Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu

Studijski program Graevinarstvo

Katedra za graevinsku geotehniku

G-O-43: MEHANIKA TLA

7. nedelja: NAPONI U TLU

9 Naponi u tlu

Naponi u tlu:

Poetni (geostatiki) - od sopstvene teine tla.

Dodatni - od dejstva optereenja na povrini ili

dubini fundiranja. Izazivaju deformacije u tlu
(sleganje tla).

G-O-43: Mehanika tla

9 Naponi u tlu

Princip efektivnih napona (Terzaghi, 1936):

totalni normalni
napon

efektivni normalni
napon
porni pritisak

= - u
G-O-43: Mehanika tla

9 Naponi u tlu

Princip efektivnih napona (Terzaghi, 1936):

= - u
=P/A

totalni normalni napon

=N/A
u
G-O-43: Mehanika tla

efektivni
normalni napon

- porni pritisak

9.1 Proraun napona u tlu

Pretpostavke pri proraunu napona:

- Tlo je:

Linearno elastino
Homogeno
Izotropno

Linearna teorija elastinosti moe se primeniti za

odreivanje napona (npr. pri proraunima sleganja
temelja) koji su znatno manji od onih koji izazivaju
lom tla.
G-O-43: Mehanika tla

Geostatiki naponi (od sopstvene

teine tla)

Za horizontalnu povrinu terena i homogeno tlo:

zapreminska
teina

v z
h k0 v

G-O-43: Mehanika tla

v z 1

h k0 v k0 1 3

Geostatiki naponi (od sopstvene

teine tla)
Za horizontalnu povrinu terena i slojevito tlo:

Totalni napon (z):

z = z11 + (z2-z1)z
Porni pritisak (u):
u = (z2-z1)w
z

z
u

z2

Efektivni napon (z=z-u):

z = z11 + (z2-z1)
( = z - w)

G-O-43: Mehanika tla

Naponi usled optereenja na

povrini

- Dijagram promene vertikalnih napona po dubini usled sopstvene teine tla i vertikalne koncentrisane sile:

vertikalni naponi usled

koncentrisane sile Q

z max
vertikalni naponi usled
sopstvene teine tla

G-O-43: Mehanika tla

Naponi usled optereenja na

povrini

Reenja koja se primenjuju u praksi izvedena su iz

teorijskih reenja za napone u elastinom,
homogenom, izotropnom poluprostoru.

4 klasina reenja
problema odreivanja napona
u elastinom (polu)prostoru:

G-O-43: Mehanika tla

Boussinesq (1885)

Naponi od vertikalne
koncentrisane sile

a) Reenje Boussinesq-a (1885)

- Reenje teorije elastinosti,
predstavlja osnovu za druga
izvedena reenja koja se u
praksi primenjuju za proraun
napona u tlu usled vertikalnih
optereenja.

Joseph V. Boussinesq (1842-1929)

G-O-43: Mehanika tla

10

Naponi od vertikalne koncentrisane

sile
a) Reenje Boussinesq-a (1885)
- izvedeno za homogen, elastian,
izotropan i nestiljiv poluprostor (=0,5)

3Q
Q
3
5
z

cos

2z 2
z 2 2 1 r / z 2

IB
5/ 2
2
z

z ne zavisi od
Q

IB (zavisi od odnosa r/z) sa dijagrama

z max za =0 (ispod napadne take sile Q)

G-O-43: Mehanika tla

11

Naponi od vertikalne koncentrisane

sile
-

Dijagram za odreivanje koeficijenta IB :

IB

IB

Q
z 2 IB
z
G-O-43: Mehanika tla

12

Naponi od vertikalne koncentrisane

sile
b)

Reenje Frhlich-a (1934) i Hall-a (1941)

- ukljuuje uticaje horizontalnih deformacija (preko )

0 0 ,5

1
n 1

n - faktor koncentracije napona

- za =0,5 (zasiena glina)
- za =0,33 (pesak)

n=3

n=4

n2

nQ
Q
n

cos

Q
n2
z
cos
2
2 IF
2
2z
z
2
z

G-O-43: Mehanika tla

13

Naponi od vertikalne koncentrisane

sile
c)

Reenje Westergaard-a (1938)

- za anizotropnu sredinu (teren sa tankim slojevima gline
i peska), gde su horizontalne
deformacije zanemarljive:

h
0
v

Q
1
z 2
z

r
1 2
z

G-O-43: Mehanika tla

2 32

Q
2 IW
z

14

Naponi od vertikalnog
jednakopodeljenog optereenja na
povrini terena
Napon z u tlu ispod temelja moe da se odredi

primenom reenja (Steinbrenner-a, Newmark-a,

uproenih,...), izvedenim na osnovu principa
superpozicije, tako to se jednakopodeljeno
optereenje p posmatra kao zbir elementarnih
koncentrisanih sila dP.

G-O-43: Mehanika tla

15

a) Reenje Steinbrenner-a
Steinbrenner (1934)
- Izvedeno za proraun napona ispod ugaone take
pravougaonog fleksibilnog optereenja temelja.

ab

p
b

zA

G-O-43: Mehanika tla

zA p I zA
IzA (za z/b i a/b) sa dijagrama

16

a) Reenje Steinbrenner-a
Steinbrenner (1934)
- Dijagram za odreivanje Iz :
IzA= zA/p

IzA
p
A

G-O-43: Mehanika tla

zA p I zA
17

a) Reenje Steinbrenner-a
Steinbrenner (1934)
- Primenom principa superpozicije moe da se odredi
napon ispod bilo koje take (unutar ili van temelja):
- ispod proizvoljne take A stope:
a1
b1

4
3

zA p I zAi
1

- ispod teine take A:

a1
b1

G-O-43: Mehanika tla

zA 4 p I zA1
18

a) Reenje Steinbrenner-a
Steinbrenner (1934)
- ispod proizvoljne take A van stope (1) optereene sa

( 1 2 3 4 )
( 23 )
( 3 4 )
(3)
zA p I zA
I zA
I zA
I zA

G-O-43: Mehanika tla

p:

19

b) Reenje Newmark-a
Newmark (1935,
1942)
- Izvedeno za proraun napona ispod teine take
krunog fleksibilnog temelja.
p

1
z p 1
2
1 R z

G-O-43: Mehanika tla

3
2

p Iz

Iz sa dijagrama

20

b) Reenje Newmark-a
Newmark (1935,
1942)

Na dijagramu, kruna stopa je podeljena na 10 prstenova (svaki

proizvodi napon z=0,1p), a radijalnom podelom svaki prsten
na 20 delova, pa je uticaj jedne povrine:

1 1
1
z p
p 0 ,005 p
10 20
200
A

Napon z se odreuje tako to se za dubinu z

odredi razmera R=AB/z=5[cm]/z[m], u kojoj
se data stopa crta na dijagramu, tako da je
taka A (ispod koje se trai
Odredi se broj
pa je:

z) u centru.

n povrina pokrivenih stopom,

zA n 0 ,005 p
G-O-43: Mehanika tla

21

c) Uproena reenja (staro i novo)

novo
- Izvode se iz uslova ravnotee:

B.L.p = Bz.Lz.z

p
Bz=B+2z.tan

Lz=L+2z.tan
Lz

Bz

L
Staro reenje: =45o tan=1 z
B 2 z L 2 z
G-O-43: Mehanika tla

22

c) Uproena reenja (staro i novo)

novo

zmax
Lz

Bz

Bz=B+2z.tan
Lz=L+2z.tan

Novo reenje: =26,5o tan=0,5

z max

pBL
1,5
B z L z

G-O-43: Mehanika tla

(ispod teita povrine optereene

sa p)

23

Raspodela vertikalnih napona u tlu

vertikalni napon
ispod teita povrine optereene
sa q
G-O-43: Mehanika tla

24

Raspodela stvarnih napona u tlu

Izobare vertikalnih napona

ispod kvadratne stope

Izobare vertikalnih napona

ispod trakaste stope

G-O-43: Mehanika tla

25

Pitanja, komentari, sugestije...

geotehnika@gaf.ni.ac.rs

Hvala na panji !
www.gaf.ni.ac.rs/geotehnika

G-O-43: Mehanika tla

26