SOKOLSKI POKRET

Ina Stefanović 1-6

Sokolski pokret je nastao u Pragu 1862. godine kao vid buđenja
nacionalne svesti Čeha u okviru Habzburške monarhije. Osnivačprvog
Sokolskog društva bio je istoričar umetnosti Miroslav Tirš, koji je
zajedno za Jindrihom Fignerom i Emanuelom Tonerom pokrenu
odruženje koje je propagiralo jačanje nacionalnog identiteta Čeha putem
gimnastike i atletike, ali i drugih sportova.

Emanuel Toner predložio je da organizaciju nazovu Sokol zato što je u

slovenskim narodnim pesmama ova ptica predstavljala sinonim za
junaštvo i plemenitost. Želja za nezavisnošću od germanizovane kulture
Habzburške monarhije dovela je do velike popularnosti Sokolskog
pokreta među Česima. Slovenci su bili prvi južnoslovenski narod koji je
osnovao svoje sokolsko udruženje već 1863. godine, dok su Hrvati svoje
prvo sokolsko društvo osnovali 1874. godine. Sa njima su bili ujedinjeni
i Srbi sve dok nisu osnovali Srpskog Sokola 1905. godine. U Kraljevini
Srbiji prvo sokolsko društvo osnovano je 1891. godine. Uticaj Sokola
javio se i u drugim zemljama gde je postojala slovenska dijaspora, poput
Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Francuske, pa čak i Kine.
Što se tiče osnivanja, u periodu Prvog svetskog rata na tajnom sastanku
koji se održan 1914. godine srpski predstavnik Djura Paunković je
predlozio predlog da se ujedine svi Južni Sloveni tako što će da osnuju
Jugoslovenski sokolski savez. Pokušaj osnivanja je bio u Ljubljani na
Vidovdan ali je otkazan zbog tadašnjih dešavanja. Zvanično osnivanje je
bilo na Vidovdan 26. januara 1919. u Zagrebu.
Za starešinu izabran je Petar II Karadjordjević, njegovi zemenici su bili
Engenbel Gangl i Djura Paunković.

Prema važećem zakonu, sva postojeca drustva morala su da se udurže ili

bi bili ukinuti. Petar II Karadjordje je sokolstvo uveo u državne
institucije, školu i vojsku, a skoro cela država imala je za cilj da se
proširi jugoslovenstvo kroz sokoltvo.

Podela na teriotije Jugoslavije je bilo na 6 nivoa:

1. savez
2. župa
3. društvo
4. četa
5. bratvstvo
6. povereništvo
Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz
starešina društva, njegovog zamenika, predstavnika predsednog odneska,
načelnika i načelnice.
Sokolskom župom upravljala je župska uprava, koja se sastajala iz
starešine, njegovog zamenika, predstavnika posvetnog obora, načelnika i
načelnice, sekretara i blagajnika.

Često se dešavalo da se se održi na dan nekih velikih crkvenih praznika (

Vaskrs, Vidovdan..).

Sokolstvo je iza sebe ostavilo bogatu kulturnu baštinu, od pisanih radova

na temu filozofije Sokolstva, ručno rađenih zastava sokolskih društava,
dizajna uniformi, pa do koreografija za potrebe sletova. Osim što su
doprineli očuvanju nacionalnog identiteta i razvoju modernog sporta,
Sokoli su iza sebe ostavili veliki broj multifunkcionalnih i sportskih
građevina, poput sokolskih domova i stadiona.
Delimičan pad Sokola je bio oko Drugog svetkog rata kada su Sokoli
predstavljali opasnu organizaciju. Bili su ukinuti u Poljskoj,
Čehoslovačkoj i Jugoslaviji.
Međutim, iako su prestali da postoje kao udruženje, Sokoli u Jugoslaviji
su nastavili da se aktivno bave sportom u okviru sportskog društva
Partizan koje je formirano na nacionalizovanoj infrastrukturi Saveza
Sokola Kraljevine Jugoslavije.

U savezu su se svi zvali „sestro“ ili „brate“, nisu gledali ko je koje

godište, oslovljavali su se sa „ti“. Prednost za žene je to sto se ovde nije
gledao rod već je proglašeno da i muško i žensko može da radi iste
funkcije, iako je patrijarht prevladjivao. Žene su obučavale ženske
osobe, a muškarci muške osobe.Žene su mogle da postanu i učitelji i
prednjaci.