I GRUPA
6) dovod gasa je glavni vod kojim se gas dovodi u
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA
PROJEKTOVANJE, GRAENJE, POGON I
ODRAVANJE GASNIH KOTLARNICA
("Slubeni list SFRJ", broj 10/90, 52/90)
I OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi za
projektovanje, graenje, pogon i odravanje gasnih
kotlarnica, ukupnog kapaciteta iznad 50 kW.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice u
kojima se koristi najmanje jedno gasovito gorivo
utvreno jugoslovenskim standardom JUS H.F1.001,
relativne gustine do 1,3, ukljuujui i 1,3, i na kotlarnice
u kojima se koristi vie vrsta goriva.
lan 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na:
1) kotlarnice koje se nalaze u sastavu stambenog ili
slinog objekta u kome se zadrava ili boravi vei broj
ljudi, u kojima najvei dozvoljeni radni pritisak gasa
iznosi 100 mbar;
2) kotlarnice koje se nalaze u posebnim
graevinskim objektima, u kojima najvei dozvoljeni
radni pritisak gasa iznosi 4 bar;
3) kotlarnice u kojima se koriste meavine gasa i
vazduha sa najveim dozvoljenim radnim pritiskom 0,6
bar.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na gasna
postrojenja kao to su:
1) generatori toplote u kojima, pored gasovitog
goriva, istovremeno sagorevaju i druga goriva;
2) industrijska loita (npr. pei u industriji, kotlovi
za spaljivanje smea, industrijske suare i si.);
3) postrojenja koja delimino ili potpuno slue za
proizvodnju elektrine energije;
4) postrojenja kod kojih jedinino optereenje
gorionika prelazi 30 MW;
5) instalacije za gasove u tenoj fazi.
lan 4.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju
sledea znaenja;
1) generator toplote je ureaj u kome gasovito
gorivo trajno ili povremeno sagoreva radi predaje
energije nosiocima toplote kao to su kotlovi za
proizvodnju pare i zagrevanje vode i ulja, gasni bojleri i
2) pouzdani ureaj za regulaciju, upravljanje i
nadziranje je ureaj ija je pouzdanost dokazana
tipskim ili pojedinanim ispitivanjem;
3) gasna instalacija je cevovod gasa od mesta
prikljuenja do gasnih gorionika;
4) mesto prikljuenja je izlazna izolaciona spojnica
prijemne (merne) regulacione stanice ili prikljuak voda
na distributivni sistem kad se prijemna (merna)
regulaciona stanica ne koristi. Mesto prikljuenja na
distributivni sistem za proizvedene gasove je prvi
zaporni organ iz kompresora i/ili rezervoara tog gasa;
5) glavni zaporni organ je ventil ili slavina na
zajednikom gasnom cevovodu kotlarnice, namenjena
za brzo zatvaranje dovoda gasa;
kotlarnicu. Na njemu se izvan kotlarnice nalazi glavni
zaporni organ;
7) razvod gasa je vod kojim se gas razvodi po
kotlarnici;
8) cevovodni ogranak je deo gasnog cevovoda
namenjen za jedan gasni gorionik;
9) gasna rampa je skup ureaja i cevi na
cevovodnom ogranku od prvog zapornog organa do
prikljune prirubnice na gasnom gorioniku;
10) gasna loina instalacija je skup ureaja i cevi,
loita i dimovodnih kanala od prvog zapornog organa
na gasnoj rampi do izlaza iz dimnjaka;
11) nepropusni prolaz je prolaz cevi ili kabla kroz
zid, izveden zaptivno za vodu i gas;
12) pritisak snabdevanja je pritisak gasa iza prvog
zapornog organa na gasnoj rampi, pri maksimalnom
kapacitetu generatora toplote;
13) radni pritisak gasa je pritisak ispred prvog
zapornog organa u kotlarnici;
14) prijemna (merna) regulaciona stanica je skup
ureaja koji iskljuivo slui za regulisanje pritiska (i
merenje utroka) gasa;
15) kapacitet je koliina toplotne energije predata
nosiocu toplote;
16) optereenje je koliina energije koja se gorivom
dovodi u gorionik, odnosno proizvod koliine
potroenog gasa u jedinici vremena i donje toplotne
vrednosti gasa;
17) automatski gasni gorionici su gorionici koji su
opremljeni samostalno delujuim ureajima za paljenje,
nadziranje plamena, upravljanje i regulaciju. Paljenjem,
nadziranjem plamena, ukljuivanjem i iskljuivanjem
upravlja se zavisno od vrednosti regulacione veliine,
bez intervencije rukovaoca;
18) poluautomatski gasni gofioriii SU goribhici koji
su opremljeni samostalno delujuim ureajima za
paljenje, nadziranje plamena i upravljanje, pomou kojih
se paljenje (putanje u pogon) izvodi runo, a posle
iskljuivanja plamenika nije mogue ponovno
automatsko paljenje;
19) regulatori su ureaji koji slue za odravanje
podesive regulacione veliine (npr. pritisak ili
temperatura) prema unapred zadatoj vrednosti;
20) ureaji za upravljanje su ureaji kojima se
ukljuuje ili iskljuuje gorionik prema unapred zadatom
programu na signal koji dolazi od regulatora, ureaja za
nadziranje, graninih ureaja, prekidaa ili drugih slinih
naprava;
21) ureaji za nadziranje su ureaji koji slue za
automatsku kontrolu odreenog pogonskog stanja ili
uslova (prisustvo plamena, otvoren ili zatvoren poloaj
zapornih ili regulacionih ureaja, rad ventilatora ili
pumpe, dostizanje donje ili gornje granice pritiska ili
temperature gasa, vazduha, vode i pare);
22) disajni vod je vod koji spaja disajni otvor nekog
gasnog ureaja sa atmosferom;
23) ispuni vod je vod koji spaja ispuni otvor sa
atmosferom;
24) oduni vod je vod koji spaja izlazni otvor
sigurnosnog odunog ventila sa atmosferom;
25) vod za izduvavanje je vod koji slui da se delovi
postrojenja rasterete pritiska, ispiraju, inertizuju ili odzrae;
26) vod proputenog gasa je vod preko koga se
odvodi proputeni gas izmeu dva automatska ventila;
27) upravljaki vod je vod preko koga gorivi gas
pod pritiskom mehaniki izvrava mehaniki odreene
upravljake funkcije;
147
I GRUPA

28) relativna gustina je bezdimenzionalna veliina Tabela br. 1. Mere u m

koja predstavlja odnos gustine nekog gasa i gustine Karakteristina veliina Minimalna vrednost
vazduha;
29) gorivi gas je jedan gas ili smea gasova koja u
Visina kotlarnice "N" za
odreenom odnosu sa vazduhom ili kiseonikom moe ukupni kapacitet "Q"
da sagoreva;
30) produkti sagorevanja su gasovi koji su predali
korisnu toplotu, a nastali su u procesu sagorevanja u 50<Q<100kW 2,0
loitu generatora toplote; (ventilatorski gorionici)
31) zatitno dejstvo je dejstvo koje nastaje ako se 50<Q<100kW 2,2
sigurnosni elementi, odnosno zatitne sprave aktiviraju; (atmosferski gorionici)
32) poseban graevinski objekt je objekt sa svih 100< Q < 200kW 2,8
strana okruen slobodnim prostorom.
200 < Q < 600 kW 3,2
600 < Q < 1000 kW 3,6

2. LOKACIJA I DIMENZIJE KOTLARNICA 1000<Q<4000kW 4,0

lan 5.
Kotlamica moe biti izgraena ili kao poseban
graevinski objekt, ili kao prislonjeni objekt, ili u sastavu
objekta druge osnovne namene.
Ako kotlamica nije izgraena kao poseban
graevinski objekt, dozvoljene su sledee lokacije:
Visina objekta Dozvoljena lokacija
do 22 m od 22 proizvoljna krov,
do 40 m iznad prislonjeni
40 m poseban objekt
Ako su kotlarnice u sastavu objekta druge osnovne
namene, jedan zid mora biti postavljen prema
otvorenom prostoru.
Kotlarnice se smeju smetati u podrum ako
prostorija nije ukopana vie od 2/3 visine, a gornja
treina mora biti u slobodnom prostoru.
Kotlamica sa periodinim nadzorom ne mora biti
smetena u zatvorenom objektu ako je njena oprema
na drugi nain obezbeena od oteenja i ako je
predviena za ugradnju na slobodnom prostoru.
lan 6.
U objektima u kojima se stalno ili povremeno
okuplja vei broj ljudi, kao to su: pozorita, bioskopi,
dvorane za razne priredbe, bolnice, deiji domovi i
staraki domovi, kotlarnice se smetaju u prostorije koje
nisu ispod nivoa okolnog terena, a ija su najmanje dva
zida u slobodnom prostoru.
lan 7.
Kotlarnice se ne smeju smetati u prostorije bez
spoljnog zida.
lan 8.
Prostorije kotlarnice moraju biti takvih dimenzija da
se zadovolje zahtevi montae, rukovanja i odravanja
za sve delove postrojenja. Minimalne vrednosti su date
u tabeli 1.
Komunikacioni prolazi i slobodan prostor za prilaz
opremi ne smeju biti ui od 0,8 m.
4000 < Q < 8000 kW 4,5
8000<Q<10000kW 5,0
preko 10000 kW zavisno od
odabrane opreme
- udaljenost kotla od bonog zida 0,7
- udaljenost kotla sa ventilatorskim 0,5
gorionikom od zadnjeg zida
- udaljenost kotla s atmosferskim 1,0
gorionikom I osiguraem strujanja od
zadnjeg zida
- rastojanje izmeu kotlova 0,5
Udaljenost ela kotla do prednjeg zida, odnosno
instalacije na njemu mora biti tolika da se servis i
odravanje gorionika i kotla mogu besprekorno
obavljati, pri emu u bilo kojoj fazi rada mora ostati
slobodan prolaz od 0,8 m.
Pod udaljenou podrazumeva se slobodan prostor
izmeu najisturenijih delova. Ako se kotlovi postavljaju
u parovima, mogu se postaviti neposredno jedan uz
drugi bonim stranama na kojima nema armature i
revizionih otvora i koje se pri remontu ne moraju skidati.
Tehniko reenje kotlarnice mora biti takvo da je
osigurano jednostavno unoenje i iznoenje opreme.
3. TEHNIKE MERE ZATITE OD POARA
lan 9.
Za konstrukciju i obloge kotlarnice moraju se
upotrebiti negorivi elementi. Prodor poara kroz
konstrukcione elemente kotlamica spreava se izborom
elemenata sa potrebnom otpornou prema poaru.
Otpornost konstrukcije i obloge kotlamice prema
poaru ispituje se prema jugoslovenskim standardima
JUS U.J1.090, JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS
U.J1.114, JUS U.J1.140 i JUS U.J1.160.
Za spreavanje preskoka poara potrebno je da to
vei deo spoljnih povrina objekta iji je kotlamica deo
ili koji se nalazi u blizini kotlamice bude nezapaljiv, tako
da ne moe postati izvor plamena, "letee vatre" ili
zraenja toplote.
Staklene povrine (na primer, prozori) koje su slabe
take prema preskoku poara, moraju se postavljati
tako da onemoguavaju preskok poara.

148

lan 10.
Zidovi i krov kotlarnice moraju biti otporni prema
poaru najmanje 1/2 h ako postoji opasnost od
preskoka ili prodora poara.
lan 11.
Ako se ispod kotlarnice ne nalazi prostorija, pod se
izrauje samo od nezapaljivog materijala.
Ako se ispod poda kotlarnice nalazi prostorija, pod
mora biti otporan prema poaru najmanje 1/2 h.
lan 12.
Generatori toplote moraju imati postolje, koje je
uzdignuto od poda najmanje 5 do 10 cm.
lan 13.
Vrata i prozori na zidovima otpornim prema poaru
moraju biti najmanje jednako otporni prema poaru kao
i zidovi na kojima se nalaze.
Vrata kotlarnice moraju se otvarati upolje.
Vrata moraju biti izraena tako da se sama zatvaraju.
Za spoljna vrata mora da se predvidi mogunost
fiksiranja u otvorenom poloaju. Ako se vrata
automatski zatvaraju, koristi se elina opruga, a ne
uljni zatvara. To vai i za vrata susedne prostorije.
Na izlazna vrata postavlja se jasno uoljivo i trajno
upozorenje "IZLAZ".
Na ulazna vrata, sa spoljne strane, postavlja se
natpis: "KOTLARNICA - NEZAPOSLENIMA ULAZ
ZABRANJEN".
Kotlarnica mora imati najmanje jedan prozor, i to na
spoljnom zidu. Slobodna povrina prozora mora iznositi
najmanje 1/8 povrine poda kotlarnice, a najmanje 30%
te povrine mora biti izvedeno tako da se moe otvarati.
Staklena povrina jednog prozora ne srne biti vea
2
od 1,5 m .
lan 14.
Izmeu prostorije kotlarnice i drugih prostorija ne
smeju postojati otvori koji se ne mogu zatvoriti.
lan 15.
Kanali za dovod vazduha prema zagrejau vazduha
i kanali za transport zagrejanog vazduha moraju se
nalaziti na rastojanju najmanje 1 m od zagrejaa i
moraju biti izraeni od nezapaljivog materijala otpornog
prema poaru najmanje 1/2 h.
lan 16.
Na mestima na kojima kanali za dovod vazduha
prolaze kroz zidove otporne prema poaru moraju biti
postavljene automatske protivpoame klapne.
Protivpoarne klapne i njihov okvir moraju biti otporni
prema poaru najmanje kao i zid u koji se ugrauju.
Protivpoarne klapne postavljene u sistem kanala
za grejanje vazduha moraju biti konstruisane tako da se
postigne automatsko zatvaranje ako je temperatura
vazduha koja prolazi najvie za 20C vea od
oekivane maksimalne temperature. Temperatura
zatvaranja klapni mora biti izmeu 75C i 130C.
lan 17.
Cevi i kanali za transport toplote postavljaju se i
opremaju tako da ne mogu prouzrokovati poar na
materijalu koji se nalazi u blizini.
Sistem grejanja vazduha ili sistem cirkulacije
vazduha izvodi se tako da ne moe uticati na irenje
poara i dima nastalog od poara u prostoriji u kojoj je
uskladiten zapaljivi materijal ili u kojoj se rukuje tim
materijalom. Prolazi cevi u podovima i zidovima, pod
I GRUPA
se, pored ostalog, podrazumevaju prolazi gasnih cevi,
cevi centralnog grejanja, cevi za transport tenih goriva,
cevi hladne i tople vode, kanalizacionih cevi i
elektrinih i telefonskih kablova, moraju biti nepropusni
za gas.
Prolazi moraju biti takvi da se cevi mogu slobodno
iriti i skupljati.
Prolazi cevi u zidovima i podovima izmeu
kotlarnica i nepristupanih prostora i u zidovima izmeu
kotlarnica i prostora za dovod gasa dozvoljeni su samo
ako su nepristupani prostor i prostor za dovod gasa
ventilisani.
Ventilacioni otvori postavljaju se tako da ne postoji
opasnost od preskoka ili prodora poara.
Otvori ili kanali za dovod vazduha, kao i ventilacioni
odvodni otvori ili kanali moraju biti izraeni od
nezapaljivog materijala.
lan 18.
U kotlarnici mora da postoji najmanje jedan
bezbedan izlaz. Bezbedan izlaz je i izlaz iz prostorije
kotlarnice u prostoriju na istom nivou, pod uslovom da
iz te prostorije postoji izlaz u slobodan prostor.
2
Ako je povrina kotlarnice vea od 40 m ili ako je
kapacitet kotlarnice vei od 350 kW, u kotlarnici mora
da postoji i drugi izlaz na pogodnom mestu. Kao drugi
izlaz moe posluiti i dovoljno veliki i pristupaan
prozor, minimalnih dimenzija 60 cm x 90 cm, do kog se
moe doi ugraenim penjalicama. Taj prozor se mora
otvarati u polje.
lan 19.
U kotlarnici ne smeju da se nalaze predmeti ili
sredstva koji poveavaju opasnost od poara ili
eksplozije, na primer:
1) boce ili posude u kojima je gas utenjen pod
pritiskom veim od atmosferskog;
2) drvo, papir, boja i razreivai.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u
kotlarnici se mogu nalaziti boce ili posude sa
nezapaljivim gasom: membranske, ekspanzione
posude ako se pri temperaturi vazduha u kotlarnici od
20C pritisak u posudama ne moe poveati vie od 6
bar; posude pod pritiskom koje pripadaju hidroforskoj
instalaciji; protivpoarna sredstva; boce zapaljivih
gasova koji slue za potpalu goriva; boce zapaljivih
gasova potrebne za zavarivanje i rezanje u kotlarnici u
vreme izvoenja tih radova i pogonski rezervoari tenog
goriva sadraja do 1000 I.
lan 20.
Svaka kotlarnica mora biti snabdevena opremom za
gaenje poara, koju ine hidrantska mrea i mobilna
oprema.
lan 21.
Mobilna oprema za gaenje poara u kotlarnici
sadri:
2
1) za kotlarnice povrine poda do 50 m - dva S-6
aparata i jedan CO2 -5 aparat;
2 2
2) za kotlarnice povrine poda od 50 m do 400 m -
dva S-9 aparata, jedan S-6 aparat i jedan CO 2 -5
aparat.
2
Za kotlarnice povrine poda preko 400 m , mobilna
oprema bira se na osnovu prorauna.
Aparati se postavljaju na uoljivo i lako pristupano
mesto uz zid i neposredno pored vrata, a najvie do
1,5 m iznad tla. Meusobna udaljenost aparata ne srne
biti vea od 20 m. Ako se osim gasovitog goriva koristi i
teno gorivo, u kotlarnici se mora nalaziti i sanduk sa
peskom.
149
I GRUPA
4. VENTILACIJA I VAZDUH ZA SAGOREVANJE
lan 22.
Prostor kotlarnice mora se provetravati tako da se
osigura potrebna koliina vazduha za sagorevanje i
odravanje standardnih radnih uslova. Provetravanje
mora biti prvenstveno prirodno, a ako to nije mogue,
moraju se stvoriti tehniki uslovi za prinudnu ventilaciju.
Kotlarnice sa atmosferskim gorionicima moraju imati
iskljuivo prirodnu ventilaciju.
Prilikom rada kotlarnice, prostor kotlarnice ija venti-
lacija ispunjava odredbe 61. 22. do 34. ovog pravilnika,
pod uslovom da su spojevi na cevovodu gasa kvalitetno
izvedeni i da kvalitet odravanja i eksploatacije odgova-
ra zahtevima iz poglavlja 9. i 10. ovog pravilnika, smatra
se neugroenim prostorom prema jugoslovenskom sta-
ndardu JUS N.S8.007.
4.1 Prirodna ventilacija
lan 23.
Prirodnom ventilacijom prostora kotlarnice mora se
osigurati popreno ispiranje prostora kotlarnice, a
dimenzije i poloaj, dovodnih i odvodnih otvora moraju
zadovoljavati zahteve iz l. 24.do 29. ovog pravilnika.
lan 24.
Minimalna efektivna povrina dovodnog otvora za
ventilaciju i vazduh za sagorevanje iznosi:
1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kW - Ao = 5.8 Q;
2) za kotlarnice kapaciteta veeg od 1200 kW -
Ao = 200 Q, gde je:
Ao - minimalna efektivna povrina dovodnog otvora,
2
u cm ;
Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kW.
lan 25.
Minimalna efektivna povrina odvodnog otvora
iznosi:
Ai = 1/3 Ao gde je:
Ai - minimalna efektivna povrina odvodnog otvora,
2 Ventilacioni aht mora biti izveden sa
u cm ;
Ao - minimalna efektivna povrina dovodnog otvora
2 Otvori u reetkama ventilacionih otvora ne smeju
iz lana 24 u cm
lan 26.
Ako se vazduh za sagorevanje uzima direktno
spolja, a ne iz prostora kotlarnice, dovodni i odvodni
otvori su jednaki i iznose:
1) za kotlarnice kapaciteta do 1200 kVV
- Ao= At = 2 Q;
2) za kotlarnice kapaciteta veeg od 1200 kW
. Ao = A, = 67 Q
lan 27.
Za vreme rada kotlarnice sa maksimalnim kapa-
citetom, brzina vazduha na dovodnom otvoru ne srne
biti vea od 3 m/s ako se vazduh za sagorevanje uzima
iz prostora kotlarnice, a ako kotlovi ne rade ili ako se
vazduh za sagorevanje uzima direktno spolja, brzina
vazduha na dovodnom otvoru ne srne biti vea od 1 m/s.
lan 28.
Bez obzira na proraunatu vrednost, efektivna povr-
2
ina dovodnog otvora ne srne biti manja od 500 cm , a
2
odvodnog od 250 cm .
150
lan 29.
Odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da ne
postoji mogunost njihovog zatvaranja.
Dovodni i odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da je
u svim okolnostima osigurana njihova efektivna povrina.
Fiksni deo efektivne povrine dovodnog otvora mora
biti najmanje jednak efektivnoj povrini odvodnog otvora.
Vazduh za ventilaciju mora ulaziti nisko u kotlarnicu,
ali ne nie od 30 cm iznad poda i ne vie od 1/3 ukupne
unutranje visine kotlarnice.
Ako vazduh ulazi preko ventilacionog dovodnog
kanala, izlaz kanala izvodi se sa skoenjem od 45.
Ako se izvode pravougaoni otvori, odnos manje i ve-
e strane moe biti maksimalno 1:1,5. Ako se iz
konstrukcionih razloga izvode otvori sa odnosom strana
veim od 1 : 1,5, do odnosa 1 : 5, slobodni presek mora
se poveati najmanje za 10%, a do odnosa 1:10 - naj-
manje za 25%. Kraa strana ne srne biti manja od 10 cm.
Odvodni otvori moraju biti na to veoj visini,
direktno na suprotnom spoljnom zidu u odnosu na
dovodne otvore, ili prikljueni na vertikalni odvodni
kanal. Izuzetno za kotlarnice sa atmosferskim
gorionicima kapaciteta do 1000 kW, odvodni otvor
moe se postaviti na isti zid kao i dovodni otvor. U tom
sluaju efektivna povrina odvodnog otvora mora biti
jednaka efektivnoj povrini dovodnog otvora.
Odnos stranica odvodnog kanala pravougaonog
preseka ne srne prelaziti vrednost 2:1. a kanala
smetenog neposredno uz dimnjak - 2,5:1, s tim to
kraa strana ne srne biti manje od 10 cm. Na odvodni
otvor vertikalnog odvodnog kanala ne postavljaju se
reetke ili mreice.
Najmanja visina na koju se postavlja odvodni otvor
iznosi 2/3 ukupne unutranje visine kotlarnice,
raunajui od poda do donje ivice odvodnog otvora.
Ako se koriste reetke, ukupni otpor reetki u
otvorima prikljunih kanala ne srne biti vei od otpora
koji izazivaju sami otvori, to se dokazuje proraunom.
Ventilacioni otvori se moraju nalaziti najmanje 30
cm iznad nivoa tla ako se postavljaju u vertikalne zidove
ili 30 cm iznad poda ventilacionog ahta.
Zidovi ventilacionog ahta moraju biti izdignuti iznad
okolnog terena najmanje 30 cm.
odvodnjavanjem.
imati dimenzije manje od 10 mm.
Na ventilacione otvore koji se ne mogu zatvarati
stavljaju se protivkine reetke.
4.2 Prinudna ventilacija
lan 30.
Prinudna ventilacija kotlarnica izvodi se ugradnjom
odnosnog - ventilatora, a dovod vazduha je prirodan -
bez ventilatora. Potpritisak u kotlarnici ne srne prei
vrednost od 0.2 m bar
lan 31.
Odsisni ventilator iz lana 30. ovog pravilnika
dimenzionie se u odnosu na kapacitet kotlarnice tako
da koliina odsisnog vazduha iz kotlarnice iznosi:
L = (0,7-0,9) Q - ako se vazduh za sagorevanje
uzima iz prostora kotlamice;
L = Q - ako se vazduh za sagorevanje uzima
direktno spolja, gde je:
3
L - kapacitet odsisnog ventilatora, u m Ih,
Q - ukupni kapacitet kotlarnice, u kVV.
 I GRUPA
lan 32. lan 39. Glavni zaporni
Pri neispravnom radu ili prekidu rada ureaja za organ mora biti jasno obeleen.
prinudnu.ventilaciju morale obustaviti rad gorionika.
Neispravnim radom prinudne ventilacije smatra se 6.2 Merenje protoka gasa
odstupanje nadziranog parametra za 30% od zadate
vrednosti u trajanju duem od 1 min. Prinudna lan 40.
ventilacija mora biti kontrolisana i izvedena tako da Oprema za merenje protoka gasa (mera protoka i
nijedan elektrini ureaj u kotlarnici, osim opreme za pripadajui zaporni organi) prioritetno se smeta u
prinudnu ventilaciju, ne bude pod elektrinim naponom odgovarajuu prostoriju uz kotlarnicu, a ako to nije
pre nego to odsisni ventilator ispravno radi najmanje 5 mogue, u merno regulacionu stanicu ili u kotlarnicu.
min. Izuzetak su instalacije nunog osvetljenja i pumpi Ako se oprema za merenje protoka gasa postavlja u
napojnog sistema postrojenja, jer bi iznenadni pad kotlarnicu, ona mora biti neposredno iza ulaza gasne
pritiska doveo do nepoeljnog isparavanja napojne cevi u kotlarnicu.
Sva elektrina oprema za prinudnu ventilaciju koja Oprema mora biti zatiena od mehanikog
je smetena u prostor kotlarnice ili je odsisnim oteenja i toplotnog zraenja.
ventilacionim kanalom povezana sa prostorom
kotlarnice mora biti izvedena u odgovarajuoj 6.3 Cevovodni razvod
protiveksplozivnoj zatiti elektrinih ureaja koji su
lan 41.
namenjeni za upotrebu u prostorima ugroenim od
eksplozivnih smea. Razvod gasnog cevovoda mora biti takav da gasna
lan 33. instalacija ne bude izloena riziku od mehanikog
Prinudna ventilacija kontrolie
oteenja, toplotnog naprezanja ili hemijskih uticaja.
se nadziranjem potrebnog protoka ili potrebnog pritiska
Cevi se ne smeju postavljati ni delimino ni potpuno u
u ventilacionim kanalima.
podove, stubove, grede, zidove i si.
Prilikom aktiviranja bilo kog od zatitnih ureaja
Cevi se ne smeju postavljati u skladita ili kroz
kojima se vri nadziranje, svi elektrini ureaji u
skladita tenih i vrstih goriva, odvodne kanale,
kotlarnici moraju ostati bez elektrinog napona, osim
kanalizacione otvore, vozna okna za lift, ventilacione
nunog osvetljenja, i pumpi napojnog sistema gde bi
Cevi se ne smeju postavljati na mesta koja, nisu
iznenadni pad pritiska doveo do nepo eljnog
ventilisana ili su nedovoljno ventilisana, kao to su:
isparavanja vode.
cevovodni tuneli, podrumi, prizemlja, prostori
Nuno osvetljenje iz lana 33. ovog pravilnika mora nedovoljno visoki za kretanje ljudi, sputene tavanice
biti izvedeno u odgovarajuoj protiveksplozivnoj zatiti. itd. Cevi ne mogu sainjavati sastavni deo konstrukcije
niti sluiti kao njeno ojaanje.
lan 42.
5. DETEKCIJA GASA Razvod gasnog cevovoda mora biti izveden tako da
se obezbedi dovoljan razmak izmeu cevi za gas i
drugih vodova. Razmak oslonaca i udaljenost cevovoda
lan 35.
od zida odreuju se prema tabeli 2.
Sistem za detekciju gasa obavezno se ugrauje u
kotlarnice koje se nalaze ispod nivoa okolnog terena i
kotlarnice iz lana 6. ovog pravilnika.
Tabela 2.
lan 36. br.
Prenik cevi, Debljina zida
Detekcija gasa je u funkciji kontrole, sa zatitnim u mm u mm Razmak Udaljenost
dejstvom na nivou zvunog i optikog alarma. oslonaca od zida
Detekcija gasa se ne srne koristiti u drugim oblicima nazivni spoljni glatke cevi sa um u mm
zatitnih dejstava, kao to je blokada ili zabravljivanje. cevi navojem
15 21,3 2,6 3,25 2,5 40
20 26,9 2,6 3,25 2,7 50
6. GASNA OPREMA 25 33,7 2,6 3,25 3,0 80
40 48,3 2,6 3,25 3,5 90
6.1 Glavni zaporni organ 50 60,3 2,9 3,65 4,1 110
65 76,1 2,9 5,2 120
lan 37. 80 88,9 3,2 5,6 130
Na cevovodu, na sigurnom i uvek pristupanom 100 114,3 3,6 6,2 150
mestu izvan prostora kotlarnice, mora se obezbediti 125 139,7 4,0 6,9 160
zaporni organ za brzo runo zatvaranje dovoda gasa u 150 168,3 4,5 7,6 180
kotlarnicu. 200 219,1 5,9 8,7 210
250 273,0 6,3 9,7 250
lan 38.
300 323,9 7,1 12,2 275
Manipulaciju glavnim zapornim organom za brzo
350 355,6 7,1 13,0 300
zatvaranje dovoda gasa i rukovanje i uvanje sredstava
400 406,4 7,1 14,5 350
za nesmetanu manipulaciju tim organom mogu obavljati
samo za to struno osposobljena lica. 450 457,2 7,1 15,5 400
500 508,0 7,1 16,0 400

151
I GRUPA
Gasne cevi se ni pod kakvim uslovima ne smeju po-
stavljati na mesta ispod cevi koje sadre agresivne flui-
de ili ispod cevi na kojima moe doi do kondenzacije.
Prolaz kroz zid izvodi se sa zatitnom cevi. U kotlarnici,
cevovodi se vode slobodno uz zidove, ispod plafona,
odnosno uz bok kotla, ispred gasne rampe mora se
predvideti mesto za isputanje kondenzata i drugih
neistoa.
lan 43.
Spojevi na gasnim cevovodima mogu biti zavareni,
sa prirubnicama i navojni.
Spojevi sa prirubnicom dozvoljavaju se za postavlja-
nje armatura na cevovod i kad se zahteva rastavljiv
spoj.
Navojni spojevi se smeju izvoditi samo kod
nadzemnih cevovoda. U tabeli 3 dati su najvei nazivni
prenici cevi koje se mogu spajati pomou navojnih
spojeva zavisno od radnog pritiska gasa.
Tabela br. 3.
Dozvoljeni radni pritisak uNazivni prenik cevi u mm
bar
14 50
40
lan 44.
Svi zavareni spojevi moraju biti izvedeni, u pogledu
klasa kvaliteta, prema jugoslovenskom standardu
JUSS.T3.010.
lan 45.
Kontrola gasnog cevovoda sastoji se od sledeih
faza:
1) vizuelni pregled cevovoda;
2) kontrola zavarenih spojeva;
3) ispitivanje vrstoe cevovoda;
4) ispitivanje zaptivenosti cevovoda.
lan 46.
vrstoa gasnog cevovoda do 100 mbar ispituje se
vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je vei od radnog
pritiska za 1 bar. Ispituju se novopoloeni cevovodi bez
armature i pre bojenja. Poto se izjednai temperatura
cevovoda i okoline, ispitni pritisak ne srne da opadne u
toku 30 min.
Zaptivenost gasnog cevovoda pritiska do 100 mbar
ispituje se vazduhom ili azotom posle ugradnje
armature. Ispitni pritisak mora biti vei za 10% od
maksimalnog radnog pritiska, ali najmanje 50 mbar.
Poto se izjednai temperatura cevovoda i okoline,
ispitni pritisak ne srne pasti u toku 10 min. Takvom
ispitivanju, osim novih cevovoda, podvrgavaju se i
cevovodi koji su bili van upotrebe due od est meseci,
kao i cevovodi posle rekonstrukcije.
Merni instrument mora biti takve tanosti da se
moe oitati pad pritiska od 0,1 mbar.
lan 47.
Cevovodi radnog pritiska iznad 100 mbar mogu se
ispitivati istovremeno na vrstou i na zaptivenost.
Cevovodi radnog pritiska od 100 mbar do 1 bar ispi-
tuju se vazduhom ili azotom. Ispitni pritisak je za 3 bar
vei od radnog pritiska. Posle ekanja od 3 h, radi izje-
dnaenja temperature, ispitivanje traje 2 h. U tom peri-
odu oitava se pritisak svakih 10 min i belee vrednosti
radi upisivanja u ispitni dokument. Ispitivanje zadovolja-
152
va ako u tom periodu nema vidljivog pada pritiska. Me-
renje se vri manometrom klase 0,6 prenika skale min.
150 mm, a mernog podruja 50% iznad ispitnog pritiska.
Za cevovode radnog pritiska od 1 bar do 4 bar
ispitivanje se sprovodi na isti nain kao za cevovode
radnog pritiska do 1 bar, s tim to je ispitni pritisak za 2
bar vei od radnog pritiska gasa. Svi zavareni spojevi
na ovim cevovodima moraju biti snimljeni.
Za vreme ispitivanja termometrima se kontrolie
izjednaenje temperature i eventualne promene
tempera-ture okoline.
lan 48.
Nepropusnost gasne rampe ispituje se prema
uputstvu proizvoaa gorionika. Ispitni pritisak je dva
puta vei od radnog pritiska, a najmanje 100 mbar.
Gasna rampa se smatra nepropusnom ako posle 5 min
pad pritiska nije vei od 1 mbar.
6.4. Disajni ispuni i oduni vod, vod za
izduvavanje i vod proputenog gasa
lan 49.
Zavreci disajnog, ispunog i odunog voda, voda
za izduvavanje i voda za odvod proputenog gasa
moraju biti izvedeni u spoljnu atmosferu.
Ispuni otvori disajnog, ispunog i odunog voda;
voda za izduvavanje i voda proputenog gasa moraju
biti udaljeni od prozora i drugih otvora na zgradama
najmanje 1 m.
Nazivni prenici disajnog, ispunog i odunog voda
za izduvavanje i voda proputenog gasa moraju iznositi
najmanje DN 20.
Ne dozvoljava se izvoenje ispunog voda zajedno
sa odunim vodom, vodom za izduvavanje i (ili) vodom
za odvod proputenog gasa.
Na izlaznom otvoru vodova iz ovog lana mora se
ugraditi zatitna mreica.
6.5 Gasni gorionici
lan 50.
Gasni gorionici mogu biti izvedeni kao sastavni deo
generatora toplote ili kao zasebni deo gasne opreme.
Gasnim gorionicima moraju se postizati deklarisani
parametri sagorevanja u radu s generatorom toplote na
koga se ugrauju ili iji su sastavni deo.
Vrednosti temperature, toplotnih optereenja i
preuzete toplote u karakteristinim delovima loinog
prostora generatora toplote u radu sa odabranim
gasnim gorionikom ne smeju biti vee od vrednosti
datih u termikom proraunu ili drugoj dokumentaciji
generatora toplote.
Na dimovodnom prikljuku generatora toplote u
radu sa odabranim gasnim gorionikom ne srne se javiti
natpritisak u toku pogona. To se ne odnosi na
dimovodne sisteme za koje je predvieno da rade pod
stalnim natpritiskom. Ventilatorski gasni gorionici
moraju odgovarati sigurnosno-tehnikim zahtevima i biti
ispitani u skladu sa standardom JUS M.E3.432.
Pri izboru gasnih gorionika i njihove opreme za
odreeni generator toplote kapaciteta iznad 120 kVV, u
skladu sa standardom JUS M.E3.439, obavezno se
izrauje funkcionalna ema sigurnosne zatite gasne
loine instalacije. Funkcionalna ema sigurnosne
zatite gasne loine instalacije mora da sadri:
1) uslove za obezbeenje sigurnosnog rada gasne
loine instalacije;
2) periode nadziranja zadatih uslova u toku ciklusa
rada gasne loine instalacije;

3) vrstu iskljuivanja gasnog gorionika ako se ne is-
pune zadati uslovi.
Ugradnja ventilatorskog gasnog gorionika na
generator toplote ne srne izmeniti oblik niti dimenzije
loinog prostora generatora toplote.
lan 51.
Za generatore toplote nazivnog toplotnog
optereenja do 350 kW dozvoljava se ugradnja gasnog
gorionika sa jednostepenom regulacijom (ukljueno-
Za generatore toplote nazivnog toplotnog opteree-
nja iznad 350 kW zahteva se dvostepena regulacija
(maksimalno-minimalno-iskljueno), iznad 1200 kW -
dvostepena klizna regulacija, a iznad 2400 kVV - konti-
nuirana regulacija.
6.6 Generator toplote
lan 52.
Konstrukcija, izbor materijala i izrada generatora
toplote moraju biti takvi da generator toplote moe
izdrati sve uslove rada predviene tehnikim
zahtevima, a da se ne pokau trajne deformacije ili
Ako u generatoru toplote mogu sagorevati i druga
goriva (vrsta ili tena), on mora ispunjavati i zahteve
koji se postavljaju za svaku vrstu -goriva posebno.
U tehnikoj dokumentaciji svakog generatora toplote
moraju biti definisani sledei parametri:
1) nazivni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom;
2) minimalni kapacitet u radu sa gasovitim gorivom;
3) nazivni kapacitet u radu sa alternativnim gorivom:
4) minimalni kapacitet u radu sa alternativnim gori
vom;
5) radni pritisak i temperatura nosioca toplote;
6) dozvoljen maksimalni radni pritisak i temperatura
nosioca toplote;
7) dozvoljen koeficijent vika vazduha;
8) gubitak na strani dimnih gasova;
9) minimalna i maksimalna temperatura izlaznih di
mnih gasova;
10) maksimalni sadraj CO2;
11) dozvoljeni sadraj 62 ;
12) stepen korisnog dejstva;
13) dozvoljena temperatura dimnih gasova u karak
teristinim defovima loinog prostora;
14) dozvoljena koliina preuzete toplote u karakteri
stinim delovima loinog prostora.
lan 53.
Zavisno od vrste nosioca toplote i izrade loita
generatora toplote, u sistem se ugrauju pouzdani
ureaji za regulaciju, upravljanje i nadziranje najmanje
za sledee veliine:
1) temperaturu i/ili pritisak nosioca toplote;
2) minimalni nivo tenog nosioca toplote (pad nivoa
ispod utvrenog);
3) nedovoljan protok nosioca toplote;
4) pritisak u loitu.
Granine vrednosti nabrojanih veliina ispod ili iz-
nad kojih generator toplote moe bezbedno izdrati sve
predviene uslove rada moraju biti utvrene tehnikim
uputstvima ili drugom dokumentacijom generatora to-
plote, prema jugoslovenskim standardima JUS M.
E3.439, JUS M.E6. 120, JUS M.E6.200, JUS M. E6.201,
JUS M.E6.202 i JUS M.E6.203.
I GRUPA
6.7. Odvod produkta sagorevanja
lan 54.
Ceo sistem za odvod produkata sagorevanja, od
prikljuka na generator toplote do isputanja produkata
sagorevanja u atmosferu, mora biti u skladu sa
odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
7. POSEBNI ZAHTEVI ZA PRATEE
INSTALACIJE
lan 55.
Obavezno je ugraivanje glavnog prekidaa za
nuno iskljuivanje elektrine energije. Glavni prekida,
odnosno distributivni ormar kotlarnice mora biti smeten
van prostora kotlarnice.
Taster za nuno iskljuivanje instalira se najmanje
na jednom mestu, i to na izlazu iz kotlarnice i/ili u
neposrednoj blizini evakuacionih puteva. Tasterom za
nuno iskljuivanje svi potroai moraju se dovesti u
beznaponsko stanje, osim instalacija nunog osvetljenja
i pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni
pad pritiska doveo do nepoeljnog isparavanja napojne
vode.
lan 56.
Obavezno je ugraivanje utinice napona 24 V za
prikljuak prenosive rune svetiljke.
lan 57.
Vodovod i kanalizacija moraju se izvesti u sklopku
itave instalacije objekta, s tim to u kotlarnici mora da
se nalazi umivaonik sa slivnikom i nastavkom za
gumenu cev nazivnog otvora DN 20.
lan 58.
Kanalizacioni odvodi i odvodi za umivaonik i slino
moraju biti izraeni tako da se ne moe doi do direktne
veze izmeu kotlarnice i glavne kanalizacije.
Smatra se da su uslovi zadovoljeni ako je odvodna
cev opremljena sifonom i ako je prikljuena na
ventilisanu cev glavne kanalizacije ili na odvodni aht
koji se nalazi izvan kotlarnice i koji se direktno ventilie.
lan 59.
Pravilnim lociranjem kotlarnice i po potrebi,
dodatnom ugradnjom zvune izolacije mora se spreiti
nastajanje i irenje buke i vibracija iznad dozvoljenih
8. PROJEKTOVANJE, GRAENJE I PRVO
PUTANJE U POGON
lan 60.
Tehnika dokumentacija gasne kotlarnice sastoji se od:
1) projektne dokumentacije;
2) projektne dokumentacije izvedenog stanja:
3) izvetaja 0 ispitivanju za elektroradove;
4) zapisnika 0 ispitivanju na vrstou;
5) zapisnika o ispitivanju na zaptivenost;
6) izvetaja 0 vizuelnom pregledu;
7) zapisnika o funkcionalnom ispitivanju;
8) dokumenta 0 prvom putanju u pogon.
153
I GRUPA
lan 61.
U projektnoj dokumentaciji gasne kotlarnice definiu se:
1) vrsta goriva;
2) vrsta nadgledanja;
3) maksimalno optereenje;
4) radni pritisci gasa;
5) lokacja objekta;
6) trasa cevovoda;
7) tehniki podaci o opremi;
8) dispozicija opreme;
9) sistem ventilacije;
10) sistem odvoenja produkata sagorevanja;
11) postupak u sluaju greaka u toku pogona;
12) zatita od poara i eksplozije;
13) zatitna i radna dejstva;
14) zatitna vremena sigurnosnih ureaja.
lan 62.
Za elektroradove moraju se pribaviti izvetaji o
ispitivanju:
1) otpornosti petlje;
2) otpornosti uzemljenja;
3) otpornosti izolacije:
4) stepena mehanike zatite komandnog ormara;
5) funkcionalne kontrole komandnog ormara, koju
vri proizvoa;
4) ugraene opreme u sklopu elektrine instalacije
kotlarnice (rasvetna tela, utinice, motori, tasteri za
nuno iskljuenje, rasklopni aparati, termostati,
presostati, sonde, granine sklopke, sistem detekcije,
kaloriferi).
Za svaki deo opreme gasne instalacije mora da
postoji tehniko uputstvo.
lan 64.
Uputstvo o rukovanju i odravanju gasne kotlarnice
mora se postaviti na vidno mesto u kotlarnici.
Sastavni deo uputstva iz stava 1. ovog lana ini
uputstvo o rukovanju gasnom loinom instalacijom.
Uputstvo o rukovanju gasnom loinom instalacijom
mora da sadri:
1) eme izvedenog stanja gasne loine instalacije i
elektrine opreme;
2) funkcionalnu emu sigurnosne zatite gasne lo
ine instalacije;
3) opis gasne loine instalacije i njenih sigurnosnih
tehnikih ureaja;
4) nain rukovanja elektrinom instalacijom;
5) postupak prilikom putanja u pogon;
6) postupak prilikom pojave smetnji;
7) postupak pri duem prekidu rada postrojenja;
8) postupak kontrole za sigurnost i zatitu gasne
loine instalacije;
9) postupak u sluaju opasnosti.
Postupci vrenja kontrole sistema za sigurnost i
zatitu gasne loine instalacije iz take 8. stava 3.
ovog lana utvruje se u skladu sa tehnikim uputstvom
proizvoaa gasnog gorionika i generatora toplote, a
periodi vrenja kontrole moraju biti u skladu sa lanom
73. ovog pravilnika.
lan 65.
Kad je gasna instalacija zavrena, a pre nego to se
gas pusti u instalaciju, pristupa se ispitivanju instalacije
na vrstou i zaptivenost prema odredbama l. 46, 47. i
48. ovog pravilnika, o emu se sainjavaju zapisnici.
154
lan 66.
Ako instalacija zadovoljava uslove u pogledu
vrstoe i zaptivnosti, pristupa se vizuelnom pregledu
kojim se proverava da li su oprema i ureaji isporueni i
ugraeni prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji o
emu se sastavlja izvetaj.
lan 67.
Posle vizuelnog pregleda, proverava se pravilnost
funkcionisanja gasne instalacije. Posebno se proverava
ispravnost podeavanja i povezivanja sigurnosne i
regulacione opreme, posle ega se pristupa izradi
zapisnika o izvrenom funkcionalnom ispitivanju.
lan 68.
Posle zavrenih pregleda, provera i ispitivanja,
sastavlja se dokument o prvom putanju u pogon gasne
instalacije, koji sadri: rezultate ispitivanja, zakljuke o
usaglaenosti sa ovim pravilnikom, opis ureaja i
opreme za ispitivanje, imena i strunu spremu lica koja
su vrila ispitivanja i datum ispitivanja.
9. EKSPLOATACIJA
lan 69.
Rad gasne loine instalacije u fazi eksploatacije
moe nadgledati lice sa proverenom strunom
osposobljenou za rad na konkretnoj opremi i
U toku nadgledanja mora se izvriti sledee:
a) putanje u pogon i kontrola ispravnosti rada i
zaustavljanja, u skladu sa uputstvom za rukovanje;
b) pri ukljuivanju gasne loine instalacije, a posle
ispada koji moe biti posledica radnje rukovaoca ili
dejstva zabravljivanja, mora se nadgledati tok itavog
programa od poetka "zahteva u toploti", prema
funkcionalnoj emi;
v) pregled gasne lo ine instalacije sa
odgovarajuim priborom radi obezbeenja njenog
pravilnog rada i tanog funkcionisanja, posebno radi
obezbeenja zaptivnosti spojeva, cevi i armatura, u
skladu sa zahtevima lana 73. ovog pravilnika;
g) kontrola sistema za sigurnost i zatitu gasne
loine instalacije prema utvrenoj proceduri, koja se
definie u uputstvu za rukovanje;
d) blagovremeno izvetavanje o svim uoenim
nedostacima i izvrenim prepravkama na gasnoj
loinoj instalaciji;
) voenje dnevnika loenja.
lan 70.
U dnevnik loenja treba itko i neizbrisivo upisati
sva zapaanja o uoenim nedostacima i popravkama
gasne loine instalacije u toku nadgledanja, kao i
sledee podatke, sa tano naznaenim vremenom
njihovog uzimanja:
1) optereenje gasnog gorionika;
2) pritisak gasa ispred i iza regulatora pritiska na
gasnoj rampi;
3) temperatura produkata sagorevanja na izlazu iz
generatora toplote;
4) temperatura i/ili pritisak nosioca toplote;
5) izgled sagorevanja;
6) stabilnost plamena.
U dnevnik loenja upisuju se i rezultati postupaka
sprovedenih prema odredbama lana 73. ovog pravilnika.
 I GRUPA
lan 71. Ako je predvieno da se pregledi izvre dva puta
Stalno nadgledanje gasne loine instalacije obave- godinje, jedan pregled se obavezno vri na poetku
zno je za kotlarnice sa: sezone loenja, a drugi u toku sezone loenja.
1) generatorima toplote na koje se odnosi propis za P Za kotlarnice. koje rade neprekidno vie od sedam
izradu i upotrebu parnih kotlova, jja^jjjj^gudova, pregre- rheseci, kontrolni pregledi i ispitivanja vre se posle
jaa pare i zagrejaa vode; " ~ redovnog remonta i servisa.
2) vrelouljnim kotlovima;
3) poluautomatskim gasnim gorionicima. Tabela br. 4.
Stalno nadgledanje obavlja se u neposrednoj blizini Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola
gasne loine instalacije ili u kontrolnoj prostoriji. kontrole i ispitivanja i
U kontrolnoj prostoriji moraju se nalaziti zvuni ispitivanj
alarm i svetlosna signalizacija, koji se moraju ukljuiti 1 2 3 4e
prilikom svakog zabravljivanja gasne loine instalacije. 1. Gasni gorionik (glavni godinje
Pre otklanjanja kvara na gasnoj loinoj instalaciji koji je gorionik i gorionik za
doveo do iskljuivanja gasnog plamenika moe se is- potpaljivanje) 1.1. Ispravnost:
kljuiti zvuni alarm. Ako se nadgleda vie od jedne a) vatrostalnog materijala
gasne loine instalacije, u kontrolnoj prostoriji mora biti (plamene glave) b) prozora za
osmatranje v) ureaja za
izvedena svetlosna signalizacija za svaku instalaciju
stabilizaciju g)otvora za
posebno. isputanje gasa i vazduha d)
lan 72 Plamene glave gorionika
(metalni deo)
Periodino nadgledanje gasnih loinih instalacija
dozvoljeno je za kotlarnice u kojima se nalaze automat-
ski regulisane, upravljane i nadzirane gasne loine
instalacije koje nisu obuhvaene lanom 71. ovog pra- 2. Sistem za potpaljivanje godinje godinje
vilnika. 2.1 Ispravnost a) elektorda i
Periodino nadgledanje moe biti najmanje sedmo- izolacije b) kablovi
dnevno i jednodnevno. Sedmodnevno nadgledanje do- (spoljanji) c) transformator
zvoljeno je za gasne loine instalacije koje udovoljava- d) prikljuaka 2.2.
ju sledeim zahtevima. Funkcionalnost: a) udaljenost
elektroda b) radne faze
1) da je omogueno programirano ili daljinsko uklju
ivanje - iskljuivanje na poetku i kraju dnevnog pogo
na; 3. Zatita od nestanka godinje godinje
2) da pojedinano optereenje generatora toplote plamena 3.1 Ispravnost: a) dva puta
nije vee od 1200 kW; ureaja za otkrivanje godinje
3) da instalisani kapacitet kotlarnice, ako su instali- plamena b) oienja i
sane gasne loine instalacije, nije vei od 2400 kW. prikljuaka 3.2
Za ostale kotlarnice koje ispunjavaju uslove iz stava Funkcionalnost
1. ovog lana zahteva se najmanje jednodnevno perio-
dino nadgledanje.
4. Sagorevanje 4.1 Izgled dva puta godinje
Nadgledanjem u smislu stava 2. ovog lana ne sma- sagorevanja 4.2 Optereenje godinje
tra se nadgledanje radnji i postupka prilikom ukljuiva- (gorionik) 4.3 Stabilnost godinje
nja i iskljuivanja gasne loine instalacije. plamena 4.4 Sadraj dimnih
Periodina nadgledanja obavljaju se u objektu gas- gasova (CO2, CO, O2,NO3) 4.5
ne loine instalacije. Vrednost temperature izlaznih
dimnih gasova-na
maksimalnom i minimalnom
optereenju 4.6 Dinamika
10. PROVERE, PREGLEDI, KONTROLE I pregleda rukovaoca prema
ISPITIVANJA zahtevima l. 71. i 72. ovog
pravilnika
lan 73.
Obavezne su redovne provere, pregledi, kontrole i 5. Regulacija protoka godinje godinje
ispitivanja gasne loine instalacije radi postizanja i vazduha i gasa 5.1 Stanje
odravanja pouzdanosti i sigurnosti rada. ureaja za rad podesive
Minimalni obim i maksimalni rokovi provere, pregle- klapne vazduha 5.2
da i kontrola, sa ispitivanjem funkcionalnosti zatitnih Zaprljanost
kola, dat je u tabeli 4. 6. Ventilator vazduha za godinje
Preglede vri struno lice osposobljeno za putanje sagorevanje 6.1 Za ispravno godinje
u pogon i odravanje postrojenja odreenog tipa. stanje pokretnog mehanizma: godinje
Kontrole i ispitivanja obavezni su za postrojenja je- a) remen i prenosni kai b) godinje
spojnice 6.2 Zaprljanost 6.3
dininog optereenja veeg od 350 kW, a vre ih zajed- Leita (Zamena leita vri
no lica mainske i elektrotehnike struke, posebno stru- se prema uputstvima
no osposobljena za tu vrstu poslova. Kontrole i ispiti- proizvoaa) 6.4
vanja obuhvataju proveru svih uslova utvrenih funkci- Privrivanje obrtnog kola
onalnom emom sigurnosne zatite gasne loine in- ventilatora na pogonsku
stalacje. osovinu
Godinji pregledi i ispitivanja gasne loine instala-
cije moraju se izvriti pre poetka sezone loenja.

155
I GRUPA
Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola i Predmet provere, pregleda, Provera Pregled Kontrola i
kontrole i ispitivanja ispitivanj kontrole i ispitivanja spitivanje
e
1 2 3 4 1 2 3 4
7. Gasni cevovodi sa dva godinje godinje 15. Prekida na pritisak godinj godinje godinje
opremom za merenje, puta (gasa i vazduha) 15.1 e
regulaciju i sigurnosnu zatitu godinje Funkcionalnost 15.2
7.1 Zaptivnost (Pre ispitivanja Pravilno podeavanje
zaptiveno-ti gasnih cevovoda. 16. Sigurnosna vremena godinje
mora se ispitati interna 16.1 Vreme pretprove- dva puta
zaptivenost prvog runog travanja 16.2 Granino vreme godinje
ventila.) 7.2 Funkcionalnost: a) potpa-Ijivanja meavine vaz- dva puta
sistema za ventilaciju duha i gasa gorionika za godinje godinje
kotlarnice b) sistema disajnih i potpaljivanje 16.3 Granino
ispunih vodova c) sistema vreme potpaljivanja meavine
odunih vodova, voda za vazduha i gasa glavnog
izduvavanje i voda plamenika 16.4 Ukupno
proputenog gasa 7.3 Stanje vreme zatvaranja
privrenja i oslanjanje
godinje
cevovoda

17. Granini prekidai godinje godinje

17.1 Funkcionalnost
17.2 Podeenost 17.3
Ispravnost
8. Runi zaporni organ dva godinje godinje 18. Deo gasne loine inst. godinje
Unutranja zaptivnost puta na dimovodnoj strani 18.1 (nadlena
8.2 Lako i jednostavno godinj Zaprljanost (Via temp. dimniarsk
prilaenje i upotreba e sagorelih gasova od temp. a
koja je zabeleena prilikom RO)
9. Filtri 9.1 dva godinje prethodne kontrole moe biti godinje
Zaprljanost puta znaajna indikacija o (nadlena
godinje zaprijanosti.) 18.2 Spoljanja dimniarsk
10. Regulatori pritiska zaptivenost (Take a RO)
10.1 Funkcionisanje i posmatranja su prikljuak
podeenost 10.2 Stanje godinje gorionika na prednjoj strani
godinje
radnih delova 10.3 kotla, dimovodna vratanca i
Zaprljanost 10.4 spojevi dimovodnih kanala na
Podeavanje godinje strani nosioca toplote.)
11. Sigurnosni zaporni mesen dva puta godinje
godinje
ureaji 11.1 Funkcionalnost o godinje
(Rukovalac vri kontrolu na godinje
osnovu uputstva za rukovanje) 19. Ureaji za upravljanje mesen godinje godinje
11.2 Unutranja zaptivenost regulaciju i nadziranje o
11.3 Ispravnost: a) zaptivnog (integralni deo generatora
materijala b) povrine toplote) 19.1 Nivo tenosti a)
naleganja c) ventila d) radnog funkcionalnost b) podeenost
sistema (Ako se primenjuje 19.2 Protok a) Funkcionalnost
automatsko ispitivanje b) Podeenost
zaptivenosti sigurnosno- 19.3.Temperatura a)
zapornih ureaja, nee se Funkcionalnost b)
primenjivati ta. 11.1 i 11.2) Podeenost 19.4 Pritisak a)
Funkcionalnost b)
Podeenost

12. Oprema za automatsko dva puta godinje

ispitivanje zaptivenosti 12.1 godinje
Funkcionalnost 12.2 20. Regulaciona i/ili zaporna godinje godinje
Ispravnost dimovodna klapna
20.Uspravnost: a) take
13. Sigurnosni prekidni ventili godinje godinje veanja ili rotacije b) sistema
13.1 Funkcionalnost 13.2 za upravljanje klapnom 20.2
Unutranja zaptivenost 13.3 Zaprljanost (Ako podeavanje
Ispravnost: a) zaptivnog ne daje zadovoljavajui
materijala b) povrine rezultat, odgovarajui delovi
naleganja c) ventila g) radnog moraju se oistiti) 20.3
sistema Pravilno zabravljivanje
Napomena: To se odnosi na
zabravljivanje stalno
14. Sigurnosni oduni ventil godinje godinje podeenih regulacionih
14.1. Funkcionalnost 14.2. dimovodnih klapni
Unutranja zaptivenost 14.3
Ispravnost: a) zaptivnog
materijala b) povrine
naleganja v) ventila g) radnog
sistema

156

Predmet provere, pregleda, Provera
kontrole i ispitivanja
1 2
21. Dimna promaja i ureaji
za nadziranje pritiska u loitu
21.1 Funkcionalnost
21.2Podeenost
22. Elektrokomandni panel
sa opremom koja je ugraena
23. Signalne sijalice
23.1 Funkcionalnost
24. Sistem za detekciju
gasa 24.1 Vizuelni
pregled 24.2
Funkcionalnost 24.3
Badarenje
11. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
I GRUPA
Pregled Kontrola i radni pritisak kotlarnica se mora smestiti u poseban
ispitivanje graevinski objekat.
Odredbe pravilnika ne odnose se na generatore
3 4 toplote (kotlove, gasne bojlere i grejae vazduha) u
godinje godinje kojima pored gasovitog goriva istovremeno sagorevaju i
druga goriva. Meutim, pravilnik se odnosi na kotlove
koji imaju kombinovani gorionik (na primer: gas-mazut)
jer u njima sagoreva jedna vrsta goriva (ili gas ili
mazut). Pravilnik se ne odnosi na industrijska loita
godinje godinje (suare, rotacione pei i si.), postrojenja koja delimino
ili potpuno slue za proizvodnju elektrine energije
(gasne turbine i gasni motori spregnuti sa
godinje godinje
elektrogeneratorima), postrojenja kod kojih jedinino
optereenje gorionika prelazi 30 MVV i na instalacije za
kvartalno godinje
Gasna kotlarnica moe biti izgraena kao poseban
kvartalno godinje
objekat ili moe biti u sastavu objekta druge namene.
kvartalno godinje
Kad je kotlarnica u objektu druge namene a objekat nije
vii od 22 m kotlarnica moe biti u bilo kom delu
objekta. U objektima visine od 22 do 40 m kotlarnica
moe biti na krovu objekta ili u posebnom objektu koji je
prislonjen uz visoki objekat. Gasna kotlarnica za objekte
visine iznad 40 m mora biti u posebnom objektu pored
visokog objekta.

lan 74.
Na gasne kotlarnice izgraene i stavljene u pogon
pre stupanja na snagu ovog pravilnika primenjuje se
samo odredba lana 73. ovog pravilnika.
lan 75.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci
od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Pravilnik o tehnikim normativima za projektOVaTij,-

graenje, pogon i odravanje gasnih kotlarnica
objavljene u "Slubenom listu SFRJ", broj 10/1990 a
izmene i dopune u broju 52/1990. U zbirci je dat
ispravljen i dopunjen tekst. Ovaj pravilnik je stupio na
snagu 23. avgusta 1990. godine.
Pravilnikom se propisuju tehniki uslovi za
kotlarnice ukupnog kapaciteta iznad 50 kW. Ukupni
kapacitet odnosi se samo na kotlove koji kao gorivo
troe gas. Ukoliko se u kotlarnici nalaze i kotlovi koji
troe vrsta goriva a kapacitet gasnih kotlova prelazi 50
kVV ela kotlarnica mora se tretirati kao gasna.
Najee se kao gasovito gorivo koristi prirodni gas.
Gustina prirodnog gasa iznosi 0,55 do 0,70 od
gustine vazduha to znai da je on laki od vazduha i
da ima osobinu da se skuplja u gornjim delovima
Smea propan-butana rede se koristi kao gorivo u
veim kotlarnicama. Relativna gustina (odnos prema
gustini vazduha) smee propan-butan-vazduh iznosi
1,15 do 1,22 to znai da je ta smea tea od vazduha i
skuplja se u donjim zonama prostorija kao i u
udubljenjima u podu.
Relativna gustina gasova koji se koriste kao gorivo
utie na definisanje uslova za ventilaciju odnosno na
odreivanje zona opasnosti u kotlarnici.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na kotlarnice
koje se nalaze u sastavu stambenog ili slinog objekta
u kome se zadrava ili boravi vei broj ljudi u kojima
najvei dozvoljeni radni pritisak gasa iznosi 100 mbar.
Ova odredba ukazuje da gasne kotlarnice u stambenim
objektima, bolnicama, kolama, pozoritima, bioskopi-
ma, hotelima, poslovnim zgradama, trgovakim centri-
ma i slinim objektima ne mogu koristiti gas iji je radni
pritisak vei od 100 mbar. Ukoliko kotlovi zahtevaju vei

157
I GRUPA
f) Lokacija
kotlarnice
a. Kotlamica kao slobodnostojei objekat
b. Kotlarnica u podrumu
c. Kotlarnica u suterenu
d. Kotlarnica na poslednjoj etai
e. Kotlarnica u potkrovlju
f. Kotlarnica na krovu
Mesto za gasnu kotlarnicu mora biti odreeno tako
da u sluaju izbijanja poara u kotlarnici ne bude ugro-
en ceo objekat a posebno deo gde borave ljudi Pod
odreenim okolnostima u kotlarnici moe doi i do eks-
plozije gasa. Zbog toga kotlarnica treba da bude sme-
tena tako da se obezbedi rastereenje pritiska nastalog
pri eksploziji u cilju spreavanja ruenja celog objekta.
Zato je najpovoljnije da kotlamica ima jedan spoljni zid
postavljen prema otvorenom prostoru. Prozori i otvori
na tom zidu slue kao oduni otvori. Iz istih razloga
kotlarnica ne srne da bude ukopana vie od 2/3 svoje
158
visine a gornja treina mora biti u slobodnom prostoru.
Iz navedenih uslova proizlazi da kotlarnica ne srne biti u
sredini objekta jer bi eksplozija u njoj izazvala ruenje
celog objekta.
Zbog opasnosti od eksplozije, kotlarnica u objektima
u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi
mora imati najmanje dva zida u slobodnom prostoru i
ne mogu ni u kom sluaju biti ispod nivoa okolnog
terena.
Pored gornjih uslova u pogledu lokacije koji proizla-
ze iz primene gasa kao goriva, kod kotlarnica sa parnim
kotlovima moraju se primenjivati i uslovi koji proizlaze iz
opasnosti od eksplozije samih kotlova (sudova pod pri-
tiskom). Ti uslovi sadrani su u Pravilniku o tehnikim
propisima za izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih
sudova, pregrejaa pare i zagrejaa vode ("Slubeni list
SFRJ", broj 7/1957, 22/1957, 3/1958, 56/1972 i
61/1972). Pravilnikom je odreeno da se srednji i veliki
parni kotlovi mogu smetati u objektima koji su prislo-
njeni uz neki drugi objekat ili u poseban objekat. Kotlar-
nice sa velikim parnim kotlovima ne smeju se smetati
u zgrade namenjene za stanovanje.
Preporuuje se da kotlarnice koje proizvode paru
iznad 0,5 bara natpritiska, kao i one koje proizvode vre-
lu vodu iznad 110 C budu napravljene kao poseban
graevinski objekat.
Kotlarnice koje slue iskljuivo za centralno
grejanje i pripremu tople vode, po pravilu se postavljaju
u prostoriju koja je u sastavu objekta.
Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu vi-
sokih objekata od poara ("Slubeni list SFRJ", broj
7/1984) definisani su posebni uslovi za lokaciju kotlarni-
ca. Ako se u kotlarnicama za zagrevanje vode na cen-
tralno grejanje koristi gas kotlarnica se obavezno pos-
tavlja na najvii sprat. Ova odredba vai za sve zgrade
sa prostorijama za boravak ljudi iji se podovi najvieg
sprata nalaze najmanje 22 m iznad najnie kote terena
na koji je mogu pristup vatrogasnim lestvama ("visoki.
objekti"). U prostoriju kotlarnice postavljene na krovu
mora se ulaziti samo sa terase. Takva kotlarnica snab-
deva se gasom pomou cevovoda koji se postavlja sa
spoljne strane objekta na zidu bez otvora, a ako je zid
sa otvorom cevovod se postavlja 2 m od otvora i zati-
uje od uticaja kie, snega i visokih temperatura. Ako
kotlarnica radi sa gasovima teim od vazduha ventilaci-
oni otvori treba da budu uz pod kotlarnice ispod ijeg
nivoa ne smeju biti prozori i drugi otvori koji pripadaju
stanovima zadnjih spratova.
Pravilnik o gasnim kotlarnicama dozvoljava da kot-
larnice budu smetene u objektu koji je prislonjen uz
visoki objekat. U tom sluaju moraju biti ispunjeni sle-
dei uslovi:
- zid objekta uz koji se prislanja kotlarnica ne srne
da ima otvore na visini od najmanje 5 m iznad kotlar
nice,
- zid kotlarnice prema objektu treba da bude otporan
prema poaru najmanje 180 minuta,
- krovna konstrukcija i krovni pokriva kotlarnice
moraju biti izraeni samo od negorivog materijala,
- na zidu kotlarnice prema objektu ne srne postojati
veza sa objektom.
U gasnim kotlarnicama postoji izrazita opasnost od
poara i eksplozije jer su prisutna sva tri faktora poara.
Prisutne su gorive materije (gorivi gas), izvor toplote
(plamen i usijane povrine) i vazduh u koliini dovoljnoj
za sagorevanje. Da bi se spreila opasnost od poara
moraju se preduzeti sledee mere:

- eliminisanje gorivih materija iz prostorije kotlarnice,
- spreavanje kontakta gorive materije i otvorenog
plamena ili usijanih povrina.
Prva mera se ostvaruje spreavanjem curenja gasa
na prirubnikim i drugim spojevima cevovoda i opreme
(ventili i dr.). Sve druge gorive materije (mazivo, boje,
razreivai, sredstva za pranje i dr.) ne smeju se drati
u kotlarnici.
Konstrukcija kotlarnice i njene obloge moraju biti
napravljene od negorivog materijala.
Pravilnikom je odreeno da se u kotlarnici mogu ko-
ristiti iskljuivo negorivi materijali. Sam graevinski ob-
jekat (zidovi, krov, podovi, vrata i dr.) treba da ima ot-
pornost prema poaru od najmanje 30 minuta. Ukoliko
je kotlarnica prislonjena uz drugi objekat, na zidu izme-
u kotlarnice i objekta ne srne biti otvora. Ako su oba
objekta iste visine taj zid treba da nadvisi krovnu kons-
trukciju za 50 cm radi spreavanja preskoka poara.
Otpornost graevinske konstrukcije prema poaru utvr-
uje se na nain propisan u Pravilniku o obaveznom
atestiranju elemenata tipskih graevinskih konstrukcija
na otpornost prema poaru i o uslovima koje moraju
ispunjavati organizacije udruenog rada ovlaene za
atestiranje tih proizvoda ("Slubeni list SFRJ", broj
24/1990).
Svi prodori gasnih, toplovodnih, vodovodnih i drugih
cevi, kao i elektrinih i drugih instalacija kroz zidove,
pod ili strop kotlarnice moraju biti dobro zadihtovani, a
meuprostor zazidan negorivim materijalom iste otpor-
nosti na poar.
Poto se za gasne kotlarnice zahteva da zidovi i
krov moraju imati otpornost prema poaru od 30 minu-
ta, na svim mestima gde kanali prolaze kroz zidove
otporne prema poaru treba da budu postavljene proti-
vpoarne klapne. Otpornost klapni treba da bude jed-
naka otpornosti protivpoarnog zida. Nain postavljanja
klapni i ostali uslovi za njihovo funkcionisanje odreeni
su u Pravilniku o tehnikim normativima za sisteme za
ventilaciu ili klimatizaciju.
2
Kotlarnice vee od 40 m ili kapaciteta veeg od
350kW moraju imati najmanje dva izlaza, po mogunos-
ti na suprotnim stranama prostorije, od kojih mora naj-
manje jedan voditi direktno u slobodan prostor.
Vrata kotlarnice koja vode prema slobodnom prosto-
ru moraju biti od negorivog materijala, dok vrata koja
vode u susedne prostorije moraju biti od vatrootpornog
materijala iste otpornosti na poar kao i zid na kome se
nalaze. Vrata na izlazima se moraju otvarati u smeru
izlaska iz kotlarnice.
Kotlarnica mora da ima najmanje jedan prozor i to
na spoljanjem zidu.
Navedene mere su preventivnog karaktera i imaju
za cilj da spree nastajanje poara. Za gaenje poara
pravilnikom je predviena mobilna oprema i hidrantska
mrea. Hidrantska mrea u gasnoj kotlarnici mora da
zadovoljava uslove iz Pravilnika o tehnikim normativi-
ma za spoljnu i unutranju hidrantsku mreu za gaenje
poara ("Slubeni list SFRJ", broj 30/1991).
Svaka kotlarnica mora biti snabdevena i mobilnom
opremom za gaenje poara, koju ine:
- dva S - 6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kotlarnice po
2
vrine do 50 m ,
- dva S - 9, jedan S-6 i jedan CO2 - 5 aparat, za kot
2
larnice povrine od 50-400 m ,
2
- za kotlarnice povrine vee od 400 m izbor apa
rata treba vriti prema objanjenju koje je priloeno uz
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita
od poara i eksplozija, koji je sastavni deo prvog dela
ove zbirke.
I GRUPA
U gasnim kotlarnicama moe doi do eksplozije a to
je sluaj kada doe do paljenja gasa koji je iscurio u
prostoriju kotlarnice u koliini dovoljnoj da stvori eksplo-
zivnu smeu sa vazduhom.
Eksplozivna smea je smea odreene koliine go-
rivog gasa sa vazduhom kod koje nakon inicijalnog pa-
ljenja nastaje lanano sagorevanje u formi eksplozije.
Donja granica eksplozivnosti je najvei procenat zap-
reminskog odnosa eksplozivnog gasa u smei gasa i
vazduha ispod stehiometrijske koncentracije, kod koga
jo ne dolazi do eksplozije nakon inicijalnog paljenja.
Eksplozivne granice za prirodni gas koji se uvozi iz
SSSR-a su od 4 do 16% (zapreminskih) a za smeu
propan-butana su od 1,9 do 9,5% (zapreminskih).
U cilju zatite od eksplozije prvenstveno treba spre-
iti curenje gasa u prostor kotlarnice i stvaranje eksplo-
zivne smee. To se postie kvalitetnim zaptivanjem
prirubnikih i navojnih spojeva i kvalitetnom izradom
ureaja kroz koje prolazi gas (ventili, regulatori, gorio-
nik i dr.).
Druga mera za spreavanje eksplozije je obezbe-
enje efikasne ventilacije sa ciljem da se izvri razrei-
vanje smee gasa i vazduha tako da se procenat gasa
u smei spusti ispod donje granice eksplozivnosti. U
takvoj situaciji smea je siromana i nema uslova za
eksplozivno sagorevanje. Ukoliko se procenat gasa u
smei sa vazduhom spusti ispod 10 % od donje granice
eksplozivnosti moe se smatrati da u kotlarnici nema
opasnosti od eksplozije i da je tada kotlarnica zona si-
gurnosti, u tom sluaju ne moraju se primeniti posebne
mere za zatitu od eksplozije.
Ventilacija gasne kotlarnice moe biti prirodna i pri-
nudna.
Da bi se spreile neeljene posledice eksplozije ga-
sna kotlarnica treba da ima takozvane odune povrine
ijim se otvaranjem smanjuje dejstvo udarnog talasa
(pritiska) koji nastaje pri eksploziji. Odune povrine su
prozori, aluzine, lanterne, i si. Odune povrine ne
smeju biti okrenute prema susednim objektima u kojima
borave ljudi niti prema javnim povrinama (ulice, trgovi,
etalita). Vrlo esto se kao reenje za rastereenje
pritiska eksplozije koriste lake krovne konstrukcije. U
propisu koji se odnosi na parne kotlove definisani su
uslovi za izvoenje krovnih konstrukcija jer u tim kotlar-
nicama postoji opasnost od eksplozije samih kotlova.
Prema taki 2.9. JUS-a N.S8.007 kotlarnica se sma-
tra "zonom opasnosti 2", tj. zona sa blaim zahtevima,
to znai da se normalno u kotlarnici ne oekuje pojava
gasa osim u sluaju pojave kvara na gasnoj instalaciji.
"Zona opasnosti 2" se protee i u sve zatvorene prosto-
rije bez ventilacije koje imaju otvore prema kotlarnici.
Zona opasnosti se moe ograniiti samo na prostor
kotlarnice, ako se taj prostor odvoji od okolnog prostora
tampon zonom u kojoj vlada natpritisak od minimalno
50 Pa ili ako se stvori potpritisak u itavom prostoru
kotlarnice.
Provetravanje gasnih kotlarnica vri se u cilju obez-
bedivanja standardnih radnih uslova, dovoenje vazdu-
ha za sagorevanje i razraivanje eventualno iscurelog
gasa do ispod donje granice eksplozivnosti. Provetra-
vanje mora biti prirodno a ako to nije mogue vri se
prinudno provetravanje. Kotlarnice u kojima su kotlovi
sa atmosferskim gorionicima odnosno gorionicima bez
ventilatora provetravaju se samo prinudnim putem. Pri-
rodna ventilacija se ostvaruje na bazi razlike u gustini
vazduha. Da bi se obezbedilo efikasno provetravanje
potrebno je da dovodni otvori budu pri podu i to po mo-
gunosti .po celoj duini kotlarnice a odvodni otvori pri
plafonu takoe po celoj duini kotlarnice. Odvodni otvori
mogu biti i na plafonu i to na vie mesta. Takvim raspo-
159
I GRUPA
redom otvora obezbeuje se potpuno provetravanje
svih delova kotlarnice i spreava se stvaranje zona u
kojima bi moglo doi do skupljanja gasova to je karak-
teristika gasova teih od vazduha.
Kod kotlarnica veih kapaciteta u zimskom periodu
dolazi do intenzivnog strujanja vazduha kroz prostorije
sa kotlovima. Ukoliko se vazduh za sagorevanje uzima
iz prostorije, njegova niska temperatura se odraava na
rad kotlova. aluzine na dovodnim otvorima treba da
budu fiksne tako da je onemogueno njihovo zatvaranje
i ometanje prirodne ventilacije.
Pravilnikom je data mogunost da se kotlarnice pos-
tavljaju u prostorije koje su ukopane do 2/3 svoje visine
ali za njih nisu precizirani uslovi provetravanja. U takvim
sluajevima dovod vazduha se vri kroz okno (aht) ija
povrina poprenog preseka treba da bude za 50%
vea od izraunate potrebne povrine dovodnog otvora.
Donja ivica otvora za dovod treba da bude najmanje 0,3
m iznad dna okna. Otvor okna mora biti zatien reet-
kom. Dovod vazduha se moe ostvariti i pomou venti-
lacionog kanala sa aluzinom na bonom zidu ili plafo-
nu. Kraj kanala treba da bude skoen pod uglom od 45
a gornji kraj takvog otvora treba sa bude najmanje 0,3
m od poda kotlarnice. Otvori za odvod vazduha treba
da budu ispod plafona (vidi sliku).
Dovod i odvod vazduha u
kotlarnice ispod nivoa terena
Prinudna ventilacija primenjuje se samo kad nije
mogue izvesti prirodnu ventilaciju. Kod takvog naina
ventilacije odvod vazduha vri se ventilatorom a vazduh
se u prostoriju dovodi prinudnim putem preko otvora sa
aluzinama. Poto mnoge kotlarnice rade sa prekidom
u toku noi moe se dogoditi da u tom periodu doe do
curenja gasa. Zbog toga se kotlarnica u takvoj situaciji
klasifikuje kao zona opasnosti 2 shodno odredbama
sadranim u JUS N.S8.007. Da bi se kotlarnica pretvori-
la u zonu sigurnosti potrebno je da se pre starta kotlova
izvri predventilacija kotlarnice i odstranjivanje prisut-
nog gasa. Smatra se da je dovoljno da se izvri petos-
truka izmena vazduha u kotlarnici da bi se odstranila
gasna smea i postigla koncentracija ispod 10% od
donje granice eksplozivnosti. Trajanje predventilacije
zavisi od odabranog kapaciteta ventilatora i veliine
kotlarnice.
Elektrini ureaji koji treba da rade u uslovima kada
je prisutna eksplozivna smea gasova treba da budu u
protivekspiozivnoj zatiti, To se odnosi na svetiljke nu-
nog osvetljenja, odsisni ventilator i ureaj za kontrolu
rada ventilatora. Svi ostali ureaji koji mogu biti u obi-
noj izvedbi moraju biti blokirani. Elektrini ureaji koji su
u protivekspiozivnoj zatiti treba da odgovaraju slede-
im standardima:
- JUS N. S8.011 - Opti zahtevi za konstrukciju
protiveksplozijski zatienih elektrinih ureaja name-
160
njenih za upotrebu u prostorima ugroenim od eksplozi-
vne atmosfere
- JUS N.S8.090 - Zahtevi za elektrine instalacije i
ureaje u prostorima ugroenim od eksplozivne atmos-
fere (izuzev rudnika).
Ventilator za predventilaciju treba da bude izveden
u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim normati-
vima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni
list SFRJ", broj 38/1989).
Ukoliko se vazduh iz kotlarnice ventilatorom potisku-
je u kanal do mesta izbacivanja u atmosferu potisni deo
kanala ne srne prolaziti kroz pomone prostorije (garde-
robe, kupatila i dr.).
Najopasniji trenutak u radu kotlarnice nastaje prili-
kom startovanja gorionika. U tom trenutku je najvanije
da, van cevovoda u prostoru kotlarnice, ne postoji pri-
sustvo gasa.
Sva dosadanja reenja u vezi sa zatitom kotlarni-
ce meu sobom imaju puno slinosti i ne uzimaju se u
obzir veliine kotlarnice i razuenost gasne rampe, koja
je razliita u zavisnosti od proizvoaa.
Nain reavanja zatite kotlarnice na gas od poara
i eksplozija je specifian po tome to u obzir uzima ra-
zuenost gasne rampe.
Zajedniko u oba sluaja, bez obzira na razuenost
gasne rampe, je postavljanje gasnih detektora, ije me-
sto postavljanja zavisi od mesta na kome je mogua
pojava gasa. Centralni ureaj na koji se veu gasni
detektori postavlja se u drugoj prostoriji, van ugroenog
prostora.
Eliminisanje gasa iz prostora loita, pre startovanja
gorionika, vri se predventilacijom loita, s tim to se
isto reava konstruktivno i predstavlja deo tehnologije
rada kotla.
U prvom sluaju kada je, gasna komora razvuena
eliminisanje eksplozivne koncentracije iscurelog gasa
vri se optom ventilacijom.
Nakon izvrene ventilacije kotlarnice, vremenski re-
lej koji je programiran na vreme koje je potrebno da se
izvri petostruka izmena vazduha, deblokira elektrinu
instalaciju i ureaje koji nisu eksplozivno zatieni. Isto-
vremeno se skida i blokada za startovanje kotla koji
tada ulazi u svoj startni program, kao i blokada elektro-
magnetnog ventila, postavljenog neposredno van pros-
tora kotlarnice.
Ureaj za otkrivanje pritiska gasa u kotlarnici ima is-
kljuivo preventivnu funkciju tj. da upozori rukovaoce da
je dolo do curenja gasa ili poremeaja ventilacije kot-
larnice. U periodu kada kotlovi ne rade (noni prekid)
moe doi do curenja gasa i u tom sluaju navedeni
ureaji daju zvuni i svetlosni signal kao upozorenje na
opasnost. U toku rada kotlarnice ureaji za detekciju
vre istu funkciju s tim da se ne mora automatski vriti
iskljuenje struje u kotlarnici. U oba sluaja e rukovodi-
lac preduzeti radnje predviene uputstvom za rukova-
nje.
Ureaji za detekciju gasova obavezno se ugrauju u
kotlarnicama koje su ispod nivoa terena (max do 2/3
visine) kao i u kotlarnicama koje se nalaze u objektima
u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi.
Ureaj za detekciju gasa sainjava centralna jedini-
ca sa napojno-relejnim modulima i kontrolno-gasnim
modulima, detektori gasa i mrea kablova. Detektori
gasa sadre poluprovodniki senzor koji ima osobinu da
u prisustvu zapaljivog gasa menja svoju provodljivost.
Ova pramena se registruje i obrauje u centralnoj jedi-
nici. Detektori za gasove tee od vazduha postavljaju
se u donjoj zoni kotlarnice i to u blizini gasne rampe i
mesta gde se oekuje curenje. Oni se takoe postavlja-

ju u udubljenjima u podu kotlarnice jer se tu mogu skup-
ljati tei gasovi. Detektori za gasove lake od vazduha
postavljaju se iznad moguih mesta curenja i na najvi-
em mestu u prostoriji gde bi moglo da doe do skup-
ljanja gasa.
Na glavnom vodu kojim se gas dovodi u kotlarnicu,
izvan prostora kotlarnice, mora se postaviti glavni za-
vpomi organ za brzo zatvaranje dovoda gasa. Za tu svr-
hu najee se koristi loptasta slavina. Ukoliko se za-
porni organ postavlja izvan dohvata ruke moraju se
obezbediti penjalice. Vrlo esto se postavlja na fasadi
objekta pre ulaza gasovoda u kotlarnicu. Kod velikih
kotiarnica (kapaciteta preko 5000 kW) gde je glavni vod
velikog prenika ugrauje se zaporni organ sa pneu-
matskim ili hidraulinim pogonom kako bi se moglo os-
tvariti brzo zatvaranje.
Ukoliko u kotlarnici ima vie kotlova glavni zaporni
ventil treba da bude predvien na svakom ogranku ka-
ko se ne bi nepotrebno prekidao rad ele kotlarnice.
Meutim na glavnom vodu se mora predvideti glavni
zaporni organ za elu kotlarnicu.
Ranije se primenjivalo reenje da se pored glavnog
zapornog organa za brzo runo zatvaranje postavlja i
elektromagnetni ventil koji bi zatvarao dovod gasa u
sluaju prorade ureaja za detekciju gasa i poremeaja
u radu kotlarnice. Ovo reenje nije uneto u pravilnik ali
se u eksploataciji pokazalo kao vrlo efikasno.
U ovom pravilniku sadrane su odredbe koje se od-
nose na razvod u samoj kotlarnici. Cevni vodovi za do-
vod gasa u kotlarnicu na teritoriji industrijskih preduzea
vode se po pravilu nadzemno.
Za izradu cevnih vodova do DN 300 mogu se upot-
rebljavati eline beavne cevi obuhvaene sledeim
standardima:
- JUS C.B5.023 - eline cevi bez ava za gasovo-
de i vodovode. Opta uputstva.
- JUS C.B5.221 - eline cevi bez ava. Oblik i mere.
Za izradu cevnih vodova prenika veeg od DN 300
mogu se upotrebljavati eline avne cevi.
Cevni vodovi moraju biti dimenzionisani tako da
brzine gasa ne prelaze 20 m/s za nadzemne vodove i
25 m/s za podzemne vodove. Pri tome se mora izraditi
proraun padova pritiska od mesta prikljuenja pa do
gorionika, vodei rauna o potrebnom pritisku gasa na
gorioniku.
I GRUPA
Jedna od opasnih pojava koja bi mogla ugroziti
bezbednost rada gasnih kotiarnica, svakako je atmos-
ferski prenapon. Da bi se, zbog blizine elektrinih pro-
vodnika gromobranske instalacije, spreilo lutanje indu-
kovanog prenapona kroz elektrinu instalaciju, izmeu
faznih provodnika i uzemljenja potrebno je postaviti
odvodnike prenapona. Odvodnike prenapona treba
smestiti van ugroenog prostora i to dalje od gasnih
instalacija. U izuzetnim sluajevima, odvodnici prena-
pona, mogu se smestiti i u blizini ugroenog prostora
ukoliko je za njihov smetaj obezbeen orman specijal-
ne konstrukcije.
Ukoliko odstojanje izmeu faznih provodnika i gro-
mobranskih vodova, kao i duina na kojoj se oni para-
lelno vode, onemoguava indukovanje prenapona u
elektrinoj instalaciji, katodni odvodnici se ne moraju
postavljati. Ovo se moe i izraunati, a metoda po kojoj
se proraun vri data je Tehnikim propisima o gromob-
ranima ("Slubeni list SFRJ", broj 13/86). Kod svih gas-
nih kotiarnica, obavezno je izvriti premoenje svih
prirubnikih spojeva, mernih i regulacionih ureaja na
cevovodima gasne instalacije. Metalne mase kao to su
kuita kotla, nosai cevovoda, drai bojlera, gvozdeni
okviri vrata, prozori i drugi metalni delovi moraju biti
uzemljeni.
Gasna oprema kotlamice definisana je u poglavlju 6.
Pravilnika, dok je projektovanje, graenje i prvo putanje u
pogon definisano u poglavlju 8. Pravilnika. Eksploatacija
kotiarnica je definisana u poglavlju 9., a provere, pregledi,
kontrole i ispitivanja u poglavlju 10. Pravilnika.
Pravilnikom je propisano da se pored projektne do-
kumentacije za izvoenje gasnih kotiarnica mora raditi i
projektna dokumentacija izvedenog stanja. U lanu 61.
navedeno je ta se sve mora definisati u projektnoj do-
kumentaciji. Meutim, osnovni propis koji se odnosi na
izradu tehnike dokumentacije je Pravilnik o minimumu
tehnike dokumentacije za izvoenje odobrenja za iz-
gradnju investicionih objekata visokogradnje ("Slubeni
glasnik SR Srbije", broj 39/1980).
Rad gasne loine instalacije moe nadgledati lice
sa proverenom strunom osposobljenou za rad na
konkretnoj opremi i instalaciji. To znai da rukovaoci
moraju imati odreen stepen strune spreme. Struna
sprema i drugi uslovi odreeni su u Dogovoru o utvri-
vanju strune spreme i o zajednikim osnovama za
radno osposobljavanje radnika koji rukuju energetskim
postrojenjima ("Slubeni glasnik SR Srbije", broj
12/1988).
161