnih cisterni na teren potroaa. 4.3.10.2 Pretakalite, mereno od gabarita, mora biti udaljeno od: 1) skladinih rezervoara - najmanje 7,5 m; 2) pristupnog puta - najmanje 2 m;

3) javnog puta - najmanje 15 m; 4) ostalih objekata u kojima moe postojati stalni izvor paljenja - najmanje 15 m. 4.3.10.3 Na pretakalitu sme biti prikljuena samo jedna transportna cisterna. 4.3.10.4 Na pretakalitu se smeju upotrebljavati motori sa unutranjim sagorevanjem za pogon pumpi i kompresora, samo ako su smeteni na autocisterni i snabdeveni hvataem varnica na izduvnoj cevi motora. 4.3.10.5 Na pretakalitu nije dozvoljeno punjenje prenosnih rezervoara i boca. 4.3.10.6 Ako se gas doprema auto-cisternom i vagon-cisternom, pretakalite mora biti opremljeno tako da ih moe primati. 4.3.10.7 Prikljuna armatura za transportne cisterne na pretakalitu mora biti smetena u zatitno kuite tako da se onemogui eventualno neovlaeno korienje.

5. SISTEM SA BOCAMA I SISTEM SA REZERVOARIMA 5.1 Opte odredbe 5.1.1 Gas se koristi pomou sistema sa bocama i sistema sa rezervoarima, s tim to se prethodno vri priprema za njegovo korienje (isparavanje, redukcija i regulacija pritiska i meanje sa vazduhom). 5.1.2 Redukcija i regulacija pritiska isparenog gasa sprovodi se u jednom stepenu ili u vie stepeni. Jednostepena redukcija i regulacija pritiska se, po pravilu, primenjuju kod sistema sa bocama, a dvostepena redukcija i regulacija pritiska kod sistema sa rezervoarima. 5.1.3 Pri dvostepenoj redukciji i regulaciji pritiska u prvom stepenu smanjuje se pritisak koji vlada u rezervoaru za uskladitavanje gasa odnosno u isparivau na 0,8 do 2 kp/cm2 a u drugom stepenu na radni pritisak troila (300 do 500 mm V. S.). 5.1.4 Najvei dozvoljeni pritisak gasa koji se moe koristiti u objektima, koji nisu namenjeni iskljuivo za smetaj ureaja za pripremu gasa, iznosi 1,4 kp/cm2. 5.1.5 U domainstvima se mogu drati najvie tri boce kapaciteta punjenja do 10 kg ili dve boce kapaciteta punjenja do 15 kg gasa. 5.1.6 U prostoriji u kojoj se nalazi troilo za kuvanje ili grejanje moe se drati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 15 kg gasa. 5.1.7 U poslovnoj prostoriji zapremine do 70 m3 moe se drati samo jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg, a u poslovnoj prostoriji zapremine vee od 70 m3 na svakih daljih 50 m3 zapremine jo po jedna boca kapaciteta punjenja do 10 kg. 5.1.8 Pored koliine i broja boca za gas iz take 5.1.5 ovih propisa, moe se drati jo jedna posuda iji kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg gasa, s tim da se on koristi iskljuivo za rasvetu. 5.1.9 Ako se gas koristi za laboratorijske potrebe na malim laboratorijskim plamenicama, u istoj prostoriji se mogu koristiti vie boca kapaciteta punjenja manjeg od 10 kg, ali ukupna koliina gasa ne sme prelaziti 30 kg. 5.1.10 Ako su u domainstvima, ugostiteljskim ili zanatskim radnjama i laboratorijama potrebne koliine gasa vee od koliina iz ta. 5.1.5 i 5 1.9 ovih propisa, mora se izvesti stabilna instalacija koja se napaja iz sistema sa bocama. 5.2 Sistem sa bocama 5.2.1 Izrada i oprema 5.2.1.1 Sistem sa bocama sastoji se od boca za gas i nepokretne ili savitljive instalacije, ureaja za isparavanje, redukciju i regulaciju i razvod gasa do troila. 5.2.1.2 Instalacije za gas moraju biti izvedene od elinih beavnih atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajuih cevi koje se spajaju zavarivanjem. 5.2.1.3 Na mestima na kojima se ugrauju armatura i instrumenti dozvoljeno je spajanje prirubnicama i cevnim navojnim spojevima.

5.2.1.4 Spojevi prirubnicama i cevnim navojnim spojevima zaptivaju se sredstvima koja su odobrena za gas i ne korodiraju. 5.2.1.5 Boca koja je instalirana za gas mora biti spojena na stabilni vod pomou bakarne ili armirane savitljive cevi. 5.2.1.6 U primarnom regulacionom krugu na cevovodima tene faze gasa, kod dela instalacije visokog pritiska, izmeu svaka dva zaporna organa mora se postaviti ventil sigurnosti. 5.2.1.7 Tena faza gasa se moe koristiti pomou sifonske cevi ili prevrtanjem boce sa ventilom okrenutim prema dole. Tako postavljene boce, pored natpisa: "TENA FAZA TENOG NAFTNOG GASA", moraju imati i vertikalno u smeru ose uoljive oznake na etiri strane. 5.2.1.8 U sistemu sa bocama mogu se upotrebljavati runi ili automatski inverzori (ureaji za iskljuivanje praznih i ukljuivanje punih boca). 5.2.1.9 Postrojenjem za gas moe rukovati samo struno za to osposobljeno lice, to se dokazuje pismenom potvrdom distributera. 5.2.1.10 Postavljanje boca i njihova zamena vri se pod nadzorom distributera ili od njega ovlaenog strunog lica. 5.2.1.11 Zamena boca moe se poveriti i potroau gasa, ako distributer oceni da je on struno osposobljen za rukovanje bocama. 5.2.1.12 Pre zamene boca, svi ventili boca moraju se zatvoriti. 5.2.1.13 Boce moraju imati sigurni i odobreni ventil za zatvaranje i izdrati probni pritisak od 25 kp/cm2. 5.2.1.14 Boce ije punjenje ne prelazi 0,5 kg gasa, a koriste se za punjenje upaljaa ili za osvetljenje, moraju imati ventil koji se automatski zatvara. 5.2.1.15 Ventil za zatvaranje boca i njegovi spojni delovi moraju se zatititi od oteenja smetanjem u udubljenje na boci, ventilskom kapom ili obruem privrenim na boci odobrene konstrukcije. 5.2.1.16 Boca kapaciteta punjenja veeg od 15 kg gasa, pored ventila za zatvaranje, mora imati i ventil sigurnosti. Ventil sigurnosti na boci mora da ima konstrukciju sa oprugom, da je obezbeen od udara i plombiran i da izmeu njega i boce nije ugraen nikakav drugi ventil. 5.2.1.17 Sistem sa bocama koji je prikljuen na stabilnu instalaciju mora imati odunu cev preko ventila sigurnosti na kolektoru. 5.2.1.18 Kraj odune cevi iz take 5.2.1.17 ovih propisa mora biti udaljen 2,5 m od bilo kog otvora na objektu. Ako se sistem sa bocama nalazi u objektu, kraj odune cevi mora biti izveden van tog objekta na visini od 50 cm iznad najvie take krova. 5.2.1.19 Zavrni kraj odune cevi mora imati okoeni otvor, koji omoguava ekspanziju isputenog gasa vertikalno na gore. 5.2.1.20 Odune cevi ne mogu se zatvarati poklopcem ili ianom mreicom. Na svakoj odunoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondenzat koji se ne moe zatvoriti. 5.2.1.21 Boca koja se spaja na kolektor privruje se preko ventila ugraenog na kolektoru. 5.2.2 Sistem sa bocama u graevinskom objektu 5.2.2.1 Boce se ne smeju smetati u prostorije koje slue za spavanje, podrumske prostorije, zajednike prostorije, na stepenita, kao i u prostorije koje su nie od nivoa terena. 5.2.2.2 U prostoriji koja slui za dranje rezervnih boca mora se obezbediti odgovarajua ventilacija (taka 1.30). 5.2.2.3 Ako je troilo sistema sa bocama smeteno u podrumskoj prostoriji, mora postojati stabilna instalacija od beavnih atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajuih cevi, a boce se moraju nalaziti van te prostorije. 5.2.2.4 Prostorija iz take 5.2.2.3 ovih propisa mora imati odgovarajuu ventilaciju. 5.2.2.5 Ako se sistem sa bocama nalazi unutar objekta, a ne koristi ispariva, taj objekt moe biti prislonjen uz zid nekog drugog objekta na kome nema prozora ili drugih otvora. 5.2.2.6 Sistem sa bocama moe se instalirati i u jednoj od prostorija objekta, koji nije iskljuivo za to namenjen. 5.2.2.7 Objekt u kome se instalira sistem sa bocama mora biti izgraen od materijala koji obezbeuje vatrootpornost konstrukcije predvienu za najmanje 2 asa.

5.2.2.8 Pored uslova iz take 5.2.2.7 ovih propisa, slobodno stojei objekt ili objekt prislonjen uz zid nekog drugog objekta, namenjen za instaliranje sistema sa bocama, mora ispunjavati i sledee uslove: 1) krov mora biti od laganog materijala, a veza izmeu krova i zidova mora biti takva da u sluaju eksplozije bude lako odbaen; 2) vrata moraju biti od materijala koji ne varnii i otvarati se upolje; 3) pod mora biti od materijala koji ne varnii; 4) ventilacija mora biti izvedena u nivou poda i tavanice prostorije, a po mogunosti na dva suprotna zida. 5.2.2.9 Ako je objekt, u koji se instalira sistem sa bocama, prislonjen uz neki drugi objekt koji ima podrum ili prostorije ispod nivoa terena, prozori takvih prostorija moraju se zazidati na udaljenosti 3 m od objekta u kome se nalazi sistem sa bocama ili stakla prozora zameniti armiranim staklima pri emu se spojevi stakla moraju nepropusno zatvoriti. 5.2.2.10 Kod objekata u kojima se instalira sistem sa bocama, a koji su prislonjeni uz neki drugi objekt, moraju se preduzeti mere koje onemoguavaju irenje poara sa jednog objekta na drugi. 5.2.2.11 Prostorija u kojoj se instalira sistem sa bocama, a sastavni je deo objekta koji nije iskljuivo za to namenjen (taka 5.2.2.6), pored uslova iz take 5.2.2.7 ovih propisa, mora ispunjavati i sledee uslove: 1) da se u prostoriju ulazi neposredno spolja; 2) da vrata, prozori i drugi otvori nisu okrenuti prema bilo kojoj drugoj prostoriji u odnosnom objektu; 3) da je spoljni zid, na kome se moraju nalaziti vrata za ulaz, izraen od laganog materijala da bi u sluaju eksplozije bio lako odbaen; 4) da konstrukcija tavanice ispunjava uslove predviene za zidove prostorije; 5) da se iznad i ispod prostorije ne nalaze prostorije namenjene za dui boravak ljudi; 6) da visina prostorije ne iznosi manje od 2,2 m. 5.2.2.12 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama, a koja se nalazi u objektu koji nije iskljuivo za to namenjen, moe se instalirati najvie est boca, ukljuujui i radne i rezervne boce. 5.2.2.13 Ventilacioni otvori prostorije u kojoj je instaliran sistem sa bocama moraju biti zatieni ianom mreom. Zbir povrina ventilacionih otvora mora iznositi 10% tlocrtne povrine. 5.2.2.14 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama elektrina instalacija mora biti izvedena u skladu sa odredbama Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, a gromobranska instalacija - u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima ("Slubeni list SFRJ", br. 13/68). 5.2.2.15 U prostoriji u kojoj je instaliran sistem sa bocama ne moe se drati materijal koji moe postati izvor paljenja. 5.2.2.16 U slobodno stojeem objektu ili prislonjenom objektu u kome se nalazi sistem sa bocama koji ne koristi ispariva, taj sistem moe imati najvie 28 boca ukljuujui i radne i rezervne boce. 5.2.2.17 Sistem sa bocama koji koristi ispariva moe se nalaziti samo u slobodno stojeem objektu koji mora biti udaljen najmanje 7,5 m od bilo kog stalnog izvora paljenja. 5.2.2.18 Sistem sa bocama koji koristi ispariva moe imati najvie 20 boca ukljuujui i radne i rezervne boce. 5.2.3 Sistem sa bocama na otvorenom prostoru 5.2.3.1 Sistem sa bocama na otvorenom prostoru mora ispunjavati sledee uslove: 1) da sadri najvie 28 boca, ukljuujui i radne i rezervne boce; 2) da je udaljen od granice susednog zemljita, javnog puta ili bilo kog stalnog izvora paljenja - najmanje 15 m. 5.2.4 Zatita od poara 5.2.4.1 Vatrogasna oprema sistema sa bocama sastoji se od runih aparata za gaenje poara, s tim da na svakih 100 kg gasa dolazi 5 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara. 5.2.5 Znakovi upozorenja

5.2.5.1 Prostorije i mesta na kojima su instalirani sistemi sa bocama moraju biti oznaeni lako uoljivim sledeim natpisima: "ZABRANJENO PUENJE I PRISTUP OTVORENIM PLAMENOM", "NEZAPOSLENIM PRISTUP ZABRANJEN", "OPASNOST OD POARA I EKSPLOZIJE", "OBAVEZNA UPOTREBA ALATA KOJI NE VARNII". 5.3 Sistem sa rezervoarima 5.3.1 Izrada i oprema 5.3.1.1 Sistem sa rezervoarima sastoji se od rezervoara, nepokretne instalacije ureaja za isparavanje, redukciju i regulaciju pritiska i razvodne mree gasa do troila. 5.3.1.2 Sistem sa rezervoarima mora ispunjavati uslove iz ta. 2. i 4. ovih propisa. 5.4 Isparivai za gas 5.4.1 Lokacija i postavljanje 5.4.1.1 Ispariva sa opremom mora biti odobren. 5.4.1.2 Ispariva moe biti postavljen na otvorenom prostoru, u objektu izgraenom u tu svrhu (isparivaka stanica), u objektu koji nije iskljuivo graen za postavljanje isparivaa i u objektu koji je prislonjen uz neki drugi objekt. 5.4.1.3 Najmanja udaljenost isparivaa mora iznositi: Udaljenost isparivaa zavisno od kapaciteta isparivaa*) do 25 kp/h Od sistema sa bocama: - u objektu u posebnoj prostoriji 7,5 m od 25 do 500 kp/h preko 500 kp/h 15 m 30 m 7,5 m 30 m 30 m

- na otvorenom prostoru Od sistema sa rezervoarima - rezervoar ukupne zapremine do 12 m3 3m - rezervoar ukupne zapremine vee od 12 m 3 3m 7,5 m Od pretakalita izvan zatitne zone pretakalita Od graevinskog objekta ija je vatrootpornost predviena do 2 asa 7,5 m 15 m Od graevinskog objekta ija je vatrootpornost kontaktnog zida 1,5 m 3m predviena za vie od 2 asa**) Od javnog puta 7,5 m 15 m Od susednog zemljita 7,5 m 15 m ______________________ *) Sve udaljenosti mere se najkraim putem od gabarita isparivaa do gabarita objekta.

**) Kontaktni zid je najblii zid graevinskog objekta uz koji je ispariva postavljen i na koji se direktno prenosi toplota u sluaju pojave poara. 5.4.1.4 Ispariva kapaciteta do 15 kp/h isparenog gasa moe se postaviti u prostoriju u kojoj je instaliran sistem sa bocama, na mestu na kome postoji dobro provetravanje i to dalje od sistema sa bocama. 5.4.1.5 Ispariva se ne sme postaviti ispod nivoa terena, u bilo kakva udubljenja unutar niti ispod skladinog rezervoara. 5.4.2 Konstrukcija isparivaa 5.4.2.1 Ispariva mora biti konstruisan i izraen u skladu sa Tehnikim propisima za izradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove. Ako se zagreva elektrinom energijom, ispariva mora biti konstruisan i izraen u skladu sa Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. 5.4.2.2 Ispariva, bez obzira na kapacitet, konstrukciju i nain zagrevanja, mora biti na efikasan i siguran nain obezbeen od prevelikog priliva tene faze gasa, od prevelikog pritiska i od pregrejavanja tene faze gasa. 5.4.2.3 Ispariva mora imati natpisnu ploicu privrenu na vidnom mestu, sa sledeim podacima: 1) naznaenje propisa odnosno standarda po kome je izraen; 2) naziv proizvoaa; 3) fabriki broj;

4) godina izrade; 5) oznaka atesta (broj i oznaka ovlaene organizacije); 6) najvei dozvoljeni radni pritisak u kp/cm 2; 7) ispitni pritisak u kp/cm2; 8) kapacitet isparavanja za dati gas u kp/h. 5.4.2.4 Za isparavanje gasa moe se upotrebiti samo indirektno grejan ispariva sledee konstrukcije: 1) ispariva u koji se gas uvodi u prostor izmeu plata i grejnih cevi; 2) ispariva u koji se gas uvodi kroz cevi oko kojih struji medijum kojim se gas zagreva. 5.4.2.5 Ispariva mora imati najmanje jedan sigurnosni ventil na oprugu, iji se slobodni otvor odreuje putem sledee formule: A = 2,5 x S x M _________(cm2), gde je: A - najmanja povrina isputanja siguronosnog ventila u cm2, S - spoljna povrina isparivaa u m2, koja moe biti izloena poaru, M - konstanta, zavisna od radnog pritiska isparivaa prema sledeoj tabeli: Radni pritisak isparivaa do 10 kp/cm2 preko 10 kp/cm2 Konstanta M 0,058 0,46

5.4.2.6 Sigurnosni ventil mora se otvarati na pritisku veem za 10% od najveeg dozvoljenog radnog pritiska. 5.4.2.7 Ne sme se upotrebljavati sigurnosni ventil na uteg i topljivi osigura na isparivau. 5.4.2.8. Sigurnosni ventil isparivaa mora biti neposredno spojen sa parnim prostorom isparivaa i konstruisan tako da onemoguava eventualno njegovo korienje od strane neovlaenih lica. 5.4.2.9 Ako je ispariva smeten u objektu, oduna cev mora biti izvedena van objekta tako da se njen zavrni kraj nalazi najmanje 40 cm iznad najvie take krova objekta, a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazl ispod zavrnog kraja cevi mereno horizontalno. 5.4.2.10 Ako je ispariva smeten na otvorenom prostoru, zavrni kraj odune cevi mora biti najmanje 2,5 m iznad nivoa okolnog terena a najmanje 2,5 m udaljen od bilo kog otvora na objektu koji se nalazi ispod zavrnog kraja cevi mereno horizontalno. 5.4.2.11 Izrada odune cevi u pogledu isputanja gasa mora biti u skladu sa ta. 5.2.1.19 i 5.2.1.20 ovih propisa. 5.4.3 Graevinski objekt u kome se smetaju isparivai 5 4.3.1 Graevinski objekt odnosno prostorija u koju se smeta ispariva mora, pored uslova iz take 4.3.4.1.7. pod 1 do 8 ovih propisa, ispunjavati i sledee uslove: 1) veliina ventilacionih otvora ne sme biti manja od 10% tlocrtne povrine poda prostorije u kojoj su postavljeni isparivai, od ega najmanji otvor pri podu koji se ne moe zatvoriti ne sme iznositi manje od 1 m2; 2) prostorija moe imati najvie dva potpuno zatvorena zida. 5.4.4 Posebni uslovi za isparivae za gas 5.4.4.1 Isparivai se smeju zagrevati samo vodom, zasienom vodenom parom niskog pritiska, elektrinom energijom i dijatermikim uljem. 5.4.4.2 Ureaji za zagrevanje medijuma, kojim sa vri isparavanje gasa, postavljaju se u posebnu prostoriju ili na otvoreni prostor. 5 4.4.3 Ureaji iz take 5.4.4.2 ovih propisa ne smeju se postavljati u prostoriju u kojoj se nalazi ispariva ako ne ine njegov sastavni deo odnosno u prostoriju u kojoj se nalaze pumpe, kompresori i ureaji za meanje gasa.

5.4.4.4 Izmeu prostorije u kojoj se nalazi ispariva i prostorije u kojoj se nalaze ureaji za zagrevanje isparivaa, ako su te prostorije smetene u istom objektu, mora postojati zid nepropusan za gasove ija je vatrootpornost predviena za najmanje 2 asa. 5.4.4.5 Ureaji za zagrevanje isparivaa putem gasnog loenja moraju imati termostatsku regulaciju ili drugi odobreni automatski sigurnosni ureaj za zatvaranje radi spreavanja isticanja gasa u sluaju da se plamen ugasi. 5.4.4.6 Udaljenost najblieg otvora izmeu prostorije isparivaa od ureaja za zagrevanje isparivaa iz take 5.4.4.5 ovih propisa mora iznositi najmanje 7,5 m mereno horizontalno. 5.4.4.7 U sastavu isparivaa mogu se postaviti ureaji za redukciju i regulaciju pritiska isparenog gasa. 5.4.4.8 Ispariva mora biti takav da onemogui ulaz tene faze u gasni vod troila. 5.4.4.9 Uz svaki ispariva mora se nalaziti runi aparat za gaenje poara kapaciteta punjenja 6 kg praha ili drugog odgovarajueg sredstva za gaenje poara. 5.5 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska gasa 5.5.1 Lokacija i postavljanje 5.5.1.1 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti odobreni. 5.5.1.2 Redukcija i regulacija pritiska moe se izvriti u vie stepeni. 5.5.1.3 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska postavljaju se u prvom stepenu neposredno na prikljuak gasnog prostora, na izlaz iz isparivaa i na ulaz tene faze gasa u ispariva, a u drugom stepenu postavljaju se neposredno iza prvostepene redukcije odnosno regulacije (uz isparivae ili mealite gasa) ili ispred troila. 5.5.1.4 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti postavljeni nadzemno na prostor koji se provetrava. 5.5.2 Konstrukcija ureaja i graevinskih objekata za postavljanje ureaja za redukciju i regulaciju. 5.5.2.1 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti izraeni od nepropusnog i na gas otpornog materijala. 5.5.2.2 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju biti na prikladan nain obezbeeni od prekoraenja dozvoljenog pritiska i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica. 5.5.2.3 Ureaji za redukciju i regulaciju pritiska moraju imati manometar na ulaznoj i izlaznoj strani i filter na ulaznoj strani. Na izlaznoj strani instalacije niskog pritiska do 500 mm V.S. moe biti postavljen samo prikljuak za manometar. 5.5.2.4 Ugraivanje ureaja za redukciju i regulaciju pritiska vri se prirubnikim ili navojnim spojem. 5.5.2.5 Reduktor ili regulator pritiska mora imati privrenu natpisnu ploicu sa sledeim podacima: 1) naziv proizvoaa; 2) kapacitet reduktora u m3/h ili kg/h; 3) najvei ulazni pritisak u kp/cm 2 ili mm V.S; 4) izlazni pritisak u kp/cm2 ili mm V.S; 5) broj standarda ili atesta; 6) oznaka kontrole proizvodnje. 5.5.2.6 Graevinski objekt odnosno prostorija u kojoj se nalazi reduktor ili regulator pritiska mora biti izvedena tako da omoguava bezopasno odvoenje eventualno isputenog gasa iz reduktora ili regulatora. 5.5.3 Posebni uslovi za reduktore i regulatore pritiska gasa 5.5.3.1 Reduktor i regulator pritiska ne smeju biti postavljeni na mestima na kojim moe doi do njihovog oteenja i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica. 5.5.3.2 Ako su reduktor i regulator pritiska smeteni u zatvoreno kuite, takvo kuite mora imati dobro provetravanje. 5.5.3.3 Ako postoji opasnost od visokih temperatura, reduktor i regulator pritiska treba smestiti na takvu udaljenost od izvora toplote da temperatura okoline ne bude vea od 40C.

5.5.3.4 Reduktor i regulator pritiska treba ugraditi tako da se onemogui ulazak kondenzovanog gasa u reduktor i regulator. Odmrzavanje reduktora i regulatora dozvoljeno je samo taplom vodom ili parom. 5.5.3.5 Reduktor i regulator pritiska koji se koriste u domainstvu mogu imati izlazni pritisak do 500 mm V.S. uz odstupanje do 20%. 5.5.3.8 Reduktor i regulator pritiska plombiraju se samo ako nisu sastavni deo troila sa gas. U tom sluaju prvo plombiranje vri proizvoa ili struno lice koje on ovlasti. 5.6 Ureaji za meanje gasa 5.6.1 Lokacija i konstrukcija 5.6.1.1 Ureaj za meanje isparenog gasa slui kao ureaj za pripremu gasa pre upotrebe na troilu radi odravanja konstantne kalorine vrednosti. 5.6.1.2 Ureaj za meanje gasa moe biti instaliran kao zamena ili dopuna gradskom odnosno zemnom gasu ili kao deo sopstvenog postrojenja industrijskih potroaa. 5.6.1.3 Ureaj za meanje gasa sa vazduhom ili drugim gasom je sastavni deo isparivako redukcione stanice i locira se u skladu sa odredbama ovih propisa koje se odnosa na lokaciju isparivaa. 5.6.1.4 Ureaji za meanje mogu biti stabilne ili pokretne konstrukcije. 5.6.1.5 Graevinski objekt u koji se postavlja ureaj za meanje gasa mora ispunjavati uslove iz take 5.4.3.1 ovih propisa. 5.6.2 Posebni uslovi 5.6.2.1 Meani gas mora pre ulaska u distributivni cevovod biti odoriziran. 5.6.2.2. U daljinskim cevovodima pritisak meanog gasa ne sme prelaziti 3,5 kp/cm 2 a u objektima potroaa moe se koristiti ako ima pritisak od 300 mm V.S. do 1,5 kp/cm2. 5.6.2.3 Odnos gasa i vazduha u meavini mora uvek biti iznad gornje granice eksplozivnosti. 5.7 Cevovodi 5.7.1 Lokacija i postavljanje 5.7.1.1 Pod cevovodima se podrazumevaju svi cevovodi parne i tene faze gasa bez obzira na pritiske. 5.7.1.2 Cevovod se postavlja najkraim putem, po mogunosti u ravnim potezima i van javnih puteva i komunikacija. 5.7.1.3 Cevovod se postavlja izvan zgrada nadzemno ili podzemno, s tim da dubina ukopavanja bude najmanje 80 cm ispod nivoa terena. 5.7.1.4 Cevovodi moraju biti postavljeni tako da ne ometaju saobraaj i da nisu izloeni prekomernoj toploti ili oteenju. 5.7.1.5 Cevovodi kod kojih je pritisak gasa do 500 mm V.S. mogu se ukopavati i ugraivati ispod maltera, ako su na pogodan nain zatieni od korozije i ako je prenik cevi manji od 1/2 cola. 5.7.1.6 Ako su cevovodi ukopani ispod maltera, spajanje cevi se vri iskljuivo zavarivanjem, a armatura na cevovodima se mora postaviti u posebne lako dostupne ormarie. 5.7.1.7 Instrumenti, armature i prikljuci troila gasa na gasni vod spajaju se cevnim navojnim spojem. 5.7.1.8 Cevovodi spojeni prirubnicama i ostalim vijanim vezama ne smeju se ukopavati u zemlju. 5.7.1.9 Cevovodi kroz zidove i stropove moraju se zatititi cevima veeg prenika. 5.7.1.10 U izuzetnim sluajevima cevovodi se mogu polagati ispod poda u posebni kanal koji ima ventilaciju ili je posle ispitivanja na pritisak zaliven bitumenom. Ako se vri ovakvo postavljanje cevovoda, cevi moraju biti bez spojeva i armatura. 5.7.1.11 Cevovodi se mogu postavljati kroz podrumske prostorije, ako nema mogunosti da se na drugi nain postave, s tim to se u takvim prostorijama ne smeju ugraivati armatura i instrumenti a spajanje cevi mora se vriti iskljuivo zavarivanjem.

5.7.1.12 Cevovodi koji prelaze preko eleznikog koloseka podiu se na visinu od najmanje 1,5 m iznad normalnog eleznikog gabarita. 5.7.1.13 Cevovodi koji se polau ispod eleznikog koloseka ili puta moraju se postavljati u armiranobetonski kanal na dubinu od najmanje 0,80 m ispod kolovozne konstrukcije. 5.7.1.14 Ukrtanje cevovoda sa kanalizacijom pod uglom od 90 vri se samo ako je cevovod zatien cevima veeg prenika, ija duina mora iznositi najmanje 2 m sa jedne i druge strane od spoljnjeg zida kanalizacionih cevi. 5.7.1.15 Ako se ukrtanje cevovoda i kanalizacije vri pod otrim uglom, kateta normalna na kanalizacionu cev mora imati vrednost iz take 5.7.1.14 ovih propisa. 5.7.1.16 Krajevi zatitne cevi zalivaju se bitumenom i takve cevi moraju imati oduak. 5.7.1.17 Podzemni cevovodi ne smeju prolaziti ispod temelja graevinskog objekta. 5.7.2 Konstrukcija i izrada 5.7.2.1 Cevovodi stabilnih instalacija za gas moraju biti izvedeni od atestiranih elinih beavnih cevi ili cevi njima odgovarajuih kvaliteta, a daljinski cevovodi moraju biti izvedeni od srednje tekih i tekih elinih beavnih cevi ija je debljina zidova poveana. 5.7.2.2 Bakarne, mesingane i aluminijumske beavne cevi mogu biti upotrebljene za parnu fazu gasa i unutar objekta kao pomoni vodovi duine 1,5 m i unutranjeg prenika do 10 mm. 5.7.2.3 Troila za gas iji kapacitet potronje ne prelazi 0,8 kg/h a radni pritisak ne prelazi 500 mm V.S, mogu se spajati savitljivom cevi koja na svojim krajevima mora imati zadebljanje od gume radi sigurnog zaptivanja. Duina tih cevi ne sme iznositi vie od 1,5 m, a prenik - vie od 8 mm. 5.7.2.4 Cevovodi izraeni od elinih beavnih cevi spajaju se zavarivanjem, prirubnicama ili cevnim navojnim spojevima, a daljinski cevovodi iskljuivo zavarivanjem odnosno pojedine sekcije prirubnikim spojem koji mora biti premoten. 5.7.2.5 Spajanje cevovoda prirubnicama vri se pri ugraivanju armatura, pri pripajanju savitljivih cevi prenika veeg od 15 mm i pri ugradnji instrumenata, ako postoji potreba za ienje i odmuljivanje cevovoda. 5.7.2.6 Cevovodi moraju biti uzemljeni i zatieni odgovarajuim sredstvima protiv korozije. 5.7.2.7 Armatura cevovoda mora se zatititi od mehanikog oteenja i eventualnog korienja od strane neovlaenih lica. 5.7.2.8 Cevovod prenika veeg od 50 mm mora imati ventil protiv loma cevi na svim prelazima, prolazima i ostalim kritinim mestima. Takvi ventili se postavljaju izmeu dva zaporna organa. 5.7.2.9 Izmeu dva zaporna organa mora biti postavljen sigurnosni ventil dovoljnog kapaciteta za odnosnu sekciju cevovoda. 5.7.2.10 Sigurnosni ventil se postavlja na cevovode tene faze, a na cevovode gasovite faze samo na mestima na kojima se moe oekivati kondenzacija gasa. 5.7.3 Sigurnosne i zatitne mere 5.7.3.1 Cevovod mora biti obezbeen od ekspanzije, kontrakcije, potresa, vibracije i sleganja tla. 5.7.3.2 Mere katodne zatite, kao i mere zatite od korozije, odreuju se zavisno od vrste i stanja tla. 5.7.3.3 Cevovod ispod eleznikog koloseka mora biti postavljen u zatitnu cev na dubinu od 1,2 m, raunajui od donjeg nivoa praga do gornjeg nivoa plata zatitne cevi. 5.7.3.4 Polaganje cevovoda ispod puta izvodi se isto kao polaganje cevovoda ispod eleznikog koloseka s tim to se dubina meri od gornjeg nivoa puta. 5.7.3.5 Polaganje cevovoda iznad puta, eleznikog koloseka, potoka, reke i sl., izvodi se cevnim mostovima. 5.7.3.6 Savitljive cevi za autogeno rezanje i zavarivanje ne smeju biti krae od 15 m niti due od 25 m. 5.7.3.7 Pri pretakanju gasa ili pripajanja stabilne gasne instalacije na troilo gasa ili neki drugi stroj koji u toku rada vibrira, moraju se koristiti armirane savitljive cevi. 5.7.3.8 Spojevi izmeu stabilnog i savitljivog cevovoda ili troila za gas moraju biti izvedeni tako da se onemogui njihovo razdvajanje bez upotrebe alata.

5.7.3.9 Na stabilnom cevovodu ispred spoja se savitljivim cevovodom mora se nalaziti ventil za zatvaranje. 5.7.3.10 Na savitljivom cevovodu ne sme se nalaziti zaporni organ. 5.7.3.11 Cevovod se ne sme postavljati u otvore liftova, otvore podruma, ventilacione otvore i dimovodne kanale. 5.7.3.12 Cevovodi se ne smeju polagati u rovove predviene za polaganje uzemljenja, elektrinih vodova, parovoda, vodova za transport kiseline i slino. 5.7.3.13 Ako se cevovod ukrta sa vodovima iz take 5.7.3.12 ovih propisa, mora se izvesti njihovo mimoilaenje na visinskoj razlici od 0,5 m, s tim to se cevovod mora zatititi cevima veeg prenika. 5.7.3.14 Odmrzavanje cevovoda i pripadajue armature dozvoljeno je samo toplom vodom ili vodenom parom niskog pritiska. 5.7.3.15 Izmeu svaka dva zaporna organa mora se postaviti sigurnosni ventil. 5.7.3.16 Cevovodi tene faze gasa moraju se obezbediti sigurnosnim ventilima tako da na svakih 25 litara tene faze gasa dolazi jedan sigurnosni ventil. 5.7.3.17 Cevovodi iza poslednjeg stepena redukcije i regulacije pritiska moraju se obezbediti sigurnosnim ventilom koji se moe nalaziti i na kuitu reduktora. 5.7.3.18 Pre putanja u rad gasne instalacije, mora se iz nje izduvati vazduh inertnim gasom. 5.7.3.19 Cevovodi se mogu polagati nadzemno ili podzemno, po mogunosti najkraim putem. 5.7.3.20 Cevovodi moraju biti postavljeni tako da im je omoguena toplotna dilatacija. 5.7.3.21 Cevovodi mogu ulaziti u graevinski objekt u kome su smetena troila za gas samo preko ventila za zatvaranje koji se postavlja sa spoljne strane objekta - najmanje 0,20 m od fasade. 5.8 Troila 5.8.1 Opta odredba 5.8.1.1 Odredbe ovih propisa o troilima ne odnose se na industrijske kotlove i pei. 5.8.2 Lokacija i postavljanje 5.8.2.1 Gas se sme upotrebljavati samo putem troila za gas, koja imaju plamenike izraene za ovu vrstu gasa. 5.8.2.2 Prepravku troila sa jedne na drugu vrstu gasa moe vriti samo proizvoa ili za to ovlaeno struno lice. 5.8.2.3 Ako je na sistem za gas prikljueno vie troila, ispred svakog troila se mora na cevovod postaviti ventil za zatvaranje, bez obzira to je na troilu ugraen takav ventil. 5.8.2.4 Ureaji za gas koji se koriste u kampovima, a ija potronja ne prelazi 0,2 kg/h, mogu se instalirati na bocu za gas ako njen kapacitet punjenja ne prelazi 2 kg. 5.8.2.5 Troila za gas namenjena za upotrebu u pokretu ili za upotrebu uz premetanje, moraju se spajati sa sudom za gas pomou savitljive cevi. Njihova potronja ne sme prelaziti 0,8 kg/h ako se koriste u zatvorenim prostorijama. 5.8.2.6 Korienje gasa u prostorijama koje su nie od okolnog terena dozvoljava se samo ako su boce odnosno rezervoari sa gasom smeteni van tih prostorija. U tom sluaju troila za gas moraju imati pilostatsku automatiku, a ispred troila mora biti ugraen ventil za zatvaranje. 5.8.2.7 U prostoriji zapremine manje od 40 m3 u kojoj je potronja gasa vea od 0,7 kg/h zabranjena je upotreba troila za gas, ako troilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor. 5.8.2.8 U prostoriji domainstva zapremine manje od 15 m3 zabranjena je upotreba troila za gas, ako je potronja vea od 250 g/h a troilo nije spojeno na dimnjak ili poseban ventilacioni otvor. 5.8.2.9 Ako se koristi dimnjak koji je namenjen za odvoenje gasova nastalih pri sagorevaju drugih vrsta goriva, troila moraju imati osigura koji zatvara dovod gasa u sluaju gaenja plamena. 5.8.2.10 Ventilacioni otvor odnosno dimnjak mora imati takav kapacitet koji omoguava brzo i potpuno odvoenje gasova nastalih sagorevanjem.

5.8.2.11 U kupatilu i sobi za spavanje ne sme se upotrebljavati grejalica ili prenosna gasna infragrejalica u ijem ormariu se nalazi sud za gas. 5.8.2.12 Ureaji za zagrevanje vode u domainstvu moraju ispunjavati uslove predviene u sledeim tabelama: 1) Protoni ureaji za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta do 150 Kcal/min Zapremina prostorije m 3 do 5 preko 5 do 8 preko 8 do 12 preko 12 Upotreba nije dozvoljena dozvoljena dozvoljena dozvoljena Odvoenje sagorelih gasova Putem dimnjaka obavezno nije obavezno nije obavezno putem ventilacionog otvora obavezno obavezno nije obavezno

2) Protoni ureaj za zagrevanje vode (bojler) sa otvorenim plamenom kapaciteta preko 300 Kcal/min Zapremina prostorije m 3 od 6 do 8 Upotreba Odvoenje sagorelih gasova Putem dimnjaka putem ventilacionog otvora

dozvoljena do kapaciteta obavezno obavezno*) 300 Kcal/min preko 8 do 12 dozvoljena do kapaciteta obavezno obavezno 390 Kcal/min preko 12 dozvoljena do kapaciteta i preko 390 Kcal/min obavezno obavezno**) ___________________ *) Ako ventilacioni otvor vodi u susednu prostoriju, ukupna zapremina susedne prostorije i prostorije u kojoj se nalazi protoni ureaj za zagrevanje vode ne sme iznositi manje od 12 m3. **) Ventilacioni otvor nije potreban, ako je zapremina prostorije najmanje 7,5 puta vea od prikljune vrednosti protonog ureaja za zagrevanje vode izraene u kg/h. 3) Akumulacioni ureaj za zagrevanje vode (bojler) Zapremina prostorije m3 do 5 Upotreba Odvoenje sagorelih gasova putem dimnjaka putem ventilacionog otvora neobavezno neobavezno*)

dozvoljena do 5 litara preko 5 do 12 dozvoljena preko 5 do 10 neobavezno obavezno litara preko 12 dozvoljena obavezno neobavezno preko 10 litara _______________________ *) Za prostorije ija je zapremina najmanje 30 puta vea od prikljune vrednosti akumulacionog ureaja za zagrevanje vode izraene u kg/h. 5.8.2.13 Protoni ureaji za zagrevanje vode sa otvorenim plamenom kapaciteta do 150 Kcal/min, koji se upotrebljavaju u kupatilima i prostorijama visine do 2,3 m, moraju biti prikljueni na dimnjak. 5.8.2.14 Akumulacioni ureaji za zagrevanje vode zapremine preko 10 litara moraju biti prikljueni na dimnjak. Zapremina prostorije u kojoj se koriste takvi ureaji ne sme biti manja od 7,5 puta prikljune vrednosti akumulacionog ureaja za zagrevanje vode izraene u kg/h. 5.8.2.15 U domainstvu u kome ne postoji stabilna instalacija za gas, ne sme se u jednoj prostoriji nalaziti vie od tri troila za gas. 5.8.2.16 U kuhinjama ugostiteljskih objekata u kojima je vei broj troila za gas instaliran u jednoj prostoriji, mora se postaviti ureaj za prekid prikljuka izmeu troila i dimnjaka. 5.8.2.17 Ako se koriste na otvorenom prostoru ili u industrijskim halama koje se intenzivno prirodno ili vetaki provetravaju, troila na gas ne moraju se pripajati na dimnjak.

5.8.3 Konstrukcija 5.8.3.1 Troilo za gas mora biti odobreno. 5.8.3.2 Troilo za gas inostrane proizvodnje moe se koristiti, ako su mu radni pritisak, kapacitet potronje i izgradnje dimovoda u skladu sa odredbama ovih propisa. 5.8.3.3 Troila za gas u poslovnim prostorijama moraju imati pilostatsku automatiku. 5.8.4 Kontrola troila za gas 5.8.4.1 Ispitivanje ispravnosti opreme za korienje gasa (instalacije, aparata za kuvanje, grejanje, osvetljenje i sl.) pre prve upotrebe i periodina ispitivanja i kontrolu, vri distributer ili struno lice koje on za to ovlasti. 5.8.4.2 Pri ispitivanju troila prikljuenih neposredno na bocu za gas mora se utvrditi ispravnost troila i spojeva savitljivog cevovoda sa bocom i troilom. 5.8.4.3 Van garantnog roka kontrola troila vri se prema odredbama ta. 5.8.4.1 i 5.8.4.2 ovih propisa. 5.8.4.4 Pregled ureaja i troila za gas vri se periodino na poziv korisnika ali najmanje jedanput godinje, a u domainstvu - najmanje jedanput u dve godine. 5.8.4.5 Lice koje vri pregled ureaja i troila sastavlja zapisnik o utvrenom stanju, i to u dva primerka od kojih jedan primerak predaje korisniku a drugi zadrava za sebe. 5.9 Kontrola instalacija 5.9.1 Ako se cevovodi ukopavaju ispod maltera, ispitivanje instalacija mora se izvriti pre malterisanja. 5.9.2 Ispitivanje instalacija i ureaja pre prvog putanja u rad vri se u prisustvu izvoaa radova. 5.9.3 Pregled i opravku isparivaa i reduktora vri proizvoa odnosno struno lice koje on za to ovlasti. 5.10 Kontrola i ispitivanje cevovoda 5.10.1 Cevovodi moraju biti ispitani na vrstou i na propusnost zavisno od radnog pritiska predvienog u sledeoj tabeli: Radni pritisak Niski pritisak do 0,05 kp/cm2 za cevovod prenika otvora preko 150 mm Srednji pritisak preko 0,05 do 3 kp/cm2 Visoki pritisak preko 3 do 6 kp/cm2 Visoki pritisak preko 6 do 12 kp/cm2 Visoki pritisak preko 12 kp/cm2 Ispitivanje na vrstou kp/cm2 3 4 7,5 15 1,2 x radni pritisak Ispitivanje na propusnost kp/cm2 1 1 6 12 1,25 x manji radni pritisak

5.10.2 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 kp/cm2 i prenika do 150 mm koji se upotrebljavaju u kunim instalacijama ispituju se samo na propusnost. Ispitivanju podlei potpuna armatura, osim reduktora. 5.10.3 Ispitivanje na vrstou izvodi se posle izjednaenja temperature u trajanju od jednog asa, a ispitivanje na propusnost posle izjednaenja temperature u trajanju od najmanje 30 minuta, a vre se prema tabeli iz take 5.10.1 ovih propisa. 5.10.4 Cevovodi niskog pritiska do 0,05 kp/cm2 i prenika otvora do 150 mm ispituju se samo na propusnost, s tim da se prvo ispitivanje vri sa pritiskom od 1 kp/cm2 u trajanju od 10 minuta posle izjednaenja temperature, a pre zatitnog premazivanja odnosno prekrivanja cevovoda. Drugo ispitivanje vri se pri dvostrukom radnom pritisku, a najmanje pri 1200 mm V. S. natpritiska. Instalacija se smatra nepropusnom ako posle 10 minuta pritisak u narednih 10 minuta ostane konstantan. 5.10.5 Ispitivanje nepropusnosti cevovoda stabilnih instalacija vri se vazduhom, ugljendioksidom ili drugim inertnim gasom. 5.10.6 Ispitivanje ureaja u radu vri se stavljanjem u pogon svih troila u trajanju od 15 minuta, pri emu se kontrolie sagorevanje gasa plamenom razliite jaine, kao i opta ispravnost troila. Tabela 1 Najmanja udaljenost rezervoara od Udaljenost izmeu

Ukupna geometrijska zapremina rezervoara u m3 do __ __ __ __ __ __ __ __ 0,5 2,0 10,0 60,0 120 200 500 1000 3000

0,51 2,10 10,10 60,10 120,10 200,10 500,10 1000,10 Tabela 2

znaajnih objekata javnog puta i puteva unutar postrojenja um nadzemni podzemni 3,0 3,0 3,0 3,0 7,5 5,0 15,0 10,0 20,0 12,0 25,0 20,0 35,0 25,0 50,0 30,0 75,0 35,0

rezervoara, mereno od gabarita um nadzemni 0,75 0,75 1,5 2,0 2,0 2,5 2,5 2,5 podzemni 0,75 0,75 1,0 1,0 1,5 1,5 1,5 1,5

KAPACITET ISPUTANJA SIGURNOSNIH VENTILA STABILNIH NADZEMNIH REZERVOARA Sigurnosni ventil mora isputati pri pritisku otvaranja najmanje Z m 3/min vazduha, raunajui pri 760 mm Hg i 15C. Koliina Z izraunava se po formuli: Z = P x D x L x f, gde je: P x D x L - ukupna koliina isputanja gasa u m3/min, raunajui pri 760 mm Hg i 15 C; f - korekcioni faktor za vazduh koji se uzima iz donje tabele zavisno od radnog pritiska u posudi; D - prenik posude u metrima; L - duina posude u metrima; P - koliina isputanja gasa po m 2 projekcije povrine D x L u m3 pri 760 mm Hg i 15C na min i m 2 DxL do 10 10 - 12 12 - 14 14 - 16 16 - 18 18 - 20 20 - 22 22 - 24 24 - 26 26 - 28 28 - 30 Radni pritisak rezervoara kp/cm2 f Tabela 3 7 1,162 P m3/min.m2 25 24,8 24,6 24,2 23,6 22,8 21,8 20,8 19,6 18,6 17,6 8,75 1,142 DxL m2 30 - 32 32 - 34 34 - 36 36 - 38 38 - 40 40 - 42 42 - 44 44 - 46 46 - 48 48 - 50 preko 50 10,5 1,113 12,3 1,078 P m3/min.m2 17,1 16,5 16,0 15,6 15,3 15,0 14,7 14,4 14,2 14,0 13,8 preko 14 1,01

NAJVEI DOZVOLJENI STEPEN PUNJENJA STABILNIH REZERVOARA I TRANSPORTNIH CISTERNI Gustina gasa u tenom stanju na 15C kp/dm3 Prenosni rezervoari i boce 38 39 40 41 42 Nadzemni rezervoari od 0 preko do 5000 5000 litara litara zapremine % 38 39 40 41 42 41 42 43 44 45 Podzemni rezervoari svih veliina % Vagonske cisterne izolovane sa K=0,367 Kcal/m2 hC 42 43 44 45 46 Vagonske cisterne sa zatitom protiv sunevih zraka % 41 42 43 44 45

0,473 - 0,480 0,481 - 0,488 0,489 - 0,495 0,496 - 0,503 0,504 - 0,510

42 43 44 45 46

0,511 - 0,519 0,520 - 0,527 0,528 - 0,536 0,537 - 0,544 0,545 - 0,552 0,553 - 0,560 0,561 - 0,568 0,569 - 0,576 0,577 - 0,584 0,585 - 0,592 0,593 - 0,600 0,601 - 0,608 0,609 - 0,617 0,618 - 0,626 0,627 - 0,634 Tabela 4

43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57

43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57

46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60

47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61

47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 57 58 59 60

46 47 48 49 50 52 52 53 54 55 56 57 58 59 60

FAKTORI "K" ZA KOREKCIJU ZAPREMINE GASA Izmerena temp. C - 20 - 10 0 + 10 15 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 45 50 55 60 0,500 1,097 1,072 1,046 1,017 1,000 0,993 0,986 0,979 0,974 0,967 0,961 0,954 0,947 0,940 0,933 0,927 0,910 0,901 0,883 0,863 0,824 0,510 1,093 1,063 1,043 1,016 1,000 0,994 0,987 0,981 0,975 0,969 0,963 0,956 0,950 0,944 0,937 0,932 0,925 0,908 0,890 0,871 0,852 0,520 1,088 1,066 1,041 1,015 1,000 0,994 0,987 0,981 0,976 0,971 0,966 0,959 0,953 0,947 0,941 0,936 0,929 0,912 0,896 0,878 0,861 0,530 1,084 1,062 1,038 1,014 1,000 0,994 0,988 0,982 0,978 0,973 0,968 0,961 0,955 0,950 0,945 0,940 0,933 0,918 0,903 0,886 0,870 0,540 1,040 1,039 1,036 1,013 1,000 0,994 0,989 0,983 0,979 0,974 0,969 0,964 0,958 0,953 0,948 0,943 0,934 0,923 0,908 0,893 0,879 Gustina gasa u tenom stanju 0,550 0,560 0,570 0,580 1,076 1,073 1,069 1,066 1,056 1,053 1,051 1,049 1,035 1,033 1,031 1,030 1,013 1,012 1,011 1,011 1,000 1,000 1,000 1,000 0,995 0,995 0,995 0,996 0,990 0,990 0,990 0,991 0,984 0,985 0,986 0,987 0,980 0,981 0,982 0,983 0,976 0,977 0,978 0,979 0,971 0,972 0,974 0,976 0,966 0,967 0,969 0,971 0,960 0,962 0,964 0,967 0,955 0,958 0,960 0,963 0,951 0,953 0,956 0,958 0,946 0,949 0,952 0,954 0,940 0,944 0,947 0,950 0,928 0,932 0,935 0,939 0,915 0,920 0,925 0,929 0,900 0,907 0,912 0,917 0,886 0,893 0,900 0,905 0,590 1,064 1,046 1,028 1,010 1,000 0,996 0,991 0,987 0,984 0,980 0,977 0,972 0,968 0,965 0,960 0,957 0,952 0,942 0,932 0,922 0,910 0,600 1,061 1,044 1,027 1,010 1,000 0,996 0,992 0,988 0,985 0,981 0,978 0,973 0,969 0,966 0,962 0,959 0,954 0,946 0,938 0,925 0,915 0,610 1,058 1,042 1,026 1,009 1,000 0,996 0,992 0,988 0,985 0,982 0,979 0,973 0,971 0,968 0,964 0,961 0,620 1,056 1,041 1,025 1,009 1,000 0,996 0,992 0,989 0,986 0,983 0,980 0,976 0,972 0,969 0,965 0,962 0,630 1,054 1,039 1,024 1,009 1,000 0,998 0,993 0,989 0,986 0,983 0,980 0,977 0,974 0,971 0,967 0,964