Vladan Virijevi

DELATNOST "UDRUENjA ETNIKA" U DEEVSKOM, STUDENIKOM I TAVIKOM SREZU TRIDESETIH GODINA 20. VEKA

etnika udruenja formirana na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), odnosno Kraljevine Jugoslavije, neposredno po zavretku Prvog sve-tskog rata, imaju svoju predistoriju u oruanoj etnikoj akciji u Staroj Srbiji voenoj u drugoj polovini 19. veka radi borbe protiv turske vlasti i suzbijanja bugarske propagande.1[1] Prvu srpsku etu od 8 ljudi formirao je 1903. godine u Beo-gradu lekar M. Goevac, da bi uskoro bio obrazovan i "Glavni odbor etnike akcije" (nazivan i "Srpski komitet") sa zadatkom da prikuplja materijalna i finansijska sredstva, prikuplja ljudstvo za etnike jedinice i organizuje njihovo prebacivanje na prostore Stare Srbije.2[2] U brojnim etnikim akcijama tokom prve decenije 20. veka aktivno uee uzeli su i pojedinci i sa terena Ibarske doline tj. tadanjih pograninih srezova Kraljevine Srbije, poput vojvode Savatija Miloevia iz Pavlice (studeniki srez), koji je poginuo 25. maja 1905. godine u borbi protiv turskih askera i Arbanasa u Velikoj Hoi kod Prizrena.3[3] Posebno istaknutu ulogu etnike jedinice imale su u balkanskim ratovima 1912-1913. godine, a njihova borbena iskustva bila su od ogromnog znaaja i za dejstva srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

1[1] O zaecima etovanja u Srba vidi: Mr ore eki, Poeci srpskog etnitva - Organizacija etnikog pokreta u Kneevini Srbiji u 19. veku, Beograd 2000, 130. 2[2] Vojna enciklopedija, Beograd 1959. 3[3] Spomenica dvadesetpetogodinjice osloboenja June Srbije (1912-1937), Skoplje 1937, 285; Ilustrovana istorija etnikog pokreta, Beograd 1993, 46.

Nakon stvaranja Kraljevine SHS etniki pokret se organizaciono prilagoavao za delatnost u mirnodopskim uslovima. Prva posleratna etnika organizacija nazvana "Udruenje etnika za slobodu i ast Otaxbine" formirana je 1921. godine, a njeni osnovni zadaci bili su: negovanje etnike tradicije, irenje etnikih patriotskih ideja, briga o udovicama i siroadima palih etnika i staranje o etnikim veteranima-invalidima.4[4] Tokom 1924. godine obrazovana su jo dva ovakva udruenja sa gotovo identinim ciljevima - "Udruenje srpskih etnika za Kralja i Otaxbi-nu" i "Udruenje srpskih etnika Petar Mrkonji" koja su ve naredne godine objedinjena u "Udruenje srpskih etnika Petar Mrkonji - za Kralja i Otaxbinu" na ijem elu se nalazio Punia Rai.5[5] Zavoenjem estojanuarske diktature delatnost "Udruenja srpskih etnika Petar Mrkonji - za Kralja i Otaxbinu" je zabranjena, verovatno i zbog injenice da je nje-gov predsednik bio u zatvoru zbog atentata u Narodnoj sku-ptini na poslanike Hrvatske seljake stranke, dok je "Udru-enje etnika za slobodu i ast Otaxbine" nastavilo sa radom zagovarajui unitarno jugoslovenstvo - zvaninu dravnu ideologiju. Ustrojstvo "Udruenja etnika za slobodu i ast Otaxbine" (u daljem tekstu Udruenje), bilo je odreeno "Pravilima" usvojenim 10. decembra 1922. godine. Radom Udru-enja rukovodio je Glavni odbor sa seditem u Beogradu a biran je svake godine na skuptini odravanoj na urevdan, 6. maja. Udruenje je imalo razgranatu mreu svojih pododbora irom zemlje koji su u svojim aktivnostima bili strogo podreeni Glavnom odboru, pa su mu tako podnosili izve-taje o radu i slali polovinu svojih prihoda prikupljenih od lanarine , dobrovoljnih priloga, prihoda sa zabava i sl. Svaki pododbor imao je svoj Upravni i Nadzorni odbor koji su koordinirali rad lanstva. Iako je Udruenje u poetku imalo staleki karakter primajui u svoje lanstvo samo ratne veterane, ubrzo je otvorena mogunost da u njegove redove stupaju i ostali graani, pri emu se posebno raunalo na omladinu koja je navrila 16 godina ivota, pa je tako "novi" lan Udruenja mogao postati svaki graanin "nae narodnosti koji je pomagao i pomae borbu i ideje naeg osloboenja i jedi-nstva".6[6] "Pravilima" je bila propisana stroga disciplina za lanstvo, pa se tako naglaavalo: 1. lan ne sme nigde zloupotrebiti drutveno ime, peat, ugled, odelo, niti neovlaen initi ma ta u ime Udruenja; 2. ne sme iznositi nikakve glasove o Udruenju, niti reenja i odluke sednica Odbora;

4[4] Nusret ehi, etnitvo u Bosni i Hercegovini (1918-1941) (u daljem tekstu N. ehi, etnitvo u ...), Sarajevo 1971, 55. 5[5] Isto, 92. 6[6] Isto, 57.

3. ne sme javno ogovarati svoje drugove, spletkariti i napadati Upravu, ve je duan svaki sluaj pismenim putem dostaviti Odboru; 4. ne sme na skuptini, zboru ili kongresu upadati u re i tako ometati rad. Onaj ko se ne bude pridravao ovoga bie iskljuen sa svakog zbora; 5. svaki lan mora negovati duno potovanje prema lanovima Uprave i pokoravati se svim naredbama pretpostavljenih u interesu Udruenja; 6. lan ne sme zloupotrebiti lansku kartu i poverenje koje mu dade Udruenje;7[7] Svaki kandidat za "novog" lana podnosio je molbu u formi prijave, kojom bi se ujedno obavezivao na vernost Udruenju izjavljujui pri tom "da u se pokoravati svim drutvenim propisima, a koje propisuju drutvena pravila, uputi i pravilnici Udruenja etnika. Da u nareenja tano izvriti, ime etniko neu zloupotrebljavati, a svoje oba-veze u tano i na vreme prema Udruenju ispunjavati. Neu se bespravno isticati, sem po nareenju mojih stareina, niti u pak praviti neke izgrede. Sva nareenja pretpostavljenih u tano i na vreme izvravati".8[8] Nakon glasina koje su se mogle uti tokom 1937. godine, po kojima se knez Pavle Karaorevi pripremao da preuzme kraljevski presto, lanovi Udruenja su polagali i zakletvu vernosti maloletnom prestolonasledniku Petru koja je glasila: "Proet dubokim nacionalnim oseanjem i velikom ljubavlju prema svom uzvienom i mladom vladaocu Kralju Petru II zavetujem se: da u kao redovan i aktivan lan Udruenja etnika ostati neprekidno pet godina pod vostvom svojih stareina. Za sve to vreme u verno i portvovano uvati i braniti kraljevski presto Njegovog Velianstva Kralja Petra II, do njegovog punoletstva, a kada primi dravnu upravu u Svoje ruke, na Njegov uzvieni poziv, odazvau se i boriti za dobro i sreu Kralja i Otaxbine, kao svog najvieg ideala. Isto tako se zavetujem da u do svoje smrti uvati najveu svetinju poruku Blaenopoiveg Vite-kog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja: "uvajte mi Jugo-slaviju" i raditi svim svojim silama da sloboda naroda i jedi-nstvo drave i ast Otaxbine budu ouvani, to e mi uvek i iznad svega biti misao vodilja kroz ceo ivot. Tako mi Bog pomogao!".9[9] Nastojei da omasovi lanstvo bez obzira na veroispovest10[10], etniko poreklo, socijalni status i politika opredeljenja Udruenje je isticalo svoju vanstranaku poziciju i optejugoslovenski

7[7] Pravila Udruenja etnika, Beograd 1935, 3-7. 8[8] Prijavu su morala da potpiu i dva svedoka koji bi jemili da "novi" lan nije "odan nikakvim porocima i da je nacionalno ispravan." (Svim pododborima Udruenja etnika, "Jugoslovenska straa", 12. 12. 1937, 4.) 9[9] N. ehi, etnitvo u ..., 182. 10[10] Da su lanovi Udruenja bili i graani koji su ispovedali islam svedoi i injenica da je, zbog krenja disciplinskih pravila, iz lanstva raanskog Pododbora 12. 12. 1937. godine

karakter: "Udruenje ne pri-pada ni jednoj politikoj partiji i prema tome partizanstvo je iskljueno iz Udruenja".11[11] Svoja ideoloka usmerenja i programske ciljeve Udruenje je popularisalo organizovanjem raznih manife-stacija (osveenja drutvenih zastava, pozorinih predstava, koncerata, predavanja i sl.) i putem pisane rei tj. tampanjem raznih letaka, broura, proglasa i drugih publikacija kao i "Jugoslovenske strae" - zvaninog organa Glavnog odbora Udruenja.12[12] Osim "Sretenja Gospodnjeg" (15. februar) kao svoje drutvene slave, Udruenje je proslavljalo Vidovdan, Dan ujedinjenja (1. decembar) i niz dru-gih praznika.13[13] Udruenje je imalo i svoju zastavu koja je bila crne boje a na ijoj sredini se nalazila mrtvaka glava oko koje je pisalo "Za slobodu i ast Otaxbine", dok se na koplju zastave nalazio beli orao.14[14] lanovi Udruenja prilikom sveanosti oblaili su uniforme pribavljane iz sopstvenih sredstava, ukraavajui ih znakom "Belog orla" koji u kanxama dri mrtvaku glavu sa dve ukrtene kosti.15[15] Meusobno su se oslovljavali sa "brate" a pozdravljali sa "zdravo".16[16] Dolaskom na elo Udruenja 1932. godine vojvode iz Toplikog ustanka Koste MilovanoviaPeanca rad Udru-enja dobija snaan polet. Glavna panja vojvode Peanca i novog Glavnog odbora bila je usmerena na irenju mree pododbora i omasovljavanju lanstva, tako da su oni iskljuen Azir Zekovi. (IAK, VARIA, Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 12. 12. 1937; Slubeni deo, "Jugoslovenska straa", 26. 12. 1937. 11[11] Nusret ehi, Djelatnost Udruenja etnika sarajevskog pododbora od 1933. do 1937. godine s posebnim osvrtom na nacionalnu i socijalnu strukturu njegovih lanova, Godinjak drutva istoriara Bosne i Hercegovine, XV/64, Sarajevo 1966, 163. (u daljem tekstu: N. ehi, Djelatnost Udruenja...) 12[12] "Jugoslovenska straa"izlazila je kao nedeljnik. tampana je irilicom a ureivao ju je Halil ari. (Vuk Dragovi, Srpska tampa izmeu dva rata, knj. I, Beograd 1956, 87.) 13[13] Povodom slave 1937. godine vojvoda Peanac uputio je sledeu poslanicu lanstvu: "Brao etnici, Sretenje Gospodnje - etnika slava i uspomena na poetak borbi Voda Karaora za narodno osloboenje i ujedinjenje, ujedno je i dan, kada se svi mi sakupljamo pod crnim barjakom, najsvetijim etnikim znamenjem, jedinim izrazitim simvolom vernog i odanog sluenja Kralju i Otaxbini, sa pijetetom se seamo i sa velikim bolom u dui se klanjamo zatoenicima nae slobode, senima naih drugova koji, ne alei mreti, ivote svoje poloie na oltar Otaxbine." (Sretenje Gospodnje - etnika slava (15. II), "Jugoslovenska straa", 7. 02. 1937, 1.) 14[14] Isto, 164. 15[15] Pravila Udruenja etnika, Beograd 1935, 14. 16[16] Isto, 165.

osnivani u gotovo svim varoima i varoicama Jugoslavije, izmeu ostalih i u Baljevcu i Raki (studeniki srez), Tutinu (taviki srez) i Novom Pazaru (deevski srez).17[17] Pododbor u Baljevcu formiran je poetkom 1936. godine okupivi u svoje redove metane svih socijalnih slojeva - seljake, trgovce, zanatlije i rudare "Ibarskih rudnika". Osveenje drutvene zastave obavljeno je, uz prigodnu sve-anost, 5. aprila 1936. godine.18[18] O ovom dogaaju kome su, osim itelja Baljevca i drugih mesta studenikog sreza, prisu-stvovali izaslanici Glavnog odbora, advokati Stojan Nei i Dobrivoje Lazarevi, predstavnici nekoliko pododbora iz susednih srezova, lanovi sokolskih organizacija i "ugledne linosti" iz Rake, dopisnik "Jugoslovenske strae" je zapisao: "Prvi put etnici u ovim krajevima prireuju svoj nacionalni dan i posvetu drutvenog barjaka. (...) Sveanost se pretvorila u spontane nacionalne manifestacije vernosti i ljubavi prema Nj. V. Kralju Petru II, Kraljevskom domu, jedi-nstvu, celini i velikoj Jugoslaviji. Tano u 11 asova formirana je povorka etnika na elu sa izaslanicima. Povorka je otila do crkve gde je svetenik g. Despotovi osvetio zastavu koju je studenikim etnicima darovao i kumovao edomir Damnjanovi, trgovac i rezervni oficir. (...) Po osveenju zastave svetenik je, predajui zastavu kumu g. Damnjanoviu, uputio nekoliko rei prisutnima, gde im je izneo ta znai osveenje i zakletva, a naroito kod etnika. Kum zastave primajui i predajui zastavu g. Neiu, izmeu ostalog rekao je: Kao to zora pretskazuje, tako ste i vi etnici u svakom nacionalnom radu prednjaili i bili prvi vesnici slobode kroz svoju sopstvenu krv. I kao to vas krasi svetla prolost, ja verujem da e te ukrasiti sebe sa velikim zavetom da zajedniki ouvamo veliki dar koji nam je ostavio u amanet na neumrli Kralj. (...) Za sve goste i prisutne u po-dne je priredio zajedniki ruak g. Damnjanovi, kum zastave. Za vreme ruka palo je nekoliko zdravica. Posle ruka prireene su nacionalne igre, veselje je trajalo do duboko u no".19[19]

17[17] U 1935. godini Udruenje je imalo 450 pododbora sa 213.210 lanova na teritoriji cele Kraljevine da bi u 1938. godini taj broj bio povean na 1.000 pododbora sa preko 500.000 lanova. (Izvetaj Glavnog odbora Udruenja etnika od Kongresa 1935. g. do 1. maja 1938. godine, "Jugoslovenska straa", 6. 05. 1938.) 18[18] U sklopu priprema za ovaj in baljevaki etnici uputili su poziv i prestolonasledniku Petru II Karaoreviu: "Na dan 5. aprila 1936. godine Pododbor Udruenja etnika Kraljevine Jugoslavije u selu Baljevcu izvrie osveenje svoje drutvene zastave koju je podario g. edomir Damnjanovi, trgovac iz Baljevca. U srcu stare srpske prestonice Nemanjia - kolevci Srpstva, ovo malo selo verno tradicijama svojih predaka, a pobueno patriotizmom i oseajima prema Kralju i Otaxbini, moli g. Marala dvora da priloeni klinac izvoli predati Nj. V. Kralju i Kraljevskom domu. etnici i narod sela Baljevca i okoline bie sreni da vide svog uzvienog Vladaoca prilikom ovog sveanog ina u svojoj sredini, za koga jedino ivi i koji uiva nepodeljene simpatije naeg celokupnog naroda molei se Svevinjem da ga dugo poivi na sreu i blagostanje nae velike i mone otaxbine Jugoslavije". (Istorijski arhiv Kraljevo (u daljem tekstu IAK), VARIA, Dopis etnikog udruenja Baljevac Maralatu Dvora Nj. V. Kralja Petra II, 22. 03. 1936.) 19[19] Nacionalno slavlje u Baljevcu, "Jugoslovenska straa", 19. 04. 1936, 3.

Prema naim saznanjima, neposredno nakon Baljevca pododbor Udruenja osnovan je u tavikom srezu tj. u Tutinu. O njegovom postojanju i radu pronali smo samo jednu novinsku beleku s kraja juna meseca 1937. godine koja govori o odravanju prve redovne godinje skuptine na kojoj je iza-brana Uprava Pododbora. Tom prilikom za predsednika iza-bran je Vuksan Popovi, za sekretara Raki Otaevi, blagajnika Jovan Lonarevi, a za lanove Rako Vukadinovi, Sofronije Lekovi i Nikodim Pantovi. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Simo Pantovi a za lanove Vuina Veselinovi i Danilo Zeevi. Nakon sku-ptine koja je "protekla u najboljem redu" poslati su "brzojavi Nj. V. Kralju Petru II i vojvodi Peancu".20[20] Pododbor u Novom Pazaru je, po svoj prilici, obrazovan poetkom juna 1937. godine a osveenje zastave prireeno je 20. juna, povodom ega je Novi Pazar posetio i vojvoda Peanac. Atmosferu ovog dogaaja nadahnuto je na stu-pcima "Jugoslovenske strae" doarao Stanimir Savi, inovnik Okrunog suda: "Danas je Nemanjin Ras, koji do sada nije doiveo veu sveanost, osvanuo iskien dravnim trobojkama. Dan vedar i topao. Na sve strane od rane zore uurbanost. etnici, stari i mladi u svojim divnim odelima, od kojih neke krasi ordenje, ili, veseli, puni volje i poleta, jure levo i desno. Gosti pristiu. etnici ih doekuju, ljube i grle, onako kako to mogu rasni Pazarci. Pred hotelom "Vukosavljevi" treti muzika 31. peadijskog puka iz Pritine. efovi nadletava, oficiri, sokoli, aci, etnici u stroju, oekuju dolazak starine, dinog vojvode Peanca. Povorka se formira i sa muzikom na elu odlazi se korporativno u grad. Tamo pristiu grupe gostiju. Truba nagovetava dolazak vojode. Muzika svira "Spremte se spremte etnici". Otra pogleda, io, smeo, mladiskim korakom dolazi vojvoda Peanac. Raportira mu brat Duan Davidovi, advokat i predsednik optine novopazarske, sa kime se vojvoda ljubi. Vojvoda zatim pristupa etnicima sa "Pomoz Bog etnici!". Iz hiljade mladih grla prolama se vazduh sa "Bog ti pomogo!".21[21] in osveenja obavljen je u mesnoj crkvi uz inodejstvovanje arhijerejskog namesnika Duana Krsmanovia i svetenika Velimira Popovia. Za barja-ktara odreen je Milojko Roginjac, "kran, mlad, ije grudi krasi Karaoreva zvezda i drugi ordeni, primajui zstavu zavetuje se da e istu uvati i da je nee napustiti dok u njego-vim ilama tee krv".22[22] Zastavi je kumovao apotekar Duan Vrani. Nakon osveenja kojem su kao gosti prisustvovali i lanovi pododbora iz Jagodine, Tutina i Baljevca, narodni poslanik studenikog sreza Velimir Kursuli, naelnik sreza deevskog Nikola Ivanevi, predsednik novopazarskog Sreskog suda Marko Vukevi, oficiri i brojno graanstvo, uprilien je i sveani defile ulicom "Kralja Petra" prema hotelu "Vrbak". "Jagodinci, baljevani, divni taviani, krni sjeniani i poeani, rasni Pazarci, u divnim etnikim odelima, pod orujem, mariraju pod komandom starog etnika i nacionalnog borca brata Duana Davidovia, advo-kata i predsednika optine novopazarske".23[23]

20[20] Slubeni deo, "Jugoslovenska straa", 27. 06. 1937, 4. 21[21] Nacionalno slavlje etnika u Novom Pazaru, "Jugoslovenska straa", 4. 07. 1937, 4. 22[22] Isto. 23[23] Isto.

Uvee je prireena zabava u hotelu "Vukosavljevi" sa igrankom i pozorinim komadom "Knez Ivo od Semberije" u izvoenju glumaca-amatera, lanova novopazarskog podo-dbora.24[24] Drugi pododbor u studenikom srezu formiran je neto vie od godinu dana nakon baljevakog, u Raki. Taan datum ne moemo sa sigurnou utvrditi, ali moemo pretposta-viti da je to bilo sredinom avgusta 1937. godine od kada datiraju i prva akta iz njegove prepiske sa Glavnim odborom. Za prvog predsednika raanskog pododbora izabran je D. Pavlovi, za potpredsednika Dragoslav Pantovi, sekretara Ljubia M. Petrovi, blagajnika Ljubomir Nastasi a za lanove Uprave Velimir umarac, Milutin Sakovi, Stani-mir Andrijani, Ratko Mileti, Aleksandar Nedeljkovi i Ljubomir Kurandi. U Nadzorni odbor birani su Vitomir Vujanac, Milivoje elovi, Josif Bievac, Ljubomir Cve-jovi i Labud Aksentijevi.25[25] O brojnosti lanstva u poetnom periodu rada Pododbora nemamo preciznih statistikih podataka. Ipak, na osnovu trebovanja upuenog Glavnom odboru 17. avgusta 1937. godine u kome se od njega trai da Pododboru poalje 20 fo-rmulara lanskih karata, 20 kokardi i 20 znaki, a ve 10. septembra 1937. godine Pododbor je dobio i novu poiljku od 10 kokardi i 10 znaki, moe se zakljuiti da je interesovanje za ulanjenje u Udruenje bilo prilino izraeno.26[26] Osnivanje etnikog Pododbora u Raki nije nailo na blagonaklon stav sreskih vlasti o emu je predsednik Pavlovi izvetavao Glavni odbor: "Saznali smo da se radi na tome da nam na svaki nain onemogue osnivanje Udruenja".27[27] Razloge ovakvog stava organa vlasti treba traiti svakako u kontekstu odnosa kneza Pavla i vlade Milana Stojadinovia prema Udruenju pa tako treba posmatrati i uestale incidente i provokacije koje su tih dana doivljavali lanovi Pododbora, poput sluaja od 8. septe-mbra 1937. godine kada je, pred kafanom Ljubinka Sakovia, ovdanji trgovac Stevan Savi napao Ranka Milenkovia pogrdnim reima zbog njegovog ulanjenja u Udruenje.28[28] Uprkos ovakvim okolnostima raanski Pododbor je uspeno delovao radi ega je i pohvaljen od Glavnog odbora napisom na stupcima "Jugoslovenske strae" u kome se isticalo: "Rad brae u

24[24] Isto. 25[25] Slubeni deo, "Jugoslovenska straa", 5. 09. 1937. 26[26] IAK, VARIA, Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 17. 08. 1937; Raun za izvrene usluge peatoresca i gravera Mie Goldtajna iz Beograda Pododboru Raka, 10. 09. 1937. 27[27] Isto, Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 18. 08. 1937. 28[28] Isto, Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 09. 09. 1937.

Rakoj zasluuje svaku pohvalu jer su za kratko vreme pokazali vrlo dobre rezultate na irenju etnike organizacije i okupljanju nacionalno ispravne omladine.".29[29] Polaganje sveane zakletve lanstva i osveenje zastave Pododbora obavljeno je 31. oktobra 1937. godine u raanskom pravoslavnom hramu "Svetog Arhangela Gavrila". Sveanosti su, kao gosti, prisustvovali i etnici lanovi pododbora iz Baljevca i Novog Pazara. "Jugoslovenska straa" je ovom dogaaju posvetila obimni tekst na naslovnoj stranici broja od 14. novembra 1937. godine. "Jo od rane zore mogla se primetiti velika uurbanost. Mladi etnici u divnim uni-formama i sa amblemima jure na sve strane, da bi goste to lepe doekali i ugostili. Pa kako i ne bi kada su svi oni potomci Nemanjia, kada svi ele da dokau da slede primere svojih predaka, primer neumrlog vojvode Savatija Milo-evia. U devet sati pre podne etnici iz Rake sa muzikom na elu odlaze na eljezniku stanicu i doekuju goste. Dolazi zastava iz Baljevca. Baljevani, krni kao granit, u divnim etnikim uniformama i pod orujem, ljube se sa slavljenicima. Sa muzikom povorka kree glavnom ulicom do kafane Peia. Posle malog odmora, etnici iz Rake i Baljevca sa zastavom kreu na "pazarski drum" kod mosta i tu ekaju dolazak etnika iz Novog Pazara. Dolaze i oni. etnici, sinovi staroga Rasa, sa zastavom, dolaze u maru, pod komandom heroja iz prolih ratova, brata Duana Davi-dovia, advokata i predsednika optine novopazarske. (...) Barjaktar baljevaki, krni heroj iz prolih ratova, eda Pantovi, ije herojske grudi krase dve Karaoreve zvezde sa maevima, dve Obilieve medalje i drugi ordeni, sa barjaktarom novopazarskih etnika, ulivaju oveku neku udnu jezu i ukazuju na ponos etnika. U 11 sati u crkvi poinje sveani in osveenja zastave. inodejstvuje stari nacionalni borac, protojerej Mihailo Petrovi,30[30] sa svoja dva zeta, Svetozarom Milenkoviem, svetenikom iz Rake i Boidarom Petroviem, svetenikom iz Novog Pazara. Posle osveenja zastave, prota g. Petrovi odrao je podui govor o ulozi etnika u pro-losti, sadanjosti i budunosti i pozvao etnike da sleduju primeru starih etnika i boraca".31[31] Zastavu je raanskom Pododboru darovala g-a Roksanda Damnjanovi, supruga edomira Damnjanovia iz Baljevca, koja je pri tom odrala i krai govor pozivajui okupljene da "danonono misle na Kralja i Domovinu i da sle-de primeru njenog jedinca brata pok. Bude Vukovia iz Ra-ke, koji je kao mlad vojnik ivot svoj poloio u 1914. godini za ovu dravu."32[32]

29[29] "Jugoslovenska straa", 31. 10. 1937. 30[30] Prota Mihailo Petrovi je na ovoj sveanosti bio zastupnik episkopa ikog dr Nikolaja Velimirovia. (IAK, VARIA, Pismo arhijerejskog namesnika prote Mihaila Petrovia Pododboru udruenja etnika Raka, 10. 10. 1937.) 31[31] Velike nacionalne manifestacije prilikom osveenja etnike zastave u Rakoj, "Jugoslovenska straa", 143, 14. 11. 1937. 32[32] Isto.

Pododbor iz Rake raspolagao je i naoruanjem koje je noeno i prilikom osveenja zastave i to: francuski karabin - model 1890., srpski karabin - model 1908., i revolver "Mauser" Njafcenfaber oberudorf necar, a krajem decembra 1937. godine od Glavnog odbora dobijeno je i 8 kama.33[33] Usled oskudice relevantnih istorijskih izvora ne moemo pouzdano utvrditi do kada su i sa kojim uspehom funkcionisali pomenuti pododbori. Slobodni smo pretpo-staviti da je ipak, nakon sloma jugoslovenske vojske u apri-lskom ratu 1941. godine, deo njihovog lanstva sainjavao jezgro etnikih oruanih formacija, Koste Milovanovia - Peanca pre svega.34[34] Rezime

Na prostorima deevskog, studenikog i tavikog sreza 30-tih godina prolog veka osnovano je etiri pododbora "Udruenja etnika", organizacije koja je u svoje lanstvo okupljala veterane etnike akcije s kraja 19. i poetkom 20. veka, Balkanskih i Prvog svetskog rata i poklonike tradicije etovanja kao oblika borbe bez obzira na etniko, konfesionalno i socijalno poreklo i politika opredeljenja. Zbog nedostatka istorijskih izvora njihovu aktivnost je jako teko rekonstruisati pa ovaj prilog predstavlja pokuaj ukazivanja na problematiku s ciljem njenog aktuelizovanja.

33[33] IAK, VARIA, Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 25. 10. 1937; Dopis Pododbora etnikog udruenja Raka Glavnom odboru, 12. 12. 1937. 34[34] O etnikim formacijama na prostorima deevskog, studenikog i tavikog sreza tokom Drugog svetskog rata vidi: Vukman ulafi, etnika organizacija na terenu sreza deevskog u toku Drugog svetskog rata, (rukopis); Vasko Radunovi, Neprijateljske formacija - etnici (rukopis); dr Branko N. Bokovi, Narodnooslobodilaka borba u Ibarskom basenu, Pritina 1968; Milija K. Malikovi, Raka i okolina, Kraljevo 1971; Desa Pei, Studeniki srez u NOR-u i revoluciji 1941-1944, Beograd 1977; orije Popovi, Prilozi za monografiju Rake u NOR-u, (rukopis); Mirko ukovi, Srbija u NOB-i - Sandak,