1

Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu

Studijski program Graevinarstvo
Katedra za graevinsku geotehniku
G-O-43: MEHANIKA TLA
7. nedelja: NAPONI U TLU
G-O-43: Mehanika tla
2
Naponi u tlu:
Poetni (geostatiki) - od sopstvene teine tla.
Dodatni - od dejstva optereenja na povrini ili dubini
fundiranja. Izazivaju deformacije u tlu (sleganje tla).
9 Naponi u tlu
G-O-43: Mehanika tla
3
Princip efektivnih napona (Terzaghi, 1936):
o = o - u
efektivni normalni napon
totalni normalni napon
porni pritisak
9 Naponi u tlu
G-O-43: Mehanika tla
4
Princip efektivnih napona (Terzaghi, 1936):
o = o - u
o=P/A
o=N/A
efektivni
normalni napon
totalni normalni napon
u - porni pritisak
9 Naponi u tlu
G-O-43: Mehanika tla
5
Pretpostavke pri proraunu napona:
- Tlo je:
Linearno elastino
Homogeno
Izotropno

Linearna teorija elastinosti moe se primeniti za
odreivanje napona (npr. pri proraunima sleganja
temelja) koji su znatno manji od onih koji izazivaju
lom tla.
9.1 Proraun napona u tlu
G-O-43: Mehanika tla
6
Za horizontalnu povrinu terena i homogeno tlo:
z
v
= o

v h
k o = o
0
1
o = = o z
v 3 1 0 0
o = o = o = o k k
v h

zapreminska
teina
Geostatiki naponi (od sopstvene teine tla)
G-O-43: Mehanika tla
7
Za horizontalnu povrinu terena i slojevito tlo:

z
= z
1

1
+ (z
2
-z
1
)
z
u = (z
2
-z
1
)
w

z
= z
1

1
+ (z
2
-z
1
)

Totalni napon (
z
):
Porni pritisak (u):
Efektivni napon (o
z
=o
z
-u):
(

=
z
-
w
)
z
2
u

z
Geostatiki naponi (od sopstvene teine tla)
G-O-43: Mehanika tla
8
- Dijagram promene vertikalnih napona po dubini usled
sopstvene teine tla i vertikalne koncentrisane sile:

z max

vertikalni naponi usled
sopstvene teine tla
Naponi usled optereenja na povrini
vertikalni naponi usled
koncentrisane sile Q
G-O-43: Mehanika tla
9
Reenja koja se primenjuju u praksi izvedena su iz
teorijskih reenja za napone u elastinom,
homogenom, izotropnom poluprostoru.
4 klasina reenja
problema odreivanja napona u
elastinom (polu)prostoru:
Boussinesq (1885)
Naponi usled optereenja na povrini
G-O-43: Mehanika tla
10
Joseph V. Boussinesq (1842-1929)
Naponi od vertikalne koncentrisane sile
a) Reenje Boussinesq-a (1885)
- Reenje teorije elastinosti,
predstavlja osnovu za druga
izvedena reenja koja se u praksi
primenjuju za proraun napona u
tlu usled vertikalnih optereenja.
G-O-43: Mehanika tla
11
a) Reenje Boussinesq-a (1885)

( ) | |
B
/
z
I
z
Q
z / r
z
Q
cos
z
Q
=

+ t
= u
t
= o
2 2 5
2
2
5
2
1 2
3
2
3

I
B
(zavisi od odnosa r/z) sa dijagrama

z max
za =0 (ispod napadne take sile Q)

z
ne zavisi od
- izvedeno za homogen, elastian,
izotropan i nestiljiv poluprostor (=0,5)
Naponi od vertikalne koncentrisane sile
Q
G-O-43: Mehanika tla
12
- Dijagram za odreivanje koeficijenta I
B
:
I
B

I
B


B z
I
z
Q
= o
2
Naponi od vertikalne koncentrisane sile
G-O-43: Mehanika tla
13
b) Reenje Frhlich-a (1934) i Hall-a (1941)
( )
( )
F
n
n
z
I
z
Q cos n
z
Q
cos
z
nQ
=
)
`

t
u
= u
t
= o
+
+
2
2
2
2
2
2 2
n - faktor koncentracije napona
v
+ = s v s
1
1 5 0 0 n ,
- ukljuuje uticaje horizontalnih deformacija (preko )
- za =0,5 (zasiena glina) n=3
- za =0,33 (pesak) n=4
Naponi od vertikalne koncentrisane sile
G-O-43: Mehanika tla
14
c) Reenje Westergaard-a (1938)
W z
I
z
Q
z
r
z
Q
=
(
(

|
.
|

\
|
+ t
= o
2 2 3
2
2
2 1
1
0 =
c
c
= v
v
h
- za anizotropnu sredinu (teren sa tankim slojevima gline
i peska), gde su horizontalne deformacije zanemarljive:
Naponi od vertikalne koncentrisane sile
G-O-43: Mehanika tla
15

Napon
z
u tlu ispod temelja

moe da se odredi
primenom reenja (Steinbrenner-a, Newmark-a,
uproenih,...), izvedenim na osnovu principa
superpozicije, tako to se jednakopodeljeno
optereenje p posmatra kao zbir elementarnih
koncentrisanih sila dP.
Naponi od vertikalnog jednakopodeljenog
optereenja na povrini terena
G-O-43: Mehanika tla
16
- Izvedeno za proraun napona ispod ugaone take
pravougaonog fleksibilnog optereenja temelja.
p

zA
b
ab
z
A
zA zA
I p = o
I
zA

(za z/b i a/b) sa dijagrama
a) Reenje Steinbrenner-a (1934)
G-O-43: Mehanika tla
17
- Dijagram za odreivanje I
z
:
zA zA
I p = o
p
I
zA
=
zA
/p
p
A
I
zA

a) Reenje Steinbrenner-a (1934)
G-O-43: Mehanika tla
18
- Primenom principa superpozicije moe da se odredi
napon ispod bilo koje take (unutar ili van temelja):
A
1
2
3
4
- ispod proizvoljne take A stope:

= o
4
1
zAi zA
I p
- ispod teine take A:
1
4
zA zA
I p = o
a) Reenje Steinbrenner-a (1934)
A
1
a
1
b
1
a
1
b
1
G-O-43: Mehanika tla
19
- ispod proizvoljne take A van stope (1) optereene sa p:
A
1
2 3
4
p
( )
) (
zA
) (
zA
) (
zA
) (
zA zA
I I I I p
3 4 3 3 2 4 3 2 1
+ = o
+ + + + +
a) Reenje Steinbrenner-a (1934)
G-O-43: Mehanika tla
20
- Izvedeno za proraun napona ispod teine take
krunog fleksibilnog temelja.
( )
z z
I p
z R
p =

+
= o
2
3
2
1
1
1
I
z

sa dijagrama
p

z
z
b) Reenje Newmark-a (1935, 1942)
G-O-43: Mehanika tla
21

Na dijagramu, kruna stopa je podeljena na 10 prstenova (svaki
proizvodi napon
z
=0,1p), a radijalnom podelom svaki prsten
na 20 delova, pa je uticaj jedne povrine:
p , p p
z
= = = o A 005 0
200
1
20
1
10
1
Napon
z
se odreuje tako to se za dubinu z
odredi razmera R=AB/z=5[cm]/z[m], u kojoj
se data stopa crta na dijagramu, tako da je
taka A (ispod koje se trai
z
) u centru.
Odredi se broj n povrina pokrivenih stopom,
pa je:
p , n
zA
= o 005 0
n
b) Reenje Newmark-a (1935, 1942)
A
G-O-43: Mehanika tla
22
- Izvode se iz uslova ravnotee: B
.
L
.
p = B
z
.
L
z
.

z

p
p

z


B
z
L
z
Staro reenje: =45
o
tan=1
c) Uproena reenja (staro i novo)
B
z
=B+2z
.
tan
L
z
=L+2z
.
tan
( )( ) z L z B
L B p
z
2 2 + +

= o
G-O-43: Mehanika tla
23
Novo reenje: =26,5
o
tan=0,5

c) Uproena reenja (staro i novo)
B
z
=B+2z
.
tan
L
z
=L+2z
.
tan

( )( ) z L z B
L B p
,
max z
+ +

= o 5 1
p
p

zmax


B
z
L
z
(ispod teita povrine optereene sa p)
G-O-43: Mehanika tla
24
Raspodela vertikalnih napona u tlu
vertikalni napon
ispod teita povrine optereene sa q
G-O-43: Mehanika tla
25
Izobare vertikalnih napona
ispod kvadratne stope
Izobare vertikalnih napona
ispod trakaste stope
Raspodela stvarnih napona u tlu
G-O-43: Mehanika tla
26
Hvala na panji !
Pitanja, komentari, sugestije...

geotehnika@gaf.ni.ac.rs

www.gaf.ni.ac.rs/geotehnika