BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
EKONOMIJA

TEMA: TRZISTE FAKTORA PROIZVODNJE

Mentor: Prof. Miodrag Paspalj

Student: Milena Krstic Br. indeksa: 2D2/0021/12

SADRAJ:

1. UVOD.. 2. Trziste faktora proizvodnje. 3. Kapital i kamata. 3.1. Odlike kapitalnih dobara ( kapitala)

4. ZAKLJUCAK 5. LITERATURA

1.UVOD

Faktori proizvodnje su raspolozivi potencijal kojim se da bilo koji nacin utice ili moze uticati na preduzece, ciljeve I zadatke.Na preduzece deluju preko ulaznih I izlaznih elemenata, i samo organicacije proizvodnog procesa. Faktori proizvodnje prestavljaju inpute koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga.Rad, zemlja i capital prestavljaju tri najvaznija faktora proizvodnje. (G. Menkiw.Principi ekonomije, Beograd, 2006,str. 398) Pitanje raspodela dohotka jedno je od glavnih pitanja ekonomije.Odgovori na to pitanje, kao i na ostala pitanja, koja se postavlaju u ekonmiji,zavise od ponude i trazenje.Ponuda i trazenje za radom, zemljom i kapitalom odredjuju cene koje se isplacuju radnicima, zemljoposednicima i vlasnicima kapitala. (G. Menkiw.Principi ekonomije, Beograd, 2006,str. 398) Zarade u trzisnim privredama su rasporedjene vlasnicima faktora proizvodnje preduzeca u obliku, nadnica, dobiti, renti, kamata Npr.kada preduzeca za proizvodnju kompjutera proizvode softverski paket, ono koristi vreme programesa (RAD), fizicki proctor u kome se nalaze poslovne prostorije (ZEMLJA), poslovna zgrada (KAPITAL), ili kada benzinska pupma prodaje benzin, ona koristi vreme radnika (RAD) , fizicki proctor (ZEMLJA), i pumpu za benzin (KAPITAL). Trazenja za inputima proizvodnje je. IZVEDENA TRAZENJA. Ona zavisi od obima proizvodnje, nekog preduzeca i troskova inputa (J.Jednak,R.Tomic,Osnovi ekonomije,Novi Sad,2008,str.277). Trazenja za kompjuterskim programerima vezana za ponudu kompjuterskim softvera.Trazenja za radnicima na benziskoj pumpi vezana je za ponudu benzina. Kada se govori o utvrdjivanju ekonomskog polozaja pojedinaca, koriste se dva merila. 1.dohodak ( se odnosi na priliv nadnica, kamata, divindeni u koju se stvore u odredjenom vremenskom period.Zbiz svih dohotka jeste nacionalni dohodak).Dohodak je tok. 2.bogastvo (se sastoji od novcane neto vrednosti imovine koja se poseduje u datoj tacki I vremenu.Bogastvo je stanje.

2. Trziste faktora proizvodnje

Ocigledno je da je poznavanje trzista fakora proizvidnje nuzno i za razumevanje procesa raspodele drustvenog proizvoda koji se ostvaruje pomocu cena proizvedenih usluga i cena dobara. Poznavanje novacane cene proizvodnih usluga omogucuje identifikaciju novcanog dobitka, vrsiolca po jedinici proizvodnje usluge u jedinici vremena.

Mikroekonmija usvaja premise marigalne teorije A. Marsala i u primarne faktore proizvodnje ubraja: rad, zemljiste,kapital i preduzetnistvo.P.Samjuelson kao primarne faktore smatra prirodni resurs (zemljiste) I ljudski resurs (radna snaga) , dok kapitalna dobra (kapital) tretira kao posredni factor proizvodnje.

Vlasinici faktora proizvodnje za svoje sudelovanje u proizvodnji ostvaruju odredjene dohotke i to: vlasnici rada-najamninu, vlasnici zemlje-zemljisnu rentu vlasnici kapitala-kamatu i preduzetnici-profit.

Najcesce se pretpostavlja da razlike postoje samo medju primarnim faktorima, a u okviru istog faktora postoji homogenost.

Pod trzisnom traznjom fakora proizvodnje podrazumeva se trazenje svih proizvedenih jedinica (firmi) za tim faktorom, a pod trzisnom ponudom, ponuda svih ponudjaca datog proizvedenog fakora.

Pozicija ponudjaca nekog od primarnih faktora zavisi od tipa trzista; u uslovima slobodne konkurencije, svi proizvodjaci mogu da sudeluju u proizvodji i da donose slobodno odluke o srazmeri konbinovanja tj.odredjivanja pojedinih faktora proizvodnje za formiranje svoje ponude.Dohoci formirani u slobodnoj konkurenciji nazivaju se normalni dohoci.

3. Kapital i kamata 3.2.1. Odlike kapitalnih dobara (kapital) Kapitalna dobra (kapital) smatra se posrednim faktorom jer se dobija transformacijom primarnih faktora tj. Nastaje iz rada i zemljista.Proizlazi das u kapitalna dobra autputi u prethodnim I inputi u narednim procesima proizvodnje.Kapitalna dobra odnosno kapitalnih dobra moze iskazivati i u naturalnim jedeinicama i u novcanim jedinicama. Upotreba kapitalnih dobra u procesu proizvodnje stvara odredjene troskove. Troskovi nastaju kako zbog habanja, tj. amortizacije kapitalnih dobra, zatim zbog tehnicko-tehnoloskog zastarevanja. Zbog kamate koju treba platiti banci koja je pozajmila kapital ili zbog kamate koja bi se ostvarila na ustedjeni sopstveni novac da nije za tu sumu iznajiljeno kapitalno dobro. Prinos od kapitalnih dobra je godisnja kamatna stopa na novcanu vrednost kapitalnih dobra. Ekonomski process formiranja cene za kapitalno dobro na trzistu prozet je u sustini mikroekonomskim kriterijumima racionalnost i efikasnost, a visina prinosa za kapitalno dobro zavisi od njegove traznje,koja uzima u obzir i efekat koji se moze postici upotrebom kapitalnog dobra. Dakle, valorizovanje prinosa kapitalnog dobra svodi se na kapitalizovanje njegove vrednosti sobzirom na prethodne zahteve sto u metodsko-obracunskom pogledu znaci eskontovanje sadasnje vrednosti kapitalnog dobra.Naime, za izracunavanje kapitalizovane vrednosti nuzno je poznavanje parametra.

Neto produktivnost kapitalnih dobara se po pravilu izrazava u godisnjim procentima i tako dobijeni iznos se komparira sa trzisnom kamatnom stopom, kao relevantnim parametrom, sobzirom da je trzisna stopa indikatror cene upotrebe kapitalna u svakom trenutku; u zavisnosti od toga, koliki je nivo trzisne kamatne stope, bira se varijanta.