UPUTSTVO I SKRIPTA ZA POLAGANJE DRAVNOG ISPITA

PREDMETI: STRUNI 1. 2. 3. 4. 5. USTAVNO UREENJE DRAVNA UPRAVA SISTEM DRAVNE UPRAVE UPRAVNI POSTUPAK SPOR RAD I RADNI ODNOSI KANCELARIJSKO POSLOVANJE

Autor: _______________

Maj 2004. godine

U V O D

Radnik dravnog organa koji ima obavezu polaganja dravnog ispita a navedeno je u Reenju, potrebno je da uputi (u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa) Zahtev za polaganje dravnog ispita (ime prezime, struna sprema, radno mesto i rok u kome eli da polae ispit) Sektoru za ljudske i materijalne resurse preko pisarnice. Ovaj Sektor je u obavezi da uz Zahtev dostavi i svu potrebnu dokumentaciju potrebnu za identifikovanje kandidata za polaganje dravnog ispita, kao i uplatnicu o izvrenoj uplati za polaganje dravnog ispita. Nakon izvesnog vremena dobiete obavetenje o danu i asu polaganja dravnog ispita i sva ostala potrebna uputstva od strane Komisije za polaganje dravnog ispita iz Ministarstva za dravnu upravu. Svi ispiti polau se u jednom danu i to pismeni deo ispita iz struke u prepodnevnim asovima, a u popodnevnim ostali predmeti koji se polau usmeno onim redosledom koji vama najvie odgovara. Na ispit je potrebno poneti: uplatnicu o izvrenoj uplati za polaganje ispita, linu kartu, olovku i nekoliko listova hartije radi pismenog dela ispita i pravljenja koncepta na postavljena pitanja u usmenom delu. Dobro se psihiki i fiziki pripremiti (pored materije koje treba da odgovarate) jer cela procedura traje negde oko 12 asova.

STRUNI ISPIT
Struni ispit je uslovni, i podrazumeva da kandidat koji ne poloi ovaj ispit nema pravo izlaska na ostale ispite koji su predvieni za polaganje dravnog ispita u dravnim orgaima. Struni ispit se polae iz oblasti na kojem radnom mestu je radnik zaposlen i koje poslove obavlja. Ako je rednik informatiarske struke ili obavlja poslove i radne zadatke vezane za rad sa raunarima polae ispred sdtrune komisije koja je koja se bavi istim poslovima npr. Republiki zavod za statistiku. U okviru strunog dela ipita Predsednik komisije zadaje temu iz oblasti koje kandidat obavlja i ispit se polae pismenim putem sa detaljnom obradom zadate teme. Nakon predaje pismenog rada, predsednik Komisije pregleda rad, ako je potrebno postavlja dodatna pitanja a ako ne odmah izdaje podtvrdu o rezultatu ispita.

1.

USTAVNO UREENJE
Pojam Ustava

Pod ustavom se podrazumeva pravni akt koji predstavlja osnovni i najvii Zakon u jednoj dravi, koji regulie drutvene i politike odnose. Ustav ine dve grupe pitanja. 1. Grupa pitanja koja se odnosi na dravnu vlast i organe i utvruje se njihova nadlenost, sistem podele vlasti i odnose izmeu dravnih organa, nain izbor i dr., 2. Druga grupa pitanja odnose se na drutvo i graane. Graanske slobode, prava i dunosti. Ustav donosi ustavotvorna skuptina ili moe da se donose u vidu programskog akta. Ustav se razlikuje po obimu materji i nainu donoenja. Po nainu donoenja ustavi se dele na oktroisane (podarene) ustavne paktove i tzv. Narodne ustave. Oktroisane ustave samostalno donose monarsi, Ustavne paktove donose monarh i parlament a tzv. Narodne ustave donose ustavotvorne skuptine. Ustavu kao najviem pravnom aktu moraju biti saglasni svi zakoni kao i drugi pravni akti. 1.2. USTAV RS - Ustav RS ne ureuje postupak donoenja ve samo postupak izmene ali u postupku izmene moe se i promeniti ceo Ustav to odluuje Narodna Skuptina. RS je donela novi Zakon o promeni ustava RS kojim Nardna Skuptina svojom odlukom obrazuje Ustavnu komisiju veinom od ukupnog narodnih poslanika i to 20 nar. Poslanika iz reda poslanika Narodne Skuptine srazmerno zastupljenosti politikih stranaka, 3 lana iz Vlade RS, 3 lana iz AP Vojvodine koje predlae Skuptina AP i 3 poslanika iz AP Kosova i Metohije. Nakona izraenog nacrta Ustava, Komisija daje na javnu raspravu koja traje 45 dana. Nakon javne rasprave Komisija sastavlja i utvruje tekst Ustava i dostavlja u roku od 15 dana Narodnoj Skuptini na usvajanje. Posle usvajanja u Narodnoj Skuptini Ustav se daje na referendum. Referendum je uspeno sproveden ako je na njega izalo vie od 50 % biraa upisanih u birake spiskove a potvren je ako se za izjasnilo vie od 50 % izalih biraa. 1.3. Ustavna povelja - Ustavnu povelju SCG donosi i menja Skuptina SCG. Usvaja se u Narodnoj Skuptini Srbiji i Skuptini Crne Gore u istovetnom tekstu i stupa na snagu kada se usvoju u Skuptini SCG a primenju je se od dana donoenaj u Skuptini SCG. Ustavna povelja dravne zajednice SCG ne pominje princip narodne (gradjanske) suverenosti, meutim, to je definisano u republikim ustavima. Vladavina prava kao podreenost vlasti pravnom poretku sprovodi se tako to svi zakoni SCG i drugi pravni akti ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. Zakonodavnu vlast vri Skuptina SCG. Izvrna vlast je podeljena izmeu inokosnog organa - Predsednika SCG i kolegijalnog organa vlasti Saveta Ministara. Sudska vlast pripada sudu SCG. Ekonomski odnosi u SCG zasnivaju se na trinoj privredi sa zajednikim tritem i slobodom kretanja robe ljudi i usluga po celoj teritoriji SCG.

Politiki pluralizam je uslov demokratskog drutvenog poretka kako u zajednici SCG tako i u svakoj republici posebno. Ratifikovani meunarodni ugovori imaju primat nad pravom SCG i pravom lanica. Verske zajednice su ravnopravne odvojene od drave i imaju prava na slobodno udruivanje i delovanje. Finansiranje dravne zajednice obezbeuju drave lanice za poslove i nadlenosti koje su povereni SCG. Dravljanstvo SCG se definie kroz dravljanstva zemalja lanica i dravljani SCG imaju sva prava i obaveze i na drugoj zemlji lanici osima prava glasanja. Teritorija dravne zajednice SCG je teritorija drava, koja je nepovrediva a granica izmeu drava lanica je nepromenljiva osim uz obostranu saglasnost. Ljudska i manjinska prava su definisana poveljom o ljudskim manjinskim pravima po najviim meunarodnim standardima. Ljudska i manjinska prava se mogu ograniiti samo u onoj meri koja je neophodna da bi se otvorenom i slobodnom demokratskom drutvu zadovoljila svrha zbog koje je ogranienje dozvoljeno. Proglaenje ratnog ili vanrednog stanja ako je opstanak dravne zajednice je dozvoljen vae za sve graane dravne zajednice bez diskriminacije. Mere koje propie Skuptina ili savet ministara SCG vae 90 dana i mogu se produavati na isti period novom odlukom. 1.4. Skuptina SCG Skuptina SCG je jednodoma sa 126 poslanika od kojih 91 iz Srbije i 35 iz Crne Gore.Poslanici se biraju iz svake drave lanice na osnovu zakona lanica a srazmerno zastupljenosti u svojim skuptinama. Skuptina SCG vri zakonodavnu vlast. Skuptina donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja poslanika s tim da za odluku glasa i veina poslanika od ukupnog broja poslanika svake dravne zajednice. Funkcioneri Skuptine SCG su Predsednik, potpredsednik i Generalni sekretar Skuptine. Predsednik i potpredsednike ne sme biti iz iste drave lanice. 1.5. Predsednik Srbije i Crne Predsednik Srbije i Crne Gore vri izvrnu vlast u okviru povelje. Predsednik SCG i predsednik Skuptine SCG ne mogu biti iz iste drave lanice. Predsednik za svoj rad odgovoran je Skuptini SCG. Predsednik predstavlja SCG, upravlja radom saveta ministara, predlae sastav saveta ministara, lan je Vrhovnog saveta odbrane SCG, dodeljuje odlikovanja, proglaava zakone koje je u nadlenosti Skuptine SCG, raspisuje izbore za Skuptinu SCG i dr. Svaki punoletan, radno sposoban graanin moe biti bran za predsednika. Predsednik i potpredsednik Skuptine predlau kandidata a poslanici glasaju javno prozivkom. Ako predsedniki kandidat ne dobije potrebnu veinu (veinu od polovine ukupnog broja poslanika i istovremeno veinu poslanika svake drave lanice) predsednik Skuptine u roku od 10 dana predlau novog kandidata a ako i taj kandidat ne dobije potrebnu veinu glasova rasputa se Skuptina SCG i raspisuju izbori. Ako predsednik SCG ne bude izabran u roku od 30 dana od konstituisanja Skuptine, postupak se ponavlja sa novim kandidatom, u

narednih 30 dana. Ako je i ovaj izbor neuspean Skuptina se rasputa i raspisuju novi izbori za Skuptinu. Mandat predsednika SCG traje 4 godine. 1.6. Savet ministara Savet ministara vodi izvrnu vlast u zajednici. Savet ministara utvruje i sprovodi politiku SCG, koordinira rad ministarstava, predae Skuptini zakone i druge vrste akata, imenuje i razreava diplomatsko-konzularne predstavnike, donosi podzakonske akte itd. Savet ministara ine predsednik SCG i pet ministara, lanovi Saveta ministara na dan izbora polau zakletvu. Organi uprave Saveta ministara su: ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo odbrane, ministarstvo za meunarodne ekonomske odnose, ministarstvo za unutranje ekonomske odnose i ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Po isteku od dve godine ministri odbrane i spoljnih poslova zamenjuju funkcije sa svojim zamenicima. Mandat ministara traje 4 godine. SCG ima Vojsku iji je zadatak odbrana SCG u skladu sa poveljom i meunarodnim principima o regulisanju upotrebu sile. Vojna obaveza sastoji se iz regrutne i obaveze sluenja vojnog roka. Vojni rok traje 9 meseci. Vojnik iz verskih i drugih razloga moe da slui vojni rok bez oruja i onda traje 13 meseci. 1.7. Narodna Skuptina Republike Srbije Narodna Skuptina Republike Srbije po svom ustavu je ustavotvorna i zakonodavna vlast. Odluuje o promeni ustava, donosi zakone i druge propise i opte akte, utvruje predlog odluke o promeni granice Republike, donosi razvojne i druge planove, utvruje teritorijalnu organizaciju u Republici, odluuje o ratu i miru, ratifikuje meunarodne ugovore, raspisuje republiki referendum, bira i razreava predsednika i potpredsednika Skuptine Sribije i dr. Narodna Skuptina Republike Srbije je jednodoma i ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbori za narodne poslanike moraju se odrati 30 dana pre isteka mandata narodnih poslanika kojima mandat istie. Graani biraju narodne poslanike tajnim glasanjem. Funkcioneri u Narodnoj skuptini su predsednik i potpredsednici i sekretar Narodne skuptine. Predsednik i potpredsednik se bira iz redova narodnih poslanika koga predloi najmanje 30 nar. Poslanika. Predsednik i potpredsednik je izabran ako za njega glasa vie od polovine prisutnih poslanika a ako je izbor sa liste vie kandidata izabran je onaj koji je dobio najvei broj glasova ali vie od polovine prisutnih narodnih poslanika. Predsednik Narodne skuptine vri poslove utvrene ustavom, predsedava sednicama, stara se o primeni poslovnika , stara se o odborima, i dr. U Narodnoj skuptini organizuju se poslanike grupe. Poslaniku grupu mogu da formiraju najmanje 5 narodnih poslanika iz iste ili drugih politikih stranaka. Odbori Narodne skuptine su: odbor za ustavna pitanja, za zakonodavstvo, za odbranu i bezbednost, za inostrane poslove, za pravosue i upravu, za meunarodne odnose, za odnose sa srbima van Srbije, za razvoj i ekonomske odnose, za finansije, za industriju, za saobraaj, za urbanizam i graevinarstvo,za poljoprivredu, za turizam i trgovinu, za zdravlje i porodicu, za zatitu ivotne sredine, za prosvetu, za omladinu i sport,za kulturu i informisanje, za nauku i tehnologiju, za rad, boraka i socijalna pitanja,za predstavke i predloge, administrativni, za privatizaciju, za privredne reforme, za ekonomske integracije, za smanjenje siromatva, za ravnopravnost poslova, za Kosovo i Metohiju. Broj narodni poslanika u odborima je od 11 do 25.

1.8. Predsednik Republike Srbije Predsednik Narodne Skptine RS raspisuje izbore za predsednika Republike. Kandidati za predsednika prijavljuju se Izbornoj komisiji uz najmanje 10 hiljada potpisa graana na predlog grupe graana ili neke politike stranke. Izborna komisija obavetava kandidata za predsednika o tome da li je njihova kandidatura prihvaena a ako nije nalae kandidatu da u roku 48 asova otkloni nedostatke. Predsednik se bira na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izabran je onaj kandidat koji je osvojio vie od polovine izalih biraa. U sluaj da nijedan kandidat nije u prvom krugu osvojio vie od 50 posto glasova, u drugi krug odlaze dva kandidata sa najveim brojem glasova. U drugom krugu nema cenzusa tako da je izabran kandidat koji je osvojio prostu veinu glasova biraa. Obzirom da se predsednik bira na neposrednim izborima njegov opoziv podrazumeva da se vri na neposredan nain. Mandat predsednika je 5 godina. Po naelu podele vlasti predsednik kao inokosni organ ima nadlenosti u vrenju dela izvrne vlasti. Predsednik republike nakon zavrenih izbora za poslanike Narodne Skuptine imenuje mandatara za sastav vladr predhodno konsultujui sve parlamentarne politike stranke, proglaava zakone koje donosi Skuptina sa pravom da vrati Skuptini neki Zakon na ponovno usvajanje. U sluaju da Skuptina ponovo izglasa zakon, predsednik Republike ne moe vie da ga ne proglasi. Predsednik republike je lan saveta za narodnu odbranu.

SISTEM DRAVNE UPRAVE

Izvrna vlast je jedna grana vlasti koja je nastala primenom naela podele vlasti u organizaciji drave, koja obezbeuje izvravanje vlasti (izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata). 2.1. Savet ministara SCG Savet ministara obavlja izvrnu vlastu u SCG tj. Politiko-izvrnu. Utvruje i sprovodi politiku SCG saglasno zajednikoj politici i interesima, koordinira rad ministarstava, predlaganje zakona i drugih akata Skuptini, imenovanje i razreenje diplomatskokonzularinih predstavnika, utvruje politiku izvravanja, obezbeuje izvravanje i neposredno izvrava zakone, podzakonske akte, odluke, kordinira radnom ministarstava i obezbeuje rad organa uprave, reava sukobe nadlenosti i drugih spornih pitanja koja nastaju izmeu dva ili vie organa uprave u vrenju poslova iz njene nadlenosti i dr. Uredbom o obrazovanju ministarstava, organizacija i slubi Saveta ministara obrazuju se ministarstva, organizacije. U ministarstvima se obavljaju poslovi koji se odnose na pripremanje predloga i utvrivanje, sprovoenje politike Saveta ministara, pripremanje politike za izvravanje zakona i drugih optih akata, izvravanje zakona, reavanje u upravnnim stvarima i vrenje upravnog nadzora. U organizacii (zavodu, direkciji, arhivu idr.) obavljaju se poslovi harmonizacije i koordinacije u upravnim poslovima kao i struni poslovi koji zahtevaju primenu naunih ili posebnih strunih metoda. U Generalnom sekretarijatu i slubama obavljaju se normativno-pravni poslovi upravno-nadzorni, upravni i struni poslovi iz nadlenosti Saveta ministara, odnosno struno-tehniki i drugi poslovi neophodni za funkcionisanje Saveta ministara i njihovih organa. U kolegijalnim organima (komisijama, komitetima, i raznim drugim telima) obavljaju se poslovi koji zahtevaju ekspertska znanja, multidisciplinarne i srodne prirode koja su od bitnog uticaja u svom postupku 2.2. Vlada Republike Srbije Neposrednu izvrnu vlast vri Vlada. Vlada vri poslove koji se mogu podeliti u dve grupe 1. grupa poslova koja se tiu neposredne izvrne vlasti, kao i ovlaenja i obrazovanje strunih slubi za potrebe vlade ( usklauje i usmerava rad ministarstava, utvruje naela za unutranju organizaciju, postavlja i razreava funkcionere u ministarstvima i drugim organizacijama, vri nadzor nad ministarstvima, ponitava ili ukida propise ministarstava, reava sukobe nadlenosti. izmeu ministarstava i drugih organa i organizacija u republici) i

2. grupa poslova, ovlaenja koja se tiu vrenje izvrne vlasti uopte (vodi politiku Republike Srbije i izvrava zakone, druge pravne akte i propise, donosi uredbe, odluke i druge akte za izvravanje zakona, predlae plan razvoja, prostorini plan, predlae zakone, daje miljenje o predlogu zakona i dr.) Vladu saainjavaju predsednik Vlade, potpredsednici i ministri koji rukovode radom ministarstava i ministri koji ne rukovode radom ministarstava (ministri bez portfelja). Vlada radi i odluuje na sednici kojoj prisustvuje veina lanova vlade izuzev kada odluuje o kolektivnoj ostavci, promeni ustava ili budetu i zavrnom raunu Republike, odluke su ponovane ako glasa veina od ukupnog broja lanova vlade. Organi dravne uprave ( reavaju u upravnim stvarima, upravni nadzor i druge upravne poslove odreene zakonom) su Ministarstva uz primenu zakona i drugih propisa donetih od strane Narodne skuptine i Vlade kao i opte akte predsednika Republike Organi dravne uprave imaju etiri nivoa odnosa i to 1. 2. 3. 4. prema Narodnoj skuptini i Vladi; prema organima optina, gradova i autonomnih pokrajina; prema graanima, preduzeima i drugim organima i odnos meu organizacijama dravne uprave.

- Naelo javnosti rada organa dravne uprave, - naelo legaliteta u radu organa dravne uprave, - slubena upotreba jezika i pisma u radu organa dravne uprave. Poslovi dravne uprave su: - primenjivanje zakona i drugih propisa, - reavanje u upravnim stvarima i - upravni nadzor. Pravni akti su osnovni oblik i sredstva ostvarivanja funkcije organa uprave. Postoje - normativni ili opti akti (pravilnik, naredba, uputstva) i - pojedinani akti (reenja) koji moraju biti usklaeni i na zakonu zasnovani. Nadlenost je skup zadataka i poslova koje pojedini objekat obavlja i vri. Postoje dve vrste nadlenosti a to su - stvarna nadlenost (prema vrsti poslova koje organ dravne uprave vri) i - mesna nadlenost (prostorni odnos organa dravne uprave prema poslu, zadatku). Nadlenost je istovremeno i pravo i obaveza za postupanje u nekoj upravnoj stvar. U sluaju kada nastane sukob nadlenosti (kada vie organa ima pravo i obavezu da postupa u upravnoj stvari ili se oglase da nemaju pravo postupanja u datoj upravnoj stvari) nadleni organ reava i odluuje koji organ dravne uprave ima nadlenost ili koji organ nema nadlenost. Postoje pozitivni (kada se dva ili vie organa dravne uprave proglase nadlenim) i negativni sukob nadlenosti (kada se dva ili vie dravna organa oglase kao nenadleni). Protiv reenja ili drugih upravnih akata dravnih organa dozvoljeno je izjaviti albu ( po principu dvostepenosti) a izuzetno nije kada je zakonom regulisano.

Sredstva za finansiranje poslova dravne uprave obezbeuju se u budetu Republike. 1. sredstva za isplatu zarada zaposlenih i funkcionera; 2. materijali trokovi; 3. sredstva za posebne namene; 4. sredstva za opremu i 5. sredstva za regrese godinjih odmora i druge posebne naknade i solidarne pomoi. Organi lokalne samouprave u vrenju poslova uprave su optine koje same obrazuju organe, organizacije i slube za njene potrebe i ureuju njihovu organizaciju rada u skladu sa zakonom. Peat dravnih i drugih organa Peat dravnih i drugih organa koristi; republiki organi, autonomne pokrajine, gradovi i optine u vrenju poslova iz njihovog delokruga; preduzea, ustanove i druge organizacije kada vre poslove dravne uprave koje im poveri Republika; dravni organi i drugi organi i organizacije za potvrdu autentinosti, javne ili drugog akta kojim odluuju ili slubeno opte sa drugim organima, pravnim licima i graanima. Oblik i sadraj peata utvren je Zakonom o peatu dravnih organa. Peat ima oblik kruga, u ijoj je sredini grb Republike Srbije, a tekst se ispisuje na srpskom jeziku, irilinim pismom (prenik 32 mm). Tekst peata organa u autonomnoj pokrajini ispisuje se na srpskom jeziku irilinim pismom, a moe se ispisivati i latininim pismom i na jeziku i pismu narodnosti, u skladu sa zakonom koji ureuje upotrebu jezika i pisma (prenik peata u ovim sluajevima je od 40 do 60 mm). Tekst peata ispisuje se u koncentrinim krugovima oko grba RS. U spoljnjem krugu peata ispisuje se naziv Republika Srbija a u peatima autonomnih pokrajina pored ovog naziva u sledeem krugu naziv AP. U sledeem krugu ispod ovih upisuje se naziv dravnog organa ili organizacije (ukoliko se radi o organizacionoj jedinici u dravnom ili drugom organu koja je zakonom ovlaena da reava u upravnom postupku njen naziv se upisuje u sledeem krugu). Sedite dravnog ili drugog organa ispisuje se u dnu peat. Pre nabavke i izrade peata dravni ili drugi organi duni su da pribave saglasnost na sadrinu i izgled peata od Ministarstva pravde.

10

1. UPRAVNI POSTUPAK I UPRAVNI SPOR

Upravni postupak je odnos meu licima, organima i organizacija, kao i njihova prava i obaveze i pravnog interesa. Pravila u upravnom postupku regulisana su Zakonom o optem upravnom postupku RS. Po ovom zakonu duni su da postupaju dravni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrene Zakonom o optem upravnom postupku . Po ovom zakonu duni su da postupaju i preduzea i druge organizacije kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im poverena zakonom reavaju. 1) organom koji vodi postupak, odnosno reava u upravnim stvarima smatra se organ uprave i drugi dravni organ, kao i preduzee i druga organizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja (u daljem tekstu: organ); 2) slubenom evidencijom smatra se evidencija koja je ustanovljena zakonom, kojom se organizovano registruju podaci ili injenice za odreene namene, odnosno za potrebe odreenih korisnika. Naelo zakonitosti Organi koji postupaju u upravnim stvarima reavaju na osnovu zakona i drugih propisa. U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlaen da reava po slobodnoj oceni reenje se mora doneti u granicama ovlaenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlaenje dato. Naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima, organi su duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodei rauna da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesima. Naelo efikasnosti Organi koji vode postupak, odnosno reavaju u upravnim stvarima, duni su da obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih lica, pravnih lica ili drugih stranaka. Naelo istine U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje zakonitog i pravilnog reenja (odlune injenice).

11

Naelo sasluanja stranke Pre donoenja reenja stranci se mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima koje su od znaaja za donoenje reenja. Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima u kojima je to zakonom doputeno. Naelo ocene dokaza Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaeno slubeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Naelo samostalnosti u reavanju Organ vodi postupak i donosi reenje samostalno, u okviru ovlaenja utvrenog zakonom, odnosno drugim propisom. Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti i na osnovu utvrenih injenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan sluaj. Naelo dvostepenosti u reavanju (pravo na albu) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Samo zakonom moe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije doputena, i to ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zatita zakonitosti. Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nije doputena. Naelo pravnosnanosti reenja Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su stranci odreene neke obaveze moe se ponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom. Naelo ekonominosti postupka Postupak se mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi porebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Naelo pruanja pomoi stranci Organ koji vodi postupak starae se da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju. Upotreba jezika i pisma u postupku Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi irilino pismo, a latiniko pismo - u skladu sa zakonom. Na podrujima na kojima je, u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

12

Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu jugoslovenski dravljani imaju pravo da tok postupka prate preko tumaa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik. Stvarna nadlenost Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupku odreuje se po propisima kojima se ureuje odreena upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreuje nadlenost pojedinih organa. Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisima. Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlenosti drugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvieno i pod uslovima propisanim tim zakonom. Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari moe na osnovu zakonskog ovlaenja preneti reavanje u toj stvari na drugi organ. Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, niti dogovorom organa, ako zakonom nije drukije odreeno. Mesna nadlenost se odreuje u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost - prema mestu u kome se ona nalazi; u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzea ili drugog pravnog lica prema seditu dravnog organa, preduzea ili drugog pravnog lica. prema prebivalitu stranke. Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a ako nema ni boravita - prema njenom poslednjem prebivalitu, odnosno boravitu u Saveznoj Republici Jugoslaviji; ako se mesna nadlenost ne moe odrediti odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje postupka. U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova. Ako su istovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Sukob nadlenosti Sukob nadlenosti izmeu organa sa teritorije razliitih republika reava ustavni sud dravne zajednice SCG. Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadleni za reavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za reavanje sukoba nadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svojoj nadlenosti, a moe ga podneti i stranka.

13

Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno e ponititi reenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnosno ponitie zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio kao nenadlean i dostavie spise predmeta nadlenom organu. Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stranka ne moe izjaviti posebnu albu niti voditi upravni spor. Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. Ako je o sukobu reio sud ili vlada, alba nije doputena. Pravna pomo Za izvrenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti van podruja nadlenog organa, taj organ e zamoliti nadleni organ na ijem podruju treba preduzeti radnju. Organi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo u upravnom postupku. Ta pomo se trai slubenom zamolnicom. Izuzee Slubeno lice koje reava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzee se ako je: u predmetu u kome se vodi postupak stranka, odnosno svedok, vetak, punomonik ili zakonski zastupnik stranke; Ako je sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, Ako je u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u donoenju reenja. O izuzeu se odluuje zakljukom. Stranka Stranka je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reava u postupku. Stranka moe biti i sindikalna organizacija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organizacije Procesna sposobnost i zakonski zastupnik Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama vriti radnje u postupku (procesna sposobnost). Za procesno nesposobno lice radnje u postupku vri njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog dravnog organa.

14

Pravno lice vri radnje u postupku preko svog, odnosno zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika koji se odreuje na osnovu opteg akta tog pravnog lica, ako nije odreen aktom nadlenog dravnog organa. Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne moe da se nastavi, organ e obustaviti postupak zakljukom protiv kog je doputena posebna alba. Privremeni zastupnik Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ije je prebivalite, odnosno boravite nepoznato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj stranci privremenog zastupnika ako to trai hitnost predmeta, Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i dr. nemaju svojstvo pravnog lica a nemaju zakonskog zastupnika, odnosno ovlaenog predstavnika ni punomonika, organ koji vodi postupak postavie toj stranci privremenog zastupnika. Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duno je da se primi zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji su predvieni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku za koji je izrino postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlaeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomonik. Dve stranke ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. U tom sluaju dune su da naznae ko e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik, ili postaviti zajednikog punomonika. Punomonik Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrediti punomonika koji e zastupati stranku u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik. I pored punomonika, sama stranka moe davati izjave a one se mogu od nje i neposredno traiti. Stranka koja je prisutna kad njen punomonik daje usmenu izjavu, moe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika. Punomonik moe biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom. Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno u zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik, o usmenom punomoju stavie se zabeleka u spisu predmeta. Punomoje se moe dati u obliku privatne isprave. Za obim punomoja merodavna je sadrina punomoja. Punomoje se moe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a moe se i vremenski ograniiti.

15

Punomoje ne prestaje smru stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati ranije punomoje.

Podnesci
Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima. Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili alju potom pismeno, ili se usmeno saoptavaju u zapisnik, a mogu se, ako nije drukije propisano, izjavljivati i telegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saoptenja mogu se davati i telefonom, ako je to, po prirodi stvari, mogue. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Organ koji je nadlean za prijem podneska duan je da primi svaki podnesak koji mu se predaje, odnosno da uzme u zapisnik podnesak koji mu se usmeno saoptava. Ako utvrdi nedostatke tehnike ili druge prirode u podnesku skree panju na nedostatke a ako stranka i dalje insistira na prijemu, organ je duan da primi uz kratko objanjenje zapisano na aktu. Slubeno lice koje primi podnesak duno je, na usmeni zahtev podnosioca, da mu potvrdi prijem podneska. Za tu potvrdu ne plaa se taksa. Kad organ potom dobije podnesak za iji prijem nije nadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, poslae podnesak bez odlaganja nadlenom organu, i o tome e obavestiti stranku. Ako organ ne moe da utvrdi koji je organ nadlean za rad po podnesku, donee zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadlenosti i zakljuak odmah dostaviti stranci. Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadri naroito: oznaenje organa kome se upuuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik, punomonik ili predstavnik, ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalite, odnosno boravite (adresu) ili firmu i sedite podnosioca, odnosno zastupnika, punomonika ili predstavnika. Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Izuzetno, podnesak moe umesto podnosioca potpisati njegov brani drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili ki, ili advokat koji je po ovlaenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak duno je da na podnesku potpie svoje ime i stavi svoju adresu. Ako podnesak sadri vie zahteva koji se moraju reavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzee u reavanje zahteve za ije je reavanje nadlean, a sa ostalim zahtevima postupie tako to e dostaviti nadlenim organima na koje se odnosi.

Pozivanje
Organ koji vodi postupak ovlaen je da poziva lice ije je prisustvo u postupku potrebno, a koje boravi na njegovom podruju. Po pravilu, pozivanje se ne moe vriti radi dostavljanja pismenih otpravaka reenja, odnosno zakljuaka, ili radi saoptenja koja se mogu izvriti potom ili na drugi nain pogodniji za lice kome saoptenje treba dostaviti.

16

Na usmenu raspravu moe biti pozvano lice koje boravi van podruja organa koji vodi postupak ako se time postupak ubrzava ili olakava, a dolazak ne prouzrokuje vee trokove ili veu dangubu za pozvanog. Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain. U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogue i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak itd.), i koja pomona sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice duno da doe lino ili moe poslati punomonika koji e ga zastupati i upozorie se da je, u sluaju spreenosti da se odazove pozivu, duno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani e se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu ili ne izvesti da je spreen da doe. Pozvano lice duno je da se odazove pozivu. Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreeno da doe, duno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spreenosti nastao docnije - odmah po saznanju tog razloga. Ako se lice kome je poziv lino dostavljen (lan 77) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, moe biti privedeno, a pored toga i kanjeno novanom kaznom Te mere e se primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaeno da e se primeniti.

Zapisnik
O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupku, sastavlja se zapisnik. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vri radnju, mesto u kome se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, predmet u kome se ona vri i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomonika ili predstavnika. Zapisnik treba da sadri, tano i kratko, tok i sadraj izvrenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da se ogranii na ono to se tie same upravne stvari koja je predmet postupka kao i izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilau zapisniku. Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuenja zapisnika moraju ostati itljiva i overena potpisom slubenog lica koje rukovodi radnjom postupka. U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati ni menjati. Dopuna u ve zakljuenom zapisniku unosi se u dodatak zapisniku. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima i ostalim licima koja uestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika e se navesti da je zapisnik proitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko e se upisati sadraj primedaba. Zatim e zapisnik potpisati lice koje je uestvovalo u radnji, a na kraju e ga overiti slubeno lice koje je rukovodilo radnjom, kao i zapisniar - ako ga je bilo.

17

Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom troku prepiu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa vre se pod nadzorom odreenog slubenog lica. Pravo da razgleda spise i da o svom troku prepie, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tree lice koje za to uini verovatnim svoj pravni interes. Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili treeg lica. Nain dostavljanja Dostavljanje pismena (poziva, reenja, zakljuaka i drugih slubenih spisa) vri se, po pravilu, tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno bilo neposredno ili putem pote radnim danom, danju a samo izuzetno nedeljom i praynicima i nou uz saglasnost organa koji vodi postupak. Dostavljanje potom moe se vriti i u nedelju i na dan dravnog praznika. Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvriti, a advokatu - u njegovoj advokatskoj kancelariji. Kad se lice kome dostavljanje treba izvriti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslih lanova njegovog domainstva. Ako se dostavljanje ne moe izvriti a nije utvreno da je lice kome dostavljanje treba izvriti odsutno, dostavlja e predati pismeno nadlenom organu na ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vri, ili poti u njegovom prebivalitu, ako se dodstavljanje vri potom. Na vratima stana, poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvriti dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti dostavlja e oznaiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribio na vrata i stavie svoj potpis. Obavezno lino dostavljanje Dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja poinje tei rok koji se ne moe produavati, ili kad to naroito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvreno lino dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. Dostavljanjem pismena punomoniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismeno trebalo dostaviti. Zajedniki pomonik za primanje pismena duan je, bez odlaganja, obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omoguiti im da pregledaju, prepiu i overe pismeno koje, po pravilu, on treba da uva. U pismenu koje se dostavlja punomoniku za primanje pismena oznaie se sva lica za koja se dostavljanje vri.

18

Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima vri se predajom pismena slubenom licu, odnosno licu odreenom za primanje pismena, ako za pojedine sluajeve nije drukije propisano. Ako dostavlja u odreenom radnom vremenu ne nae lice odreeno za primanje pismena, predaju pismena moe izvriti bilo kom licu zaposlenom u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog lana koje se zatekne u njihovim prostorijama. Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uivaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vri preko saveznog organa nadlenog za inostrane poslove, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. Dostavljanje javnim saoptenjem Ako se radi o veem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, dostavljanje e se izvriti javnim saoptenjem na oglasnoj tabli organa koji je pismeno izdao. Smatra se da je dostavljanje izvreno po isteku 15 dana od dana isticanja saoptenja na oglasnoj tabli ako organ koji je pismeno izdao ne odredi dui rok. Pored objavljivanja na oglasnoj tabli, organ moe objaviti saoptenje i u dnevnoj tampi, odnosno u drugim sredstvima javnog obavetavanja ili na drugi uobiajeni nain. Odbijanje prijema Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, ili to uini lice zaposleno u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to uini lice koje su za primanje pismena odredili organizacija, naselje, grupa lica i dr., koji nemaju svojstvo pravnog lica (lan 40. stav 2), dostavlja e pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj je odnosno lice zaposleno, ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Promena prebivalita, odnosno boravita ili sedita Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene svoje prebivalite, odnosno boravite ili sedite, duni su da o tome odmah obaveste organ koji vodi postupak. Ako oni to ne uine, a dostavlja ne moe saznati kuda su se odselili, organ e odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vre pribijanjem pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak. Dostavnica Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam slovima naznaiti dan prijema. Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvreno.

19

ROKOVI Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odreeni rokovi. Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, slubeno lice koje vodi postupak. Rok koji je odredilo slubeno lice koje vodi postupak, kao i rok odreen propisima za koji je predviena mogunost produenja, moe se produiti na molbu zainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produenje. Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raunati i na asove. Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kog treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok istie istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje poti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuen. POVRAAJ U PREANJE STANJE Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvri neku radnju postupka, pa je usled tog proputanja iskljuena od vrenja te radnje, dozvolie se, po njenom predlogu, povraaj u preanje stanje. Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolie joj se povraaj u preanje stanje i kad je ona iz neznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno poslala potom, odnosno predala nenadlenom organu. Stranka je duna da u predlogu za povraaj u preanje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvri proputenu radnju i da te okolnosti uini bar verovatnim u roku od osam dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. Protiv zakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije doputena alba, osim ako je povraaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedoputen. Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog za povraaj u preanje stanje doputena je posebna alba, osim ako je zakljuak doneo drugostepeni organ.

20

Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ nadlean za odluivanje o tom predlogu moe privremeno prekinuti postupak dok zakljuak o predlogu ne postane konaan. Kad je povraaj u preanje stanje dozvoljen, postupak se vraa u stanje u kome se nalazio pre proputanja, a ponitavaju se sva reenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem. Trokovi organa i stranaka Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao to su: putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetake, tumae, odnosno prevodioce, uviaj, oglase i sl., a koji su nastali sprovoenjem postupka po nekoj upravnoj stvari, padaju, po pravilu, na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao. Kad lice koje uestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom ili obeu trokove pojedinih radnji u postupku, duno je da snosi te trokove. Kad je postupak koji je pokrenut po slubenoj dunosti zavren povoljno za stranku, trokove postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo. Svaka stranka snosi, po pravilu, sama svoje trokove prouzrokovane postupkom, kao to su trokovi dolaenja, danguba, izdaci za takse, za pravno zastupanje i struno pomaganje. Kad u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je prouzrokovala postupak, a na iju je tetu postupak zavren, duna je da protivnoj stranci naknadi opravdane trokove nastale u postupku. Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je zavren poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno. Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Ako se ti trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ijem je predlogu izvrenje sprovedeno. Izmena zahteva Poto je postupak pokrenut, stranka moe, do donoenja reenja u prvom stepenu, proiriti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju. Ako organ koji vodi postupak ne dozvoli proirenje ili izmenu zahteva, donee o tome zakljuak. Protiv takvog zakljuka doputena je posebna alba. Odustanak od zahteva Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka. Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak donee zakljuak kojim se postupak obustavlja. O tome e biti obavetena protivna stranka, ako je ima. Ako je dalje voenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ e produiti voenje postupka.

21

Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, organ moe obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak e se nastaviti ako stranka to zahteva. Protiv zakljuka kojim se obustavlja postupak doputena je posebna alba. Poravnanje Ako u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim zahtevima, slubeno lice koje vodi postupak nastojae u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim pitanjima. Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica. Slubeno lice koje vodi postupak mora na to paziti po slubenoj dunosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na tetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica, organ koji vodi postupak nee prihvatiti da se zakljui poravnanje i o tome e doneti poseban zakljuak. Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik. Overen prepis zapisnika predae se strankama ako ga trae. Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u postupku (izvrna isprava). POSTUPAK DO DONOENJA REENJA Pre donoenja reenja moraju se utvrditi sve odlune injenice i okolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja i strankama omoguiti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Slubeno lice koje vodi postupak moe u toku celog postupka upotpunjavati injenino stanje i izvoditi dokaze radi utvrivanja i onih injenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrene. Slubeno lice koje vodi postupak naredie po slubenoj dunosti izvoenje svakog dokaza ako nae da je to potrebno radi razjanjenja stvari. Skraeni postupak Organ moe po skraenom postupku reiti upravnu stvar neposredno: ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su organu poznate; ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reiti na osnovu injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazima samo posredno utvruju, pa su injenice ili okolnosti uinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti; kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba da bude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim.

22

Poseban ispitni postupak Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja odlunih injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Tok ispitnog postupka odreuje, prema okolnostima pojedinog sluaja, slubeno lice koje vodi postupak Slubeno lice koje vodi postupak odluuje da li e se raspravljanje i dokazivanje vriti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet. Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zatiene interese. Usmena rasprava Slubeno lice koje vodi postupak odreuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom sluaju kad je to korisno za razjanjenje upravne stvari a mora je odrediti: 1) u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima; ili 2) kad treba da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak. Usmena rasprava je javna. Slubeno lice koje vodi postupak moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo: ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti, ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave, ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici, ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu. Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae. Usmena rasprava odrae se, po pravilu, u seditu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviaj u mestu van sedita tog organa, usmena rasprava se moe odrati na mestu uviaja. Slubeno lice koji vodi postupak duno je da na poetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih - da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni. Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, slubeno lice koje vodi postupak odloie usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena. Ako na usmenu mada je uredno zahtev povukla, tome doputena povukla, ili ako raspravu ne doe stranka po ijem je zahtevu postupak pokrenut, pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se moe pretpostaviti da je organ koji vodi postupak obustavie postupak. Protiv zakljuka o je posebna alba. Ako se ne moe pretpostaviti da je stranka zahtev bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po slubenoj

23

dunosti, slubeno lice e, prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili e je odloiti. Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, slubeno lice koje vodi postupak moe sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog reenja stvari. Dokazivanje injenice na osnovu kojih se donosi reenje (odlune injenice) utvruju se dokazima. Kao dokaz mogu se upotrebiti sva sredstva podesna za utvrivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom sluaju, kao to su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i miljenja vetaka, uviaj. Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate. Isprave Isprava koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, odnosno preduzee ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlaenja (javna isprava), dokazuje ono to se u njoj potvruje ili odreuje. Ta isprava moe biti prilagoena elektronskoj obradi podataka. Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, slubeno lice koje vodi postupak ocenie prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost za reavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Svedoci Svedok moe biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i koje je u stanju da to svoje opaanje saopti. Lice koje u postupku uestvuje u svojstvu slubenog lica ne moe biti svedok. Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu i da svedoi. Ne moe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti. Svedok moe uskratiti svedoenje: ako bi odgovor na pojedina pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji i drugim linijama srodstva. ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da uva poslovnu, profesionalnu, umetniku ili naunu tajnu; Svedoci se sasluavaju pojedinano, bez prisustva svedoka koji e se docnije sasluati.

24

Sasluani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole slubenog lica koje vodi postupak. Slubeno lice koje vodi postupak moe sasluanog svedoka ponovo sasluati, a svedoke iji se iskazi ne slau moe suoiti. Svedok e se prethodno upozoriti da je duan da govori istinu, da ne sme nita preutati i da moe na svoj iskaz biti zaklet, pa e mu se predoiti i posledice davanja lanog iskaza. Zakletva se polae usmeno, izgovaranjem rei: "Zaklinjem se da sam o svemu o emu sam ovde pitan govorio istinu i da nita to o ovoj stvari znam nisam preutao". Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, organ koji vodi postupak moe narediti da se prinudno dovede i da snosi trokove dovoenja, a moe mu izrei novanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 1.500 dinara. Izjava stranke Ako za utvrivanje odreene injenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva injenica ne moe utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrivanje te injenice moe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke moe se uzeti kao dokaz i u upravnim stvarima malog znaaja ako bi odreenu injenicu trebalo utvrivati sasluanjem svedoka koji ivi u mestu udaljenom od sedita organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugih dokaza, bilo oteano ostvarivanje prava stranke. Vetaci Kad je za utvrivanje ili ocenu neke injenice vane za reavanje u upravnoj stvari potrebno struno znanje kojim ne raspolae slubeno lice koje vodi postupak, izvee se dokaz vetaenjem. Ako bi dokazivanje vetaenjem bilo nesrazmerno skupo prema znaaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar e se reiti na osnovu drugih dokaza. Za vetake e se odrediti struna lica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlaenje za davanje miljenja o pitanjima odgovarajue struke. Svako ko ima potrebnu strunu spremu mora se primiti dunosti vetaka, osim ako ga slubeno lice koje vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao to su preoptereenost vetaenjima, drugim poslovima i slino. Vetak moe uskratiti vetaenje iz istih razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje. Ako nalaz i miljenje vetaka nisu jasni ili potpuni, ili se nalazi i miljenje vetaka bitno razlikuju, ili miljenje nije dovoljno obrazloeno, ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim sasluanjem vetaka, ponovie se vetaenje, sa istim ili drugim vetacima, a moe se zatraiti i vetaenje od naune ili strune organizacije. Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili doe ali odbije da vetai, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i miljenje,

25

moe se kazniti za povredu procesne discipline novano ili da se trai da plati trokove koji su nastali u okviru vetaenja Uviaj Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaanje slubenog lica koje vodi postupak. Stranke imaju pravo da prisustvuju uviaju. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koja e lica, pored stranaka, prisustvovati uviaju. Uviaj se moe izvriti i uz uee vetaka. Slubeno lice koje rukovodi uviajem pazie da uviaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povreena neija poslovna, profesionalna, nauna ili umetnika tajna. Obezbeenje dokaza Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano, moe se, radi obezbeenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego to je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes. O obezbeenju dokaza donosi se poseban zakljuak. Protiv zakljuka kojim se odbija predlog za obezbeenje dokaza doputena je posebna alba koja ne prekida tok postupka. REENJE Na osnovu odlunih injenica utvrenih u postupku, organ nadlean za reavanje donosi reenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Kad je zakonom ili drugim propisima odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa, svaki od njih duan je da rei o toj stvari. Ti organi e se sporazumeti koji e od njih izdati reenje, a u reenju mora biti naveden akt drugog organa. Ako je traena saglasnost ili miljenje drugog organa, Organ koji donosi reenje duan je da u svom reenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost. Organ ija je saglasnost ili miljenje potrebno za donoenje reenja, duan je da saglasnost, odnosno miljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraeno, bilo pozitivno ili negativno a ako to ne izvri u zadato roku smatra se da je saglasnos ili miljenje pozitivno. Oblik i sastavni delovi reenja Svako reenje mora se kao takvo oznaiti. Izuzetno, posebnim propisima moe se predvideti da se reenju moe dati i drugi naziv. Reenje se donosi pismeno. Izuzetno, reenje se moe doneti i usmeno ali uz naknadnu obavezu i pismeno.

26

Reenje sadri: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom reenja, potpis (ili faksimil) slubenog lica i peat organa. Reenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Uvod reenja sadri: naziv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomonika, ako ga ima, i kratko oznaenje predmeta postupka. Ako su reenje donela dva ili vie organa, ili je ono doneseno uz saglasnost dva ili vie organa, to se mora navesti u uvodu, a ako je stvar reio kolegijalni organ, u uvodu se oznaava dan sednice na kojoj je stvar reena. Dispozitivom se reava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reeno. Dispozitiv mora biti kratak i odreen, a ako je potrebno, moe se podeliti i na vie taaka. Dispozitivom se moe reiti i o trokovima postupka, Ako se reenjem nalae izvrenje neke radnje, u dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Kad je propisano da alba ne odlae izvrenje reenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. U Obrazloenju se navodi kratak ili opiran tok postupka ili izjava stranaka u zavisnosti od sloenosti upravnog postupka. Ako alba ne odlae izvrenje reenja, obrazloenje sadri i pozivanje na propis koji to predvia. U obrazloenju reenja moraju se obrazloiti i zakljuci protiv kojih nije doputena posebna alba. Kad se protiv reenja moe izjaviti alba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, u kom roku, u koliko primeraka i s kolikom taksom se predaje, kao i da se moe izjaviti i u zapisnik. Kad se protiv reenja moe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kome se sudu tuba podnosi, u koliko primeraka i u kom roku, a kad se moe pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se moe obratiti i u kom roku. Kad je u reenju dato pogreno uputstvo, stranka moe postupiti po vaeim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrenom uputstvu, ne moe zbog toga trpeti tetne posledice. Kad u reenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno ili pogreno, stranka moe postupiti po vaeim propisima, a moe, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, traiti od organa koji je reenje doneo da ga dopuni. Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo reenja, stavlja se posle obrazloenja, s leve strane. Reenje potpisuje slubeno lice koje ga donosi. Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui, ako zakonom ili drugim propisom nije drukije odreeno.

27

Ako se radi o upravnoj stvari koja se tie veeg broja lica koja organu nisu poznata, moe se za sve njih doneti jedno reenje ali ono mora sadravati takve podatke da se iz njih moe lako utvrditi na koja se lica reenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici nepokretnosti u odreenoj ulici i sl.). Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili imovinu, organ moe doneti reenje i usmeno. Delimino, dopunsko i privremeno reenje Kad se u jednoj upravnoj stvari reava o vie pitanja, a samo su neka od njih sazrela za reavanje, i kad se pokae kao celishodno da se o tim pitanjima odlui posebnim reenjem, organ moe doneti reenje samo o tim pitanjima (delimino reenje). Delimino reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. Ako je prema okolnostima sluaja neophodno pre zavretka postupka doneti reenje kojim se privremeno ureuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se reenje donosi na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. U takvom reenju mora biti izriito naznaeno da je privremeno. Donoenje privremenog reenja po predlogu stranke organ moe usloviti davanjem obezbeenja za tetu koja bi mogla usled izvrenja nastati za suprotnu stranku ako osnovni zahtev predlagaa ne bude usvojen. Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka ukida se privremeno reenje doneseno u toku postupka. Privremeno reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno reenje. Rok za izdavanje reenja Kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti ako je to u interesu stranke, a pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moe doneti reenje bez odlaganja (reavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci to pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po slubenoj dunosti, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. U ostalim sluajevima, kad se postupak pokree povodom zahteva stranke, odnosno po slubenoj dunosti, ako je to u interesu stranke, organ je duan da donese reenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok. Ako organ protiv ijeg je reenja doputena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen zahtev odbijen. Ako alba nije doputena, stranka moe neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuju upravni sporovi. Ispravljanje greaka u reenju Organ koji je doneo reenje, odnosno slubeno lice koje je potpisalo ili izdalo reenje, moe u svako vreme ispraviti tehnike greke, kao i druge oigledne

28

netanosti u reenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greke proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo reenje koje se ispravlja. O ispravci se donosi poseban zakljuak. Beleka o ispravci upisuje se u izvornik reenja, a ako je to mogue, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Beleku potpisuje slubeno lice koje je potpisalo zakljuak o ispravci. ZAKLJUAK Zakljukom se odluuje o pitanjima koja se tiu postupka. Zakljukom se odluuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, a kojima se ne odluuje reenjem. Zakljuak donosi slubeno lice koje vri onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljuka, Ako se zakljukom nalae izvrenje neke radnje, odredie se i rok u kome se ta radnja mora izvriti. Zakljuak se saoptava zainteresovanim licima usmeno, a u pismenom obliku se izdaje na zahtev lica koje moe protiv zakljuka izjaviti posebnu albu, ili kad se moe odmah traiti izvrenje zakljuka. Protiv zakljuka moe se izjaviti posebna alba samo kad je to zakonom izriito predvieno. Takav zakljuak mora biti obrazloen i sadravati i uputstvo o albi. alba se izjavljuje u istom roku, na isti nain i istom organu kao i alba protiv reenja. Zakljuke protiv kojih nije doputena posebna alba mogu stranke i druga lica koja imaju pravni interes pobijati albom protiv reenja, osim ako je alba protiv zakljuka ovim zakonom iskljuena. alba ne odlae izvrenje zakljuka, osim ako je zakonom ili samim zakljukom drukije odreeno. ALBA Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Dravni, odnosno javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovlaeni, mogu izjaviti albu protiv reenja kojim je povreen zakon u korist fizikog ili pravnog lica, a na tetu javnog interesa. Protiv prvostepenog reenja saveznog ili republikog ministarstva ili drugog samostalnog saveznog ili republikog organa uprave, odnosno upravne organizacije moe se izjaviti alba samo kad je to zakonom predvieno, kao i u sluaju kad se radi o upravnoj stvari u kojoj je iskljuen upravni spor. Protiv reenja vlade ne moe se izjaviti alba. Nadlenost organa za reavanje po albi Za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom.

29

Za reavanje u drugom stepenu ne moe se utvrivati nadlenost u okviru organa koji je u upravnoj stvari reavao u prvom stepenu. Po albi protiv prvostepenih reenja podrunih organa i organizacionih jedinica koji su obrazovani sa zadatkom da vre odreene upravne poslove iz nadlenosti odreenog dravnog organa Ako za reavanje po albi na reenje koje je donelo preduzee ili druga organizacija, kojima je zakonom povereno vrenje javnog ovlaenja, nije odreen drugostepeni organ, po albi reava dravni organ nadlean za odgovarajuu upravnu oblast. Rok za albu alba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, ako zakonom nije drukije odreeno. U toku roka za albu reenje se ne moe izvriti. Kad je alba propisno izjavljena, reenje se ne moe izvriti sve dok se reenje koje je doneseno po albi ne dostavi stranci. Izuzetno, reenje se moe izvriti u albenom roku, kao i poto je alba izjavljena, ako je to zakonom predvieno, ako se radi o preduzimanju hitnih mera Sadraj albe U albi se mora navesti reenje koje se pobija i oznaiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je da alilac u albi izloi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije izneo u prvostepenom postupku. Ako su u albi iznesene nove injenice i novi dokazi, a u postupku uestvuju dve stranke ili vie stranaka sa suprotnim interesima, albi se prilae jo i onoliko primeraka albe koliko ima takvih stranaka. U tom sluaju, organ dostavlja svakoj stranci primerak prepisa albe i ostavlja joj rok da se o novim injenicama i dokazima izjasni. Taj rok ne moe biti krai od osam ni dui od 15 dana od dana dostavljanja. Predavanje albe alba se neposredno predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje. Ako je alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah alje prvostepenom organu. alba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu. Rad prvostepenog organa po albi Prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica. Nedoputenu, neblagovremenu ili od neovlaenog lica izjavljenu albu prvostepeni organ odbacie svojim zakljukom.

30

Blagovremenost albe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu. Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moe stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. Protiv novog reenja stranka ima pravo albe. Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na reavanje upravne stvari, on moe postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona. Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno reenje moe u granicama zahteva stranke upravnu stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija. Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu. Reavanje drugostepenog organa po albi Ako je alba nedoputena, neblagovremena ili izjavljena od neovlaenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je organ koji je nadlean za reavanje po albi. Ako albu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u reavanje. Drugostepeni organ moe odbiti albu, ponititi reenje u celini ili delimino, ili ga izmeniti. Drugostepeni organ e odbiti albu kad utvrdi da je postupak koji je reenju prethodio pravilno sproveden i da je reenje pravilno i na zakonu zasnovano, a alba neosnovana. Kad drugostepeni organ nae da je prvostepeno reenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u reenju navedeni, on e u svom reenju izloiti te razloge, a albu odbiti. Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku uinjena nepravilnost koja ini reenje nitavnim, oglasie takvo reenje nitavnim, kao i onaj deo postupka koji je sproveden posle te nepravilnosti. Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno reenje doneo nenadlean organ, ponitie to reenje po slubenoj dunosti i dostaviti predmet nadlenom organu na reavanje. U obrazloenju drugostepenog reenja moraju se oceniti i svi navodi albe. Ako je prvostepeni organ u obrazloenju svog reenja pravilno ocenio navode koji se u albi iznose, drugostepeni organ moe se pozvati na razloge prvostepenog reenja. Rok za donoenje reenja po albi Reenje po albi mora se doneti i dostaviti stranci to pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje albe, ako posebnim zakonom nije odreen krai rok.

31

Ako stranka odustane od albe, postupak po albi obustavlja se zakljukom, protiv koga nije doputena alba. Protiv tog zakljuka moe se neposredno pokrenuti upravni spor pred nadlenim sudom. Organ koji je doneo drugostepeno reenje alje, po pravilu, svoje reenje, sa spisima predmeta, prvostepenom organu, koji je duan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa. Pokretanje ponavljanja postupka Postupak okonan reenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konano reenje) ponovie se: ako se sazna za nove injenice, ili se nae ili stekne mogunost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ve izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukijeg reenja da su te injenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku; ako je reenje doneseno na osnovu lane isprave ili lanog iskaza svedoka ili vetaka, ili ako je dolo kao posledica dela kanjivog po krivinom zakonu; ako se reenje zasniva na presudi donesenoj u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup, a ta presuda je pravnosnano ukinuta; ako je reenje donelo slubeno lice koje nije bilo ovlaeno za njegovo donoenje; Ponavljanje postupka moe traiti stranka, a organ koji je doneo reenje kojim je postupak zavren moe pokrenuti ponavljanje postupka po slubenoj dunosti. Kad organ koji je nadlean za reavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlaeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uinjena verovatnom. Zahtev za zatitu zakonitosti Protiv reenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj nije dozvoljeno voenje upravnog spora (pravnosnano reenje), a sudska zatita nije obezbeena ni van upravnog spora, dravni, odnosno javni tuilac ima pravo da podnese zahtev za zatitu zakonitosti ako smatra da je reenjem povreen zakon. Zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti u roku od jednog meseca od dana kad je reenje dostavljeno tuiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od est meseci od dana dostavljanja stranci. Povodom zahteva za zatitu zakonitosti organ moe prihvatiti zahtev i ukinuti pobijano reenje ili odbiti zahtev. Protiv reenja donesenog po zahtevu za zatitu zakonitosti alba nije doputena. Ukidanje i menjanje pravnosnanog reenja uz pristanak ili po zahtevu stranke Ako je pravnosnanim reenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to reenje smatra da je u tom reenju nepravilno primenjen materijalni zakon, moe reenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklaivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog reenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vrea pravo treeg lica. Pristanak stranke je obavezan i za izmenu na tetu stranke pravnosnanog reenja kojim je stranci odreena obaveza.

32

Oglaavanje reenja nitavim Nitavim se oglaava reenje: koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadlenosti ili u stvari o kojoj se uopte ne moe reavati u upravnom postupku; koje bi svojim izvrenjem moglo prouzrokovati neko delo kanjivo po krivinom zakonu; ije izvrenje nije mogue; koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na to stranka nije naknadno izriito ili preutno pristala; Reenje se moe u svako doba oglasiti nitavim po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca. Reenje se moe oglasiti nitavim u celini ili delimino. Protiv reenja kojim se neko reenje oglaava nitavim ili se odbija predlog stranke ili dravnog, odnosno javnog tuioca za oglaavanje reenja nitavim doputena je alba. Ako nema organa koji reava po albi, protiv tog reenja moe se neposredno pokrenuti upravni spor. Pravne posledice ponitavanja i ukidanja Ponitavanjem reenja i oglaavanjem reenja nitavim ponitavaju se i pravne posledice koje je to reenje proizvelo. Ukidanjem reenja ne ponitavaju se pravne posledice koje je reenje ve proizvelo, ali se onemoguava dalje proizvoenje pravnih posledica ukinutog reenja. Dunost obavetavanja nadlenog organa u sluaju postojanja razloga ponavljanje postupka, odnosno za ponitavanje, ukidanje ili menjanje reenja IZVRENJE Izvrenje reenja (izvrno reenje) donesenog u postupku sprovodi se radi ostvarivanja novanih ili nenovanih obaveza. Prvostepeno reenje postaje izvrno: istekom roka za albu, ako alba nije izjavljena; dostavljanjem stranci, ako alba nije doputena; dostavljanjem stranci, ako alba ne odlae izvrenje; dostavljanjem stranci reenja kojim se alba odbacuje ili odbija. Drugostepeno reenje kojim je izmenjeno prvostepeno reenje postaje izvrno kad se dostavi stranci. Ako je u reenju odreeno da se radnja koja je predmet izvrenja moe izvriti u ostavljenom roku, reenje postaje izvrno istekom tog roka. Ako reenjem nije odreen rok za izvrenje radnje, reenje postaje izvrno u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Reenjem ostavljeni rok za izvrenje reenja, odnosno propisani rok od za

33

15 dana poinje da tee od dana kad reenje, u smislu st. 3. i 4. ovog lana postane izvrno. Izvrenje se moe sprovesti i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je uestvovalo u poravnanju. Ako alba odlae izvrenje reenja, a reenje se odnosi na dve stranke ili vie stranaka koje u postupku uestvuju sa istovetnim zahtevima, alba makar i jedne stranke spreava izvrnost reenja. Zakljuak donesen u postupku izvrava se kad postane izvran. Izvrenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvrenik). Izvrenje se sprovodi po slubenoj dunosti ili po predlogu stranke. Po slubenoj dunosti izvrenje se sprovodi kad to nalae javni interes. Izvrenje koje je u interesu stranke sprovodi se po predlogu stranke (tuilac izvrenja). U postupku administrativnog izvrenja moe se izjaviti alba koja se odnosi samo na izvrenje, a njome se ne moe pobijati pravilnost reenja koje se izvrava. alba se izjavljuje nadlenom drugostepenom organu. alba ne odlae zapoeto izvrenje. Novane kazne izreene po ovom zakonu izvravaju organi nadleni za izvrenje novanih kazni izreenih za prekraje. Izvrenje nenovanih obaveza Izvrenje radi ostvarivanja nenovanih obaveza izvrenika sprovodi se preko drugih lica, odnosno prinudom. Ako je izvrenik duan da neto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvrenja izvrenikova radnja koju ne moe umesto njega da izvri drugo lice, organ koji sprovodi izvrenje prinudie izvrenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novanom kaznom. Organ koji sprovodi izvrenje najpre e zapretiti izvreniku primenom prinudnog sredstva ako svoju obavezu ne izvri u ostavljenom roku. Ako izvrenik u toku tog roka preduzme neku radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspeno protekne, zapreeno prinudno sredstvo e se odmah izvriti, a ujedno e se odrediti novi rok za izvrenje radnje i zapretiti novom, stroom, prinudnom merom.

34

4.

RADNO ZAKONODAVSTVO

4.1. ZAKON O RADU Prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada ureuju se zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa potvrenim meunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog lana, ureuju se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opti akt), ili ugovorom o radu. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaeg ili stranog pravnog, odnosno fizikog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dravnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno. Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dravljane koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukije odreeno. Ako kod poslodavca nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti u skladu sa l. 137. i 138. stav 1. ovog zakona ili sindikati nisu zakljuili sporazum o udruivanju u skladu sa lanom 140. ovog zakona, odnosno ako uesnici u kolektivnom pregovaranju ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora, prava, obaveze i odgovornosti ureuju se pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. Pravilnik o radu i ugovor o radu moraju da budu u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz lana 149. ovog zakona i sa optim i posebnim kolektivnim ugovorom. Pravilnik o radu donosi poslodavac. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae ili strano pravno i fiziko lice. Sindikat, u smislu ovog zakona, jeste samostalno udruenje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno i koje samostalno radi na ostvarivanju i zatiti grupnih i pojedinanih prava i interesa zaposlenih. Udruenje poslodavaca, u smislu ovog zakona, jeste organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi zatite svojih interesa. Izraz opti akt u ovom zakonu jeste zajednika oznaka za sve kolektivne ugovore i za pravilnik o radu. Odnos zakona, opteg akta i ugovora o radu Opti akt ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom.

35

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, smatraju se nitavim. Osnovna prava, obaveze i odgovornosti Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom. Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mlai od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zatitu. Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na uee u pregovorima i zakljuivanju kolektivnih ugovora. Predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog lana, ne moe biti pozvan na odgovornost, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Poslodavac je duan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi uslove rada radi zatite ivota i zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o radu i bezbednosti i zatite zdravlja na radu. Zabrana diskriminacije Lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, ne moe se stavljati u nepovoljniji poloaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, roenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima optu zdravstvenu sposobnost, najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene odgovarajuim aktom poslodavca. Aktom iz stava 1. ovog lana utvruje se vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

36

Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca, pre zakljuenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiu na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze ivot i zdravlje drugih lica. Poslodavac ne sme da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe. U sluaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana, poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu. Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom. Ugovor o radu Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Zaposleni je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje, smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme. Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad. Ugovor o radu sadri: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) naziv i sedite poslodavca; ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog; strunu spremu i zanimanje zaposlenog; vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; mesto rada; vreme trajanja ugovora o radu na odreeno vreme; dan poetka rada; zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

37

Stupanje na rad Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Probni rad Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad. Probni rad moe da traje najdue tri meseca. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom. Otkazni rok iz stava 3. ovog lana iznosi najmanje pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu. Radni odnos na odreeno vreme Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje za obavljanje odreenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdue tri godine. Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana. Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom Poslodavac moe da zakljui ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlene zdravstvene ustanove. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrdie se posebna prava zaposlenih na ovim poslovima. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu,

38

osim ako za pojedina prava nije zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drukije odreeno. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, pored odredbi iz lana 19. ovog zakona, sadri i: 1) vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada za zaposlenog u odreenom vremenu; 2) vrstu poslova i nain organizovanja rada; 3) uslove rada i nain vrenja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja; 7) druga prava i obaveze. Rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca. lanovima ue porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se brani drug, kao i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga. Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu. Radni odnos sa kunim pomonim osobljem Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu. Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu. Ugovor iz l. 28. i 31. ovog zakona registruje se kod nadlenog organa lokalne samouprave. Pripravnici Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu kolsku

39

spremu, ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili aktom iz lana 13. ovog zakona. Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno. Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Puno radno vreme Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Puno radno vreme za zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno. Nepuno radno vreme Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme krae od punog radnog vremena, u skladu sa l. 25. i 26. ovog zakona. Skraeno radno vreme Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih mera zatite na radu, sredstva i opreme line zatite, postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa poveanim rizikom). Skraeno radno vreme iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraeno radno vreme, u smislu stava 1. ovog lana, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom. Prekovremeni rad Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Zaposleni ne moe da radi prekovremeno due od etiri asa dnevno, a najvie 240 asova u kalendarskoj godini. Deurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureuje se posebnim zakonom. Raspored radnog vremena Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam asova.

40

Izuzetno od lana 39. stav 1. ovog zakona, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju moe da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre poetka rada. Preraspodela radnog vremena Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima. U sluajevima iz stava 1. ovog lana, preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena. U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne moe da bude due od 60 asova. Preraspodela radnog vremena iz lana 41. ovog zakona ne smatra se prekovremenim radom. Na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme, u skladu sa lanom 36. ovog zakona, ne moe se vriti preraspodela radnog vremena. Zaposlenom koji u odreenom periodu u toku kalendarske godine radi due, a u drugom krae od punog radnog vremena, u smislu lana 41. ovog zakona, korienje dnevnog i nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi nain i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrenom zakonom, u periodu koji ne moe da bude dui od 30 dana. Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva radna dana u trajanju od najmanje deset asova neprekidno. Zabranjena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mlai od 18 godina ivota. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom psihofizike ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena, ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od punog radnog vremena. Noni rad Rad koji se obavlja u vremenu od 22 asa do est asova narednog dana smatra se radom nou. Ako je rad ogranizovan u smenama, mora da se obezbedi izmena smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou. Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, uz njegovu pismenu saglasnost.

41

Odmor u toku dnevnog rada Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog lana uraunava se u radno vreme. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. Dnevni odmor Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Nedeljni odmor Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedelje. Sticanje prava na godinji odmor Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od pet radnih dana, stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti. Duina godinjeg odmora Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje 18 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se zavisno od duine staa osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora.

42

Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korienje godinjeg odmora. Srazmerni deo godinjeg odmora Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema est meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godinji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu lana 52. stav 1. ovog zakona. Korienje godinjeg odmora u delovima Godinji odmor moe da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Godinji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja Duina godinjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama utvruje se u skladu sa zakonom. Raspored korienja godinjeg odmora U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vemenu korienja godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora. Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla. Naknada zarade Za vreme korienja godinjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godinji odmor. Naknada tete Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godinji odmor. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) najvie do pet radnih dana u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti ili smrti lana ue porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu.

43

lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu. Neplaeno odsustvo Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo). Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Mirovanje radnog odnosa Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka; 2) upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodnotehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva; 3) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, politikoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 4) izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva. Opta zatita Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Poslodavac je duan da organizuje rad kojim se obezbeuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou, ako bi po nalazu nadlenog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih aktom iz lana 13. ovog zakona, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa zakonom.

44

Zatita ena i omladine Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposlena ena ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju naroito teki fiziki poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njihovo zdravlje i ivot, s obzirom na njihove psihofizike sposobnosti. Zaposlena ena moe da obavlja poslove iz stava 1. ovog lana samo na osnovu svoje pismene saglasnosti. Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na ene koje obavljaju rukovodee poslove, zdravstveno osoblje i studente na praktinom radu. Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. Zatita materinstva Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je taak invalid, moe da radi prekovremeno ili nou, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Zaposlena ena moe da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrenih tri meseca od dana poroaja. Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta moe da koristi prava iz stava 1. ovog lana, u sluaju kad majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi ta prava (izdravanje kazne zatvora, tea bolest). Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 4. ovog lana. Pravo iz stava 5. ovog lana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Ako zaposlena - ena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz lana 69. stav 3. ovog zakona. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom

45

osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog lana utvruje nadleni organ za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Ako je smetaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog lana nastupio pre navrenih tri meseca ivota deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o drutvenoj brizi o deci. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Prava iz lana 71. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega. Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Zabrana otkaza Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne moe zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odreeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz lana 101. ta. 3) do 5) i taka 7) ovog zakona.

46

Prava iz lana 68. stav 2. i lana 75. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od tri godine. Zatita invalida Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima, poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla. Poslodavac moe zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu lana 78. ovog zakona, da otkae ugovor o radu. Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad. U sluaju tee bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog lana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu. Ako zaposleni ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog lana duan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog lana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog lana, moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Zarada Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Zaradu, u smislu stava 1. ovog lana, ini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uveana zarada, naknada zarade i druga primanja, osim naknade trokova iz lana 89. ovog zakona i drugih primanja iz lana 90. stav 1. ovog zakona. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruju se elementi za odreivanje zarade i nain utvrivanja zarade. Uveana zarada Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noni rad i rad u smenama.

47

Optim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu. Zarada iz lana 81. ovog zakona isplauje se u rokovima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanput meseno. Zarada se isplauje samo u novcu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Minimalna zarada Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i puno radno vreme. Minimalnu zaradu utvruju sporazumno Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog lana, u roku od 10 dana od dana poetka dogovora, minimalnu zaradu utvruje Vlada Republike Srbije. Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od: trokova ivota, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike. Minimalna zarada utvruje se po radnom asu, za period od najmanje est meseci i objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Naknada zarade Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade iz stava 1. ovog lana u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, koja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno; 2) u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, koja ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog

48

organa ili nadlenog organa poslodavca, zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom. Optim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Naknada trokova Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji, u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu pod uslovima, na nain i u visini utvrenoj posebnim propisima. Druga primanja Poslodavac moe zaposlenom da isplati otpremninu pri odlasku u penziju, solidarnu pomo, jubilarnu nagradu i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice, u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu. lanovima ue porodice, u smislu stava 1. ovog lana, smatraju se brani drug i deca zaposlenog. Optim aktom ili ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo i na druga primanja. Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obraun. Zatita zarade i naknade zarade Poslodavac moe, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravnosnane odluke suda, potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade. Na osnovu pravnosnane odluke suda poslodavac moe zaposlenom da odbije od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukije odreeno. ZABRANA KONKURENCIJE Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruje se i teritorijalno vaenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo od zaposlenog da zahteva naknadu tete.

49

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu lana 93. ovog zakona i naknadu tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moe da bude dui od dve godine po prestanku radnog odnosa. Odredba stava 1. ovog lana nee se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkae ugovor o radu, a za to nije imao opravdan razlog u smislu lana 101. ovog zakona. NAKNADA TETE Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima. Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se naknauje, utvruje poslodavac, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu. Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana, o teti odluuje nadleni sud. Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete. Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom. PRESTANAK RADNOG ODNOSA Radni odnos prestaje: 1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godine ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti;

50

2) aki mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke; 3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne; 4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere; 5) usled steaja, likvidacije, odnosno u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. Sporazumni prestanak radnog odnosa Radni odnos moe da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Otkaz od strane zaposlenog Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. U sluaju otkaza iz stava 1. ovog lana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrenih zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Otkaz od strane poslodavca Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako je utvreno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada; 2) ako je utvreno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljane poslova na kojima radi; 3) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu; 4) ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 5) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 6) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 7) ako zaposleni zloupotrebi bolovanje; 8) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla. Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Otkaz ugovora o radu iz stava 1. taka 8) ovog lana poslodavac moe dati zaposlenom samo ako ne moe da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima. Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na poslodavca koji ima u radnom odnosu na neodreeno vreme manje od 50 zaposlenih.

51

Poslodavac ne moe, u sluaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz stava 1. taka 8) ovog lana, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 5. ovog lana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu lana 101. ovog zakona, ne smatra se: 1) privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja; 2) korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3) odsluenje ili dosluenje vojnog roka; 4) lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog; 5) obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac moe da ponudi izmenjenim uslovima. zaposlenom zakljuivanje ugovora o radu pod

Poslodavac moe da ponudi zakljuivanje ugovora o radu u smislu stava 1. ovog lana, samo iz opravdanog razloga. Zaposlenom koji odbije da zakljui ugovor o radu u smislu stava 2. ovog lana, poslodavac moe da otkae ugovor o radu. Postupak u sluaju otkaza Otkaz ugovora o radu iz lana 101. stav 1. ta. 1) do 4), 6) i 7) poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz lana 101. stav 1. taka 5) ovog zakona poslodavac moe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo. Poslodavac je duan da, pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, zatrai miljenje sindikata iji je lan zaposleni. Sindikat je duan da dostavi miljenje iz stava 3. ovog lana u roku od pet dana. Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku. Akt iz stava 1. ovog lana je konaan danom dostavljanja zaposlenom. Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je duan da izvri isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.

52

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili to nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo na isplatu novane naknade, i to: 1) kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne zarade; 2) kad ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini jedne i po zarade; 3) kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve zarade; 4) kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca - u visini dve i po zarade. Zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos. Nezakoniti otkaz Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Pored vraanja na rad iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada tete iz stava 2. ovog lana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa. Udaljenje zaposlenog sa rada Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti. Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 109. i 110. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine mesene zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu lana 110. ovog zakona, isplauje se na teret organa koji je naredio pritvor. Udaljenje iz lana 109. ovog zakona moe da traje najdue tri meseca u kojem periodu je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz lana 101. stav 1. ta. 3) do 5) ovog zakona. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 111. ovog zakona i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uveanog za prosean porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

53

1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti; 2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu lana 101. stav 1. ta. 3) do 5) ovog zakona. Viak zaposlenih Poslodavac koji ima u radnom odnosu na neodreeno vreme vie od 50 zaposlenih, a namerava da otkae ugovor o radu za vie od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendarske godine zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, duan je da donese program reavanja vika zaposlenih. Program iz stava 1. ovog lana sadri podatke o zaposlenima koji predstavljaju viak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za njihovo zapoljavanje i rok u kome e dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadlenom za poslove zapoljavanja. Poslodavac je duan da na predlog programa iz lana 114. ovog zakona pribavi miljenje reprezentativnog sindikata. Poslodavac je duan da uzme u obzir miljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne moe biti dui od tri meseca. Program reavanja vika zaposlenih sadri predlog mera, i to naroito: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. U sluaju otkaza ugovora o radu u smislu lana 101. stav 1. taka 8) ovog zakona, poslodavac je duan da isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu, i to zaposlenom: 1) do 10 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade; 2) od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini trostrukog iznosa zarade; 3) od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini etvorostrukog iznosa zarade; 4) preko 30 godina provedenih u radnom odnosu - najmanje u visini petostrukog iznosa zarade. Zaradom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos. Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu nedostaju sredstva za obezbeivanje prava vika zaposlenih utvrenih zakonom, koristie se sredstva koja se za tu namenu obezbede u skladu sa zakonom ili drugim aktom. Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 117. ovog zakona otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju.

54

OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje: 1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti; 2) kod poslodavca koji nema status pravnog lica - poslodavac ili lice koje on ovlasti. Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pismenom obliku. Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku. Zatita pojedinanih prava Optim aktom ili ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog. Zaposleni i poslodavac mogu sporna pitanja da iznesu pred arbitau. Arbitraa ima neparan broj lanova. U sastav arbitrae ulazi podjednak broj predstavnika strana u sporu i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom iz reda strunjaka za oblast koja je predmet spora. Sastav arbitrae i postupak pred arbitraom ureuje se optim aktom. Odluka arbitrae je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog. Protiv odluke kojom je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava. Spor iz stava 1. ovog lana pravnosnano se okonava pred nadlenim sudom u roku od est meseci od dana pokretanja spora. Rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa Sva novana potraivanja iz radnog odnosa smatraju se obronim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Privremeni i povremeni poslovi Poslodavac moe, za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa odreenim licem da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Lice sa kojim je zakljuen ugovor iz stava 1. ovog lana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog lana je poslodavac. Poslodavac moe, za obavljanje privremenih i povremenih poslova iz lana 124. ovog zakona, da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge.

55

Lice sa kojim je zakljuen ugovor u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom. Ugovor o delu Poslodavac moe, sa odreenim licem, da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla. Ugovor iz stava 1. ovog lana moe da se zakljui i za kulturno-umetnike poslove sa licem koje obavlja kulturno-umetniku delatnost. Samozapoljavanje Fiziko lice moe samostalno da obavlja delatnost linim radom. Fiziko lice moe obavljati samostalnu delatnost linim radom i na terenu (akviziterski poslovi, poslovi trgovine i dr.). Delatnost iz st. 1. i 2. ovog lana obavlja se na nain i pod uslovima propisanim posebnim zakonom. Radna knjiica Zaposleni ima radnu knjiicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiica je javna isprava. Radnu knjiicu izdaje nadleni organ optinske uprave. Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom. SAVET I SINDIKAT ZAPOSLENIH Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa kolektivnim ugovorom. Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog udruivanja i delovanja. Sindikati se osnivaju radi zatite prava i unapreivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih lanova. Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindikata koji vodi ministarstvo nadleno za poslove rada. Sindikat se upisuje u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima.

56

KOLEKTIVNI UGOVORI Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak zakljuivanja kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zakljuuje se u pismenom obliku. Vrste kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, posebni i pojedinani. Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuje se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Pojedinani kolektivni ugovor zakljuuje se kod poslodavca. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora Kolektivni ugovor zakljuuju poslodavac ili reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora iz stava 2. ovog lana ne postigne sporazum za zakljuivanje kolektivnog ugovora, uesnici su duni da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja. Arbitraa iz stava 3. ovog lana obrazuje se najkasnije u roku od 30 dana od dana zapoinjanja pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora. Sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae iz stava 3. ovog lana sporazumno utvruju uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora. Reprezentativnost sindikata, u smislu ovog zakona, odreuje se: 1) upisom u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisima; 2) prema broju lanova na osnovu pristupnica. Reprezentativnim sindikatom za zakljuivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca smatra se sindikat u koji je ulanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativnim sindikatom za zakljuivanje kolektivnog ugovora na nivou Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave smatra se sindikat u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih u grani ili delatnosti za koju se zakljuuje kolektivni ugovor, odnosno ukupnog broja zaposlenih za zakljuivanje kolektivnog ugovora koji se odnosi na sve zaposlene na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno najmanje 10% poslodavaca u grani ili

57

delatnosti za koju se zakljuuje kolektivni ugovor, odnosno ukupnog broja poslodavaca na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Ako nijedan od sindikata ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu l. 137. i 138. ovog zakona, odnosno udruenje poslodavaca iz lana 139. ovog zakona, sindikati, odnosno poslodavci mogu zakljuiti sporazum o udruivanju radi uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora. U sluaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca u smislu l. 137. do 139. ovog zakona, odluuje sud, u skladu sa zakonom, u roku od osam dana. Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno reprezentativni sindikat za teritoriju Republike. udruenje poslodavaca i

Poseban kolektivni ugovor za granu, grupaciju, odnosno delatnost zakljuuju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuje osniva ili organ koga on ovlasti i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zakljuuju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca. Pojedinani kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor. Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana uestvuje vie reprezentativnih sindikata obrazuje se odbor za pregovore. lanove odbora iz stava 2. ovog lana odreuju reprezentativni sindikati. U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana reprezentativni sindikat je duan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraavanja interesa zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat. Pojedinani kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuje osniva ili organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor. Ovlaenje za pregovaranje i zakljuivanje kolektivnih ugovora Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora za teritoriju Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave uestvuje vie reprezentativnih sindikata, odnosno vie reprezentativnih udruenja poslodavaca, obrazuje se odbor za pregovore. lanove odbora iz stava 1. ovog lana odreuju reprezentativni sindikati, odnosno reprezentativna udruenja poslodavaca.

58

Predstavnici sindikata i udruenja poslodavaca koji uestvuju u pregovaranju za zakljuivanje kolektivnog ugovora i zakljuuju kolektivni ugovor, moraju da imaju ovlaenje svojih organa. Primena kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor se neposredno primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju poslodavaca. Ministar nadlean za poslove rada moe, ako postoji opravdani interes, radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu uestvovali u zakljuivanju kolektivnog ugovora ili nisu naknadno pristupili. Pri donoenju odluke iz stava 3. ovog lana ministar e zatraiti miljenje od potpisnika kolektivnog ugovora ija se primena proiruje. Odluka iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Pojedinani kolektivni ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu lanovi sindikata, potpisnika kolektivnog ugovora. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora Kolektivni ugovor moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Kolektivni ugovor prestaje da vai istekom vremena na koje je zakljuen. Vaenje kolektivnog ugovora moe se produiti sporazumom uesnika, koji se zakljuuje najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog ugovora. Vaenje kolektivnog ugovora zakljuenog na neodreeno vreme moe prestati sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom. U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, ako zakonom nije drukije odreeno, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza. Po isteku roka iz stava 4. ovog lana, kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju. Reenje sporova Ako nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, spor se reava mirnim putem. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora reava arbitraa koju obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike.

59

Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom. Registracija kolektivnih ugovora Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove rada. Objavljivanje kolektivnog ugovora Kolektivni ugovor zakljuen za teritoriju Republike Srbije, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Nain objavljivanja ugovorima. NADZOR Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vri inspekcija rada. U vrenju inskepcijskog nadzora, inspektor rada je ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona, opteg akta i ugovora o radu. Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja iz stava 1. ovog lana, obavesti inspekciju rada o izvrenju reenja. Inspektor rada zabranie obavljanje delatnosti poslodavcu: 1) ako sa zaposlenim nije zakljuio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (lan 16. i l. 124. do 126); 2) ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje; 3) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, a raspolagao je sredstvima za isplatu na raunu (l. 81. i 84); 4) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u sluaju iz lana 31. ovog zakona. Zabrana obavljanja delatnosti nepravilnosti. iz stava 1. ovog lana traje do otklanjanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim

Organizacija nadlena za poslove platnog prometa duna je da, najkasnije do kraja tekueg meseca, obavesti nadlenog inspektora rada o poslodavcima koji nisu izvrili isplatu zarade, odnosno minimalne zarade za prethodni mesec. Obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se inspektoru rada prema seditu poslodavca. Inspektor rada podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ako nae da je poslodavac, odnosno direktor, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ureuju radni odnosi, izvrio prekraj.

60

Ako inspektor rada nae da je odlukom poslodavca oigledno povreeno pravo zaposlenog, na zahtev zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje te odluke, ako je zaposleni poveo radni spor - do donoenja pravnosnane odluke suda. Protiv konanog reenja inspekcije rada iz stava 1. ovog lana ne moe da se pokrene upravni spor. alba na reenje iz l. 159. i 162. ovog zakona ne odlae izvrenje reenja. KAZNENE ODREDBE Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako ne organizuje rad na nain kojim se obezbeuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih (lan 64. stav 2); 2) ako ne obezbedi posebnu zatitu zaposlenom mlaem od 18 godina i zaposlenoj eni, zatitu materinstva, kao i pravo po osnovu nege deteta u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 67. do 75); 3) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade i naknadu trokova (l. 85. do 89); 4) ako zaposlenom otkae ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (lan 101); 5) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvri isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja (lan 106); 6) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona (l. 109. i 110); 7) ako ne postupi po reenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 158, 159, i 162); 8) ako spreava inspektora rada u vrenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi nain onemoguava vrenje inspekcijskog nadzora. Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je privatni preduzetnik. Novanom kaznom od 7.000 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (lan 10); 2) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (lan 37); 3) ako zaposlenom uskrati pravo na godinji odmor (l. 53. i 55); 4) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (lan 63); 5) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovarajueg posla (lan 78). Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je privatni preduzetnik. Novanom kaznom od 5.000 do 7.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

61

Novanom kaznom od 10.000 dinara kaznie se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i poslodavac koji je privatni preduzetnik: 1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor (l. 48. do 51); 2) ako zaposlenom ne dostavi obraun zarade (lan 91); 3) ako zaposlenom ne isplati, odnosno isplati novanu naknadu suprotno lanu 107. ovog zakona; 4) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu (lan 117); 5) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjiicu (lan 128). Novanom kaznom od 1.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se i direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Novanu kaznu iz st. 1. i 2. ovog lana naplauje inspektor rada na licu mesta. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Zaposleni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovali radni odnos ugovorom o radu u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu u obavezi da ponovo zasnuju radni odnos zakljuivanjem novog ugovora o radu. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godinji odmor za 2001. godinu, ima pravo da godinji odmor za tu godinu koristi po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi plaeno, odnosno neplaeno odsustvo, kao i zaposleni koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa ima pravo da odsustvuje sa rada po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaposleni koji u smislu stava 1. ovog lana koristi neplaeno odsustvo, pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Zaposlena ena, otac deteta, usvojitelj ili staratelj, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste porodiljsko odsustvo utvreno po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da to odsustvo nastave da koriste po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Lica iz stava 1. ovog lana koja na dan stupanja na snagu ovog zakona odsustvuju sa rada ili rade sa polovinom punog radnog vremena u smislu lana 81. Zakona o radnim odnosima ("Slubeni glasnik RS", br. 55/96 i 28/2001), imaju pravo da odsustvuju sa rada, odnosno rade sa polovinom punog radnog vremena do isteka roka za koje im je to pravo utvreno nalazom nadlenog zdravstvenog organa. Usvojilac deteta mlaeg od pet godina ivota, koji je pravo na odsustvo sa rada ostvario u smislu lana 84. Zakona o radnim odnosima, ima pravo da odsustvuje sa rada do isteka roka za koje mu je to pravo priznato. Zaposleni koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona privremeno spreen za rad zbog bolesti, ima pravo na naknadu zarade za vreme i u visini utvrenoj propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

62

Disciplinski postupak koji nije pravnosnano okonan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaposleni kome je konanom odlukom nadlenog organa, po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom, utvreno pravo na osnovu propisa koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima. Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi pravo na otkazni rok, ima pravo da ostane na radu do isteka otkaznog roka utvrenog po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Odredbe l. 137. do 141. ovog zakona primenjuju se do donoenja posebnih propisa. Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi, na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zakljuivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom. Ovlauje se ministar nadlean za poslove rada da donese podzakonska akta kojima e propisati: 1) nain i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja (lan 32); 2) sadrinu radne knjiice, nain unoenja podataka u radnu knjiicu i nain voenja registra o izdatim radnim knjiicama (lan 128); 3) nain upisa u registar sindikata (lan 130. stav 4); 4) nain i postupak registrovanja kolektivnih ugovora (lan 155); Ovlauje se ministar nadlean za poslove drutvene brige o deci da donese podzakonski akt kojim e se blie odrediti uslovi, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta (lan 71). Ovlauje se ministar nadlean za poslove rada i ministar nadlean za poslove zdravlja da sporazumno donesu podzakonski akt kojim e propisati nain izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (lan 80). Do donoenja podzakonskih akata iz lana 177. ovog zakona, ostaju na snazi: 1) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 6/97, 33/97, 49/2000 i 18/2001). 2) Pravilnik o radnoj knjiici ("Slubeni glasnik RS", broj 17/97); 3) Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora ("Slubeni glasnik RS", broj 22/97). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai: Zakon o radnim odnosima ("Slubeni glasnik RS", br. 55/96 i 28/2001); Pravilnik o bliim elementima ugovora o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 10/97); Pravilnik o arbitrai za radne sporove ("Slubeni glasnik RS", broj 2/97); Pravilnik o kriterijumima za utvrivanje neophodne pojaane majine nege deteta do tri godine ivota ("Slubeni glasnik RS", br. 23/92 i 1/93); 5) Uredba o utvrivanju seoskih naselja na teritoriji grada Beograda ("Slubeni glasnik RS", broj 3/97); 6) Pravilnik o sadrini obrasca za obraun minimalne zarade ("Slubeni glasnik RS", broj 31/2001); 7) Pravilnik o obrascu za obraun i isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih ("Slubeni glasnik RS", broj 31/2001). Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". 1) 2) 3) 4)

63

4.2.

Z A K O N O RADNIM ODNOSIMA U DRAVNIM ORGANIMA

Ovim zakonom ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa lica zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tuilatvima, javnom pravobranilatvu, organima za prekraje i u slubama Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda koji se primaju u radni odnos odlukom funkcionera koji rukovode ovim organima i slubama (u daljem tekstu: zaposleni u dravnim organima), odreena prava predsednika Republike i odreena prava, obaveze i odgovornosti lica koja bira Narodna skuptina (u daljem tekstu: izabrana lica) i lica koja postavlja Vlada, odnosno drugi nadleni organ (u daljem tekstu: postavljena lica). Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve zaposlene u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica, osim onih ija su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureeni posebnim propisima. Na zaposlene u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja zakonom nisu posebno ureena. O pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim ovim zakonom zaposlenih i postavljenih odnosno izabranih lica u dravnom organu odluuje funkcioner koji rukovodi dravnim organom, ako ovim zakonom nije drukije utvreno. O pravima, obavezama i odgovornostima, utvrenim ovim zakonom predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Narodne skuptine, predsednika stalnog radnog tela i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine, predsednika i lanova Vlade, predsednika i sudija Ustavnog suda odluuju lica odnosno tela utvrena odgovarajuim aktima predsednika Republike, Narodne skuptine, Vlade i Ustavnog suda. U toku radnog odnosa zaposleni u dravnim organima mogu napredovati zavisno od svojih ispoljenih i ocenjenih radnih sposobnosti, steenih kvalifikacija i drugih uslova utvrenih zakonom i drugim propisima. Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica duni su da svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno, u skladu s Ustavom i zakonom. Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu se u obavljanju svojih poslova rukovoditi svojim politikim ubeenjima niti ih mogu izraavati i zastupati. Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu biti lanovi organa politikih organizacija. Broj i struktura zaposlenih u dravnom organu i postavljenih lica utvruju se aktom kojim se sistematizuju radna mesta u organu (u daljem tekstu: akt o sistematizaciji radnih mesta). PRIJEM U RADNI ODNOS U radni odnos u dravnom organu moe se primiti lice pod sledeim uslovima: 1) da je dravljanin SFRJ; 2) da je punoletno; 3) da ima optu zdravstvenu sposobnost;

64

4) da ima propisanu strunu spremu; 5) da nije osuivano za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ine nepodobnim za obavljanje poslova u dravnom organu; 6) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu. Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe se primiti u radni odnos u dravnom organu u skladu sa zakonom. Kao poseban uslov za prijem u radni odnos u dravnim organima moe se aktom o sistematizaciji radnih mesta utvrditi probni rad. Probni rad moe trajati najmanje jedan mesec, a najvie tri meseca. Probni rad prati trolana komisija koju odreuje funkcioner koji rukovodi dravnim organom i svoje miljenje o probnom radu daje funkcioneru radi donoenja odluke. lanovi komisije moraju imati najmanje isti stepen i vrstu strune spreme kao i radnik na probnom radu. Lice se prima u radni odnos u dravnom organu na osnovu: 1) akta o izboru odnosno postavljenju na funkciju; 2) konane odluke funkcionera koji rukovodi dravnim organom o izboru izmeu prijavljenih kandidata; 3) sporazuma o preuzimanju zaposlenog iz drugog dravnog organa. Radni odnos zasniva se danom stupanja na rad lica iz stava 1. ovog lana. Radi prijema u radni odnos u dravnom organu objavljuje se oglas. Odluku o izboru izmeu prijavljenih kandidata donosi funkcioner koji rukovodi dravnim organom u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglaavanje. Lice koje se prijavilo na oglas moe podneti prigovor na odluku o izboru funkcioneru koji rukovodi dravnim organom u roku od osam dana od prijema odluke o izboru, u skladu s odredbama ovog zakona koje se odnose na zatitu prava zaposlenih. Posle donoenja konane odluke o izboru funkcioner koji rukovodi dravnim organom donosi reenje o prijemu u radni odnos. Za prijem u radni odnos na odreeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice prima u radni odnos u svojstvu pripravnika. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme ne moe da postane radni odnos na neodreeno vreme, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. PRIPRAVNICI Lice sa srednjom, viom i visokom kolskom spremom koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice s istim stepenom kolske spreme koje je u drugom organu, organizaciji ili zajednici provelo na radu krae vreme od vremena utvrenog za pripravniki sta pripravnika s tim stepenom kolske spreme, prima se u radni odnos na odreeno vreme u svojstvu pripravnika.

65

Pripravniki sta za pripravnike sa srednjom kolskom spremom traje est meseci, a za pripravnike s viom i visokom kolskom spremom traje 12 meseci, ako zakonom nije drukije utvreno. Licu koje u trenutku prijema u svojstvu pripravnika ima radni sta krai od vremena pripravnikog staa utvrenog za pripravnika s istim stepenom kolske spreme funkcioner koji rukovodi dravnim organom moe priznati taj sta kao deo pripravnikog staa ukoliko je lice radilo na istim ili srodnim poslovima. Za vreme pripravnikog staa pripravnik se osposobljava za vrenje odreenih poslova kroz praktian rad po programu koji je utvren aktom funkcionera koji rukovodi dravnim organom i za to vreme ostvaruje sva prava iz radnog odnosa. Po isteku pripravnikog staa pripravnik je duan da u roku od 6 meseci poloi pripravniki ispit, a ukoliko ga ne poloi u tom roku - prestaje mu radni odnos. Pripravnik koji poloi pripravniki ispit moe nastaviti da radi na neodreeno vreme i biti rasporeen na odgovarajue radno mesto ako u dravnom organu za to postoje uslovi. Aktom o sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu utvruje se broj pripravnika. U dravnom organu pripravnik se moe primiti radi strunog osposobljavanja u svojstvu volontera. U toku strunog osposobljavanja pripravnik volonter ne prima platu, a druga prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa utvruju se ugovorom koji s njim zakljuuje funkcioner koji rukovodi dravnim organom. U toku strunog osposobljavanja pripravniku volonteru obezbeuju se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u sluaju invalidnosti i nastanka telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu, u skladu s propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju radnika. RASPOREIVANJE ZAPOSLENIH I POSTAVLJENIH LICA Ako to potrebe dravnog organa zahtevaju, funkcioner koji rukovodi dravnim organom moe rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj strunoj spremi i radnim sposobnostima. Zaposleni u dravnom organu moe biti preuzet bez oglasa u drugi dravni organ za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj strunoj spremi i radnom iskustvu ako se o tome sporazumeju funkcioneri koji rukovode tim dravnim organom i ako zaposleni na to pristane. Zaposleni u dravnom organu moe biti upuen u drugi dravni organ bez njegove saglasnosti zbog poveanog obima poslova, ako se o tome sporazumeju funkcioneri koji rukovode tim organima. Zaposleni iz stava 1. ovog lana moe biti upuen za vreme dok traju razlozi za upuivanje a najdue godinu dana. Zaposleni iz stava 1. ovog lana ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organu iz koga je upuen.

66

Zaposleni u dravnom organu moe bez njegove saglasnosti biti privremeno rasporeen, na radno mesto van sedita dravnog organa u kome radi, a najdue est meseci u toku dve godine. Po isteku roka iz stava 1. ovog lana zaposleni nastavlja da radi na radnom mestu na kojem je radio pre rasporeivanja van sedita dravnog organa. Zaposleni u dravnom organu moe biti upuen u pokrajinski, gradski ili optinski organ, do dve godine ako se o tome sporazumeju funkcioneri koji rukovode tim organima i ako zaposleni na to pristane. Zaposlenom iz stava 1. miruju sva prava i obaveze u organu iz koga je upuen. Po isteku roka iz stava 1. ovog lana zaposleni u roku od sedam dana nastavlja rad na radnom mestu u dravnom organu iz koga je upuen. O preuzimanju, rasporeivanju i upuivanju u smislu l. 15, 16, 17. i 18. ovog zakona za postavljena lica odluku donosi organ nadlean za postavljenje. Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, duan je da obavlja poslove koji ne odgovaraju njegovoj strunoj spremi, znanju i sposobnosti u sluaju: 1) vie sile koja je ve nastupila ili se neposredno oekuje (epidemija, zemljotres, poar, poplava i druge elementarne nepogode), 2) kad treba spreiti materijalnu tetu koja preti dravnom organu, 3) kad su ugroeni ljudski ivoti i zdravlje ljudi. Zaposleni, odnosno postavljeno lice, duan je da poslove iz stava 1. ovog lana obavlja dok traju okolnosti iz stava 1. ovog lana, dok se ne otklone posledice takvih okolnosti i dok se ne uspostavi nesmetani rad u dravnom organu, a za to vreme prima platu kao da je radio na radnom mestu za koje je zasnovao radni odnos. PRAVA I DUNOSTI ZAPOSLENIH I POSTAVLJENIH LICA Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, duan je da izvrava naloge funkcionera koji rukovodi dravnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca, ako su oni u granicama zakona. Kad zaposleni, odnosno postavljeno lice, smatra da je nalog funkcionera koji rukovodi dravnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca, nezakonit, duan je da mu na to ukae. U sluaju iz stava 2. ovog lana zaposleni, odnosno postavljeno lice, moe zadrati izvrenje naloga, osim ako se radi o hitnoj stvari. Ponovljenu naredbu u pismenom obliku zaposleni, odnosno postavljeno lice, mora bez odlaganja izvriti, osim ako bi izvrenje naredbe predstavljalo krivino delo o emu e izvestiti neposredno vii organ, odnosno organ koji vri kontrolu ili nadzor nad radom dravnog organa u kome radi zaposleni odnosno postavljeno lice. Ako zaposleni, odnosno postavljeno lice, ne upozori funkcionera, odnosno neposrednog rukovodioca, da je nalog nezakonit a nalog izvri, odgovarae za njegovo izvrenje. Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice duan je da podatke koji predstavljaju dravnu, vojnu ili slubenu tajnu uva i posle prestanka radnog odnosa u ovom organu.

67

Aktom dravnog organa odreuju se, u skladu sa zakonom, poslovi ili podaci koji predstavljaju dravnu, vojnu ili slubenu tajnu. Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, duan je da se u toku radnog odnosno struno usavrava i da uestvuje u svim oblicima strunog usavravanja koji se organizuju u dravnom organu, odnosno na koje se zaposleni i postavljena lica upuuju. Sadrina i oblici strunog usavravanja, kao i nain provere steenog znanja, ureuju se aktima koje donose: 1) 2) 3) 4) 5) Vlada za ministarstva i posebne organizacije, Vrhovni sud za sudove, Republiko javno tuilatvo za javna tuilatva, Republiko javno pravobranilatvo, Narodna skuptina, predsednik Republike, Vlada i Ustavni sud za svoje slube.

Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice duan je da u obavljanju poslova kao i svojim ukupnim ponaanjem, uva ugled organa u kome radi. ZVANJA I ZANIMANJA ZAPOSLENIH U DRAVNIM ORGANIMA Zaposleni u dravnim organima stiu zvanja, u skladu sa ovim zakonom. Zvanja izraavaju struna svojstva zaposlenog i njegovu osposobljenost za vrenje poslova odreenog stepena sloenosti u dravnom organu. Opti i posebni uslovi za sticanje zvanja utvreni su ovim zakonom, a posebni uslovi za sticanje pojedinih zvanja u dravnim organima utvruju se posebnim zakonom ili aktom Vlade. Na odreenim radnim mestima u dravnim organima rade zaposleni s odgovarajuom kolskom spremom za koja se ne utvruju zvanja u smislu ovog zakona (u daljem tekstu: zanimanja). Zaposleni u dranim organima mogu sticati sledea zvanja: 1) u okviru visoke kolske spreme: vii savetnik, savetnik, samostalni struni saradnik, vii struni saradnik i struni saradnik, 2) u okviru vie kolske spreme: vii saradnik i saradnik, 3) u okviru srednje kolske spreme: vii referent i referent. Zvanje savetnika i vieg savetnika moe stei zaposleni u dravnom organu ija se nadlenost prostire na celoj teritoriji Republike. Zvanja u okviru visoke kolske spreme stiu se pod sledeim uslovima: 1) zvanje savetnika moe stei zaposleni u dravnom organu koji ima visoku kolsku spremu, najmanje sedam godina radnog staa i osposobljen je da samostalno obavlja sloene poslove iz jedne ili vie oblasti, koji zahtevaju posebnu osposobljenost; 2) zvanje samostalnog strunog saradnika moe stei zaposleni u dravnom organu sa visokom kolskom spremom koji ima najmanje pet godina radnog staa i koji je osposobljen da samostalno i sistemski radi upravno-nadzorne poslove i poslove vezane za izradu svih vrsta propisa i akata u dravnim organima i sloene analitike

68

materijale od znaaja za funkcionisanja dravnog organa, a koji zahtevaju samostalnost u radu i ire poznavanje problematike iz jedne ili vie povezanih oblasti; 3) zvanje vieg strunog saradnika moe stei zaposleni u dravnom organu sa visokom kolskom spremom koji ima najmanje tri godine radnog staa a osposobljen je da samostalno i analitiki i u saradnji sa zaposlenim vieg zvanja obavlja upravnonadzorne poslove i poslove vezane za izradu svih vrsta propisa, izradu akata u pravosudnim organima, sloenijih analitikih materijala, da prouava stanje i struno obrauje najsloenija pitanja iz odgovarajue oblasti; 4) zvanje strunog saradnika moe stei zaposleni u dravnom organu koji ima visoku kolsku spremu, najmanje godinu dana radnog staa i poloen pripravniki odnosno pravosudni ispit, a osposobljen je da radi na manje sloenim upravnonadzornim poslovima i poslovima izrade akata u dravnim organima kao i da radi u pojedinim fazama na izradi analitikih materijala uz detaljna uputstva zaposlenih s viim zvanjima. Zvanje vieg savetnika moe stei zaposleni u dravnom organu koji ima visoku kolsku spremu, najmanje devet godina radnog staa, osposobljen je da posebno struno i kreativno obavlja najsloenije poslove iz delokruga organa i ostvario je znaajne rezultate u jednoj ili vie oblasti iz delokruga organa. Zvanje vieg savetnika moe stei do 5% zaposlenih s visokom kolskom spremom u dravnom organu. U dravnom organu koji ima manje od dvadeset zaposlenih s visokom kolskom spremom to zvanje moe stei jedan zaposleni. Izuzetno, uz prethodnu saglasnost odbora Vlade nadlenog za dravne organe, zvanje vieg savetnika moe se utvrditi za jo najvie 5% zaposlenih. U slubi Vlade postoji zvanje republikog savetnika. Zvanje republikog savetnika moe stei zaposleni u dravnom organu s visokom kolskom spremom koji ima najmanje 10 godina radnog staa na poslovima u vezi s delovanjem Vlade i koji je na tim poslovima postigao znaajne rezultate, odnosno iskazao sposobnost za sistemski pristup u analiziranju stanja i predlaganju mera vezanih za razvoj, organizaciju i funkcionisanje dravnih organa; objavio vei broj strunih i naunih radova, odnosno stekao zvanje magistra ili doktora nauka i koji je svojim radom i rezultatima znatno doprineo unapreenju stanja i funkcionisanju dravnih organa u datoj oblasti. Republikog savetnika postavlja Vlada. Zvanja u okviru vie kolske spreme stiu se pod sledeim uslovima: 1) zvanje vieg saradnika moe stei zaposleni koji ima najmanje tri godine radnog staa, a osposobljen je da samostalno obavlja manje sloene strune poslove iz jedne ili vie povezanih oblasti iz delokruga dravnog organa; 2) zvanje saradnika moe stei zaposleni koji ima najmanje jednu godinu radnog staa i poloen pripravniki ispit, a osposobljen je da obavlja manje sloene strune poslove uz uputstva zaposlenih sa viim zvanjima. Zvanja u okviru srednje kolske spreme stiu se pod sledeim uslovima: 1) zvanje vieg referenta moe stei zaposleni koji ima najmanje tri godine radnog staa, a osposobljen je da samostalno obavlja manje sloene struno-operativne, administrativne i njima sline poslove;

69

2) zvanje referenta moe stei zaposleni koji ima najmanje est meseci radnog staa i poloen pripravniki ispit, a osposobljen je da obavlja manje sloene strunooperativne, administrativne i njima sline poslove, uz uputstva zaposlenih sa viim zvanjima. Zvanja iz okvira vie i srednje kolske spreme stiu se u svim dravnim organima. Zanimanja u dravnim organima mogu biti: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) prevodilac, bibliotekar, stenograf, daktilograf, visokokvalifikovani radnik, kvalifikovani radnik, nekvalifikovani radnik.

Za zaposlene u dravnim organima mogu se posebnim propisima utvrivati i druga zvanja i zanimanja. Aktima Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda mogu se utvrivati i druga zvanja i zanimanja za zaposlene u slubama ovih organa. NAPREDOVANJE ZAPOSLENIH Zaposleni u dravnim organima napreduju sticanjem vieg zvanja. Radi utvrivanja postojanja uslova za napredovanje, rad zaposlenih ocenjuje se jednom godinje. Vrste ocena, postupak ocenjivanja zaposlenih u svim dravnim organima, nain sticanja i oduzimanja zvanja utvruje se aktom Vlade. Zaposleni u dravnom organu moe stei neposredno vie zvanje ako u toku dve uzastopne godine dobije jednu od dve najvie predviene ocene. Zaposleni koji je ocenjen najniom ocenom gubi zvanje i prelazi u neposredno nie zvanje u okviru iste kolske spreme, a ako takvo zvanje ne postoji, prelazi u najvie zvanje u okviru neposredno nie kolske spreme. Zaposleni kome je utvreno nie zvanje moe biti rasporeen na drugo radno mesto, koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajue radno mesto na koje se moe rasporediti, prestaje mu radni odnos. Za sve zaposlene u dravnim organima i postavljena lica vodi se evidencija o svim okolnostima vezanim za njihov rad (radni list). U radni list upisuju se ocene zaposlenog. Radni list se dostavlja uz predlog za napredovanje. Prilikom prelaska iz jednog dravnog organa u drugi, odnosno promene radnog mesta, radni list se dostavlja dravnom organu u koji radnik prelazi.

70

Sadrinu radnog lista propisuje ministarstvo nadleno za poslove koji se odnose na oblast uprave. RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVA Radno vreme u dravnom organu traje etrdeset asova u radnoj nedelji. Raspored radnog vremena u slubama Vlade, ministarstvima, posebnim organizacijama, Republikom javnom pravobranilatvu i organima za prekraje odreuje Vlada. Raspored radnog vremena u slubama predsednika Republike, Narodne skuptine i Ustavnog suda odreuju lica ili tela odreena aktima tih organa. Raspored radnog vremena u sudovima odreuje predsednik Vrhovnog suda Srbije, a u javnim tuilatvima - Republiki javni tuilac. Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju od najmanje 18 a najvie 25 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se u skladu sa kriterijumima utvrenim posebnim kolektivnim ugovorom. Zaposleni sa navrenih 30 godina penzijskog staa ima pravo na godinji odmor u trajanju od 30 radnih dana. PLATE Nain utvrivanja plata Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica za svoj rad primaju platu. Plata se isplauje po isteku meseca na koji se odnosi. Plata se prima i za vreme korienja godinjeg odmora i za dane dravnih praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi. Plate se utvruju u postupku primene: 1) osnovice za obraun plata (u daljem tekstu: osnovica), 2) koeficijenta kojim se mnoi osnovica (u daljem tekstu: koeficijent), 3) procenta za vrednovanje radnog staa. Osnovicu ini prosena zarada po zaposlenom isplaena za prethodni mesec u Republici, prema zvaninim podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Koeficijentom se izraava vrednost poslova koje obavljaju zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica. Radni sta vrednuje se tako to se meseni iznos plate uveava 0,5 % za svaku zapoetu godinu radnog staa, a najvie 20 %. Izabrana lica, osim lica na stalnim funkcijama ( sudije, javni tuioci), koja su pre izbora na funkciju ostvarila pravo na penziju imaju pravo na deo plate u visini razlike

71

izmeu njihove penzije i plate koju bi primali na toj funkciji da nisu ostvarili pravo na penziju. Plata pripravnika u dravnom organu, iznosi 80 % od najnie plate u okviru zvanja za koje se pripravnik osposobljava. Platne grupe Koeficijenti za utvrivanje plata sledeih izabranih lica iznose: - 7,00 za predsednika Republike; - 6,00 za predsednika Narodne skuptine i predsednika Vlade; - 5,25 za potpredsednika Narodne skuptine, potpredsednika Vlade, predsednika Ustavnog suda i predsednika Vrhovnog suda; - 5,10 za ministre, sudije Ustavnog suda i republikog javnog tuioca; - 4,80 za predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine; - 4,40 za zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine; - 4,00 za narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skuptini. Za utvrivanje plata zaposlenih u dravnim organima i drugih izabranih odnosno postavljenih lica primenjuju se koeficijenti koji ine petnaest platnih grupa, i to: I platna grupa - koeficijent od 4,40 do 4,70 II platna grupa - koeficijent od 4,00 do 4,50 III platna grupa - koeficijent od 3,75 do 4,15 IV platna grupa - koeficijent od 3,50 do 3,90 V platna grupa - koeficijent od 3,20 do 3,75 VI platna grupa - koeficijent od 2,90 do 3,45 VII platna grupa - koeficijent od 2,65 do 3,30 VIII platna grupa - koeficijent od 2,40 do 2,95 IX platna grupa - koeficijent od 2,10 do 2,65 X platna grupa - koeficijent od 1,85 do 2,30 XI platna grupa - koeficijent od 1,40 do 2,00 XII platna grupa - koeficijent od 1,20 do 1,80 XIII platna grupa - koeficijent od 1,05 do 1,65 XIV platna grupa - koeficijent od 0,90 do 1,50 XV platna grupa - koeficijent od 0,65 do 1,00 Vanredne poviice Zaposleni u dravnim organima i postavljenim licima iji je rad ocenjivan dve godine uzastopno jednom od dve najvie ocene vanredno se uveava koeficijent za 0,08 a najvie do najveeg koeficijenta platne grupe u koju su razvrstani. Razvrstavanje u platne grupe Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica razvrstavaju se u platne grupe na sledei nain: I platna grupa: funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom, sudija Vrhovnog suda, predsednik Vieg privrednog suda, zamenik republikog javnog tuioca, republiki javni pravobranilac, sekretar Narodne skuptine i sekretar Vlade; II platna grupa: sekretar ministarstva, pomonik ministra, zamenik funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom, republiki savetnik, sudija Vieg privrednog suda, zamenik republikog javnog pravobranioca, zamenik sekretara Narodne skuptine i zamenik sekretara Vlade;

72

III platna grupa: pomonik funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom, predsednik okrunog suda i okruni javni tuilac; IV platna grupa: savetnik ministra, sudija okrunog suda, predsednik privrednog suda i zamenik okrunog javnog tuioca; V platna grupa: savetnik predsednika Vrhovnog suda, savetnik republikog javnog tuioca, savetnik funkcionera koji rukovodi posebnom organizacijom, predsednik optinskog suda, sudija privrednog suda i optinski javni tuilac; VI platna grupa: sudija optinskog suda, zamenik optinskog javnog tuioca i predsednik vea za prekraje; VII platna grupa: samostalni struni saradnik; VIII platna grupa: sudija vea za prekraje i stareina optinskog organa za prekraje; IX platna grupa: vii struni saradnik i optinski sudija za prekraje; X platna grupa: struni saradnik, prevodilac i bibliotekar; XI platna grupa: vii saradnik i stenograf; XII platna grupa: saradnik, vii referent i visokokvalifikovani radnik; XIII platna grupa: referent i daktilograf; XIV platna grupa: kvalifikovani radnik; XV platna grupa: nekvalifikovani radnik. Stalno radno telo Narodne skuptine i Vlada mogu izuzetno utvrditi vei koeficijent za pojedine kategorije izabranih odnosno postavljenih lica u odnosu na koeficijent iz stava 1. ovog lana zbog sloenosti i posebne odgovornosti obavljanja njihovih funkcija, ali ne vie od 15 % u odnosu na koeficijent koji im pripada u skladu sa stavom 1. ovog zakona. Visinu koeficijenta u okviru platnih grupa utvrenih u lanu 47. ovog zakona utvruju: 1) nadleno telo Narodne skuptine za izabrana lica i za zaposlene u slubi Narodne skuptine, 2) Vlada za lica koja postavlja, 3) funkcioner koji rukovodi dravnim organom za zaposlene u organu, 4) predsednik Republike, Vlade i Ustavni sud za zaposlene i postavljena lica u slubama tih organa. Za zaposlene u dravnim organima ija su zvanja i zanimanja utvrena u skladu s lanom 32. ovog zakona i za postavljena lica koja ovim zakonom nisu razvrstana u platne grupe utvruju se koeficijenti odnosno oni se razvrstavaju u platne grupe, u skladu sa l. 44, 45. i 47. ovog zakona polazei od sloenosti poslova koje obavljaju i uslova predvienih za njihovo obavljanje.

73

NAKNADE I DRUGA PRIMANJA Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica imaju pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog bolovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja i drugih sluajeva odsustvovanja s rada uz pravo na naknadu plate utvrenih zakonom i drugim propisima. Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica imaju pravo na naknadu za regresiranje godinjeg odmora i otpremninu povodom penzionisanja u visini trostruke prosene mesene plate po zaposlenom u Republici isplaene u poslednja tri meseca, na osnovu zvaninih podataka republikog organa nadlenog za poslove statistike i druge naknade u skladu sa zakonom i drugim propisima. Visina naknade iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se aktom Vlade, u skladu sa zakonom. Zaposleni u dravnim organima i izabrana odnosno postavljena lica imaju pravo na naknadu materijalnih trokova: za dnevnice i noenje na slubenom putovanju, za upotrebu sopstvenog vozila u slubene svrhe, za prevoz na rad i s rada, za selidbene trokove, za naknadu za ishranu u toku rada i za naknadu za odvojeni ivot. Visina, uslovi i nain isplate naknada iz stava 1. ovog lana utvruje se aktom Vlade. Za zaposlene u dravnim organima, odnosno postavljena lica, koji su se naroito istakli u obavljanju poslova vezanih za funkcionisanje dravnih organa ili su na drugi nain dali doprinos izuzetno uspenom obavljanju poslova organa, Vlada moe ustanoviti priznanje u vidu novanih naknada, pohvala, poklona i sl. Vrste priznanja, uslovi i postupak za njihovo dodeljivanje utvruju se aktom Vlade. Predlog za nagraivanje zaposlenog, odnosno postavljenog lica, daje funkcioner koji rukovodi dravnim organom. ODGOVORNOST ZAPOSLENIH I POSTAVLJENIH LICA Za svoj rad zaposleni u dravnom organu i postavljena lica odgovaraju materijalno i disciplinski. Krivina odnosno prekrajna odgovornost ne iskljuuje disciplinsko kanjavanje za isto delo koje je bilo predmet krivinog odnosno prekrajnog postupka, bez obzira na to da li je zaposleni, odnosno postavljeno lice osloboen krivine odgovornosti odnosno prekrajne odgovornosti. Zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, odgovoran je za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili iz grube nepanje, prouzrokovao dravnom organu, pravnom licu ili graaninu. Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako je nadoknauje - utvruje posebna komisija koju obrazuje funkcioner koji rukovodi dravnim organom. Ukoliko bi isplatom naknade za tetu dravnom organu bila ugroena egzistencija zaposlenog, odnosno postavljenog lica i njegove porodice - zaposleni, odnosno postavljeno lice, moe se delimino osloboditi plaanja naknade za tetu pod uslovima utvrenim posebnim kolektivnim ugovorom.

74

Disciplinska odgovornost Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica disciplinski su odgovorni za povredu radnih obaveza i dunosti. Povrede radnih obaveza i dunosti zaposlenih u dravnim organima i postavljenih lica mogu biti lake i tee. Lake povrede radnih obaveza i dunosti jesu: 1) neblagovremen dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla za vreme kad je obavezna prisutnost, 2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka, 3) neopravdan izostanak s posla jedan radni dan, 4) neobavetavanje o propustima u vezi sa zatitom na radu. Za povrede iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u visini do 20% od jednomesenog iznosa plate isplaene za mesec u kome je odluka doneta. Tee povrede radnih obaveza i dunosti jesu: 1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vrenje radnih i drugih obaveza; 2) lanstvo u organima politikih stranaka ili izraavanje i zastupanje politikih opredeljenja u obavljanju poslova u dravnom organu; 3) nedostojno, uvredljivo ili na drugi nain neprimereno ponaanje prema graanima, pravnim licima i drugim strankama u postupku pred dravnim organima; 4) odbijanje davanja podataka ili davanja netanih podataka dravnim organima, drugim organizacijama i zajednicama i graanima, ako je davanje podataka propisano zakonom ili propisom donetim po osnovu zakona; 5) zloupotreba slubenog poloaja ili prekoraenje ovlaenja; 6) nezakonito raspolaganje materijalnim sredstvima; 7) radnje koje ometaju graane, pravna lica i druge stranke u ostvarivanju njihovih prava i interesa u postupku kod dravnih organa; 8) odbijanje poslova radnog mesta na koje je zaposleni rasporeen ili odbijanje naloga funkcionera koji rukovodi dravnim organom, odnosno neposrednog rukovodioca, bez opravdanih razloga; 9) neopravdan izostanak s posla najmanje dva uzastopna radna dana; 10) zloupotreba prava odsustvovanja u sluaju bolesti; 11) odbijanje strunog usavravanja na koje se zaposleni upuuje; 12) dolazak na rad u pijanom stanju ili uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost u toku radnog vremena; 13) odbijanje propisanog zdravstvenog pregleda; 14) ponavljanje lakih povreda radnih obaveza; 15) povreda prava i obaveza vezanih za status zaposlenog u dravnom organu; 16) neizvravanje radne i druge obaveze u smislu propisa o trajku. Za povrede iz stava 1. ovog lana mogu se izrei disciplinska mera novana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do est meseci, ili disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Disciplinski postupak protiv zaposlenog vodi i disciplinsku meru izrie funkcioner koji rukovodi dravnim organom. Ovlaenje za voenje disciplinskog postupka i izricanja disciplinske mere moe se preneti na drugog funkcionera iz dravnog organa.

75

Disciplinski postupak protiv zaposlenog u dravnom organu pokree neposredni rukovodilac zaposlenog u dravnom organu, sekretar ministarstva, odnosno zamenik funkcionera koji rukovodi dravnim organom. Postupak se pokree pismenim zahtevom koji sadri podatke o zaposlenom, opis povrede radne dunosti, vreme izvrenja i dokaze koji ukazuju na izvrenje povrede. Svaki zaposleni u dravnom organu i svako izabrano, odnosno postavljeno lice ima pravo na inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka koja mora biti obrazloena. Disciplinski postupak je javan, s tim to se javnost moe iskljuiti ako to zahteva potreba uvanja dravne ili druge propisane tajne. Zaposleni ija se disciplinska odgovornost utvruje disciplinskom postupku i mora mu se omoguiti odbrana. mora biti sasluan u

O sasluanju zaposlenog i sprovoenju drugih dokaza u postupku vodi se zapisnik. U disciplinskom postupku shodno se primenjuju pravila upravnog postupka o usmenoj raspravi, dokazivanju, zapisniku i dostavljanju. Po sprovedenom disciplinskom postupku donosi se reenje kojim se zaposleni oglaava krivim i izrie mu se disciplinska mera, oslobaa se od odgovornosti ili se postupak obustavlja. Reenje mora biti obrazloeno. Pokretanje i voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od est meseci od dana izvrene povrede. Rok iz stava 1. ovog lana ne tee za vreme odsustvovanja sa rada zbog bolovanja ili godinjeg odmora. Zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak za teu povredu radne dunosti moe da bude udaljen sa rada do okonanja disciplinskog postupka, ako bi njegovo ostajanje na radu moglo da teti interesima dravnog organa. Disciplinski postupak za postavljena lica ureuje se aktom Vlade. PRESTANAK RADNOG ODNOSA I PRAVA PO PRESTANKU RADNOG ODNOSA Radni odnos zaposlenih u dravnim organima i izabranih odnosno postavljenih lica prestaje pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom i drugim zakonima. Radni odnos prestaje na osnovu pismenog otkaza zaposlenog ili postavljenog lica koji se dostavlja funkcioneru koji rukovodi dravnim organom, odnosno organu ili telu nadlenom za postavljenje, najmanje 15 dana pre dana oznaenog kao dan prestanka radnog odnosa. Zaposlenom se otkazuje radni odnos u sledeim sluajevima: 1) ako se u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je radni odnos zasnovan suprotno zakonu; 2) ako ne pokae odgovarajue rezultate na probnom radu; 3) ako odbije da radi na radnom mestu na koje je rasporeen ili upuen;

76

4) ako izgubi zvanje a nema odgovarajueg radnog mesta na koje se moe rasporediti u novom zvanju; 5) ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa u skladu sa optim propisima o radnim odnosima ne vrati na rad u roku od 15 dana; 6) kada usled promena u organizaciji stekne status nerasporeenog, a ne moe mu se obezbediti radno mesto u istom ili u drugom dravnom organu. Odredba stava 2. taka 6) primenjuje se i na postavljena lica. Zaposlenom i postavljenom licu kome je izreena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, radni odnos prestaje danom konanosti reenja o izricanju mere. Ako je u dravnom organu dolo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica, usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni i postavljena lica rasporeuju se na radna mesta u istom ili drugom dravnom organu koja odgovaraju njihovoj strunoj spremi. Odluku o rasporeivanju zaposlenih iz stava 1. ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi organom u kojem se zaposleni rasporeuje, a odluku o rasporeivanju postavljenih lica iz stava 1. ovog lana donosi organ koji ih je postavio. Ukoliko zaposleni odnosno postavljeno lice, ne prihvati radno mesto na koje je rasporeen u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, prestaje mu radni odnos. Ukoliko se zaposleni, odnosno postavljeno lice, ne moe rasporediti u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana, funkcioner, odnosno organ iz stava 2. ovog lana, donosi reenje kojim se utvruje da je zaposleni, odnosno postavljeno lice, ostao nerasporeen. Zaposleni u dravnim organima, odnosno postavljena lica, koji su ostali nerasporeeni na nain utvren u lanu 65. ovog zakona imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni za ijim je radom prestala potreba u preduzeima, utvrena zakonom. Sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih u dravnim organima i postavljenih lica koji su ostali nerasporeeni utvruju se u budetu Republike, a nain i uslovi korienja tih sredstava utvruju se aktom Vlade. U sluaju ukidanja dravnog organa, dravni organ u iji delokrug prelaze poslovi ukinutog organa preuzima potreban broj zaposlenih i postavljenih lica koji su radili na preuzetim poslovima. U skladu s potrebama organa, funkcioner koji rukovodi dravnim organom u iji su delokrug preli poslovi ukinutog organa donosi reenja o rasporeivanju zaposlenih koji su preuzeti, a reenja o rasporeivanju postavljenih lica donosi organ koji ih je postavio. U sluaju ukidanja dravnog organa i ukidanja svih poslova koji su se obavljali u delokrugu tog organa zaposleni i postavljena lica koji su radili u ukinutom organu ostaju nerasporeeni. Zaposleni u dravnom organu i postavljena lica koji nisu preuzeti u smislu stava 1. ovog lana ili su ostali nerasporeeni u smislu stava 3. ovog lana imaju prava i obaveze utvrene lanom 66. ovog zakona. U sluaju spajanja dva ili vie dravna organa u nov organ svi zaposleni i postavljena lica u ovim organima imaju status nerasporeenih.

77

U skladu sa potrebama organa, funkcioner koji rukovodi dravnim organom donosi reenje o rasporeivanju zaposlenih koji imaju status nerasporeenih, a reenja o rasporeivanju postavljenih lica koja imaju status nerasporeenih donosi organ koji ih je postavio. U sluaju preuzimanja poslova iz nadlenosti saveznog organa, dravni organ u iji delokrug prelaze ti poslovi preuzee, u skladu sa potrebama organa, i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova. Izabrano lice po prestanku funkcije ima pravo na platu u trajanju od 6 meseci u visini koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo na platu iz stava 1. ovog lana moe se izuzetno produiti do 6 meseci ukoliko u tom vremenu izabrano lice stie pravo na penziju. Pravo iz stava 1. i 2. ovog lana prestaje zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izabrano lice ostvaruje prava utvrena u st. 1. i 2. ovog lana kod Narodne skuptine. Izabrano lice na stalnoj funkciji (sudija, javni tuilac) koje bude razreeno funkcije i postavljeno lice koje po isteku mandata ne bude ponovo postavljeno ili koje u toku trajanja mandata bude razreeno mogu se rasporediti na radna mesta u istom organu koja odgovaraju njihovoj strunoj spremi i radnim sposobnostima. Ukoliko se izabrano odnosno postavljeno lice ne moe rasporediti na nain iz stava 1. ovog lana ili ne prihvati radno mesto na koje je rasporeeno, prestaje mu radni odnos. Postavljeno lice iz stava 2. ovog lana ima pravo na platu u trajanju od est meseci koju je imalo u vreme kada mu je prestao radni odnos. Pravo na platu iz stava 3. ovog lana moe se izuzetno produiti do est meseci ukoliko u tom vremenu postavljeno lice stie pravo na penziju. Pravo iz st. 3. i 4. ovog lana prestaje zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH I POSTAVLJENIH LICA Radi ostvarivanja svojih prava, zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljena lica, pismeno se obraaju funkcioneru koji rukovodi organom. Protiv svakog reenja ili drugog akta kojim je odlueno o njegovim pravima i obavezama zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor. Prigovor se podnosi funkcioneru koji rukovodi dravnim organom u roku od 8 dana od dana uruenja reenja ili drugog akta, a funkcioner je duan da o njemu odlui u roku od 15 dana, od dana podnoenja prigovora. Razmatrajui podneti prigovor, funkcioner preispituje svoju odluku i moe je izmeniti ili dopuniti.

78

Zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor i u sluaju kad funkcioner u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva ne odlui o pravu na koje se zahtev odnosi. Ako funkcioner u utvrenom roku ne odlui o podnetom prigovoru ili ako zaposleni, odnosno postavljeno lice, nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, zaposleni, odnosno postavljeno lice moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 dana. Nadzor nad primenom propisa o pravima i obavezama zaposlenih u dravnim organima, odnosno postavljenih lica, vri upravna inspekcija. Radi obezbeivanja zatite prava zaposlenih u dravnim organima, odnosno postavljenih lica upravna inspekcija ostvaruje nadzor u primeni optih akata kojima se utvruju njihova prava i obaveze. U vrenju nadzora upravna inspekcija ima pravo da pregleda akte, reenja, ugovore i druge isprave u dravnom organu i da na drugi nain pribavlja potrebna obavetenja. Radi zatite svojih prava zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, moe se obratiti upravnoj inspekciji. Ako upravna inspekcija nae da je povreeno pravo zaposlenog u dravnom organu, odnosno postavljenog lica, ukazae organu na uinjenu povredu. Ako upravna inspekcija nae da je konanim reenjem nadlenog organa oigledno povreeno pravo zaposlenog u dravnom organu, odnosno postavljenog lica, a povodom toga je pokrenut postupak pred nadlenim sudom, odloie svojim reenjem, na zahtev zaposlenog, odnosno postavljenog lica izvrenje reenja do donoenja pravosnane sudske odluke. alba ne odlae izvrenje reenja iz stava 3. ovog lana. Protiv konanog reenja iz stava 3. ovog lana ne moe se pokrenuti upravni spor. PRIMENJIVANJE ODREDABA ZAKONA NA ODREENE USTANOVE, SLUBE I ORGANE Odredba ovog zakona shodno se primenjuju i na zaposlene i postavljena lica u ustanovama za izvrenje krivinih sankcija i u slubi za zajednike poslove republikih organa. Aktom kojim se u ustanovama i slubi iz stava 1. ovog lana utvruju zvanja i zanimanja, odnosno postavljena lica, vri se njihovo upodobljavanje sa zvanjima, zanimanjima i postavljenim licima iz ovog zakona prema vrsti i stepenu kolske spreme i potrebnom radnom iskustvu, a razvrstavaju se u platne grupe iz l. 45. i 47. ovog zakona tako to se upodobljavaju zvanjima i zanimanjima, odnosno postavljenim licima, iz ovog zakona prema srodnosti i stepenu sloenosti poslova koje obavljaju. Odredbe ovog zakona sadrane u glavama II do XIV shodno se primenjuju na organe autonomnih pokrajina, gradova i optina, s tim to osnovicu iz lana 39. ovog zakona za obraun plata zaposlenih i izabranih odnosno postavljenih lica u tim organima ini prosena zarada po zaposlenom isplaena za prethodni mesec u autonomnoj pokrajini, odnosno gradu, odnosno optini, a najvea plata u ovim organima ne moe prei iznos petostruke prosene zarade po zaposlenom u Republici.

79

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Dravni organi i drugi organi i slube na koje se primenjuju odredbe ovog zakona duni su da donesu akte predviene ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Funkcioneri koji rukovode dravnim organima utvrdie za zaposlene u tim organima zvanja i zanimanja u smislu ovog zakona u roku od 30 dana od isteka roka iz lana 76. ovog zakona, a po prethodno izvrenom ocenjivanju zaposlenih, polazei od merila utvrenih ovim zakonom i zavisno od radnog iskustva i dosadanjeg doprinosa u radu zaposlenih, odnosno vrste i stepena sloenosti poslova koje zaposleni treba da obavlja u odreenom zvanju, odnosno s odreenim zanimanjem. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 137-199. Zakona o dravnoj upravi ("Slubeni glasnik SRS", br. 52/89, 24/90, 37/90 i "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 6/90); Zakon o linim dohocima i drugim primanjima delegata u Skuptini Socijalistike Republike Srbije, lica koja bira i imenuje Skuptina Socijalistike Republike Srbije, lanova Predsednitva Socijalistike Republike Srbije, lanova Saveta Republike i rukovodeih radnika, kao i o linim dohocima lica koja bira ili imenuje skuptina optine, Skuptina grada Beograda i skuptine meuoptinskih regionalnih zajednica("Slubeni glasnik SRS", br. 31/84, 19/85, 13/86, 32/90 i 38/90 i "Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 6/90); odredbe o koeficijentima predsednika i potpredsednika Narodne skuptine, kao i predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine i narodnih poslanika na stalnom radu u Narodnoj skuptini, u Zakonu o primanjima narodnih poslanika i izabranih funkcionera u Narodnoj skuptini Republike Srbije ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 7/91, 22/91 i 28/91); Zakon o radu i pravima delegata u Skuptini Socijalistike Republike Srbije i republikih funkcionera kojima je prestala funkcija ("Slubeni glasnik SRS", broj 19/86). Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe koje se odnose na radne odnose Zakona o dravnoj upravi ("Slubeni list Socijalistike Autonomne Pokrajine Vojvodine", br. 22/81, 9/85, 13/86/, 29/88, 22/89, 1/90, 15/90, 20/90, 24/90, 30/90 i 35/90) i Zakona o dravnoj upravi ("Slubeni list Socijalistike Autonomne Pokrajine Kosovo", broj 38/80, 39/80, 9/83, 42/86, 5/90 i 45/90). Danom donoenja odgovarajuih odluka u autonomnim pokrajinama prestaju da vae Zakon o linim dohocima, naknadama linih dohodaka i drugim pravima delegata u Skuptini SAP Vojvodine i lanova Saveta Pokrajine ("Slubeni list Socijalistike Autonomne Pokrajine Vojvodine", br. 3/85, 20/87, 23/90 i 35/90) i Zakona o linim dohocima, naknadama linih dohodaka i drugim primanjima delegata u Skuptini SAP Kosova, lanova Predsednitva SAP Kosova, lanova Saveta Pokrajine i rukovodeih radnika, kao i o linim dohocima lica koja bira ili imenuje skuptina optine ("Slubeni list Socijalistike Autonomne Pokrajine Kosovo", broj 34/88 i "Slubeni glasnik SR Srbije", broj 46/90). Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

80

5. KANCELARIJSKO POSLOVANJE
Kancelarijsko poslovanje u organima dravne uprave regulisano je Uredbom o kancelarijskom poslovanju i Uputstvom o kancelarijskom poslovanju. 5.1. UREDBA O KANCELARIJSKOM POSLOVANJU ORGANA DRAVNE UPRAVE Ovom uredbom ureuje se kancelarijsko poslovanje ministarstava i posebnih organizacija (u daljem tekstu: organi dravne uprave). Ova uredba primenjuje se i na slubu Narodne skuptine, predsednika Republike i Vlade, organe optina, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina kad vre poverene poslove dravne uprave iz okvira prava i dunosti Republike, kao i na preduzea i druge organizacije kad vre javna ovlaenja. Kancelarijsko poslovanje obuhvata: primanje, pregledanje, rasporeivanje, evidentiranje, dostavljanje u rad i otpremanje pote; administrativno-tehniko obraivanje akata; arhiviranje i uvanje arhiviranih predmeta; izluivanje bezvrednog registraturskog materijala i predaja arhivske grae nadlenom arhivu; praenje efikasnosti i aurnosti rada organa dravne uprave; preduzea i drugih organizacija kada vode upravni postupak reavajui o pravima, obavezama i pravnim interesima graana i drugih stranaka. Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledea znaenja: 1) podnesak je svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, alba, prigovor i drugo saoptenje kojim se graani, pravna lica i druge stranke obraaju organima dravne uprave; 2) akt je svaki pisani sastav kojim se pokree; dopunjuje, menja, prekida ili zavrava neka slubena radnja organa dravne uprave; 3) prilog je pisani sastav (dokument, tabela, grafikon, crte i sl.) ili fiziki predmet koji se prilae uz akt radi dopunjavanja, objanjenja ili dokazivanja sadrine akata; 4) predmet je skup svih podnesaka, akata i priloga koji se odnose na isto pitanje ili zadatak i kao takvi ine jedinstvenu celinu; 5) dosije je skup vie predmeta koji se odnose na istu materiju ili na isto pravno ili fiziko lice; 6) fascikla je skup vie predmeta ili dosijea koji se posle zavrenog postupka uvaju sreeni u istom omotu (kutija i slino); 7) registraturski materijal ine predmeti i akti, fotografski i fonografski snimci i na drugi nain sastavljeni zapisi i dokumenti, knjige i kartoteke o evidentiranju tih spisa, zapisa i dokumenata, kao i mikrofilmovi o njima primljeni i nastali u radu organa dravne uprave; 8) arhiska graa predstavlja pisani, crtani, tampani, fotografski, filmovani, fonografski i na drugi nain zabeleeni izvorni i reprodukovani dokumentarni materijal od posebnog znaaja za istoriju, kulturu i druge potrebe, koji je nastao u radu organa dravne uprave, preduzea i organizacija u vrenju javnih ovlaenja bez obzira kada je nastao;

81

9) prijemna kancelarija je organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju sledei poslovi: informisanje i pruanje strune pomoi strankama za sastavljanje podnesaka; neposredni prijem podneska od stranaka; osnovno obavetavanje stranaka o stanju reavanja njihovih zahteva i drugih podnesaka kao i reavaju odreeni predmeti; 10) pisarnica je organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju sledei poslovi: primanje podnesaka od stranaka, prijem, otvaranje, pregledanje i rasporeivanje pote; evidentiranje predmeta; zdruivanje akata; dostavljanje predmeta i akata unutranjim organizacionim jedinicama; otpremanje pote; uvanje predmeta u rokovniku; razvoenje predmeta kao i njihovo arhiviranje - uvanje; 11) arhiva je sastavni deo pisarnice ili posebna organizaciona jedinica sa istim ili slinim uslovima za rad, u kojoj se uvaju zavreni (arhivirani) predmeti, evidencije o predmetima kao i ostali registraturski materijal do predaje nadlenom arhivu ili do njegovog unitenja. U kancelarijskom poslovanju predmeti se dele na upravne i ostale predmete, pri emu se upravnim predmetima smatraju predmeti u kojima se vodi upravi postupak u kojem se reava o pravima, obavezama i pravnim interesima graana, pravnih lica i drugih stranaka. Za svaki organ dravne uprave vodi se osnovna evidencija o predmetima. Vlada Republike Srbije moe odluiti da se za dva ili vie organa dravne uprave organizuje zajednika pisarnica odnosno jedinstvena osnovna evidencija predmeta i jedinstvena arhiva. Osnovna evidencija o aktima i predmetima po osnovu jedinstvenih klasifikacionih znaka vodi se po sistemu kartoteke, skraenog delovodnika ili putem automatske obrade podataka. Osnovna evidencija o svim aktima i predmetima kao minimum podataka sadri: klasifikacioni znak iz jedinstvene klasifikacije akata i predmeta po materiji; osnovne podatke o poiljaocu i primaocu, podatke iz kojih se moe da utvrdi gde se predmet odnosno akt nalazi u toku njegove obrade do arhiviranja. Pored elemenata iz stava 1. ovog lana, osnovna evidencija o predmetima i aktima upravnog postupka sadri sledee podatke o: roku reavanja (da li je predmet reen u zakonskom roku ili nije); ishodu reavanja (usvojen, odbijen, odbaen zahtev); uloenim pravnim sredstvima i odluci povodom uloenih pravnih sredstva (odbaena ili odbijena alba; poniteno reenje); o tome da li je reenje izvreno, kao i druge neophodne podatke znaajne za praenje ostvarivanja prava, obaveza i na zakonu zasnovanih pravnih interesa graana, pravnih lica i drugih stranaka. Svi predmeti i akti u kancelarijskom poslovanju obavezno se klasifikuju po materiji koja je po decimalnom sistemu svrstana u 10 glavnih grupa. Glavne grupe su razvrstane u 10 grupa, a grupe su razvrstane u 10 podgrupa. U skladu sa potrebama organa dravne uprave, odnosno drugih organa, slubi, preduzea i drugih organizacija na koje se primenjuje ova uredba, mogu se obavezni klasifikacioni znakovi dalje ralanjivati u decimalnom sistemu, s tim da se ovim ralanjavanjem ne remeti osnovna klasifikacija po materiji. Akt o ralanjavanju obaveznih klasifikacionih znakova iz stava 1. ovog lana donosi za organe dravne uprave ministar nadlean za poslove u oblasti uprave, a za druge organe, slube i preduzea i organizacije na koje se primenjuje ova uredba - lica koja rukovode tim organima, slubama i preduzeima i organizacijama.

82

Evidencija o aktima vodi se po pravilu u okviru predmeta. Ako je to neophodno zbog specifinosti odreenih vrsta akata i predmeta, o aktima i predmetima izuzetno se mogu voditi evidencije i u okviru: 1) popisa akata - kada su u pitanju akti i predmeti iste vrste koje organ dravne uprave prima i po kojima se vodi isti postupak ili se radi o masovnijem prijemu predmeta iste vrste; 2) dosijea - kada je reavanje odreenih pitanja olakano zdruivanjem vie predmeta u dosijee (u borako-invalidskoj zatiti; penzijskom i invalidskom osiguranju itd.). O kojim vrstama predmeta e se voditi evidencija iz stava 1. ovog lana odluuje funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave u ijem sastavu se nalazi pisarnica. Akti i predmeti koji su propisom odreeni kao dravna vojna i slubena tajna evidentiraju se u posebne evidencije. Ako posebnim propisom nije odreeno, funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave u skladu sa zakonom i drugim propisom odreuje koji se akti i predmeti smatraju tajnim, stepen tajnosti odnosno poverljivosti, nain postupanja sa tim aktima i predmetima i utvruje mere njihove zatite. Akti slubene prepiske obavezno sadre: zaglavlje koje se sastoji iz naziva drave, naziva i sedita organa, klasifikacinog znaka, broja i datuma akta; naziva i sedita primaoca; tekst akta; broj priloga koji se prilau uz predmet odnosno akt; otiska slubenog peata i funkcije i potpisa ovlaenog lica. Za podneske po kojima se reava u upravnom postupku koji su neposredno predati organu izdaje se potvrda o prijemu podneska. Potvrda o prijemu podneska sadri podatke koji se odnose na: 1) datum prijema podneska; 2) rok u kome je organ nadlean za reavanje duan da donese odluku; 3) pravno sredstvo koje stranka moe upotrebiti ako joj nije u propisanom roku dostavljena odluka po zahtevu; 4) organ kojem se predaje pravno sredstvo i visina takse; i 5) organ kojem se izjavljuje pravno sredstvo i organ kod kog se pravno sredstvo moe izjaviti usmeno na zapisnik. Rokove reavanja predmeta u organu utvruje funkcioner koji rukovodi organom, u skladu sa zakonom. Potvrdu o prijemu podneska potpisuje slubeno lice koje je primilo podnesak. U toku radnog vremena predmeti i akti i drugi materijali ne smeju se ostavljati bez nadzora. Po zavretku radnog vremena akati i drugi slubeni materijali, peati, igovi i tambilji i drugo dre se u zakljuanim stolovima, ormanima ili zakljuanim radnim prostorijama u kojima je obezbeena njihova sigurnost.

83

Osnovna evidencija o predmetima i aktima vodi se u posebnoj organizacionoj jedinici - pisarnici, zajednikoj pisarnici za dva ili vie organa dravne uprave ili u samom organu dravne uprave. Zavreni (arhivirani) predmeti i drugi registraturski materijali uvaju se u arhivi u odgovarajuim registraturskim jedinicama (fasciklama, kutijama, registratorima), smetenim u odgovarajue police ili ormane, u podesnim, suvim i svetlim prostorijama osiguranim od nestajanja, vlage i drugih oteenja. Na registraturskim jedinicama upisuju se sledei podaci: naziv organa u ijem je radu nastao registraturski materijal; godina nastanka materijala i klasifikaciona oznaka, broj predmeta kao i redni broj pod kojim je registraturska jedinica upisana u arhivsku knjigu. Na registraturskim jedinicama se takoe stavlja oznaka o roku uvanja predmeta. Akti i predmeti koji su odreeni kao dravna, vojna ili slubena tajna i evidencije o njima uvaju se izdvojeno u ormanima i elinim kasama na nain kojim se obezbeuje uvanje njihove tajnosti. Sav registraturski materijal, zajedno sa osnovnim evidencijama upisuje se u arhivsku knjigu po godinama i klasifikacionim znacima. Arhivska knjiga vodi se kao opti inventarski pregled celokupnog arhivskog materijala iz ranijih godina. Zavreni predmeti i drugi registraturski materijali uvaju se u arhivi prema rednim brojevima iz arhivske knjige. Organi dravne uprave duni su u skladu sa utvrenim listama kategorija registraturskog materijala, i rokovima uvanja, da vre tekue odabiranje i izluivanje bezvrednog registraturskog materijala. Ako Vlada drukije ne odlui za svaki organ dravne uprave, utvruje se posebna lista registraturskog materijala sa rokovima uvanja. Obraiva predmeta pre arhiviranja prdmeta stavlja oznaku "a/a" za arhiviranje predmeta za rokom uvanja koji je utvren u listi registraturskog materijala. Svi predmeti i akti za koje je listama kategorija registraturskog materijala utvreno da predstavljaju arhivsku grau dobijaju oznaku - "arhivska graa". Ne smeju se staviti u arhivu predmeti u kojima nije obraen spoljni i unutranji deo omota spisa, a kod upravnih predmeta ako nema odgovarajue odluke kojom se upravni postupak okonava i dokaz o dostavljanju odgovarajueg upravnog akta stranci. U izvrenju ove uredbe ministar nadlean za poslove u oblasti uprave donee posebno uputstvo. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije"

84

5.2.

UPUSTVO O KANCELARIJSKOM POSLOVANJU ORGANA DRAVNE UPRAVE

1. Ovim uputstvom blie se utvruju pravila kancelarijskog poslovanja ministarstava i posebnih organizacija, slubi Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, kao i organa optina, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina kad vre poverene poslove dravne uprave iz okvira prava i dunosti Republike i preduzea i drugih organizacija kad vre javna ovlaenja (u daljem tekstu: organi dravne uprave). 2. Predmeti i akti klasifikuju se po materiji u deset glavnih grupa (od 0 do 9), i to: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 dravno ureenje, organizacija i rad dravnih organa i statistika; rad i radni odnosi i socijalno osiguranje; lina stanja graana, dravna i javna bezbednost; privreda; finansije; zdravlje i socijalna zatita; prosveta, nauka, kultura; sudstvo, tuilatvo i pravobranilatvo; vojni predmeti - narodna odbrana; predmeti koji ne spadaju u grupe od 0 do 8.

U okviru ove podele, vri se po decimalnom sistemu dalje raslanjavanje glavnih grupa na grupe (dvocifreni znaci) a na podgrupe (trocifreni znaci), s obzirom na srodnost i obim pojedinih delatnosti, odnosno zadataka i poslova obuhvaenih glavnim grupama. Jedinstvena klasifikacija predmeta po materiji sastavni je deo ovog uputstva. Neposredno primanje podnesaka 3. Pota (akti, paketi, novana pisma, telegrami i dr.) prima se u prijemnoj kancelariji ili odreenom mestu u pisarnici, odnosno na drugom odreenom mestu koje odredi funkcioner u organu dravne uprave u kome se predmet reava. Pota se prima u vreme utvreno propisom, odnosno optim aktima o rasporedu radnog vremena. Nain prijema pote van radnog vremena utvruje sam organ dravne uprave, prema mesnim prilikama i potrebama. 4. U kancelariji u kojoj se primaju stranke neophodno je obezbediti tehnika i druga sredstva kojima se graanima omoguava da bre obave poslove, a naroito da saopte usmenu predstavku, albu ili drugi odgovarajui podnesak. Na vidnom mestu prostorije neophodno je da budu istaknuti obrasci za pojedine vrste podnesaka sa detaljnim uputstvima o nainu njihovog sastavljanja. Prostorija mora biti posebno oznaena sa uputstvom za koje organe dravne uprave pojedina slubena lica primaju podneske i druge akte. 5. Ako akt (podnesak) prilikom neposredne predaje sadri koji formalni nedostatak ( nije potpisan, nije overen peatom, nema priloga navedenih u tekstu, nema adresa primaoca, poiljaoca i sl.), radnik odreen za prijem pote ukazae stranki na te nedostatke i objasnie kako da se oni otklone. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se akt primi radnik e ga primiti, s tim to e na njemu sainiti slubenu zabeleku o upozorenju. Ako organ dravne uprave kome se predaje akt nije nadlean za njegov prijem, stranku treba upozoriti na to i uputiti je nadlenom organu dravne uprave. Ako

85

stranka i pored upozorenja zahteva da se njen akt primi, postupie se na nain iz prethodnog stava. 6. Na zahtev stranke koja lino predaje akt izdaje se potvrda o prijemu. Potvrda se izdaje na otisku prijemnog tambilja u koji se unosi datum predaje, broj pod kojim je evidentiran akt, eventualni prilozi i vrednost takse. Potvrdu potpisuje radnik koji je akt primio. 7. Za podneske po kojima se reava u upravnom postupku koji su neposredno predati organu dravne uprave nadlenom za prijem podneska ili su mu usmeno saopteni na zapisnik obavezno se izdaje potvrda o prijemu podneska (obrazac broj 1.) na osnovu lana 12. Uredbe o kancelarijskom poslovanju (u daljem tekstu: Uredba). 8. Prijem pote od drugog organa dravne uprave koja se dostavlja preko dostavljaa (kurira) potvruje se stavljanjem datuma i itkog potpisa ovlaenog lica u dostavnoj knjizi, na dostavnici, povratnici ili kopiji akta iji se original prima. Pored datuma i potpisa, stavlja se i peat organa dravne uprave koji potu prima, osim u dostavnoj knjizi. Pored podataka iz prethodnog stava ubeleava se jo i vreme prijema (as i minut) u svim sluajevima kad je to propisom predvieno. Ovaj podatak treba pribeleiti na primljenom aktu, odnosno na kovertu, ako radnik koji prima potu nije ovlaen da otvara koverat. Prijem pote preko potanske slube 9. Prijem pote preko potanske slube i podizanje pote iz potanskog pregratka vri se po propisima potanske slube. Prilikom prijema, odnosno podizanja pote iz potanskog pregratka radnik pisarnice ne sme podii poiljku na kojoj je oznaena vrednost ili je u pitanju preporuena poiljka a utvrdi da je poiljka oteena. U takvom sluaju radnik pisarnice mora zahtevati od odgovornog radnika pote da se stanje i sadrina poiljke komisijski utvrdi i da preda poti podnesak u vezi sa naknadom tete, a posle toga e preuzeti poiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu. Otvaranje i pregledanje pote 10. Prispele poiljke koje su adresirane na druge organe, organizacije ili lica pisarnica ne otvara ve ih na najpogodniji nain alje adresatu ili vraa poti. 11. Obinu ili preporuenu potu primljenu u zatvorenim kovertima, otvara ovlaeni radnik pisarnice. Poiljke na kojima je oznaeno da predstavljaju dravnu, vojnu ili slubenu tajnu otvara funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave, ili radnik koji bude za to ovlaen. Ovu potu pisarnica uruuje licu koje je ovlaeno za njeno otvaranje preko knjige primljene pote, za mesto - neotvorenu. Novana pisma i druge vrednosne poiljke otvara ovlaeni radnik odgovoran za materijalno-finansijsko poslovanje ili ovlaeni radnik pisarnice. Poiljke primljene u vezi sa licitacijom, konkursom za radove i slino ne otvaraju se, ve se samo na kovertu stavlja datum, as i minut prijema. Ove poiljke otvara odreena komisija, ako nije drukije propisano.

86

Odgovorni radnik organa dravne uprave duan je da prethodno upozori pisarnicu na poiljku koje se u smislu prethodnog stava oekuju i koje se ne smeju otvarati. Pota primljena za odreeno lice zaposleno u organu dravne uprave uruuje se neotvorena adresatu preko knjige primljene pote na linost. Ako poiljka ove vrste predstavlja slubeni akt upuen organu dravne uprave, primalac je duan da najdalje u roku od 24 asa po prijemu akt vrati pisarnici radi evidentiranja. U organu dravne uprave gde postoji sluba deurstva, hitnu potu primljenu van redovnog radnog vremena otvara deurni radnik, a ako su u pitanju akti koji predstavljaju dravnu, vojnu ili slubenu tajnu radnik e otvoriti samo ako za to ima posebno ovlaenje. 12. Prilikom otvaranja koverata treba paziti da se ne oteti njihova sadrina, da se prilozi raznih akata ne pomeaju i sl. Naroito treba proveriti da li se oznake i brojevi napisani na koverti slau sa oznakama i brojevima primljenog akta. Ako neki od akata naznaeni na koverti nedostaje, ili su primljeni prilozi bez propratnog akta i obrnuto, ili se ne vidi ko je poiljalac, utvrdie se to slubenom zabelekom uz koju e se koverat priloiti. U ovakvim sluajevima pisarnica je duna ako je to mogue, da o tome obavesti poiljaoca. Uz primljeni akt prilae se i koverat, pogotovu kad datum predaje poti moe biti vaan za raunanje rokova (rok za albu, rok za uee na konkursu itd.) ili kad se iz podneska ne moe utvrditi mesto odakle je poslat ili se ne moe utvrditi ime podnosioca, a ovi su podaci oznaeni na koverti. Ako je u jednom kovertu prispelo vie akata uz koje bi trebalo koverat priloiti, koverat e se priloiti samo uz jedan akt, s tim to e se na ostalim aktima upisati broj pod kojim je evidentiran akt uz koji je priloen koverat, zatim datum predaje poti, ako su prispeli preporuenom potom, kao i drugi podaci koji su oznaeni na kovertu. 13. Ako su koverti preporuka ili omoti paketa i drugih poiljki primljeni oteeni a postoji sumnja o neovlaenom otvaranju, pre otvaranja treba o tome sainiti, u prisustvu jo dva radnika, zapisnik u kome e se konstatovati vrsta i obim oteenja i da li to nedostaje u prispeloj poiljci. Ovom zapisniku prilae se zapisnik iz take 9. stav 2. ovog Uputstva. 14. Neodstatke i neispravnosti utvrene prilikom otvaranja poiljke treba konstatovati kratkom zabelekom koja se upisuje neposredno uz otisak prijemnog tambilja (na primer: "primljeno bez priloga", "ne potpisano", i sl.). Ako se u kovertu nae akt adresiran na neki drugi organ dravne uprave, ili lice, na njemu e se upisati zabeleka "pogreno dostavljen", a zatim e pisarnica na najpogodniji nain akt poslati onome kome je upuen. Ovakvi akti se ne vode u evidenciji primljenih akata. Zabeleku iz st. 1. i 2. ovog lana potpisuje i datira radnik pisarnice koji pregleda potu. Ispod zabeleke iz stava 2. stavlja se jo i peat. 15. Ako se prilikom otvaranja pote utvrdi da je uz akt priloen novac ili neka druga vrednost, na primljenom aktu treba kratkom zabelekom konstatovati primljeni novani iznos, odnosno vrstu vrednosti. 16. Novac se istoga dana uplauje na odgovarajui raun prihoda od administrativnih taksi ili drugi odgovarajui raun i priznanicu o uplati treba priloiti ostalim aktima.

87

Priloene druge vrednosti (ek, menica, plemeniti metali i sl.) odmah se deponuju u slubi za materijalno finansijsko poslovanje organa dravne uprave i pismeno stranka izvetava o postupljenom. Ako je uz akt priloena dostavnica treba na njoj potvrditi prijem datumom, potpisom i peatom i odmah je vratiti poiljaocu. 17. Radnik koji prima potu neposredno, odnosno pregleda potu primljenu preko potanske slube, duan je da vodi rauna o tome: koji akti i radnje kod organa dravne uprave podleu taksiranju, kolika je visina takse predviena za pojedine vrste akata i isprava i u kojim sluajevima postoji zakonski osnov za oslobaanje od plaanja takse itd. 18. U pogledu netaksiranih ili nedovoljno taksiranih akata i njihovih priloga, kao i u pogledu postupanja sa aktima i njihovim prilozima na kojima se utvrde neispravnosti u taksiranju, lepljenju ili ponitavanju taksenih maraka, treba postupiti po vaeim propisima o administrativnim taksama. 19. Ako se prilikom pregledanja pote primljene preko potanske slube utvrdi da podnesak nije taksiran ili da je nedovoljno taksiran, radnik pisarnice e obavestiti stranku da dostavi odgovarajuu vrednost takse i taksu za opomenu, a podnesak, odnosno predmet, dostavie u rad odgovarajuoj organizacionoj jedinici. Ako je podnesak osloboen plaanja takse radnik pisarnice e to konstatovati kratkom zabelekom, uz navoenje odgovarajueg propisa o osloboenju. Rasporeivanje pote i klasifikacija predmeta po materiji 20. Primljenu potu rasporeuje, po pravilu, radnik koji otvara i pregleda. 21. Razvrstavanje predmeta (akata) vri se po sadrini materije koja se u predmetu obrauje i po organima dravne uprave i njihovim organizacionim jedinicama. 22. Pri razvrstavanju se najpre utvruje glavna grupa, zatim odgovarajua grupa i podgrupa, a ako je to potrebno vri se i dalje interno sadrinsko ralanjavanje. Predmet (akt) u kome se obrauje razliita materija koja se odnosi na dva ili vie klasifikacionih znakova razvrstava se i vodi, po pravilu, pod znakom na iju se sadrinu preteno odnosi. Termin u klasifikacionim znacima "opte" oznaava sadrinu koju nije mogue oznaiti tano utvrenim znakom (na primer: opte o izborima i sl.). Znak za "opte" je i svaki znak koji obuhvata sadrinu dalje ralanjenog znaka u sluajevima kad re "opte" kod raslanjenih znakova nije posebno napisana. Pri razvrstavanju predmeta (akata) po sadrini treba, po pravilu, upotrebljavati ralanjene trocifrene znakove i dalje interno ralanjivanje, ako je to potrebno. Ako se u organu ili organizaciji u toku godine oekuje manji broj predmeta u okviru pojedinih znakova mogu se izuzetno, pri razvrstavanju predmeta koristiti i dvocifreni znaci (grupe), odnosno jednocifreni znaci (glavne grupe), pod uslovom da takav nain razvrstavanja obezbeuje dovoljnu preglednost predmeta (akata po materiji) i omoguuje njihovo brzo pronalaenje. 23. Razvrstani predmeti obeleavaju se oznakama organa dravne uprave odnosno njihovih unutranjih organizacionih jedinica (po pravilu organi sa rimskim brojevima, i njihove organizacione jedinice arapskim dvocifrenim brojevima - od 01 do 99).

88

Oznake iz prethodnog stava se utvruju reenjem za narednu godinu od strane funkcionera koji rukovodi organom dravne uprave u ijem se sastavu nalazi pisarnica. Za organe dravne uprave za koje se kancelarijsko poslovanje vodi preko Uprave za zajednike poslove republikih organa reenje iz stava 2. ove take donosi direktor Uprave. Za organe dravne uprave koji sami vode kancelarijsko poslovanje a imaju vie organizacionih jedinica reenje donose funkcioneri koji rukovode tim organima dravne uprave. 24. Radnik koji otvara i pregleda primljenu potu, po zavrenom pregledu, stavlja otisak prijemnog tambilja na svaki primljeni akt koji e biti upisan u osnovnu evidenciju ili druge knjige evidencije. Otisak prijemnog tambilja stavlja se po pravilu, u gornji desni ugao prve strane akta. Ako tu nema dovoljno mesta, otisak prijemnog tambilja treba staviti na prazno mesto prve strane, vodei rauna da tekst akta ostane potpuno itljiv. Ako na prvoj strani nema dovoljno mesta otisak prijemnog tambilja treba staviti na poleini akta u gornjem levom uglu ili na drugom mestu. Ako su strane akta u celini popunjene tekstom, otisak prijemnog tambilja treba staviti na list iste hartije koji se prilae uz akt. Ako je tekst primljenog akta pisan u produetku nekog ranijeg akta, prijemni tambilj se stavlja desno ispod teksta poslednjeg akta pisanog u produetku. 25. U otisak prijemnog tambilja organa uprave (obrazac broj 2) upisuju se sledei podaci: 1) u rubriku "Pisarnica" - naziv organa uprave u ijem se sastavu nalazi pisarnica; 2) u rubriku "Primljeno" - datum kad je akt primljen; 3) u rubriku "Organ" - oznaka organa dravne uprave; 4) u rubriku "Organizaciona jedinica" - oznaka unutranje organizacione jedinice; 5) u rubriku "Broj" - klasifikacioni znak i broj iz brojanog kartona odnosno klasifikacionog znaka, odnosno redni broj iz skraenog delovodnika; 6) u rubriku "Prilog" - ukupan broj primljenih priloga; i 7) u rubriku "Vrednosti" - ukupan iznos taksenih maraka, odnosno novani iznos. Ostale oznake na aktima (na primer: veze brojeva i sl.) belee se pored otiska prijemnog tambilja. 26. Za organe dravne uprave smetene u okruzima po pravilu se obrazuje zajednika pisarnica s tim da se evidencija vodi posebno za svako ministarstvo. 27. Pojedini organi dravne uprave koji imaju svoje slube rasporeene van sedita organa uprave, mogu poslove prijemne kancelarije poveriti ugovorom optinskom odnosno pokrajinskom organu ako se ti poslovi ne vre na nain iz take 26. ovog uputstva. 28. Po zavrenom rasporeivanju akti se predaju radi evidentiranja u odgovarajue evidencije.

89

EVIDENTIRANJE AKATA, ODNOSNO PREDMETA 29. Primljeni i rasporeeni akti evidentiraju se u osnovne evidencije istoga dana i pod istim datumom pod kojim su primljeni. Telegrame i akte sa odreenim kratkim rokom za odgovor kao i akte po kojima treba hitno postupati, treba evidentirati pre ostalih akata i odmah ih dostaviti u rad odgovarajuoj organizacionoj jedinici. Ako se zbog velikog broja primljenih akata ili iz drugih opravdanih razloga primljeni akti ne mogu evidentirati istoga dana kada su primljeni evidentirae se najdocnije sledeeg dana, pre evidentiranja nove pote, i to pod datumom kada su primljeni. 30. Predmet (kratka sadrina akta) upisuje se u evidenciju tako da iz navedenog bude jasno na koje pitanje ili materiju se predmet odnosi. Pri tom se treba drati pravila da se za line predmete, ukljuujui sve predmete upravnog postupka, koji se odnose na fizika ili pravna lica, ili ako se evidentiranje vri prema poiljaocu, navodi: prezime, ime i prebivalite (za fizika lica), odnosno naziv i sedite (za pravna lica) i sadrina stvari koja se u aktu raspravlja (na primer: Petar Petrovi, Kruevac, zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju pomonog objekta). Ako se predmet odnosi na vie lica, u evidenciju se upisuju, ako je to mogue, imena svih lica. Ako nije mogue uneti u evidenciju imena svih lica, navodi se samo prvo lice sa dodatkom "i dr.". 31. U osnovnu evidenciju predmeta (akata) ne upisuju se poiljke koje ne predstavljaju slubenu prepisku (rauni, slubena glasila, asopisi, knjige, pozivi za sednice i druge sastanke primljenih na linost, prospekti i sl.). Ovakve poiljke treba voditi na odgovarajuim obrascima propisanim ovim uputstvom. 32. Funkcioner organa dravne uprave u ijem je sastavu pisarnica, u sporazumu sa funkcionerom organa dravne uprave za koji se vodi osnovna evidencija, odreuje sistem voenja osnovne evidencije (kartoteka, skraeni delovodnik ili AOP). Svaki organ dravne uprave duan je da vodi evidenciju o evidencijama koje njegove podrune jedinice van sedita vode o predmetima iz nadlenosti tog organa dravne uprave. Kartoteka predmeta 33. Ako se osnovna evidencija vodi u obliku kartoteke, kartoteka se sastoji od pregradnih kartona, brojanih kartona i kartica. Kartice se dre u odvojenim kutijama, u zavisnosti od toga da li se odnose na reene ili nereene predmete (aktivna i pasivna kartoteka). Odlukom funkcionera koji rukovodi organom dravne uprave, moe se ustrojiti i posebna kutija za kartice evidentiranih upravnih predmeta, radi praenja njihovog izvrenja. Pregradni kartoni slue za razdvajanje kartica razliitih klasifikacionih znakova i na njima se ispisuje, odnosno za njih privruju klasifikacioni znaci iz jedinstvene klasifikacije predmeta po materiji. Za svaki klasifikacioni znak upotrebljava se poseban pregradni karton. Brojani kartoni (obrazac broj 3) slue za oznaavanje rednih brojeva pod kojima su na karticama evidentirani predmeti u jednoj kalendarskoj godini. Za svaki klasifikacioni znak upotrebljava se poseban brojani karton. U gornjem desnom uglu

90

brojanog kartona upisuje se klasifikacioni znak kroz godinu u kojoj se evidentira predmet. Oznaavanje pod kojim rednim brojem su evidentirani predmeti vri se zaokruivanjem plavom bojom rednih brojeva, odtampanih na brojanom kartonu. 34. Na prednjoj strani brojanog kartona odtampani su brojevi od 1 do 100, a na poleini od 101 do 200. Sledei brojani karton na prednjoj strani ima brojeve od 201 do 300, a na poleini 301 do 400 i tako redom do broja 1000. Ukoliko u okviru odreenog klasifikacionog znaka ima preko 1000 predmeta, brojevi preko 1000 zauzimaju se zaokruivanjem brojeva u kartonima brojevima od 1 do 200 i dalje, s tim to se u gornjem levom uglu upisuje odgovarajua 1000. 35. Kartice slue za voenje evidencije o predmetima. Kartice su tampane na jedinstvenom obrascu. Evidencija o ostalim predmetima iz lana 4. Uredbe (u daljem tekstu: vanupravni predmeti), vode se na karticama bele boje (obrazac broj 4). Evidencija o prvostepenim upravnim predmetima u kojima se postupak pokree povodom zahteva stranke vodi se na karticama bele boje sa crvenim rubom (obrazac broj 5). Evidencija o prvostepenim upravnim predmetima u kojima se postupak pokree po slubenoj dunosti vodi se na karticama bele boje sa utim rubom (obrazac broj 6). Evidencija o drugostepenim upravnim predmetima u kojima se postupak pokree povodom albe vodi se na karticama bele boje sa plavim rubom (obrazac broj 7). Evidencija o predmetima drugostepenog upravnog postupka u kojima se postupak pokree po slubenoj dunosti vodi se na karticama bele boje sa ljubiastim rubom (obrazac broj 8). Evidencija o upravnim predmetima povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod prvostepenog organa vodi se na karticama bele boje sa isprekidanim crvenim rubom (obrazac broj 9). Evidencija o upravnim predmetima povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod drugostepenog organa vode se na karticama bele boje sa isprekidanim plavim rubom (obrazac broj 10). 36. Kod prvostepenog organa dravne uprave albe se evidentiraju na belim karticama i odlau se iza kartice gde je evidentiran osnovni predmet. 37. U kartoteci u okviru istog klasifikacionog znaka redosled reanja pregradnih i brojanih kartona i kartica je sledei: pregradni karton, brojani karton i kartice, s tim to se istobojne kartice reaju jedna do druge. U okviru istog klasifikacionog znaka kartice se slau na sledei nain: - iza brojanog kartona slau se po rednom broju kartice vanupravnih predmeta; - iza kartica vanupravnih predmeta slau se po azbunom redu poetnog slova, prezimena fizikog lica ili naziva organizacije (stranke), kartice evidentiranih predmeta prvostepenog upravnog postupka, koji se pokree povodom zahteva stranke;

91

- iza kartica predmeta prvostepenog upravnog postupka, koji se pokree povodom zahteva stranke, slau se po rednom broju kartice predmeta prvostepenog upravnog postupka koji se pokree po slubenoj dunosti; - iza kartica predmeta prvostepenog upravnog postupka, koji se pokree po slubenoj dunosti, slau se po rednom broju kartice evidentiranih upravnih predmeta povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod prvostepenog organa; - iza kartica upravnih predmeta povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod drugostepenog organa slau se po rednom broju kartice evidentiranih predmeta drugostepenog upravnog postupka, koji se pokree povodom albe; - iza ovih slau se po rednom broju kartice drugostepenog upravnog postupka koji se pokree po slubenoj dunosti; - iza ovih kartica slau se po rednom broju kartice evidentiranih upravnih predmeta povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod drugostepenog organa. 38. Na praznu karticu najpre se upisuju osnovni podaci: 1) u levom gornjem uglu iznad linije - klasifikacioni znak i redni broj uzet iz brojanog kartona, a ispod linije godina; 2) na sredini iznad linije upisuje se prezime i ime fizikog lica, odnosno naziv pravnog lica, kao i drugi podaci od znaaja za identifikaciju lica (matini broj i sl.), a ispod linije kratka sadrina predmeta; 3) u desnom gornjem uglu iznad linije mesto (adresa poiljaoca); u predmetima u kojima je odreeno da e se voditi dosije, ispod adrese upisuje se broj dosijea. Upisi u vertikalnim kolonama kartice znae: 1) podaci u prvoj koloni oznaavaju mesto gde se predmet nalazi. Pojedine oznake u okviru ove kolone znae: arapski dvocifreni brojevi (od 01 pa na dalje) oznaavaju unutranju organizacionu jedinicu, slovo "R" znai da je predmet u roku, oznaka "Izv" znai da je predmet reen izvorno i svi spisi predmeta upueni drugom organu dravne uprave, oznaka "a/a" znai da je predmet u arhivi, a oznaka "2 god.", "10 god.", "trajno", oznaava rok uvanja arhiviranog predmeta prema utvrenoj listi kategorija registraturskog materijala; 2) u drugoj koloni stavlja se datum koji oznaava kada je predmet predat, odnosno odloen na mesto oznaeno u prvoj koloni, a u sluaju da se upisivanje podataka na kartici nastavlja u sledeoj godini u ovoj koloni treba oznaiti tu godinu, a prethodne podatke podvui crvenom olovkom; 3) podaci u treoj koloni blie objanjavaju podatke iz prve i druge kolone. Kada su ispunjene sve rubrike na levoj polovini prve strane kartice, upisivanje se nastavlja na desnoj polovini (levu i desnu stranu deli trea unutranja vertikalna linija), odnosno na poleini kartice. Ako je popunjena poleina kartice upisivanja podataka e se vriti na novoj kartici, koju treba prilepiti gornjom ivicom na staru karticu, poto se prethodno na nju unesu potrebni osnovni podaci iz predmeta (oznaka, broj, godina i kratka sadrina predmeta). "Kartice" u koje se evidentiraju predmeti upravnog postupka pored druge polovine vertikalnih kolona imaju redne brojeve, i to:

92

1) kartice predmeta prvostepenog upravnog postupka koji se pokree povodom zahteva stranke od 1 do 12; 2) kartice predmeta prvostepenog upravnog postupka koji se pokree po slubenoj dunosti od 1 do 9; 3) kartice upravnih predmeta povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod prvostepenog organa od 1 do 13; 4) kartice predmeta drugostepenog upravnog postupka koji se pokree povodom albe od 1 do 9; 5) kartice predmeta drugostepenog upravnog postupka koji se pokree po slubenoj dunosti od 1 do 7, i 6) kartice upravnih predmeta povodom potrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod drugostepenog organa od 1 do 16. 39. Osnovni podaci u kartoteci upisuju se, po pravilu, pisaom mainom ili runo itkim tampanim slovima. 40. Ako se za ve evidentirani predmet otvori nova kartica, a greku nije mogue odmah ispraviti, upisivanje se nastavlja na novoj kartici, s tim to e se oznaiti veza izmeu obe kartice (na primer: 020-10/80, a na novoj kartici ispod broja predmeta treba upisati u zagradi broj i godinu stare kartice). U tom sluaju predmet nosi broj pod kojim je poslednji put evidentiran. Za predmete koji se odnose na vie klasifikacionih znakova otvara se jedna kartica sa klasifikacionim znakom na koji se predmet preteno odnosi. Skraeni delovodnik 41. Funkcioner organa dravne uprave utvruje reenjem, u sporazumu sa funkcionerom organa dravne uprave u ijem je sastavu pisarnica ako se osnovna evidencija vodi u pisarnici, da e se u narednoj godini osnovna evidencija o predmetima i aktima, zavisno od broja predmeta i akata, voditi putem skraenog delovodnika. Skraeni delovodnik vodi se na jedinstvenom obrascu vertikalnog formata A - 4 (obrazac broj 11). U skraenom delovodniku akti se evidentiraju po hronolokom redu. Pored osnovnog broja (po hronolokom redu) akt dobija i klasifikacioni znak iz jedinstvene klasifikacije predmeta po materiji. Pojedini upisi u skraeni delovodnik vre se na sledei nain: 1) u prvoj koloni upisuje se iznad crte redni broj predmeta, a ispod crte klasifikacioni znak predmeta po materiji; 2) u drugoj koloni upisuje se kratka sadrina predmeta; 3) u treoj koloni u prostor iznad crte upisuju se podaci o mestu gde se predmet nalazi (organizaciona jedinica, predmet u roku, izvorno reen itd.), a u prostor ispod crte upisuje se datum dostavljanja predmeta u rad, datum stavljanja predmeta u rok ili arhivu i sl., zavisno od oznake upisane u prostor iznad crte;

93

4) u etvrtoj koloni (primedba) upisuju se podaci koji blie obavetavaju upise iz kolone 2 i 3, kao i za povezivanje upisa (novi broj delovodnika). U ovoj koloni unose se za upravne predmete podaci o nainu reavanja i o rokovima u kojima su zavreni. 42. U sluaju da kod pojedinih osnovnih brojeva nema vie mesta za upisivanje podataka o kretanju predmeta upisivanje se nastavlja ispod poslednjeg iskorienog osnovnog broja delovodnika, s tim to se u prvoj koloni upisuje redni broj i klasifikacioni znak predmeta, a u rubrici "primedba" brojevi izmeu kojih je predmet prvobitno bio evidentiran (povezivanje). Ako se ve evidentiranom predmetu da novi redni broj, a greku nije mogue odmah ispraviti vri se povezivanje brojeva i predmet nosi redni broj pod kojim je poslednji put evidentiran. 43. Delovodnik se zakljuuje na kraju godine (31. decembra) slubenom zabelekom napisanom ispod poslednjeg broja koji pokazuje koliko je predmeta zavedeno u toj godini. Ova zabeleka se datira i overava peatom, a potpisuje je radnik koji vodi delovodnik. 44. Za svaku vrstu predmeta vodi se poseban delovodnik (vanupravni, prvostepeni upravni predmeti pokrenuti po zahtevu stranke, prvostepeni upravni predmeti pokrenuti po slubenoj dunosti itd.). Evidentiranje akata koji su odreeni kao dravna, vojna i slubena tajna 45. Radi evidentiranja akata koji su propisom odreeni kao dravna, vojna i slubena tajna, za svaku vrstu tajne ustrojava se poseban skraeni delovodnik. Ovi delovodnici vode se na istom obrascu i na isti nain kao skraeni delovodnik u ukorienim knjigama, koje se, po pravilu, koriste za vie godina, s tim to se svaka godina posebno zakljuuje. Posle evidentiranja akata koji su odreeni kao dravna vojna i slubena tajna, u prijemni tambilj ispod broja predmeta upisuje se skraenica: "Dravna tajna", "Vojna tajna", "Slubena tajna". Akti koji su odreeni kao "Slubena tajna", pored ove skraenice imaju u zavisnosti od stepena poverljivosti jo jednu od sledeih oznaka: "Strogo poverljivo", "Poverljivo" i "Interno" koji se takoe unose u prijemni tambilj. U skraene delovodnike u koje se evidentiraju akti koji su odreeni kao dravna, vojna ili slubena tajna upisuje se svaki akt koji je primljen kao "Dravna tajna", "Vojna tajna", ili "Slubena tajna" sa posebnim naznaenjem: "Strogo poverljivo", "Poverljivo" ili "Interno". Ako predmet, koji je evidentiran u kartoteku ili skraeni delovodnik, u toku postupka postane dravna, vojna ili slubena tajna ponovo e se evidentirati u odgovarajui skraeni delovodnik, s tim to e se izvriti povezivanje ovih brojeva. Arhiviranje zavrnih predmeta koji su oznaeni kao dravna, vojna ili slubena tajna vri se po rednim brojevima skraenog delovodnika. Popis akata 46. Popis akata (obrazac broj 12) koji se vodi u obliku tabaka ili knjige slui za evidentiranje akata ili vrste ili koji se masovno primaju, a po kojima se na isti nain

94

vodi postupak. Za ove vrste akata treba, po pravilu, na poetku godine rezervisati kartice, odnosno prve redne brojeve u delovodniku. Na odgovarajuoj kartici, odnosno kod rednog broja u delovodniku stavlja se preko vodoravnih crta krupnim slovima: "Popis akata" i navodi se kratka sadrina predmeta. Popis akata je sastavni deo kartoteke, odnosno skraenog delovodnika. Za koje e se vrste predmeta voditi popis akata, odreuje funkcioner koji rukovodi dravnim organom uprave, u ijem se sastavu nalazi pisarnica, ako nije drugaije propisano. U pisarnici se vodi evidencija posebnih evidencija. 47. Ako se popis akata ne vodi u pisarnici, organ dravne uprave koji vodi popis akata duan je da ga zakljui najkasnije do 5. januara naredne godine i da ga odmah dostavi pisarnici, radi unoenja ukupnog broja predmeta i razvoenja u osnovnoj evidenciji. Sa popisom akata dostavljaju se i zavreni predmeti. 48. Ako je posebnim propisom za pojedine oblasti propisana sadrina posebne evidencije, onda se ta evidencija koristi umesto propisanog obrasca popisa akata. 49. U istoj posebnoj evidenciji ne moe se voditi evidencija o predmetima koji su razvrstani na razliite klasifikacione znakove. 50. Ako je u posebnu evidenciju evidentiran zahtev za izdavanje uverenja ili zapisnik o inspekcijskom pregledu, radnik koji vri strunu obradu predmeta duan je da blagovremeno izvesti pisarnicu da je donet upravni akt odnosno da je protekao propisani rok za izdavanje uverenja, a odgovorni radnik pisarnice duan je da odmah za taj predmet otvori karticu bele boje sa crvenim ili utim rubom odnosno da ga evidentira u odgovarajui skraeni delovodnik ili kartoteku. O postupanju po stavu 1. ove take radnik koji vri strunu obradu predmeta, kod odgovarajueg rednog broja, u posebnu evidenciju upisuje slubenu zabeleku. 51. O podnetim usmenim ili pismenim zahtevima i po njima izdatim uverenjima, potvrdama, certifikatima i slinim ispravama vodi se posebna evidencija u obliku popisa akata ako nije drugaije propisano. U sluaju iz stava 1. ove take, broj pod kojim se uverenje izdaje sastoji se od broja pod kojim je evidencija o izdatim uverenjima evidentirana u osnovnu evidenciju, podbroja iz posebne evidencije i oznake organa odnosno organizacione jedinice (na primer: 437-10/91-60-I/07). 52. Svi akti koji pripadaju istom predmetu evidentiranom u posebnu evidenciju dre se u posebnom omotu spisa odgovarajue boje. 53. Spisi iz vie predmeta, evidentirani u isti popis akta koji se sastoje iz malog broja akata mogu se drati u zajednikom omotu. Upravni predmeti moraju imati posebne odgovarajue omote spisa. -54. Popis akata moe se raditi i putem sredstava za automatsku obradu podataka iako je osnovna evidencija o predmetima i aktima ustrojena putem i kartoteke ili skraenog delovodnika.

95

Voenje evidencije po dosijeima 55. Ako je to neophodno zbog specifinosti odreenih vrsta akata i predmeta u organu dravne uprave, moe se ustrojiti voenje dosijea, vezanih za osnovnu evidenciju o predmetima i aktima. Posebnim propisima moe se ustrojiti evidentiranje predmeta i akata po dosijeima i utvrditi njihovo evidentiranje u posebnu evidenciju. Evidencija po dosijeima vodi se u pisarnici. Ako je to neophodno, zbog specifinosti odreene vrste predmeta, evidencija po dosijeima moe se voditi u organu dravne uprave. U tom sluaju u pisarnici se vodi evidencija o ustrojenim vrstama dosijea. 56. U dosije se obavezno ulau akti kojima je predmet zavren, kao i druga znaajna dokumentacija. 57. Za svaku vrstu dosijea treba sastaviti poseban spisak. Spisak dosijea iz stava 1. ovog lana sadri redni broj, naziv, odnosno lino ime lica i rubriku za primedbe. 58. Na svaku kutiju, omot i sl. u koje se odlau akti i predmeti o kojima se evidencija vodi u okviru dosijea treba upisati redni broj iz matine evidencije, odnosno iz spiska ustrojenih dosijea. Pod brojevima iz matine evidencije, odnosno iz spiska dosijei se reaju u odgovarajuim ormanima, policama i sl. 59. Kada se dosije izda na revers licu za koje se vodi ili poalje drugom organu, revers odnosno kopiju dopisa kojim je dosije poslat treba drati na mestu na kome se nalazio taj dosije, a u matinoj evidenciji, odnosno u spisku dosijea u rubrici "Primedba" upisati odgovarajuu zabeleku. Ako lice o kome se vodi dosije umre, izgubi odreeno svojstvo ili iz nekog drugog razloga prestane potreba za daljim voenjem dosijea, dosije treba iz aktivnih dosijea premestiti meu pasivne a u matinoj evidenciji, odnosno u psisku aktivnih dosijea u rubrici " Primedba" upisati odgovarajuu zabeleku. 60. Kod velikog broja dosijea, radi breg pronalaenja predmeta, za svaku vrstu dosijea moe se ustrojiti poseban azbuni registar i u njemu pored svakog naziva odnosno linog imena lica upisati i broj dosijea. Prema potrebi, za istu vrstu dosijea moe se voditi i vie registara. 61. Ako se u okviru dosijea nalaze upravni akti, sva dokumentacija koja se odnosi na isti upravni predmet dri se u posebnom, po boji odgovarajuem omotu spisa. 62. Svaki dosije mora sadrati spisak upravnih predmeta po datumu nastanka predmeta. U spisak se upisuju i odgovarajue oznake sa omota spisa o nainu i rokovima reavanja predmeta. Voenje evidencije putem automatske obrade podataka 63. Osnovu automatske obade podataka u kancelarijskom poslovanju ini voenje osnovne evidencije o predmetima u obliku kartoteke. 64. Za automatsku obradu podataka u kancelarijskom poslovanju glavni meni informacionog podsistema sadri sledee opcije:

96

1) 2) 3) 4) 5) 6)

formiranje i odravanje datoteka, rad sa strankama, izrada dnevnih izvetaja, periodini izvetaji, dinamika primljenih i arhiviranih predmeta, statistika obrada podataka.

65. U okviru formiranja i odravanja datoteka neophodno je formiranje, odravanje i korienje pomonih datoteka informacionog podsistema sledee sadrine: 1) o r g a n i - ifre i nazivi organa dravna uprave odnosno organizacionih jedinica; 2) k l a s e - jedinstvena klasifikacija predmeta po materiji sa klasifikacionim znacima i sadrinom; 3) p r e d m e t i - svi podaci za upravne predmete; 4) i s t o r i j a t - kretanje predmeta i faze reavanja, 5) a l b e - organi nadleni za reavanje albi. 66) Nakon prijema podnesaka stranke evidentiranje predmeta se vri putem terminala. 67) U datoteku se unose podaci o stranci i vrsti i sadrini predmeta, izuzev rednog broja koji se po pojedinim klasifikacionim znacima automatski dodeljuju. 68) Evidentiranje odnosno obeleavanje predmeta vri se po vrsti predmeta, i to kao: 1) C - "crveni predmet" - obeleavaju se prvostepeni upravni predmeti u kojima se postupak pokree po zahtevu stranke, 2) - "uti predmet" - obeleavaju se prvostepeni upravni predmeti u kojima se postupak pokree po slubenoj dunosti, 3) P - "plavi predmet" - obeleavaju se drugostepeni upravni predmeti u kojima drugostepeni ogran pokree postupak po albi, zahtevu ili predlogu, 4) L - "ljubiasti predmet" - obeleavaju se drugostepeni upravni predmeti u kojima je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, 5) I - "isprekidani crveni predmet" - obeleavaju se upravni predmeti povodom upotrebe vanrednih pravnih sredstava uloenih kod prvostepenog ograna, 6) C - "isprekidani plavi predmet" - obeleavaju se upravni predmeti povodom upotrebe vanrednih pravnih sredstava uloenih kod prvostepenog organa, 7) O - "beli predmeti" - vanupravni. 69. Datoteka se pretrauje na terminalu prema prezimenima i imenima stranaka, odnosno prema klasifikacionim znacima pod kojim se predmet vodi. 70. Nakon evidentiranja predmeta automatski se tampa prva strana omota spisa, potvrda o prijemu podneska i opta uplatnica za plaanje propisane administrativne takse. 71. Putem terminala vri se stalno auriranje svih podataka neophodnih za praenje kretanja i nain reavanja upravnih predmeta. Evidentiraju se sve promene kod svakog predmeta u pogledu vrste predmeta.

97

72. Na kraju radnog dana treba odtampati sadrinu svih evidentiranih predmeta za taj dan i odloiti u poseban dosije koji slui kao paralelna evidencija u sluaju eventualnog unitenja podataka memorisanih u odgovarajuim ureajima. 73. Kao dnevni izvetaji izrauju se: 1) izvetaj o kretanju predmeta upravnog postupka pojedinog organa dravne uprave odnosno organizacione jedinice (moe se birati da li se ele crveni predmeti, uti predmeti) svrstati u grupe - reeni odnosno nereeni predmeti; 2) izvetaj o kretanju vanupravnih predmeta po pojedinim organima (beli predmeti) svrstani u grupe - reeni, nereeni; 3) rekapitulacija o kretanju predmeta upravnog postupka svih organa dravne uprave odnosno organizacionih jedinica (svega reeno - nereeno po vrstama predmeta i klasifikacionim znacima); 4) rekapitulacija o kretanju stvarnih i obinih lini predmeta svih organa dravne uprave odnosno organizacionih jedinica. 74. U okviru periodinih izvetaja tampaju se analitiki pregledi "od datuma do datuma" koji obuhvataju sve reene i nereene predmete po organima dravne uprave, odnosno organizacionim jedinicama i vrstama predmeta (upravni i ostali), sa zbirom predmeta po klasifikacionim znacima i zbirom za pojedine organe dravne uprave odnosno organizacionu jedinicu. 75. U okviru dinamike prijema i arhiviranja predmeta dobijaju se operativni izvetaji za dnevno praenje stanja reavanja arhiviranja upravnih i ostalih predmeta. Izvetaji su sledei: 1) pregled nereenih upravnih predmeta kod odabranih organizacionih jedinica, odnosno organa dravne uprave sa stanjem na dan unetog datuma (predmeti iji su rokovi reavanja istekli sa datim datumom); 2) pregled predmeta koji su reeni u jednom naznaenom vremenskom periodu po vrsti predmeta i organu dravne uprave odnosno organizacionoj jedinici; 3) grafiki prikaz ukupno primljenih i arhiviranih predmeta po mesecima za tekuu godinu za odabrani organ dravne uprave odnosno organizacionu jedinicu; 4) ekranski prikaz stanja reavanja predmeta za odabrani organ dravne uprave odnosno organizacionu jedinicu (broj predmeta prenetih iz ranijih godina, broj predmeta primljenih u tekuoj godini, ukupno reenih predmeta u roku, po isteku roka, broj nereenih predmeta s obzirom na rok - da li je istekao ili nije). 76. U okviru statistike obrade podataka izrauju se godinji izvetaji o radu na reavanju upravnih predmeta po odgovarajuim upravnim oblastima, u skladu sa propisima iz ove oblasti. Godinji izvetaj nadlenim organima dravne uprave mogu se slati Floppy-disku, koji sadri ulazne slogove na osnovu kojih se izrauju zbirni tabelarni pregledi. 77. Na kraju kalendarske godine tampa se analitiki izvetaj o svim nereenim predmetima sa svim podacima i automatski se svi podaci prenose u datoteku kao poetno stanje predmeta za reavanje u narednoj kalendarskoj godini.

98

Reavanje prenetih predmeta iz ranijih godina vri se uvek pod novim brojem uz obezbeenje veze sa brojem iz ranijih i kasnijih godina. 78. Na kraju kalendarske godine tampaju se analitike kartice sa podacima svih evidentiranih predmeta u toku jedne godine. Ove analitike kartice se povezuju u posebnu knjigu koja slui za trajnu dokumentaciju. 79. Ako doe do eventualnog kvara terminala preko koga se vri evidentiranje predmeta u toku radnog vremena sa strankama, nastavie se sa prijemom podnesaka i izdae se potvrda o prijemu podneska stranci. Evidentiranje e se izvriti odmah po nastanka rada terminala i naknadno stranci dostaviti nova potvrda po prijemu podneska. 80. Od propisanog naina voenja kancelarijskog poslovanja putem AOP-a moe se odstupiti jedino uz saglasnost Ministarstva pravde ako za to postoje razlozi celishodnosti. Postupanje sa nereenim predmetima istekom godine 81. Svi nereeni upravni predmeti pokrenuti po zahtevu stranke istekom godine dostavljaju se pisarnici radi evidentiranja u narednoj godini (prezavoenje). Za prezavedene predmete rokovi za reavanje raunaju se i iskazuju u izvetaju o kretanju upravnih predmeta od datuma prijema zahteva organu nadlenom za prijem podneska. Svaki radnik je u organu uprave duan da uz sve nereene predmete sastavi obazloenje o razlozima koji su doveli da pojedini predmeti ne budu reeni u tekuoj godini kada su i evidentirani. Razloge opravdanim ceni funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave. Aktom o organizaciji i radu organa dravne uprave moe se propisati da se svi nereeni predmeti pre zavedu. Zdruivanje akata 82. Pre dostavljanja akata u rad organu dravne uprave odnosno odgovarajuoj organizacionoj jedinici radnik pisarnice je duan da proveri da li primljeni akt pripada predmetu koji je ve zaveden u osnovnu evidenciju. Pre dostavljanja akata u rad organu, pisarnica mora izvriti njihovo zdruivanje sa predmetom u vezi sa kojim su primljeni. Zdruivanje akata vri se na taj nain to se na osnovu podataka iz kartoteke, odnosno skraenog delovodnika utvruje gde se nalazi predmet. Ako se predmet kome treba pridruiti novi akt nalazi u radu kod organa dravne uprave pored prijemnog tambilja treba staviti datum koji pokazuje od kada se predmet tamo nalazi. Ako se novoprimljeni akt dostavlja u rad istom organu dravne uprave kod koga se nalazi predmet dostavljanje e se izvriti putem interne dostavne knjige. Ako se predmet nalazi kod drugog organa dravne uprave, pisarnica e izvriti dostavljanje u rad u sporazumu izmeu organa kod koga se predmet nalazi i onog kome treba novoprimljeni akt dostaviti u rad.

99

Ako je u pitanju arhivirani predmet, zdruivanje se vri na taj nain to se arhivirani predmet uzima iz arhive i zdruuje sa aktom kojim se ponovo pokree postupak. Arhivirana kartica takoe se uzima iz pasivne i vraa u aktivnu kartoteku. Akt kojim se ponovo pokree postupak, ako je podnet u istoj godini kada je predmet zavren evidentira se pod brojem pod kojim je zavren predmet sa kojim se zdruuje, a ako je podnet kasnije evidentira se pod odgovarajuim brojem iz godine u kojoj je podnet. Omot spisa 83. Svaki akt kojim poinje novi predmet ili dosije treba po evidentiranju uloiti u poseban omot spisa (obrazac broj 13). Na omot spisa upisuje se broj, godina, oznaka organa dravne uprave i njegove unutranje organizacione jedinice a ispod toga kratak sadraj predmeta odnosno dosijea, kao i popis priloga. Omoti spisa za predmete u upravnom postupku ispod kratke sadrine predmeta imaju odgovarajue brojeve (od 1 do 12, odnosno od 1 do 9, odnosno od 1 do 13, odnosno od 1 do 9, odnosno od 1 do 7 i od 1 do 16). 84. Za vanupravne predmete koriste se omoti bele boje. Za upravne predmete koriste se omoti bele boje sa odgovarajuom bojom gornjeg ruba, kao i boje na karticama odgovarajue vrste. 85. Akte istog predmeta treba ulagati u omotu po datumima prijema odnosno reavanja tako da se akti sa novijim datumom nalaze na vrhu. 86. Radnik pisarnice je duan da uloi spise sa starim omotom u novi omot sa rubom odgovarajue boje svaki put kad je organu predmet vraen na ponovni postupak zbog toga to je upravni akt poniten povodom albe ili vanrednog pravnog sredstva. Interna dostava 87. Akti i predmeti dostavljaju se u rad preko interne dostavne knjige (obrazac broj 14). Pre nego to se dostave u rad organizacionim jedinicama predmeti se moraju staviti u omot. Akti koji stignu posle formiranja predmeta koji se ve nalaze u unutranjoj organizacionoj jedinici, dostavljaju se bez omota. Ove akte stavlja u omot odgovarajueg predmeta radnik koji obrauje predmet, odmah po prijemu akata. Za koje e se organizacione jedinice voditi interne dostavne knjige odreuje funkcioner organa dravne uprave u ijem sastavu se nalazi pisarnica na predlog funkcionera organa dravne uprave u kome se predmeti obrauju na poetku godine. 88. Dostavljanje rauna u rad raunovodstvenoj slubi vri se preko knjige rauna (obrazac broj 15). Prijem rauna potvruje svojim potpisom raunopolaga odgovarajueg organa dravne uprave. 89. Dostavljanje pote upuene na linost vri se preko knjige primljene pote na linost (obrazac broj 16). 90. Slubeni listovi, asopisi i druge publikacije dostavljaju se preko kartona za dostavu slubenih listova i asopisa (obrazac broj 17).

100

Vraanje reenih predmeta pisarnici 91. Svi reeni predmeti koje treba otpremiti, staviti u arhivu ili ustupiti nekoj drugoj unutranjoj organizacionoj jedinici vraaju se pisarnici preko interne dostavne knjige. Prilikom vraanja reenog predmeta pisarnici obraiva predmeta duan je da izdvoji deo predmeta koji se otprema od dela koji ostaje u pisarnici za arhiviranje. Obraiva predmeta je duan da akta koja ostaju u predmetu porea hronoloki i popuni spisak akata u predmetu. Kod upravnih predmeta obraiva stavlja najgornje dostavnicu, odnosno drugi dokaz o dostavljanju upravnog akta stranci. 92. Na omotu predmeta koji se vraa pisarnici obraivai predmeta stavljaju potrebna uputstva na osnovu kojih se opredeljuje: nain otpreme akata (aviom, preporueno, obino i sl.), da li predmet treba uputiti drugoj organizacionoj jedinici, staviti u rokovnik, arhivirati i slino. Kod reenih predmeta obavezno se stavlja rok uvanja predmeta utvren listom kategorija registraturskog materijala, a kod predmeta u upravnom postupku obraivai predmeta stavljaju na omot i propisane oznake o nainu i roku reavanja. 93. Kad je doneto zajedniko reenje za vie predmeta, obraiva predmeta je duan da na odreenom mestu upie sve brojeve zajedno reenih predmeta. Prilikom primanja zavrenih predmeta od obraivaa, radnik pisarnice je duan da proveri formalnu ispravnost predmeta i da na eventualne nedostatke ukae obraivau, odnosno da mu predmet vrati na dopunu (na primer, ako adresa nije tana, predmet nije kompletiran, itd.). ROKOVNIK 94. Predmeti u kojima postupak nije okonan (nisu zavreni) dre se u rokovniku pisarnice kad se po njima nita ne radi. Stareina organa dravne uprave u ijem je sastavu pisarnica moe, uz saglasnost sa stareinom organa u kome se vri struna obrada predmeta, odrediti koliko dana radnik koji vri strunu obradu predmeta sme drati kod sebe predmet iz stava 1. ove take, odnosno posle koliko ga dana moe predati u rokovnik pisarnice. Predmet se u rokovniku dri do dana koji je na omotu spisa oznaio radnik koji vri strunu obradu predmeta. Ako za predmet koji se dri u rokovniku pre isteka oznaenog roka prispe novi akt, taj akt se zdruuje s predmetom i predmet se odmah dostavlja u rad. Funkcioner organa dravne uprave u ijem je sastavu pisarnica uz saglasnost sa funkcionerom organa u kome se vri struna obrada predmeta, moe odrediti da se predmeti u kojima se oekuju odgovori od vie organa ili lica ne dostavljaju u rad odmah po prijemu novog akta, nego da pisarnica prispele odgovore ulae u omot spisa i predmet dri u rokovniku do prispea svih traenih odgovora. Ako svi traeni odgovori ne stignu do roka oznaenog na spoljnoj strani omota spisa po isteku ovog roka predmet se i u ovakvom sluaju odmah dostavlja u rad. Ako je odreena obaveza pisarnice da predmete dri u rokovniku do prispea svih odgovora, radnik koji vri strunu obradu predmeta duan je da na to upozori pisarnicu, stavljanjem zabeleke na unutranjoj strani omota spisa u rubrici "Uputstvo pisarnici".

101

Ako dan isteka roka, oznaenog na spoljnoj strani omota spisa, pada u nedelju, ili dravni praznik, predmet treba dostaviti u rad jedan radni dan ranije. Rokovnik se sastoji od fascikla (pregrada i sl.) u koje se stavljaju predmeti prema datumu roka iz tekueg meseca, sloeni po klasifikacionim znakovima i brojevima sa brojanog kartona odnosno rednim brojevima iz skraenog delovodnika. RAZVOENJE AKATA 95. Razvoenje akata i predmeta u kartoteci odnosno skraenom delovodniku vri se u skladu sa uputstvom iz take 92. ovog uputstva. U kartoteci ili skraenom delovodniku akti i predmeti se razvode na sledei nain: 1) "a/a" - sa oznakom roka uvanja predmeta ako je rad po predmetu potpuno zavren i treba ga staviti u arhivu (na primer: "a/a - 10 godina"; "a/a - trajno"). Predmeti o kojima se reava u upravnom postupku mogu se staviti u arhivu, ako u spisima postoje dokazi o uredno uruenom upravnom aktu ("zakljuak, reenje"); 2) "R" - to znai rok i datum do kada se oekuje da se po traenju postupi ili kad predmet treba ponovo uzeti u rad (na primer: R-15.1.1993.); 3) ako se akt ustupa unutranjoj organizacionoj jedinici istog dana, treba oznaiti unutranju organizacionu jedinicu kojoj se akt ustupa; 4) ako se vri razvoenje akta koji je izvorno reen treba staviti oznaku "Izv", a zatim datum, taan naziv i sedite organa dravne uprave kome je predmet otpremljen. 96. Ako se radi o razvoenju predmeta prvostepenog upravnog postupka pokrenutog po zahtevu stranke na kartici se pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi, i to: 1) ako je zahtev reen u roku od mesec dana - oznaka 1, 2) ako je zahtev reen u roku od dva meseca - oznaka 2, 3) ako je zahtev reen po isteku dva meseca - oznaka 3, 4) ako je zahtev odbaen - oznaka 4, 5) ako je zahtev odbijen - oznaka 5, 6) ako je zahtev usvojen - oznaka 6, 7) ako je postupak obustavljen - oznaka 7, 8) ako je alba odbaena - oznaka 8, 9) ako je prvostepena odluka zamenjena - oznaka 9, 10) ako je donet zakljuak o dozvoli izvrenja - oznaka 10, 11) ako je izvreno reenje - oznaka 11, 12) ako je izvrenje sprovedeno prinudnim putem - oznaka 12. 97. Ako se radi o razvoenju predmeta prvostepenog upravnog postupka pokrenutog po slubenoj dunosti na kartici se pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi, i to: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) ako ako ako ako ako ako ako je je je je je je je predmet reen u roku od mesec dana - oznaka 1, predmet reen u roku od dva meseca - oznaka 2, predmet reen po isteku dva meseca - oznaka 3, postupak obustavljen - oznaka 4, alba odbaena - oznaka 5, prvostepena odluka zamenjena - oznaka 6, donet zakljuak o dozvoli izvrenja - oznaka 7,

102

8) ako je izvreno reenje - oznaka 8, 9) ako je izvrenje sprovedeno prinudnim putem - oznaka 9. 98. Ako se radi o razvoenju upravnih predmeta povodom uloenih vanrednih pravnih lekova kod prvostepenog organa dravne uprave na kartici se pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi i to: 1) ako je odbaen predlog za obnovu postupka - oznaka 1, 2) ako je odbijen predlog za obnovu postupka - oznaka 2, 3) ako je usvojen predlog za obnovu postupka - oznaka 3, 4) ako je potvreno prvostepeno reenje u obnovi postupka - oznaka 4, 5) ako je zamenjeno prvostepeno reenje u obnovi postupka - oznaka 5, 6) ako je zamenjeno reenje u vezi sa upravnim sporom - oznaka 6, 7) ako je poniteno reenje u vezi sa upravnim sporom - oznaka 7, 8) ako je ukinuto reenje po zahtevu stranke - oznaka 8, 9) ako je izmenjeno reenje po zahtevu stranke - oznaka 9, 10 ako je ukinuto reenje uz pristanak stranke - oznaka 10, 11) ako je izmenjeno reenje uz pristanak stranke - oznaka 11, 12) ako je oglaeno nitavnim po zahtevu stranke - oznaka 12, 13) ako je oglaeno nitavnim reenje po slubenoj dunosti - oznaka 13. 99. Ako se radi o razvoenju predmeta drugostepenog upravnog postupka pokrenutog povodom albe na kartici se pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi, i to: 1) ako je predmet reen u roku iz lana 247. ZUP - oznaka 1, 2) ako je predmet reen po isteku zakonskog roka - oznaka 2, 3) ako je alba odbaena - oznaka 3, 4) ako je alba odbijena - oznaka 4, 5) ako je prvostepeno reenje zamenjeno - oznaka 5, 6) ako je prvostepeno reenje oglaeno nitavnim - oznaka 6, 7) ako je prvostepeno reenje poniteno zbog povrede pravila postupka - oznaka 7, 8) ako je prvostepeno reenje poniteno zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja - oznaka 8, 9) ako je prvostepeno reenje poniteno zbog pogrene primene materijalnog prava - oznaka 9. 100. Ako se radi o razvoenju predmeta drugostepenog upravnog postupka koji se pokree po slubenoj dunosti, na kartici se pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju odgovarajui brojevi, i to: 1) ako je predmet reen u roku - oznaka 1, 2) ako je predmet reen po isteku zakonskog roka - oznaka 2, 3) ako je na prvostepeno reenje data saglasnost - oznaka 3, 4) ako je prvostepeno reenje ukinuto - oznaka 4, 5) ako je prvostepeno reenje izmenjeno - oznaka 5, 6) ako je prvostepeno reenje poniteno zbog povrede materijalnog prava - oznaka 6, 7) ako je prvostepeno reenje poniteno zbog nepotpuno ili pogreno utvrenog injeninog stanja ili zbog povrede pravila postupka - oznaka 7. 101. Ako se radi o razvoenju upravnih predmeta povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova uloenih kod drugostepenog organa na kartici pored poslednje kolone sa desne strane zaokruuju se odgovarajui brojevi i to: 1) ako je odbaen predlog za obnovu postupka - oznaka 1, 2) ako je odbijen predlog za obnovu postupka - oznaka 2,

103

3) ako je usvojen predlog za obnovu postupka - oznaka 3, 4) ako je potvreno reenje u obnovi postupka - oznaka 4, 5) ako je zamenjeno reenje u obnovi postupka - oznaka 5, 6) ako je ukinuto reenje po zahtevu stranke - oznaka 6, 7) ako je izmenjeno reeje po zahtevu stranke - oznaka 7, 8) ako je ukinuto reenje uz pristanak stranke - oznaka 8, 9) ako je izmenjeno reenje uz pristanak stranke - oznaka 9, 10) ako je izmenjeno reenje u vezi sa upravnim sporom - oznaka 10, 11) ako je poniteno reenje u vezi sa upravnim sporom - oznaka 11, 12) ako je oglaeno reenje nitavnim po zahtevu stranke - oznaka 12, 13) ako je oglaeno reenje nitavnim po slubenoj dunosti - oznaka 13, 14) ako je reenje ukinuto po pravu nadzora - oznaka 14, 15) ako je reenje poniteno po pravu nadzora - oznaka 15, 16) ako je reenje vanredno ukinuto - oznaka 16. 102. Zavoeni predmeti se u brojanom kartonu razvode zaokruivanjem odgovarajueg broja crvenom bojom ili se stavlja kosa crta preko broja. Brojani kartoni se na kraju godine zakljuuju podvlaenjem crvenom olovkom poslednjeg predmeta primljenog u tekuoj godini. 103. Posle zavrenog razvoenja predmeta (akti) koje treba arhivirati ili otpremiti, predaju se radnicima pisarnice koji vre ove poslove. OTPREMANJE POTE 104. Otpremanje pote vri se preko potanske slube ili preko dostavljaa (kurira). 105. Ovi predmeti preduzeti u toku radnog dana do 12 asova moraju se otpremiti istog dana. Predmeti primljeni posle zakljuivanja otpremnih knjiga, ako nisu hitni, otpremie se narednog radnog dana. 106. Predmeti i akti koji se istog dana upuuju na istu adresu stavljaju se obavezno u isti koverat. Ako se jedan od tih predmeta alje preporueno, u zajedniki koverat treba staviti i ostale predmete, koji bi se inae otpremili kao obine poiljke. Ako se na istu adresu istovremeno otprema vie akata ili neki drugi materijal, koji ne moe da stane u koverat, treba ih upakovati i otpremiti po vaeim potanskim propisima. 107. Koverat u kom se otpremaju akti treba da sadri u gornjem levom uglu prve strane: taan naziv i bliu adresu poiljaoca i oznaku svih akata koji se nalaze u kovertu. Naziv primaoca poiljke ispisuje se krupnim i itkim rukopisom, odnosno pisaom mainom. Adresa primaoca ispisuje se na nain odreen potanskim propisima. 108. Dokumenti, predmeti i drugi akti u upravnom postupku, neponitene taksene marke i druge vrednosti, kao i akti koji su odreeni kao vojna i slubena tajna ("poverljivo" i "interno"), otpremaju se obavezno preporueno, odnosno u zatvorenim kovertima ili preko dostavne knjige za mesto, ako se dostavljanje vri preko kurira. Otprema pote koja je oznaena kao "Dravna tajna" i "Slubena tajna - strogo poverljivo" vri se putem specijalnih kurira na nain utvren posebnim propisima. Koverti sa aktima koji su odreeni kao dravna, vojna i slubena tajna moraju biti zapeaeni ili na drugi pogodan nain obezbeeni. Koverat se peati na taj nain to se otpravak pre stavljanja u koverat zatiuje komadom istog papira, a zatim se na

104

poleini koverta po sredini utisne metalni ig preko rastopljenog voska. Prilikom peaenja koverta u kojima su akti odreeni kao dravna tajna stavljaju se peati i na sastavcima u svakom uglu poleine koverta. 109. Sva pota koja se otprema preko potanske slube razvrstava se u dve grupe: I - obine poiljke, II - preporuene poiljke i tim redom upisuju se u odgovarajuu knjigu ekspedovane pote (obrazac broj 18). Ako za otpremanje preporuene poiljke postoje posebne otpremne knjige propisane od potanske slube, treba koristiti te knjige. Evidencija o izvrenoj otpremi poiljaka preko potanske slube slui radi pravdanja utroenog novca na ime potanskih trokova. U tu svrhu svakog dana posle otpremanja pote vri se sabiranje ukupnog utroenog novca za potarinu i taj iznos upisuje u kontrolnik potarine (obrazac broj 19). Ako se u organu dravne uprave koristi maina za frankiranje pote, za evidenciju utroenog novca na ime plaene potarine koristie se propisani obrazac od pote. 110. Akti i drugi materijali koje treba hitno otpremiti drugim organima ili licima u istom mestu, upisuju se u dostavnu knjigu za mesto (obrazac broj 20) i otpremaju preko dostavljaa (kurira). STAVLJANJE U ARHIVU (ARHIVIRANJE) I UVANJE PREDMETA 111. Reeni predmeti se odlau u arhivu pisarnice, a kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta. Reeni predmeti se uvaju u arhivi pisarnice najdue do isteka tekue godine. Posle toga se prebacuju u arhivski depo zajedno sa odgovarajuim karticama iz pasivne kartoteke. 112. Reeni i pasivizirani predmeti mogu se izuzetno zadrati u organu uprave, na osnovu reversa, ili najdue do isteka naredne godine. Po proteku navedenog roka mogu se zadrati samo oni predmeti koji predstavljaju dokumentaciju od trajnog interesa za rad organa dravne uprave. Koji se predmeti imaju smatrati dokumentacijom iz stava 2. ove take, utvruje funkcioner koji rukovodi organom uprave. Za ovu vrstu predmeta daje se potvrda, koja se umesto predmeta predaje arhivskom depou na uvanje. 113. Pre stavljanja u arhivu treba proveriti da li je predmet zavren, da li se u predmetu nalaze neki prilozi ili dokumenti koje treba vratiti strankama, da li uz njih grekom nisu pripojeni neki drugi predmeti ili njihovi delovi itd. 114. Zavreni predmeti i drugi registraturski materijal uvaju se u arhivi u registraturskim jedinicama prema rednim brojevima iz arhivske knjige (obrazac broj 21). Arhivska knjiga se ne zakljuuje na kraju godine, ve se vodi u neprekidnom nizu brojeva. 115. Za svaku klasifikacionu oznaku, po pravilu, treba predvideti u arhivi pisarnice poseban fascikl (omot, kutiju, korice) u kome e se predmeti slagati u okviru jednog klasifikacionog znaka. Zbog velikog obima registraturskog materijala, u okviru jednog klasifikacionog znaka moe se formirati vie fascikli. Svaka fascikla predstavlja posebnu registratursku jedinicu.

105

116. Arhivirani predmeti koji su odreeni kao dravna, vojna ili slubena tajna uvaju se u gvozdenim ormarima ili kasama koji obezbeuju njihovu tajnost. 117. Predmetima stavljenim u arhivu pisarnice rukuje odreeni radnik pisarnice. Ako je predmet stavljen u arhivu pisarnice treba prikljuiti aktu, odnosno predmetu primljenom posle njegovog arhiviranja, postupie se u skladu sa odredbama ovog uputstva koje se odnose na zdruivanje akata odnosno predmeta. U svim ostalim sluajevima predmeti iz arhive izdaju se samo uz revers. Revers sadri: broj predmeta i klasifikacionu oznaku, datum uzimanja i potpis radnika koji predmet uzima. Revers se odlae na mesto uzetog predmeta, a po povratku predmeta revers se ponitava. Predmet uzet na revers moe se drati u organu dravne uprave najvie 60 dana. 118. Razgledanje i prepisivanje arhiviranog akta vri se shodno odredbama zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. 119. U arhivsku knjigu upisuje se registraturski materijal iz prethodne godine najkasnije do 30. aprila tekue godine. Upisuje se sav registraturski materijal bilo da je nastao u radu organa dravne uprave za koje se vodi arhivska knjiga ili da se po bilo kom drugom osnovu nalazi na uvanju u arhivi organa dravne uprave. 120. Prepis arhivske knjige dostavlja se nadlenom arhivu do roka iz prethodne take. 121. Bezvredni registraturski materijal izluuje se svake godine uz znanje nadlenog arhiva, putem odgovarajue komisije koju obrazuje lice koje rukovodi pisarnicom, a prema utvrenim rokovima uvanja iz lista kategorija registraturskog materijala. 122. O izluivanja bezvrednog registraturskog materijala vodi se zapisnik koji sadri pored ostalog: 1) 2) 3) 4) 5) 6) imena lanova komisija, datum i mesto sastavljanja zapisnika, naziv stvaraoca registraturskog materijala, godina nastanka materijala, popis kategorija bezvrednog registraturskog materijala, ukupnu koliinu izluenog materijala.

Kopija zapisnika dostavlja se nadlenom istorijskom arhivu. 123. Istekom roka od 30 dana arhivska graa (registraturski materijal koji se trajno uva) predaje se zapisniki nadlenom arhivu. 124. Registraturski materijal nastao u radu podrunih jedinica organa dravne uprave van njihovog sedita uva se deset godina u podrunim pisarnicama, a nakon toga odabrana graa dostavlja se nadlenim organima dravne uprave u njihovim seditima (ministarstvima u Beogradu). SASTAVNI DELOVI SLUBENOG AKTA 125. Pored delova iz lana 11. Uredbe, slubeni akt mora radi lakeg i breg rukovanja sadrati i druge podatke: vezu brojeva, konstataciju kome je sve akt dostavljen i sl.

106

126. Zaglavlje se stavlja u gornji levi ugao akata, ispod grba Republike Srbije i sadri: 1) 2) 3) 4) 5) 6) naziv Republike Srbije, naziv organa dravne uprave, broj akta, datum akta, sedite organa dravne uprave sa adresom i brojem telefona, inicijali prezimena i imena radnika organa dravne uprave koji je sastavio akt.

Iza naziva organa dravne uprave stavlja se i naziv unutranje organizacione jedinice ako takva postoji. Za organe optina, gradova i grada Beograda iza naziva Republike stavlja se naziv optine, grada odnosno naziva grada Beograda. Za akte namenjene za upotrebu u inostranstvu stavlja se i oznaka "Savezna Republika Jugoslavija". 127. U aktima koji su nastali u okruzima, ispod datuma nastanka akta upisuje se naziv okruga. Broj koji se pie u zaglavlju akta koji pripada predmetu koji se nigde ne evidentira sastoji se od klasifikacionog znaka i oznake organa dravne uprave, odnosno organizacione jedinice ili od oznake i organa i organizacione jedinice (na primer: 201-I, odnosno 201-07 ili 201-I/07). Broj akta koji pripada predmetu o kome se evidencija vodi u okviru dosijea sastoji se od klasifikacionog znaka, broja dosijea i oznake organa dravne uprave, odnosno organizacione jedinice (na primer: 201-10-I, 201-10-07, 201-10-I/07). Broj akta koji pripada predmetu evidentiranom u osnovnu evidenciju sastoji se od klasifikacionog znaka, broja sa brojanog kartona, odnosno rednog broja iz skraenog delovodnika kroz godinu (oznaenu dvocifrenim arapskim brojem) u kojoj je predmet evidentiran u osnovnu evidenciju i oznake organa dravne uprave odnosno organizacione jedinice (na primer: 201-10/93-I, 201-10/93-07, 201-10/93I/07). Broj akta koji pripada predmetu na osnovu koga se vri upis u javnu evidenciju ili koji sadri podatke iz javne evidencije sastoji se od klasifikacionog akta, tekueg broja kroz godinu (oznaenu etvorocifrenim arapskim brojem) u kojoj je izvren osnovni upis u javnu evidenciju i oznake organa dravne uprave, odnosno organizacione jedinice (na primer: 200-50/1945-I, 200-50/1945-07, 200-50/1945I/07). Broj akta koji pripada predmetu upisanom u posebnu evidenciju sastoji se od klasifikacionog znaka, broja sa brojanog kartona, odnosno rednog broja iz skraenog delovodnika kroz godinu (oznaenu dvocifrenim arapskim brojem) u kojoj je evidentirana posebna evidencija, rednog broja iz posebne evidencije i oznake organa dravne uprave, odnosno organizacione jedinice (na primer: 20-10/93-70-I, 20-10/93-70-07, 20-10/93-70-I/07). 128. Adresa primaoca akta sastoji se iz punog naziva i sedita pravnog lica, odnosno imena i prezimena i prebivalita primaoca - fizikog lica, uz naznaenje ulice i kunog broja, a po potrebi i blieg odredita. Na adresama nazivi naseljenih mesta u Saveznoj Republici Jugoslaviji moraju biti ispisani u skladu sa zakonom kojim je ureena slubena upotreba jezika i pisama. 129. Kratka sadrina akta (predmet) stavlja se sa leve strane ispod adrese primaoca.

107

130. Ispod oznake "predmet" stavljaju se radi lakeg zdruivanja: broj i datum primljenog akta na koji se odgovara, ili broj i datum otpremljenog akta i sl. 131. Tekst akta mora biti jasan, saet i itak. U tekstu se mogu upotrebljavati samo one skraenice koje su uobiajene i lako razumljive. Zakone i druge propise koji se navode u aktu, treba napisati njihovim punim nazivom uz oznaenje slubenog glasila u kome su objavljeni. 132. Ime i prezime lica ovlaenog za potpisivanje ispisuje se bez zagrade, neposredno ispod oznake njegove funkcije. 133. Na svakom aktu koji se otprema stavlja se sa leve strane od mesta za potpis ovlaenog lica otisak peata i to tako da otisak peata jednim delom zahvati tekst naziva funkcije potpisnika akta. 134. Prilozi koji se dostavljaju uz akt oznaavaju se ili njihovim ukupnim brojem (na primer: priloga pet) ili njihovim nazivom (na primer: izvod iz matine knjige roenih, uverenje i sl). Ova oznaka stavlja se ispod zavretka teksta akta sa leve strane. Prilozi treba, po pravilu, da budu sloeni po redu izlaganja materije u aktu. 135.Konstatacija o tome kome je sve akt dostavljen stavlja se na sledei nain: 1) ako se dostavlja akt iste sadrine raznim organima i organizacijama ili zajednicama, naznaie se na samom aktu kome je takav akt sve dostavljen; 2) ako je potrebno da se sa sadrinom akta upoznaju i neki drugi zainteresovani organi, organizacije i zajednice, kao i fizika lica, akt treba adresirati na onoga koji je pokrenuo postupak, a ispod teksta navesti sve ostale kojima se akt dostavlja radi znanja; 3) ako se jednim aktom raspravlja vie predmeta zavedenih u kartoteci ili skraenom delovodniku pod posebnim brojevima, takav akt treba doneti pod najveim brojem, a ispod teksta navesti sve podnosioce zahteva na koje se takav akt odnosi. Na nain iz stava 1. ove take treba postupiti i u sluaju da se primljeni akt dostavlja na reenje nadlenom organu, pa se o tome obavetava poiljalac akta radi znanja. IZVETAVANJE O STANJU NA REAVANJU UPRAVNIH STVARI 136. Radnici organa dravne uprave koji vode upravni postupak i izrauju nacrte reenja duni su da vode evidenciju o praenju reavanja upravnih predmeta na propisanom obrascu u obliku sveske (obrazac broj 28). 137. Organi dravne uprave po kojima se reavaju upravni predmeti duni su da za svako tromeseje sastavljaju izvetaj o stanju na reavanju upravnih stvari na propisanim obrascima (obrazac broj 29. i 30). 138. Izvetaji iz prethodne take dostavljaju se Ministarstvu pravde Republike Srbije. O prikupljenim podacima informie se Vlada Republike Srbije tromeseno. 139. Organi dravne uprave koji reavaju u pojedinanim upravnim predmetima duni su da istekom godine dostave Ministarstvu pravde podatke o predmetima upravnog postupka po sledeim upravnim oblastima:

108

1) narodna odbrana, 2) inostrani poslovi, 3) unutranji poslovi, 4) finansije (budet), 5) promet robe i usluga, 6) industrija, energetika i rudarstvo, 7) poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo, stoarstvo, lov i ribolov, 8) saobraaj i veze, 9) zanatstvo, ugostiteljstvo i turizam, 10) imovinsko pravni poslovi, 11) geodetski i katastarski poslovi, 12) urbanizam, graevinarstvo, imovinsko-stambeni poslovi, 13) rad i zapoljavanje, 14) zdravlje i socijalna zatita, 15) borako-invalidska zatita, 16) nauka, obrazovanje i kultura, 17) ostale oblasti. 140. Izvetaji iz take 139. ovog uputstva sainjavaju se na osnovu podataka iz: 1. izvetaja o radu na reavaju prvostepenih upravnih predmeta u ______ godini na teritoriji Republike (obrazac broj 22); 2. izvetaja o radu na reavanju drugostepenih upravnih predmeta u ______ godini na teritoriji Republike (obrazac 23); 3. izvetaja o radu prvostepenih organa na teritoriji Republike povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova u upravnom postupku u _________ godini (obrazac broj 24), 4. izvetaja o radu drugostepenih organa na teritoriji Republike povodom upotrebe vanrednih pravnih lekova u upravnom postupku u _________ godini (obrazac broj 25); 5. Pregled izdatih uverenja za period od _______ do ________ godine (obrazac broj 26). 141. Posebno se sastavljaju izvetaji za rad ministarstava i drugih dravnih organa, a posebno za rad organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave kojima su povereni poslovi dravne uprave. Takoe se posebno sastavljaju izvetaji za organe i organizacije kojima je u okviru javnih ovlaenja povereno reavanje upravnih stvari. 142. Izvetaj iz ta.139 - 140. dostavljaju se najkasnije do 15. februara tekue godine za prethodnu godinu. 143. Strunu pomo za sastavljanje izvetaja iz prethodnih taaka i blie instrukcije daje Ministarstvo pravde Republike Srbije. DRUGE ODREDBE 144. O svakom primljenom ili predatom telefonskom saoptenju koje zamenjuje slubenu prepisku u vezi sa reenjem predmeta sastavie se slubena zabeleka na samom predmetu. Ako se predmet ne nalazi kod radnika koji prima saoptenje, slubenu zabeleku treba staviti na posebnu hartiju koja se prilae predmetu.

109

Zabeleka o telefonskom saoptenju treba da sadri: datum i vreme razgovora, podatke o sagovorniku, sadrinu saoptenja i potpis radnika koji je saoptenje primio, odnosno predao. 145. Ako se pojedini predmeti ili delovi spisa pojedinog predmeta izgube, tako da se ni posle svestranog traenja ne mogu pronai ili se unite ili tako otete da su neupotrebljivi, pokree se postupak za obnavljanje. Postupak se pokree na zahtev stranke, zainteresovanog organa ili po slubenoj dunosti. Obnavljanje predmeta vri se na osnovu prepisa ili fotokopija nestalih oteenih ili unitenih spisa koji se pribavljaju od imaoca potrebnih spisa. Po potrebi za obnavljanje predmeta slue i saglasne izjave stranaka i njihovih zastupnika odnosno punomonika, svedoka i vetaka. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije doneto prvostepeno reenje. O nestalom, oteenom ili unitenom predmetu ili njegovim delovima obraiva predmeta duan je da donese obrazloeni izvetaj. Na osnovu izvetaja, funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave u ijoj je nadlenosti predmet, reenjem nalae njegovo obnavljanje. 146. Peatima, tambiljima i igovima rukuju ovlaeni radnici organa dravne uprave. Peati i igovi moraju se uvati pod kljuem. Organi dravne uprave, duni su da vode posebnu evidenciju o tambiljima, peatima i igovima koji su u upotrebi (obrazac broj 27).

110

5.3.

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA PREDMETA PO MATERIJI (za primenu u kancelarijskom poslovanju)

Klasifi kacioni znak ----------glavna grupa podgrupa grupa 1 0 2 3

Sadrina i objanjenje

4 Dravno ureenje, organizacija i rad dravnih organa i statistika - opte

00

Opte o dravnom ureenju - dravno ureenje uopte - slobode, prava i dunosti oveka i graanina - politiki sistem Ustavni predmeti, donoenje i objavljivanje propisa, predmeta od znaaja za razna podruja delatnosti, izbori i referendumi, razgranienja teritorija i podruja - opte 010 Ustavni predmeti - ustavi - statuti - opte o zatiti ustavnosti i zakonitosti (ustavni sporovi - 730) Donoenje i objavljivanje propisa (propisi za pojedina podruja razvrstavaju se po sadrini) Predmeti od znaaja za razna podruja delatnosti - propisi o nadlenosti (ako se obrauju istovremeno sa osnivanjem ili organizacijom organa itd. - 020 ili 021) - zbirke asopisa i strune tampe itd. koje obuhvataju materiju iz razliitih delatnosti - usaglaavanje optih akata sa ustavom i zakonima Opte o izborima Referendumi Razgranienja teritorija i podruja dravna granica teritorijalna podela podruja sudova, tuilatva i pravobranilatva, utvrivanje naziva ulica i kunih brojeva

01

011 012

013 014 015

016

Opte o javnoj upravi i javnim slubama - takoe opte o lokalnoj samoupravi (optine i

111

02

gradovi) - opte o pravima stanovnika optine - opte o mesnim zajednicama - autonomne pokrajine Organizacija organa vlasti ustanova, preduzea i drugih organizacija i udruenja - opte o osnivanju i prestanku - opte o organizaciji unutranjih organizacionih jedinica i radnih mesta (sistematizacija) - opte o izboru funkcionera - opte o odreivanju komisija i imenovanju lanova - komisija i kolegijumi - opte o odreivanju pravnih zastupnika - opte o radu organa i organizacija - opte o radu strunih saveta - opte o radu upravnih odbora fondova - opte o statutima preduzea i organizacija 020 Organi vlasti - Skuptina - Predsednik Republike - Vlada Upravni i pravosudni i pravosudno - upravni organi i organizacije (osim ustanova i drugih organizacija koje vre delatnost u oblasti drutvenih slubi) - ministarstva - posebne upravne organizacije - sekretarijati - sudovi - sudije za prekraje - javna tuilatva - javna pravobranilatva Ustanove i druge organizacije za delatnosti u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, zatite zdravlja, socijalne zatite i drugih javnih slubi - ustanove u oblasti socijalnog osiguranja - ustanove u oblasti socijalne zatite - ustanove u oblasti rada i radnih odnosa - ustanove u oblasti zdravlja - ustanove u oblasti obrazovanja, kulture i nauke Preduzea i dr. opte o preduzeima privredna udruenja privredna komora struna i poslovna udruenja zajednice preduzea zadrune organizacije zadruni savezi zadruni poslovni savezi

021

022

023

112

- zadruge svih vrsta - banke i tedionice - osiguravajui zavodi - zajednice osiguranja - statuti zajednica osiguranja i osiguravajuih zavoda - lutrije - izbor i imenovanja u preduzeima 024 025 03 Politike organizacije i udruenja Fondovi i zadubine Organizacije upravnog poslovanja i opte o upravnom poslovanju - opte o organizaciji poslovanja organa dravne uprave, sem organizacije finansijskog i materijalnog poslovanja - primena ZUP-a i - uverenja po lanu 172. ZUP-a koja se ne mogu razvrstati po materiji Kancelarijsko poslovanje - radne prostorije, oprema i nametaj - pisae maine, pomona sredstva i pribori - oglasne table i druga sredstva obavetavanja - peati, igovi i tambilji - poslovanje sa aktima - opte o evidencijama - klasifikacioni sistemi - stenografski rad - daktilografski rad - telefonska, telegrafska i teleprinterska sluba, - kurirska sluba - vratarska sluba - sluba deurstva - (nabavke - 404) Dokumentacija i strune biblioteke - organizacija i poslovanje Opte o obrascima - odobravanje uvoenja slubenih obrazaca - uputstva i objanjenja o sastavljanju i upotrebljavanju obrazaca - zbirke Rad u vezi sa tampanjem odnosno umnoavanjem publikacija i drugih materijala organa, ustanova i organizacija - uredniki rad - tampa odnosno umnoavanje - povez i raspodela - (samo rad u vezi sa tampom koju izdaje, odnosno umnoava sama organizacija, ustanova ili organ, statistike publikacije - 052)

posebnih postupaka

031

032 033

034

113

035

Overe overavanje rukopisa, potpisa i prepisa overavanje poslovnih knjiga overavanje fotokopija legalizacija isprava

036

Predaja i preuzimanje poslova - takoe zapisnici o prijemu i izdavanju arhivskog materijala Prijem stranaka i davanje informacija - dani prijema stranaka - prijem stranaka i davanje informacija - posete i prijem domaih i stranih delegacija, odnosno lica - organizacija prijemnih informativnih kancelarija - opte o informacijama Nadzor nad upravnim poslovanjem - upravna inspekcija Opte o organizaciji, metodama i tehnici (OMT) - organizacija slube OMT - obezbeenje optih pitanja organizacije, metodi i tehnike rada - AOP i mokrofilm, sl. Opte o pravnoj pomoi - organizacija pravne pomoi graanima Statistika - opte (organizacija, metodi, itd) Opti statistiki predmeti - opti znaaj za znakove 051 do 054, sem obraivanja pitanja organizacije i metoda uopte - 05 - izvetajne jedinice - privredni adresar - ankete Tehnika statistika sluba - statistike publikacije - mainska obrada - statistike informacije - statistika arhiva Drutvena statistika - demografska statistika - vitalna statistika - statistika preseljavanja - registar stanovnitva (ukoliko trai statistika, inae vidi 207) - popis stanovnitva (vidi takoe 208) - statistika rada - izvetaj o zaposlenim - izvetaj o strunim ispitima - lini prihodi

037

038 039

04 05 050

051

052

114

- zdravstvena statistika - statistika socijalne zatite - statistika kolstva, prosvete i kulture - statistika fiskulture - poilitika statistika - upravljanje u privredi - upravljanje u neprivrednim delatnostima - upravljanje u organima vlasti i uprave - takoe, upravna statistika (izvetaj o predmetima u upravnom postupku itd) - upravno-teritorijalna statistika - statistika naselja i katastarskih optina - statistika sudstva 053 Privredna statistika - statistika industrije, rudarstva i elektrifikacije - statistika poljoprivrede, umarstva, lova i ribolova - drutveni i privatni poljoprivredni posedi, - poljoprivredna melioracija - graevinska, stambena i komunalna statistika - statistika saobraaja i veza - statistiki registar motornih vozila - statistika trgovine, ugostiteljstva i turizma - statistika zanatstva - statistika narodnog dohotka - statistika cena - finansijska statistika i statistika investicija - statistika ivotnog standarda Druge statistike - hidrometeoroloka i seizmoloka statistika Sastanci, sednice, konferencije i zborovi - sednice skuptina i izvrnih organa - sednica organa upravljanja, zborovi biraa i dr. - ostali sastanci i konferencije Opte o predstavkama i pritubama postupka 070 071 072 123 13 130 Predstavke i pritube na rad organa uprave Predstavke i optube na rad sudova Ostale pritube Naknada i raspodela sredstava fonda zajednike potronje (regres za godinji odmor i drugo) Radno vreme, odmori, odsustva i bolovanja Radno vreme (radno vreme, produeno radno vreme, radno vreme krae od punog radnog vremena, noni rad) Odmori

054 06

07

131

115

(dnevni, nedeljni, godinji i dravni praznici) 132 133 15 151 152 153 154 155 156 16 160 161 162 163 Odsustva (plaena i neplaena) Bolovanja (evidentiranja i obrauni) Obrazovanje, struno osposobljavanje i struno usavravanje radnika Kursevi i seminari za struno usavravanje Struni ispiti Studijska putovanja i specijalizacije Struno osposobljavanje i prekvalifikacija privremeno nezaposlenih lica Zanimanja Finansiranje strunog obrazovanja Zatita na radu Higijensko-tehnike i zatitne mere pri radu (takoe i pravilnici i drugi opti akti) Zatitna sredstva Prijave o poetku i prestanku rada (maina, ureaja i postrojenja i sl.) Nesree na radu (nesree na radu u radnim prostorijama organa, ustanova, preduzea i drugih organizacija - pri radu maina i sl.) Pregledi, zapisnici, reenja kojima se nareuje otklanjanje nepravilnosti i preporuke za otklanjanje nepravilnosti Utvrivanje uslova za vrenje poslova zatite na radu Odlikovanja Socijalno osiguranje 180 181 182 183 Zdravstveno osiguranje Penzijsko osiguranje Invalidsko osiguranje Dodatak na decu

164

165 17 18

116

184 rada, radnih 2 20 200 201 202 203 204 205 206 207 208 21 210 211 212 213 214 215 216 217 218 22 220

Specijalno osiguranje posebnih kategorija osiguranika 19 Meunarodna saradnja u oblasti odnosa i socijalnog osiguranja Graanska stanja, dravna i javna bezbednost - opte Graanska stanja i evidencije - opte Roenja Lina imena Zakljuenje braka Smrti Dravljanstvo Line karte, prijavljivanje prebivalita i boravka Registar stanovnitva Popis stanovnitva (opte - videti takoe 052) Biraki spiskovi Javni poredak Oruje, municija i eksploziv Snimanje, skiciranje i filmovanje Udruenja graana i javni verski skupovi Unoenje i rasturanje inostrane tampe i drugih publikacija Javni red i mir Upotreba vatrenog oruja u slubenoj dunosti Upotreba palice, fizike snage i drugih sredstava prinude u slubenoj dunosti Protiv poarna zatita i elementarne nepogode Prekraji Bezbednost saobraaja Putevi i signalizacija

117

221 222 223 224 225 226 227 228 23 230 231 232 233 234 235 24 240 25 26 27 28

Kontrola i regulisanje saobraaja na putevima Vozake dozvole Vozila i tehniki pregledi vozila Auto-kole i unutranja kontrola Vozaki ispiti Registracija vozila Ispiti i dozvole za vozae instruktore Saobraajna preventiva Kriminalitet Opti kriminalitet Privredni kriminalitet Maloletnika delikvencija Potrana delatnost Kriminalistika vetaenja Kriminalistike evidencije Izvravanje kazni i vaspitno-popravne mere Pomilovanja (amnestije) - pojedinanih reenja i reenja po slubenoj dunosti Dravna bezbednost - opte Pravni poloaj i boravak stranaca Izdavanje putnih isprava i viza Kontrola putnikog saobraaja preko dravne granice (takoe poslovi u vezi sa pograninom zonom) Naene stvari i zatita politikih i imovinskih prava

29 290 3 30

Zatita politikih i imovinskih prava Privreda - opte Planiranje - takoe svi planovi i izvrenja planova sa podruja privrede

118

31

Rudarstvo, industrija, elektrifikacija i zanatstvo - opte 310 311 312 Rudarstvo - takoe predmeti rudarske inspekcije Industrija Elektrifikacija - takoe elektro-energetska postrojenja i elektro-energetska inspekcija Zanatstvo - opte - radnje (organizacija preduzea 023) Inspekcija parnih kotlova Poljoprivreda, umarstvo, veterinarstvo, lov i ribolov, vodoprivreda - opte 320 321 322 323 324 325 Poljoprivreda Zatita bilja umarstvo Veterinarstvo Lov i ribolov Vodoprivreda Trgovina, otkupi i snabdevanje, ugostiteljstvo i turizam i domaa radinost - opte 330 331 332 333 334 335 336 337 338 Trgovina Otkupi i snabdevanje Ugostiteljstvo i turizam - organizacija ugostiteljskih preduzea Narodna radinost Trina inspekcija Spoljna trgovina (promet roba, usluge i opreme) Ekonomski odnosi sa inostranstvom Saradnja sa meunarodnim organizacijama Robne rezerve Saobraaj i veze 340 341 elezniki saobraaj (unutranji i meunarodni) Pomorski saobraaj (unutranji i meunarodni)

313

314 32

33

34

119

342 343 344

Reni i jezerski saobraaj (unutranji, meunaradni i reni saobraaj) Vazduni saobraaj (unutranji i meunarodni) Drumski saobraaj - unutranji i meunarodni - javni prevoz koji vre graani - takoe auto-put i ostali putevi PTT saobraaj, radio i televizija Gradski i prigradski saobraaj, uspinjae Kontrola i inspekcija u saobraaju i vezama Meunarodna saradnja u oblasti saobraaja i veza (materija koja nije obuhvaena znacima 340, 345) Urbanizam, graevinski i komunalni predmeti - opte Urbanizam - takoe i poslovi urbanistike inspekcije Graevinski predmeti - odobrenja za graenje - tehniki pregledi izgraenih objekata - odobrenja za upotrebu izgraenih objekata Komunalni predmeti javno osvetljenje plin vodovod kanalizacija odravanje istoe groblja parkovi plae Lokacije Graevinska inspekcija Komunalna inspekcija Bespravna gradnja Stambeni predmeti

345 346 347 348 35 350 351

352

353 354 355 356 36 360

Stanarsko pravo, stanarine, zakupi i slubeni stanovi - opte sticanje prava i prestanak prava - otkup, nadziivanje i pretvaranje zajednikih prostorija u stanove Poslovne prostorije Zadrugarstvo Cene i ivotni standard - takoe cene zdravstvenih usluga i dr.

361 37 38

120

39

Sajmovi i privredne izlobe, pronalasci i tehnika usavravanja, standardi, kontrola mera i dragocenih metala - opte 390 391 392 393 Sajmovi i privredne izlobe Pronalasci i tehnika usavravanja Standardi Kontrola mera i dragocenih metala Finansije Budetsko i finansijsko poslovanje - opte o sredstvima dravnih organa, ustanova, preduzea i drugih organizacija, budetski sistem Budeti, finasijski planovi i fondovi, zavrni rauni i rebalansi Izvrenja budeta, finasijskih planova i fondova - evidencija izvrenja budeta - periodini izvetaji - tromeseni i meseni planovi Finansijski planovi i zavrni rauni Izvrenje finansijskih planova - raunovodstveno poslovanje - knjigovodstvo Upravljanje imovinom - nabavke, inventarisanje Depozitno poslovanje - depozit, sudski depozit Sredstva, ukupan prihod i dohodak preduzea i drugih organizacija - opte 410 Poslovna sredstva - osnovna i obrtna sredstva - krediti za osnovna i obrtna sredstva - sredstva iz drugih izvora Ukupan prihod Trokovi poslovanja Porez na promet Dohodak i dobit i obaveze iz dohotka i dobiti (porezi i sl.) Fondovi preduzea i drugih organizacija fond opreme rezervni fond (obavezni i neobavezni deo) fond rizika zajednike rezerve fond zajednike potronje investicioni fondovi poslovni fond

40

400 401

402 403

404 405 41

411 412 413 414 415

121

- ostali fondovi 416 Obaveze preduzea i korporacija za zaposlene (porezi, druge obaveze po raznim vidovima osiguranja i zatite i dr.) Zavrni rauni, periodini obrauni, kontni planovi i drugo - zavrni rauni - periodini obrauni - kontni planovi - inventarisanje - ostalo iz knjigovodstva i evidencije Naknada za korienje gradskog zemljita Kreditni i bankarski sistem, osiguranje i lutrije - opte 420 421 422 Kratkorono kreditiranje Dugorono kreditiranje Bankarski sistem - finansiranje (organizacija - 023) - platni promet - kontni planovi - provizija i sl. Osiguranje - organizacija osiguravajuih zavoda i zajednica osiguranja - 023 Lutrije i druge igre na sreu - odobrenje Porezi i doprinosi, takse, naknade 430 Porezi i druge obaveze na katastarski prihod - obraun katastarskog prihoda - katastarske lestvice - obraun poreza i drugih obaveza Porezi i druge obaveze od linog rada - zanatske radnje i dr. Porez na naslee i poklone Naplata i povraaj poreza (i trokovi prinudne naplate) Takse (administrativne, sudske, komunalne i dr.) Poresko knjigovodstvo i analize Porez na imovinu Poreska uverenja (uverenja o plaenom porezu)

417

418 42

423

424 43

431 432 433 434 435 436 437

122

438 439

Porezi na dohodak graana Ostali porezi - samodoprinos - autorska prava i sl. - ostalo Ukupni finansijski bilansi i regresi - opte Bilansi privrede Dravni bilansi Bilansi lokalnih zajednica Regresi Finansiranje neproizvodne potronje - opte o samoupravnom finansiranju Finansiranje socijalnog osiguranja, zdravstva i socijalne zatite - opte i isplata rauna trokova zdravstvenih usluga Finansiranje kolstva, nauke i kulture Finansiranje stambene izgradnje, upravljanje stambenim zgradama i finansiranje komunalnih slubi Finansiranje ostale neproizvodne potronje (komore, zadruni savezi i sl.) Neproizvodne investicije Imovinsko - pravni predmeti

44 440 441 442 45 443

450

451 452

453 454 46 460 461

Konfiskacije Agrarni poslovi agrarna reforma agrarni interesenti arondacija i komasacija ostalo vraanje zemlje i drugih nepokretnosti Nacionalizacija Sticanje vlasnitva na drutvenoj imovini, naputanje svojine, prava na graevinskom zemljitu Ugovorni promet zemljitem i zgradama prodaja zgrada i delova zgrada prodaja zemljita kupovina nepokretnosti zamena nepokretnosti

462 463

464

123

- predaja i pokloni nepokretnosti - zakupi - odobravanje prometa nepokretnostima (prodaja drutvenih stanova 360) prenos prava nepokretnosti 465 466 47 48 480 481 482 Eksproprijacija, administrativni prenos Uzurpacije Nadzor nad finansijskim poslovanjem - takoe poslovi finansijskog nadzora - inspekcija prihoda Spoljne finansije Platni i devizni bilans Kreditni odnosi sa inostranstvom Devizno poslovanje - devizni reim (instrumenti izvoza, reim zlata), - robne rezerve - nerobne rezerve Carine Nadzor nad deviznim poslovanjem Odnosi sa meunarodnim finansijskim organizacijama Zdravlje i socijalno staranje - opte 50 501 51 510 Opte o zdravlju Zatita i unapreivanje ovekove sredine Preventivna i kurativna zdravstvena delatnost - opte Ambulantno-poliklinika i dispanzerska delatnost (odobrenja i dr.) - zdravstveni domovi - ambulante preduzea - zubne ambulante - dispanzeri - poliklinike - hitna pomo (zdravstvena) - delatnost rehabilitacije i dr. Stacionarna zdravstvena delatnost - bolnice - materinski domovi - deiji domovi Higijensko-epidemioloka delatnost i slube

483 484 485 5

511

512

124

pregleda mrtvaca - cepljenje protiv zaraznih bolesti - pogrebi, ekshumacije i prevozi mrvaca 513 514 515 Delatnost specijalnih ustanova i instituta Delatnost prirodnih leilita i oporavilita Delatnost apoteka i nadzor i problemi prometa i proizvodnje lekova - takoe opte o upotrebi otrova - odobrenje za promet lekova Delatnost slube za transfuziju Prouavanje na podruju zdravlja i delatnosti zdravstvenih centara Sanitarna inspekcija i drugi oblici zdravstvenog nadzora Trokovi zdravstvenih usluga - uputstva i objanjenja - ugovori o plaanju zdravstvenih usluga (isplata rauna - 450) Opte o socijalnoj zatiti 550 551 552 553 56 560 Organizacija socijalnih slubi Centar za socijalni rad Habilitacija i rehabilitacija Novane pomoi Zatita omladine, porodice i odraslih Zatita omladine i porodice - usvajanje - zatita u ustanovama - drutveno neprilagoena deca - deca sa nedostacima u fizikom i drutvenom razvoju - ravodi brakova - vanbrana deca - alimentacija - hranjenitvo Zatita odraslih - zatita u ustanovama - iseljenici - povratnici - drutveno negativne pojave - otputeni osuenici Starateljstvo 570 571 572 58 580 Lini dosijei stalnih starateljstava Lini dosijei privremenih starateljstava Starateljstvo za decu i odrasle Zatita boraca Invalidska svojstva i invalidski dodaci

52 53 54

516

55

561

57

125

581 582 583 584 585 586 59 590 591 6 60 61

Ortopedija Klimatsko-banjska i zdravstvena zatita Instruktorska kontrolna sluba Dosijei invalida Civilni invalidi rata Zatita boraca Saradnja sa inostranstvom na podruju zdravstva i socijalne politike Saradnja sa meunarodnim zdravstvenim organizacijama Saradnja sa meunarodnim socijalnim organizacijama Prosveta, kultura i nauka Predkolsko vaspitanje kolstvo - opte - takoe i pitanje programa, nastavnih planova, udbenika i sl. - krediti za kolovanje - odobrenja za rad kola

610 611 612 613 614 62 63 630 631 632 633 64

Osnovne i opte obrazovne kole Strune, umetnike i specijalne kole Vie i visoke kole, fakulteti i univerziteti Nostrifikacija diploma Prosvetna inspekcija Obrazovanje odraslih Biblioteke, arhiv, muzeji, galerije, izlobe i zatita spomenika kulture Biblioteke i arhivi Muzeji i galerije Izlobe Zatite spomenika kulture Pozorita, opere, baleti, filharmonije, horovi, orkestri, folklorni ansambli, film, radio, televizija, razne priredbe

640 641 642 643 644 65

Pozorita, opere, baleti Filharmonija, horovi, orkestri Film, radio, televizija Folklorni ansambli Razne priredbe i kulturne manifestacije tampa, knjievnost, izdavaka delatnost, likovna umetnost, kulturna propaganda

126

650 651

tampa, knjievnost Izdavaka delatnost - takoe prijave, odjave i promene u evidenciji prijavljenih novina i asopisa Likovna umetnost Kulturna popaganda Fizika kultura, sport i ah Stipendije Saradnja sa inostranstvom na podruju obrazovanja - opte - sporazumi Meunarodna saradnja u oblasti nauke i kulture

652 653 66 67 68

69 690 691 692 693 7 70 701 702 703 704 71

Inostrana propaganda Razmena kulturnih radnika Ugovori o kulturnoj saradnji Lektori Sudstvo, tuilatvo i pravobranilatvo - opte Sudsko poslovanje - opte Uslovni otpust Premetaji osuenih lica Naknade tete neopravdano osuenim licima i bez osnova zadranim u pritvoru Zahtev za posetu osuenom licu Parnini, vanparnini, izvrni, krivini i zemljino-knjini predmeti - opte

710 711 712 713

Parnini predmeti Vanparnini predmeti Izvrni predmeti Krivini predmeti - prethodni postupak (istraga, ispitivanje pred sudom) Zemljino-knjini predmeti Registri - opte o registrima koji se vode kod suda

714 72 720 721 73

Registri preduzea i drugih organizacija Zadruni registar Upravni i ustavni sporovi, predmeti mirovnog vea i arbitrani predmeti - opte

127

730 731 732 733 74 75 76 760 761 762

Ustavni sporovi Upravni sporovi Predmeti mirovnih vea Arbitrani predmeti Sudije porotnici, privredne sudije, sudski vetaci i tumai Advokatura i pravna pomo - takoe branioci po slubenoj dunosti Saradnja sa inostranstvom na podruju pravne pomoi Dvostrani ugovori o meunarodnoj pravnoj pomoi Viestrani ugovori o meunarodnoj pravnoj pomoi Meunarodno privatno pravo (obligaciono, porodino, nasledno, stvarno, radno, procesno pravo) - reciprocitet Meunarodno javno pravo Pozitivni propisi drugih zemalja Nadzor nad poslovanjem sudova - problematika sudova (organizaciono-materijalna pitanja i dr.) Predmeti odbrane Pripreme za narodnu odbranu Teritorijalna odbrana Civilna zatita Organizacija civilne zatite Obuka tabova i jedinica civilne zatite Opremanje tabova i jedinica civilne zatite Obuka za odbranu i zatitu - obuka kadrova, omladine i stanovnitva Poslovi vojne obaveze Regrutni poslovi Obaveza sluenja u rezervnom sastavu i materijalna obaveza Evidencije obveznika Prijave i odjave vojnih obveznika Izdavanje uverenja o regulisanju vojne obaveze i dr. Evidencija mehanikih vozila i njihov raspored Evidencija stoke i prevoznih sredstava Poslovi bezbednosti narodne odbrane Veza Veza Osmatranje, javljanje, obavetavanje i uzbunjivanje Kriptozatita Elementarne nepogode Ostalo Poslanika pitanja i predmeti koji ne spadaju u

77 8

763 764

80 81 82

83 84

820 821 822

840 841 842 843 844 845 846 860 861 862

85 86

87 88

128

90 91 92

93

94 95 950

951

952

642 953

glavne grupe od 0 d0 8 Nacionalne manjine Tehnika i druga meunarodna pomo Hidrometeoroloki predmeti - hidrologija - meteorologija - sinoptiko-prognostika sluba - agrometeorologija Inostrani poslovi (rasporeuju se predmeti sa elementom inostranosti koji se po materiji ne mogu rasporediti u glavne grupe 0 - 8) Propagandno-informativna delatnost za inostranstvo Geodetsko-katastarsko poslovanje - opte Premer zemljita i izrada planova - osnovni geodetski radovi (triangulacija, precizna poligonometrija i nivelman), - utvrivanje granica katastarskih optina, snimanje detalja i izrada originala planova i karata, - reprodukcija planova i njihova dalja kartografska obrada - obnova premera - praenje izvetaja premera, predlog i overa elaborata premera i planova. Katastar zemljita - katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljita u postupku premera - obnova katastarskog klasiranja - obrada podataka kod novog obrauna katastarskog prihoda - izlaganje podataka premera i katastarsko klasiranje zemljita na javni uvid - izrada karastarskog operata - praenje radova na izradi katastra zemljita, pregled i prijem radova Odravanje premera i katastra zemljita - odravanje premera (odravanje svih vrsta mrea, snimanje novih objekata i promene granica parcela, promene u nainu iskoriavanja zemljita, promene ustanovljene po slubenoj dunosti) - odravanje katastarskog operata - obnova planova i katastarskog operata - izdavanje osnovice za utvrivanje poreza - opisi i prepisi katastarskoog prihoda - geodetski radovi po zahtevu organa radnih organizacija i graana (sudska vetaenja, uslovne povrine, ustanovljavanje granice poseda) - evidencija o posedovnom stanju, broju parcela, povrinama, kulturama i klasama zemljita, - izvetaj o stanju na odravanju premera i katastra zemljita Tehnika dokumentacija premera planova i karata - predaja planova i elaborata premera organima nadlenim za geodetske poslove

129

954 955

956

- izdavanje planova i elaborata premera na privremeno korienje - izdavanje kopija planova i eleborata premera uz naknadu Evidencija nepokretnosti u dravnoj i drutvenoj svojini Premeravanje zemljita za posebne potrebe organa, radnih i drugih organizacija - premeravanje za potrebe izgradnje objekata - premeravanje za potrebe komasacije, arondacije i parcelacije zemljita - radovi na izradi regulacionih i nivelacionih planova - pregledi, zapisnici, reenja kojima se nareuje otklanjanje nepravilnosti i preporuke za otklanjanje nepravilnosti Katastar podzemnih objekata i instalacija - potvrda o snimanju podzemnih instalacija i objekata - izdavanje na korienje podataka o podzemnim instalacijama i objektima Geotehnika dokumentacija - elaborati i izvetaji o geotehnikim osobinama zemljita - izdavanje podataka iz geotehnike dokumentacije - izrada geolokih, hidrolokih, inenjersko-geolokih i geomehanikih karata - podaci o praenju kretanja i sleganja terena i objekata Regulacije - protokol regulacije - kontrola terena, objekata i zgrada Poslovi protokola

957

958 96

130

5.4. OBRASCI U KANCELARIJSKOM POSLOVANJU

POTVRDA O PRIJEMU PODNESKA ------------------------------(Naziv i sedite organa koji je primio podnesak) POTVRDA O PRIJEMU PODNESKA

OBRAZAC BR.1

(lan 66. stav 2. ZUP-a i lan 12. Uredbe o kancelarijskom poslovanju) Potvruje se da je___________________________________________________________ (ime i prezime podnosioca) iz ____________________________ ulica ___________________________ broj ______ dana_____________________ godine ovom organu podneo podnesak ___________________________________________________________________ __________ (navesti vrstu podneska) koji je evidentiran pod brojem ______________________________________________ Naziv organa koji reava po podnetom podnesku _______________________________ __________________ , broj telefona ________________ oznaka slubenog lista __________________ . Ukoliko nadleni organ u roku od ________________ ne dostavi odluku (reenje, zakljuak) po podnetom podnesku, stranka moe uloiti albu zbog utanja administracije, odnosno odgovarajue pravno sredstvo organu _________________ ______________________ , sa administrativnom taksom u iznosu od ____________ . Pravno sredstvo se predaje ___________________________.

M.P. ______________________________________ (potpis slubenog lica)

131

PRIJEMNI TAMBILJ ORGANA UPRAVE (format 70 x 30 mm)

OBRAZAC BR.2

Pisarnica ___________________________________________________________________ (naziv odgovarajue slube - organa) ___________________________________________________________________ Primljeno ___________________________________________________________________ Organizaciona Organ jedinica Broj Prilog Vrednosti ___________________________________________________________________

OBRAZAC BR. 3 BROJANI KARTON (format A - 7) ___________________________________________________________________ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 11 12 13 14 15 16 17 18 19 21 22 23 24 25 26 27 28 29 31 32 33 34 35 36 37 38 39 41 42 43 44 45 46 47 48 49 51 52 53 54 55 56 57 58 59 61 62 63 64 65 66 67 68 69 71 72 73 74 75 76 77 78 79 81 82 83 84 85 86 87 88 89 91 92 93 94 95 96 97 98 99

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 ___________________________________________________________________ Druga strana (poleina) brojanog kartona nosi brojeve od 101 do 200

132

Posetite nas klikom na sajtovima ispod: SEMINARSKI RADOVI DIPLOMSKI MATURSKI RAD SEMINARSKI DIPLOMSKI RAD SEMINARSKI ESEJI FACEBOOK SEMINARSKI
Uspostavljanjem ovog projekta, zadovoljila se i veoma prisutna potreba za specijalizovanim timom, koji e na studente i omladinu pravovremeno i adekvatno delovati u edukativnom i pozitivno usmeravajuem pravcu, ali i predstavljati efikasnu podrku u pisanju sopstvenih radova (seminarskih, maturski, maturalnih, diplomskih, master, magistarskih, doktorskih, eseja ...) TIM VRHUNSKIH PREVODILACA PREVODI ZA VAS SA I NA SLEDEE JEZIKE: ENGLESKI, FRANCUSKI, PANSKI, NEMAKI, ITALIJANSKI

133