SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE

RAUNANJE STARIH EGIPANA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Poto nama prilii da ispitamo poetke I umetnosti I nauka sa stanovita sadanjeg vaseljenskog ciklusa,kaimo da je ,prema svim izvorima,geometrija prvo otkrivena meu Egipanima,I da vodi poreklo od merenja zemljita. Jer, oni su je smatrali neophodnom zbog podizanja nivoa Nila koji bi zbrisao svaije mee. Niti ima ieg iznenaujueg u tome to otkrie ove I drugih nauka potie iz praktine potrebe,jer sve to je u procesu nastajanja napreduje od nesavrenog ka savrenom,tako da je prirodan prelaz od opaanja do zakljuivanja I od zakljuivanja do razumevanja. Upravo kao to tano poznavanje brojeva vodi poreklo od Feniana zbog trgovine I ugovaranja,tako je geometrija otkrivena meu Egipanima iz navedenog razloga. Proklo

Prema Proklovim reima geometrija je ponikla u Egiptu iz praktine potrebe da se posle izlivanja Nila poplavljeno zemljite premeri I ponovo parcelie.
2

Ovaj podatak moe se nai u Herodotovoj Istoriji I Proklo ga je odatle svakako I preuzeo. Herodot kazuje da Svaki kome bi reka odnela neto zemlje morao je to odmah da javi kralju. Tada bi ovaj poslao svoje inovnike da pregledaju I izmere za koliko se zemlja smanjila I da prema tome odrede koliku e porezu ubudue plaati. Izgleda mi da je u vezi s tim pronaena I geometrija I da je odatle kasnije dospela u Heladu. [Istorija,II.109] I Aristotel je delio ovo miljenje o poreklu geometrije. U Metafizici[981b],govorei o znanjima koja su se pojavila u zemljama u kojima su ljudi imali slobodnog vremena na pretek,on tvrdi da je: Egipat bio kolevka matematike nauke jer je tu svetenikom staleu bilo ostavljeno mnogo slobodnog vremena. Demokrit je za sebe umeo da kae: U konstruisanju linija pri iznoenju dokaza nije me niko pretekao ,ak ni takozvani harpedonapti (zatezai konopa) u Egiptu.[23,vol.II,str.187] Ko su mogli biti harpedonapti koje pominje Demokrit? Oni su bili ili pripadnici svetenikog stalea iz Aristotelove tvrdnje,ili inovnici koji su premeravali zemljite koristei se najjednostavnijim sredstvima u koje je svakako spadao I konop koji su zatezali. Po tome su dobili svoje grko ime harpedonapti-zatezai konopa. Njima je preputano da pre poetka gradnje hramova ili grobnica orijentiu graevinu i odrede njenu osnovu. Prilikom izgradnje piramida ovo nikako nije moglo biti jednostavno imajui u vidu njihove dimenzije. Ali,vetina harpedonapta bila je impresivna. To se najbolje vidi iz podatka da se odstupanje osnove velike piramide u Gizi od besprekornog kvadrata ija je ivica oko 230 metara,meri santimetrima. Iz dvaju dokumenata pisanih na papirusu od kojih je jedan poznat po imenu Rajndov papirus,koji je nastao oko 1750.godine stare ere,a drugi je Moskovski koji je stariji stotinak godina,saznajemo koje matematike istine su bile poznate inovnicima i svetenicima starog Egipta. U njima je sauvano mnotvo reenih matematikih problema,delom iz aritmetike,a delom iz geometrije. Dvadeset etvrti problem Rajndovog papirusa glasi[67,str.5][31,str154]: Gomila-njena sedmina ,njeno celo ,to je 19. Mi bismo rekli: Odrediti nepoznatu veliinu ako je zbir njene sedmine i nje same jednak 19. Lako emo sastaviti jednainu
3

1/7x + x = 19, I utvrditi da je njeno reenje 165/8. I Ahmes,pisac Rajndovog papirusa,dobija isto reenje. Razume se,on ne sastavlja jednainu ve samo opisuje raunski postupak kojim se dolazi do tog reenja. U osnovi ovog postupka koji e kasnije dobiti ime metoda lanog reenja,krije se dobro poznavanje proporcije. Ako treba reiti linearnu jednainu (x) = C, pretpostaviemo da je x lano reenje ove jednaine. Moemo oekivati da je tada (x) C pa ,ako je (x) = C, iz proporcije x : x = C : C nalazimo tano reenje u obliku x = xC/C. Za Ahmesa, kao uostalom i za svu egipatsku matematiku, svaki problem je pojedinani problem za koji se propisuje procedura reenja. Nema optih razmatranja i nema dokazivanja.

O staroegipatskoj matematici doznajemo ponajvie iz dvaju uvenih papirusa: Ahmesovog ili Rhindovog (desno) i Moskovskog (levo). Rhindov papirus je 1858. otkrio kotski egiptolog Henry Rhind u Luxoru. To je zapravo svitak duine 6 m, irine 30 cm. Pisao ga je pisar Ahmes oko 1650 g. pr. Hrista i verovatno je nastao tako to je Ahmes prepisivao neki spis star 200 godina. Danas se uva u British Museumu u Londonu, a sadri 87 matematikih problema. To je jedna kompletna "studija o svim stvarima, pogled u unutranjost svega to postoji, saznanje o tamnim tajnama", kako pie u samom papirusu. Ahmesov papirus je zbirka tablica i vebi, retorika u svojoj formi, koja je namenjena uglavnom uenju matematike. Sadri vebe iz aritmetike, algebre, geometrije i raznih merenja. Moskovski papirus otkrio je 1893. godine V. S. Golenichev. Dug je 6 m, irok 8 cm. Sadri 25 problema, od kojih mnogi nisu itljivi. uva se u Moskovskom muzeju.

Stari Egipani imali su razvijen decimalni sistem i svoje oznake za brojeve:

hijeratski znaci

hijeroglifski znaci

Hijeroglifskim znacima se pisalo po kamenu kako s leva na desno, tako i obrnuto, a ponekad i odozgo prema dole. Razliito pisanje ne stvara probleme kod itanja bojeva jer egipatski nain pisanja brojeva nije pozicijski. Hijeratiki su znaci uvedeni za brzo pisanje po papirusu, drvu ili po lonariji. Osim navedenih, upotrebljavali su se povremeno i neki posebni znakovi za brojeve koji nisu dekadne jedinice. Npr. za broj dva crtali bi se govei rogovi, za broj pet morska zvezda, a ljudska glava bila je i oznaka za broj sedam (7 otvora).

Na poseban su nain oznaavali razlomke, tako specifian da nema slinosti ni s jednom drugom kulturom. Razlomak iji je brojilac jedan zapisivao se tako da se iznad znaka za imenilac stavio poseban znak sa znaenjem "deo". Svi razlomci pisali su se s jedininim brojiocem, a ako to nije bilo mogue, onda su ga prikazivali kao zbir takvih. Evo nekoliko primera zapisa nekih brojeva:

Koristili su brojevni sistem s bazom 10, a jedna od glavnih razlika izmeu hijeratikih brojeva i naeg brojevnog sistema jeste da hijeratiki brojevi nisu bili pisani u sistemu mesnih vrednosti, tako da su cifre mogle biti pisane bilo kojim redosledom. Hijeratiki je sistem adicijski sistem. Vidimo da se, recimo, broj 249 zapisuje kao 249 = 2 100 + 4 10 + 9, pa u zapisu imaju dva znaka za 100, etiri znaka za 10 i devet znakova za 1.

Kako su racunali stari Egipani?

6

Egipatski brojevni sistem nije bio pogodan za raunanje, ali je trgovina zahtevala sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje te rad s razlomcima. Sabirati je bilo najlake!

Sabiralo se skupljanjem istih simbola zajedno i pretvaranjem njih 10 u jedan simbol sledeeg nivoa:

Oduzimalo se tako da se odmicao odreeni broj istih simbola. Ovo je znalo biti i komplikovano kad se moralo oduzeti vie simbola nego to ih je bilo prisutno u prikazu. Npr. evo kako bi izraunali 63-38. Od 6 desetica moemo oduzeti 3 desetice, ali moemo ukloniti samo 3 jedinice. Jo nam preostaje 5 jedinica za oduzimanje. Jedna od preostalih desetica potrebna je da se omogui oduzimanje sledeih 5 jedinica jer 1 desetica 5 jedinica = 10 jedinica 5 jedinica = 5 jedinica. Taan mehanizam oduzimanja koji su koristili nije sasvim jasan, iako ova ilustracija pokazuje kojim je redosledom pisar mogao sprovesti oduzimanje.

Mnoenje prirodnih brojeva odaje nam da su se sluili i potencijama broja 2. Stari Egipani mnoili su dva broja koristei udvostruavanje brojeva.
7

U plavom pravougaoniku prikazan je njihov zapis, a sivi pravougaonik i raun ispod pravougaonika objanjava metodu.

Broj su udvostruavali sabirajui ga samog sa sobom, dakle, samo su zapisali brojeve jedan ispod drugog i pretvorili svakih 10 istih simbola u simbol sledeeg nivoa. Kako nisu imali razvijen pozicijski zapis brojeva, moramo starim Egipanima priznati veliku spretnost i ekonominost u raunanju. Kao to se vidi u tablici hijeroglifskih znakova, egipatski brojevni sistem koristio je simbole koji predstavljaju potencije broja 10 s eksponentima od 0 do 6. I oni su uoili da je mnoenje broja s 10 jednostavno: zamenili bi svaki simbol onim susednim po veliini, npr. 236 10 = (6 jedinica postaje 6 desetica, 3 desetice postaju 3 stotice, 2 stotice postaju 2 hiljade) = 2 hiljade, 3 stotice i 6 desetica = 2360. Evo jednog od poslednjih problema Rhindovog papirusa: "Na imanju je sedam zgrada. U svakoj od njih je sedam maaka. Svaka od maaka uhvati po sedam mieva, a svaki od njih pojede po sedam zrna penice. Svako bi zrno moglo dati sedam merica ita. Koliko je na imanju ukupno zgrada, maaka, mieva, zrna penice i merica ita?"

Reenje u naim oznakama dato je s:

zgrada 7 maaka 49 mieva 343 zrna 2401 merica 16807 -----------------------

19607

Deljenje kod starih Egipana zahtevalo je koritenje mnoenja i vrlo esto upotrebu razlomaka. Pogledajmo prvo primer deljenja kad je rezultat ceo broj: -125 podijeljeno s 5 daje isti rezultat kao 5 pomnoeno s ??? = 125 -mnoi 5 uzastopno s viekratnicima od 2 sve dok ne dobije 125 (kao kod mnoenja) -zbir crveno oznaenih brojeva u plavom pravougaoniku daje reenje.

Ova metoda temelji se na jednostavnoj matematikoj injenici koja je bila poznata i egipatskim pisarima,a to je da su mnoenje i deljenje inverzne operacije,tj. a b = c ako i samo ako je c : b = a.

Kad je pisar morao raunati s razlomcima, bio je suoen s mnogim problemima, uglavnom vezanim za njihovo zapisivanje. Njihove metode zapisivanja nisu im doputale da piu jednostavne razlomke kao to su 3/5 ili 15/33 zato to su svi razlomci morali biti prikazani s brojiocem 1. Ako to nije bilo mogue, onda se razlomak morao zapisati kao zbir razlomaka s brojiocem 1. Izuzetak u tome je bio razlomak 2/3. Razlomci su zapisivani tako da je iznad imenioca stavljen hijeroglif koji je oznaavao "otvorena usta" . Danas pojednostavljeno
9

razlomke s jedinicom u brojiocu piemo s kosom crtom iza koje sledi imenilac, npr. 1/2 zapisujemo kao /2, 1/4 kao /4, dok se izuzetak, 2/3, pie //3. Postojala su i odreena pravila pri raunanju s razlomcima:

kad se razlomak moe prikazati na vie naina, koristi se nain koji zahteva najmanji broj jedininih razlomaka, uvek se koristi najvei mogui jedinini razlomak, osim ako to nije u kontradikciji s prvim pravilom, u prikazu razlomka 2/n ne mogu se koristiti dva ista jedinina razlomka, jedinini razlomci piu se od veeg prema manjem.

Primeri koji objanjavaju ova pravila: 1. Razlomak 3/4 pisar je mogao zapisati kao /2 /4, ili /3 /4 /6. Uvek se koristi kraa verzija. 2. Razlomak 7/12 mogao se zapisati kao /2 /12, ili /3 /4. Pisar bi koristio /2 /12 jer mora koristiti vei jedinini razlomak, /2 koji je vei od /3. 3. Razlomak 9/10 nije se mogao zapisati kao /2 /5 /5 zato to se jedinini razlomak moe koristiti samo jednom u prikazu. Zato bi se 9/10 pisao kao //3 /5 /30. 4. Zadnji primer pokazuje kako su razlomci u zbiru pisani u padajuem redosledu: //3 > /5 > /30. 1/3 3/4 = 1/2 + 1/4

Stari Egipani verovali su da ih "Rx" simbol, tj. simbol boga Horusa titi od zla. Zato su i u matematiku ugradili simboliku pa su razvili i svojevrstan brojevni sistem koji se koristio za prepisivanje lekova, podelu zemlje ili semenja. Razlomke su pravili tako to su kombinovali pojedine delove simbola oka boga Horusa. Svaki deo imao je razliitu vrednost. Celokupni simbol oka ima vrednost 1, a celi sistem se temelji na podeli na polovine. Pola od 1 je 1/2, pola pola od 1/2 je 1/4, itd. sve do 1/64. . Npr., da bismo prikazali razlomak 5/8, kombinujemo razlomke 1/8 i 1/2.
10

Vanost 2/3 kao jedinog razlomka koji nisu rastavljali na jedinine i koji su vrlo mnogo koristili u raunima, pronalazimo u tome to su stari Egipani znali i koristili injenicu da se 2/3 od 1/n moe raunati kao 2/3 1/n = 1/(2n) + 1/(6n). Kako su bili veti u raunanju, a pogotovo zato to nigde nisu pronaeni neki pomoni rauni. Veruje se da su imali dobro i precizno razraene tablice rastava razlomaka, sabiranja i oduzimanja osnovnih i sl., koje su im omoguavale brzo i efikasno raunanje s razlomcima.

Stari Egipani su imali razvijenu geometriju, stereometriju i sve ono to im je bilo potrebno za izgradnju piramida i hramova. Znamo da su znali raunati nagib piramide, zapreminu zarubljene piramide te zapreminu piramide. Raunali su povrinu trougla kao 1/2 umnoka dve krae stranice (to vredi samo za pravougli trougao); mala odstupanja nisu im znaila previe. Znali su izraunati i povrinu pravougaonika kao umnoak duina njegovih stranica.

deo Moskovskog papirusa o izraunavanju zapremine zarubljene piramide

Ono to je fascinantno, a pronaeno je u Ahmesovom papirusu, je kako su raunali povrinu kruga:

pretpostavimo da krug ima prenik od 9 kheta (khet je jedinica za duinu), uzmi 1/9 prenika, dakle 1, ostatak je 8, pomnoi 8 sa 8, dobije 64 i to je povrina!

11

Kad bismo to zapisali savremenim matematikim jezikom, P = (8/9 x prenik)2, i uporedili rezultat s egzaktnom formulom za izraunavanje povrine kruga, P = r2, dobili bismo zanimljiv rezultat: stari Egipani su gotovo 1000 godina pre stvarnog otkria broja znali njegovu priblinu vrednost. Naime, po njihovim raunima bi iznosio priblino 3.1605!

Formula slina egipatskoj za povrinu kruga dobija se uporeivanjem kruga s kvadratom:

prenik kruga je 9, dakle, opie mu se kvadrat stranice duine 9 podeli svaku stranicu kvadrata na treine formirati osmougao kao na slici povrina dobijenog osmougla priblino je jednaka povrini kruga povrina osmougla jednaka je povrini kvadrata umanjena za dva mala kvadrata sainjena od 4 "odrezana" trougla

P(osmougla) = 9 9 4(1/2 3 3) = 63

64 = 82

Staroegipatska algebra bila je retorika, problemi i reenja dati su reima. Znali su reavati jednaine prvog stepena s tim da su obavezno sprovodili analizu i sintezu pri reavanju, tj. svako reenje su uvrtavali u poetni problem da se uvere da to jeste pravo reenje. Stari Egipani nisu poznavali oznake za mnoenje, deljenje, jednakost, kvadratni koren, decimalnu taku, nisu ak ni znali za "obini" razlomak p/q, nisu se pitali zato neto funkcionie, nisu traili univerzalnu istinu formulisanu simbolima koji bi jasno i logiki pokazali njihov misaoni proces. Ali su se zato koristili i sedmocifrenim brojevima, imali su neku udnu meavinu jednostavnosti i komplikovanosti u svojim raunima, ali taj se koncept pokazuje kao potpuno jedinstvena i zatvorena celina. Zato se moe rei da je egipatska matematika jedini sauvani isti primerak raunske tehnike koja je bila vrlo razvijena, koja u itavom svom razvoju nije doivela nikakav bitni diskontinuitet, ve se u potpunosti temelji na osnovi raunanja - na brojenju i pojmu razlomka. Na jednom zidu hrama u Edfu ostao je sauvan nain izraunavanja povrine trapezoida I to mnoenjem poluzbirova suprotnih stranica. Formula nije tana,ali greka je minimalna.
12

Egipani su poznavali transcedentni broj (odnos obima I prenika kruga) tj.kvadrat stranice a=16,ima istu povrinu kao i krug poluprenika r=9, to bi prema dananjim formulama mogli napisati: : r2= a2, odakle sledi egipatski "" = (16/9)2, koji priblino iznosi 3,16 a to je minimalna greka.

Egipani nas najvie fasciniraju gradnjom Velike piramide i njenom geometrijom, kao i hramovima. Savreno orjentisanih prema stranama sveta ,dva miliona kamenih blokova tekih do 54 tone,ine Veliku piramidu u Gizi,s takvom preciznou da su uglovi pravi tani do jedan posto,a stranice duine 230 metara u duini se razlikuju minimalno. Najzanimljiviji i po proporcijama najsuptilniji egipatski hram Velika piramida je skiciran ispod. Donje isprekidane linije su hodnici koji kreu iz Kraljevske komore (na slici,levi ka Sirijusu). Oni sa stranicama piramide formiraju pravougle trouglove. Kateta, hipotenuza i njihov zbir, desnog od trouglova odgovara trima uzastopnim lanovima Fibonaijevog niza. Uzastopni lanovi Fibonaijevog niza se koriste za izraunavanje zlatnog preseka,naroitog estetskog odnosa u graevinarstvu. To nije sluajno, jer je i u drugim hramovima(naroito u Karnaku) voeno rauna o zlatnim proporcijama. Osim toga i dimenzije Kraljevske sobe su u Fibonaijevom nizu.

Povrina trougla: Metod izraunavanja povrine trougla koji su Egipani koristili ekvivalentan je dananjoj formuli P = b*h, gde je b osnovica, a h visina trougla. Jedina nejasnoa kod ovog metoda je ta to se ne zna pouzdano da li su Egipani stvarno uzimali visinu trougla, ili su uzimali drugu njegovu stranicu, to ne daje tano reenje, osim u sluaju pravouglog trougla.

Povrina kruga:
13

U starim egipatskim matematikim spisima moemo nai vie primera izraunavanja povrine kruga. Autor daje sledea uputstva: od prenika se oduzme njegova jedna devetina ono to ostane, die se na kvadrat.

Problem 50 iz Rindovog papirusa: izraunati povrinu kruga iji je prenik 9 jedinica duine. Kada se oduzme njegova jedna devetina, dobija se 8. 8 pomnoeno sa 8 (kvadrirano) daje 64. Uopteno bi izgledalo ovako: P = (8/9d)

Ovo reenje je veoma blizu onom koje dobijamo dananjom metodom:

P = (d/2) = 63.617

Iz ove dve jednaine se moe izvui vrednost broja , do koje su doli stari Egipani, iako ga nisu posebno imenovali: (8/9d) = (d/2) 64/81d = d 64*4/81 = 256/81 = 3.1605

Povrina geometrijskih tela: Povrina ravnih geometrijskih tela raunala se , kao to se to i danas radi, sabiranjem povrina pojedinanih stranica. Kod zaobljenih tela se ve javljaju manji problemi. U starim skriptama postoji samo nekoliko zadataka koji se bave ovom problematikom, ali se naunici jo nisu sloili oko prevoda hijeroglifa. Tanije, ne zna se pouzdano o kom telu se govori: polucilindru, polulopti ili ak polukrugu, a rezultati su takvi da priblino odgovaraju svakom sluaju.
14

Zapremina valjka: Zapremina valjka raunala se na isti nain kao danas. Prvo bi se nala povrina baze, a zatim ona pomnoila visinom valjka. Postupak izraunavanja povrine baze opisan je u delu gde je prikazan nain raunanja povrine kruga. Jedina komplikacija kod ovih zadataka bila je u prevoenju jedinica zapremine, u kojima se dobijao rezultat, u one koje su se koristile u svakodnevnom ivotu. U nekim primerima mere su prevoene tek kad se zapremina izraunala, a u nekim se to inilo odmah na poetku, to je komplikovalo raun uvoenjem razlomaka tj. odnosa tih mernih jedinica. Zapremina piramide: Stari papirusi i kamene table ne mogu nam mnogo rei o tome koliko su stari Egipani znali o geometrijskim osobinama prave piramide, iako najvredniji deo zaostavtine starog egipatskog carstva predstavljaju grobnice ba u tom obliku. Sve to sigurno znamo je da su mogli da izraunaju nagib, povrinu i zapreminu prave i zarubljene piramide kvadratne osnove Nagib su raunali na sledei nain: date su visina i duina osnove piramide. Duina osnove se podeli sa 2, a zatim i sa visinom. Dobijeni rezultat oznaavao je duinu za koju se osnova produi kada se visina povea za jednu jedininu duinu. Moe se rei da je to ustvari kotangens nagiba strane piramide. Rezultat se, po potrebi, izraavao u razliitim mernim jedinicama. U Rhindovom i Moskovskom papirusu moemo nai vie problema ovog tipa, samo razliito formulisanih u zavisnosti od toga koje veliine su date, a koje se trae. Poznato nam je da su stari Egipani znali formulu za izraunavanje zapremine prave piramide (V = 1/3 h a), ali nema podataka o tome kako su do nje doli. Najlake je bilo napraviti upalj kvadar i piramidu istih osnova i visina, i uporediti koliine vode ili peska koje u nju staju. Iako nije nigde zabeleeno, smatra se da su znali kako da izraunaju zapreminu kvadra i to ba formulom V = a*b*c (duina*irina*visina), tako da je zapremina odgovarajue piramide iznosila V = 1/3 h a. Takoe su se figure mogle napraviti od renog mulja i izmeriti, da bi se dobio odnos njihovog masa, a samim tim i zapremina. Ne tako jednostavna jeste metoda isecanja piramide na manje delove i njihovog kombinovanja do tela oblika kvadra, ija se zapremina lako rauna. U svakom sluaju, mnogo komplikovanije je bilo izvoenje formule za zapreminu zarubljene piramide, jer se do nje pre dolo matematikim putem, nego ispitivanjem odnosa zapremina tela u praksi.
15

Jedini zadatak koji se bavi zapreminom piramide je problem 14 iz Moskovskog matematikog papirusa. Ovde je, bez sumnje, odreen standardni metod izraunavanja zapremine zarubljene piramide, to predstavlja vrhunac dostignua ove oblasti staroegipatske matematike. Problem 14 iz Moskovskog papirusa: Dato je: visina 6 duina donje osnovice 4 duina gornje osnovice 2 Postupak je: Kvadrirati 4. Rezultat 16. Udvostruiti 4. Rezultat 8. Kvadrirati 2. Rezultat 4. Na 16 dodati 8, a zatim i 4. Rezultat 28. Izraunati 1/3 od 6. Rezultat 2. To pomnoiti sa 28. Rezultat 56. To bismo danas zapisali ovako:

V = (4*4 + 4*2 + 2*2) * 1/3 * 6 = 56

Kada brojeve zamenimo optim oznakama za veliine, dobijamo optu formulu za izraunavanje zapremine zarubljene piramide:

V = (a*a + a*b + b*b) * 1/3 * h = h/3 (a + ab + b)

Smatra se da se do ove formule stiglo metematikim putem: zapremina zarubljene piramide dobija se oduzimanjem zapremine male piramide, odseene od vrha, od zapremine cele piramide.

Egipatski kalendar: Izuzetno matematiko znanje stari Egipani su pokazali i u raunanju vremena. Njihova organizacija kalendara odrala se do danas i predstavlja uopte najvee nauno dostignue u ovoj oblasti.
16

Egipatski kalendar sastojao se od 12 meseci od po 30 dana (36 dekada od po 10 dana) i 5 zavrnih dana posveenih bogovima Ozirisu, Horusu, Setu, Izisu i Neftusu. Ovi poslednji dani bili su roendani pomenutih bogova, 12 meseci bilo je podeljeno na 3 godinja doba od po 4 meseca: period poplava tj. setve, period rasta, letnji period tj. period etve. Ovakav nain raunanja vremena odrao se ba zato to tako organizovana godina nigde nema prekida u toku tj. priblino je tano izraunat period trajanja jedne godine posle kog se ciklus godinjih doba ponavlja. Kasnije su ga koristili i stari Heleni, a zatim i sam Kopernik i drugi astronomi srednjeg veka. Danas se zna da solarna godina traje 365 dana, pa se zato svake etvrte godine dodaje po jedan dan. Tako je utvrena prestupna godina. I stari Egipani su znali za ovo, ali nisu uveli prestupnu godinu. Tako bi svake etiri solarne godine standardna raunska godina za solarnom kasnila jedan dan, svakih 120 godina za 30 dana tj. jedan mesec, svakih 1440 godina za 12 meseci tj. jednu godinu. Iako ne u velikoj meri, to se primeivalo u toku ivotnog veka. Meutim, Egipane to i nije tako brinulo kao neki drugi problemi svakodnevnog ivota. Oni jednostavno nisu poklanjali puno panje pomeranju godijih doba u odnosu na raunsku godinu, dok su izuzetno potovali solarnu. Znaaj naunog dostignua starih Egipana u raunanju vremena lei u uporedom postojanju ova dva kalendara kalendara raunske godine i kalendara solarne godine. Iako je vreme raunato po standardnoj raunskoj godini, ona je bila sporedna stvar u svakodnevnom ivotu. Sve privredne aktivnosti bile su planirane po solarnoj godini. Solarna godina se jo naziva i Sirijusova godina, po Sirijusu, najsjajnijoj zvezdi na nebu. Sirijus se na nebu pojavljivao neto pre izlaska Sunca u vreme kada je Nil nadolazio i kada su poinjale poplave. Tada su Egipani zapoinjali setvu i planirali dalje izvoenje poljoprivrednih aktivnosti. Egipatski kalendar nam svedoi, ne samo o matematikim dostignuima, nego i o izuzetnom poznavanju astronomije, iako tada jo nisu postojali sloeni instrumenti za posmatranje nebeskih tela.

Zakljuak:

17

Stari Egipani su jedan od prvih naroda koji je, radi praktine primene, poeo da razvija matematiku, i na taj nain, nesvesno, joj otvorio vrata budunosti. Nekada je bilo potrebno mnogo vremena da bi se dolo do nekog saznanja, sada elementarnog za nas. Danas se izuzetno sloene i duge operacije zamenjuju mnogo brim i lakim, a to je sve mogue zahvaljujui drevnim civilizacijama, koje su se prve uputile stazom naunog spoznavanja nae stvarnosti. Matematika starih civilizacija, meu kojima je i egipatska, dala je osnove za dalji razvoj ove nauke. Iako komplikovana, ponekad i nespretna, ona nosi peat originalnih misli i stremljenja, i svojom batinom nas zaduuje da otkrivamo, upoznajemo i definiemo novo, da uvek proirujemo granice poznatog.

18

Literatura: 1.Zoran Lui Ogledi iz istorije antike geometrije 2.Milo Radoji Opta matematika-Nauna knjiga,Beograd,1950. 3.www.math.e.hr 4.www.wikipedia.org 5. www.math.buffalo.edu

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

19