Strategija Otvaranja Zatvorene Korporacije

DUSAN M.
ZARUBICA
“STRATEGIJA OTVARANJA
ZATVORENE KORPORACIJE”
BEOGRAD, MART 2003. GODINE

DIPLOMSKI RAD: STRATEGIJA OTVARANJA ZATVORENE KORPORACIJE
SADRZAJ
1. Uvod………………………………………………………………………. 3
2. Prednosti i nedostaci otvaranja……………………………………… 5
2.1. Prednosti otvaranja…………………………………………………. 5
2.2. Nedostaci otvaranja………………………………………………… 6
3. Kandidati za otvaranje………………………………………………… 8
3.1. Preduzeca u novim granama……………………………………… 8
3.2. Preduzeca sa visokim rastom…………………………………….. 8
3.3. Preduzeca sa dugogodisnjim solidnim rezultatima..................... 9
4. Ucesnici u procesu otvaranja……………………………………….. 10
4.1. Menadzment preduzeca…………………………………………… 10
4.2. Komisija za hartije od vrednosti…………………………………… 11
4.3. Garant (Investiciona banka)………………………………………. 12
4.4. Ovlasceni revizor…………………………………………………… 12
4.5. Pravnici……………………………………………………………… 13
4.6. Ostali ucesnici………………………………………………………. 14
5. Priprema za otvaranje..................................................................... 15
5.1. Povecanje formalizacije……………………………………………. 15
5.2. Pozitivan imidz kod investitora……………………………………. 16
5.3. Pravni poslovi………………………………………………………. 17
5.4. Sredjivanje finansija………………………………………………… 18
5.5. Procena troskova otvaranja……………………………………….. 19
1
6. Izbor garanta (investicione banke)…………………………………. 21

6.1. Zahtevi garanta…………………………………………………….. 22
6.2. Tipovi prodaje………………………………………………………. 23
6.3. Cena deonica………………………………………………………. 24
6.4. Velicina emisije…………………………………………………….. 25
7. Registracija……………………………………………………………… 27
7.1. Due diligence………………………………………………………. 28
7.2. Prospekt……………………………………………………………. 29
7.3. Odobrenje za registraciju…………………………………………. 31
8. Prodaja deonica i zakljucivanje emisije…………………………… 33
9. Aktivnosti posle otvaranja............................................................. 35
Izvori…………………………………………………………………………. 37
2
1. UVOD
Organizacija buducnosti je otvorena korporacija. Njena otvorenost

omogucava prilagodjavanje upravljanja ljudima i resursima stalnim
promenama koje zahteva savremeni biznis. Na taj nacin omogucava lakse
poslovanje u dinamicnom i nepredvidivom okruzenju1. Otvorena
korporacija efikasno uskladjuje interese glavnih stakeholdera – vlasnika,
investitora, menadzmenta, zaposlenih i potrosaca. Ona omogucava
anglomeraciju kapitala u dovoljnoj meri da bi se ostvarila ekonomija obima
koja predstavlja glavni faktor konkurentnosti na globalnom trzistu. Ni jedna
druga pravna forma ne poseduje dovoljan kapacitet koji bi omogucio
uspesno poslovanje u uslovima stalne borbe za trzisno ucesce i lojalnost
potrosaca. Zbog toga otvorena korporacija predstavlja dominantnu pravnu
formu preduzeca u poslovnom svetu kako u pogledu velicine aktive, tako i
po obimu prodaje i profita i doprinosa nacionalnom dohotku. Vodece
svetske kompanije kao sto su Microsoft, Coca Cola, IBM i druge su
otvorene korporacije.
Otvaranje zatvorene korporacije, za svako preduzece predstavlja

prekretnicu u razvoju. Taj cin oznacava poseban vid uspeha, kako za
kompaniju i njen menadzment, tako i u ocima njenog poslovnog okruzenja.
Medjutim, bez obzira na glamur koji prati otvaranje zatvorene korporacije,
to je veoma rizican i vremenom intenzivan proces koji zahteva veliko
angazovanje resursa preduzeca- ljudskih i materijalnih.
Treba imati u vidu da preduzece moze da iskoristi brojne druge

alternative pre nego sto se odluci na javnu prodaju deonica. Po pravilu,
preduzece treba da eksploatise mogucnost pozajmljivanja sredstava od
institucija kao sto su banke, lizing kompanije i druge finansijske institucije.
Prednosti finansiranja putem duga su relativno jednostavna realizacija,
poreski tretman kamate kao troska poslovanja i ocuvanje vlasnistva.
Medjutim, preveliko oslanjanje na dug u uslovima visokog poslovnog
leveridza je vrlo rizicna strategija za finansiranje rasta, jer u slucaju da
dodje do povecanja kamatnih stopa i/ili smanjenja prihoda preduzece
moze imati problema da ispuni svoje obaveze prema kreditorima.
1
Prema: Mougayar, W.: The Open Corporation
3
Mogucnosti za uspesno otvaranje zatvorene korporacije zavise i od

stanja na trzistu. Ekonomska perspektiva, politicka desavanja, globalni
ekonomski trendovi, kretanje kamatnih stopa i inflacija znacajno uticu na
strategiju otvaranja. U slucaju recesije mogucnosti za prodaju deonica se
znacajno smanjuju posebno za nove, mlade kompanije i kompanije koje
posluju u rizicnijim granama. Ekspanzija i rast privrede stvara mogucnost
za priliv kapitala u vecoj meri. Politicka nestabilnost u zemlji, inflacija,
kolebanje kamatnih stopa, kao i negativna globalna politicka i ekonomska
desavanja i sukobi povecavaju nesigurnost investitora i smanjuju njihovu
sklonost za ulaganje. Zbog toga menadzment preduzeca mora pazljivo da
razmotri sve navedene okolnosti pre nego sto se odluci na otvaranje.
Postupak otvaranja zatvorene korporacije je visoko formalizovan

postupak koji zahteva planski pristup, jasno formulianje ciljeva i strategije,
motivisan tim i precizan tajming. Ovaj postupak zapocinje istrazivanjem
razloga za i protiv otvaranja, procenom sopstvenih mogucnosti, pripremom
preduzeca za otvaranje i izborom izvrsnog garanta. Da bi korporacija
mogla da dobije odobrenje za registraciju i javnu prodaju deonica,
neophodno je da ispuni veoma rigorozne zahteve specijalizovane drzavne
agencije – Komisije za hartije od vrednosti (S.E.C. – Security and
Exchange Commission u S.A.D.).
Uspesna realizacija ovog slozenog poduhvata zahteva odlicno

motivisan i koordiniran tim koji ukljucuje: menadzment preduzeca, garante,
ovlascene revizore, finansijske i pravne konsultante i specijaliste za
odnose sa finansijskom javnoscu.
Posle dobijanja odobrenja za registraciju postupak se nastavlja

prodajom deonica i zakljucivanjem posla. Posto otvaranje korporacije nije
cilj sam po sebi, proces se ne zavrsava prodajom deonica, vec ukljucuje i
postprodajne aktivnosti kako bi bio obezbedjen stabilan rast deonica u
buducnosti.
Cilj ove studije je da na sistematican nacin sagleda sve relevantne

aspekte otvaranja zatvorene korporacije i na taj nacin pomogne
menadzmentu preduzeca da proceni sopstvene mogucnosti za javnu
emisiju deonica.
4
2. PREDNOSTI I NEDOSTACI OTVARANJA
U slucaju da se menadzment preduzeca odluci na otvaranje

zatvorene korporacije, trebalo bi da ocekuje odredjene prednosti ali i nove
obaveze koje sa sobom nosi upravljanje otvorenom korporacijom.
Prednosti i nedostaci rezultiraju iz cinjenice da preduzece postaje javno
vlasnistvo. U ovakvoj vlasnickoj formi dolazi do povecanja poslovnih
mogucnosti, ali i odricanja od ekskluzivnog prava na upravljanje.
2.1. Prednosti otvaranja
 Povecanje kapitala – Kada rast preduzeca vise ne moze biti

finansiran sopstvenim sredstvima ili pozajmljivanjem, otvaranje
korporacije moze obezbediti dodatni kapital za investiranje u trajna i
obrtna sredstva, kupovinu kapitalne opreme, ulaganje u istrazivanje i
razvoj ili likvidaciju postojeceg duga. Takodje, dugorocno gledano
preduzece ce biti u situaciji da pribavlja sredstva emitovanjem
obveznica i drugih finansijskih instrumenata.
 Poboljsanje finansijske pozicije – Povecanje pozicije sopstveni

kapital u bilansu stanja i odnosa dug/kapital dovodi do poboljsanja
finansijske pozicije preduzeca u ocima finansijske javnosti,
investitora i kreditora.
 Veca cena deonica – U slucaju da je preduzece dobro pripremljeno

za otvaranje, moze se postici veca cena deonica u javnoj emisiji
nego kroz privatnu prodaju.
 Povecana likvidnost – Kada se korporacija otvori, trziste odredjuje

cenu njenih deonica. U slucaju potrebe deonicari mogu prodavati
svoje deonice na sekundarnom trzistu. Takodje, veci deonicari,
narucito hrabri investitori mogu zahtevati odredjeni stepen likvidnosti
preduzeca.
 Povecanje ugleda kod potrosaca i dobavljaca – Otvorenost

korporacije prema javnosti u pogledu informacija, povecava
sigurnost potrocaca i dobavljaca u vezi stupanja u partnerski odnos
sa preduzecem.
5
 Povecanje produktivnosti i motivisanosti zaposlenih – Otvorena

korporacija omogucava ucesce zaposlenih u rezultatu preduzeca
kroz mogucnost isplate bonusa u deonicama. Na taj nacin fokus
zaposlenih se pomera sa kratkorocnih na dugorocne ciljeve.
Takodje, otvorene korporacije omogucavaju zaposlenima vece
mogucnosti za napredovanje, pa zbog toga imaju vecu sposobnost
regrutovanja kvalitetnih ljudskih resursa.
 Vece mogucnosti za promociju proizvoda i usluga – Novine,

casopisi, televizijske i radio stanice, u mnogo vecoj meri prate rad
otvorenih korporacija nego privatnih kompanija. Godisnje i kvartalno
objavljivanje finansijskih izvestaja i samo kotiranje deonica na
sekundarnom trzistu predstavlja vid promocije preduzeca2.
 Vece mogucnosti za integracije – Posto je vrednost deonica

otvorenih korporacija poznata, olaksana je procena vrednosti
preduzeca u slucaju integracija. Takodje, korporacija ima vecu
mogucnost podizanja gotovine za finansiranje akvizicija ili ih
alternativno moze finansirati sopstvenim deonicama.
2.2. Nedostaci otvaranja
 Objavljivanje strateskih informacija – Poslovanje otvorene

korporacije je javno. Informacije u vezi prodaje, profita,
menadzmenta, plata i drugi podatci mogu biti dostupni
konkurentima, potrosacima, zaposlenima i drugima.
 Povecane obaveze menadzmenta – Uprava preduzeca mora biti

stalno dostupna deonicarima, brokerima, analiticarima, novinarima i
svima drugima koji su zainteresovani za poslovanje preduzeca.
Takodje, uprava je angazovana i na pripremi periodicnih finansijskih
izvestaja.
 Podela finansijskog dobitka – Otvaranje korporacije u velikoj meri

povecava broj deonicara koji imaju pravo na raspodelu ostvarenog
2
Prema: NASDAQ, Going Public – Benefits and Responibilites
6
profita. Ukoliko otvaranje nije praceno rastom profita dolazi do

razvodnjavanja vlasnistva postojecih deonicara.
 Pritisak na odzavanje rasta – Ukoliko korporacija ne ostvaruje

predvidjeni nivo prihoda, nezadovoljni deonicari ce prodavati svoje
deonice, a to neminovno utice na pad vrednosti deonica preduzeca.
Posto preduzece kvartalno objavljuje finansijske podatke, pojacava
se pritisak na kratkorocnu efikasnost, sto moze ugroziti dugorocne
ciljeve.
 Smanjena kontrola – Za svaku znacajnu odluku uprava preduzeca

mora dobiti dozvolu skupstine akcionara.Takodje, javna prodaja
deonica krije opasnost kupovine preduzeca od strane konkurenata ili
nekog drugog spoljnjeg subjekta.
 Troskovi otvaranja – Inicijalni, kao i troskovi u posleprodajnom

periodu su veoma veliki. To obuhvata troskove garanta, pravnika,
revizora, registracije i druge.
7
3. KANDIDATI ZA OTVARANJE
Vazan korak u procesu otvaranja zatvorene korporacije, predstavlja

procena sopstvenih mogucnosti za javnu prodaju deonica. Ne mogu sva
preduzeca biti kandidati za otvaranje. Takodje, preduzece koje nudi
investitorima vece sanse za profit i veci rizik, podleze drugacijim
standardima nego preduzece koje solidno posluje u duzem periodu.
Uzimajuci ovo u obzir, postoje tri vrste preduzeca – kandidata za
otvaranje:3
 Preduzeca u novim granama

 Preduzeca sa visokim rastom
 Preduzeca sa dugogodisnji solidnim rezultatima
3.1. Preduzeca u novim granama
Neka preduzeca privlace veliku paznju investitora iako nemaju

dugacku poslovnu proslost i od njih se tek u buducnosti ocekuje da ostvare
znacajne prihode. U ovu grupu spadaju preduzeca koja posluju u okviru
novih, atraktivnih grana visoke tehnologije kao sto su biotehnologija ili
internet usluge. Njihove mogucnosti se procenjuju prema analogiji sa
slicnim preduzecima koja su komercijalizacijom tehnoloskih inovacija
ostvarila visok rast. Traznja deonica ovih preduzeca je zavisi od tri faktora:
 Trzisne mogucnosti – Trziste mora da podrzi znacajan rast

preduzeca.
 Potencijal za liderstvo u grani – Preduzece mora da poseduje
proizvod koji je potencijalni lider u grani (leading edge).
 Iskusan menadzerski tim – Uprava mora da pokaze da je sposobna
da ostvari ocekivani rast i lidersku poziciju.
3.2. Preduzeca sa visokim rastom
Preduzeca koja pripadaju ovoj grupi takodje nude visoke stope rasta
u buducnosti, ali su vec uspesno prosle kroz pocetne faze zivotnog ciklusa
3
Prema: Delloite & Touche – Strategies for Giong Public, str. 11-12.
8
u pogledu renatabiliteta i velicine. Trziste prihvata preduzeca ove vrste ako

ispunjavaju odredjene uslove:
 Prodaja – Godisnji promet preduzeca mora biti u intervalu $30-100

miliona.
 Profit – Neto profit u poslednjoj fiskalnoj godini ne sme biti manji od
$1 miliona.
 Rast – Potencijalni godisnji rast mora biti u intervalu 30-50%, uz
uslov da preduzece mora da odrzi ovu stopu u sledecih nekoliko
godina.
 Iskusan menadzerski tim – Rast preduzeca ne sme zavisiti od
talenta pojedinca, vec osnivac mora biti okruzen iskusnim
rukovodiocima u osnovnim poslovnim oblastima.
3.3. Preduzeca sa dugogodisnjim solidnim

rezultatima
U ovu grupu spadaju preduzeca srednje velicine sa dugogodisnjim

uspesnim poslovanjem, stabilnom prodajom i prihodima. To nisu siroj
javnosti dobro poznata, glamurozna preduzeca, vec preduzeca koja
investitorima nude mogucnost za dobro dugorocno uloganje sa razumnim
odnosom cena deonice/prihod.
Preduzeca ove vrste idu na otvaranje iz nekoliko razloga; da bi

finansirala akvizicije ili obezbedila likvidnost za njihove vlasnike. Ovakva
preduzeca cesto imaju promet od nekoliko stotina miliona dolara, veliko
stabilno ili rastuce trziste i profit najmanje na nivou grane.
9
4. UCESNICI U PROCESU OTVARANJA
Otvaranje zatvorene korporacije je veoma slozen i neizvesan

postupak koji za uspesno sprovodjenje zahteva veliki broj razlicitih
specijalnosti. Angazovanje talentovanog tima povlaci sa sobom visoke
troskove, pa zbog toga menadzment preduzeca mora veoma pazljivo da
pristupi njegovom izboru. Glavni ucesnici u procesu otvaranja su:
menadzment preduzeca, komisija za hartije od vrednosti, garant, ovlasceni
revizor, pravnici, stampari finasijskih izvestaja, eksperti za odnose sa
finansijskom javnoscu, transfer agenti i registratori.
4.1. Menadzment preduzeca
Tokom procesa otvaranja, menadzment reprezentuje preduzece u

ocima finansijske javnosti. Investitori u velikoj meri odlucuju o kupovini
deonica odredjenog preduzeca na osnovu procene sposobnosti,
kvalifikacija i iskustva menadzmenta. Rukovodioci koji su u proslosti
uspesno vodili preduzece i imaju dovoljno iskustva znacajno doprinose
uspesnosti otvaranja korporacije. Glavni izvrsni direktor (C.E.O. – chief
executive officer) i njegovi savetnici igraju glavnu ulogu u selekciji tima za
otvaranje i donosenju velikog broja izvrsnih odluka koje stvara taj tim.
Uprava preduzeca mora posvetiti puno vremena i truda za izradu

detaljnog poslovnog plana za uspesno otvaranje. Ovaj plan bi trebalo da
ukaze na mogucnosti i slabosti preduzeca i da sluzi “prodaji” kompanije.
Takodje, menadzment treba da organizuje sredjivanje finansijskih
izvestaja, unapredjenje sistema unutrasnje kontrole, procedura i politika i
prilagodi ih poslovanju javne korporacije.
Pre nego sto zaista postane javna, veoma je vazno da korporacija

pocne da razmislja i radi javno. Menadzment preduzaca mora biti
dostupan za davanje svih relevantnih informacija potencijalnim
investitorima i drugim zainteresovanim subjektima. U tom smislu,
preduzece treba formira posebno odeljenje za odnose sa investitorima i
javnoscu i odvoji znacajne resurse za tu svrhu. Uprava mora da ucestvuje
u promociji preduzeca i odgovori na sva pitanja finansijske javnosti. To
ukljucuje putovanja u veliki broj gradova (road show), susrete sa
10
garantima, analiticarima i potencijalnim investitorima i prezentovanje

strateskih, finansijskih i operacionih izvestaja i prognoza.
4.2. Komisija za hartije od vrednosti
Osnovni ciljevi komisije za hartije od vrednosti su da zastiti interese

investitora i odrzi stabilnost na finansijskom trzistu. S obzirom da se iz
godine u godinu pojavljuje sve veci broj novih investitora koji zele da
obezbede svoju i buducnost svojih porodica, ovi ciljevi postaju sve
znacajniji. Trziste hartija od vrednosti je slozeno, neizvesno, ali moze biti i
veoma isplativo. Za razliku od bankarskog trzista na kojima depozite
garantuje drzava, na trzistu hartija od vrednosti deonice i obveznice mogu
gubiti na vrednosti. Zbog nepostojanja garancija, jedina mogucnost za
investitore je da istrazuju, postavljaju pitanja i budu informisani. Zbog toga
komisija za hartije od vrednosti zahteva od javnih korporacija da objavljuju
veliki broj informacija i izvestaja koji pomazu investitorima u donosenju
njihovih odluka.
Komisija za hartije od vrednosti nadgleda rad glavnih ucesnika na

trzistu: berze, brokere, dilere, investicione konsultante, uzajamne fondove,
holding kompanije, itd. Komisija sprovodi zakone iz ove oblasti tako sto
svake godine podnosi veliki broj prijava protiv pojedinaca i kompanija koji
ih krse. Tipicna krsenja propisa su: interna trgovina (insider trading),
racunovodstvene prevare i objavljivanje laznih podataka. U sprovedjenju
propisa komisija za hartije od vrednosti blisko saradjuje sa drugim
drzavnim institucijama, agencijama i organizacijama iz privatnog sektora.
Komisija za hartije od vrednosti u Sjedinjenim Americkim Drzavama

(S.E.C. – Securities and Exchange Commission) je osnovana 1934.
godine kao odgovor na Veliku krizu u oktobru 1929. Prvi predsednik
S.E.C.-a je bio Joseph P. Kennedy, otac predsednika John F. Kennedy-a.
Danas S.E.C. ima 3100 zaposlenih u 11 regionalnih kancelarija sa
sedistem u Washington-u.4
4.3. Garant (Investiciona banka)

4
Prema: S.E.C. – U.S. Securities and Exchange Commission
11
Tesko je zamisliti da bi preduzece moglo samostalno da organizuje

emisiju deonica i pronadje dovoljan broj zainteresovanih investitora. Za tu
svrhu preduzece angazuje garanta. Garanti ili investicione banke poznaju
stavove investitora, poziciju grane, stanje u privredi i cene deonica slicnih
preduzeca. Oni imaju dovoljno iskustva i znanja da bi skrenuli paznju
investitora na preduzece i organizovali prodaju deonica. Svaki garant ima
svoju bazu klijenata. Neki rade sa institucionalnim investitorima, a neki sa
privatnim. Neki garanti rade sa preduzecima od nacionalnog znacaja, drugi
su granski ili lokalni specijalisti, treci rade sa preduzecima koja imaju
finansijske teskoce.
Osnovni zadaci garanta su da proceni izvodljivost emisije, pomogne

u dobijanju odobrenja za registraciju, odredi velicinu emisije i razvije trziste
za emitovane deonice. Kada je vrednost emisije velika ili je visok rizik
izvrsni garant formira emisioni konzorcijum sastavljen od veceg broja
garanata. Konacno, garant prodaje deonice preduzeca. (Uloga garanta u
procesu otvaranja zatvorene korporacije je veoma ekstenzivna, pa ce
detaljno biti izlozena u odeljku 6.)
4.4. Ovlasceni revizor
Uloga ovlascenog revizora u procesu otvaranja zatvorene

korporacije je vrlo specificna. Revizor je ujedno finansijski savetnik
preduzeca i istovremeno nezavisna strana koja predstavlja javne interese.
Drugim recima on ima odgovornost i prema klijentu i prema investitorima.5
Ugled revizora bazira na visokom nivou kompetentnosti, nezavisnosti,
odgovornosti pred zakonom, profesionalnim standardima i etici. Zbog toga,
vecina preduzeca se odlucuje da prilikom inicijalne prodaje deonica
angazuje neku od vodecih profesionalnih revizorskih firmi. Ove firme
pruzaju razlicite usluge: revizorske, poreske, finansijske, konsultantske.
Sto su vrednost emisije i rizik veci to je znacajnije da revizorska firma bude
prestiznija. Takodje, investitori visoko cene potpis velike, renomirane
revizorske kuce.
Osnovni zadaci ovlascenog revizora su da pomogne u pripremi

finansijskih izvestaja, obavi pregled dokumentacije i racunovodstvenih
5
Prema: Equity Analitics, LTD – Selecting Accountants and Lawyers for your IPO
12
procedura i izda odgovarajuce misljenje. Komisija za hartije od vrednosti

zahteva da preduzece uz zahtev za registraciju podnese i revizorski
izvestaj koji sadrzi finansijske izvestaje za poslednjih 3-5 godina i ne moze
biti stariji od 135 dana.
Ukoliko oceni da finansijski izvestaji objektivno prikazuju stanje i

rezultate preduzeca i da su sastavljeni u skladu sa vazecim
racunovodstvenim standardima i propisima, ovlasceni revizor daje
misljenje bez rezerve (cisto misljenje). Ukoliko oceni da finansijski izvestaji
ne prikazuju realno poslovne mogucnosti preduzeca ili postoje ogranicenja
zbog kojih ne moze da proceni poziciju preduzeca, revizor moze dati
misljenje sa rezervom, suprotno misljenje ili se uzdrzati od davanja
misljenja. Najcesci razlozi za napustanje cistog misljenja su: koriscenje
veceg broja racunovodstvenih procedura, uticaj drugog revizora,
odstupanja od racunovodstvenih standarda, ogranicenost informacija,
neizvesnost povodom odredjenih materijalnih cinjenica i kontinuiteta
poslovanja, itd.6
Korporacije najcesce uspostavljaju dugorocne odnose sa revizorima

tako da su oni upoznati sa finansijskom situacijom preduzeca.
4.5. Pravnici
Otvaranje zatvorene korporacije je sa pravne tacke gledista, tehnicki

veoma slozena procedura. Osnovni zadatak pravnika je da obezbedi da
sva dokumentacija bude u skladu sa propisima i standardima Komisije za
hartije od vrednosti i odgovarajucim zakonima drzave. Preduzece placa
visoke kazne u slucaju da postoje neregularnosti u procesu registracije.
Zbog toga je veoma vazno da tim pravnika poseduje znacajno prethodno
iskustvo u pogledu procedure otvaranja. Pozeljno je da preduzece
angazuje kredibilnu pravnu firmu koja moze da obezbedi sigurnost
investitorima.
4.6. Ostali ucesnici
6
Prema: Djuricin, D. – Upravljanje pomocu projekata, str. 201-203.
13
Ostali ucesnici u procesu otvaranja su: stampari finansijskih

izvestaja, eksperti za odnose sa finansijskom javnoscu i transfer agenti.
 Stampari finansijskih izvestaja – Komisija za hartije od vrednosti

zahteva postovanje striktne forme izvestaja i prospekta za
registraciju. Oni moraju biti stampani u skladu sa odredjenim
standardima i kompatibilni sa elektronskim sistemom S.E.C.-a
(Electronic Data Gathering Analysis and Retrieval System –
EDGAR). U svetu postoji samo 20-tak firmi koji se bave ovim
poslom.
 Eksperti za odnose sa finansijskom javnoscu – Uloga odnosa sa

finansijskom javnoscu u procesu otvaranja je cesto podcenjena.
Medjutim, veoma je bitno odrzati interesovanje i pozitivan imidz
preduzeca u javnosti. Na taj nacin preduzece moze da privuce
investitore i poveca cenu deonica.
 Transfer agenti – Trasfer agenti i registratori su specijalisti za

odrzavanje dokumentacije o akcionarima. Obavezni su na berzama
NYSE i AMEX, a preporucuju se i na OTC (over-the-counter) trzistu.
5. PRIPREMA ZA OTVARANJE
14
Otvaranje zatvorene korporacije nije nesto sto traje jedan dan ili
jedan mesec, vec proces koji moze trajati i vise od jedne godine. Zbog
toga je veoma vazno da se ovom procesu pristupi planski. Pre nego sto
preduzece formalno krene u proces otvaranja i angazuje garanta, potrebno
je da sprovede odredjene korake koji se mogu oznaciti kao priprema za
otvaranje. Priprema za otvaranje ukljucuje: povecanje formalizacije,
odrzavanje pozitivnog imidza kod investitora, pravne poslove, sredjivanje
finansija i procenu troskova otvaranja.7
5.1. Povecanje formalizacije
Upravljanje privatnom kompanijom koja ima nekoliko investitora je u

mnogome razlicito od upravljanja javnom korporacijom. Kada se
korporacija otvori ona ce imati mnogo vece obaveze prema deonicarima,
sto zahteva mnogo formalizovanije upravljanje preduzecem i poslovanje u
skladu sa propisima Komisije za hartije od vrednosti i drzavnim zakonima.
Da bi odgovorilo na ove izazove, preduzece treba da razmislja i radi kao
javna korporacija i pre nego sto to formalno postane. To podrazumeva
sledece:
 Odrzavanje adekvatne dokumentacije – Ovo podrazumeva kreiranje

pouzdanih mesecnih finansijskih izvestaja, tako da postoji
dokumentacija za brzo objavljivanje obaveznih kvartanih izvestaja.
Mesecni finansijski izvestaji bi trebalo da sadrze podatke koji
omogucavaju analizu prodaje i troskova po proizvodima, regionima i
organizacionim jedinicama. Na taj nacin, uprava se disciplinuje za
redovno analiziranje rezultata i privikava na pritisak kvartalnog
ocenjivanja.
 Sredjivanje vlasnistva nad deonicama – Pre podnosenja zahteva za

registraciju potrebno je srediti dokumentaciju o vlasnicima postojecih
preferecijalnih i opstih deonica. Ovo moze izazvati visoke troskove i
zakasnjenja u procesu registracije, ako nije uradjeno na vreme.
Takodje, treba voditi racuna da se mogu prodavati samo deonice
navedene u zahtevu za registraciju. Predmet prodaje, pored novih
deonica, mogu biti i deonice sa ogranicenim pravom prometa
7
Prema: Delloite & Touche – Strategies for Going Public, str. 23-33.
15
(restricted stock) i deonice sa pravom kontrole (klasa B), ali samo uz

prethodno odobrenje Komisije za hartije od vrednosti.
 Delegiranje odgovornosti – Umesto da top menadzment kompanije

donosi sve odluke sam, potrebno je ukljuciti i nize nivoe prilikom
formulisanja strategije, politika i ciljeva. Takodje, u okviru upravnog
odbora otvorene korporacije mora postojati nadzorni odbor
sastavljen od najmanje 2 spoljna clana, ali tako da oni cine vecinu.
Nadzorni odbor potvrdjuje Komisija za hartije od vrednosti.
 Profesionalizacija menadzmenta – Pre nego sto korporacija postane

javna, treba objektivno proceniti kvalitet uprave. Zbog povecane
odgovornosti preduzeca, profesionalno znanje direktora mora biti u
skladu sa njihovim odgovornostima. Deonicari moraju imati
poverenje u njih, pa je zbog toga najbolje angazovati direktore –
eksperte.
5.2. Pozitivan imidz kod investitora
Na nacin na koji preduzece stvara pozitivan imidz kod potrosaca,

tako treba da kreira i odrzava pozitivan imidz i u finansijskoj javnosti. To
ukljucuje investitore, finansijske analiticare, brokere, novinare i druge.
Poznato ime kompanije je vrlo znacajan faktor prilikom prodaje

deonica preduzeca, ali ono ne moze biti postignuto preko noci. Posledicno,
treba izvrsiti uticaj na odredjene ljude pre zapocinjanja procedure
otvaranja. Posto odnosi sa javnoscu zahtevaju posebne vestine, treba
angazovati specijaliste iz ove oblasti. Firma za odnose sa finansijskom
javnoscu koju angazuje preduzece treba da pomogne u sastavljanju lista
analiticara, novinara i urednika koji mogu biti kontaktirani u vezi
objavljivanja znacajnih informacija o poslovanju preduzeca. Preduzece
moze da gradi pozitivan imidz tako sto ucestvuje na raznim konferencijama
i skupovima i organizuje prezentacije.
Kada zele da izgrade pozitivan imidz, mnoga preduzeca u prvi plan

izbacuju jednu ili dve kljucne licnosti, obicno osnivaca i glavnog
pronalazaca. Medjutim, finansijski analiticari i novinari cesto zele da se
dublje upoznaju sa organizacionom strukturom kompanije, pa zbog toga
16
preduzece treba da demonstrira dubinu svog menadzmenta i talente na

nizim nivoima.
5.3. Pravni poslovi
Otvaranje korporacije zahteva prethodno obavljanje pravnih poslova

koji nisu vezani direktno za zahtev za registraciju. Prvo treba utvrditi da li je
kompanija pravno podobna za otvaranje. Uloga pravnih savetnika je da
preporuce da li je preduzece spremno za otvaranje i da li postoje neka
pravna ogranicenja koja se moraju uzeti u obzir.
Za razliku od zatvorene, javna korporacija mora imati organizacionu

strukturu podobnu za investiranje veceg broja manjih investitora.
Preduzece moze da se konstituise kao jednostepena korporacija ili kao
dvostepena korporacija (majka sa kcerima). Takodje, potrebno je
pojednostaviti strukturu pasive preduzeca kroz otkup trezorskih i
prioritetnih deonica ili njihovu zamenu u opste deonice. Ukoliko cela
emisija nije otkupljena, treba obaviti podelu stoka deonica. Osim toga,
treba ukloniti ekskluzivana prava, kao sto su pravo prece kupovine ili
preceg prava glasa, koja umanjuju fleksibilnost korporacije. Uopsteno
govoreci, potrebno je potpuno depersonalizovati poslovanje. To ukljucuje
reviziju svih specijalnih dogovora koji postoje sa nekim pojedincima,
otplatacivanje kredita datim upravi i zaposlenima, reviziju prava stecenih
kolektivnim ugovorima, pregled drugih relevantnih ugovora, kao sto su
ugovori o lizingu i ugovori sa zaposlenima, itd. Takodje, potrebno je
pregledati bilans stanja preduzeca kako bi se proverila struktura vlasnistva
i potvrdilo postojanje svih sredstava.
Da bi se izbegla odlaganja, tokom procesa otvaranja treba

izbegavati velike promene. To se odnosi na transakcije koje mogu
uzrokovati reviziju prospekta ili zahteva za registraciju, znacajne akvizicije,
promene u vrhu menadzmenta, nove ugovore o lizingu ili nabavci kapitalne
opreme i drugo.
5.4. Sredjivanje finansija
17
Komisija za hartije od vrednosti zahteva da finansije preduzeca budu

detaljno ispitane pre podnosenja zahteva za registraciju. Preduzece treba
sto ranije da angazuje kvalifikovanu revizorsku firmu koja moze da
identifikuje sve prepreke koje kasnije mogu izazvati znacajne posledice u
toku procedure registracije.
Prema zahtevima Komisije za hartije od vrednosti, neophodni

revizorski izvestaj sadrzi bilans stanja za poslednje dve poslovne godine,
bilans uspeha, izvestaj o kapitalu i izvestaj o gotovinskim tokovima za
poslednje tri godine. Revizorski izvestaj za “mala preduzeca” sadrzi bilans
stanja za poslednju poslovnu godinu i bilans uspeha, izvestaj o kapitalu i
izvestaj o gotovinskim tokovima za poslednje dve godine. Ovi izvestaji
moraju biti potvrdjeni od strane ovlascenog revizora. Ako je preduzece u
skorijem periodu ostvarilo rast kroz akvizicije i merdzere, moraju biti
prezentirani i finansijski izvestaji ovih entiteta.
Reviziju i emisiju je nemoguce sprovesti paralelno. Uspesna

preduzeca uspostavljaju dugorocne odnose sa revizorima, tako da
revizorski izvestaji vec postoje. To je dobro iz nekoliko razloga. Na primer,
ako preduzece ima znacajne zalihe, da bi izdao “cisto” misljenje revizor
mora da uporedi tekuci nivo zaliha sa nivoom prenesenih zaliha iz
prethodnih godina do trenutka obavljanja revizije, sto je prakticno
nemoguce. Takodje, ocena revizora moze pokazati da rezultati odstupaju
od ocekivanih, sto moze razocarati garanta i dovesti do odlaganja ili
otkazivanja emisije. Revizija je vremenom intenzivan proces, pa cak i ako
je preduzece pozitivno ocenjeno, emisija moze biti odlozena.
Revizori pruzaju pomoc menadzmentu preduzeca da unapredi

racunovodstvene metode i sistem interne kontrole i sluze kao opsti
finansijski savetnici preduzeca. Revizori asistiraju menadzmentu u
pregovorima sa garantima tako sto obezbedjuju relevantne podatke i
savete u vezi sa finansijskim pokazateljima koji ce biti ukljuceni u pismo o
namerama i konacni ugovor sa garantom.
5.5. Procena troskova otvaranja
18
Inicijalni troskovi, kao i naknadni troskovi u procesu otvaranja mogu

biti veoma visoki, ali takodje postoji i mogucnost njihove kontrole. Od
samog starta se mora racunati na troskove garanta, pravnika, revizora,
stampanja i druge troskove.
Provizija garanta je najveci pojedinacni trosak u procesu otvaranja

zatvorene korporacije. Oko ove provizije se vode najznacajniji pregovori
izmedju menadzmenta preduzeca i izvrsnog garanta, tako da je tu i
najveca mogucnost za kontrolu troskova. Faktori koji uticu na visinu
provizije su: velicina (vrednost) emisije, tip prodaje (videti poglavlje 6.2.),
velicina provizije kod emisija slicne vrednosti i rizika i ocekivani troskovi i
napor garanta prilikom prodaje deonica. Kod manjih emisija garanti mogu
zahtevati odredjene kompenzacije kao sto su preuzimanje dela njihovih
troskova od strane preduzeca ili pravo kupovine deonica po nizoj ceni.
Provizija garanta se krece izmedju 5-10% od vrednosti emisije, a najcesce
iznosi 7 ili 8%.
Troskovi pravnika su sledeci po velicini. Nastaju kao posledica

njihovog angazovanja prilikom zakljucivanja ugovora sa garantom, pravne
reorganizacije preduzeca i drugih pravnih problema koji se javljaju u
procesu otvaranja. Sto su ovi poslovi kompleksniji, provizija je veca.
Takodje, provizija se povecava u zavisnosti od broja deonicara, jer pravnici
moraju da obave administrativnu proceduru za svakog pojedinacnog
deonicara. Ove troskove obicno dele preduzece i deonicari, ali ipak
preduzece snosi njihov veci deo.
Troskovi revizora zavise od obima posla koji oni obavljaju u pripremi

izvestaja za registraciju i pisma preporuke za garanta. Sto je revizija
finansijskih izvestaja obimnija i ima vise dokumentacije to ce provizija biti
veca.
Troskovi stampanja podrazumevaju stampanje razlicitih

formalizovanih dokumenata kao sto su zahtev za registraciju, prospekt,
dokumenta garanta, sertifikati za deonice i drugi. Ovi troskovi variraju u
zavisnosti od duzine prospekta, koriscenja boje, itd.
Osim pomenutih, otvaranje zatvorene korporacije ukljucuje i druge
troskove, kao sto su: troskovi transfer agenata i registratora, troskovi
19
registracije (SEC, NASD, Blue-sky), troskovi prodaje (Nasdaq), troskovi

putovanja, prezentacija, telefonskih i postanskih usluga, itd.
Procenjeni troskovi otvaranja (u USD.)
Vrednost emisije $ 25 miliona
Troskovi garanta 1750000

Troskovi pravnika 200000
Troskovi revizora 160000
Troskovi stampanja 100000
Ostali troskovi 153000
Ukupno 2363000
Ostali troskovi
Stampanje
Revizori
Pravnici
Garanti
Izvor: Nasdaq – Going public: Benefits and Responsibilities
6. IZBOR GARANTA (INVESTICIONE BANKE)
20
Osnovni cilj preduzeca koje ide na otvaranje je uspesna prodaja

emisije deonica. Za preduzece bi bilo veoma tesko da samostalno odredi
cenu deonica i pronadje dovoljan broj kupaca, pa zbog toga angazuje
garanta. Preduzece obicno angazuje izvrsnog garanta koji formira emisioni
konzorcijum, koji je sacinjen od veceg broja pojedinacnih garanata i moze
uspesno da realizuje emisiju. Obicno preduzeca uspostavljaju dugorocne
odnose sa garantom i prilaze mu godinu ili dve pre nego sto zapocne
procedura otvaranja. Takodje, treba imati u vidu da se odnosi izmedju
preduzeca i investicione banke ne zavrsavaju prodajom deonica.
Najbolji nacin da se pridje garantu je neposredni kontakt. U tome od

velike pomoci mogu da budu revizori i pravnici. Provizije investicionih
banaka ne variraju u vecoj meri, tako da treba porediti razlicite alternative i
izabrati najbolju mogucu firmu. Postoji mnogo aspekata koje treba uzeti u
obzir prilikom izbora garanta:
 Reputacija – Najvazniji faktor za izbor garanta je njegova

reputacija. Investori sa vecom sigurnoscu kupuju deonice
preduzeca ciju emisiju garantuje renomirana investiciona banka.
Reputacija garanta utice na sposobnost organizovanja snaznog
emisionog konzorcijuma. Takodje, revizori i pravnici mogu odbiti da
saradjuju sa garantom cija je reputacija sumnjiva.
 Distibucioni kapacitet – Svaka investiciona banka ima svoju bazu

klijenata. Za preduzece je veoma vazno da li su ti klijenti dugorocni
investitori ili finansijski spekulanti. Neki garanti su usmereni na
domace trziste, a neki su internacionalno orijentisani. Najvaznije je
da garanti imaju takav distribucioni kapacitet koji moze da obezbedi
uspesnu prodaju deonica i njihov stabilan rast u posleprodajnom
periodu.
 Iskustvo – Investiciona banka treba da ima prethodno iskustvo u

poslu sa drugim preduzecima iz iste ili slicne industrije. To utice na
sposobnost odredjivanja cene deonica koje su predmet prodaje.
Osim toga, pozitivno iskustvo u proslosti, povecava verovatnocu
uspesnosti nove emisije.
 Drugi aspekti – Izvrsni garant predstavlja glavni izvor informacija o
preduzecu u ocima finansijske javnosti. Zbog toga, izabrani garant
21
mora da ima iskusne analiticare koji pazljivo prate kretanja u grani

u kojoj posluje preduzece. Takodje, garant mora imati sposobnost
da adekvatno savetuje preduzece u toku i posle emisije. Preduzece
moze da prilikom izbora trazi preporuku drugih klijenata
investicione banke ili cak da izabere vise od jednog izvrsnog
garanta.
Vezano za ulogu garanta u procesu otvaranja zatvorene korporacije

vazno je sagledati i probleme kao sto su zahtevi garanta, tipovi prodaje,
cena deonica i velicina emisije.
6.1. Zahtevi garanta
S obzirom da rizikuje svoj poslovni ugled, garant insistira na

odredjenim zahtevima koje preduzece treba da ispuni:
 Kvalitet uprave – Ovo je verovatno najvazniji faktor koji interesuje

garante. Posebno su vazna pitanja: Da li glavni menadzeri imaju
potrebno iskustvo? Da li uprava radi kao tim? Da li ima autoritet kod
zaposlenih? Da li ima viziju i preduzetnicki mentalitet? Investitori su
spremni da ulazu samo ako se prethodno uvere da preduzece ima
sposoban tim ljudi sa snaznim liderstvom i entuzijazmom.
 Kvalitet i perspektiva proizvoda – Da li proizvodi imaju potencijal za

rast? Ko su konkurenti? Koliki je zivotni ciklus proizvoda? Koji su
proizvodi u fazi razvoja? Da li se ocekuje rast grane?
 Finansijsko stanje preduzeca – Garanti ocenjuju finansijsko stanje

preduzeca da bi utvrdili kako preduzece upravlja sredstvima, kakva
je struktura kapitala, kakvi su nivo i struktura duga, itd.
 Rentabilitet preduzeca – Garanti istrazuju prosli i potecijalni

rentabilitet preduzeca. Ovo zahteva detaljne istorijske informacije i
buduce projekcije u vezi operacija preduzeca, ukljucujuci analizu
prodaje i troskova po proizvodima ili proizvodnim linijama,
geografskim regionima i organizacionim jedinicama.
22
 Reputacija preduzeca – Ukljucuje istrazivanje kako potrosaci,

dobavljaci, eksperti i finansijska javnost ocenjuju performanse
preduzeca.
 Ostali zahtevi – Garanta interesuje da li ce preduzece biti sposobno

da sredstva dobijena od emisije iskoristi za generisanje buducih
profita. Takodje, garanta zanima i buduca utrzivost deonica i
eventualno postojanje negativnih faktora kao sto su tehnoloske
promene, povecana konkurencija, recesija, itd.
Ovo istrazivanje moze trajati nekoliko nedelja, u zavisnosti od

upoznatosti garanta sa preduzecem i granom. Oni ce intervjuisati glavne
rukovodioce preduzeca i raspitivati se kod konkurenata, dobavljaca i
drugih. Garantima moze biti od velike pomoci poslovni plan preduzeca sa
realisticnim procenama njegovih jakih i slabih strana, znacajnih za proces
otvaranja.
6.2. Tipovi prodaje
Postoje dva osnovna tipa prodaje:8
 Prodaja u najboljoj nameri (a best-efforts commitment) – Garant

nema obavezu preuzimanja neprodatog dela emitovanih deonica.
Postoji nekoliko varijanti ovog nacina prodaje:
- Striktna prodaja – Ova varijanta je veoma rizicna za preduzece

zbog toga sto garant ne preuzima nikakve obaveze povodom
neprodatog dela emisije, a sredstva dobijena prodajom deonica
mogu biti nedovoljna.
- Sve ili nista – Kod ove varijante, garant ili prodaje celu emisiju ili
odustaje i vraca sredstva investitorima koji su kupili deonice. Ovo
je manje rizicna varijanta jer omogucava preduzecu da se otvori
tek kada se prodaju sve deonice.
- Delimicna prodaja – Predvidja da je za validnost emisije
potrebna prodaja minimalnog broja deonica (obicno 2/3 emisije),
s tim da se ostatak mora prodati na bazi nacela striktne prodaje u
najboljoj nameri.
8
Prema: Djuricin, D. – Upravljanje pomocu projekata, str. 368.
23
 Prodaja u cvrstoj nameri (a firm commitment) – Garant se obavezuje

da ce otkupiti celu emisiju deonica po fiksnoj ceni, koja se obicno
odredjuje noc pre nego sto ponuda postane punovazna. Ako garant
ne preproda sve deonice, mora da ih drzi na svom portfoliu do
konacne prodaje. Sa stanovista preduzeca ovo je najbolji i
najsigurniji aranzman.
Koji ce tip prodaje biti koriscen najvise zavisi od garanta. Ako je

garant velika renomirana firma, skoro uvek je rec o prodaji u cvrstoj
nameri. Medjutim, ukoliko je garant manja firma koja organizuje
spekulativnu emisiju, prodaja ce se obicno vrsiti po nacelu najbolje
namere.
6.3. Cena deonica
U vecini situacija, ne postoji formula kojom se odredjuje cena

deonica, vec je ona posledica delovanja veceg broja faktora. Cena deonica
se uskladjuje sa cenama konkurenata koji posluju u okviru iste grane ili
ako takva preduzeca ne postoje, sa cenama slicnih preduzeca iz drugih
grana. Na odredjivanje cena deonica uticu racio brojevi ovih preduzeca:
cena/prinos, dug/kapital, prinos na aktivu (ROA – return on assets), prinos
od prodaje (ROS – return on sales), itd. Garanti odredjuju cene deonica na
osnovu svog iskustva procenjujuci buduce prihode i dividende preduzeca,
broj emitovanih deonica i potencijalnu traznju.
Odredjivanje cene deonica prve emisije se znacajno razlikuje od

odredjivanja cene deonica novih emisija vec kotirane korporacije.
Investitori su veoma oprezni prilikom kupovine deonica korporacije koja se
tek otvara, sto moze uticati na smanjenje traznje. Ako preduzece nije
poznato siroj javnosti ili posluje lokalno, to ce uticati na odredjivanje cene
njenih deonica. Moguce je da iako preduzece nije toliko poznato u odnosu
na konkurente u grani, postigne visu cenu deonica zbog potencijalnog
visokog buduceg rasta. U cilju stimulisanja traznje garant obicno odredjuje
cenu deonica do 15% ispod cene koja treba da bude postignuta u
posleprodajnom periodu. Cena deonica ponekad iznenadno skace u prvih
nekoliko nedelja prodaje dvostruko ili trostruko kao posledica spekulativnih
aktivnosti. Na primer, poznat je slucaj jedne kompanije koja posluje u grani
24
visoke tehnologije, cija je inicijalna cena bila $17, da bi veoma brzo skocila
na $40 i posle nekoliko meseci se stabilizovala na $20-25 po deonici.
Cena deonica prve emisije u S.A.D. se krece u intervalu $10-20. Deonice
se kupuju u paketu od 100 deonica (lot).
6.4. Velicina emisije
Minimalna emisija u S.A.D. je izmedju 500 hiljada i 2 miliona

deonica, a minimalna vrednost emisije u intervalu $5-20 miliona.
Preduzece mora da ponudi dovoljan broj deonica za prodaju kako bi
obezbedilo siroku distribuciju i likvidnost u posleprodajnom periodu. Broj
deonica je funkcija cene i ukupne vrednosti preduzeca. Emitovanje
prevelikog ili premalog broja deonica moze negativno uticati na cenu
deonica i ukupan iznos prikupljenih sredstava. Osim toga, zbog
fleksibilnosti emisije, garanti zadrzavaju pravo da ponude za prodaju
10-15% vise deonica nego sto je to predvidjeno (“green shoe” opcija).
Poseban problem nastaje ako investitori zadrzavaju deonice

preduzeca veoma kratko, a vec zele da ih prodaju. Ako uprava preduzeca
zeli da investitori ulazu dugorocno, onda moraju pokazati sopstveno
poverenje u potencijal deonica. Zbog toga, kljucni direktori cesto otkupljuju
znacajan procenat emisije (do 10%).
Ukupan broj emisija, ukupna vrednost prikupljenog kapitala i

prosecna vrednost pojedinacne emisije u S.A.D. (1996-1999)
Ukupna vrednost kapitala Prosecna vrednost emisije

Godina Broj emisija
(u milijardama $) (u milionima $)
1999 571 71 124,0
1998 397 44 110,0
1997 638 44 69,1
1996 873 50 57,3
Izvor: Securities Data Corporation
25
Broj emisija u S.A.D.
900
800
700
600
Broj emisija
500
400
300
200
100
0
1996 1997 1998 1999
Godina
Ukupna vrednost kapitala i prosecna vrednost emisije
80 140.0
70 120.0
Prosecna vrednost emisije

Ukupna vrednost kapitala
60
100.0
(u milijardama $)
(u milionima $)
50
80.0
40
60.0
30
40.0
20
10 20.0
0 0.0
1996 1997 1998 1999
Godina
Ukupna vrednost kapitala Prosecna vrednost emisije
26
7. REGISTRACIJA
Celokupna procedura otvaranja korporacije zavisi od sposobnosti

preduzeca da zadovolji kriterijume Komisije za hartije od vrednosti i dobije
odobrenje za registraciju. Ovi kriterijumi u S.A.D. baziraju na dva federalna
zakona o hartijama od vrednosti:9
 Zakon o hartijama od vrednosti iz 1933. (Securities Act) i

 Zakon o prometu hartijama od vrednosti iz 1934. (Exchange Act)
Svrha ovih zakona se moze sumirati kroz dva jednostavna zahteva:
- Preduzeca koja idu na javnu prodaju deonica moraju reci javnosti

istinu u vezi njihovog poslovanja, deonica koje emituju i riziku
investiranja.
- Subjekti koji prodaju i trguju sa hartijama od vrednosti – brokeri, dileri i

drugi, moraju se odnositi prema investitorima otvoreno i posteno,
stavljajuci interes investitora ispred svega.
Zadovoljavnje ovih zahteva se sprovodi kroz popunjavanje

formalizovanog pravnog dokumenta poznatog kao zahtev za registraciju
(registration statement). Priprema ovog dokumenta je vremenom
intenzivan proces, koji i kada sve tece po planu moze potrajati tri do cetiri
meseca. Tokom tog perioda, odrzava se veliki broj sastanaka izmedju
uprave preduzeca, pravnika, garanta i revizora, na kojima se odredjuju
odgovornosti, vremenski raspored poslova, komponente zahteva za
registraciju, prezentiraju finansijski i pravni podaci i analiziraju drugi aspekti
registracije. Dobro pripremljeno preduzece vodi racuna da svi poslovi budu
medjusobno sinhronizovani, odnosno dok jedna grupa obavlja svoj deo
posla bude sigurna da ce i ostali obaviti svoje aktivnosti u planiranom roku.
Svi ucesnici su ukljuceni u pripremu zahteva za registraciju na neki nacin;
greska bilo kog ucesnika potencijalno nanosi stetu svima ostalima. U
krajnjem slucaju, svi ucesnici podlezu prekrsajnoj i krivicnoj odgovornosti
za nepravilnosti i zloupotrebe u pripremi zahteva za registraciju.
9
Prema: S.E.C. – U.S. Securities and Exchange Commission
27
Prilikom pripreme zahteva za registraciju svi ucesnici moraju

postovati princip “due diligence”, odnosno, prezentovati ispravne podatke
bez izostavljanja bitnih materijalnih cinjenica. Za razliku od privatne
flotacije i preuzimanja, gde se ucesnicima transakcija samo preporucuje
postovanje principa due diligence, u slucaju emisije za javnu prodaju
deonica postovanje ovog principa je obavezno. Sa druge strane, due
diligence moze biti glavno sredstvo odbrane u slucaju da deonicari
preduzmu pravne radnje protiv korporacije.
Zahtev za registraciju se sastoji iz dva dela. Prvi deo je poznat kao

prospekt (prospectus). To je pravni dokument koji se sastavlja kao brosura
ili knjizica i distribuira se potencijalnim investitorima. Drugi deo sadrzi
dodatne informacije koje interesuju Komisiju za hartije od vrednosti i
dostupan je za javnu inspekciju.
Kada je zahtev za registraciju zavrsen, njega pregleda Komisija za

hartije od vrednosti i ako se uveri u njegovu ispravnost, izdaje odobrenje
za registraciju. Da bi emitovalo deonice u S.A.D. preduzece pored ovog
odobrenja mora ispuniti uslove koje predvidjaju drzavni zakoni o hartijama
od vrednosti poznati kao “Blue-Sky” zakoni i dobiti odobrenje NASD-a
(National Association of Securities Dealers).
7.1. Due diligence
Princip due diligence oznacava obavezu prikazivanja istinitih i

potpunih podataka prilikom izrade zahteva za registraciju. Ova obaveza se
odnosi na sve ucesnike – pravnike, garante, upravu i ovlascene revizore.
Svi ucesnici su odgovorni za postovanje principa due diligence u okviru
svog dela posla i obavezni da izvrse istragu koja ima za cilj utvrdjivanje
preciznosti podataka koji se unose u zahtev za registraciju.
Pravnici i garanti moraju da pregledaju izvestaje, ugovore i druga

znacajna dokumenta preduzeca da bi proverili ispravnost svih podnesenih
podataka.
Direktori preduzeca popunjavaju upitnik koji sadrzi njihov komentar

u vezi sa procedurom registracije, verifikaciju ispravnosti podnesenih
informacija, njihova imena, informacije o prethodnom iskustvu, primanjima,
28
pravima i vlasnistvu nad deonicama. U nekim slucajevima, pojedini

direktori mogu biti i direktno intervjuisani.
Revizori su odgovorni da svi finansijski izvestaji u prospektu budu

tacni i u skladu sa vazecim racunovodstvenim standardima. Oni su duzni
da azuriraju svoj izvestaj i izvrse analizu svih znacajnih transakcija koje su
se dogodile ili obznanile u periodu posle podnosenja njihovog posledjeg
izvestaja. Takodje, revizori jos jednom citaju ceo prospekt kako bi otkrili
moguce nekonzistentnosti izmedju finansijskih i nefinansijskih podataka ili
postojanje bilo kojih podataka koji su neopravdano izostavljeni iz
prospekta. Konacno, revizori stavljaju svoj potpis na prospekt cime zalazu
svoj profesionalni ugled.
7.2. Prospekt
Prospekt je pravni dokument koji se zbog svoje komercijalne prirode

sastavlja u narativnoj formi i visoko je stilizovan. On treba da bude jasan,
logican, jednostavan za citanje i razumljiv. Prospekt ima dve potencijalno
konfliktne uloge. Sa jedne strane, on predstavlja osnovno sredstvo za
prodaju deonica preduzeca, a sa druge, mora da odgovori na visoko
formalizovane standarde Komisije za hartije od vrednosti, pa ne bi trebalo
da bude napisan u stilu klasicne marketinske literature. Osim isticanja
pozitivnih strana preduzeca, prospekt bi trebalo da sadrzi i negativne
aspekte. Prilikom sastavljanja prospekta trebalo bi pogledati i prospekte
drugih preduzeca iz te grane. Komisija za hartije od vrednosti ne precizira
striktno redosled segmenata u prospektu, ali bi on trebalo da sadrzi
sledece elemente:10
 Naslovna strana – Sadrzi osnovne informacije u vezi sa emisijom,

ukljucujuci naziv preduzeca, naziv i broj deonica za prodaju, cenu
deonica i datum objavljivanja prospekta.
 Sadrzaj – Predstavlja pregled elemenata sadrzanih u prospektu i

moze ukljucivati kratak opis poslovanja, emisije, faktora rizika i
odredjene finansijske informacije.
10
Prema: Delloite & Touche – Strategies for Going Public, str. 53-57.
29
 Opis preduzeca – U ovom delu se daju informacije o preduzecu,

njegovoj istoriji, sedistu, proizvodima, itd.
 Faktori rizika – To mogu biti akumulirani deficit, gubici u

prethodnom periodu, zavisnost od kljucnih potrosaca, nesigurnost
na trzistu, tehnoloske promene, itd. Neki od ovih rizika mogu biti
vezani za celu granu, a neki su specificni za preduzece.
 Politika dividendi – Ukljucuje podatke o proslim isplatama dividendi i

eventualnim restrikcijama za isplatu dividendi u buducnosti. Treba
imati u vidu da veliki broj preduzeca do sada nije isplacivao
dividende akumulirajuci dobit za finansiranje rasta. Takodje, mora
biti navedeno ukoliko preduzece nema nameru da isplacuje
dividende u bliskoj buducnosti.
 Struktura kapitala – Sadrzi tabelu koja prikazuje odnos duga i

kapitala pre i posle emisije.
 Finansijski podaci – Prospekt sadrzi odredjene finansijske podatke

za svaku od poslednjih pet godina i sve medju-periode koji su
navedeni u finansijskim izvestajima. Cilj je da se ukaze na znacajne
trendove u finansijskoj poziciji preduzeca. To obicno ukljucuje
poslovne prihode, troskove, gubitak (dobitak), kapital, ukupna
sredstva, dugorocne obaveze, dividende po deonici, itd.
 Menadzerska analiza – U ovom delu prospekta uprava preduzeca

treba da objasni operacije, istorijske rezultate i trendove, posebno
negativne, koji mogu uticati na buduce poslovanje.
 Informacije o poslovanju – Ovaj deo je obicno najduzi i

najkomplikovaniji. Sadrzi sledece informacije : razvoj preduzeca u
poslednjih pet godina, plan za sledecu godinu, glavni proizvodi i
usluge, glavna trzista i distribucija, novi proizvodi, resursi, patenti,
marke, licence, fransize, konkurencija, istrazivanje i razvoj,
ekologija, broj zaposlenih, prihodi, dobitak ili gubitak, izvoz,
materijalna sredstva, itd.
30
 Opis deonica – Ukljucuju informacije o pravima na dividendu, glas,

likvidaciji, transferabilnosti, itd.
 Informacije o garantima – Ovaj deo opisuje plan distribucije

deonica, clanove emisionog konzorcijuma, prava i obaveze garanta
i drugo.
 Finansijski izvestaji – Poslednji deo prospekta sadrzi bilans stanja

za poslednje dve poslovne godine; bilans uspeha, izvestaj o
gotovinskim tokovima i izvestaj o kapitalu za poslednje dve godine; i
kvartalne izvestaje za poslednju godinu.
Prospekt obicno ima 20-30 strana, s tim da se poznatim

preduzecima koja idu na dodatnu emisiju deonica odobrava objavljivanje
skracene verzije koja stavlja naglasak na finansijske pokazatelje. Odmah
nakon podnosenja zahteva za registraciju, garanti ili emisioni konzorcijum
distribuiraju preliminarni prospekt. Ovaj prospekt je poznat kao “crveni
prospekt” (red herring), zbog toga sto na naslovnoj strani ima izjavu
stampanu crvenom bojom u kojoj se navodi zabrana prodaje deonica pre
dobijanja zvanicnog odobrenja od Komisije za hartije od vrednosti. U ovom
prospektu nije odredjena tacna cena deonice, vec obicno interval u kome
ce ona naknadno biti odredjena.
Osim prospekta, zahtev za registraciju ima i drugi deo koji sadrzi

dodatne informacije kao sto su na primer troskovi emisije i disribucije
deonica, prodaja neregistrovanih deonica preduzeca u poslednje tri
godine, ugovori koji su od znacaja za preduzece ili su pomenuti u
prospektu, itd. Preduzece moze traziti od Komisije za hartije od vrednosti
poverljivost nekih podataka i u tom slucaju oni nece biti dostupni javnosti.
7.3. Odobrenje za registraciju
Kada je zahtev za registraciju konacno zavrsen, on se dostavlja

Komisiji za hartije od vrednosti na proveru. Komisija skoro uvek pronalazi
odredjene nedostatke ili stavke koje treba popraviti i o tome obavestava
preduzece telefonom ili pismom komentara (letter of comments). Komisija
za hartije od vrednosti, prilikom ocene zahteva za registraciju moze koristiti
jednu od cetiri procedure:
31
 Letimicna (povrsna) procedura – Ako inicijalna provera zahteva za

registraciju ostavi povoljan utisak, Komisija se odlucuje za ovu
proceduru i odobrava zahtev bez dodatnih usmenih ili pisanih
komentara.
 Ubrzana procedura – Ova procedura je u principu ista kao i

prethodna osim sto je u njoj sadrzan i ogranicen broj komentara.
 Standardna procedura – Kod ove procedure analiticari, pravnici i

revizori Komisije za hartije od vrednosti detaljno ocenjuju zahtev za
registraciju, pojedinacno davajuci komentare koji se naknadno
upisuju u pismo komentara. Prilikom prve emisije deonica preduzeca
skoro uvek se sprovodi ova procedura.
 Odlozna procedura – Za preduzece ovo je najgora moguca

varijanta. Ako inicijalna provera pokaze da je zahtev za registraciju
tako lose pripremljen da nema svrhe pisati pismo komentara,
Komisija ce preduzecu dostaviti pismo u kome nalaze povlacenje
zahteva za registraciju.
Pismo komentara obicno zahteva odredjene promene u zahtevu za

registraciju i prospektu. Ako se oceni da su te promene znacajne,
preduzece mora da revidira preliminarni prospekt i distribuira ga garantu ili
emisionom konzorcijumu pre nego sto investitori dobiju potvrdu o kupovini
deonica. Ukoliko promene nisu toliko znacajne investitori o njima mogu biti
obavesteni telefonom ili mogu biti ukljucene u “cenovni amandman”.
Na kraju, preduzece sastavlja cenovni amandman koji ukljucuje sve

izvrsene promene u skladu sa pismom komentara, cenu deonica,
ovlascenje garanta i sve druge informacije koje su iskljucene iz crvenog
prospekta. Ovaj amandman se ukljucuje u finalni prospekt koji se dostavlja
investitorima. Odobrenje za registraciju automatski stupa na snagu tek po
isteku perioda od 20 dana poznatog kao period cekanja (the waiting
period). Ovaj period se moze skratiti po odobrenju Komisije za hartije od
vrednosti.
32
8. PRODAJA DEONICA I ZAKLJUCIVANJE EMISIJE
Odobrenje za registraciju predstavlja inicijalnu kapislu za prodaju

deonica preduzeca. U periodu izmedju podnosenja zahteva za registraciju
i odobrenja Komisije za hartije od vrednosti, garant intenzivira svoje
prodajne napore. Prodaja deonica je obicno grupna aktivnost. Izvrsni
garant formira grupu, sindikat, konzorcijum, sastavljen od veceg broja
investicionih banaka koje se ukljucuju u prodaju radi obezbedjivanja siroke
distribucije deonica i odrzavanja ravnoteze izmedju institucionalnih i
pojedinacnih investitora. U slucaju prodaje prema nacelu cvrste namere,
svi clanovi emisionog konzorcijuma ucestvuju u podeli rizika i obavezuju se
na kupovinu odredjenog broja deonica. Pri tome, izvrsni garant obicno
preuzima najveci deo emisije.
Svaki clan emisionog konzorcijuma ima svoje klijente koje

obavestava o emisiji i kojima dostavlja kopije preliminarnog prospekta.
Neki clanovi konzorcijuma mogu otkupiti dva ili tri puta vise deonica nego
sto su se obavezali, dok drugi ne moraju otkupiti nista. S obzirom da se
“sporazum o emisiji deonica” (underwriting agreement) izmedju preduzeca
i garanta potpisuje tek po isteku perioda cekanja, clanovi emisionog
konzorcijuma unapred znaju koliko deonica mogu da prodaju pre nego sto
ih otkupe od preduzeca. Fakticki, na taj nacin izbegavaju bilo kakav
znacajan rizik. Ipak, Komisija za hartije od vrednosti zahteva da svaki clan
konzorcijuma ima potreban kapital u slucaju da prodaja deonica ide slabije
nego sto je to predvidjeno.
Iako je u preliminarnom prospektu naznacen broj deonica koje bi

trebalo da budu prodate i njihova ocekivana cena, tek tokom perioda
cekanja se vidi koliko su ovi faktori prihvatljivi za investitore. Cena deonica
zavisi od stanja na trzistu i moze se menjati sve do trenutka kada ponuda
konacno postane punovazna. Ponekad su uslovi na trzistu takvi da
preduzece mora da se zadovolji nizom cenom od predvidjene ili da odlozi
emisiju. Sa druge strane, traznja za deonicama moze biti iznad ocekivane,
tako da preduzece bude u situaciji da poveca broj i/ili cenu deonica.
Pravilo je da se sporazum o emisiji deonica ne potpisuje sve do jutra

kada stupa na snagu odobrenje za registraciju. Do tada izmedju preduzeca
i garanta postoji samo usmeni dogovor ili pismo o namerama (letter of
33
intent) koje nije pravno obavezujuce. Pismo o namerama sluzi za

odredjivanje metoda finansiranja, okvirne cene deonica i priblizne provizije
garanta, prihvatljive za obe strane. Na dan pre otvaranja emisije, posle
zavrsetka radnog vremena, izvrsni garant i preduzece utvrdjuju konacnu
cenu po kojoj ce se deonice prodavati. Ujutru, na dan otvaranja emisije,
izvrsni garant potpisuje sa ostalim clanovima emisionog konzorcijuma
“sporazum medju garantima” koji ovlascuje izvrsnog garanta da potpise
sporazum sa preduzecem i upravlja emisijom. Odmah posle toga
preduzece i izvrsni garant potpisuju “sporazum o emisiji deonica” koji
ukljucuje cenu deonica, ovlascenja i proviziju garanta, metod prodaje, itd.
Kada istekne period cekanja i odobrenje za registraciju postane

punovazno, zapocinje prodaja deonica. U slucaju prodaje u najboljoj
nameri, ponuda je otvorena sve dok se sve deonice ne prodaju ili dok se
preduzece i garant ne saglase da prodaja moze biti okoncana. Cak i u
slucaju prodaje u cvrstoj nameri, ponuda deonica ne traje manje od tri
radna dana, sto ostavlja mogucnost preduzecu i garantu da reaguju ako se
dogode neke nepredvidjene okolnosti. Kod dobro organizovane emisije,
prodaja traje najvise nedelju dana.
Zakljucivanje emisije je formalni sastanak na kome se razmenjuju

dokumenti, sertifikati, cekovi i racuni. Na njemu ucestvuju clanovi uprave
preduzeca, izvrsni garant, pravni savetnici, transfer agenti i registratori i
revizori. Izvrsni garant predaje preduzecu cek u iznosu ukupnih
prikupljenih sredstava, a preduzece predaje garantu sertifikate o kupovini
deonica koje on dalje distribuira investitorima.
34
9. AKTIVNOSTI POSLE OTVARANJA
Posle zakljucivanja emisije, uprava, garant i ostali subjekti treba da

obezbede uspesno funkcionisanje preduzeca kao otvorene korporacije.
To ukljucuje trgovinu na sekundarnom trzistu, stabilizaciju cene deonica,
odnose sa finansijskom javnoscu i uskladjivanje sa zakonima i pravilima o
prometu hartija od vrednosti.
Nakon otvaranja zatvorene korporacije, trgovina njenim deonicama

se obavlja na sekundarnom trzistu. Vecina novih javnih korporacija ne
ispunjava odmah uslove za kotiranje njihovih deonica na berzama u S.A.D.
New York Stock Exchange (NYSE) izmedju ostalog zahteva od korporacija
da imaju najmanje 500 deonicara i minimum 1,1 milion javnih deonica.
American Stock Exchange (AMEX) zahteva najmanje 400 deonicara i 500
hiljada deonica. Zbog toga se deonicama ovih korporacija obicno trguje na
“over-the-counter” trzistu (OTC). Za razliku od berze na kojoj se trguje na
bazi aukcije, na OTC trzistu se trguje tako sto brokeri i dileri medjusobno
pregovaraju oko cene. Vecina korporacija cijim se deonicama trguje na
ovom trzistu pristupaju NASDAQ-u (National Association of Securities
Dealers Automated Quotations) koji obezbedjuje informacije o cenama
deonica u ponudi i pomaze trgovinu kroz svoju mrezu dilera.
U sklopu podrske deonicama posle otvaranja, garant preduzeca

mora biti spreman da u slucaju potrebe kupuje ili prodaje deonice na
sekundarnom trzistu. Neki investitori kupuju deonice preduzeca iz
spekulativnih motiva, odnosno da bi ih u kratkom roku prodali skuplje. To
moze negativno uticati na trziste, tako da cena deonica padne ispod one
po kojoj su prvobitno prodate. Da bi to sprecio i stabilizovao trziste, izvrsni
garant kupuje deonice koje se prodaju u kratkom roku. Zbog toga se
garantu odobrava da prodaje veci broj deonica nego sto je to predvidjeno
prema ugovoru o emisiji. Ova opcija se naziva “green shoe” zato sto je prvi
put upotrebljena u slucaju korporacije Green Shoe. Stabilizacija trzista
novih deonica je tehnicka procedura koju dozvoljava Komisija za hartije od
vrednosti, ako su zadovoljeni odredjeni kriterijumi.
Nakon otvaranja, potrebno je skrenuti paznju finansijske javnosti na

preduzece. To ukljucuje razvijanje dobrih odnosa sa brokerima,
analiticarima, medijima i drugima koji mogu znacajno uticati na kreiranje
35
trzisnog interesovanja za deonice preduzeca. Brokerske kuce imaju

istrazivacka odeljenja u kojima analiticari stalno prate poslovanje nekih
korporacija. Osim toga, postoje i nezavisni analiticari koji prate odredjene
industrije i preduzeca koja posluju u njima. Ovi ljudi asistiraju investitorima
prilikom ocenjivanja preduzeca i mogu uticati na njih da kupe ili ne kupe
deonice preduzeca. Ako se zainteresuju, oni ce analizirati godisnje i
kvartalne izvestaje i druge vazne informacije u vezi preduzeca i objavljivati
ih u javnosti. Vecina investitora se obavestava o kretanjima na trzistu
preko sredstava javnog informisanja. Zbog toga, preduzece treba sto
cesce da objavljuje informacije o novim proizvodima i uslugama,
projektima, ulaganjima, promanama u menadzmentu, itd.
Kada preduzece postane javna korporacija, treba da uskladi svoje

poslovanje sa veoma kompleksnim zakonima i pravilima koja vaze na
trzistu hartija od vrednosti. Ova pravila se odnose na: pravovremeno
objavljivanja relevantnih informacija, zabranu koriscenja poverljivih
informacija za licne interese, dostavljanje godisnjih izvestaja Komisiji za
hartije od vredosti, javno objavljivanje odrzavanja skupstine deonicara,
precizno dokumentovanje transakcija i razvijanje sistema unutrasnje
racunovodstvene kontrole, zabranu trgovine deonicama unutar preduzeca
(insider trading) i drugo.
36
IZVORI
1. Berdovic, M. (1996): Emitovanje i prodaja akcija
2. Delloite & Touche: Strategies for Going Public
3. Djuric, K: Finansijska analiza kao pretpostavka za emisiju akcija,

specijalisticki rad
4. Djuricin, D. (1996): Upravljanje pomocu projekata
5. Equity Analytic, LTD: Initial public offering
6. Jovanovic, Dj. (1995): Pribavljanje kapitala u preduzecu emitovanjem

akcija na finansijskom trzistu
7. Manegold, J. (1986): An easier way to go public, Harvard business

review
8. Mougayar, W.: The Open Corporation
9. NASDAQ: Going public
10. Parker, C. (2002): The Open Corporation: Effective Self-regulation and

Democracy
11. PriceWaterHouseCoopers: The Going Public Process
12. Rappaport, A. (1990): The staying power of the Public Corporation,

Harvard business review
13. Sindjelic, S: Akcije i njihov plasman na trzistu kapitala, magistarska

teza
14. S.E.C: Small Business and the SEC
15. Vrhovsek, M., Kozar, V. (1997): Postupak emitovanja akcija
37

Strategija Otvaranja Zatvorene Korporacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strategija Otvaranja Zatvorene Korporacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DUSAN M.

BEOGRAD, MART 2003. GODINE

6. Izbor garanta (investicione banke)…………………………………. 21

Organizacija buducnosti je otvorena korporacija. Njena otvorenost

Otvaranje zatvorene korporacije, za svako preduzece predstavlja

Treba imati u vidu da preduzece moze da iskoristi brojne druge

Mogucnosti za uspesno otvaranje zatvorene korporacije zavise i od

Postupak otvaranja zatvorene korporacije je visoko formalizovan

Uspesna realizacija ovog slozenog poduhvata zahteva odlicno

Posle dobijanja odobrenja za registraciju postupak se nastavlja

Cilj ove studije je da na sistematican nacin sagleda sve relevantne

2. PREDNOSTI I NEDOSTACI OTVARANJA

U slucaju da se menadzment preduzeca odluci na otvaranje

2.1. Prednosti otvaranja

 Povecanje kapitala – Kada rast preduzeca vise ne moze biti

 Poboljsanje finansijske pozicije – Povecanje pozicije sopstveni

 Veca cena deonica – U slucaju da je preduzece dobro pripremljeno

 Povecana likvidnost – Kada se korporacija otvori, trziste odredjuje

 Povecanje ugleda kod potrosaca i dobavljaca – Otvorenost

 Povecanje produktivnosti i motivisanosti zaposlenih – Otvorena

 Vece mogucnosti za promociju proizvoda i usluga – Novine,

 Vece mogucnosti za integracije – Posto je vrednost deonica

2.2. Nedostaci otvaranja

 Objavljivanje strateskih informacija – Poslovanje otvorene

 Povecane obaveze menadzmenta – Uprava preduzeca mora biti

 Podela finansijskog dobitka – Otvaranje korporacije u velikoj meri

profita. Ukoliko otvaranje nije praceno rastom profita dolazi do

 Pritisak na odzavanje rasta – Ukoliko korporacija ne ostvaruje

 Smanjena kontrola – Za svaku znacajnu odluku uprava preduzeca

 Troskovi otvaranja – Inicijalni, kao i troskovi u posleprodajnom

Vazan korak u procesu otvaranja zatvorene korporacije, predstavlja

 Preduzeca u novim granama

3.1. Preduzeca u novim granama

Neka preduzeca privlace veliku paznju investitora iako nemaju

 Trzisne mogucnosti – Trziste mora da podrzi znacajan rast

3.2. Preduzeca sa visokim rastom

u pogledu renatabiliteta i velicine. Trziste prihvata preduzeca ove vrste ako

 Prodaja – Godisnji promet preduzeca mora biti u intervalu $30-100

3.3. Preduzeca sa dugogodisnjim solidnim

U ovu grupu spadaju preduzeca srednje velicine sa dugogodisnjim

Preduzeca ove vrste idu na otvaranje iz nekoliko razloga; da bi

4. UCESNICI U PROCESU OTVARANJA

Otvaranje zatvorene korporacije je veoma slozen i neizvesan

4.1. Menadzment preduzeca

Tokom procesa otvaranja, menadzment reprezentuje preduzece u

Uprava preduzeca mora posvetiti puno vremena i truda za izradu

Pre nego sto zaista postane javna, veoma je vazno da korporacija

garantima, analiticarima i potencijalnim investitorima i prezentovanje

4.2. Komisija za hartije od vrednosti

Osnovni ciljevi komisije za hartije od vrednosti su da zastiti interese

Komisija za hartije od vrednosti nadgleda rad glavnih ucesnika na

Komisija za hartije od vrednosti u Sjedinjenim Americkim Drzavama

4.3. Garant (Investiciona banka)

Tesko je zamisliti da bi preduzece moglo samostalno da organizuje

Osnovni zadaci garanta su da proceni izvodljivost emisije, pomogne

4.4. Ovlasceni revizor

Uloga ovlascenog revizora u procesu otvaranja zatvorene

Osnovni zadaci ovlascenog revizora su da pomogne u pripremi

procedura i izda odgovarajuce misljenje. Komisija za hartije od vrednosti

Ukoliko oceni da finansijski izvestaji objektivno prikazuju stanje i

Korporacije najcesce uspostavljaju dugorocne odnose sa revizorima

Otvaranje zatvorene korporacije je sa pravne tacke gledista, tehnicki

4.6. Ostali ucesnici