Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.

net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Оригинални научни чланак

СРПСКО СОКОЛСКО ДРУШТВО У БАЊОЈ ЛУЦИ

Мирјана Продановић1 и Петар Д. Павловић2
1 Основна школа „Бранко Ћопић“ Прњавор, Република Српска
2 Факултет физичког васпитања и спорта Бања Лука, Република Српска
Мирјана Продановић и Петар Д. Павловић

УДК 796.03(439.55)+(497.11)

САЖЕТАК
Соколски покрет се јавио у Чешкој 1862. године као нови начин тјелесног
вјежбања у склопу отпора чешког народа према аустроугарској власти. Иако
се у Босни и Херцеговини соколска идеја појавила 1893. године, прво српско
гимнастичко друштво „Обилић“ је основано тек 1904. године у Мостару.
Српско соколско друштво у Бањој Луци је основано средином 1907. године и
радило je све до јула 1914. када су распуштена сва соколска друштва у Босни и
Херцеговини. У том периоду српски соколи из Бање Луке су имали велику
улогу у развоју соколства у Босни.
У истраживању je кориштен историјски метод. Предмет истраживања је
развој соколства на простору Бање Луке, а циљ да се расвијетли и отргне од
заборава настанак и рад српског соколског друштва у Бањој Луци до краја јула
1914. године и да се истражи његов значај за развој соколства у Босни и
Херцеговини.

Кључне ријечи: соколство, соколи, јавне вјежбе, слетови, соколско друштво

Аутор за коресподенцију
Петар Павловић
ppmazoce@yahoo.com

УВОД

Соколски покрет је представљао гимнастички систем вјежбања који се

појавио у Чешкој 1862. године. Соколство се доста брзо проширило и код
осталих словенских народа и на тај начин стигло међу Србе који су живјели
на простору тадашње Босне и Херцеговине.

| 33
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Иако су 1893. године Срби у Фочи покушали основати гимнастичко
друштво, нису успјели у свом науму. Након што им је Земаљска влада одбила
правила која су предложили, досјетили су се и основали
антиалкохоличарско друштво „Побратимство“ унутар којег је дјеловала и
гимнастичка секција. Правила за ово друштво су прихваћена од стране
власти тек 1899. године. Прво српско гимнастичко друштво „Обилић“ је
основано у Мостару 1904. године. У наредних неколико година у Босни и
Херцеговини су се јављала гимнастичка друштва под разним називима, у
зависности од тога којом су се идеологијом водила (просрпском или
пројугословенском). Након анексије Босне и Херцеговине 1908. године Срби
су почели тежити уједињењу својих гимнастичких друштава. На састанку
одржаном 8. августа, те 3. и 4. децембра 1909. године друштва су се
ујединила у Српску соколску жупу босанскохерцеговачку са сједиштем у
Сарајеву.1 Тада су сва српска друштва у Босни и Херцеговини добила назив
„Српски Соко“. Земаљска влада је правила Жупе одобрила 26. фебруара 1910.
године, па је конститутивна сједница скупштине одржана 9. маја исте
године.
Наредбом Земаљске владе од 2. маја 1913. године (објављене 3. маја у
Службеном сарајевском листу) генерал Оскар Поћорек је прогласио
„изнимне мјере“, којима су сва српска друштва у Босни и Херцеговини
распуштена. Судбину осталих друштава дијелила су и соколска друштва, као
и Српска соколска жупа босанскохерцеговачка. Разлог за овакав поступак
били су „скадарска криза“ и балкански ратови у којима су учествовале
Србија и Црна Гора, слободне државе које су имале огроман утицај на Србе у
Босни и Херцеговини. Под притиском европске јавности и управе
распуштених организација, нарочито Војислава Бесаровића старјешине
Српске соколске жупе босанскохерцеговачке, 15. новембра исте године ове
мјере су укинуте. Тада је велики број друштава обновио свој рад, међутим,
било је и оних који то нису учинили. До коначног обустављања рада српских
соколских друштава у Босни и Херцеговини дошло је 25. јула 1914. године,
када је генерал Поћорек распустио Српску жупу босанскохерцеговачку и
заплијенио сву имовину друштава. Тада је почео прогон соколских радника,
већином српских.2
Након завршетка ратних догађања српски соколи у Босни и
Херцеговини су почели обнављати своја друштва. Обновљена је и Српска
соколска жупа босанскохерцеговачка. Њена управа је 27. априла 1919.

1
Hajrudin Ćurić, Prvo srpsko sokolsko društvo u Sarajevu (1905 – 1919), (Sarajevo, Zavod za
fizičku kulturu, 1975)
2
Hajrudin Ćurić, „Kako je ukinuta Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka“, Prilozi za istoriju
fizičke kulture u Bosni i Hercegovini br. 4 (1971): 1 – 10.

34 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

донијела одлуку да брише из имена епитет српска и споји се са хрватским и
муслиманским соколима у Босни и Херцеговини.3

ПРЕДМЕТ И ЦИЉ

Соколство у Бањој Луци није довољно истражено. Пошто сматрамо да

овај проблем представља веома значајан дио историје физичке културе у
Бањој Луци и Босни и Херцеговини, то ће предмет овог истраживања бити
развој соколства на подручју Бање Луке Циљ истраживања је да се
расвијетли настанак српског соколског друштва у Бањој Луци, као и његов
рад и развој до краја јула 1914. године, као и његов значај за развој
соколства у Босни и Херцеговини.

МЕТОД

Приликом писања рада кориштен је историјски метод. Прегледани су

и критички проанализирани историјски извори настали у вријеме оснивања
и рада друштва, као и извори настали у каснијем периоду.

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

Оснивање друштва
Прве податке о оснивању гимнастичог друштва у Бањој Луци нашли
смо у Оптужници Државног одвјетништва у Бањој Луци, гдје се наводи да је
20. октобра 1905. године под вођством професора Владислава Скарића
основан гимнастички клуб, који је послије прерастао у соколско друштво.4
Према подацима из Врбаских новина српско соколско друштво у Бањој Луци
је почело са радом крајем 1906. године.5 Исти податак се спомиње и у
Српском Соколу.6 Међутим, нисмо пронашли тачан датум оснивања. У овом
првом незваничном периоду рада „Сокола“ његови иницијатори су
покренули Бањолучане да се укључе у соколство, предали правила друштва
Земаљској влади на одобравање и организовали привремени управни одбор

3
Hajrudin Ćurić, „Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka“, Prilozi za istoriju fizičke kulture
u Bosni i Hercegovini br. 1 (1968): 3 – 9.
4
Оптужницa Државног одвјетништва у Бањој Луци бр. 1, 685/15, стр. 238.
5
Божо Митровић, „Соколске свечаности“, Врбаске новине, 5. јун 1938.
6
„Нов Српски Соко у Босни“, Српски Соко - лист за соколске ствари, бр. 9 (1907): 159.

| 35
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

друштва. Иницијатори и организатори српског соколског друштва у Бањој
Луци били су: Владислав Скарић, Саво Сурутка, Ацо Бабић, Мића Баслаћ и
други,7 а међу оснивачима „Српског Сокола“ 1907. године нашао се и
књижевник Петар Кочић.8 У то вријеме се чак и по неколико година чекало
како би власт одобрила правила и дозволила оснивање било које
организације, па бисмо могли закључити да бањолучки соколи нису баш
дуго чекали. Дозволу за оснивање и рад друштва добили су већ 14. маја 1907.
године, па од тада можемо говорити о његовом званичном раду. Ово
друштво је у регистру спортских и соколских организација заведено под
бројем 76085.9 Након тачно мјесец дана, 14. јуна у 20,00 часова, у Бањој Луци
чланови су присуствовали конститутивној сједници, на којој је изабрана
прва управа друштва.10 За старјешину је изабран Владислав Скарић,
професор Велике реалке, а за његовог замјеника Петар Кочић. Мјесто
секретара (тајника) је повјерено Петру Орешчанину, чиновнику
штедионице, а мјесто благајника Влади Малићу, трговцу. Милан Ковачевић,
чиновник штедионице, добио је посао чувара. За одборнике су изабрани:
проф. др Васо Глушац, Бранко Стричевић, трговац и Петар Миљевић,
мјерник, а за њихове замјенике: Владислав Бабић, трговац, Јоца Михаиловић,
чиновник Земаљске банке и Саво Миљковић, кројачки помоћник. Ревизори
су постали Акса Бајић, директор Српског кредитног завода, Душан Пувачић,
трговац и Мићо Богдановић, чиновник Земаљске банке. У друштво се
уписало око 100 чланова.11
О српском соколском друштвy у Бањој Луци у периоду до Првог
свјетског рата нисмо успјели наћи много података. Разлози за то су,
вјероватно, недовољна организованост друштва у почетку свог дјеловања и
врло мало писаних трагова о његовом раду, затим запљена докумената од
стране Аустроугарске за вријеме провођења „изнимних мјера“ и на почетку
Првог свјетског рата, као и уништавање докумената у току ратних догађања.

7
Божо Митровић, „Соколске свечаности“, Врбаске новине, 5. јун 1938.
8
Ђорђе Микић, Бања Лука култура грађанског друштва (Бања Лука: Институт за историју,
2004)
9
Ljubiša Zečević, „Uticaj društveno-političke i ekonomske kostelacije u Bosni i Hercegovini za
vrijeme austrougarske vladavine na razvoj fizičke kulture“ (Doktorska disertacija, Univerzitet u
Beogradu, Fakultet za fizičku kulturu, 1988)
10
„Српски Соко“, Отаџбина, 29. јун 1907.
11
„Српски Соко у Бањалуци“, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 2 (1907): 27 – 28.

36 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Рад друштва од оснивања до краја јула 1914. године
„Српски Соко“ у Бањој Луци је у првим годинама рада имао много
проблема. Бањолучки соколи нити су имали сопствену салу за вјежбање
(нарочито је тешко било у зимском периоду), нити стручне учитеље
гимнастике, а ни финансијска ситуација није била обећавајућа. Међутим,
добра воља и ентузијазам његових чланова доприносили су развоју
друштва. Они су ширили соколски дух како код својих суграђана, тако и код
становника околних села, организујући разне манифестације (јавне часове,
слетове, предавања, забаве), али и учествујући на приредбама које су
приређивале различите културно‐просвјетне организације из околине.
Убрзо након оснивачке, управа друштва је сазвала и ванредну
сједницу на којој се расправљало о могућности промјене имена самог
друштва. У Србији су у првом периоду оснивања гимнастичких друштава
постојале несугласице између душановаца (који су се водили
традиционалном Србијом) и сокола (који су пратили идеју свеславенства).
Тај проблем се пренио и на Србе у Босни и Херцеговини, гдје је, такође, било
присталица обију струја. Средином 1907. године чланови гимнастичког
друштва „Душан Силни“ из Сарајева повели су иницијативу да се сва
гимнастичка друштва у земљи организују под заједничким именом „Душан
Силни“.12 Чланови друштва из Бање Луке су убрзо, 2. септембра текуће
године у 18 сати одржали сједницу и одлучили да промијене име друштва и
у складу с тим усагласе одијело чланова.13 Томе су се противили многи
његови припадници, па је на наредној сједници било подијељених мишљења
око назива друштва. Ипак, 23. маја 1908. године, након жучне расправе и
тајног гласања, задржано је име „Душан Силни“.14 Након формирања Српске
соколске жупе босанскохерцеговачке сва српска гимнастичка друштва су
узела назив „Српски Соко“, па се исто догодило и у Бањој Луци. Тако је од
1909. до 1914. године враћен првобитан назив „Српски Соко“. Јасно је да
овдје није био проблем само име друштава, већ је исто служило за борбу
двије различите политичке струје. Ова борба је унијела немире у тек
основаном бањолучком друштву, што је, уз ионако лоше услове, довело до
лошег рада и атмосфере међу чланством.
Проблем недостатка стручног учитеља гимнастике у Бањој Луци
управа друштва је настојала ријешити на различите начине. У периоду
након оснивања вођа (начелник) је биран из редова домаћег чланства. То

12
„Душан Силни“, Отаџбина, 6. јул 1907.
13
„Душан Силни“, Отаџбина, 21. септембар 1907.
14
Мићо Богдановић, „Душан Силни у Бањалуци“, Српски Соко - лист за соколске ствари бр.
11 (1908): 171 – 172.

| 37
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

није било трајно рјешење, па је на то мјесто 1908. године постављен Димшо
Божић, предњак „Српског Сокола“ из Тузле, који се преселио у Бању Луку и у
стручном дијелу унио неке позитивне промјене.15 Међутим, није се дуго
задржао у граду на Врбасу. Након његовог одласка поново је дошло до
затишја у раду као и прије његовог доласка. У часопису Српски Соко поводом
тога је писало: Прије на неколико, него што ће отићи брат Божић бивши
четовођа из Б. Луке, у само друштво као да је мора ударила, јер се исто нагло,
без икаква разлога, почело расипати и смалаксавати, тако као да престаде
живети.16 Након што је посао вође преузео Саво Сурутка, трговац, поново је
дошло до великог помака у раду соколског друштва.17
О проблему недостатка друштвених просторија расправљало се на
свакој сједници. Тако је 2. септембра 1907. године договорено да Ђорђо
Стричевић и Стево Марић посредују код Лазара Поповића да што повољније
пружи друштву на располагање неку од својих просторија.18 На сједници
одржаној 23. маја 1908. године опет је једно од кључних било питање
простора за вјежбање. Пошто се до тада није урадило ништа на побољшању
услова, изабрана су три члана која су добила задатак да прикупљају
добровољне прилоге како би се у што краћем временском периоду
саградила соколана. Новац за сопствену салу соколи су сакупљали у свакој
прилици, на различитим забавама и приредбама. Године 1913. основан је и
Фонд за градњу вјежбаонице „Српског Сокола“ у Бањој Луци, али je сав
прикупљени новац потрошен за организацију Видовданског слета у Бањој
Луци одржаног 1914. године.19 Највише времена соколи су провели у старој
згради Српске основне школе поред хотела „Балкан“20, али и на отвореном
игралишту поред „Едисон“ кина. Соколски дом у највећем граду Босанске
Крајине је угледао свјетлост дана тек 1933. године, а у потпуности је
завршен 1937. године.

15
Исто.
16
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 12 (1909): 195 –
196, стр. 195.
17
Исто.
18
„Душан Силни“, Oтаџбина, 21. септембар 1907.
19
„Соколи селе у свој дом“, Врбаске новине, 4. јануар 1933.
20
30 – их година на том мјесту је саграђена зграда у којој се данас налази Градска
скупштина.

38 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Слика 1. Проф. Владислав Скарић, Милан Зарић и проф. др Васо Глушац21

Српско гимнастичо друштво „Душан Силни“ је 23. маја 1908. године

одржало своју редовну годишњу скупштину. На истој се расправљало о свим
текућим питањима (о друштвеним просторијама, о недостатку стручног
вође, лошем материјалном стању, промјени имена). Сви ови проблеми су
проузроковали још један  осипање чланства у том периоду. Чланови управе
друштва су очекивали да ће доћи до помака у раду у наредној години, јер су
на мјесто вође довели Димша Божића, предњака „Српског Сокола“ из Тузле.
Пред крај скупштине прешло се на бирање нове управе. Владислав Скарић је
остао старјешина, а за замјеника старјешине је изабран др Ацо Бабић (који је
вршио и функцију друштвеног љекара). Мићо Богдановић (чиновник
Земаљске банке) је изабран на мјесто секретара, Васо Бокоњић на мјесто
благајника, а Никола Мајкић на мјесто архивара друштва. За одборнике су
изабрани: Љубомир Бабић, М. Лајић22 и Бранко Стричевић, а за њихове
замјенике: Акса Бајић, Душан Пувачић и Саво Сурутка. Ревизори су постали:
Тихомир Кондић, Живко Њежић и Тоде Поповић.23
У првој половини 1909. године одржане су чак двије главне годишње
скупштине бањолучког „Српског Сокола“. На првој, слабије посјећеној,
пређене су све тачке дневног реда, али кад се дошло до бирања управе, није
постигнут договор. На другој сједници, одржаној 29. маја, ипак је изабрана
управа. Пошто је дотадашњи старјешина замолио да га не бирају поново на

21
Милан Јанковић, "Слобода" и "Југославија" предратна тајна ђачка друштва, Бањалучки
ђачки процес 1914/15 (Бања Лука, 1939): 33. и 63. и Гимназија Бања Лука (2012),
www.gimnazijabanjaluka.org/VasoGlusac.aspx, (preuzeto 21. juna 2013)
22
Његово име нисмо пронашли у прегледаним изворима.
23
Мићо Богдановић, „Душан Силни у Бањалуци“, Српски Соко - лист за соколске ствари бр.
11 (1908): 171 – 172.

| 39
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

ту функцију, оправдавши своју одлуку великом заузетошћу, замијенио га је
Миле Јанковић, трговац, а на мјесто замјеника старјешине изабран је Живко
Њежић, адвокатски кандидат. Функцију секретара требало је да врши Тома
О. Мутић, перовођа Епархијског савјета, функцију благајника Бранко
Милошевић, чиновник Српског кредитног завода, док је посао чувара
повјерен поново Николи В. Мајкићу. Одборници су постали Саво Ј. Сурутка
(који је изабран и за вођу), Михаило Ђукић, књиговођа и Коста Шукало,
трговачки помоћник. На функције замјеника одборника изабрани су: Душан
Лазичић, канцелар Епархијског савјета, Стеван Керкез, банковни чиновник и
Јово Кандић, гостионичар, а у Надзорни одбор: Владислав Скарић, Божидар
Кременовић, судски чиновник и Петар Поповић, професор.24

Слика 2. Српски соколи као чланови соколског друштва у Прагу 1911. године, у
првом реду други са десна сједи др Јово Бокоњић из Бање Луке25

Сљедећа редовна годишња скупштина „Српског Сокола“ одржана je 17.

јануара 1910. године. Сједницу је отворио замјеник старјешине Живко
Њежић, који је саопштио вијест о смрти члана друштва Димитрија
Николића, судије. Након одавања почасти покојнику дотадашњи вођа Саво
Сурутка је поднио оставку због преоптерећености различитим обавезама,
али чланови скупштине то нису прихватили и поново су га изабрали на исту

24
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 12 (1909): 195 –
196.
25
Фотографија у власништву Драгојле Тошић

40 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

функцију.26 У току године га је ипак замијенио Велимир Ћесаревић.27
Услиједио је извјештај о раду Управног одбора, гдје је наглашено да је
имовина друштва удвостручена у току претходне године. Саво Сурутка је
предложио да се вјежбачи осигурају од повреда при вјежбању, а Владислав
Скарић да се оснује трезвена секција у склопу „Сокола“. На крају састанка
изабрана је нова управа. Ристо Божић, адвокатски кандидат, постао је
старјешина друштва, а учитељ Милан Зарић његов замјеник. На мјесту
благајника, секретара и чувара су остали исти соколи. У Одбору су се Кости
Шукалу придружили Петар Поповић и Јово Кандић, а за њихове замјенике су
изабрани: Михаило Митровић, грађевинар, Драгутин Митраковић, трговац и
Вид Пантић, обућар. Ревизор је остао Владислав Скарић, а придружили су му
се и Дане Ивезић, солицитатор и Стеван Керкез.28
Главна годишња скупштина соколског друштва у Бањој Луци у 1912.
години одржана је 4. фебруара, а у 1914. години 15. фебруара.29 Извјештаје са
осталих главних скупштина одржаних до 1914. године нисмо пронашли, али
смо помоћу података из других извора успјели издвојити поједине
функционере друштва у периоду од 1911. до 1914. године. Тако се у
Споменици о прослави десетогодишњице Просвјете из 1912. спомиње да су
изасланици соколског друштва из Бањe Луке на овој манифестацији били
начелник друштва Милан Грубановић и замјеник старјешине Милан Зарић.30
Милан Зарић је представљао друштво и на сједници Српске соколске жупе
босанскохерцеговачке одржане 1912. године.31 Ђорђе Микић наводи да је од
1912. до 1914. на мјесту начелника друштва био Љубомир Поповић.32
Драгутин Дакић је од 15. фебруара 1914. године обављао функцију секретара
друштва.33 На састанцима одржаним у Сарајеву поводом оснивања Српске
соколске жупе босанскохерцеговачке учествовали су и представници
бањoлучког „Сокола“. На првом таквом састанку одржаном 8. августа 1909.
године бањoлучке соколе су представљали Саво Сурутка и Бранко

26
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари, бр. 7 (1910): 136 –
137.
27
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари, бр. 1 (1910): 10.
28
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 7 (1910): 136 –
137.
29
Оптужница Државног одвјетништва у Бањој Луци, бr. 1, 685/15.
30
Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете (Сарајево: “Просвјета”, 1912)
31
Hajrudin Ćurić, Istorija „Srpskog Sokola“ u Sarajevu (Sarajevo: „Bosanska pošta“, 1940)
32
Ђорђе Микић, Бања Лука култура грађанског друштва (Бања Лука: Институт за историју,
2004)
33
Veleizdajnički proces 1915 – 1916

| 41
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Милошевић.34 Ово друштво је било једно од девет оних која су прва
приступила Жупи на њеној конститутивној сједници 9. маја 1910. године.
Соколи из Бање Луке су редовно учествовали у активностима Жупе. У
извјештају са једне забаве у Бањој Луци, одржане у oктобру 1909. године,
споменуто је да је у том тренутку Живко Њежић био старјешина друштва,35
па претпостављамо да је он као замјеник старјешине преузео све дужности
од Миле Јанковића у току 1909. године, након што је овај, из незнаног нам
разлога, одступио са функције. Живко Њежић је отворио наредну скупштину
друштва, док се Миле Јанковић и не спомиње, а то потврђује наш претходни
закључак.36 У извјештају са забаве друштва у 1910. години спомиње се да је у
то вријеме вођа био Велимир Ћесаревић,37 а он је представљао своје
друштво и на ванредној сједници Соколске жупе босанскохерцеговачке
одржаној 10. октобра 1910. У Оптужници Државног одвјетништва у Бањој
Луци38 наводи се да је на мјесто старјешине „Сокола“ 1911. и 1912. године
биран Васо Глушац, док је исту функцију наредне двије године обављао
Мића Баслаћ. У истом документу наводи се да је Владислав Ј. Бабић у вријеме
Видовданског слета 1914. године обављао функцију замјеника старјешине
„Српског Сокола“.
Што се тиче броја и састава чланства у српском соколском друштву у
Бањој Луци нашли смо податке за 1912. годину. Према њима укупно је било
86 чланова: 25 вјежбача, 12 вјежбачица, 40 чланова подмлатка и 5
предњака.39
Подаци о броју чланства, као и финансијском стању соколског
друштва у Бањој Луци од 1907. до 1912. године које нам је представио
Љубиша Зечевић су сљедећи:
Године 1913. бањолучко друштво је доживјело исту судбину као и
остала српска друштва у Босни и Херцеговини, односно, морало је
прекинути свој рад на неколико мјесеци због „изнимних мјера“ које је
спровела власт. Исте године активности „Сокола“ су обновљене, али само до
јула 1914, када је друштво потпуно распуштено након избијања рата.

34
Петар Д. Павловић, Српски Соко (Српско Сарајево, Витешко друштво Српски Соко, 1999)
35
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 1 (1909): 68.
36
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 7 (1910): 136 –
137.
37
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 1 (1910): 10.
38
Оптужница Државног одвјетништва у Бањој Луци бр. 1, 685/15.
39
„Сoколска друштва“ у Календар Просвјета за преступну годину 1912. (Сарајево:
„Просвјета“, 1911): 295 – 297.

42 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X


Чланови Финансије

Година Активни Остали Укупно Приход Расход Имовина (у крунама)

1907 16 44 60 613 114 498

1908 30 29 59 1583 892 690

1909 33 36 69 2007 663 1344

1910 42 65 107 3367 3326 3041

1911 119 - 119 2547 1666 2380

40
1912 31 78 109 1531 1564 1907

Активности друштва
 Забаве и јавне вјежбе
Соколско друштво у Бањој Луци је организовало бројне приредбе,
забаве и јавне часове (вјежбе). Своју прву забаву са јавнoм вјежбом друштво
је организовало 1. августа 1908. године у просторијама хотела „Балкан“.
Соколство у то вријеме још није било заживјело у граду, па је и посјета на
јавној вјежби била доста слаба. У то вријеме вођа вјежбача био је Димшо
Божић, те је он био највише заслужан за дио програма у којем су се изводиле
вјежбе. Сав приход са ове, али и свих забава које су бањолучки соколи
приредили наредних година, био је намијењен за изградњу соколане.41
За успјех првог наступа „Сокола“ на отвореном, одржаном крајем
прољећа 1909. године, заслужан је Саво Сурутка. Тада су чланови
учествовали на забави Добротворне задруге Српкиња Бањолучанки. Својим
вјежбањем привукли су пажњу великог броја присутних грађана, што је
имало утицај на пораст броја чланова у периоду који је услиједио.42
У периоду до Првог свјетског рата чланови бањолучког соколског
друштва су своје забаве најчешће организовали у хотелу „Балкан“. Тако је
било и са забавом у част народних посланика округа бањолучко‐бихаћког.
Они су 26. октобра 1909. године одржали скупштину, а соколско друштво је у

40
Ljubiša Zečević, „Uticaj društveno-političke i ekonomske kostelacije u Bosni i Hercegovini za
vrijeme austrougarske vladavine na razvoj fizičke kulture“ (Doktorska disertacija, Univerzitet u
Beogradu, Fakultet za fizičku kulturu, 1988)
41
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 12 (1909): 195 –
196.
42
Исто.

| 43
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

вечерњим часовима приредило забаву са веома занимљивим програмом.
Соколи су изводили: слободне вјежбе вретенима, вјежбе на разбоју,
прескакање ужета у висину са разбоја, вјежбе на коњу, пирамиде,43 као и
рвање двојице чланова. Забава је била веома посјећена, а имала је двојаку
улогу. Прва је била прикупљање новчаних средстава, а друга приближавање
соколске идеје народним посланицима и грађанима Бање Луке, посебно
младима. У ту сврху начелник Саво Сурутка је одржао говор о соколској
идеји.44
Слична забава је одржана и сљедеће године на исти дан, овај пут у
сарадњи са СПД „Јединство“. Занимљиво је да је тада први пут наступило
одјељење чланица са пет облика простих вјежби. Своје умијеће су показала и
соколска дјеца, као и женски подмладак. Чланови су извели песничење.
Стручним дијелом наступа руководио је Велимир Ћесаревић, предњак
бањолучког „Сокола“.45
У прољеће 1914. године, 30. априла, у Бањој Луци чланови „Српског
Сокола“ су присуствовали помену Зринском и Франкопану који је уприличен
у католичкој цркви. Српски и хрватски соколи су стајали једни поред других
у својим свечаним одијелима.46

Слика 3. Пирамиде у извођењу соколских нараштајаца – ученика 3. разреда

Гимназије у Суботици са школске светосавске прославе47

 Слетови
Година 1910. била је богата соколским манифестацијама у Босни и
Херцеговини. Одржани су: Слет херцеговачких сокола у Невесињу,

43
Пирамиде су соколске вјежбе које се изводе у групама од по неколико вјежбача.
44
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 4 (1909): 82.
45
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 1 (1910): 10.
46
Милан Јанковић, "Слобода" и "Југославија" предратна тајна ђачка друштва, Бањалучки
ђачки процес 1914/15 (Бања Лука, 1939)
47
АЈ, Двор Краљевине Југославије, 200 – 287

44 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Посавинско‐подрињски слет у Прибоју, као и Слет крајишких српских
сокола. Посљедњи су 19. августа код манастира Моштаница у подножју
планине Козара организовала српска соколска друштва из Босанске Крајине,
као свој први заједнички слет. У Бањој Луци је 4. јула одржан договор
изасланика свих друштава о начину извођења ове манифестације. Изабрано
је мјесто за одржавање слета код српског манастира поред којег се налази
гроб крајишког војводе Петра Петровића Пеције, који је 1858. и 1875. године
предводио устанак у тим крајевима. Дан прије слета чланови бањолучког,
приједорског, бихаћког и крупљанског друштва су се састали у Приједору,
одакле су кренули према зборном мјесту код манастира. Ту су се улогорили
и преспавали. Соколе из Градишке и побратиме из Ламинаца и Разбоја исту
ноћ угостили су соколи из Босанске Дубице, а придружио им се и вођа
Српске соколске жупе босанскохерцеговачке Стево Жакула. Рано ујутро сви
су кренули ка Моштаници, гдје су се састали са соколима који су дан раније
стигли. Окупило се око 170 сокола, од чега их је 28 било из Бање Луке. У
11,30 часова свечаност су отворили гост из тузланског друштва Стево
Жакула и игуман П. С. Иванчевић48 говорима о животу и раду војводе Петра
и развоју соколства у тим крајевима. Послије њих предавање о трезвености
је одржао соко П. Ђурић, чије име нисмо пронашли у прегледаним изворима.
Након уводног дијела почео је наступ сокола и побратима пред
многобројном публиком. Изведене су заједничке вјежбе са Петог соколског
слета у Раваници. Соколи из Дубице су извели пет пирамида, док су чланови
градишког друштва вјежбали са штаповима. Дјеца из дубичког „Сокола“ су
све присутне изненадили са неколико вјежби. Нешто касније одржано је и
такмичење. Соколи су се такмичили у дисциплинама: бацање камена са
рамена, скакање и трчање, а тежаци у бацању ђулета и трчању. По
завршетку такмичења услиједила је додјела награда побједницима и
дружење уз пјесму све до вечерњих часова. Занимљиво је да се за цијело
вријеме слета није уопште конзумирао алкохол, што је помогло да цијели
дан прође без икаквих проблема и у добром расположењу.49
Закључак након овог слета је био да би требало да се слична
манифестација одржава сваке године и чак да обухвати соколска друштва из
цијеле Босне и Херцеговине. Због тога је 7. априла сљедеће године у Бањој
Луци одржан састанак сокола на којем је постигнут договор око
организације крајишког слета у граду на Врбасу, али немамо података да је
исти икадa и реализован.50

48
У прегледаним изворима нисмо пронашли његово име.
49
„I слет крајишких српских соколова“, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 12 (1910):
246 – 248.
50
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари, бр. 4 (1911): 59.

| 45
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Слика 4. „Српски Соко“ у припремама за Видовдански слет 1914. године51

Највећи слет Босанске Крајине до Првог свјетског рата одржан је на

Видовдан 1914. године у Бањој Луци. На слету су учествовала соколска и
побратимска друштва не само из околине Бање Луке, већ и из других мјеста.
Било је сокола из Загреба, Сиска и других градова.52 Припреме за ову
манифестацију су трајале доста дуго. Главни организатори били су чланови
соколског друштва из Бање Луке, нарочито његови функционери: Владислав
Бабић, Мића Баслаћ и Драгутин Дакић.53 За организацију је утрошен сав
новац који је до тада скупљен у Фондy за градњу вјежбаонице „Српског
Сокола“ у Бањој Луци. Бања Лука је 28. јуна осванула окићена цвијећем,
заставама и ћилимима, а грађане је пробудила соколска музика. На простору
испред старе православне цркве Свете Тројице рано ујутро су почела
такмичења под вођством Љубомира Поповића. У цркви је његово
високопреосвештенство митрополит Василије одржао помен косовским
херојима, након чега је образована велика поворка сокола, побратима, али и
чланова других друштава.54 Заједно су ступали сви без обзира на
припадност различитим народима и вјерама, што је био резултат тенденције
да се створи југословенска нација. Пред многобројним грађанством одржано
је неколико говора патриотске садржине. Након тога је услиједио одмор до
16,00 часова када је била заказана јавна вјежба. Пошто су се сви окупили на
слетишту и све категорије сокола и побратима постројиле, а публика
испунила и посљедње мјесто на трибинама, свечаност је прекинута вијешћу

51
Ђорђе Микић, Бања Лука, култура грађанског друштва (Бања Лука: Завод за историју,
2004): 269.
52
Радмила Кујунџија, Многаја љета (Бања Лука, 2002)
53
Божо Митровић, „Соколске свечаности“, Врбаске новине, 5. јун 1938.
54
„Видов – дан 1914. год. у Бањој Луци “, Врбаске новине, 28. јун 1938.

46 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

о атентату на Франца Фердинанда тог дана у Сарајеву. Наређено је да се
манифестација прекине, а народ разиђе. Атентат у Сарајеву био је повод за
рат који је услиједио, али и за прогон и хапшење великог броја сокола,
побратима и чланова „Народне одбране“ и СКПД „Просвјета“. Скоро
искључиво су били у питању Срби, док је ухапшен и мањи број хрватског и
муслиманског становништва.
 Бањолучки соколи на манифестацијама других друштава
Осим на онима које смо до сада споменули, чланови бањoлучког
„Сокола“ су учествовали и на такмичењима и приредбама које су
организовала друга друштва из околине, али и Босне и Херцеговине и
околних земаља.
На други дан Божића, 8. јануара 1910. године, у хотелу „Приједор “, у
истоименом граду домаће соколско друштво је одржало сијело са јавном
вјежбом и игранком на којима су учествовали изасланици из неколико
околних друштава, па тако и из бањoлучког.55 Пошто је град Приједор
смјештен у близини Бање Луке (56 км), а имао је доста развијено соколско
друштво за то вријеме које је често организовало различите приредбе,
можемо претпоставити да су представници друштва из Бање Луке
учествовали на њима. Тако су чланови „Сокола“ из Бање Луке, Приједора и
њихове околине присуствовали освећењу заједничког дома сокола и СПД
„Вила“ у том граду 12. августа 1912. године. Одржана је јавна вјежба, коју је
пратио тамбурашки оркестар „Виле“, а навече је приређен и концерт у
хотелу „Приједор“.56
Соколско друштво из Градишке је са побратимима приредило
заједнички слет 28. јуна 1911. године. Сљедеће године слична
манифестација је организована 26. августа. Због релативно мале удаљености
између ова два града (50 км), претпостављамо да су бањолучки соколи узели
учешће на овим слетовима, али не можемо то тврдити са сигурношћу, јер
нисмо нашли писане податке који би то и потврдили.57
Године 1910. на Видовдан на слету у Раваници у екипи Српске
соколске жупе босанскохерцеговачке, која је бројала 13 сокола, учешће је
узео и 1 соко из Бање Луке, чије име нисмо пронашли у прегледаним
изворима.58

55
„Српски Соко у Приједору “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 6 (1910): 114.
56
Споменица соколског друштва Приједор, (Приједор: Соколско друштво Приједор, 1932)
57
Hajrudin Ćurić, „Počeci moderne gimnastike u Bosni i Hercegovini“, Prilozi za istoriju fizičke
kulture u Bosni i Hercegovini br. 5 (1972): 1 – 24.
58
„V Српски соколски слет“, Српски Соко – лист за соколске ствари бр. 12 (1910): 206 – 213.

| 47
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Слика 1. Соколско‐побратимски слет у Градишци на Видовдан 1911. године59

Сљедеће, 1911. године друштво је учествовало на Другом хрватском

свесоколском слету у Загребу, гдје су сви српски соколи заједно наступили.60
У току 1912. године најважнији наступ сокола је био на Свесоколском
слету у Прагу. Како би се што боље припремили за овај велики слет српски
соколи су редовно и вриједно вјежбали. Сви српски соколи су наступали под
једном заставом. Почетком године предњаци су обилазили друштва у свим
жупама и пратили ток припрема. Први такав преглед рада сокола обављен је
18. марта 1912. године у Бањој Луци, гдје је провјерен рад домаћег, али и
друштава из околних градова.61
Највећа и најпознатија манифестација 1912. године у Босни и
Херцеговини је била прослава СКПД „Просвјете“ у Сарајеву поводом десет
година од оснивања тог друштва, које је било у уској вези са соколима и
побратимима и морално је, али и финансијски, помагало њихово дјеловање.
На прослави у Сарајеву одржаној 8. и 9. септембра учествовало је 14 сокола
из Бање Луке, а годишњица је обиљежена и у другима градовима Босне и
Херцеговине, између осталих и у граду на Врбасу.62

59
Календар Просвјета за преступну годину 1912. (Сарајево: „Просвјета, 1911): 120.
60
„Српски Соко у Бањој Луци “, Српски Соко - лист за соколске ствари бр. 4 (1911): 59.
61
„Преглед и припреме по жупама за свесоколски слет у Прагу “, Српски соколски гласник
бр. 4 (1912): 40 – 41.
62
Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете (Сарајево: “Просвјета”, 1912)

48 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Старјешине, замјеници старјешина, секретари, благајници и вође
друштва
Табела 1. Старјешине „Српског Сокола“ („Душана Силног“) у Бањој Луци од
1907. до 1914. године
Старјешине Период проведен на Занимање
функцији
Владислав Скарић 1907 – 1908. Професор историјe и
географије
Миле Јанковић 1909. Трговац
Ристо Божић 1910. Адвокат
Васо Глушац 1911 – 1912. Професор славистике
Мића Баслаћ 1913 – 1914. Трговац

Табела 2. Замјеници старјешине „Српског Сокола“ („Душана Силног“) у

Бањој Луци од 1907. до 1914. године
Замјеници старјешине Период проведен на Занимање
функцији
Петар Кочић 1907. Књижевник
Александар Бабић 1908. Љекар
Живко Њежић 1909. Адвокат
Милан Зарић 1910 – 1912. Учитељ
Владислав Ј. Бабић 1914. Трговац

Табела 3. Секретари „Српског Сокола“ („Душана Силног“) у Бањој Луци од

1907. до 1914. године
Секретари (тајници) Период проведен на Занимање
функцији
Петар Орешчанин 1907. Чиновник штедионице
Мићо Богдановић 1908. Чиновник Земаљске банке
Тома О. Мутић 1909 – 1910. Перовођа Епархијског
савјета
Драгутин Дакић 1914. Фармацеут

Табела 4. Благајници „Српског Сокола“ („Душана Силног“) у Бањој Луци од

1907 – 1911. године
Благајници Период проведен на Занимање
функцији
Владо Малић 1907. Трговац
Васо Бокоњић 1908. ---------
Бранко Милошевић 1909 – 1910. Чиновник Српског
кредитног завода

| 49
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

Табела 5. Вође (начелници) „Српског сокола“ („Душана Силног“) у Бањој
Луци од 1907. до 1914. године
Вође Друштва Период проведен на Занимање
функцији
Димшо Божић 1908. --------
Саво Сурутка 1909 – 1910. Трговац
Велимир Ћесаревић 1910. Наставник
Милан Грубановићћ 1912. ---------
Љубомир Поповић 1913 – 1914. Адвокат

На основу напријед наведеног можемо закључити да је српско

соколско друштво у Бањој Луци основано 1907. године и да је од његовог
оснивања до јула 1914. године имало веома важну улогу у развоју соколства
у Босни и Херцеговини, иако је у том периоду доживјело своје успоне и
падове. По завршетку Првог свјетског рата обновљен је рад „Српског Сокола“
у Бањој Луци, а средином 1919. године дошло је до спајања истог са
„Хрватским Соколом“ у заједничко Соколско друштво Бања Лука.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

1. „I Слет крајишких српских соколова.“ Српски Соко – лист за соколске ствари,

бр. 12 (oктобар, 1910): 246 – 248.
2. „V Српски соколски слет.“ Српски соко – лист за соколске ствари, бр. 12
(oктобар, 1910): 206 – 213.
3. Архив Југославије. Двор Краљевине Југославије.
4. Богдановић, Мићо. „Душан Силни у Бањалуци.“ Српски соко ‐ лист за
соколске ствари, бр. 11 (јун, 1908): 171 – 172.
5. Veleizdajnički proces 1915 – 1916
6. „Видов – дан 1914. год. у Бањој Луци.“ Врбаске новине. 28. јун 1938: 4.
7. Гимназија Бања Лука. (2012), www.gimnazijabanjaluka.org/VasoGlusac.aspx.
8. „Душан Силни.“ Отаџбина. 6. јул 1907: 3.
9. „Душан Силни.“ Отаџбина. 21. септембар 1907: 3.
10. Zečević, Ljubiša. „Uticaj društveno‐političke i ekonomske kostelacije u Bosni i
Hercegovini za vrijeme austrougarske vladavine na razvoj fizičke kulture.“
(Doktorska disertacija) Univerzitet u Beogradu, Fakultet za fizičku kulturu, 1988.
11. Јанковић, Милан. "Слобода" и "Југославија" предратна тајна ђачка друштва,
Бањалучки ђачки процес 1914/15. Бања Лука, 1939.
12. Календар Просвјета за преступну годину 1912. Сарајево: „Просвјета, 1911:
120.
13. Кујунџија, Радмила. Многаја љета. Бања Лука, 2002.
14. Микић, Ђорђе. Бања Лука: култура грађанског друштва. Бања Лука:
Институт за историју, 2004.
15. Митровић, Божо. „Соколске свечаности.“ Врбаске новине. 5. јун 1938: 1.

50 |
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

16. „Нов Српски Соко у Босни.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 9 (maj,
1907): 159.
17. Оптужницa Државног одвјетништва у Бањој Луци бр. 1, 685/15.
18. Павловић, Петар Д. Српски Соко. Српско Сарајево: Витешка организација
Српски Соко, 1999.
19. „Преглед и припреме по жупама за свесоколски слет у Прагу.“ Српски
соколски гласник, бр. 4 (aприл, 1912): 40 – 41.
20. „Соколи селе у свој дом.“ Врбаске новине. 4. јануар 1933: 3.
21. „Соколска друштва“ у Календар Просвјета за преступну годину 1912.
Сарајево: „Просвјета“, 1911: 295 – 297.
22. Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете. Сарајево: „Просвјета“,
1912.
23. Споменица соколског друштва Приједор. Приједор: Соколско друштво
Приједор, 1932.
24. „Српски Соко.“ Отаџбина. 29. јун 1907: 3.
25. „Српски Соко у Бањалуци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 2
(новембар, 1907): 27 – 28.
26. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 1
(октобар, 1909): 68.
27. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 1
(децембар, 1910): 10.
28. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 4
(новембар, 1909): 82.
29. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 4
(март, 1911): 59.
30. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 7
(фебруар, 1910): 136 – 137.
31. „Српски Соко у Бањој Луци.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 12
(јун, 1909): 195 – 196.
32. „Српски Соко у Приједору.“ Српски Соко ‐ лист за соколске ствари, бр. 6
(јануар, 1910): 114.
33. Ćurić, Hajrudin. Istorija „Srpskog sokola“ u Sarajevu. Sarajevo: „Bosanska pošta“,
1940.
34. Ćurić, Hajrudin. „Kako je ukinuta Srpska sokolska župa bosansko – hercegovačka.“
Prilozi za istoriju fizičke kulture u Bosni i Hercegovini, br. 4 (1971): 1 – 10.
35. Ćurić, Hajrudin. „Počeci moderne gimnastike u Bosni i Hercegovini.“ Prilozi za
istoriju fizičke kulture u Bosni i Hercegovini, br. 5 (1972): 1 – 24.
36. Ćurić, Hajrudin. Prvo srpsko sokolsko društvo u Sarajevu (1905 – 1919). Sarajevo:
Zavod za fizičku kulturu, 1975.
37. Ćurić, Hajrudin. „Srpska sokolska župa bosansko – hercegovačka.“ Prilozi za
istoriju fizičke kulture u Bosni i Hercegovini, br. 1 (1968): 3 – 9.

| 51
Физичко васпитање и спорт кроз векове www.fiep-serbia.net
2015, 2(1), 33-52
ISSN 2335-058X

СЕРБСКОЕ СОКОЛЬСКОЕ ОБЩЕСТВО В БАНЯ‐ЛУКЕ

РЕЗЮМЕ
Соколское движение появилось в Чехии в 1862 году как новый способ
физической подготовки, в рамках сопротивления чешского народа австро‐
венгерской власти. Хотя идеология Сокольства появилась в Боснии и
Герцеговине в 1893 году, первое сербское гимнастическое сообщество
основано в середине 1904. года в Мостаре. Сербское соколское общество в
Баня‐Луке было основано в середине 1907 года, и его работа продолжалась
июля вплоть до 1914. года, когда все соколские общества в Боснии и
Герцеговине были распущены. В этот период сербские Соколы из Баня‐Луки
играли важную роль в расширении Сокольство в Боснии.
В данном исследовании использован исторический метод. Предметом
исследования была распространение Сокол идей в районе Баня‐Луки, а цель
осветление и попитка не передать забвению становление Сербского
соколского общества в Баня‐Луке в конце июля 1914. года, и изучить его
значение для распространения Сокольство в Боснии и Герцеговине.

Ключевые слова: Сокольство, Соколы, явные вступления, сокольское

общество

THE SERBIAN SOKOL CLUB IN BANJA LUKA

SUMMARY
The Sokol movement (from the Slavic word for falcon) appeared in Czech in
1862 as a new way of physical training, a part of the framework of the Czech
resistance to Austro‐Hungarian government. Even though the Sokol ideology
sprung up in Bosnia and Herzegovina in 1893, the first Serbian gymnastics club
Obilić wasn’t established until 1904 in Mostar. The Serbian Sokol club in Banja
Luka was founded in the middle of 1907 and was working until July 1914 when all
the Sokol clubs in Bosnia and Herzegovina were disbanded. Within that period the
Serbian Sokols had a major role in expansion of Sokol ideas in Bosnia.
Historical method was used in this research. The research subject was the
development of Sokol ideas in the Banja Luka region, and the aim was to illuminate
and tear from oblivion the development and work of the Serbian Sokol club in Banja
Luka by the end of July 1914, and to explore its significance for the growth of Sokol
beliefs in Bosnia and Herzegovina.

Key words: Sokol ideas, Sokols, public trainings, slets, the Sokol club

52 |