Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне

информатичаре ,,Сирмијум”

МАРКЕТИНГ ДОГАЂАЈА
Маркетинг

ЗАВРШНИ РАД

Ментор: Студент:
др Ивана Пeтревска, предавач Ненад Грујић
18/2016-и

Сремска Митровица, 2020.

2.
 САДРЖАЈ:

САДРЖАJ ......................................................................................................................................................................................................... 3
1. УВОД ............................................................................................................................................................................................................ 4
2. ПРОЈЕКТНИ МЕНАЏМЕНТ.........................................................................................................................................................................6

2.1. Пројекат ................................................................................................................................................................................................ 6

2.2. Фазе пројектног циклуса ..................................................................................................................................................................... 7
3. МАРКЕТИНГ ............................................................................................................................................................................................... 8
3.1. Врсте маркетинга ............................................................................................................................................................................... 10
3.2. Сатисфакција.. .................................................................................................................................................................................... 11
3.3. Успех маркетинга............................................................................................................................................................................... 13
3.4. Maркетинг данас ................................................................................................................................................................................ 14
3.5. Бренд маркетинга ............................................................................................................................................................................... 15
3.6. Eфективност штампаних медија у Републици Србији .................................................................................................................... 16
3.7. Спонзорство ........................................................................ .................................................................................................................17
3.8. Буџетирање догађаја .......................................................................................................................................................................... 18
3.9. Стејкхолдери у догађајима ................................................................................................................................................................ 19
4. OРГАНИЗАЦИЈА ДОГАЂАЈА ................................................................................................................................................................. 21
5. MAРКЕТИНГ ДОГАЂАЈА ........................................................................................................................................................................ 23
5.1. Oрганизација и подела рада у догађајима..........................................................................................................................................25

5.2. Интегрисане маркетинг комуникације ............................................................................................................................................. 26

5.3. Психологија догађаја ......................................................................................................................................................................... 28
5.4. Појам и типологија догађаја .............................................................................................................................................................. 30
5.5. Фестифали и карневали ..................................................................................................................................................................... 31
5.6. Светковвине локалних заједница ...................................................................................................................................................... 32
5.7. Дефиниција догађаја .......................................................................................................................................................................... 34

5.8. Дефиниција дестинације.................................................................................................................................................................... 34

6. ОРГАНИЗАЦИЈА ДОГАЂАЈА НА ПРИМЕРУ ШКОЛЕ "DANEMA" ЗЕМУН...................................................................................................35

6.1. Појам и карактеристике догађаја ...................................................................................................................................................... 35

6.2.Појам и карактеристике догађаја у школи фотографије Danema .................................................................................................... 38
6.3. Организација догађаја........................................................................................................................................................................ 39
6.3.2. Планирњe.............................................................................................................................................................................................39
6.3.3. Mенаџмент догађаја ........................................................................................................................................................................ 40
6.3.4. Maркетинг догађаја и управљање ризиком ................................................................................................................................... 41
6. ЗАКЉУЧАК И ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................................................. 42
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

1. УВОД

Тема и циљ завршног рада јесте испитивање и истраживање, организовање догађаја као
што су манифестације, концерти, фестивали, културна дешавања, позориште и филм.
Проучавамо план, реализацију који води до успешног извођења, при организовању време
и новац су два фактора без којих не би могли наставити са пројектом. Имам за циљ да
прикажем сву сложеност маркетинга и организацију догађаја, назнаку проблема
менаџемента који управља догађајима, интегрисани маркетинг, ризике који могу угрозити
реализацију догађаја, и значај догађаја као елемента развоја друштва.
Основни задатак организације јесте да обезбеди што рационалније вођење политике,
ефикасно извршавање планова, вршење анализе и контроле, као и обезбеђивање
потребних информација.
При остваривању овог циља мора се задовољити очекивања различитих интересних
група као што су учесници, посетиоци, држава, и друштва у целини.
Данас морамо да испратимо све промене у околини како би смо опстали на тржишту.
Циљ сваког предузећа (у овом случају организација фестивала) је да преко инструмената
управљања осигура сталан раст и развој и тако повећа своју сопствену вредност. У
данашњој пословној околини на ове субјекте привредног развоја је потребно да гледају
као на отворени динамички систем који је у непрестаној интеракцији са својом околином
и чији ланац вредности је само један део укупног ланца вредности у којем учествују и
посетиоци као и учесници или музичари.
Да би смо опстали на тржишту морамо константно уносити иновације у наш посао, бити
врло креативни приликом рада на новим идејама и елементима који нико до сад није
урадио јер ће то посетиоцима бити од важног значаја за наставак позитивног одржавања.
Важно је истаћи да финансијско управљање обухвата сверу новчаних токова финансијске
функције, али и пословне набавне, производне и продајне функције увек претпоставља и
дејство финансјског управљања преко ових функција.

Може се закључити да постоји неколико сегмената финансијског управљања и то су:1

• финансијско управљање процесом набавке
• финансијско управљање процесом производње
• финансијско управљање процесом реализације

1
Dukić, D. (oktobar 2018): Finansije (Skripta), Sirmium, SM, strana 2

4.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Конкретан облик организације детерминишу различити фактори:

1. Организациона структура предузећа – величина, сложеност

2. Врста привредне делатности предузећа

3. Обим задатака и послова финансијске функције

4. Важеће законске одредбе

5. Трошкови извршења финансијске функције предузећа

6. Расположиви извори финансирања

7. Расположиви кадровски потенцијал

8. Техничка опремљеност финансијске функције

Неопходно је да постоји “мека подлога“ и простор како би се успешно организовао,

реализовао наш догађај са садржајем од културног значаја.

Поред проучавања друштва у целини, социологија проучава и поједине друштвене

појаве (догађаје), односе између друштвених група, друштвене институције и делатности
и утврђује оно што је опште у појави.

У савременом туризму догађаји су постали глобални феномен који све више добија на
значају. Све интензивнији развој догађаја у савременом туризму утицао је на развој новог
концепта „евент туризма“. Дакле, организовање догађаја, као облик савременог туризма, у
вези са културом (музички фестивали, концерти, изложбе, итд.), спортом (регате, скијање
на води, итд.), традицијом (карневали, гастрономија, фолклоре, итд.) или пословним
догађајима, добија све већи значај у савременом туризму многих подручја. Организација
догађаја је неговање обичаја и културног наслеђа, али и ефикасан вид промоције туризма.
Улога догађаја је многостурка, те с тога треба тежити стварању баланса између
друштвених и економских циљева који се постижу њиховом организацијом.

5.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

2. ПРОЈЕКТНИ МЕНАЏМЕНТ

Реализација савремених пословних и других активности, подухвата и пројеката,

оптерећена је изузетном сложеношћу и неизвесношћу, које су проузроковане, пре свега,
све већом и растућом сложеношћу самих пројеката и околине у којој делују и изузетно
брзим темпом развоја науке, технологије и цивилизације у целини.

Ова сложеност најчешће доводи до озбиљнијих проблема у реализацији подухвата и

пројеката.

2.1 Пројекат

Реч пројекат потиче од латинске речи “пројектум” што значи „бацити испред“. Према
томе, оригинално значење рећи пројекат је „нешто што долази пре него што је било шта
друго направљено“.2

Пројекат је заправо јединствени подухват са почеком и крајем који воде људи према
постављеним циљевима. Пројектни менаџмент обухвата планирање, организовање,
праћење и контролу, мотивисање свих укључених људи за постизање пројектних циљева.
Перспектива пројектног менаџмента подразумева доступност технологије, смањење
животног века производа.

ПМИ – Project Management Institut основано је у Атланти, САД 1969.

Постоје два глобална приступа пројектном менаџменту и то су :

1. Англоамерички метод - успех се мери степеном остварења унапред планираних

циљева.
2. Франкфони метод- који подразумева вођење крупних пројеката.

Пројектни тим је скуп стручних људи задужених за израду пројекта. Састоји се из вође
пројекта и пројектаната. Пројектни менаџер је особа под чијим се надзором пројекат
непосредно изводи, док је пројектант (члан пројектног тима) стручњак који непосредно
изводи задатке.
Организацију пројекта чини скуп људи који координираним радом настоје остварити
заједнички циљ.

2
Dukić, D. (oktobar 2018): Menadžment (Skripta), Sirmium, SM, strana 2

6.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

2.2 Фазе пројектног циклуса

1. Планирање,

2. Имплементација,

3. Закључивање пројекта,

3. Завршетак пројекта.

Пројектни менаџмент је изузетно комплексна научна дисциплина. Има широку примену

како у науци тако и у свакодневном животу. Готово да не постоји радна организација која
не поседује пројектног менаџера. Ова професија је изузетно захтевна а поред знања
пројектни менаџер мора имати особине који у другим професијама нису обавезне.3

Пројектни менаџер има одговорност планирања и извођења било каквог пројекта, попут
послова из развоја софтвера, грађевинске индустрије, архитектуре, дизајна, продукције и
осталих. То је особа која распоређује ресурсе, одређује временске рокове, управља
комуникацијом у тиму, буџетом пројекта, анализира ризике, делегира задатке.

Главна дужност пројектног менаџера је да осигура успех пројекта, путем

минимализовања ризика. Ово се постиже кроз низ метода, а добар пројектни менаџер мора
познавати све систематске вештине менаџера.3

3
Dukić, D. (oktobar 2018):Organizacija poslovanja (Skripta), Sirmium, SM, strana 2

7.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3. МАРКЕТИНГ

Реч маркетинг је англосаксонског порекла и настала је од речи тржиште - маркет и

суфикса 'инг који може да значи "стављање на тржиште" или "трж. шанса", "трж.
пословање" и сл. али адекватан термин на нашем језику не постоји.4

Појам речи маркетинг може да има више значења:

1. Маркетинг као економски процес,

2. као пословна концепција, производна концепција, продајна концепција,

3. као пословна функција ( идентификација тражње, предвиђање промена '-

антиципирање, обезбеђење задовољства потрошача),

4. научна дисциплина ( мултидисциплинарни карактер).

Маркетинг дефинишемо као:

-пословну активност,

-феномен трговине,

-начин пословног размишљања,

-смисао сврхе постојања,

-економски процес,

-процес размењивања или трансфера власништва производа,

-дедуктиван процес размишљања.

Маркетинг представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова

производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).

Сматра се да је маркетинг настао онда када је понуда постала већа од тражње, тј. када је
као последица специјализације рада и технолошког напретка дошло до повећања понуде,
што је довело до проширења тржишта и удаљавање места продаје од места потрошње. Он
је настао као резултат нужности да произвођач пронађе подручја пласмана за своју
производњу и то такву која ће му обезбедити сигуран профит.

4
Dukić, D. (oktobar 2018): Marketing (Skripta), Sirmium, SM, strana 2

8.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Према Филипу Котлеру:

1. Маркетинг је испорука задовољства потрошачу уз остварење профита,

2. Маркетинг је профитабилно задовољавање потребе потрошача,

3. Маркетинг је уметност стварања вредности за потрошача,

4. Маркетинг је социјални и управљачки процес којим појединци и групе добијају

шта им је потребно

Дигитални маркетинг као појам шири је од интернет маркетинга јер обухвата различите
форме досега потенцијалних циљних група не само базирано на кориштењу интернета.
Нове дигиталне платформе за маркетинг и маркетиншки wеб сервиси ничу практично
свакодневно. Досадашње друштвене мреже редовито уводе нове могућности, и то у време
док су паралелно све очи упрте у мобилни сегмент дигиталног маркетинга, који све више
постаје један од кључних фактора даљег развоја модерног пословања. Дигитални
маркетинг обухвата кориштење свих дигиталних комуникацијских канала – од дигиталне
телевизије, интернета, мобилних телефона до свих осталих облика дигиталних медија.

Слика 1. Mаркетинг

извор:https://tomo360.com/7-marketing-strategies-that-wont-break-the-bank/ -датум приступа 12.12.2019

9.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.1 Врсте Маркетинга

Маркетингу се мора посвећивати пажња пошто ништа не траје вечно потражња за

златом опада због брендираних производа и органичења које пропагарију разне
организације да сузбију златни накит. Да би маркетиншки напори били ефективни
планира се приступ. Процес маркетинг планирања укључује анализу окружења и
способности организације у одлучивању о правцима деловања и начинима да се те одлуке
примене. Врсте маркетинга:

1. Домаћи,

2. Саобраћајни,

3. Банкарски,

4. Извозни,

5. Пољоприврредни,

6. Тржишни,

7. Индустријски,

8. Трговински,

9. Спортски

Слика 2. Дигитални маркетинг

извор :https://www.popwebdesign.net/popart_blog/2018/12/digitalni-marketing-u-2019-koji-nas-trendovi-ocekuju/ -датум приступа 12.12.2019

10.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.2 Сатисфакција купаца

1. Квалитетни производ, бренд;

2. Купац преноси позитивне утиске;

3. Доступност, ниске цене, добри услови, пријатно особље, опремљеност фирме;

4. Компанија мора да води рачуна о купцу током читавог пословања, награђују, разуме;

5. Фокус на купца од стране фирми, малих и средњих предузећа;

6. Е-маркетинг (Google, Canon, Sony).

Повећање броја догађаја на глобалном нивоу, утицало је на раст конкурентског притиска

и потребу за маркетиншким приступом у управљању развојем догађаја. Сатисфакција
потрошача (корисника услуга) је један од основних елемената у управљању развојем
туризма уопштено посматрано, па је самим тим важно управљати и мерити сатисфакцију
посетилаца догађаја. Сатисфакција посетилаца догађаја је важна с обзиром на њен утицај
на преношење позитивних искустава, поновне доласке и афирмацију туризма у
подручјима где се догађај организује.

Сатисфакција је испуњеност у очекивању и потребама потрошача.

11.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Слика 3. Сатисфакција купаца

извор: https://slideplayer.com/slide/14573070/ - датум приступа 12.12.2019

12.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.3 Успех
При оцењивању постигнуте успешности треба разликовати:

• Производни успех (то је успех предузећа који је остварен без обзира на

резултате пласмана учинка, а изражава се у природном облику, квантитативно).

• Пословни успех (то је успех који предузеће остварује у сфери размене и на

њега поред осталог делује закон понуде и потражње. Исказује се само у новцу).

Основни показатељи пословног успеха или економски принципи су:

• продуктивност (Пр),

• економичност (Ек) и

• рентабилност (Р).

Новац је економско добро које служи за размену материјалних добара и услуга између
учесника у робном промету.

У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома разлиличите врсте
материјала, почевши од стоке, преко метала, па све до папирног новца, какав данас
познајемо.

У почетку су се робе мењале једна за другу (трампа). У каснијем периоду било је могуће
за једну врсту робе добити било коју другу или више њих у истој вредности. На послетку
се издвојила једна врста робе која је постала општи еквивалент коју су прихватали сви
учесници размене, а то је новац у данашњем смислу речи.

Новац има неколико друштвених функција:

• функција мере вредности,

• функција средстава промета,

• функција средства плаћања,

• новац као благо и

• светски новац.

13.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.3. Маркетинг Данас

Данашњи маркетинг је познат као напредна мешавина стратегије и технологије, али,

наравно, није увек било тако. Наиме, оно што данас сматрамо маркетингом започело је
кроз серију скромних покушаја да се прода нека роба, те уновче одређене услуге.

Покушаји да се нешто добије у замену за нешто друго вероватно су стари као и сама
цивилизација, а неки верују да је рекламирање почело оног тренутка када се неко досетио
да би робу требало представити у добром светлу како би се што брже продала. Напори да
се развију технике убеђивања, те посебни начини комуникације који убрзавају продају,
постоје још од времена старе Кине и Индије, па је негде у то време почела да се развија и
идеја о ономе што ће касније постати маркетинг.

Почеци модерног маркетиншког концепта могу да се сместе у време индустријске

револуције, а која је почела у другој половини 15, те начела и добар део прве половине 19.
века. Било је то време брзих друштвених промена, које су пре свега биле условљене
научним и технолошким открићима. Управо у то време су потрошачи почели да радије
купују неку робу него да је сами производе, па је убрзо дошло и до развоја масовне
производње, а да би се изашло у сусрет све већим потребама становништва. То је
мотивисало произвођаче да пронађу боље и једноставније начине за производњу онога
што је у датом тренутку највише тражено, те за информисање потенцијалних купаца о
предностима њихових производа.

Маркетинг није творевина XX века већ се он мењао заједно са тржиштем. Прве рекламе
биле су знаци разних врста и облика који су стајали испред радње да би се њима скренула
пажња пролазника.
Данас је маркетинг свуда око нас. Можемо да га видимо на полицама продавница када,
тражимо производе да задовољимо основне животне потребе, ( Златиборац кулен, Fа
сапуна, Lancia аутомобила, Canon фотоапарата) у рекламама, на телевизији, на интернету,
новинама, код куће, у школи, на радном месту. Али он је нешто више од онога што наше
око види. Иза њега се налази читава мрежа људи и активности који се боре за пажњу
потрошача, покушавају да спознају њихове жеље и труде се да их задовоље.

Деведесетих година маркетинг је почео убрзано да се мења, а компаније су почеле да се

фокусирају на производњу робе високог квалитета, те грађење препознатљивих брендова.
Са појавом интернета отворила се још једна маркетиншка димензија, те су wеб-сајтови
убрзо препознати као корисне алатке у рекламирању производа. Крајем деведесетих
година једноставни wеб-сајтови, који су се заснивали на тексту, доживели су процват, а
првобитно су коришћени само као онлине брошуре које нуде информације о производима.

14.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Прва компанија која је покренула неку онлине маркетиншку кампању била је B-M Squibb,
а за рекламирање лека Еxцедрин. Кампања је била прилично успешна, те је компанија
листи својих клијената додала на десетине хиљада нових имена.

Данас се на рекламирање троше стотине милијарди долара, а модерни маркетинг

подразумева ангажовање свих чланова неке компаније, па је разумевање маркетиншких
стратегија постала ствар опште културе пословања, те једна од главних алатки како за
пословни, тако и за приватни опстанак.

Кључ доброг маркетинга, у доба дигитализације, је да сазнамо где су наши потрошачи.

Најважније је дефинисати циљну групу и за њу креирати користан садржај, користећи све
расположиве канале комуникације.

3.4. Бренд

Када неко чује име бренд обично помисли на име неке компаније, лого или заштитни
знак исте те на производ који та компанија производи. Иза омиљених брендова нису
скривени само производи и компаније већ и различите емоције људи.

Производи одавно не испуњавају само своју функционалну вредност, они много говоре
о компанијама које их стварају и људима који их користе.

Свет је данас незамислив без брендова. Нико није имун на брендове. Потрошача Аrthur
буди часовник Sony, он користи шампон Bowie, брише се пешкиром Roxette, облачи
панталоне Queen,...

Успех бренда на тржишту не зависи од тога шта о њему мисли маркетиншки тим, већ
првенствено шта о њему мисле потенцијални потрошачи или корисници. Више није
најбитније имати квалитетан производ, приступачну цену, врхунску промоцију ,
најважније је шта о производу зна и мисли просечни потрошач на улици.

Сматра се да је данас најзначајнија функција маркетинга баш изградња бренда.

15.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.5. Ефективност штампаних медија у Републици Србији

Ретко се приликом промовисања користи само један медиј, а штампане медије

директног маркетинга је згодно комбиновати са неких другим медијима, јер су корисни за
почетни приступ потенцијалним потрошачима, с циљем да привуку заинтересоване. У
овом контексту, они немају искључиво улогу обављања продаје, већ се често користе као
огласни медији који обезбеђују информације, али са специфичном намером која се односи
на продајну функцију.
Страх од нестанка штампаних медија јавља се од тренутка интензивног ширења
интернета, као моћног медија ширења вести и оглашавања. Страх је оправдан уколико се
медији посматрају као средства која служе истим функцијама, где је логично да ће они
нови заменити старе. Али ако се посматра из угла корисника, познато је да људи користе
различите облике медија да би задовољили своје потребе, и то према својим афинитетима.
Ни један медиј не може бити апсолутна алтернатива другог, јер сваки има своје
специфичне карактеристике (предности и недостатке) и често се, управо због таквих
специфичности, користе у комбинацији са неким другим медијем.

Усвајање новог медија не мора увек да значи напуштање старог. Такође, електронски
канали нису, нити ће у потпуности заменити физичке канале, односно електронска и
физичка трговина се међусобно допуњују (комплементарне су). Међутим, приметне су
трансформације - маркетинг директне поште полако прелази у облик е-маил маркетинга,
класичан каталошки маркетинг путем штампаних каталога прелази у интернет маркетинг
(е-маил и веб презентације), а новине и часописи су све заступљенији у електронској
форми, ка којима се све више људи осврће.

Слика 4. Штампани медији , извор: https://www.kurir.rs/ -201-датум приступа 12.12.2019.

16.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.6 Спонзорство

Спонзорство се може дефинисати као директно обезбеђивање ресурса, у виду новца,

опреме, људи, од стране спонзора неком појединцу или другој организацији, односно
спонзорисаном, са циљем омогућавања настављања активности, у замену за користи по
основу остваривања промотивне стратегије и циљева спонзора.
Спонзорисање догађаја датира још из Античког времена. У Античкој Грчкој имућне
аристократе помагали су атлетске спортске догађаје и уметничке фестивале са циљем
истицања сопственог друштвеног положаја и изграђивања угледа у јавности. У времену
Римског царства познати су примери аристократске подршке борбама гладијатора. У
средњем веку спонзорисани су истакнути уметници из области сликарства, музике и
књижевности.

Уговором о спонзорисању догађаја прецизирају се права и обавезе обе стране

потписнице, а нарочито се обухватају:
1. Право коришћења заштитног знака или лого-а спонзора на месту и у објектима
одржавања догађаја,
2. Право коришћења заштитног знака или лого-а организатора догађаја (спонзори
Олимпијских игара практикују истицање олимпијских кругова на својим производима),
3. Право коришћења имена спонзора, односно организатора догађаја,
4. Истицање имена спонзора у промоцији догађаја, место одржавања,
5. Право на реализацију активности унапређења продаје у току одржавања догађаја.
У теорији менаџмента догађаја разликују се два основна облика реализације
спонзорисања догађаја:

1. Филантропско спонзорство (учешће спонзора слабије изражено, овим спонзорисањем се

остварују веома добри резултати у изграђивању и одржавању имиџа спонзора у окружењу
догађаја)

2. Комерцијално спонзорство (много чешћи облик у којем спонзори желе да остваре

директне и мерљиве комерцијалне користи: промовисање сопствених производа и
услуга→резултат повећање продаје).“ 5

5
Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment događaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad, strana 31

17.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3.7. Буџетирање догађаја

Креирање буџета представља вема деликатан посао. „Идеалног“, буџета нема нити је
ико „идеалан“, менаџер, већ се мора у једном конструктивном конфликту са
заинтерсовани странама, изнаћи оптималну варијанту за реализацију постављеног циља.
Од искуства организованости, информисаности, посвећености и енергичности менаџера
догађаја зависи да ли ће прелиминарни буџет у високом проценту бити близак финалном
буџету.

Буџетирање је много сложеније од пуког исписивања цифара, а креативност менаџера

има утицај у сваком сегменту организације догађаја, и остајање у оквирима буџета до
окончања пројекта. Буџет је променљива категорија и он неће бити коначан док се догађај
не заврши. Три главна аспекта овог менаџмента су истраживање, преговарање и креативно
распоређивање новца.

Истраживање се огледа у одабиру испоручиоца, при чему морате проценити да ли су

квалификовани, да ли имају одређено искуство потребно за ваш догађај, какве су им
референце, да ли имају ажурирану интернет страницу, да ли су радили сличан посао какав
вама треба и сл.

Преговарање са испоручиоцима и другим субјектима представља један начин да

пронађете алтернативу за постизање истих резултата.

Креативна прерасподела новаца, је активност која траје све време трајања реализације
догађаја. Услови рада у економском и привредном амбијенту наше земље и искуство из
сличних реализованих пројеката најбоља су водиља и оријентири како да се буџет
уравнотежи и планирано реализује у складу са финансијским могућностима.

Буџетирање захтева перманентно преиспитивање сваке ставке од планираног, до

реализованог буџета. Прерасподела новца често даје адекватан резултат, а ако не успе
преиспитују се приоритети догађаја.

Буџет може бити декомпонован и структуиран према следећим ставкама:

„Трошкови за место дешавања-локацију (Изнајмљивање, Трошкови за прековремене

сате, Радна снага, Обезбеђење, Послуга, Хигијеничари, Координатори лифта, Спремачи,
Струја),

Храна и пиће (Мени, Вино и шампањац, Торта (за рођендане, венчања...),

18.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Декорација (Текстил, салвете, навлаке за столице, Цвеће, Осветљење, Цветна

камуфлажа),

Забавни део (Инструментал да поздрави госте, Музика током коктела, Музика за вечеру
Оркестар за играње, плес , Квартет након догађаја, Мобилни забављачи, Водитељ),

Продукција програма (Надокнада за извођаче, Оувучење, осветљење, радна снага, Бина

и позадина, Угоститељство, Опрема иза кулиса, Транспорт, Хотелски смештај, Авио
карте),

Изнајмљивање опреме (Столице, Столови, Есцајг, Чаше, Тањири, Послужавници, Софе

за лоби),

Тенде и слична опрема (Главна тенда, Кухињска тенда, Улазне и друге тенде, Под и
теписи, Дозволе, Контрола температуре, Агрегати за струју),

Материјали (Службе за монтажу и чишћење, Служба протокола, Позивнице, Сви

предмети од хартије, Мени карта, Програми, Калиграфија, Поштарина),

Звук, бина, осветљење и радна снага (Изнајмљивање опреме за озвучење и осветљење,

Изнајмљивање бине и додатне опреме, Радна снага, Видео пројекција),

Транспорт (Лимузине, Аутобуси, Возачи, Диспечери),

Разно (Фотограф, Фото опрема, Камерман, Монтажа, Хостесе, Особље, Комуникације,

Главна купатила, Покретне кабине за пресвлачење, Послужење у хотелским собама,
Поклони, Сигнализација, Осигурање, Изнајмљивање смокинга, Званични службеници,
Напојнице и 10% за непредвиђене ситуације.“6

3.8. Стејкхолдери

Организовање догађаја подразумева изграђивање односа са интерним и екстерним

интересним групама, чије је заједничко ангажовање неопходно у постављању и извршењу
догађаја.
У теорији менаџмента догађаја наводи се шест основних интересних група стејкхолдерa
догађаја:

6
Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment događaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad, strana 50

19.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

организатор догађаја,
спонзори,
учесници и посетиоци догађаја,
сарадници ангажовани у постављању и извршењу догађаја,
медији и
уже окружење догађаја.

Основна интересна група у постављању и извршењу догађаја јесте организатор догађаја.

Као организатори догађаја могу да се појаве приватне профитне организације, непрофитне
организације и у одређеним случајевима поједине владине агенције. Организатори
догађаја су најчешће услужно оријентисане организације, којима је задовољење потреба,
захтева и очекивања потенцијалних посетилаца у првом плану.
Осим посетилаца, у фокусу организатора догађаја налазе се и запослени, односно
извршиоци догађаја, будући да њихова стручност и квалификованост директно утиче на
квалитет услуге догађаја.
Волонтери су значајни у постављању и извршењу догађаја.
Многи аутори се слажу да је за успех догађаја веома важна мотивисаност извршилаца.
Мотивација запослених и волонтера на реализацији догађаја једна је од основних вештина
менаџера догађаја, који су руководиоци тима за извршење догађаја.
Данас, све значајнију улогу у постављању и извршењу догађаја имају спонзори, односно
правна и физичка лица која обезбеђују финансијска средства, различите услуге или облике
подршке у организовању догађаја, са циљем остваривања специфичних користи. Односи
организатора догађаја и спонзора су најчешће краткорочног карактера, мада организатори
великих и мега догађаја све чешће теже успостављању дугорочних односа са спонзорима.
Менаџери догађаја познају циљеве спонзора како би изградили односе између
организатора и спонзора.
Учесници и посетиоци догађаја су интересна група која се налази у фокусу менаџера
догађаја. Тим за извршење догађаја мора бити свестан потреба и очекивања ове интересне
групе, јер ће управо од њиховог задовољства и оцене квалитета услуга зависити успех
самог догађаја, његов имиџ и посета следећег догађаја, уколико се организује у редовним
интервалима. Фактори попут локације догађаја, приступачности објеката у којима се
одржавају догађаји, активности и програма догађаја, могућности за друштвене и пословне
активности и слично утичу на перцепцију догађаја од стране посетилаца и учесника.
Брзи и динамичан развој телекомуникација, као и све већа понуда штампаних медија
вишеструко су повећали улогу и значај медија у организовању догађаја. Медијска
покривеност догађаја значајна је колико и њихово физичко извршење. Медији се најчешће
јављају у улози спонзора или партнера догађаја.

20.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Уже (локално) окружење догађаја одређује и карактеристике амбијента догађаја који

публика очекује. Иако се окружења догађаја могу у већој или мањој мери разликовати,
трендови попут развоја инфраструктуре, комуникација, медија и глобализације
приближавају карактеристике различитих окружења догађаја, на начин да су програми
догађаја све више прихватљиви у различитим окружењима. Глобализација утиче на
стандардизацију у понуди догађаја, што је нарочито изражено код пословних догађаја
(Пивац, 2011, стр.). Међутим, за очекивати је да ће поједини догађаји, пре свега локалног
(и културног) карактера, и даље задржати посвећеност локалном окружењу, будући да се
њихова визија и мисија односе на афирмацију окружења, и да управо због своје
јединствености и аутентичности привлаче туристе на дестинацију.
Постављање и извођење догађаја подразумева и одговарајућу поделу рада, с обзиром на
велики број задатака које треба испунити да би се догађај успешно реализовао.
Подела рада и креирање организационе структуре, односно радних јединица које
обављају одређену активност (на пример, сектор за финансије, сектор за маркетинг и
слично) омогућава лакшу контролу активности и повећава продуктивност у постављању и
извођењу догађаја. С обзиром да се за сваку активност предвиђа временски интервал
извршења, да би лакше пратили и контролисали процес организовања догађаја, менаџери
догађаја користе Гант шему, на којој се представљају задаци и одговорности, рокови за
извршење задатака, приоритети и прекретнице, односно активности које су од посебне
важности за догађај и извршење осталих активности (Боwдин ет ал., 2006; Тум ет ал.,
2006).

4. ОРГАНИЗАЦИЈА ДОГАЂАЈА

Организација догађаја је област менаџмента која постаје све популарнија на нашим

просторима.

Да се догађај организује потребна су знања, вештине, способности. Ризици и опасности

морају бити сведени на минимум. Захтеви који се постављају пред организатора су много
већи него што се обично мисли, не изгледа исто кад се постматра из угла публике и из
угла онога који је то организовао.

За организовање постоје неколико савета како би све протекло у најбољем реду,

навешћу неке од њих

1. Дефинише се сврха односно циљ,

2. Ради се истраживање, да ли је огранизовање жељеног догађаја исплативо и какав би

био одзив публике,

21.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3. Атрактивност понуде је оно што ће привући људе да се појаве на догађају. То може

бити локација одржавања догађаја, време дешавања (празници, викенд…), цењени
стручњаци, популарни извођачи, сама материја излагања.

4. Добро организовани догађаји се не дешавају, они се планирају. Без добро и детаљно

разрађеног плана велика је вероватноћа да догађај доживи фијаско. Окупити тим са којим
ћмое радити на организацији и посветити доста времена разради адекватног, пре свега
достижног и реалног, плана организације. Посматрати догађај из угла публике тј. као да
смо ми посетилац истог. Уколико уочимо неке пропусте у планирању испраљамо их на
време. Ако организујемо велико дешавање (нпр. када очекујемо више хиљада посетилаца)
треба да дефинисати кризне планове, као и планове евакуације и управљања масом.

5. Организација догађаја је област где се може видети Марфијев закон (очекивати не

очекивано), због тога морамо бити флексибилни и креативни, план Б је ту ако план А
пропадне.

6. Безбедност чланова волонтера, посетилаца је обавезна, ако дође до незгоде

организатор је одговоран.

7. Адекватан датум за одржавање догађаја, време, су од круцијалног значаја како би била

већа посећеност публике.

8. Проверити да ли се у сличном периоду организује нешто друго како не би

конкуренција одвратила публику.

9. Обратити пажњу на кетеринг, посетиоци јер нико не воли да чека на кафу и храну.

10. Добро проценити колико треба времена за сваку извођачку тачку и предаваче (темпо
не сме бити спор, а ни брз јер посетиоци губе интересовање).

22.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

5. МАРКЕТИНГ ДОГАЂАЈА

Маркетинг представља организациону функцију и сет процеса креирања, комуницирања

и испоруке вредности потрошачима, као и управљање односима са купцима, на начин да
се остваре користи за организацију и њене стејкхолдере. Поједностављено речено,
маркетинг подразумева задовољење потреба уз истовремено остваривање профита.
У данашње време, постоје посебни професионални планери догађаја, који се баве
разрађивањем детаља појединих догађаја, како би њихово одржавање било савршено.
Успешна примена маркетинга у менаџменту догађаја подразумева предузимање већег
броја активности, од којих се по значају издвајају:
истраживање потреба, захтева и очекивања циљног сегмента на тржишту догађаја,
дефинисање концепта производа догађаја,
предвиђање тражње за производом, односно програмом догађаја,
доношење одлуке о ангажовању неопходних посредника у постављању и извршењу
догађаја и цене улазница, “ 7

Ефективност маркетинга постиже се оптималним комбиновањем инструмената

маркетинг микса догађаја. Проналажењем оптималне комбинације инструмената
маркетинг микса догађаја се баве маркетари, али и менаџери догађаја. За проналажење
оптималне комбинације инструмената маркетинг микса, неопходно је добро познавање
карактеристика одабраног окружења догађаја.
Сваки догађај се одржава у одређеном окружењу, које се може рашчланити на следеће
елементе:
1. економско окружење,
2. конкурентско окружење,
3. социјално, односно културно окружење,
4. демографско окружење,
5. технолошко окружење,
6. физичко, односно спољно окружење,
7. политичко, односно правно окружење догађаја.

7 Schuster, J. M. (2001) ‘Ephemera, temporary urbanism and imaging, in L. J. Vale and S. B. Warner (eds.), Imaging the City – Continuing Struggles and New
Directions. New Brunswick: CUPR Books. pp.361-196

23.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Маркетари и менаџери догађаја не могу значајније да утичу на елементе одабраног

окружења догађаја, већ треба да им се на најбољи начин прилагоде. Наведени елементи
окружења догађаја су исти за све организаторе, који различито комбинују инструменте
маркетинг микса догађаја у прилагођавању реалној тржишној ситуацији и односима.

Маркетинг план представља најважнији документ за спровођење маркетинг активности

предузећа. Циљ процеса планирања је стварање маркетинг плана. Уколико мало
предузеће, компанија или мултинационална компанија жели да издржи тржишну
утакмицу и порази конкуренте неопходно је да требају развијати маркетинг сектор и као
основни задатак маркетинг тима треба бити креирање и спровођење маркетинг плана и
активности, који једноставно представљају једини начин да се успе у пословању.
Ефикасност маркетинга како би све било по плану неопходно је да све услове и
критеријуме испоштујемо као што је наведено, онда смо без бриге успели у на
организовању догађаја.
Маркетинг догађаја има своју цену у зависноти од тога шта радимо и колико нам новца
и средстава треба. Зато радимо план како би ову информацију имали и знали. У
случајевима организовања изложби потребно је 1000 еура, ово пишем из мог искуства.
Будућност маркетинга огледа се у неколико трендова, набројаћу само неке од њих:
1) Мобилни уређаји ће заузети централно место у свету маркетинга,
2) Брендов ће имати своју публику,
3) Потреба з ановим контентом садржајем се неће смањивати,
4) Контент прављен према потрбама корисника биће нови хит.

Сваки догађај се одржава у одређеном окружењу, које се може рашчланити на следеће

елементе:
економско окружење,
конкурентско окружење,
социјално, односно културно окружење,
демографско окружење,
технолошко окружење,
физичко, односно спољно окружење,
политичко, односно правно окружење догађаја.

24.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Маркетари и менаџери догађаја не могу значајније да утичу на елементе одабраног

окружења догађаја, већ треба да им се на најбољи начин прилагоде. Наведени елементи
окружења догађаја су исти за све организаторе, који различито комбинују инструменте
маркетинг микса догађаја у прилагођавању реалној тржишној ситуацији и односима.

5.1. Организација и подела рада у догађајима

Производ догађаја је све оно што се може понудити на одређеном тржишту догађаја, а
што може да задовољи потребе, захтеве и очекивања посетилаца догађаја. Материјална и
нематеријална природа производа догађаја омогућује посетиоцима уживање у различитим
доживљајима, као и сатисфакцију укупним програмом догађаја. Посматрано са аспекта
маркетинга, значајно је да производ догађаја пружа посетиоцима одговарајуће вредности.
Концепт производа догађаја има три основна елемента:
о кључна корист (односи се на пружене доживљаје посетиоцима у превазилажењу
ефеката доколице),
о опипљива корист (омогућава остваривање кључне користи, а односи се на уређено
место одржавања догађаја, његову функционалности естетску привлачност),
о увећани производ (обухвата додатне карактеристике неопходне за диференцирање
догађаја у односу на конкурентске, а односи се на квалитет услуга пружених
посетиоцима).

Маркетари и менаџери догађаја треба да познају наведена три елемента концепта

производа догађаја, како би могли да приступе планирању тржишне понуде одређеног
догађаја. Треба имати у виду да кључни ресурс у постављању и извршењу догађаја
представљају људи, чија се оспособљеност и квалификованост директно одражава на
вредност производа догађаја. Потребе, захтеви и очекивања посетилаца догађаја биће
задовољени, уколико им производ догађаја пружа одговарајућу вредност, корист. “ 8
Способност производа догађаја да представља тржишну понуду догађаја подразумева
могућност остваривања прихода тржишном разменом понуде догађаја. Тржишном
разменом производа догађаја се остварују приходи на четири основна начина:

продајом улазница за догађај,

претплатом и чланством посетилаца догађаја,

8 Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment Dogadjaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad, strana 39

25.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

продајом приступа посетиоцима догађаја, у виду различитих облика маркетинг

комуницирања са посетиоцима догађаја,

продајом производа и услуга који проширују понуду догађаја.

Концепт производа догађаја може се повезати и циљним маркетингом. Циљни

маркетинг се односи на избор сегмената тржишта догађаја којима ће се понудити
одређени производ догађаја, како би се задовољиле потребе, захтеви и очекивања
прецизно дефинисане групе посетилаца.

Суштинске услуге односе се на остварену атрактивност програма догађаја, а директно се

одражавају на задовољење потреба, захтева и очекивања посетилаца догађаја. Суштинске
услуге надовезују се на специфичне користи које представљају основ понуде догађаја
циљном сегменту тржишта догађаја. Генеричке користи обухваћене су различитим
доживљајима који се посетиоцима пружају током одржавања програма одређеног
догађаја. Генеричке користи одражавају ’’елементе стила’’, јер се њима изграђује, односно
потврђује аутентичност програма догађаја.

Циљне користи се огледају у јединственим карактеристикама догађаја, високом

квалитету програма, који говори о подударању перципираног и очекиваног квалитета
програма догађаја, а такође се односе и на услуге непосредно везане за одржавања
програма одређеног догађаја.

5.2. Интегрисане маркетинг комуникације

Маркетинг стручњаци помажу менаџерима догађаја у осмишљавању различитих

маркетинг активности, којима ће се интегрисати и подржавати програм догађаја, са циљем
стварања и пружања вредности посетиоцима догађаја. Под маркетинг активности се, пре
свега, подразумевају активности везане за инструменте маркетинг микса догађаја, чијим
комбиновањем се утиче на остваривање дефинисаних циљева одређеног догађаја.
У теорији маркетинг догађаја је прихваћен став да се под инструментима
маркетинг микса догађаја подразумевају производ, цена, место и промоција. Овај концепт
је познат и под називом ’’4П’’ маркетинга.
Инструменти маркетинг микса догађаја (’’4П’’) представљају приступ организатора
догађаја у остваривању утицаја на посетиоце догађаја. Посетиоци догађаја заинтересовани
су да им се инструментима маркетинг микса догађаја омогући пружање одговарајућих
користи. Због тога се у маркетинг литератури говори да ’’4П’’ имају своја кореспондента
’’4Ц’’, из перспективе посетиоца догађаја.

26.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Инструменти маркетинг микса догађаја са аспекта организатора и посетилаца

догађаја:
4П 4Ц
Производ (product) Решење за посетиоце (customer solution)
Цена (price) Трошкови посетиоца (customer cost)
Mесто (place) Удобност (convenience)
Промоције (promotion) Kомуникације (communication)

Догађајни маркетинг (од есенцијалног значаја су):

1. Производ (product),
2. Цена (price),
3. Место (place),
4. Односи са јавношћу (public relations),
5. Позиционирање (positioning).
Оптимална комбинација маркетинг микса догађаја, која задовољава интересе
организатора, али и очекивања посетилаца догађаја, јесте она, која омогућује економично
и удобно задовољавање потреба, захтева и очекивања посетилаца, уз ефикасну маркетинг
комуникацију.

У стручној литератури постоји и проширено схватање инструмената маркетинг микса

догађаја, који се полази од основних компоненти догађаја и помоћних компоненти
одређеног догађаја. У проширеном смислу, осим основна четири инструмента маркетинг
микса догађаја, обухватају се и људи као кључни ресурс организовања догађаја, затим
програмирање, партнерство и односи са ангажованим посредницима. Маректари и
менаџери у постављању и извршењу догађаја најчешће комбинују четири основна
инструмента маркетинг микса догађаја, а проширени концепт маркетинг микса долази до
изражаја приликом организовања великих, односно мега догађаја.“ 9

9
Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment Dogadjaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad, strana 42

27.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

5.3. Психологија и утицај медија

Оно што се налази у бити сваког догађаја, јесте утицај на свест посетилаца је различити.
Типови догађаја остварују различита деловања на психу појединца. Јасно је да од
карактеристика догађаја и његове намене зависи садржај који треба да се усади
посетиоцима.

Три су основна психолошка елемента на којима се гради стратегија догађаја:

• припадност групи,

• елитизам (ексклузивност – осећам се посебним зато што сам био на концерту) и

• сензационализам.

Иницијатор негује осећај припадности и заједништва, као предуслов за прихватање

заједничког циља од стране учесника, инсистира на посебности, ексклузивности или
елитизму да би учесници трајно задржали стечен осећај припадности. На крају, догађај
мора да има и дозу сензације (узвишено, тајанствено, мистично, чудно, изузетно) ради
остављања утицаја на остатак популације. Исти елементи су и у функцији повећања броја
заинтересованих и учесника. У којим размерама ће који елемент бити заступљен зависи од
концепције организатора и карактеристика учесника.

Догађаји су готово увек намењени одређеној групи, маси, а ретко појединцу. Као такви
чине сложену и слојевиту мрежу психолошких и културних механизама и околности који
производе масу као посебну категорију, а затим и масовно понашање као оно које је
својствено тој друштвеној категорији. Једна од дефиниција масе је:

Маса је индивидуа посматрана изван њихове социјалне организације.

Ова дефиниција обухвата све облике окупљања великог броја људи, психолошку
усмереност истом циљу или извору интереса, што се може пренети и на циљну групу којој
је догађај намењен. Оно што карактерише масе је да у њима појединац постаје
примитивнији, инфантилнији, мање интелигентан, мање вођен разумом, мање урачунљив.
С обзиром на ове карактеристике, дејство догађаја је усмерено на масу (групу од интереса)
а не на појединца у њој, јер он очигледно не реагује на уобичајен начин када је део масе.
Познавање психологије масе је од кључног значаја за организаторе ових догађаја. Масе се
разликују према броју присутних људи, густоћи, емоционалном узбуђењу, усмерености
пажње, спремности на заједничку акцију. Сходно овим разликама различити су и
приступи маси.

28.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Масовно понашање јаче ће доћи до изражаја ако је број припадника маси већи. Тада
долази до дифузије одговорности. С већим бројем припадника масе расте и индивидуални
осећај анонимности и некажњивости. Појединац се осећа слободније те може дати одушак
поривима које иначе потискује и контролише.

Емоционално узбуђење јавља се под утицајем већ поменутих чинилаца (броја присутних
људи, близине и густине) и под утицајем разних психосоцијалних механизама (сугестије,
имитације). Након што је емоционално узбуђење већ једном створено оно почиње и само
деловати као главни чинилац у стварању масе. Спектакуларност, новост, оригиналност као
главне карактеристике догађаја увек изазивају јако емоционално узбуђење. У таквом
стању повећава се сугестивност сваког посетиоца и смањује способност критичког
мишљења.

Фактори који делују на мишљења, веровања и деловање посетилаца су:

• удаљени фактори - они који чине масу подобном да прихвати одређена уверења.
Усађивање неких од тих уверења и идеја код посетилаца догађа се изненадно, спонтано,
силовито и брзо, али такав развој догађаја само је привидан. Наиме, удаљени фактори
дуготрајним деловањем припремају тло за такав развој догађаја;

• непосредни фактори - следе након тог дуготрајног деловања удаљених фактора, те

активирају уверења (обликују идеју и развијају је са свим њеним последицама).

Битно је размотрити и питање улоге медија у савременом друштву, јер се оно намеће као
кључно за разумевање процеса који карактеришу само друштво. Технолошки напредак је
довео до усавршавања постојећих и стварања нових медија, који доводе људску
комуникацију на један нови ниво. Савремени човек има могућност да путем различитих
медија има увид у сва могућа дешавања. То указује да су везе између било каквих
догађања. Другим речима, догађаји су у једној симбиози са медијима. Главна
карактеристика савремене публике је управо њена хетерогеност. Јавном мњењу је теже
него икад да се оформи и афирмише: то мора учинити из неуређеног скупа расположења,
нејасних мишљења и популарних схватања, каква шире средства јавне комуникације.

Догађаји масовног карактера омогућују окупљање тако раслојене публике на једном

месту, представљајући им исти садржај, чиме могу утицати на успостављање заједничких
ставова и комуникације међу посетиоцима. С друге стране, може доћи и до сукоба. Ако је
догађај намењен хетерогеној публици, међу којом влада међусобна нетрпељивост, може
доћи до инцидената. Да се ово не би догађало неопходно је пре самог догађаја
проанализирати психологију масе која ће посетити догађај. У тој ситуацији неопходно је
предузети корективне акције, како би се догађај прилагодио публици.

29.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Медији су увек заинтересовани за промоцију нечег спектакуларног и гламурозног попут

ЕXIТ фестивалског догађаја. Зато уводе читаву палету нових услуга за организаторе
догађаја како би их придобили за себе. У њиховом је интересу да баш они буду медијски
спонзор или бар да прате несвакидашњи догађај, тако да међу медијским кућама постоји
велика трка: ко успе да анимира организатора добиће догађај.

Организатор догађаја жели да ангажује најбољу медијску кућу која ће успети да изазове
највећи талас интересовања публике, која ће свој посао урадити професионално и
квалитетно. О каквом год спектакуларном догађају да се ради, ако он није адекватно
медијски пропраћен неће остварити жељени ефекат.

5.4. Појам и типологија догађаја

Манифестациони туризам, туризам догађаја или event туризам укључује путовања која
су примарно мотивисана посетом манифестацији културног, уметничког, забавног и
сличног карактера и садржаја. Раније је, као свеобухватни, био коришћен термин special
еvent. У последње време све чешће је у употреби синтагма festival and events, која у први
план истиче значај догађаја фестивалског карактера. Фестивали су се умножили са растом
масовног туризма после 2. св. рата. У В. Британији готово 50% уметничких фестивала
покренуто 80-тих година 20. века како би подстакли већу посету туриста појединим
градовима. Чак и фестивали намењени припадницима локалне заједнице доводе
знатижељне туристе, а све више је и оних манифестација које су креиране само из
туристичких разлога.

Према величини и значају (удео на тржишту, квалитет, ефекат на имиџ дестинације,

подршка локалне заједнице, економске користи, енвиронментална вредност, одрживост и
сл.), могу се издвојити три основна типа догађаја:

1. Мегa event је манифестација која привлачи огроман број посетилаца, обично преко
500.000 или 1 мил., као што је случај са Олимпијским играма, Ливе Аид Фестивал који је
одржан 1985 године,

2. Hallmark event (ознака) је значајна манифестација која се одржава само једанпут или
се понавља у одређеном интервалу, ограниченог је трајања, а организована је са циљем
јачања позитивне слике о дестинацији, њене привлачности и економске успешности.
Назив упућује на то да је постала ‘заштитини знак’ неке дестинације (нпр. Еxit фестивал,
или оперски фестивал у Верони, филмски фестивал у Кану).

30.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

3. Lоcal event је манифестација мањег обима, краћег трајања, али се одржава чешће и у
њеном фокусу је начин живота локалне заједнице (уметност, занати, вештине људи и сл.).

Гетз (2008) даје и типологију главних категорија планираних догађаја на основу њихове
форме, тј. према намени и програму. Неке су јавне свечаности, као фестивали локалних
заједница, које треба да негују грађански понос и кохезију, док су друге планиране у сврху
такмичења, забаве и разоноде, посла или дружења и за њихово одржавање често су
неопходни и посебни објекти (конгресни или спортско–рекреативни центри). Важно је
напоменути да политички и приватни догађаји, осим изузетно, не припадају структури
манифестационог туризма.

Појам „туризам догађаја“ укључује разне облике туризма, као што су спортски,
културни, пословни, религијски и сл., али је фокус само на једном аспекту – догађају или
манифестацији, као поводу окупљања туриста. То има за последицу и одговарајући
приступ у маркетингу и менаџменту таквог облика туризма.

Пошто се манифестације одржавају само једном, ретко или у одређеним размацима, али
увек у ограниченом трајању, пружаоци услуга у дестинацији користе такву прилику да
повећају цене у односу на уобичајени ниво. Нове цене увећавају се, каткад, и вишеструко,
па похлепа појединих хотелијера, ресторатера, таксиста и других, дестимулативно делује
на потенцијалне туристе (“истиснута потрошња”). Ова не тако ретка пракса може имати
негативан ефекат и на туристе који су дошли у дестинацију, јер су свесни да све услуге
плаћају знатно више него у редовним условима. Тако се догађа да поједини хотели чак и у
најтраженијим терминима (у време манифестације) не успевају да попуне своје
капацитете, а накнадно снижавање цена долази као закаснела реакција.

5.5. Фестивали и карневали

У старо доба, фестивали су били посвећени боговима и, према Херодоту, било их је

много, како у Египту тако и у Грчкој, где су се четири фестивала издвојила по значају:
Олимпијске игре у Олимпији, Питијске игре у Делфима, Истмијске игре у Коринту и
Немејске игре у Немеји. Ови фестивали су и приређивани у облику „игара“, пошто је
један од начина на који су стари Грци славили божанство био да му приреде најбољу
атлетску или уметничку „представу“. У средњем веку, фестивали имају више секуларни
карактер, јер су се њима славила људска, а не божанска достигнућа. И тада, као и касније,
служили су за афирмисање локалне културе и традиције, нудећи прилику за исказивање
идентитета локалне заједнице, али и за промоцију уметник а и занатлија.

31.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Многи данашњи фестивали покренути су ради поспешивања туризма и промоције

појединих дестинација. Чак и они којима то није био првобитни циљ, накнадно су добили
туристички значај. Фестивали појачавају атрактивност дестинације и доводе више
посетилаца са посебним интересовањем за производ, догађај, културну баштину или
традицију, који се фестивалом и прослављају. Захваљујући туризму, обнављају се и неки
својевремено напуштени фестивали (карневал у Венецији).

Док неки фестивали представљају праву светковину локалне заједнице или, бар, имају
свечарски елемент, други припадају категорији забаве и спектакла. У овом другом случају
не подразумева се, често није ни дозвољено, да публика непосредно учествује, јер су
предвиђени само за гледање.

Код нас су најпознатији Exit, Belgradе Beer Fest који нам привуку тј. донесу енорман
број туриста у Нови Сад и Београд.

Фестивали могу имати различиту форму, а најчешће је реч о следећим

манифестацијама: • карневали (Рио де Јанеиро, Марди Грас); • уметнички фестивали
(позориште, фолклор, филм, балет); • музички фестивали (опера, поп/роцк, традиционална
музика); • фестивали хране и вина (минхенски „Октоберфест“); • религијске свечаности и
процесије; •циркуса); • спортски догађаји (такмичења), и • фестивали културе (нпр.
„Европска престоница културе“).

5.6. Светковине локалних заједница

Фестивал је прозор у свет локалне заједнице.Ту се сусреће велики број људи туристи и
локално становништво. Локална заједница, као домаћин, може дати значајан допринос
одрживом развоју туризма управо путем фестивала који јачају њену социјалну кохезију и
културни идентитет (подстичу интеракцију и повезаност међу становништвом), локални
имиџ, самопоуздање, а иницирају и партнерство између јавног и приватног сектора.
Сдруге стране, припадници локалне заједнице могу прихватити одређене културне
аспекте модерног живота, захваљујући интерактивној комуникацији са посетиоцима.
Посетиоци из других средина доносе у рецептивну регију културне промене и учествују у
размени културних користи са локалним становништвом.

Одржавање локалних манифестација прате и негативни ефекти. Фестивали, а нарочито

карневали, чине контраст свакодевном животу, јер учесницима нуде обиље забаве и
опуштања у атмосфери која је весела, често допушта и инспирише разне несташлуке, у

32.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

сваком случају ослобођена је од уобичајених социјалних ограничења. И сам појам

„карневал“ везује се за слободније понашање, док се фестивали одликују мирнијом
атмосфером. У екстремној форми, светковина може деловати као реметилачки фактор за
локалну културу и традиционалне активности. Овде није реч само о потенцијалној
комерцијализацији или демонстрационом ефекту туризма на локално становништво.
Гужва, бука, масовна пијанства, туче и криминал такође су пратиоци карневала и
фестивала, што смета не само локалном становништву, већ и туристима.

Отворена питања у вези са фестивалима и карневалима:

• Утицај величине фестивала на локалну заједницу (мали више ангажују резиденте, али
доносе и мање приходе).

• Питање аутентичности и евентуалне комодификације локалних културних вредности

(реална могућност тривијализације културе),

• Власништво над фестивалом и управљање (јавни или приватни сектор),

• Обезбеђење континуираног финансирања (спонзорства), посебно мањих и локалних

фестивала,

• Намена, тј. аудиторијум (локални или туристички, што није увек компатибилно),

• Етнички и фестивали мањина (карневали, колоније и сл.) могу бити присвојени од стране
оних који не припадају култури одређених група или немају разумевање за њихове
потребе,

• Проблеми у вези са одрживошћу туризма у дестинацији (гужва, закрченост, бука, отпаци

и сл.).

Питање аутентичности локалних културних догађаја утолик о је важније што има

примера „инсценираних“ манифестација којима се, неретко, тривијализују културне
вредности појединих заједница. Многи догађаји циљно су креирани з а туристе, уз
„сагласност“, па и непосредну помоћ локалне заједнице, да би се погодном представом
задовољила знатижеља туриста.

На тај начин се не само остварују приходи за заједницу, већ се и дестимулише продор

„гостију“ у бек стејџу дестинације (што има ефекта на очување аутентичних локалних
вредности). Проблем је, међутим, у томе што се такви догађаји, често, презентирају (и
продају) туристима као „изворни“, а то је врста фабриковања и манипулације.

33.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

5.7. Дефиниција догађаја

Није дефинисано време када је настао први догађај, али се зна да је везан за развој
људске заједнице. Не постоји релевантан доказ о времену када је настао први догађај, али
се зна да је везан за развој људске заједнице. Верује се да су први догађаји били везани за
окупљање кланова и племена у циљу стварања мира, добре воље и хармоније. Тако
уједињени, људи су се спонтано окупљали или свeсно организовали догађаје који су били
блиско повезани са религијом – величањем богова, приношењем жртава, прославом смене
годишњих доба и сл.

Развојем друштва догађаји постепено постају важни у економском и политичком

смислу. Догађаји су били прилика да се размене и продају производи, да се разговара и
договара о важним темама. Појава капитализма, нових производа и друштвених односа
отворили су могућност за развој нових догађаја.

5.8. Дефиниција дестинације

Појам дестинација потиче од латинске речи дестинати, што у изворном облику значи
одредиште, па и циљ (одредиште и одмор, циљ боравка и одмарања у неком простору).

Дестинација је географски више-мање ограничен део простора који задовољава

туристичке потребе и захтеве, уобичајених или специфично циљаних група туриста. Она
представља битно место за примену планирања и стратегије управљања. Дестинације су у
фокусу пажње свих интересних група у туризму јер управо оне у највећој мери подстичу и
мотивишу туристичка путовања.

34.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

6. OРГАНИЗАЦИЈА ДОГАЂАЈА НА ПРИМЕРУ

ШКОЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ „DANEMA“ ЗЕМУН

6.1. Појам и карактеристике догађаја

Догађај подразумева активности организатора које су усмерене на понуду програма,

који се састоји од учешћа фотографа са циљем остваривања резултата и анимацију
публике (посетиоци, пријатељи, родбина,...). Овакви догађаји посматрани су у ширем
друштвеном контексту, имају примаран значај остваривање резултата, и изражава се
њихов такмичарски карактер (боље, квалитетније, занимљивије, едукативне, забавне). У
менаџменту догађаја се изучавају првенствено догађаји са јасно израженим такмичарским
карактером, јер он представља основну карактеристику професионалног, односно
организованог спорта. Фотографски (галерије, изложбе) догађаји се организују како би се
задовољиле социјалне, односно друштвене потребе публике.
Процењује се да се у фотографској индустрији годишње реализује између 10 и 50
милијарди $. Глобални раст и развој индустрије доприноси укупном економском развоју,
као и отварању нових радних места.
Радници треба да буду образовани и оспособљени у примени функција менаџмента на
догађаје.
Развој менаџмента доприноси профилисању менаџера, који могу да планирају,
организују, управљају и контролишу догађаје.
Одржавање савременог и публици атрактивног догађаја захтева постојање и интеракцију
следећих битних елемената:
о Објекта, односно уређеног места на којем се одржава такмичење,
о Времена предвиђеног за одржавање програма догађаја,
о Фотографа, односно активних учесника догађаја који се такмиче за остваривање
резултата,
о Фотографске опреме, која је неопходна за активно учествовање у току одржавања
догађаја,
о Публике,
о Пратећи производи и услуге, које проширују понуду и приходе одређеног догађаја.

У менаџменту фотографског догађаја се издвајају основне функције:

35.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

1. Финансирање догађаја,

2. Управљање ризиком одржавања догађаја (ова функција је у данашње време фокусирана

на физичко обезбеђивање учесника) и осигурање (уговарање аранжмана са
осигуравајућим друштвима по питању лица која се појављују на овом догађају),

3. Организовање такмичења (односи се на активности које претходе догађају, активности

у току одржавања и активности након одржавања догађаја) ,

4. Регистрација учесника,

5. Управљање ангажованим посредницима,

6. Маркетинг догађаја.“ 10

Према значају и нивоу, односну рангу манифестације, фотографски догађаји се могу

поделити на четири основне врсте:

• Међународни,

• Национални,

• Регионални,

• Локални.

Међународни догађаји су манифестације у области од посебног значаја и организују се у

координацији са надлежним међународним агенцијама и фирмама, савезима, а уз подршку
државе, регије или јединица локалне самоуправе. “11

Ови догађаји имају изузетан друштвени и државни значај и често су средство за

промоцију вредности, али и организатора, као и учесника таквих манифестација. С
обзиром на значај и медијску пажњу, они свакако побуђују и највећи интерес међународне
јавности. У најлукративнијим и најпопуларнијим често су и високо комерцијални.

10 Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment Dogadjaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad, strana 81

11 Robinson, T. and Gammon, S. (2004) A question of primary and secondary motives: revisiting and applying the sport tourism framework,’

Journal of Sport Tourism, 9(3): 221-223

36.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Национални догађаји промовишу на нивоу једне државе и претпоставка су за учешће

клубова фотографа, тимова и појединаца на међународним такмичењима.
Регионални догађаји су манифестације које се свакоднево одвијају у тренажном и
такмичарском смислу у регионима једне државе.
Локални догађаји представљени су најмасовнијим учешћем у тренажном и
такмичарском смислу у оквиру локалне заједнице (општина, град) и представљају најширу
базу за општи развој културе на нивоу државе.
Према узрасној категорији фотографи се деле на:
-Аматере, сви који из љубави према таквој уметности фотографишу социјалну, друштвену
средину
-Професионалци, са својом опремом и свим додатним прибором и елементима за рад
Тренажни део ангажовања се организује у предшколским установама, основним и
средњим школама и у оквиру универзитетских конкурса, такмичења, а у приватном
аранжману преко школа, академија и клубова.
Такмичарски део ангажовања је организован преко савеза и приватних иницијатива.
Да би се предупредиле све негативне појаве којима смо окружени а чији су актери све
млађи чланови друштва неопходно је све принципе менаџмента и маркетинг микса
применти на догађаје свих нивоа значаја и узрасних категорија.

37.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

6.2. Појам и карактеристике фотографског догађаја у Школи за

фотографију „DАNЕМА“

"Dаnema", је настао као друштво љубитеља фотографије. Студио је заправо формиран

28.06.2017. године, као пилот пројекат у развоју документовања природе око нас како би
деца и млади почетници имали увид преко својих телефона, друштевених мрежа, итд,
погледати стање у нашој ближој или даљој околини, и предузетничког духа оснивача
браће Ненад и Дарко Грујић. Студио се званично регистровао код надлежног
Министарства Републике Србије, 19.03.2018. године. Седиште студиа је у улици Сремска
број 8, у Београду – Земун.

Остварење визије је почело у кући оснивача. Касније смо направили сопствени студио за
фотографију и видеографију, који и дан данас ингениозно напредује и проширујемо
свакодневно своје капацитете деловања и рада.

Радећи у поменутој кући, уочен је проблем са подлогом и ентеријером дома, донета је

одлука да се пронађе студио са вештачком травом, подлогом, етисонима и разним
украсним елементима због унапређења тренажног и такмичарског процеса.

Године 2019., оснивачи су извршили битне менаџерске задатке, планирајући и

реализујући, активности у домену омасовљавања, промена и увећавања кадра и заменом
локације у студио. При оснивању било нас је двојица, сада наш тим броји пет чланова.

Студио је стабилизовао пословање на две локације у Земуну.

За претходних годину година рада, Студио је освојио преко 10 трофеја, а најзначајнији

су: Прво место у Немачкој на међународном такмичењу фотографа у области „Wedding
Photography” за узраст до 40 година, друго место на међународном турниру у Лос Сантосу
за узраст до 24, треће место на међугејмерском такмичењу у Висе Ситију и Армадилу за
узраст до 30 година, година и мноштво градских и међуградских трофеја од првог до
трећег места.

Студио је постигао изузетне резултате у развоју личности деце – и свих својих чланова.

Школа фотографа (Студио) "Danema" је 2019. године потписала уговор о пословној

сарадњи са "Photoline" студиом којим се дефинише могућност наставка заједничког рада и
деловања.

38.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Слика 5. Danema, Photoline

извор:
Autor

Догађаји у Студиу се по свим параметрима у раду претходно наведеним могу сматрати:

- Одласци и учешће чланова клуба на међународним дешавањима и
- Манифестације које се организују на крају сезоне (пред Нову годину).

Одласци и учешће чланова Студиа на међународним дешавањима имају сва

обележја менаџмента догађаја:
- Неопходан је објекат на коме ће се такмичење одржати,
- Програм и време одржавања турнира укључујићи тренинг и такмичење,
- Фотографи, тренери, лекари и менаџер који учествују у такмичењу,
- Опрема , неопходна и прописана за такмичење,
- Публика, заинтересовани за праћење такмичења,
- Спонзори, локална заједница и професионални менаџери професионалних
клубова који прате младе таленте.

6.3.Организација догађаја

6.3.2 Планирање

Мисија гласи:Правилним методичким приступом деца се не обучавају само да постану

фотографи него и здраве личности, које ће бити кадре да одговоре на све животне
захтеве.Упишите Ваше дете у одлично организиану школи , прилагођену деци и старијима
свих узраста.
Клуб је одлично организован и менаџерски вођен, а постављени су сви елементи и
функције менаџмента:

39.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

- Циљеви,
- Организациони делови за обављање планираних послова,
- Утврђена подела рада према циљевима и организационим деловима,
- Међусобно повезани и условљени елементи и делови целине,
- Органи управљања хијерархијски дефинисани,
- Законитост и правила који се треба придржавати у остварењу циљева и
- Критеријуми стимулисања и награђивања
Оригиналност организације клуба за фотографију манифестује се сопственим путем
изграђеним на основу сврхе постојања, циљева и стратегије, којима се утврђени циљеви
постижу.

6.3.3 Менаџмент догађаја

Време одржавања: Друга половина децембра, крај радне недеље.

Место одржавања: Студио „DANEMA“- Земун.

Учесници: Деца чланови клуба, њихови родитељи и блиски чланови породице,

клијенти, аниматори, менаџмент клуба, колеге.

Циљ: На популаран начин анимирати децу и родитеље, посетиоце, како би се

повећао ниво поверења.

Опис догађаја: Такмичење између посетилаца и колега.

Декорација простора: Балонима, банерима, техником, посебним дизајном.

Послужење: Грицкалице, воће, слаткиши,сокови, вода.

Специфичности: Не постоје ригидни захтеви у вези протокола. Искуства су пожељна.

Опрема: Озвучење, расвета, камере и сва додатна неопходна опрема.

Чланови тима догађаја: Менаџмент клуба, организатор, декоратер, аниматори, колеге.

Специјални гости: Неко од чланова – са успешном каријером.

Буџет: Планирана средства и спонзори.

40.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

6.3.4 Маркетинг догађаја

Маркетинг менаџер догађаја, своје активности усмерава на активности:

- Обезбеђење корпоративног спонзорства догађаја,
- Економску пропаганду догађаја,
- Реализацију односа са јавношћу,
- Пружање угоститељских услуга посетиоцима догађаја,
- Ефикасну и ефективну комуникацију стејкхолдера догађаја,
- Обезбеђивање видео записа догађаја, тв рекламе,
- Продају лиценцираних производа, на којима је истакнут, лого организатора,
заштитни знак или маскота.

6.3.5 Управљање ризиком догађаја

Најчешћи ризици који се могу јавити током догађаја су везани за:

- технолошке ризике везане за поузданост техничких система (стабилност опреме),

јер се ради о деци коју су веома живахна а појединци могу измаћи контроли,

- ризике везане за организацију (конфликти међу учесницима, недостатак

координације),

- ризици везани за сигурност,

- ризици везани за окружење (природне непогоде током манифестација).

Сви ризици се процењују и предузимају мере и кораци да вероватноћа дешавања буде

сведена на најмању могућу меру.

41.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

7. ЗАКЉУЧАК

Студио "Danema", као млади тим људи - колега, почели смо пре годину дана да се
забављамо са овим методама и организовању догађаја. Све до сада је протекло у најбољем
реду, битно је да има људи који покрећу овакав вид дешавања у Републици Србији, јер је
ово ретко и без превеликог одзива код посетилаца. Догађаји оваквог типа омогућавају
гостима да погледају, виде, и учествују у уметности њихових „очију”.

Такође омогућава упознавање свих структура и aфинитета посетилаца, клијената који се

налазе на адреси студија у време организовања и самог чина одржвања. Из искуства знамо
да је човек данас велика мистерија, јер морамо за свакога имати по нешто од садржаја
како би му пажња опстала и како би одгледао до краја шта такмичари имају да покажу, од
значаја је и да они кажу своја мишљења, саветују или их усмере у боље како би се
усавршавали и напредовали.

Познате апликације као што су, google maps, photoshop, premiere pro, оffice су само једне
од великог броја већих апликација које служе за претабавање добијеног материјала и
прегледавања истог. Коришћење usb, dvd, sdxc, m.sd је неопходно при оваквом догађају
јер се ту складиште информације. Као такве се даље пребацују из камера на персонални
рачунар због даље рада. Од значаја су и флајери, летке, и дигиталне мреже све у виду
промоције и реклама за овакве догађаје, јер се данас све одвија преко мреже (online).

Потенцијали и могућности су велике, у будућности можемо очекивати више оваквих

дешавања како због напредовања у рекламирању, додатном зарадом, тако и због
напредовање у каријери тих људи који имају за циљ да прикажу свој поглед на дешавања
око њих и да нам дочарају нашу прелепу земљу, природу, градове, мора, реке, планине,
путеве и много других елемената фотографије. Моја жеља је остварена, сад хоћу да
проширим своја деловања на друге како би се што више организатора и посетилаца
одазвало оваквим културно – уметничким дешавањима.

42.
Маркетинг догађаја Ненад Грујић

ЛИТЕРАТУРА

1. Bowdin G., Allen J., Larris R., McDonnell I., O'Toole W. (2011): Events Management, Elsevier
Butterworth-Heinemann,Jordan Hill, Oxford, Great Britain

2. Dukić Dragan, Organizacija finansijske funkcije; Ekonomija; 2018;

3. Ina Borenović; 10 ključnih momenata istorije marketinga; https://www.mojafirma.rs/magazin/10-kljucnih-

momenata-istorije-marketinga/; datum prostupa 1.11.2019;

4. Leonard, H. H. (2002): Event Marketing, John Wiley & Sons, New York
5.
6. Marketing; http://www.sema.rs/marketing.php datum pristupa 1.12. 2019;

7. Marketing; http://www.sema.rs/marketing.php; datum pristupa 1.12. 2019;

8. Matić Nebojša; Marketing; Osnove Marketinga; 2018;

9. PC Press; Časopis, Istorija marketinga od trgovine do tehnologije; https://pcpress.rs/kratka-istorija-

marketinga-od-trgovine-do-tehnologije/; datum pristupa 12.12. 2019;

10. Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment Dogadjaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad

11. Pivac T., Stamenković I.(2011): Menadžment Dogadjaja (Skripta), UNS-PMF-DGHT, Novi Sad

12. Schuster, J. M. (2001) 'Ephemera, temporary urbanism and imaging, in L. J. Vale and S. B. Warner (eds),
Imaging the City – Continuing Struggles and New Directions. New Brunswick: CUPR Books. pp.361-196.

13. Tomo360; https://tomo360.com/7-marketing-strategies-that-wont-break-the-bank/;datum pristupa 12.12.

2019;
14. Zečević Bojan, Satisfakcija posetilaca međunarodnih kulturnih događaja u Beogradu; Originalni naučni
rad, UDK 338.48:316.7; 2019;

43.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

Списак скраћеница

Market + Ing Маркетинг

B-M Squibb Bristol-Myers Squibb
E.M Event Management
M.SD Micro SD

44.
 Маркетинг догађаја Ненад Грујић

СПИСАК СЛИКА И ЛИНКОВА

Слика 1. Mаркетинг ........................................................................................................................... 9

Слика 2. Дигитални маркетинг. ...................................................................................................... 10
Слика 3. Сатисфакција купаца........................................................................................................ 12
Слика 4. Штампани медији. ............................................................................................................ 16
Слика 5. Danemа, Photoline ............................................................................................................. 39

1. https://snezanasubotic.wordpress.com/2013/04/20/korisni-saveti-za-organizovanje-dogadaja/ датум приступа 12.12.2019.

2. https://blog.deltaholding.rs/saveti-i-trikovi-za-uspesnu-organizaciju-dogadaja/датум приступа 12.12.2019.

3. http://www.sema.rs/marketing.php датум приступа 12.12.2019.

4. https://tomo360.com/7-marketing-strategies-that-wont-break-the-bank/ датум приступа 12.12.2019.

5. https://www.mojafirma.rs/magazin/10-kljucnih-momenata-istorije-marketinga/ датум приступа 12.12.2019.

6. https://pcpress.rs/kratka-istorija-marketinga-od-trgovine-do-tehnologije/ датум приступа 12.12.2019.

7. https://slideplayer.com/slide/14573070/ датум приступа 12.12.2019.

8. https://www.popwebdesign.net/popart_blog/2018/12/digitalni-marketing-u-2019-koji-nas-trendovi-ocekuju/ датум приступа

12.12.2019.

9. http://sm-vaspitac.edu.rs/ датум приступа 12.12.2019.

45.